PREDSTUDIJA

RASPOLOIVOST I TROKOVI BIOMASE ZA POTREBE SISTEMA DALJINSKOG GREJANJA NA PODRUJU OPTINA VRBASA I KULE

NARUILAC: OBJEKAT: INVESTITOR: LOKACIJA: DOKUMENT: EVIDENCIJA: DATUM: MESTO:

CeSID - Srbija

Optine: Vrbas i Kula PREDSTUDIJA S I 05 / 2012 18.04.2012. NOVI SAD

IZVRILAC: Naruilac saglasan ________________ M:P: ZA "EKO PRODUKT": _____________ Dr Todor Jani

Kae Dejanovi 52 21000 Novi Sad Srbija Mob: Tel: Fax: E-mail: +381-64-160-99-96 +381-21-496-320 +381-21-496-320 jtodor@open.telekom.rs

Naruilac predstudije: CeSID , Belimarkovieva 9, Beograd, Srbija

Naslov predstudije:

RASPOLOIVOST I TROKOVI BIOMASE ZA POTREBE SISTEMA DALJINSKOG GREJANJA NA PODRUJU OPTINA VRBASA I KULE

Autori predstudije: Prof. dr Miladin Brki Prof. dr Todor Jani Goran Pejovi Blao Kosti

Novi Sad, 2012.

S A D R A J:
strana : Pregled tabela Pregled slika Pregled korienih oznaka i jedinica Poglavlje 1: Polazni parametri predstudije 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.5.1. 1.5.2. Projektni zadatak Podaci o naruiocu predstudije Podaci o autorima predstudije Uvod i cilj predstudije Podaci o lokaciji Opti podaci o optini Vrbas Opti podaci o optini Kula Poglavlje 2: Osobine biomase i potencijali 2.1. 2.2. 2.2.1. 2.2.2. 2.3. 2.4. 2.4.1. 2.4.2. 2.4.3. 2.5. Biomasa kao energent Raspoloivi resursi biomase za korienje u energetske svrhe Energetski potencijali optine Vrbas Energetski potencijali optine Kula Potencijali biomase Tehnika i tehnologija pripremanja biomase Prikupljanje biomase Skladitenje biomase Transport biomase Hemijsko-fizike karakteristike biomase kao goriva

2.6. 2.7.

Tehnologija i tehnika za sagorevanje biomase Ekoloki aspekti sagorevanja biomase Poglavlje 3: Cana biomase kao energenta Definisanje optimalnog mesta za izgradnju termoenergetskog postrojenja Potrebne koliine biomase za asovni i sezonski rad kotlovskog postrojenja Trokovi spremanja biomase Uticaj promena cena gasa, biomase i toplotne energije Mogunosti stimulisanja proizvoaa toplotne i elektrine energije iz obnovljivih izvora energije biomase. Ekonomska analiza opravdanosti korienja biomase kao energenta

3.1. 3.2. 3.3 3.3.1. 3.3.2

3.4.

Poglavlje 4: Zakljuci i koriena literatura 4.1 4.2. Zakljuci Koriena literatura Prilog Grafika dokumentacija

Pregled tabela
Tab. 1. Tab. 2. Tab. 3. Tab. 4. Tab. 5. Tab. 6. Tab. 7. Tab. 8. Tab. 9. Tab. 10.

Pregled slika
Sl. 1. Sl. 2. Sl. 3. Sl. 4. Sl. 5. Sl. 6. Sl. 7. Sl. 8. Sl. 9. Sl. 10.

POGLAVLJE 1

1.1. RADNI ZADATAK KOD IZRADE STUDIJE

Za potrebe CeSID-a, izraditi studiju: "Raspoloivost i trokovi biomase za potrebe sistema daljinskog grejanja na podruju optina Vrbasa i Kule". Studija treba da sadri sledee priloge: 1. Utvrivanje raspoloivosti vrsta i koliina poljoprivredne biomase Utvrdjivanje vrsta biomase na podruju optina Vrbas i Kula; Povrine i prinosi pojedinih kultura; Prosean sadraj vlage; Sezonski raspored pojedinih vrsta i koliina biomase; Definisanje mesta za skladitenje biomase; Definisanje mesta kotlarnica na biomasu; Odreivanje potrebne koliine i vrste pakovanja biomase za grejanje; Alternativno korienje resursa koje bi moglo da utie na raspoloivost ili cenu grejanja; Granice kvaliteta goriva (zagaujue materije koje bi mogle da imaju uticaja na opremu za sagorevanje, uticaj produkata sagorevanja biomase na okolnu sredinu i dr.); Utcaj vremenskih prilika na uskladitenje biomase; Broj i procenat poljoprivrednih proizvoaa sa kojima bi bilo neophodno potpisati ugovore o kupovini biomase; 2. Odreivanje trokova prikupljanja, manipulacije i skladitenja biomase Opredeljenje za vrstu pakovanja biomase: male bale, rol bale, velike bale; Vrste, naini i trokovi prikupljanja biomase; Trokovi utovara; Trokovi transporta; Trokovi istovara i skladitenja; Neophodna veliina skladita;

 Cena resursa; Eventualni podsticaji od strane drave; 3. Diskusija i zakljuci Diskusija Zakljuci 4. Literatura

1.2.

PODACI O NARUIOCU PREDSTUDIJE

Osnovni podaci o firmi CeSID - Centar za slobodne izbore i demokratiju je nevladina, nestranaka i neprofitna organizacija. Organizacija okuplja graane sa ciljem da doprinese uspostavljanju i unapreenju demokratskih vrednosti i institucija u Republici Srbiji. Ove vrednosti se promoviu obrazovnim i istraivakim programima, organizovanim nadgledanjem izbora, analizom predizbornih i izbornih aktivnosti uesnika u izbornom procesu, razvojem lokalne samouprave i ukazivanjem na devijantna ponaanja u naem drutvu i preporukama za njihovo otklanjanje. CeSID, takoe, ima za cilj irenje znanja o demokratskim institucijama, podizanje svesti graana o vanosti slobodnih i potenih izbora, ljudskim pravima i procesu decentralizacije, pri tome sve vreme radei na promovisanju i jaajui proevropskih vrednosti, normi i standarda. Centar za slobodne izbore i demokratiju u svojim aktivnostima kombinuje sledee kapacitete: Veliku mreu, koju ini 21 000 volontera/posmatraa, 165 optinskih timova, 16 lokalnih i 5 regionalnih kancelarija. Na ovaj nain, CeSID je u stanju da kroz razgranatu mreu svojim aktivnostima pokrije svaku optinu u Srbiji i izvede niz razliitih aktivnosti i po obimu i po trajnosti. Ekipu strunjaka, od kojih veinu ine univerzitetski profesori i istraivai u oblasti izbora, stranaka, razvoja lokalne samouprave, spreavanja korupcije. Time su oblasti, odnosno programi kojima se CeSID bavi pokriveni i sa strunog stanovita. Odreeni broj istaknutih linosti iz razliitih oblasti koji podravaju napore CeSIDa kao lanovi Saveta CeSID-a. Njihovim ueem u radu i aktivnostima CeSID odrava i reafirmie ulogu kompetentnog i nepristrasnog inioca u drutvenom i politikom ivotu Srbije. Svoje aktivnosti CeSID je razvio u okiru 5 osnovnih programa, koji u sebi saimaju po nekoliko projekata : Izbori Ovim programom su obuhvaeni projekti posmatranja izbornog procesa. U Srbiji to su projekti posmatranja glasanja na blizu 9000 birakih mesta u 165 optina u Srbiji, paralelno brojanje glasova, analize izbornog procesa i procedure, istraivanje medija, edukaciju posmatraa i biraa, kao i kampanje za izlaznost na izbore. Pored toga, izraen je niz projekata koji su obuhatali meunarodnu saradnju i uee u procesima posmatranja izbora u veem broju zemalja. Edukacija Ovaj program je zapoet edukacijom posmatraa, graana, predstavnika vlasti i politikih partija u oblasti izbornog procesa i zakonodavstva. Potom slede edukacije u oblasti prevencije i reavanja konflikata, politikog sistema, ljudskih prava, procesa decetralizacije i razvoja lokalne samouprave, identifikovanja kljunih drutvenih problema, razvoja civilnog sektora. Ciljne grupe su razliite, od uenika srednjih kola, graana, predstavnika vlasti i nevladinog sektora, kao i organizacije koje posmatraju izbore u drugim zemljama kojima je pruana podrka da podignu svoje kapacitete.

10

Razvoj lokalne zajednice Ovaj program predstavlja polje u kome je CeSID postigao zapaen rezultate, pre svega zahvaljujui razgranatoj mrei i mogunosti da svoje aktivnosti izvede u svakoj od optina Srbije. Projekti koji su raeni u ovoj oblasti tiu se edukacije graana lokalnih zajednica, lokalnih vlasti i administracije, istraivanja javnog mnenja o problemima lokalnih zajednica, praenje rada lokalnih vlasti i optinske administracije, praenje procedura u optinama, uspostavljanje saradnje izmeu civilnog sektora i lokalnih vlasti, kao i unapreenje kapaciteta nevladinog sektora na lokalu. Istraivanja i analize Svoju istraivaku i analitiku delatnost CeSID je razvijao paralelno sa izvoenjem projekata iz razliitih oblasti. Tako su realizovana istraivanja i analize izbornog ponaanja i izborne utakmice, politikih stavova graana i ciljnih grupa, ponaanja tokom izbornih kampanja; socioloka, politikoloka, ekonomska i marketinka istraivanja. Pri tome su koriene najrazliitije istraivake tehnike, terenska istraivanja sa razliitim vrstama uzorka, institucionalne analize.... Borba protiv korupcije Uvek aktuelno i napeto polje koje podrazumeva stalne napore i borbu protiv mita, korupcije i negativnih aspekta novca u politici i drutvu predstavlja za CeSID novi izazov. Nekoliko projekata i istraivanja tiu se ove oblasti i ulaemo konstantne napore i znanja da bi pomogli drutvu da smanji i ogranii negativne efekte koje ove pojave izazivaju. U predhodnim godinama postojanja i rada CeSID je izveo oko 100 projekata nacionalnog, regionalnog i lokalnog karaktera. U okviru tih projekata, ali i nezavisno od njih izvedeno je preko 100 istraivanja javnog mnenja o razliitim temama i sa razliitim ciljnim grupama. U svom radu CeSID je imao podrku od strane raznih donatora i ambasada.

11

1.3.
1.3.1.

PODACI O AUTORIMA PREDSTUDIJE

Profil firme realizatora predstudije

Osnovni podaci o firmi Naziv firme: Tehnoloko mainski biro Eko produkt Mesto:21000 Novi Sad Adresa:Kae Dejanovia 52 Matini broj:56740651 PIB:103572460 Svojina:Privatna Delatnost:7112: Inenjerske delatnosti i tehniko savetovanje Poetak poslovanja: 2004. god. Raun: 340-32036-46, Erste bank a.d., Novi Sad Kontakt: 064/160-99-96, jtodor@open.telekom.rs Poslovanje firme Tehnoloko mainski biro Eko produkt se od osnivanja 2004. godine bavi pruanjem usluga u oblasti projektovanja i konsaltinga u oblasti inenjerskih delatnosti, pored toga od 2005. godine bavi se inenjeringom u oblastima termotehnikih i procesnih postrojenja i opreme. Viegodinje iskustvo i mnotvo realizovanih projekata i postrojenja su doveli Eko produkt u poziciju ozbiljnog partnera na tritu Srbije i okolnih zemalja. Poziciju koju ima na tritu, Eko produkt je pre svega obezbedio orijentacijom prema kvalitetu, strunim konsaltingom, kao i potenim i odgovornim pristupom klijentima i ugovorenim obavezama. Delatnosti Eko produkt-a sprovodi paljivo biran tim od preko 25 obrazovanih ljudi sa velikim iskustvom u odabiru i implementaciji savremenih reenja. Usmerenje u delatnosti firme mogu se prikazati u sledeem: Projektovanje i konsalting, Inenjering i razvoj, Prodaja i marketing i Pruanje usluge korisnicima. Najvei kvalitet Eko produkta je taj to firma moe tehniki, organizaciono i finansijski realizovati sloene projekte u svim fazama realizacije, kao to su: snimanje stanja i izrade projektnog zadatka, projektovanja, tj. izradu tehnike dokumentacije, isporuke, montae i putanja opreme u rad, odravanja, servisa i nadzor rada sistema. Zbog specifinih zahteva, projektantska struktura firme je podeljenja po radnim grupama iz sledeih oblasti: Arhitekture i graevinskih konstrukcija sa vodovodom i kanalizacijom, Tehnologije, Procesnog mainstva,

12

 Termotehniike i energetike, Elektroinstalacija, Automatizacije i Konsalting poslova, u koje se mogu svrstati i poslovi na izradi studija protivpoarne zatite, proceni uticaja na ivotnu sredinu, opravdanosti ili izvodljivosti i energetske efikasnosti postrojenja. Za vee i sloenije poslove inenjeringa firma "Eko produkt" angauje spoljanje kooperantske firme sa snanijom operativom, dok poslove projekt menadmenta, nadzora nad izvoenjem radova i upravljanja izgradnjom obavljaju strunjaci angaovani od strane Eko produkta. U rezimeu svega navedenog Eko produkt moe da prui kompletnu uslugu investitorima u oblastima projektovanja (urbanistikog, idejnog, glavnog i izvoakog), projektnog menadmenta (ishodovanja lokacijskih dozvola i saglasnosti, tenderskog procesa, nadzora nad gradnjom, tehnikog prijema i uestvovanja u dobijanju Upotrebne dozvole) i inenjeringa. Konkurentnos Konkurentnost firme Eko produkt se zasniva na: Strunosti i iskustvu radnih timova, Bliskoj saradnji sa relevantnim firmama iz inostranstva, Obavljanju radnih aktivnosti korienjem savremene metodologije i tehnike, Favorizovanju savremenih tehnolokih reenja, Izradi sistema i proizvoda prema posebnim zahtevima investitora, Mogunou ponude vie kvalitetnih reenja, Dosadanjoj korektnosti u poslovanju i dr.

1.3.2.

Autori predstudije

Dr Miladin Brki, redovni profesor, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, struna oblast tehnologija, projektovanje, istraivanje, eksploatacija termotehnikih i procesnih sistema i obnovljivi izvori energije. Dr Todor Jani, vanredni profesor, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i vlasnik firme za projektovanje, konsalting i inenjering u oblasti termotehnike, procesne tehnike i energetike Eko produkt iz Novog Sada, struna oblast tehnologija, projektovanje, istraivanje i eksploatacija termotehnikih i procesnih sistema i obnovljivi izvori energije. Goran Pejovi iz Vrbasa, struna oblast energetika. Blao Kosti iz Kule, struna oblast energetika.

13

1.4.

UVOD I CILJ PREDSTUDIJE

U dananjem vremenu svima je postalo jasno da aktivnosti ljudi na naoj planeti ima za posledicu naruavanje okolne prirodne sredine sa potencijalno nesagledivim negativnim posledicama po floru, faunu, klimu, ali i na zdravlje i kvalitet ivota ljudi. Sve aktivnosti oveka vezane su sa utrokom nekog vida energije. Poveanjem broja ljudi na planeti, kao i njihovog kvaliteta ivljenja potrebe za energijom svakim danom sve vie rastu. Najvei deo dananje energije, ljudi obezbeuju korienjem fosilnih goriva (naftini derivati, ugalj i prirodni gas). Razlozi takvog obima korienja fosilnih energenata treba traiti u skoncentrisanoj energiji u relativno malim koliinama energenta, razvijenim tehnologijama i tehnici njihovog prikupljanja i korienja, dosadanjoj relativno niskoj ceni, ogromnim finansijskim moima lobija za njihovu proizvodnju i korienje i dr. Pogodnosti u pogledu njihovog korienja u ovom trenutku se ne moe odrei ni jedna privreda u svetu, ali negativni aspekti njihovog korienja i neprestalnog trinog poskupljivanja svakim danom podstiu tenju da se njihovo korienje supstituie nekim drugim, pre svega obnovljivim energentima. Traenje razloga za supstitucijom fosilnih izvora energije obnovljivim energentima u Srbiji ima nekoliko specifinosti. Pre svega se to odnosi na injenicu da su rezerve fosilnih energenata u Srbiji jako male. Smatra se da e se domae prirodne rezerve nafte i zemnog gasa iscrpeti za oko 15-20 godina, a da e uglja u velikim nalazitima biti za jo 55-60 godina. Nakon toga Srbija e u potpunosti biti primorana da svoje potrebe za energentima podmiruje iz uvoza. Do tog vremena, cena energenata na svetskom tritu e sve vie rasti, to e dovesti u pitanje konkurentnost domaih proizvoda, kao i kvalitet ivota njenih graana. Zbog navedenog i usled drugih faktora prinude u zemlji se mora promenuti odnos u gazdovanju energijom uz imperativ supstituisanja konvencionalnih, tj. fosilnih energenata lokalno dostupnim i obnovljivim energentima. Jedna od potvrda da su stremljenja ka supstituisanju fosilnih izvora energije obnovljivim energentima u naoj zemlji perspektivna moe se pronai i u tome, to je i Evropska unija jo tokom 2007. definisala kombinovani cilj za drave lanice koji podrazumeva da do 2020. godine, 20% ukupne potronje energije EU mora obezbediti iz obnovljivih izvora. Srbija bi velike koliine energije mogla da produkuje iz obnovljivih izvora, ali se u zemlji trenutno godinje iskoristi manje od 16% potencijala tih izvora. Najvei udeo u tome mogla bi imati biomasa, od koje bi se moglo proizvoditi oko etvrtine ukupne energije u Srbiji. Biomasa u svom vrstom i tenom obliku predstavlja najznaajniji OIE u Srbiji i ini dve tereine ukupnog potencijala ili 66% obnovljivih izvora energije. Da bi biomasa postala privlana kao energent neophodno je da postoje tehnologije i tehnika koje omoguavaju da se na efikasan nain iskoristi energija biomase, da se negativni uticaji na okolnu sredinu usled korienja biomase kao energenta svedu na minimum, da je proizvedena energija po svom kvantitetu i kvalitetu konkurentna energiji iz fosilnih goriva. Tehnologije konverzije biomase kao energenta nude odreene prednosti, ali imaju i odreene nedostake: U prednosti bi se moglo nabrojati sledee: ekoloki znatno prihvatljivija proizvodnja energije, obnovljivost na godinjem nivou,

14

 lokalna dostupnost, niska cena nabavke i dr. Od nedostataka bi se u najkraem moglo navesti: esto sloeni procesi za energetsku konverziju biomase, korienje biomase kao energenta najee u stacioniranim postrojenjima, via cena postrojenja za korienje biomase u poreenju sa konvencionalnim postrojenjima koja koriste fosilna goriva, mnoge tehnologije konverzije biomase su jo u demonstracionoj fazi ili i ako su komercijalne, ne postoji veliki broj postrojenja na osnovu kojih bi gradnja takvih postrojenja postala jevtinija. Naa drava je potpisala Kjoto protokol, ime se obavezala da e postepeno smanjivati korienje konvencionalnih energenata, a umesto njih uvoditi obnovljive energente. Cilj ovog protokola je da se smanji isputanje ugljendioksida u atmosferu, tj. da se umanji efekat staklene bate ime e se doprineti smanjenju globalne promene klime. Za organizovano sprovoenje navedenog protokola i domaih akata (akcioni plan korienja OIE...), korienje biomase kao energenta za zagrevanje vode u sistemima centralnog daljinskog grejanja, lokacije koje su u blizini ruralnih podruja ima najveu perspektivu. Regije Vrbasa i Kule u navedenim tenjama imaju svoju ansu, poto su bogate biomasom, imaju veliki broj sunanih dana (sve vie postaje aridno podruje), a sa geotermalnim vodama je preko osam puta bogatija od evropskog proseka, a ima i podruja sa velikom uestalou intenziteta vetra. Pozitivni efekti korienja biomase kao energenta u sistemu daljinskog grejanja moraju se posmatrati multidisciplinarno od ega bi se najpre mogli istai: drutveni, ekonomski i ekoloki aspekt (sl. 1), koji predstavljaju stub odrivosti takvih aktivnosti.

Sl. 1. Multidisciplinarni koncept odrivosti primene biomase kao energenta Iz tog razloga napori Optine Vrbasa i Kule su sasvim opravdani da u se u tim gradovima pokua da se uvede postrojenja kod kojih se koristi vrsta biomasa za dobijanje toplotne energije u svrhu daljinskog zagrevanja. Najbolji nain za uspenu realizaciju investicije izgradnje kotlovskog postrojenja za daljinsko grejanje je da se prvo uradi studija izvodljivosti, tj. opravdanosti takvog projekta Istraivanja u ovoj studiji imaju za cilj da se indentifikuju sadanji resursi biomase u optinama Vrbas i Kula, kao i da se definiu potencijali kojima bi se obezbedilo jo vie biomase za rad postrojenja za daljinsko grejanje.

15

1.5.
1.5.1. .

PODAC CI O LOKA ACIJI

Opti podaci o optini Vr rbas

Optina Vrbas nalazi n se u AP Vojvodini i spada u Junob baki okrug g (sl. 2).

Sl. 2. Situ uacija lokac cije optine e Vrbas u prostornom p m planu Re epublike Srbije Prema podacim ma iz 200 04. godine e optina zauzima povrinu od 37.600 ha. Na a poljop privrednu povrinu p o otpada 33.9 989 ha (90 0,4%), a na n umsku u 124 ha (ili ( 0,33%). Centa ar optine je grad Vr rbas. Opt tinu Vrbas ine 7 na aselja i to: Bako Do obro Polje, Vrbas s, Zmajevo o, Kosani, Kucura, Ravno selo i Savino o selo, iji p prostorni ra aspored je e prikaz zan na sl. 3. 3 Po po odacima iz z 2002. go odine u op ptini je iv velo 45.852 stanovnika. Po po odacima iz z 2004. . godine pr rirodni prira ataj je izn nosio -1, a broj zap poslenih u optini bio o je 14.130 0 ljudi. Prema po opisu stanovnitva iz z oktobra 2011. god dine broj s stanovnika a u optini i Vrbas s je smanj jen za 3.902 stanov vnika (-8,5% %). U op tini se nal lazi 10 osnovnih i 2 sredn nje kole. Polovina P os snovnih k kola nalazi se u Vrbas su. Grad Vrbas je sedite istoimene optine Vrbas. V Broj j graana prema poslednjem m popis su stanovni itva iz 200 02. godine e je oko 26.000 stano ovnika i taj broj skoro da se nije e prome enio u od dnosu na 1991. god dinu, kada je bio pr rethodni popis. Prem ma popisu u stano ovnitva iz oktobra 20 011. godin ne broj stan novnika je smanjen za 2.090 stanovnika s a

16

(-8,7% %). Danas s u Vrbasu u ivi 23.91 10 graana u oko 8.400 8 doma ainstava. Prosena a staros sna dob stanovnika Vrbasa je e oko 38 godina. g Sp pecifina ka arakteristik ka za ovaj j grad je j ta to Sr rbi nisu u velikoj v veini, i kao u drugim d gradovima Vo ojvodine.

Sl. 3. Na aseljena me esta i njiho ov poloaj u prostorno om planu o optine Vrb bas Geog grafski i sa aobraajni poloaj Vr rbasa je vr rlo povolja an. Znaajn ni su drum mski putevi i koji vode v od Vrbasa V ka Novom Sadu, S Subo otici, Bakoj k Palanc ci i Sombo oru. Pored d drums skog puta, veoma su s bitne i eleznike e pruge Sombor-Vrb bas, kao i SuboticaVrbas s-Novi Sad d. Okolne optine su: s Novi Sad, S Baka a Palanka, Odaci, Srbobran, Kula, Mali Io i Temerin n. Vrbas se e nalazi na a nadmors skoj visini o od samo 78 7 metara. Koord dinate su: 453410" SG, 19 3816"IGD D. Geografs ski poloaj j Vrbasa karakterie k e mno tvo prirod dno-geogra afskih i drutveno-e ekonomskih kompon nenti i me eusobnih h uticaja. Zauzima deo pro ostora koji se nalazi u geometrijskom sre editu Bake. Vrbas s zuzetan po oloaj, kao o znaajan saobraaj jni vor u kome k se u ukrta vie drumskih, ima iz eleznikih i vo odenih pute eva. Najzn naajniji su u auto-put E 75 i m meunarod dna pruga a Beograd Bud dimpeta Be, koji povezuju u Srbiju sa a Evropom m, to Vrbasu prua a znaajan a potenc cijal tranzit tnog turizm ma. Ime Vrbasa V kao o grada prv vi put se po ominje dav vne 1387. godine. Po ored toga, smatra se e da je istorija ov vog grada a mnogo dua, d ak jo od pre e nove ere e, kada su u na ovim m prosto orima ive eli Kelti. Za Z godinu osnivanja a Vrbasa uzima se 1213. go odina, kao o sedite poseda dvojice ple emia pod nazivom "Orbaspalo " otaja". Prem ma pisanim m izvorima a ovde je uglavnom ivelo slovensko o stanovni itvo, Srbi, koji su u vie nav vrata zbog g popla ava, ratova a ili bolesti naputali naselje. Godine G 172 20. nastupa aju ogromn ne etnike e prome ene, Srbi se sele u Rusiju i Banat, a poinje kolonizacija a Nemaca, Rusina i Maara a na ove prostore. Vrbas s predsta avlja sna an indus strijski centar u Vojvodini, V sa akce entom na a prehr rambenoj industriji. Od O veih in ndustrijskih h firmi posluju Carne ex, Vital , Metro i dr. e ine kan nali hidro sistema s DTD D u uku upnoj duin ni od 39 km i reka a Vodene tokove Jegrika. Jegrika je akva atiki ekos sistem velike vrednos sti, a deo Jegrike koji k prolazi i kroz optinu o za tien je pr rvim stepe enom zatit te kao priro odno dobro o.

17

Bitni kulturni objekti ovog grada otvarani su ve u 18. veku, kao to je bila crkvena, narodna i rusinska osnovna kola. Poznata narodna biblioteka Danilo Ki osnovana je 1962. godine. Ona danas broji preko 100.000 knjiga. Od zatienih kulturnih dobara postoje: arheoloka nalazita: Carnok, uvakov sala i ciglana Polet; Dvorac Tabori Vrbas; Tomanova vila; Carnok Bako Dobro Polje; Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice Vrbas. Od manifestacija u Vrbasu se istiu "Nevenov festival dece pesnika", Kulturno leto, Festival folklornih tradicija Vojvodine, Memorijalni dani u decembru, i dr. Obrazovne ustanove 1. Predkolsko obrazovanje U optini Vrbas predkolskim vaspitanjem i obrazovanjem se bavi Predkolska ustanova "Boko Buha" sa seditem u Vrbasu. To je ustanova koja svoju delatnost obavlja u 12 objekata u Vrbasu i u pet naseljenih mesta optine Vrbas: Bakom Dobrom Polju, Zmajevu, Ravnom Selu, Savinom Selu i Kucuri. Kapacitet Ustanove je 1.600 dece, a trenutno ih ima upisanih oko 1.400. U predkolskoj ustanovi je zaposleno 105 radnika. 2. Osnovno obrazovanje U optini Vrbas radi 9 osnovnih kola i jedna osnovna muzika kola i to: O "Svetozar Mileti", Vrbas (35 odeljenja, 873 uenika i 72 zaposlenih), O "Petar Petrovi Njego", Vrbas (31 odeljenje, 815 uenika, 61 zaposleni), O "Bratstvo-jedinstvo", Vrbas (24 odeljenja /16 odeljenja redovne nastave i 8 odeljenja specijalne nastave-nastava za decu ometenu u razvoju, 439 uenika, 52 zaposlena), O "20 oktobar", Vrbas (24 odeljenja, 598 uenika, 51 zaposleni), O "Vuk Karadi", Bako Dobro Polje (19 odeljenja, 477 uenika, 42 zaposlena), O "Jovan Jovanovi-Zmaj", Zmajevo (18 odeljenja, 474 uenika, 41 zaposleni), O "Branko Radievi", Ravno Selo (16 odeljenja, 384 uenika, 36 zaposlenih), O "Branko Radievi", Savino Selo (18 odeljenja, 430 uenika, 39 zaposlenih), O "Bratstvo-jedinstvo", Kucura (24 odeljenja, 514 uenika, 47 zaposlenih), Osnovna muzika kola, Vrbas (14 odeljenja, 111 uenika, 13 zaposlenih). 3. Srednje obrazovanje Srednje obrazovanje u Vrbasu odvija se kroz dve srednje kole: Gimnazija "arko Zrenjanin", Vrbas (24 odeljenja, 761 uenik, 59 zaposlenih), Srednja struna kola "4. juli", Vrbas (38 odeljenja, 932 uenika, 90 zaposlenih). Etnika struktura Prema popisu iz 1991. godine struktura stanovnitva bila je sledea: Srbi (47,77%), Crnogorci (24,79%), Rusini (8,21%), Maari (6,29%), Ukrajinci (2,12%), Jugosloveni (1,47%) i Hrvati (1,43%). Popis stanovnika iz 2002. godine pokazao je da Srbi ine 41% od ukupne populacije, a da Crnogoraca ima 30%, zatim

18

Maara oko 7% i Rusina oko 5%, to ovaj grad ini nacionalno meovitim. Gustina naseljenosti je oko 244 stanovnika na kvadratnom kilometru. Bako Dobro Polje, Zmajevo, Kosani i Ravno Selo imaju veinsko srpsko staniovnitvo. Grad Vrbas ima relativnu srpsku veinu, Kucura relativnu rusinsku a Savino Selo relativnu crnogorsku. 85% stanovnitva optine izjavljuje da im je maternji srpski jezik, 8% rusinski, 4% maarski i 1% ukrajinski. U 2000. godini u proseku je bilo zaposleno 12.960 radnika i to u: privredi 8.816 radnika, vanprivredi 2.024 i samostalnim delatnostima 2.120 radnika. Na ovom podruju registrovano je 910 radnji i 1.214 preduzea, ustanova i drugih pravnih lica, od kojih su 949 privredna preduzea. Ukupan drutveni proizvod iznosi 1,2 milijarde dinara. Uee optine u drutvenom proizvodu Republike je 0,8%, AP Vojvodine 2,6 i regiona 8,2%. U oblasti industrije ostvareno je 56,5%, a u oblasti poljoprivrede 26,3% od ukupnog drutvenog proizvoda. Razvoj i karakteristike savremene industrije Godine 1980. IPK "Vrbas" su sainjavali: fabrika eera "Baka" Vrbas, fabrika ulja i biljnih masti "Vital" Vrbas, fabrika stone hrane i prerada penice "Vitamix" Vrbas, industrija mesa "Carnex" Vrbas, "Svinjogojstvo" Vrbas, teretni i putniki saobraaj "Bakatrans" Vrbas, "Zadrugar" Vrbas, PD"Njego" Lovenac, PD"Feketi" Feketi, PD"Mali Io" Mali Io, PD"Milan ku" Savino Selo, "Mepol" Vrbas, "Vrbas-komerc" Vrbas, "Zmajevo" Zmajevo, PP"Klas" Vrbas i PZ "Kucura" Kucura. Razvoj ovih fabrika zateen je raspadom Jugoslavije devedesetih godina prolog veka, ratnim prilikama, ekonomskom blokadom zemlje i ostalim negativnim faktorima koji su proistekli iz datih okolnosti. Kao rezultat toga nastali su znaajni poremeaji u industriji optine - smanjeno je snadbevanje sirovinama i polufabrikatima, sniene su mogunosti investiranja u opremu, smanjen je nivo kooperacije sa ranijim partnerima koji su bili locirani u republikama koje su postale samostalne dravne celine, drastino je sueno trite itd. U takvim okolnostima, iako uzdrmana, najvei stepen vitalnosti nakon privatizacije firmi pokazala je prehrambena industrija, zbog specifinih, najstabilnijih lokaciskih faktora. Poto ona obuhvata najvei deo industrije optine, to se moe konstatovati da e se sa poboljanjem uslova poslovanja, industrija optine Vrbas relativno brzo revitalizovati Pregled vanijih preduzea AD "CARNEX", Industrija mesa i mesnih preraevina, MIROTIN D.O.O. Trgovina na veliko i malo, AD "BAKA" Fabrika eera, AD "MEDELA", Konditorska industrija, TUTNjEVI TRANSPORT D.O.O. Meunarodni transport, AD VITAL, fabrika ulja i biljnih masti. Poljoprivreda Poljoprivreda, u prolim vremenima, je bila primarna delatnost u Vrbaskoj optini. Posle Drugog svetskog rata sprovedena je agrarna reforma, dodeljena je zemlja pridolom stanovnitvu, izezli su veliki posedi, ozakonjen je maksimum od 10

19

hektara. Pored vrednog starosedelakog stanovnitva i pridoli itelji postali su uzorni poljoprivrednici. Pored poljoprivrede na ovom prostoru se razvijala i industrija, koja je u najveoj meri zavisna od poljoprivrednih proizvoda. Pedoloki sastav optine Vrbas je izvanredan. Struktura zemljinih povrina je povoljna. Od ukupnih zemljinih povrina na plodno zemljite dolazi 90,07 %. Najvei procenat plodnog zemljita su njive (od ukupnog plodnog zemljita njive zauzimaju 96,98%). Sadraj humusa vie od 3% ima preko 92% njiva. U svakom naselju Vrbaske optine nalazi se jedno do tri preduzea ija je delatnost neposredna poljoprivredna proizvodnja. LEAP - Lokalni ekoloki akcioni plan optine Vrbas Optina Vrbas ulae velike napore u zatiti ivitne sredine i okoline. Bez velike materijalne pomoi sa strane teko moe optina da uspe u ovim naporima. Javna preduzea: Javna preduzea iji je osniva optina Vrbas: JKP Standard, Direkcija za izgradnju, JP VRBAS GAS, JP Vrbas, JP za informisanje "Vrbas" i JP za prevoz putnika, Vrbas. Ustanove u nadlenosti optinske uprave: Kulturni centar vrbas, Narodna biblioteka, Predkolska ustanova, Centar za fiziku kulturu i Centar za socijalni rad. Statistiki podaci Optine Vrbas Tabela 1. Opti podaci Optina / grad Optina Vrbas Grad Vrbas Povrina (km2) 376 Broj naselja 7 Broj stanovnika (popis 2002.) 45.852 26.000 Broj stanovnika (popis 2011.) 41.950 23.910

Tabela 2. Domainstva, prema broju lanova Optina/ Ukupno grad stanovn. Vrbas 1 2 3 4 5 6 710 7 198 8i vie 80 Prosecan broj lanova domainstva 3,08

14.818 2747 3328 2698 3427 1630

20

Tabela 3. Starosna i polna struktura stanovnitva Optina / grad Vrbas Tabela 4. Vitalni dogadaji, 2007. Optina / grad/ Vrbas ivorodeni 434 ivorodeni na 1.000 stanovnika 9,8 Umrli 577 Umrli na Prirodni 1.000 prirataj stanovnika 13,1 -143 Prirodni prirataj na 1.000 stanovnika -3,2 Pol M Broj 22.113 23.739 Ukupno 45.852

Tabela 5. Nezaposlena lica, stanje od 2008. Optina/ grad/ Ukupno Prvi put trae zaposlenje Svega 31662 4100 % 49,4 52,8 Bez kavlifikacija Svega 25226 2800 % 39,3 36,0 ene Svega 34553 4080 % 53,9

Junobaki 64138 okrug Vrbas 7770

1.5.2.

Opti podaci o optini Kula

Optina Kula nalazi se na severnom delu Republike Srbije, u AP Vojvodini i spada u Zapadnobaki okrug (sl. 4). Po podacima iz 2004. Godine optina zauzima povrinu od 481 km (od ega na poljoprivrednu povrinu otpada 45.404 ha, a na umsku 279 ha ili 0,6%). Sedite optine je grad Kula. Optinu Kula ine 7 naselja i to: Kula, Krui, Lipar, Nova Crvenka, Ruski Krstur, Sivac i Crvenka, iji prostorni raspored je prikazan na sl. 5. Po podacima iz 2002. godine u optini je ivelo 48.353 stanovnika. Po podacima iz 2004. prirodni prirataj je iznosio - 4,5, a broj zaposlenih u optini iznosi 10.592 ljudi. U optini se nalazi 8 osnovnih i 4 srednje kole. Optina Kula istie se sredinjim poloajem u Bakoj. Funkcionalna spona i faktor okupljanja optinske teritorije je grad Kula. Iako je u svojoj optini ekscentrino locirana, po svojim viestrukim funkcijama Kula ima centralno znaenje. Tako izraeni funkcionalni znaaj, sem Vrbasa i Sombora, nema ni jedno naselje bako-kanalske zone. Specifinost saobraajno-geografskog poloaja Kulske teritorije istaknuta je momentom tranzitno-vorine povezanosti na ire podruje Velikog Bakog Kanala,

21

zbog ega i Crv venka mo e da preu uzeme deo o ovih funk kcija. U tom m smislu Crvenka C se e pojav vljuje kao sekundarna s a polarna taka koja prema seb bi privlai d deo Kulske e teritorije i ima odgovarajuu ulogu u funk kcionalnoj regionaliz zaciji, nar ravno sa relativno o komp pleksnijim regionalnim r m uincima a i doprinos sima.

Sl. 4. Situacija loka acije optin ne Kula u prostornom p m planu Republike Srbije

Sl. 5. Na aseljena mesta m i njiho ov poloaj u prostorn nom planu optine Ku ula Reljef fna jednoli inost ovog g podruja a je prividn na, jer pri detaljnijem d m promatranju dolaze e do izr raaja odre eeni kont trasti, najiz zrazitiji u pojavi i rasp prostranjen nosti povi ene lesne e

22

zaravni (lesnog platoa), koja u odnosu na niu lesnu terasu ostavlja utisak povienog i zaseenog reljefnog bloka. I jedan i drugi reljefni elemenat istiu se zemljitem visokog boniteta, to se odraava u kvalitetu agrarne vrednosti ovih regiona. Klimatska kontinentalnost odraava se niskim januarskim i visokim julskim temperaturama. Za godinji tok temperatura je upadljivo to da se ekstremi ne podudaraju s letnjim i zimskim solsticijem, tj. pojavljuju se izuzeci od ove pretene pravilnosti. Duina puteva u optini iznosi 138 km. Broj osnovnih kola je 8, sa brojem uenika od 4.351. Boj srednjeih kola je 4, a broj uenika je 2465. Naselja sa veinskim srpskim stanovnitvom su Lipar, Nova Crvenka, Sivac i Crvenka. Kula ima relativnu srpsku veinu, Krui relativnu crnogorsku. Ruski Krstur ima rusinsku veinu. Iako je vodee naselje Kula smeteno na istonoj periferiji optinske teritorije, raspored naselja u celini odraava gotovo izotelno rastojanje. Na dodiru dvaju reljefnih elemenata prostiru se Kula Crvenka i Sivac. Ruski Krstur je najznaajnije naselje lesne terase na kojoj se nalazi i Krui. Na lesnoj zaravni nalaze se svega dva naselja optine - Lipar i Nova Crvenka. Kula i Crvenka kao vodea naselja svrstana su u kategoriju gradskih naselja s gradskim prospektima i rekonstruisanim centralnim delovima. I u ostalim naseljima nailazimo u centralnim delovima na elemente gradske arhitekture. Rasprostranjenje i vertikalne linije arhitektonskih objekata su proporcionalne s veliinom i znaenjem naselja. Demografska kretanja stanovnitva pokazuju pozitivne rezultate fizikog kretanja broja stanovnika optine u celini. Pozitivna kretanja pokazuju i dva vodea naselja optine Kula i Crvenka. Ostala naselja iskazuju naizmenino oscilatorne i ujednaene tendencije s negativnim vrednostima u poslednjem popisnom periodu. Heterogenost i izmeanost stanovnitva bitna je karakteristika nacionalnog sastava ovog kraja. Najbrojnije je srpsko stanovnitvo, a od nacionalnosti najzastupljeniji su Maari. Crnogorci su najznaajnija imigraciona komponenta. Etniki specifikum ovog kraja su Rusini sa svojom zanimljivom i bogatom kulturnom batinom. Nacionalni sastav optine Kula prema popisu iz 2002. godine: Srbi (52,01%) Crnogorci (16,34%) Rusini (11,16%) Maari (8,44%) Ukrajinci (3%) Hrvati (1,66%) Jugosloveni (1,53%) Grad Kula Kula je grad koji pripada Zapadnobakom okrugu. Glavni je grad i sedite istoimene optine Kula. Posledni popis koji je bio 2002. godine je pokazao da u ovom gradu ivi oko 19.000 stanovnika to je skoro identino broju stanovnika koji je bio i 1991.godine kada je vren prethodni popis graana. Sada u Kuli ivi oko 15.000 punoletnih graana u oko 6.500 domainstava. Prosena starost stanovnika ovog

23

grada je oko 39 godina. Etniki sastav stanovnitva je vrlo sepcifian, pa tako Srbi ine samo oko 50 % ukupnog stanovnitva, dok je Crnogoraca 16%, Maara oko 8 %, a Ukrajinaca i Rusina oko 4 % od ukupnog udela stanovnika. Kula se nalazi na sredini podruja Bake, na plodnoj vojvoanskoj ravnici, na raskrsnici izmeu Novog Sada, Sombora i Subotice, dakle, na vornoj poziciji saobraajnih veza Bake, pa je s toga jako vana raskrnica puteva. Pored toga, na dodiru je dva reljefna elementa: Teleke lesne zaravni na severu, nadmorske visine 105 m i lesne terase na jugu nadmorske visine 83 m. U takvim reljefnim odnosima posebnu vanost imaju saobraajni pravci - eljezniki, drumski i reni. Kula se kao grad (6) u raznim istorijskim arhivima pominje kao jedno od najstarijih naselja na podruju Bake. Smatra se da je na mestu dananjeg naselja jo 1522. godine, za vreme Turaka, postojao ovaj grad.

Sl 6. Plan grada Kule Najznaajniji prirodni resursi optine izraavaju se velikim oraninim povrinama zemljita (44.168 ha) visokog boniteta kao i velikim mogunostima navodnjavanja po osnovu razgranate kanalske mree. 1812. godine u Kuli je osnovana prva fabrika piva. Zatim 1876. se otvara prvi mlin. Danas u Kuli posluje ak 271 preduzee i 847 preduzetnika. Koordinate grada Kule su: 453619" SG, 193121" IGD, povrina 122,1 km2 i broj stanovnika 19.301.

24

Privreda U privrednim funkcijama osnovno znaenje imaju industrija i poljoprivreda. Industrija sa svojim kapacitetima i proizvodnjom daleko prelazi optinske okvire. Neke industrijske grane poprimaju po vanosti i vrsti proizvodnje dravne relacije, a neke se pojavljuju i na stranom tritu sa svojim kvalitetnim proizvodima. Industriju u celini karakterie pravilan izbor proizvodne orijentacije i dinamian razvoj. U prostornom rasporedu, pored aglomerativnih, dolaze do izraaja i disperzne tendencije. U slici agrarnog pejzaa dolaze do izraaja drutveni posedi. Vizuelno naglaeni velikim prostranstvom i individualni posedi s pravilnom kraom i uom parcelacijom. Brojanu prevlast imaju livade, a ostale kategorije tla odraz su ekoloke sredine reljefnih elemenata. Na osnovu potencijalno velikih mogunosti primarne poljoprivredne proizvodnje kao osnovne sirovine, na podruju optine su se razvijali i razvili veoma znaajni kapaciteti prehrambene industrije, kao to su kapaciteti za preradu eerne repe u Crvenki od oko 600 vagona prerade za 24 sata i prosenom moguom preradom od oko 60.000 vagona repe; kapaciteti za proizvodnju alkohola, takoe u Crvenki, koji se naslanjaju na sirovinsku osnovu Fabrike eera (melasa), sa radom u tri smene, za preradu od 58.000 t melase i proizvodnjom od oko 17.000 t alkohola i oko 1.700 t kvasca; Fabrike biskvita u Crvenki sa dve proizvodne linije Jaffa linija sa godinjim kapacitetom od oko 4.000 t i Munchmellow linija sa godinjim kapacitetom od oko 3.000 t gotovih proizvoda; Fabrika stone hrane u Crvenki godinjeg kapaciteta od oko 6.000 vagona koncentrovane stone hrane. Ukupni mlinski kapaciteti u Kuli, Sivcu, Liparu i Ruskom Krsturu iznose oko 12.000 vagona prerade penice sa znaajnim kapacitetima za smetaj penice i brana i suarama za itarice uz znaajne kapacitete za proizvodnju hleba i peciva u Kuli, Sivcu i Kruiu. Kapaciteti prerade smrznutog povra sa hladnjaom u Ruskom Krsturu izraavaju se linijom za preradu povra od oko 3 do 4 t na sat, a kapaciteti hladnjae iznose oko 6.000 t. Pored prehrambene industrije i poljoprivrede koje su vodee privredne oblasti u optini znaajan doprinos ukupnom razvoju daju i ostale privredne oblasti kao to su: graevinarstvo, trgovina, ugostiteljstvo, saobraaj i ostale uslune delatnosti. Danas u Kuli posluje 271 preduzee i 847 preduzetnika. Poljoprivreda Najznaajniji prirodni resursi optine Kula izraavaju se velikim oraninim povrinama zemljita (44.168 ha) visokog boniteta kao i velikim mogunostima navodnjavanja po osnovu razgranate kanalske mree. Raspoloivi zemljini fond oraninih povrina, struni potencijal, velike mogunosti navodnjavanja, uz primenu savremenih agrotehnikih mera, omoguava podruju optine primarnu poljoprivrednu proizvodnju od oko 6.000 vagona penice, 14.000 vagona kukuruza i eerne repe, 800 vagona suncokreta, 300 vagona soje i 1.800 vagona povra godinje. Po osnovu velikih mogunosti u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, posebno u postrnoj proizvodnji krmnog bilja u uslovima navodnjavanja, raspoloivim stoarskim i ivinarskim farmama, ribnjacima, kapacitetima za proizvodnju stone hrane, organizovanim slubama biljne zatite i zdravstvene zatite stoke, postoje potencijalno velike mogunosti u stoarskoj proizvodnji kao osnovnom faktoru intenzifikacije ukupne materijalne proizvodnje u oblasti poljoprivrede. Optina Kula zbog svojih prirodnih karakteristika zemljita, klime i vodenih resursa ima veliki potencijal u poljoprivrednom sektoru koji nije u potpunosti iskorien.

25

Adekvatnom agrarnom politikom poljoprivreda moe dati znaajan doprinos ekonomskom razvoju optine Kula. Zbog svoje povezanosti i uticaja na ostale sektore poljoprivreda ima izuzetan znaaj za razvoj. Pogotovo kada je poznato da se u ovoj oblasti zapoljava direktno ili indirektno veliki broj ljudi. Poljoprivreda u optini Kula suoava se sa mnogim problemima koji su, izmeu ostalog, rezultat agrarne politike voene posle Drugog svetskog rata do raspada SFRJ i tekoa nastalih u proteklih petnestak godina tranzicije. U optini Kula po znaaju za poljoprivredu, pre svih ubrajamo, kvalitetno zemljite koje je pogodno za uzgoj poljoprivrednih kultura. Optina Kula se prostire u centralnom delu Bake i pripada Zapadnobakom okrugu. Podruje je po karakteru izrazito ravniarsko koje je u centralnom delu blago zatalasano, breuljkasto sa Telekom visoravni na istoku (sl. 7). Prosena nadmorska visina je 90 m.

Sl. 7. Reljef i gajeni usev u optini Kula Zemljina povrina je izgraena na lesu i lesnim terasama. Veoma je visokog proizvodnog kvaliteta (to je livadska crnica i karbonatni ernozem sa izraenim humusnim slojem), te se veim delom i koristi u oranine svrhe. Sadraj kalcijumkarbonata je u granicama 7-12 %. Dakle, ova zemljita su bogata kalcijumom i to je bitno za ishranu biljaka i hemijske procese u zemljitu koji se deavaju prilikom unoenja mineralnih ubriva. Ph vrednost je neutralna do blago alkalna to je bitno kod izbora vrste mineralnog ubriva. Fosfor i kalijum su uglavnom u koliinama srednje obezbeenosti. Analize prisustva pesticida i tekih metala u zemljitu ne postoje. Ukupna povrina optine Kula iznosi 48.146 ha. Ukupna povrina poljoprivrednog zemljita na teritoriji optine Kula je 43.957 ha Tabela 1. Struktura zemljita Struktura zemljita 1 Ukupne poljoprivredne povrine Obradive povrine Oranice Vonjaci Vinogradi 2 41.806 ha 40.866 ha 39.495 ha 196 ha 56 ha

26

Livade Ostale poljoprivredne povrine Panjaci Ribnjaci, bare, trstici Preovlaujui kvalitet zemljita Ukupne povrine u dravnom vlasnitvu Izdato u zakup Neizlicitirnao Izvor: PSS Vrbas, Sluba za Katastar Kula

1.119 ha 940 ha 803 ha 137 ha II klasa 76% 9.971 ha 9.565 ha 406 ha

Tabela 2. Poljoprivredno zemljite u optini Kula po katastarskim optinama Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. Katastarska Povrina k.o. Povrina polj. optina u ha zemljita u ha (k.o.) Kula Crvenka Sivac Ruski Krstur Krui Lipar 10.955, 32 6.552, 22 15.313,06 7.318,79 3.959,08 4.047,64 48.146,11 9.940,24 5.743,15 14.134.04 6.548,01 3.603,29 3.828,33 43.797,06 Poljoprivredno zemljite (%) 20,65 11,93 29,36 13.60 7,48 7,95 90,97 Poljoprivredno zemlj. u ukupnom zemlj. u optini (%) 22,7 13,11 32,27 14,95 8,23 8,74 100

Ukupno:

Izvor: Strategija odrivog razvoja optine Kula Obrazovanje U optini Kula postoji osam osnovnih kola, etiri srednje kole: Srednja kola ekonomsko - trgovinske struke i Srednja tehnika kola "Mihajlo Pupin" (sl. 8) u okviru koje postoji Via elektro-tehnika kola iz Beograda (posebno odeljenje).

Sl. 8. Srednja tehnika kola "Mihajlo Pupin"

27

Srednja poljoprivredna- mainska kola i Gimnazija "Petro Kuzmjak" u Ruskom Krsturu. U Kuli se nalazi i kola za muziko obrazovanje. Predkolska ustanova "Bambi" svoju delatnost obavlja na jedanaest lokacija u svim naseljima kulske optine. Ova ustanova ima preko 120 godina bogate tradicije u predkolskom vaspitanju i obrazovanju dece. Predkolske ustanove se nalaze u odlinom stanju i spadaju u red najbolje opremljenih u Vojvodini. Teritorijalni razmetaj obrazovnih ustanova osnovnog obrazovanja zadovoljava potrebe stanovnitva. Mreu ustanova osnovnog obrazovanja ini sedam osnovnih kola sa nastavom od 1 - 8 razreda i jedna sa nastavom od 1 - 4 razreda. Nekadanji "Dom pionira" je objekat u funkciji socijalne zatite deija ustanova, obrazovanja i zdravstvene zatita dece. U okviru objekta se nalazi dobro opremljena "kola za osnovno muziko obrazovanje". Osnovna kola "Petefi brigada" u Kuli je organizovana dvojezino na srpskom i maarskom jeziku. Uz kolski objekat je objekat predkolske ustanove i deijeg vrtia sa ureenim slobodnim povrinama. Srednja kola ekonomske struke (sl. 9) je izgraena u centru naselja i pohaaju je uenici sa teritorije svih naselja optine Kula, ali i iz optina Vrbas, Srbobran, Sombor, Odaci, Mali Io, Baka Topola, Baka Palanka.

Sl. 9. Srednja kola ekonomske struke u Kuli Srednja tehnika kola "Mihajlo Pupin" takoe je izgraena u centru naselja i pohaaju je uenici sa teritorije optine Kula i susednih optina. Nastava se realizuje za strune slube elektro i mainske struke. U Crvenki osnovna kola "Vuk Karadi" ima izgraene objekte i povrine u funkciji osnovnog obrazovanja. Nalaze se na dve lokacije unutar ue zone centra. Nastava za uenike niih razreda od 1 do 4 razreda odvija se u objektu zajedno sa predkolskom ustanovom. Nastavu viih razreda od 5 do 8 zajedno sa uenicima iz Crvenke pohaaju i uenici iz Nove Crvenke. Ukupan broj dece koji pohaa nastavu je 1.133. Poljoprivrednomainska kola izgraena je u centru naselja. kolu pohaa 320 uenika sa teritorije svih naselja optine i iz naselja susednih optina Sombor, Vrbas i Baka Topola. U Sivcu osnovna kola "20 oktobar" ima izgraene objekte kolskih kompleksa na dve lokacije u Starom i Novom Sivcu. Nastava je organizovana prema potrebama stanovnitva, od 1 - 6 razreda nastava se odvija u Starom Sivcu, s tim da po jedno odeljenje od 1 - 6 razreda nastavu obavlja u koli u Novom Sivcu, Odeljenja od 7 - 8 razreda u potpunosti nastavu vre u koli u Novom Sivcu.

28

U Ruskom Krsturu osnovna kola "Petar Kuzmjak" nastavu izvodi u objektima kolskog kompleksa zajedno sa gimnazijom. Gimnazija nastavu dri u istom objektu poseban paviljon, kolskom kompleksu pripada i aki dom za boravak uenika gimnazije. Nastava je dvojezina, na srpskom i rusinskom jeziku. U Kruiu osnovno obrazovanje se odvija u osnovnoj koli "Veljko Vlahovi", objekti kole su prilagoeni potrebama uenika od 1-8 razreda. U Liparu osnovno obrazovanje od 1-8 razreda organizovano je u osnovnoj koli "Nikola Tesla", koju pohaa 160 uenika i rad je u jednoj smeni. Predkolska ustanova "Bambi" ima delatnost u svim naseljenim mestima optine Kula, izuzev u Novoj Crvenki. Ukupan broj dece je 1.214 , vaspitno-obrazovni rad obavlja se na srpskom, maarskom i rusinskom jeziku. Kada je re o struktura stanovnitva starog 15 i vie godina po strunoj spremi i pismenosti (popis 2002. godina) situacija je sledea: od ukupno 40.437 stanovnika, bez kolske spreme je 1.902 (4,7%), od toga broja nepismenih je 985, od 1-3 razreda kole 883 (2,18%), od 4-7 razreda osnovne kole 5.789 (14,31%), osnovno obrazovanje 9.513 (23,52%), srednje obrazovanje 19.031 (47,06%), vie obrazovanje 1379 (3,4%), visoko obrazovanje 1.452 (3,59%) i nepoznato 488 (1,2%).

29

POGLAVLJE 2

2.1. BIOMASA KAO ENERGENT

Imajui u vidu ogranienost rezervi konvencionalnih energenata (i njihovu sve veu cenu), u svetu je sve aktuelnija tendencija supstitucije tih energenata tkz. odrivim energentima, tj. energentima koji su u relativno kratkom vremenu obnovljivi i ija primena ne naruava u veoj meri ovekovu ivotnu i radnu sredinu. Primena biomase u energetske svrhe, kao prvog i najstarijeg izvora energije, danas po mnogim aspektima postaje sve aktuelnija, jer biomasa: predstavlja obnovljiv izvor energije, tj gorivo koje stalno nastaje i kao takvo je praktino neiscrpno, sa tehnikog i ekonomskog aspekta njeno sagorevanje je isplativo, sa ekolokog stanovita, njeno korienje, utie na smanjenje naruavanja ivotne i radne sredine, jer se njenim sagorevanjem atmosfera dodatno ne obogauje sa ugljen dioksidom (biljke koriste CO2 iz atmosfere u njihovoj vegetaciji sagorevanjem se korieni CO2 samo vraa u atmosferu), a pepeo kao ubrivo uestvuje u izgradnji nove biljne mase. Pored toga biomasa u svom sastavu ne sadri sumpor, pa u gasovitim produktima sagorevanja nema sumpordioksida, a zbog nie temperature sagorevanja skoro da u njenim produktima sagorevanja i nema emisije azotnih oksida. Sliku ekolokog goriva donekle menja injenica da se prilikom sagorevanja biomase u produktima sagorevanja javlja poveana koncentracija ugljenmonoksida (CO), ali je tome zakon izaao u susret, pri emu je kod sagorevanja biomase granica za emitovan ugljenmonoksid pomerena sa uobiajenih 300 ppm (za ostala goriva) na 1.000 ppm za biomasu. Takoe, intenzivnije korienje biomase u energetske svrhe bi omoguilo otvaranje novih radnih mesta i opti napredak sela, gradova, lokalnih zajednica i cele Srbije. Samim tim dobijanje toplotne energije iz biomase uklapa se u odrivi razvoj sa stanovita ekonomske odrivosti i proizvodnje, zatite ivotne sredine i sa socijalnog aspekta u smislu drutvene stabilnosti, otvaranju novih radnih mesta i smanjenja uvoza energije. Srbija je od odrivih energenata najbogatija biomasom koja potie od biljnih kultura, tj. drvetom i ostacima koje nastaju u procesima primarne poljoprivredne proizvodnje ili u procesima dorade poljoprivrednih proizvoda. Vee korienje ostataka iz primarne proizvodnje poljoprivrednih proizvoda i iz njihove dorade u energetske svrhe je posebno interesantno u Vojvodini, za koju se sa pravom

30

moe rei da u Srbiji predstavlja jedan od najveih rudnika tog odrivog energenta. Regije optina Vrbasa i Kule raspolau takoe znaajnim koliinama biomase. Da bi korienje biomase za dobijanje toplotne energije zauzelo mesto koje joj po energetskim bilansima zemlje i pripada treba insistirati na uspostavljanju potpunih gorivih ciklusa (povezani niz tehnologija, opreme i ureaja) tj. na stvaranju infrastrukture i trita kojima bi se poveala udobnost njenog dobavljanja (sakupljanja i pripreme) skladitenja i samog sagorevanja. Sa time bi se pored ostalog stimulisalo korienje biomase u energetske svrhe, smanjila cena proizvedenog kWh energije i to je za svaku, pa i nau dravu u sadanjoj izrazito nestabilnoj situaciji u svetu moda i najvanije, poveao bi se stepen energetske autohtonosti zemlje. U navedenom posebna panja se mora usmeriti na neophodnost razvoja adekvatnih postrojenja za sagorevanje biomase iz poljoprivrede, koja bi radila u reimima zadovoljavajue ekoloke, energetske i ekonomske efikasnosti, ija nabavna cena bi opravdala njihovu izgradnju, a opsluivanje i odravanje ne bi bili sloeni.

2.2. PROCENE POTENCIJALA BIOMASE SRBIJE

Uopteno posmatrano, biomasa je obnovljivi, biorazgradivi materijal, koji predstavlja zajedniki pojam za brojne, najrazliitije proizvode ivog sveta. U pogledu sastava i naina nastajanja, generalno, biomasa kao energent moe da se klasifikuje na drvnu, nedrvnu, ivotinjski, industrijski i komunalni otpad, u okviru ega se moe razlikovati: drvna biomasa (iz umarstva, voarstva i vinogradarstva, otpadno drvo i ostaci drvno preraivake industrije (piljevina, okorci...), drvna uzgajana biomasa (brzorastue drvee, vrba, topola, jasen...), sekundarni ili tercijelni proizvodi iz poljoprivrede (slama penice, soje, jema, rai, kukuruzovina, stabljike suncokreta i dr.), ostaci prehrambeno-preraivake industrije (ljuske sunc., oklasak, kotice itd.), nedrvna uzgajana biomasa (brzorastue alge i trave ...), ivotinjski otpad i ostaci i komunalni i industrijski otpad. Navedene vrste biomase su u mnogome sline po sastavu i tehnikim karakteristikama sa aspekta da se koriste kao biogoriva. Ali, uprkos tome postoje znaajne specifinosti koje su uslovile razvoj posebnih tehnologija i tehnike za njihovo korienje u energetske svrhe. U cilju poreenja energetskih potencijala oblasti optina Vrbasa i Kule sa ukupnim potencijalima Srbije navee se ukupne koliine biomase biljnog porekla za Srbiju. U pogledu drvne biomase u Srbiji, na godinjem nivou seom uma raspolae se sa oko 0,6 miliona m3 upotreblljivog ostatka (granje...), u ta nisu uvreni panjevi i jo dosta drvnog ostatka, koji ostaju u umi (Brki i Jani, 2009). Realno bi za dobijanje toplotne energije bez veih ulaganja, a sa boljom organizacijom moglo da se koriste oko 1,1 milion m3 drvenih ostataka. Od drvne mase u Srbiji znaajniji su i ostaci nakon rezidbe vonjaka i vinograda u poljoprivrednoj proizvodnji sa kojima se na godinjem nivou raspolae sa oko 400.000 t (Brki i sar, 2006). Biomasa od drveta, koja se sagoreva, moe biti u formi dugih i kraih cepanica (sl. 10 i 11), okoraka, usitnjenih komadaraznih oblika i veliina (sl. 12,13,14 i 15), ipsa (sl.

31

16), piljevine (sl. 17), peleta (18) ili briketa (sl. 19). U odnosu na te forme drveta za njihovo sagorevanje su razvijene i tehnologije sagorevanja u skladu sa kojima je primerena i koriena tehnika (Jani i sar, 2009).

Sl. 10. Drvo za saforevanje u formi dugih cepanica

Sl. 11. Drvo za saforevanje u formi kratkih cepanica

Sl. 12. Drvo za sagorevanje u formi okorka

Sl. 13. Drvo za sagorevanje u formi veih komada iz drvno preraivake industrije

Sl 14. Drvo za sagorevanje u formi manjih komada iz drvno preraivake industrije

Sl. 15. Drvo za sagorevanje u formi usitnjenih komada

32

Sl. 16. Drvo za sagorevanje u formi ivera

Sl. 17. Drvo za sagorevanje u formi usitnjene piljevine

Sl. 18. Drvo za sagorevanje u formi peleta

Sl. 19. Drvo za sagorevanje u formi briketa

Srbija, a posebno Vojvodina je bogata biomasom koja moe da se koristi u procesima sagorevanja za dobijanje toplotne energije i koja predstavlja biljne ostatke primarne poljoprivredne proizvodnje i preraivake industrije. Smatra se da od ukupnih potencijala biomase nastale iz poljoprivredne proizvodnje za dobijanje toplotne energije nesmetano moe da se koristi oko 25-30%, to bi iznosilo oko 4 miliona tona (ekvivalentno sa oko 1,4 miliona tona ulja za loenje). Pored toga, raspolae se i sa oko 300.000 t biomase iz preraivake industirje. Biomasa nastala kao produkt (ostatak) primarne poljoprivredne proizvodnje najee se prikuplja u obliku manjih ili velikih etvrtastih bala ili veih rol bala, razliitih gustina. Forma biomase koja ostaje na raspolaganju iz preraivake industrije moe biti veoma raznolika, ali je uglavnom u okviru pojedinih pogona ujednaena po vrsti, obliku i tehnikim katakteristikama. Biomasa kao gorivo ima niz povoljnosti, ali i nedostataka. Od dobrih osobina biomase kao goriva se moe istai da je biomasa lako dostupan, obnovljiv, tehniki i ekoloki prihvatljiv izvor energije. Korienjem biomase smanjuju se potrebe za uvozom konvencionalnih energenata, to u posrednom smislu obezbeuje neprekidnost u snabdevanju energijom, poveanje broja zaposlenih, podie kvalitet ivota u ruralnim podrujima, smanjenje migracije selo-grad i obezbeuje manju zavisnost drave od spoljanjih pritisaka. Meutim, i pored mnogih povoljnosti u eksploataciji biomase njeno korienje je vezano i za odreene nedostatke, od kojih bi se moglo navesti: periodinost nastanka biomase, razuenost u prostoru, oteano sakupljanje,

33

pakovanje i skladitenje, to je uslovljeno malom nasipnom masom (gustinom), manjom toplotnom moi svedene na jedinicu zapremine, nepovoljnim oblikom i visokim sadrajem vlage, a i investicioni trokovi za izgradnju postrojenja za sagorevanje biomase su vei od onih za sagorevanje konvencionalnih energenata. Navedeni problemi se umnogome mogu izbei ili njihov uticaj smanjiti ukoliko se biomasa sabija u obliku peleta i briketa. Istina, za te procese se troi dodatna energija, za usitnjavanje, po potrebi suenje, sabijanje i hlaenje, ali je krajnji bilans uloene i raspoloive energije znaajno pozitivan. Od vanijih poljoprivrednih kultura u optinama Vrbas i Kula se mogu navesti: penica (Triticum sp.), jeam (Hordeum vulgare L.), kukuruz (Zea mays L.), soja (Glycine hispida, Suncokret (Helianthus annuus) i uljana repica (Brassica napus).)

Sl. 20. Biljka penice za vridbu

Sl. 21. Ovrena njiva pod penicom

Sl. 22. Velike etvrtaste bale penice

Sl. 23. Velike okrugle bale penice

Sl. 24. Biljka kukuruza za vridbu

Sl. 25. Ovrena njiva pod kukuruzom

34

Sl. 26. Velike etvrtaste bale kukuruzovine

Sl. 27. Velike okrugle bale kukuruzovine

Sl. 28. Biljka soje za vridbu

Sl. 29. Ovrena njiva pod sojom

Sl. 30. Velike etvrtaste bale sojine slame

Sl. 31. Velike okrugle bale sojine slame

35

Sl. 32. Biljka uljane repice za vridbu

Sl. 33. Izgled slame uljane repice

Sl. 34. Prikupljeni oklasak za sagorevanje

Sl. 35. Izgled oklaska

Sl. 36. Biljka suncokreta za vridbu

Sl. 37. Ljuske suncokreta

U regionu optina Vrbasa i Kule se uzgajaju i druge poljoprivredne kulture, ali su one sa aspekta korienja u energetske svrhe u velikim termoenergetskim sistemima od manje vanost, poto ih je teko prikuputi. Republika Srbija je smetena u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Zbog kompleksne geoloke istorije, izraena je velika varijabilnost geoloke i litoloke osnove, to se odrazilo zajedno sa orografskim i klimatskim faktorima i na pedoloku strukturu, koja je predstavljena na slici 39 (sa legendom).

36

Sl. 39. Pedoloka karta Republike Srbije

37

Prema slici 38. moe se sagledati da su optine Vrbas i Kula smetene u predelu za koji je karakteristino da se nalazi na ernozemskom zemljitu koje je veoma pogodno za svaku biljnu proizvodnju, to pored gajenih kultura omoguava gajenje i drugih, pa i energetskih kultura, kao to su brzorastui zasadi drva, miskantus i dr. U najkraem osobine navedenog zemljita moe se predstaviti u sledeim navodima: ERNOZEM je karakteristian za Panonski basen. Najrasprostranjeniji je u Vojovodini i Mavi. Pogodan je za uzgoj itarica, eerne repe, suncokreta i drugih poljoprivrednih kultura. DEGRADIRANI ERNOZEM nastaje pod uticajem vee koliine padavina i veeg nagiba zemljita. Ima manje humusa od ernozema. Karakteristian je za Panonski basen. ALUVIJALNO TLO javlja se u renim dolinama Panonskog basena i veoma je plodno. GAJNJACA se javlja u krajevima sa vie vlage. Karakteristina je za Planinsku oblast. Sadri malo humusa i pogodna je za ratarstvo i povrtlarstvo. SMONICE se javljaju uz gajnjae i karakteristine su za umadiju, Mavu, u dolinama Velike, Zapadne i June Morave i Timoka (Planinska oblast). Popravlja se dodavanjem vjetakog jubriva i gajenjem lucerke. Pogodna je za gajenje ratarskih kultura, krmnog bilja i voa. PODZOLI se javljaju u Planinskoj oblasti gdje ima dosta padavina. Prirodna vegetacija podzola su ume. Gajenje poljoprivrednih kultura mogue je uz primjenu agrotehnickih mera i obilnog ubrenja. CRVENICA je karakteristina za Jadransku oblast sadri dosta oksida gvoa zbog ega je crvene boje. Crvenica je glinovito-peskovito i skoro neutralno zemljite. Sadri malo humusa, a pogodna je za uzgajanje duvana, vinove loze, voa, maslina i drugih kultura. U viim, vlanijim krajevima, crvenica se degradira u prelazi u podzole i gajnjae.

38

2.2.

RASPOLOIVI POTENCIJALI BIOMASE ZA KORIENJE U ENERGETSKE SVRHE U OPTINAMA VRBAS I KULA

2.2.1. Energetski potencijali optine Vrbas BILJNA PROIZVODNJA Optina Vrbas se rasprostire na 37.600 ha, od ega poljoprivredna povrina zauzima 33.989 ha, dok povrina zemljita pod umama iznosi samo 124 ha. Od ukupne poljoprivredne povrine u optini Vrbas u proseku se obrauje oko 33.789,5 ha. Od navedene povrine na povrini od 32.497,5 ha zasniva se proizvodnja merkantilnih kultura, a na povrini od 1.292 ha proizvodnja semenskih useva. Setvena struktura, kao i njihov prinos zrna i slame u optini Vrbas prikazana je u tabeli 6. Tabela 6. Setvena struktura i prinos vanijih poljoprivrednih kultura u 2011. godini
Biljna vrsta Penica Jeam Ovas Kukuruz Soja Suncokret eerna repa Lucerka Uljana repica Ost. krmno bilje Smea trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povre Ukupno Merkantilna proizvodnja (t) 5.500 1.000 14 12.500 7.500 1.300 2.500 450 400 220 215 200 20 30 1 612 15 0.5 15 5 32.497.5 Semenska proizvodnja (t) 190 850 173 4 10 64 1 1.292 Prinos merk. (t/ha) 6 6 9 3.5 3.5 60 3.5 Prinos slame (t/ha) 6 6 9,297 7 7,35 7 230.321 Koliina slame (t) 34.140 6.000 124.115 53.711 9.555 2.800 Jul Jun/Jul Septembar/ Novembar Septembar Avgust/ Septembar SeptembarDecembar Jun Sezonski raspored

39

Vaniji ratarski usevi za optinu Vrbas predstavljaju: kukuruz, penica, soja, eerna repa, suncokret, jeam, lucerka, uljana repica, ostalo krmno bilje, smea trava i leguminoza. Pod kukuruzom zasejano je najvie povrina 12.500 ha, pod penicom 5.500 ha, sojom 7.500 ha, eernom repom 2.500 ha, suncokretom 1.300 ha, jemom 1.000 ha lucerkom 450 ha, uljnom repicom 400 ha i povrem 898,5 ha. Ostalo krmno bilje, smee trava i leguminoza zastupljene su sa po 200 ha. Ukupna zasejana povrina ratarskih kultura je 32.812 ha. Procenjuje se da se sa ove povrine moe da dobije ukupna koliina ratarske biomase od 220.068 t iz merkantilne proizvodnje i 10.253 t iz semenske proizvodnje, tj ukupno 230.321 t godinje. Prosena cena biomase iznosi 31,73 evra/t. Prosena toplotna mo biomase je 14.000 kJ/kg. Ako bi se celokupna koliina biomase pretvorila u energiju dobilo bi se 2.579.595.200 MJ, pri koeficijentu energetske efikasnosti sagorevanja slame 0,80. Poto je toplotna mo dizel goriva 41 MJ/kg, a koeficijent energetske efikasnosti sagorevanja tenog goriva 0,95, to ispada da bi se moglo sa ovom koliinom biomase supstituisati 66.228,4 t dizel goriva godinje. Da bi se ova koliina goriva pretvorila u ekvivalentnu koliinu ulja za loenje treba korigovati toplotnu vrednost goriva i raunati sa 41,866 MJ/kg. Dakle, dobija se neto manja ekvivalentna koliina ulja za loenje od 64.858,5 toe. Ako se uzme da je cena dizel goriva 1,4 evra/l, odnosno 1,647 evra/kg, dobija se vrednost od 106.821.950 evra godinje. Naravno, da se iz vie razloga nee sva rataraska biomasa koristiti u toplotnu energiju: zbog obaveze da se odredjena koliina biomase zaore i tako povea plodnost zemljita, da se jedan deo biomase koristi za prostirku u stoarstvu, da se jedan deo koristi u povrtarstvu i za druge svrhe, a procena je da e veliki sistemi, poput DPP Sava Kovaevi i Karneks etvene ostatke, kao biomasu, sa svojih njiva koristiti za sopstvene potrebe. Takoe, procenjuje se da bi se moglo svake godine iskoristiti oko 25% biomase za toplotne svrhe. To je koliina biomase od 57.580,3 t godinje ili izraeno u ekvivalentnoj koliini ulja za loenje 16.214,6 toe. Ako se ova vrednost izrazi u evrima dobila bi se vrednost utede od 26.705.446 evra godinje. VOARSKO VINOGRADARSKA PROIZVODNJA U optini Vrbas gaji se voe i vinova loza. Vone zasade ine: jabuka, breskva, kajsija, vinja, kruka, ljiva i orah. Ukupno je zasadjeno 157 ha pod voem i 4 ha pod vinogradom (tab 7). Procenjuje se da se rezidbom voaka i vinograda moe dobiti 545,2 t orezina svake godine (3,386 t/ha). Ako se uzme prosena vrednost toplotne moi orezina od 15.500 kJ/kg onda se moe dobiti energetska vrednost od 6.760.480 MJ energije, sa energetskom efikasnou loita 80%. Sa ovom koliinom energije moe da se supstituie 173,6 t dizel goriva, odnosno ekvivalentnog ulja za loenje 170 toe. To znai da bi se sa orezinama od voaka i vinograda moglo utedeti oko 279.990 evra svake godine. Poto se celokupna koliine orezina ne moe pokupiti raunaemo da utede mogu biti u vrednosti od 50%, tj. 139.995 evra svake godine. Tabela 7. Vrsta i prinos vonih i vinogradarskih kultura u 2011. godini
Vrsta Povrina (ha) Voke Vinova loza Ukupno 157 4 161 Prinos ploda (t/ha) 10,450 6,556 Masa ploda (t/ha) 1640,650 26,224 Odnos masa (t/t) 0,325 0,457 Prinos orezina (t/ha) 3,396250 2,996092 Masa orezina (t/god) 533,21 11,98 545,19

40

STOARSKA PROIZVODNJA Poznato je da se iz stoarske proizvodnje moe dobiti stajnjak, koji moe da se upotrebi za proizvodnju biogasa kao i za ubrenje zemljita. Na podruju optine Vrbas uzgajaju se goveda, svinje, ovce i ivina. Ukupno grla stoke ima: 3.205 goveda, 89.839 svinja, 2.650 ovaca i 83.684 ivine (tab 8). Ovaj broj grla stoke ako se pretvori u uslovna grla (UG) onda ta koliina iznosi 2.493,49 + 10.636,94 + 201,4 + 21 + 251,05 = 13.603,88 UG. Ovaj broj stoke moe da proizvede 113.570,89 t stajnjaka godinje, odnosno 6.501.400 nm3 biogasa godinje (477,9 nm3/UG). Ako se uzme da je toplotna mo biogasa sa 65 % metana 23,66 MJ/nm3, odnosno 35,8 MJ/kg gasa, dobija se energetska vrednost biogasa od 1,53823x108 MJ, sa energetskom efikasnou loita 98%. Ova koliina energije moe da supstituie 3.662,45 t dizel goriva. Dakle, sa ovom koliinom biogasa moglo bi da se utedi 5.242.718 evra godinje. Ovaj potencijal biogasa je, pre svega, skoncentrisan u sektoru stoarske proizvodnje, ali se moe rei da se velika koliina biogasa moe dobiti i iz organskog otpada u preraivakoj industriji, pre svega u okviru grupa koja posluju u eerani, hladnjai, mlinovima i konditorskoj industriji. Takoe, korienjem silanog kukuruza (cele biljke) moe se znaajno poveati koliina proizvedenog biogasa. Tabela 8. Vrsta stoke, broj stoke, prinos stajnjaka i biogasa u 2011. godini
Vrsta Broj grla Broj Prosena Masa uslovnih masa grla stajnjaka grla (UG*) (kg) Goveda Svinje Ovce Koze ivina Ukupno 3.205 89.839 2.650 300 83.684 179.678 389 59,2 38 35 1,5 37,86 2.493,49 10.636,94 201,40 21,0 251,05 13.603,88 (kg/dan) 26 22 26 26 26 22,87 Odnos masa (kg/kg) 1:18,98 1:16,06 1:18,98 1:18,98 1:18,98 1:16,70 Masa stajnjaka (t/god) 23.663,22 85.414,61 1.911,29 199,29 2.382,48 113.570,89 Suva materija (t/god) 3.094,42 12.812,19 249,94 26,1 723,91 16.906,56 Biogas 103 (nm3) 742,7 5.381,1 60,0 6,3 311,3 6.501,4

1 UG = 500kg

UMARSTVO U optini Vrbas ume u vlasnitvu JVP Vojvodine zauzimaju povrinu od 80 ha i grmlja 200 ha, starosti 1 do 7 godina. To je ukupno 280 ha (tab 9). Optina Vrbas ima 82 ha pod umom, od toga 64 ha je vetrozatitni pojas pod umom starosti 1 do 3 godine i 18 ha devastirane ume. Lovako drutvo Fazan poseduje 64 ha ume, od toga 40 ha je devastirani bagrem koji se privodi kulturi i 24 ha zanovljenog zasada. JAZIP ima 25 ha mlade ume, starosti 1 do 2 godine. JPV imaju oko 20 ha trske koja se kosi svake godine. U planu je predvieno poumljavanje 290 ha. U toku je uviaj na terenu da se tano utvrdi stanje u umarstvu. Mogue je dodati jo do 5 ha grmlja i do 5 ha zaputene ume. Na osnovu navedenog ukupne povrine pod umom su 251 ha i 200 ha pod grmljem, tj. ukupno 451 ha. Drvo u umi se moe raunati sa prosenom zapreminom 125,2 m3/ha, odnosno ukupnom zapreminom stabala od 31.425 m3. Zapreminski prirast drveta je 3,96 m3/ha.

41

Tabela 9. Povrine pod umama, grmljem i trskomu 2011. godini

Vrsta Vlasnik Grmlje (ha) JVP Vojvodine Optina Vrbas Lovako drutvo Fazan JAZIP JPV Plan 200 Sibirski brest (ha) 25 25.000 kom. Topola (ha) 55 15.000 kom. Bagrem (ha) 18 Ukupno (ha) 280 82 1 do 7 god. 64 ha vetrozatitinih pojaseva 1-3 god.,18 ha devastirana uma 40 ha devastiranog bagrema koji se privodi kulturi, 24 ha zanovljenog zasada 1 do 2 god. 20 ha trske koja se kosi svake godine Predvieno za poumljavanje Starost i povrine

1 -

21 -

64 3 -

64 25 290

Procenjuje se da je pri sei uma umski ostatak drveta 0,53 m3/ha, odnosno ukupno 133 m3 godinje, bez iblja. Ako se uzme u obzir i sea iblja onda bi ukupna zapremina ostatka drveta bila 239 m3 godinje. Priblino ista koliina drveta ostaje nakon prerade drveta. To je koliina oko 130 m3 godinje. Ako se koliina drveta od 133 m3 pomnoi sa nasipnom masom od 750 kg/m3, dobija se koliina drveta od 99,75 t. Masa iblja iznosi oko 53 t, pri nasipnoj masi 500 kg/m3. Ostatak od prerade drveta ima nasipnu masu od 375 kg. Tako se dobija koliina iz procesa prerade drveta od 48,75 t. Ukupna masa ostatka je 201,5 t svake godine. Toplotna vrednost ostatka od drveta je 15.500 kJ/kg. Na osnovu ovog podatka moe da se dobije ukupna energetska vrednost ostatka od drveta od 2.498.600 MJ, sa energetskom vrednou loita 80%. Ova koliina energije moe da supstituie 64,15 t dizel goriva, sa energetskom efikasnou loita od 95%, odnosno ekvivalentnog ulja za loenje 62,82 toe. Sa ovom koliinom ostatka od drveta moe da se utedi 103.470 evra svake godine. Naime, ako bi se od nevedene sume utedelo samo 50%, onda bi ta suma iznosila 51.735 evra svake godine. KOMUNALNI OTPAD Iz tabele 10 moe da se vidi da masa komunalnog biorazgradljivog otpada u Optini Vrbas ima oko 6.000 tona godinje. Ako se uzme u obzir da je energetska vrednost tog otpada 12 MJ/kg, onda moe da se izrauna ukupna energetska vrednost otpada. Ta vrednost iznosi 50.400.000 MJ, sa energetskom efikasnosti loita od 70%. Poto je toplotna mo dizel goriva 41 MJ/kg, a koeficijent energetske efikasnosti sagorevanja tenog goriva 0,95, to ispada da bi se moglo sa ovom koliinom biomase supstituisati 1.229,3 t dizel goriva godinje. Ekvivalentna koliina ulja za loenje iznosi neto manje, tj. 1.203.9 toe. Ako se uzme da je cena dizel goriva 1,647 evra/kg, dobija se vrednost od 1.982.777 evra godinje. Naravno, da se iz vie razloga nee sav

42

biorazgradljivi otpad koristiti u toplotnu energiju. Procenjuje se da bi se moglo svake godine iskoristiti oko 50% otpada za toplotne svrhe. To je koliina otpada od 3.000 t godinje ili izraeno u ekvivalentnoj koliini ulja za loenje 602 toe. Ako se ova vrednost izrazi u evrima dobila bi se vrednost utede od 991.388,5 evra godinje. Tabela 10. Koliina komunalnog otpada u Optini Vrbas u 2011. godini
Period godine Leto Zima Prosek Prosek* Koliina otpada (t) 11.680 11.436 Masa otpada (kg/stanovn/dan) 0,80 0,68 Udeo organskog otpada (%) 50,00 59,97 Masa organskog otpada (biorazgradljivog) (t) 5.840,0 6.858,2

*Prema podacima iz studije: Lokalni plan upravljanja otpadom za optinu Vrbas, GIZ, 2011. Ukupno sagledavajui korienjem poljoprivredne i umske biomase, kao i komunalnog biorazgradljivog otpada, ukupne godinje utede u optini Vrbas mogle bi da iznose 29.449.200 evra godinje i to: od ratarske biomase 26.705.446 evra, od voarsko-vinogradarske biomase 139.995 evra, od stoarske biomase 1.560.615 evra, od umske i drvopreradjivake biomase 51.735 evra i od komunalnog biorazgradljivog otpada 991.389 etvrtina od ukupne koliine biomase moe produkovati 712.415.006 MJ energije. Ova vrednost moe da se pretvori u MWh. To iznosi 197.893 MWh. Ako bi termiko postrojenje za proizvodnju toplotne energije radilo godinje 6 meseci, odnosno 4.320 asova, onda bi snaga postrojenja bila 45,8 MW. Naravno, da se celokupna snaga postrojenja ne upotrebljava svih 6 meseci ve samo kada su niske temperature. Stoga, potronja biomase bila bi znatno manja ispod 25%, odnosno 50%, pa bi se mogla iskoristiti za nova postrojenja, ili za druge potrebe. Moglo bi se konstatovati da bi u optini Vrbas bilo dovoljno biomase za rad termikog postrojenja snage od 50 MW tokom cele godine sa korienjem biomase od oko 30% raspoloivih resursa, to bi u pogladu ouvanja plodnosti zemljita zadovoljavajue. Setvena struktura ratarsko-povrtarskih kultura u odnosu na tip vlasnitva nad zemljitem je prikazana u tabelama 11 i 12. Ostatak obradivog zemljita od oko 24.900 ha u optini Vrbas je u vlasnitvu individualnih poljoprivrednih proizvoaa, koji su locirani u est katasterskih optina (K.O.). Setvena struktura u pojedinim K.O. optinama optine Vrbas je predstavljena u tabelama 13, 14, 15, 16, 17 i 18.

43

2.2.1.1. Setvena struktura ratarsko povrtarskih kultura u optini Vrbas po vlasnitvu i lociranosti Od ukupno 33.789 ha povrina namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji vea poljoprivredna preduzea u svom vlasnitvu imaju oko 9.000 ha. Od tih veih poljoprivrednih preduzea prikazani su podaci za: Carnex, Savu Kovaevi i Novi trading. Tabela 11. Setvena struktura kod veih poljoprivrednih preduzea (Carnex, Sava Kovaevi i Novi trading) Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Ukupno Penica Jeam Ovas Kukuruz Soja Suncokret eerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje Smea trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povre Biljna vrsta Povrina (ha) 940 696 14 3232 1308 532 617 22 291 220 215 121 6 0 0 676 0 0 0 0 8.890

Raspored obradivog zemljita u vlasnitvu individualnog sektora po K.O. izgleda na sledei nain: Vrbas (3.881 ha), Kucura (4.746 ha), Savino Selo (3.878 ha), Ravno Selo (4.552 ha), Zmajevo (4.586 ha) i Bako Dobro Polje (3.256 ha). Individualni poljoprivredni proizvoai imaju u vlasnitvu oko 24.900 ha. Ovaj raspored povreina je veoma znaajan za odreivanje udaljenosti pojedinih povrina od mesta skladitenja biomase koje e se nalaziti u blizini termoenergetskog postrojenja da bi se mogli izraunati trokovi transporta biomase.

44

Tabela 12. Setvena struktura na obradivom zemljitu kod individualnih poljoprivrednih proizvoaa Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Ukupno Penica Jeam Ovas Kukuruz Soja Suncokret eerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje Smea trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povre Biljna vrsta Povrina (ha) 4750 304 0 10118 6365 768 1883 428 109 0 0 79 18 40 1 0 15 1,5 15 5 24.899

Raspored i setvena struktura obradivog zemljita koje je u vlasnitvu individualnog sektora po K.O. je sledei: Tabela 13. Setvena struktura na obradivom zemljitu kod individualnih poljoprivrednih proizvoaa u K.O. Vrbas Red. br. 1 1. 2. 3. 4. 5. Penica Jeam Ovas Kukuruz Soja Biljna vrsta 2 Merkantilna proizvodnja (ha) 3 740 47 0 1577 992

45

1 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Ukupno Suncokret eerna repa Lucerka Uljana repica

3 120 293 67 17 0 0 12 3 6 0 0 2 0 2 1 3881

Ostalo krmno bilje Smea trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povre

Tabela 14. Setvena struktura na obradivom zemljitu kod individualnih poljoprivrednih proizvoaa u K.O. Kucura Red. br. 1 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. Penica Jeam Ovas Kukuruz Soja Suncokret eerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje Smea trava i leguminoza Krompir Paradajz Biljna vrsta 2 Merkantilna proizvodnja (ha) 3 905 58 0 1929 1213 146 359 82 21 0 0 15 3

46

1 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Ukupno Paprika Krastavac

3 8 0 0 3 0 3 1 4746

Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povre

Tabela 15. Setvena struktura na obradivom zemljitu kod individualnih poljoprivrednih proizvoaa u K.O. Savino Selo Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Ukupno Penica Jeam Ovas Kukuruz Soja Suncokret eerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje Smea trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povre Biljna vrsta Merkantilna proizvodnja (ha) 740 47 0 1576 991 120 293 67 17 0 0 12 3 6 0 0 2 0 2 1 3878

47

Tabela 16. Setvena struktura na obradivom zemljitu kod individualnih poljoprivrednih proizvoaa u K.O. Ravno Selo Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Ukupno Penica Jeam Ovas Kukuruz Soja Suncokret eerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje Smea trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povre Biljna vrsta Merkantilna proizvodnja (ha) 868 56 0 1850 1164 140 344 78 20 0 0 14 3 7 0 0 3 0 3 1 4552

Tabela 17. Setvena struktura na obradivom zemljitu kod individualnih poljoprivrednih proizvoaa u K.O. Zmajevo Red. br. 1 1. 2. 3. 4. 5. Penica Jeam Ovas Kukuruz Soja Biljna vrsta 2 Merkantilna proizvodnja (ha) 3 875 56 0 1864 1172

48

1 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Ukupno Suncokret eerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje

3 141 347 79 20 0 0 15 3 7 0 0 3 0 3 1 4586

Smea trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povre

Tabela 18. Setvena struktura na obradivom zemljitu kod individualnih poljoprivrednih proizvoaa u K.O. Bako dobro polje Red. br. 1 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. Penica Jeam Ovas Kukuruz Soja Suncokret eerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje Smea trava i leguminoza Krompir Paradajz Biljna vrsta 2 Merkantilna proizvodnja (ha) 3 621 40 0 1323 832 100 246 56 14 0 0 10 2

49

1 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Ukupno Paprika Krastavac

3 5 0 0 2 0 2 1 3256

Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povre

2.2.2. Energetski potencijali optine Kula BILJNA PROIZVODNJA Optina Kula se rasprostire na 48.146 ha, od ega poljoprivredna povrina zauzima 43.957 ha, dok povrina zemljita pod umama iznosi samo 279 ha. Od ukupne poljoprivredne povrine u optini Kula u proseku se obrauje oko 40.487 ha. Od navedene povrine na povrini od 39.531 ha zasniva se proizvodnja merkantilnih kultura, a na povrini od 956 ha proizvodnja semenskih useva. Setvena struktura, kao i njihov prinos zrna i slame u optini Kula prikazana je u tabeli 19. Tabela 19. Setvena struktura i prinos vanijih poljoprivrednih kultura u 2011. godini
Biljna vrsta Merkantilna proizvodnja Semenska proizvodnja Prinos merk. Prinos slame Koliina slame Sezonski raspored

(t) 1 Penica Jeam Ovas Kukuruz Soja Suncokret eerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje 2 7.000 1.100 50 13.350 6.400 3.500 4.750 600 250 100

(t) 3 393 338 173 -

(t/ha) 4 6 4 9 3,5 3,5 60 3,5

(t/ha) 5 6 6 4 9,297 7 7,35 -

(t) 6 42.000 6.600 200 124.115 44.800 25.725 7 Jul Jun/Jul SeptembarNovembar Septembar AvgustSeptembar SeptembarDecembar -

6 -

7 -

1.750

Jun -

50

1 Smea trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povre Ukupno

2 400 75 300 1 800 50 5 30 770 39.531

3 -

4 -

5 -

6 245.190

7 -

9 18 5 2 2 4 6 956

Izvor: PSS Vrbas Ratarske useve predstavljaju: kukuruz, penica, soja, eerna repa, suncokret, jeam, lucerka, uljana repica i ostalo krmno bilje. Pod kukuruzom zasejano je najvie povrina 13.350 ha, a pod penicom 7.000 ha, sojom 6.400 ha, eernom repom 4.750 ha, suncokretom 3.500 ha, jemom 1.100 ha, lucerkom 460 ha, uljnom repicom 250 ha i povrem 2.431 ha. Ostalo krmno bilje zastupljene je sa 100 ha. Ukupna zasejana povrina ratarskih kultura je 37.054 ha. Procenjuje se da se sa ove povrine moe da dobije ukupna koliina ratarske biomase od 245.190 t iz merkantilne proizvodnje i 2.771 t iz semenske proizvodnje godinje, tj. ukupno 247.961 t godinje. Uzimajui u obzir slamu penice, kukuruza i uljane repice iz semenske proizvodnje sa prinosom od 50% u odnosu na merkantilnu proizvodnju. Prosena cena biomase iznosi 31,73 evra/t. Prosena toplotna mo biomase je 14.000 kJ/kg. Ako bi se celokupna koliina biomase pretvorila u energiju dobilo bi se 2.777.163.200 MJ, pri koeficijentu energetske efikasnosti sagorevanja slame od 0,80. Poto je toplotna mo dizel goriva 41 MJ/kg, a koeficijent energetske efikasnosti sagorevanja tenog goriva 0,95, to ispada da bi se moglo sa ovom koliinom biomase supstituisati 71.300,7 t dizel goriva godinje. Da bi se ova koliina goriva pretvorila u ekvivalentnu koliinu ulja za loenje treba korigovati toplotnu vrednost goriva i raunati sa 41.866 MJ/kg. Dakle, dobija se neto manja ekvivalentna koliina ulja za loenje od 69.825,8 toe. Ako se uzme da je cena dizel goriva 1,21 evra/l, odnosno 1,42 evra/kg, dobija se vrednost od 99.152.636 evra godinje. Naravno, da se iz vie razloga nee sva rataraska biomasa koristiti u toplotnu energiju: zbog obaveze da se odredjena koliina biomase zaore i tako povea plodnost zemljita, da se jedan deo biomase koristi za prostirku u stoarstvu, da se jedan deo koristi u povrtarstvu i za druge svrhe. Procenjuje se da bi se moglo svake godine iskoristiti oko 25% biomase za toplotne svrhe. To je koliina biomase od 61.990,3 t godinje ili izraeno u ekvivalentnoj koliini ulja za loenje 17.456,8 toe. Ako se ova vrednost izrazi u evrima dobila bi se vrednost utede od 24.788.656 evra godinje.

51

VOARSKO VINOGRADARSKA PROIZVODNJA U Optini Kula gaji se voe i vinova loza. U tabeli 20 i 21 dati su podaci o povrinama i prinosima pod voem i vinovom lozom. Tabela 20. Povrine pod voem i vinovom lozom Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Izvor: PSS Vrbas Vone zasade ine: vinja, kruka, jabuka, kajsija, orah i ljive. Najvie ima jabuke 85 ha, kruke 60 ha, vinje 45 ha, oraha 41 ha, kajsije i ljive po 15 ha. Pod zasadom vinove loze nalazi se 10 ha. Procenjuje se da se rezidbom voaka i vinograda moe dobiti 917,6 t orezina svake godine (3,386 t/ha). Ako se uzme prosena vrednost toplotne moi orezina od 15.500 kJ/kg onda se moe dobiti energetska vrednost od 11.383.040 MJ energije, sa energetskom efikasnou loita 80%. Sa ovom koliinom energije moe da se supstituie 292,3 t dizel goriva, odnosno ekvivalentnog ulja za loenje 286,2 toe. To znai da bi se sa orezinama od voaka i vinograda moglo utedeti oko 471.371 evra svake godine. Poto se celokupna koliine orezina ne moe pokupiti raunaemo da utede mogu biti u vrednosti od 50%, tj. 235.686 evra svake godine. Tabela 21. Struktura voaka i vinove loze u optini Kula Jabuka Broj rodnih stabala (kom) 25.010 Prinos Ukupno (t) 1.236 Po stablu (kg) 49,4 ljiva Vinova loza Prinos Prinos Broj Broj rodnih rodnih okota u Po Po Ukupno Ukupno stabala 000 stablu stablu (kom) 74.950 (t) 2.214 (kg) 29,5 (kom) 231 (t) 262 (kg) 1,1 Vrsta kulture Vinja Kruka Jabuka Kajsija Orah ljive Ukupno voe Vinova loza Povrine ha 45 60 85 15 41 15 261 10

Izvor: Republiki zavod za statistiku

STOARSKA PROIZVODNJA Poznato je da se iz stoarske proizvodnje moe dobiti stajnjak, koji moe da se upotrebi za proizvodnju biogasa kao i za djubrenje zemljita. Na ovom podruju

52

uzgajaju se goveda, svinje, ovce i ivina. Ukupno grla stoke ima: 2.778 goveda, 2079 svinja, 200 ovaca i 92.718 ivine (tab. 22). Ovaj broj grla stoke ako se pretvori u uslovna grla (UG) onda ta koliina iznosi 2.161 + 246,2 + 15,2 + 278,2 = 2.701 UG. Ovaj broj stoke moe da proizvede 17.288 t stajnjaka godinje, odnosno 1.290.808 nm3 biogasa godinje (477,9 nm3/UG). Ako se uzme da je toplotna mo biogasa sa 65 % metana 23,66 MJ/nm3, odnosno 35,8 MJ/kg gasa, dobija se energetska vrednost biogasa od 29.929.707 MJ, sa energetskom efikasnou loita 98%. Ova koliina energije moe da supstituie 768,4 t dizel goriva ili izraeno u ekvivalentnom ulju za loenje 752,5 toe. Dakle, sa ovom koliinom biogasa moglo bi da se utedi 1.239.367 evra godinje. Naravno, da sva koliina stajnjaka ne moe da se upotrebi za proizvodnju biogasa: zbog direktnog ubrenja zemljita, zbog razuenosti proizvoaa, rasipanja, itd. Procenjuje se da bi se moglo iskoristiti za toplotne svrhe oko 25% od ukupne koliine stajnjaka. Tada bi uteda iznosila oko 309.842 evra godinje. Ovaj potencijal biogasa je, pre svega, skoncentrisan u sektoru stoarske proizvodnje, ali se moe rei da se velika koliina bbiogasa moe dobiti iy organskog otpada u preraivakoj industriji, pre svega u okviru grupa koja posluju u eerani, hladnjai, mlinovima i konditorskoj industriji. Takoe, korienjem silanog kukuruza (cele biljke) moe se znaajno poveati koliina proizvedenog biogasa. Procenjuje se da se na osnovu otpada u prehrambenoj industriji moe utedeti oko 150.000 evra godinje kroz proizvodnju biogasa, odnosno toplotne i elektrine energije, ukoliko bi se izgradilo kogenerativno postrojenje. Dakle, ukupna uteda u oblasti proizvodnje biogasa bila bi 459.842 evra godinje. Tabela 22. Vrsta i broj stoke u optini Kula Ukupno grla stoke Kula Goveda Svinje Ovce ivina 630 200 0 0 Crvenka 50 0 0 11160 Sivac 86 1663 0 0 R. Krstur Krui 976 0 200 0 117 216 0 81558 Lipar 289 0 0 0 Ukupno 2778 2079 200 92718

Podaci iz spiska zakupaca po osnovu prava preeg zakupa(2011-2013)

UMARSTVO U Optini Kula pod umama i rastinjem ima 321 ha (to ini 0,4% od ukupnih povrina optine), od ega su prema prostornom planu optine Kula: 177,38 ha umski zasadi i 144,00 ha atarsko zelenilo. Obraslih uma ima 96,2 ha i 68,15 ha neobraslih, tj. ukupno 164,4 ha (JVP Vojvodine) (tab. 23). Na osnovu navedenog ukupne povrine pod umom su 279 ha. Drvo u umi se moe raunati sa prosenom zapreminom 125,2 m3/ha, odnosno ukupnom zapreminom stabala od 34.931 m3. Zapreminski prirast drveta je 3,96 m3/ha. Procenjuje se da je pri sei uma umski ostatak drveta 0,53 m3/ha, odnosno ukupno 148 m3 godinje, sa ibljem. Ako se uzme u obzir i sea iblja onda bi ukupna zapremina ostatka drveta bila 193 m3 godinje. Priblino ista koliina drveta ostaje

53

nakon prerade drveta. To je koliina oko 135 m3 godinje. Ako se koliina drveta od 148 m3 pomnoi sa nasipnom masom od 750 kg/m3, dobija se koliina drveta od 111 t. Masa iblja iznosi oko 22,5 t, pri nasipnoj masi 500 kg/m3. Ostatak od prerade drveta ima nasipnu masu od 375 kg. Tako se dobija koliina iz procesa prerade drveta od 50,6 t. Ukupna masa ostatka je 184,1 t svake godine. Toplotna vrednost ostatka od drveta je 15.500 kJ/kg. Na osnovu ovog podatka moe da se dobije ukupna energetska vrednost ostatka od drveta od 2.282.840 MJ, sa energetskom vrednou loita 80%. Ova koliina energije moe da supstituie 61,7 t dizel goriva, sa energetskom efikasnou loita od 95%, odnosno ekvivalentnog ulja za loenje 60,42 toe. Sa ovom koliinom ostatka od drveta moe da se utedi 99.512 evra svake godine. Naime, ako bi se od nevedene sume utedelo samo 50%, onda bi ta suma iznosila 49.755 evra svake godine. Tabela 23. Stanje uma i neobraslih povrina na kanalskoj mrei
Povrina (P) Optina Kula obraslo Kula neobraslo Ukupno (ha) 96,20 68,15 164,35 (%) 7,79 41,5 6,65 Zapremina (V) (m ) 2.638,7 3

Tekui zapreminski prirast (iv x 100) (m3) 200,7 (m3/ha) 2,1 (%) 3,38 (iv / V) 7,6% -

(m /ha) 27,4 -

(%) 2,58 -

Izvor: JVP Vojvodine Planirane zemljine povrine za poumljavanje su prikazane u tabeli 24. Tabela 24. Planirane zemljine povrine za poumljavanje u optini Kula Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Katastarska optina KO Sivac KO Krui KO Crvenka KO Lipar KO Kula KO RuskiKrstur 1* Zemljite predvieno za sadnju 8,632 2,568 4,852 0,824 6,654 1,636 25,166 2** Zemljite predvieno za sadnju 50,9332 13,8921 1,2573 0 0,3836 10,6154 77,0816

Ukupno:

1* Plan za podizanje poljozatitnih pojaseva na teritoriji optine Kula prema projektno tehnikoj dokumentaciji 2** Prema podacima iz programa za zatitu i unapreenje poljoprivrednog zemljita (2011-2013) izuzeto u svrhu poumljavanja

54

KOMUNALNI OTPAD Iz tabele 10 moe se videti da mase komunalnog biorazgradljivog otpada u Optini Kula ima oko 15.470 t godinje (tab. 25). Ako se uzme u obzir da je energetska vrednost tog otpada 12 MJ/kg, onda moe da se izrauna ukupna energetska vrednost otpada. Ta vrednost iznosi 129.948.000 MJ, sa energetskom efikasnosti loita od 70%. Poto je toplotna mo dizel goriva 41 MJ/kg, a koeficijent energetske efikasnosti sagorevanja tenog goriva 0,95, to ispada da bi se moglo sa ovom koliinom biomase supstituisati 3.336,3 t dizel goriva godinje. Ekvivalentna koliina ulja za loenje iznosi neto manje, tj. 3.267,4 toe. Ako se uzme da je cena dizel goriva 1,647 evra/kg, dobija se vrednost od 5.381.408 evra godinje. Naravno, da se iz vie razloga nee sav biorazgradljivi otpad koristiti u toplotnu energiju. Procenjuje se da bi se moglo svake godine iskoristiti oko 50% otpada za toplotne svrhe. To je koliina otpada od 7.735 t godinje ili izraeno u ekvivalentnoj koliini ulja za loenje 1.633,7 toe. Ako se ova vrednost izrazi u evrima dobila bi se vrednost utede od 2.690.704 evra godinje. Tabela 25. Komunalni otpad (prosek u toku godine) Mesto Koliina otpada (t/god) Kula, Lipar Crvenka, Nova Crvenka i Krui Sivac Ruski Krstur Ukupno 21.340 5.500 2.600 1.500 30.940 Masa otpada (kg/stanovnik/dan) 2,64 1,14 0,77 0,75 1,69 Udeo organskog otpada (%) 50 50 50 50 50 Masa organskog otpada (t) 10.670 2.250 1.300 750 15.470

Podaci iz Lokalnog plana upravljanja otpadom optine Kula. Koliine komunalnog otpada uzete na osnovu broja ciklusa odnoenja (tura) i nosivosti kamiona. Korienjem poljoprivredne, prehrambene i umske biomase, kao i komunalnog biorazgradljivog otpada, ukupne godinje utede u optini Kula mogle bi da iznose 32.187.337evra godinje (tab. 26) i to: od ratarske biomase 28.751.350 evra, od voarsko-vinogradarske biomase 235.686 evra, od biomase iz stoarstva 309.842 evra, od otpada iz prehrambene industrije 150.000 evra, od umske i drvopreradjivake biomase 49.755 evra i od komunalnog biorazgradljivog otpada 2.690.704.

55

etvrtina od ukupne koliine biomase moe produkovati 777.201.768 MJ energije. Ova vrednost moe da se pretvori u MWh. To iznosi 215.889 MWh. Ako bi termiko postrojenje za proizvodnju toplotne energije radilo godinje 6 meseci, odnosno 4.320 asova, onda bi snaga postrojenja bila 49,97 MW. Naravno, da se celokupna snaga postrojenja ne upotrebljava svih 6 meseci ve samo kada su niske temperature. Stoga, potronja biomase bila bi znatno manja ispod 25%, odnosno 50%, pa bi se mogla iskoristiti za nova postrojenja, ili za druge potrebe. Moglo bi se konstatovati da bi u optini Vrbas bilo dovoljno biomase za rad termikog postrojenja snage od 55 MW tokom cele godine sa korienjem biomase od oko 30% raspoloivih resursa, to bi u pogladu ouvanja plodnosti zemljita zadovoljavajue. Tabela 26. Vrste biomase, ukupne koliine, procenat korienja, ekvivalentne koliine tenog goriva i ekonomska uteda R. br. Vrsta biomase Ukupno Procenat Koliina raspoloivo korienja biomase biomase (t/god) 1. 2. 3. 4. 5. 6. Ratarska proizvodnja Voarskovinogradarska Stoarska proizvodnja Prehrambena industrija umarskodrvopreraivaka Komunalni otpad UKUPNO: 247.961 917,6 17.288 4.187 184,1 15.470 286.007,7 (%) 25 50 25 50 50 50 25,35 (t/god) 61.990,3 458,8 4.322 2093,5 92,1 7.735 72.505,2 Ekvivalent. Ekonomska koliina uteda goriva (toe/god) 17.457 143,1 188,1 91,1 30,2 1.633,7 19.543,2 (evra) 28.751.350 235.686 309.842 150.000 49.755 2.690.704 32.187.337

56

2.3.

TEHNIKA I TEHNOLOGIJA PRIPREMANJA BIOMASE

Biomasa nastala u procesima poljoprivredne proizvodnje sa aspekta podobnosti za dobiljanje energije u optinama Vrbas i Kula predstavljaju najvei potencijal. U velikoj meri na konanu ocenu primerenosti da se takva biomasa koristi kao energenti utiu i nain njihovog prikupljanja, transporta, manipulacije i skladitenja. Iz tog razloga je neophodno veliku panju obraditi ba na te tehnoloke operacije, koje se svakodnevno unapreuju, pre svega zahvaljujui velikom napretku tehnike za njihovu realizaciju. 2.3.1. Sakupljanje biomase Prva operacija ubiranja slame je njeno sakupljanje u adekvatni zboj (val, valjak) posle etve, koji je pogodan za dalju manipulaciju. Zavisno od prinosa slame i irine izbaenog reda slame iz slamotresa kombajna, u jedan zboj sakuplja se 2 ili vie redova. Ukoliko irina reda odgovara radnom zahvatu pick-ap uredjaja prese ne vri se skupljanje u zboj, pod uslovom da je debljina reda slame zadovoljavajua. Sakupljanje se obavlja razliitim tipovima grablji. Sakupljanje se obavlja razliitim tipovima grablji, a najee se koriste zvezdaste (sl. 40) i igraste grablje (sl. 41), premda se mogu koristiti i ostali tipovi grablji, ali na manjim povrinama i uz znatnije gubitke slame. U poslednje vreme sve se vie koriste igraste grablje zbog mogunosti ostvarenja veeg radnog zahvata.

Sl. 40: Zvezdaste vuene bone grablje

Sl. 41: igraste grablje sa 1 igrom

Zvezdaste grablje kreu se radnim brzinama od 10 12 km/h i zavisno od irine radnog zahvata ostvaruju velike povrinske uinke. irina zahvata obino se krea od 2 3 m kod traktorskih noenih tipova, tako da se uinak postie sa njima od 1,74 do preko 3,0 ha/h. igraste grablje su tip grablji kod kojih su radni elementi-zupci obru u horizontalnoj ravni sl.41. Sastoje se od jednog, dva ili vie horizontalnih sklopova, zavisno od irine zahvata. Svaki sklop se satoji od nosaa zubaca (3-6) na kojima su postavljeni zupci (3-8 po nosau). Nosai zubaca se kreu po geometrijski odreenoj putanji, tako da se na odreenom delu puta zaokreu. Na krunoj horizontalnoj putanji pri prelasku prednjeg dela kruga poloaj nosaa je takav da su zupci vertikalni, zahvataju masu ispred sebe i nose je polukruno. Pri kretanju zubaca unazad na krunoj liniji u odnosu na smer kretanja agregata nosai se zakreu, tako da zupci postupno zauzimaju horizontalni poloaj, pri emu odbacuju i naputaju masu. . irina zahvata moe biti i

57

do 5 m, zavisno od konstrukcije. Radna brzina kree se 10-15 km/h, te ostvaruju visok povrinski uinak, koji moe da iznosi i do 5 ha/h, zavisno od irine zahvata grablji i prinosa slame koji utie na radnu brzinu. Veoma su lake (mase do 300 kg, retko vie), poto se osnovni nosei elementi uglavnom izrauju od cevnih nosaa, izuzev horizontalnih voica nosaa zubaca. Za pogon grablji u principu je potreban relativno mali utroak snage, pa je je i specfini utroak snage kod izvedenih konstrukcija od 1,5-3,0 kW/m irine zahvata, to znai da su dovoljni traktori snage 7-15 kW, ali zbog univerzalnosti primene traktora na drugim radnim operacijama u poljoprivredi koriste se traktori znatno vee snage motora. Slama se veoma retko sakuplja, transportuje i skladiti u rinfuznom (nebaliranom) obliku. Zato se iz sakupljenih zbojeva vri baliranje slame. 2.3.2. Baliranje slame a) Klasine (konvencionalne) prese Nepresovana slama ima zapreminsku masu 40 60 kg/m3, to znai da zauzima znaajan skladini prostor. S druge strane manipulacija s njom je oteana u pogledu mehanizovanog skladitenja, izuzimanja i dalje distribucije, napr. dopreme u loita. Poseban problem slame u rinfuznom obliku predstavlja transport. Iskorienost zapremine i nosivosti transportnih sredstava je veoma mala. Klasine pick-up prese visokog pritiska obezbedjuju gustinu bala (80) 100 180 kg/m3. Zbijenost bala je mogue podeavati, zavisno od vlanosti slame i naina dalje manipulacije s njom (runa ili mehanizovana). Zavisno od proizvodjaa i tipa klasinih presa irina bala iznosi 500 mm. Visina klasinih bala kree se od 380 do 460 mm. Duina bale se podeava u granicama od 300, pa ak do 1300 mm, premda je najea duina bala 700 do 1100 mm radi uobiajenih postupaka manipulacije s njima. Kod nas je najvie zastupljena runa manipulacija. Prema ovim istraivanjima klasinim presama ostvari se utroak od oko 3,0 kg/ha PVC veziva, odnosno oko 1,0 kg/t ispresovane mase. b) Prese za formiranje bala valjkastog oblika (rol-prese) Prese za formiranje valjkastih bala se prema konstruktivnim oblicima mogu podeliti u dve grupe: rol prese sa konstantnom zapreminom komore, rol prese sa promenljivom zapreminom komore. Rol prese su vuene traktorske maine, pa pogon dobijaju od prikljunog vratila traktora (PVT). Sastoje se od pik-ap ureaja, komore za oblikovanje bale, ureaja za vezanje (obmotavanje bale kanapom) i kontrolnog ureaja pritiska mase slame u komori. Komora prese, u principu, moe biti oiviena beskonanim (konvejerskim) trakama, baterijom valjaka ili pak razliitim vrstama lanastih konvejera sa letvicama ili valjcima. 1. Prese sa konstantnom zapreminom komore, oblikuju valjkastu balu, koja je u sredini rastresita, a na obodu zbijena. Ovakva struktura bale nastaje iz razloga, to se komora prese postupno puni, a masa slame u komori vrti se u krug. Tek kad se komora napuni, masa se nabija na obodne ivice komore i sve vie sabija. Zato je jezgro bale rastresito i obino karakteristinog zvezdastog oblika. Komora prese moe biti razliito reena: od traka ili baterije valjaka, to je pogodno za presovanje sena od

58

skoro svih krmnih biljaka i presovanje slame, ili u obliku lanastog konvejera, koji je pogodan za baliranje slame i livadskog sena otpornog na krunjenje lia. Prednost ovog tipa prese je to se bale mogu naknadno prosuiti u polju, ukoliko masa slame nije skladina. Kod presa sa komorom oblikovanom trakama, brzina traka se kree od 1,6-1,8 m/s, a sa valjcima periferna brzina valjaka je oko 2,0 m/s. Pritom se oblikovana bala obre u komori sa brzinom obrtanja 18-22 min-1. Bale su prenika najee 1,8 m, duine 1,2-1,6 m, zavisno od konstrukcije. U poslednje vreme na svetskom tritu pojavljuju se rol - prese koje formiraju bale manjih dimenzija, npr. prenika 1,4 m i nie. 2. Prese sa promenljivom zapreminom komore (sl. 42), sabijaju masu od samog poetka ulaska mase slame. Komora ovih presa je, najee, od traka konvejerskog tipa, a posebni zatezni mehanizam omoguuje irenje komore uz istovremeno sabijanje mase slame. Zbog toga je mogue formirati balu razliitog prenika, od 80180 cm, dok je duina bala ograniena irinom komore i kod uobiajenih konstrukcija je od 120-150 cm.

Sl. 42. Presa za formiranje bala valjkastog oblika (rol-prese) Bez obzira na tip rol prese, u toku rada potrebno je obezbediti ravnomeran priliv mase po irini komore prese. Zato se u radu presa vodi cik-cak u odnosu na valjak slame. Kad se komora ispuni, a to se signalizira rukovaocu vizuelno na presi ili zvuno u kabini traktora ili na oba naina, vri se vezivanje bale. Vezanje se obavlja unakrsnim obmotavanjem kanapa, a ne vezanjem u vor kao kod klasinih presa. Za vreme vezanja bala se vrti u komori prese. Po vezivanju, presa se pomeri unazad, izbaci se bala otvaranjem zadnjeg dela komore, zatvori se komora, prie se napred do poetka valjka slame i nastavi se rad. Kod novih reenja rol presa, iza prese se nalaze elastini odbacivai bale, tako da se bala otkotrlja unazad, te nije potreban hod agregata unazad. Za vezanje bale dovoljno je 12-16 obmotaja kanapa, to ini u proseku, utroak veziva od oko 1,5 kg/ha, odnosno 0,5 kg/t ispresovane mase slame. Radi kompaktnosti vezivanja valjkastih bala danas se sve vie koriste mree od PVC materijala za obmotavanje bala. Masa valjkastih bala se kree 100-400 kg slame. To znai, da se pri presovanju dobije oko 20 puta manji broj rol- bala po ha nego klasinih bala. c. Prese za formiranje kvadar bala velike mase (big baleri) (sl. 43) Ovi tipovi presa su po principu rada veoma slini klasinim presama niskog pritiska. Razlika je u ureaju

59

za dopremu mase u kanal (komoru) prese i u veim dimenzijama prese, a tim i dimenzijama formiranih bala. Duina bala kree se do 2,7 m, irina 1,2 m, a visina do 0,7 m, pri emu se 6 manjih bala vee u jednu veliku balu, kao to su prese ''Krone Big square balers''. Ureaj za vezanje bala je kao kod klasine prese s razlikom to se vezanje vri, najee, sa 6 vezova po duini bale. Za posebne namene vezivanje moe biti sa icom, ali se za ove namene ne koristi. Masa pojedinih bala kree se od 300 1000 kg, zavisno od vlanosti slame. S obzirom na veliku masu bala, najee su ovakve prese opremljene tzv. akumulatorom bala. Na akumulator, koji je smeten na izlaznom delu kanala za presovanje, sloi se 3-4 bale koje se u grupi ostave na kraju parcele, obino uz put. S tim su bale grupisane, pa je manje gaenje parcele pri njihovom utovaru i transportu. Novi tipovi ovakvih presa mogu formirati do 6 manjih bala, koje se poveu u jednu celinu kao velika bala. Razlog takvog konstruktivnog reenja je potencijalna mogunost rune manipulacije sa manjim balama u okviru velike bale.

Sl. 43. Presa za formiranje velikih etvrtastih bala U tabeli 27 dat je pregled razliitih oblika pakovanja i fizike osobine ratarske biomase. Prema obliku pakovanja, tj. realizovanoj formi biomase izvedene su razliite konstrukcije loita pei i kotlova na biomasu, kao alternativnog goriva. U principu cena pakovanja, transporta i skladitenja biomase zavisi od pripreme biomase za pakovanje, oblika pakovanja, dimenzija i pritiska sabijanja, kao i od udaljenosti njive do mesta uskladitenja. Tabela 27. Oblik i fizike osobine ratarske biomase (sadraj vlage 15 do 20%)
Oblik pakovanja Parametri pakovanja Max. popreni presek (cm) 3 Duina Masa jedinice oblika (kg) 5 8-10 10-25 50 Gustina jedinice oblika (kg/m3) 6 35-55 80-120 do 200 Gustina nasutog materijala (kg/m3) 7 20-40 40-60 40-60 70-110 115-160 (85 -120) slagane slagane slagane neslagane Napomena

(cm) 4 -

1
Rinfuza Male etvrtaste bale

2
Dugaka, Seckana Niskog Srednjeg Visokog pritiska

40 x 50

50-120

60

1
Valjkaste bale Velike etvrtaste bale Stogovi Brikete Kobsovi Pelete Brano (prekrupa)

2
Male Velike Promenljive zapremine Normalnog Visokog pritiska Normalnog pritiska Visokog pritiska Visokog pritiska Visokog pritiska Bez pritiska

6 70-110 70-110 70-110 50-100 140-150 180 60-90 700-800 800-900 900-1000 -

7 70-80 70-80 70-80 40-80 90 150 300-400 400-500 500-600 180-350

140-240 150 120 180 150 250-420 60-210 120-180 20-680 150x150 210-240 do 500 120x127 530-570 250 240 120x127 160 240x300 210-640 1300-2000 5-11 3,5-5 3-5 0,3-2 8-30 8-12 1-4 0,1-1,0 0,07-0,15 0,05-0,1 -

Na primer, to su bale veih dimenzija i vie sabijene (sa veom masom) to mogu ekonomski da podnesu due transportne puteve. Male etvrtaste bale mogu da se transportuju do 15 km, valjkaste bale do 60 km, velike etvrtaste bale do 100 km. Kod briketa, kobsova i peleta je obrnuto. to su oblici ovih pakovanja manjih dimenzija, a vee gustine, odnosno mase, to mogu ekonomski da podnesu due transportne puteve. Brikete mogu da podnesu trokove transporta do 500 km, kobsovi 800 km, a pelete i do 1000 km. Biomasa upakovana u bale slame ili stogove, zahteva vei prostor za skladitenje. Za bale slame koriste se loita sa ravnom nepokretnom reetkom, za brikete ravna i kosa stepenasta nepokretna reetka, za sitno iseckanu biomasu, kobsove i pelete kosa stepenasta nepokretna i pokretna reetka i za pelete moe da se koristi ravna reetka sa fluidiziranim slojem sagorevanja biogoriva. Jako usitnjena biomasa, prekrupa i brano zahteva ciklonsko ili vrtlono loite (kovitlac), tj. sagorevanje u prostoru bez reetke. Na primer, to su bale veih dimenzija i vie sabijene (sa veom masom) to mogu ekonomski da podnesu due transportne puteve. Male etvrtaste bale mogu da se transportuju do 15 km, valjkaste bale do 60 km, velike etvrtaste bale do 100 km. Kod briketa, kobsova i peleta je obrnuto. to su oblici ovih pakovanja manjih dimenzija, a vee gustine, odnosno mase, to mogu ekonomski da podnesu due transportne puteve. Brikete mogu da podnesu trokove transporta do 500 km, kobsovi 800 km, a pelete i do 1000 km. Biomasa upakovana u bale slame ili stogove, zahteva vei prostor za skladitenje. Za bale slame koriste se loita sa ravnom nepokretnom reetkom, za brikete ravna i kosa stepenasta nepokretna reetka, za sitno iseckanu biomasu, kobsove i pelete kosa stepenasta nepokretna i pokretna reetka i za pelete moe da se koristi ravna reetka sa fluidiziranim slojem sagorevanja biogoriva. Jako usitnjena biomasa, prekrupa i brano zahteva ciklonsko ili vrtlono loite (kovitlac), tj. sagorevanje u prostoru bez reetke.

61

2.3.3. Manipulacija balama slame Male klasine bale Tehniko reenje mehanizovanog utovara klasinih malih bala zavisi od toga, da li se bale utovaraju u prikolicu direktno sa prese ili se ostavljaju po parceli, pa se naknadno utovaraju. Valjkaste (rol) bale Pri utovaru valjkastih bala, transportu, istovaru i slaganju na skladinom mestu, u svetu postoji veliki broj tehnikih reenja. a) Prednji traktorski utovariva, sl. 44, je reenje koje se danas najee primenjuje. Smeten je na prednjem delu traktora i moe biti izraena u dve varijante: sa iljcima i sa korpom. Bale se sakupljaju pojedinano i direktno utovaraju u transportno sredstvo ili se slau u grupe ili ivicu parcele, pa se kasnije transportuju. S obzirom da on slui i za istovar i slaganje bala na skladinom prostoru, to mu radna visina dizanja treba biti preko 5 m. b) Samohodni teleskopski utovariva, sl. 45, sSpada u najpraktinija reenja za manipulaciju velikim balama na njivi ili u ekonomskom dvoritu. Predstavljaju samohodnu mainu sa velikim brojem opreme za manipulaciju teretima. Visina dizanja tereta im je i preko 12 m. Velike kvadar bale S obzirom na masu ovih bala, tehnika reenja za manipulaciju sa njima su, takoe, posebno reena, ali uz modifikaciju nekih klasinih tehnikih reenja. Oprema za zahvatanje bala kod prednjeg traktorskog utovarivaa (sl. 44), i samohodnog teleskopskog utovarivaa (sl 45) su konstruisani tako, to im je podizna mo vea i zahvatni ureaj je prilagoen obliku tereta, odnosno velikim kvadar balama. Zahvatni ureaj je, obino, sa redom vila sa donje strane, i luno pokretnim zupcima pomou hidrosistema sa gornje strane. Gornjim zupcima se bala fiksira u zahvatnom ureaju radi lakeg prenoenja i slaganja na transportno sredstvo. Obino proizvoai presa za ovakve bale izrauju adekvatne utovarivae za ovaj tip bala, odnosno da su pojedine maine u liniji maina za formiranje i manipulaciju sa balama su kompatibilne.

Sl. 44. Prednji traktorski utovariva

Sl. 45. Samohodni teleskopski utovariva

62

2.3.4. Pripremanje slame kao energenta Prednosti i nedostaci kod prikupljanja slame itarica u pojedine forme bala su prikazani u tabeli 28. Tabela 28. Prednosti i nedostaci pojedinih formi bala Vrsta bala Prednosti Nie cene prese, umerena cena veziva, potreba za manjim traktorom, dobro skladitenje, povoljno slaganje na transportno sredstvo, jednostavna dezintergacija i usitnjavanje sredstvima nie cene, mogunost loenja celih bala. Umerena cena prese, jednostavna i potpuno mehanizovana manipulacija, u sluaju odmotavanja jednostavan i jevtin ureaj, povoljno uskladitavanje za vlastite potrebe na srednjim gazdinstvima, mogunost rada sa traktorima srednje snage. Vii pritisak sabijanja, visok uinak, mala potronja veziva, najpovoljnija (u poreenju sa drugim balama) transportibilnost, dobri uslovi za skladitenje, potpuna mehanizovanost i najnia cena manipulacije, najnii utroak veziva. Nedostaci Runa manipulacija gotovo neizbena, skladitenje uglavnom runo, uz korienje pomonih sredstava, relativno visok utroak veziva, nia pouzdanost u radu od ostalih presa. Najvii utroak veziva, nii uinak zbog potrebe zastoja u toku vezivanja i izbacivanja bale iz radnog prostora, osetljivost vezaa na kvalitet veziva, deformisanje pri nedovoljno kvalitetnom vezivanju, nia transportibilnost zbog praznog prostora, potreban vei skladini prostor. Visoka nabavna cena presa, potreban traktor veih pogonskih snaga, neophodna specijalna sredstva za manipulaciju, vezai osetljivi na primenu nekvalitetnog veziva, potrebna posebna mehanizacija za dezintegraciju bala.

Konvencionalne

Valjkaste

Velike etvrtaste

2.3.5. Skladitenje biomase

Skladitenje klasinih bala obavlja se na dva naina: kamarisanje na otvorenom prostoru na tvrdoj i ocednoj podlozi i skladitenje u nadkrivenom prostoru. Drugi nain je mnogo povoljniji, jer su bale zatiene od zakinjavanja. Slaganje bala je runo, a podizanje je pomou lanastih elevatora za bale. Skladitenje rol bala je kamarisanjem pomou prednjih traktrorskih ili samohodnih teleskopskih utovarivaa. Kamara se formira na tvrdoj ocednoj podlozi sa PVC folijom postavljenom ispod osnove kamare ili na betonskoj podlozi, to je znatno povoljnije. Kamaru nije neophodno pokrivati folijom (sl. 46), poto se u novije vreme bale sa spoljanje strane zatiuju omotaem (sl. 47), iako je bolje pokriti je.

63

Sl. 46. Kamara bala slame na otvorenom prostoru

Sl. 47. Natkriveno skladite bala slame

Skladitenje velikih kvadar bala ne treba raditi na otvorenom prostoru bez zatitnog pokrivaa zbog toga to e u velikoj meri kamare prokisnuti, poto ne postoji mogunost slivanja vode iz padavina. Zbog svega toga velike kvadar bale se trebaju skladititi u nadkrivenom prostoru.

Sl. 48. Kamara velikih etvrtastih bala slame na otvorenom prostoru

Sl. 49. Natkriveno skladite velikih etvrtastih bala slame

2.3.6. Transport biomase

Transport balirane biomase mogu moe da se razmatraju sa dva aspekta. Transport od njive do meuskladita, gde se skladiti vea koliina biomase na prostoru koji je za to prilagoen i PPZ bezbedan, koji je po pravilu jevtiniji kod korienja i transport od mauskladita do postrojenja za sagorevanje. Uobiajeno je da je skladini prostor meuskladita znatno vei i da se na njemu radi vei obim manipulacije sa balama. Prostor za privremeno skladitenje bala do njihovog sagorevanja se nalazi u blizini objekata, iz kog razloga je i manji. U odnosu na razdaljinu gde se bale biomase transportuju bira se i transportno sredstvo, jer uinci, a samim tim i cena kotanja biomase u mnogome zavise od

64

naina transpotrovanja. Najvei uticaj na transportne trokove u sluaju bala ima gustina transportovanog materijala. Uinci u odnosu na transportno rastojanje i izbor transportnog sredstva su prikazani na slici 50.

Sl. 50. Uinci raznih transportnih sredstava u zavisnosti od broja bala i rastojanja Mogunosti odabira transportnog sredstva u zavisnosti od oblika, tj. forme biomase su prikazani u tabeli 29. Tabela 29: Oblici biomase i parametri transportnih sistema Oblik slame Gustina nasutog ili sloenog materijala (kg/m3) 1 Rinfuza (samoutov. prikolica) Bale niskog pritiska (slagane) Bale visokog pritiska (slagane) Bale visokog pritiska (slagane) Bale visokog pritiska vezane icom 2 60 3 1 samoutov. prikolica 2 univerzalne prikolice 2 prikolice Kamion + prikolica Kamion + prikolica Transportni sistem Korisna Visina Zapremina Mogua masa povrina tovara tovara tovara (m2) 4 10 (m) 5 2,2 (m3) 6 22 (t) 7 1,32

50

30

2,5

75

3,75

80

30

3,0

90

7,2

80

3,75

3,0

112,5

9,0

120

37,5

3,0

112,5

13,5

65

1 Bale visokog pritiska neslagane Bale najvieg pritiska Bale najvieg pritiska slagane Bale najvieg pritiska neslagane Velike kvadar bale Velike kvadar bale Rol bale 1,8x1,5 m Rol bale 1,8x1,5 m Rol bale 1,8x1,25 m Rol bale 1,6x1,25 m

2 60

3 2 univerzalne prikolice 2 univerzalne prikolice Kamion sa prikolicom

4 30

5 2,5

6 75

7 4,5

140

30

3,0

90

12,6

140

37,5

3,0

112,5

15,75

80

2 univerzalne prikolice 2 univerzalne prikolice Kamion sa prikolicom 2 univerzalne prikolice Kamion sa prikolicom 2 univerzalne prikolice Kamion sa prikolicom

30

3,0

90

72

80 80 80 80 120 120

21,6 36 30 37,5 25 37,5

3,0 3,0 3,5 3,0 3,0 3,5

65 108 20 bala 18 bala 20 bala 28 bala

5,2 8,64 6,0 5,4 6,0 8,4

Sl. 51. Transport bala slame traktorskim specijalizovanim prikolicama

Sl. 52. Transport bala slame kamionskim specijalizovanim prikolicama

66

2.4.

HEMIJSKO-FIZIKE KARAKTERISTIKE BIOMASE KAO GORIVA

Biomasa je regenerativni ili obnovljivi izvor toplotne energije. Svake godine se obnavlja. Ona nastaje fotosintezom solarne energije, ugljen-dioksida i vode (biokonverzija). Biomasa spada u alternativne vrste goriva sa kojima se moe veoma uspeno zamenuti konvencionalna (klasina) goriva (naftine derivate, prirodni zemni gas i ugalj) ije su svetske zalihe sve manje. Biomasa, kao alternativna vrsta goriva, deli se na vrsto, teno i gasovito biogorivo. U vrsto biogorivo spada: slama od itarica i uljarica, kukuruzovina, oklasak (koanka), stabljike sirka, ljuske od semena suncokreta, glave i stabljike suncokreta, stabljike ricinusa, ostaci od stabljike konoplje (pozder), lana, hmelja i duvana, stabljike semenske eerne repe, stabljike pasulja, otpaci od zrna itarica i uljarica nastali u postupku ienja zrna, kotice i ljuske voa, grane od orezanih stabala voa i vinove loze, i dr. Biomasa, kao biogorivo, ima svoje specifine karakteristike u odnosu na konvencionalne vrste goriva, u pogledu: hemijskog sastava, temperature sagorevanja, take topljenja pepela, toplotne vrednosti goriva i stepena zagaivanja okolne sredine. Posebno je neophodno analizirati ekonominost primene ovog alternativnog goriva s obzirom na: prikupljanje biomase, transportovanje, pakovanje (u bale, brikete i pelete), investicionu vrednost loita, korienje produkata sagorevanja goriva i odlaganje otpadnog materijala nastalog u procesu sagorevanja biomase. Najoptije bi se moglo rei da sva biomasa svedena na istu gorivu masu ima praktino isti hemijski sastav, definisan izrazom CH1,4O0,6N0,1, ali postoje velike razlike u prirodi polimera, koji ulaze u njen sastav. Tu se pre svega podrazumevaju: celuloza, hemiceluloza, lignin i ekstrativna ulja. Tako se za peninu slamu moe konstatovati da je lignocelulozni materijal, donekle promenljivog elementarnog sastava, to je uslovljeno itavim nizom faktora. Renomirani autori iz ove oblasti navode da su osnovne materije koje ulaze u grau itne slame: celuloza 36%, hemiceluloza 25%, lignin 18%, organske komponente 8%, soli 6% i mineralne materije 7% (slika 53).

Sl. 53: Sastav itne slame i mogunost upotrebe pojedinih komponenti

67

Dakle, hemijski posmatrano biomasa se sastoji iz vie razliitih komponenata. Za uporeenje tehnikih karakteristika biomase navee se hemijski sastav penine slame (tabela 30). Tabela 30. Hemijski sastav penine slame Red. br. 1. 2. 3. Supstanca Celuloza Pentozani Furfurol Udeo (%) 36-54 22-28 17-19 Red. br. 4. 5. 6. Supstanca Lignin Masnoe, vosak Mineralne materije Udeo (%) 14-16 2-4 2-8

Toplotna mo masnoa i smola iznosi 35,6 - 38,1 MJ/kg, celuloze 17,3 - 18,2 MJ/kg i lignina 25,5 MJ/kg. Na osnovu navedenog moe da se konstatuje da slama ima relativno visoku toplotnu mo 12,7 do 15,8 MJ/kg u zavisnosti od sadraja vlage. Hemijski sastav penine slame, tj, odreivanje svih elemenata koji formiraju njenu ukupnu masu odreuje se pomou elementarne hemijske analize. Penina slama se sastoji od istih elemenata kao i druga prirodna vrsta goriva (jednogodinja i viegodinja biomasa i fosilna goriva). Tu se podrazumevaju: ugljenik (c), vodonik (h), kiseonik (o), azot (n), sumpor (s), mineralne materije (a) i vlaga (w), to se moe predstaviti jednainom masenih udela (1).

c h o n s a w 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . (1)
Elementarna hemijska analiza nekih vrsta biomasa, svedeno na suvu materiju, pokazuje da je elementarni sastav vrlo slian drvetu (tabela 31). Tabela 31: Elementarni hemijski sastav biomase (Brki, 1995) Red. br. 1. 2. 3. 4. Hemijski element Ugljenik (C) Vodonik (H) Kiseonik + azot (O + N) Pepeo (A) Slama (%) 44,84 5,68 41,48 8,00 Oklasak (%) 48,31 5,74 43,13 + 0,66 2,16 Ljuske sunc. (%) 50,57 5,68 40,91 + 0,57 2,27 Drvo (%) 50,30 6,20 43,10 0,40 Kora od drveta (%) 50,60 5,90 40,70 2,80

U tabeli 31 je naveden najpovoljniji elementarni hemijski sastav biomase. Procentualni maseni udeo pojedinih komponenata odnosi se na apsolutno suvu materiju. Ukoliko se posebno izraava sadraj vlage u biomasi (w), onda sve masene udele treba svesti na vlanu osnovu (bazu). Biomasa sadri visok procenat kiseonika (oko 40%). Zbog toga biomasa ima niu toplotnu vrednost u odnosu na konvencionalna goriva. to se tie sadraja azota, on iznosi do 1,5%. Elementarni sastav penine slame (kao gorivasa kojim je region Kikinde bogat) u mnogome odreuje nain i karakteristike procesa njenog sagorevanja. Od vanijih karakteristika slame koje su znaajne za elementarni hemijski sastav su pre svega:

68

 manji sadr raj ugljeni ika i vodon nika u odno osu na fosi ilna goriva, veliki sadr raj kiseonika ime se e smanjuje e toplotna mo m slame e, mali udeo o azota i sumpora s ( (kojeg ima a samo u tragovima a), to bio ogorivo od d penine slame s u ve elikoj meri ini ekolo kim, relativno mali m udeo mineralnih h materija, koje i por red toga po osebno us slonjavaju u proces sag gorevanja penine slame s (zbo og niske te emperature e topljenja pepela), promenljiv vi udeo vla age, to se e u loitu moe ma anifestovati kao da sagorevaju s u dva potpuno razliita a goriva. Udeo o sumpora u prethod dnoj tabeli 31 je za anemaren. Prema nekim izvor rima udeo o sump pora u biom masi moe da iznosi 0 - 0,1%. Prema dru ugim izvorima udeo sumpora s u ljusci suncokreta moe da iznosi do 0,3%. . Udeo sa agorljivog sumpora u oklasku u kukur ruza i ljusc ci suncokre eta moe da iznosi do 0,08%. Kao to se vidi, ov ve koliine e sump pora u bi iomasi nis su znaaj jne. U pore p enju sa koliin nom sum mpora kod d konve encionalnih h goriva (1 ( - 3%), ovde je koli k ina su umpora 10 0 - 30 pu uta manja. Pozna ato je da se sagor revanjem konvencion k nalnog go oriva stvara aju sumpo orni oksidi i (SnOm), koji su vrlo tetni za ivotn nu sredinu, naroito kada dou u dodir s vlagom. Tada se stvara sumporna a ili sumpo orasta kise elina, koja nagriza sv ve materije e s kojima a doe u dodir. Zbog ovo oga korienje biom mase eko oloki ima velike pr rednosti u onvenciona alnim vrsta ama goriva a. poreenju sa ko Pored d element tarne analize biogo oriva, koja a je vana a za sagledavanje njegovog g hemijskog sasta ava, da bi i se upozn nali sa njim m i ocenili mogunost njegove e primene, neoph hodno je izvriti i nje egovu tehn niku anal lizu. U su tini tehnika analiza a odreuje e fiziko o hemijske osobine biogori iva (kvalite et, svrsish hodnost i v valjanost) vane sa a aspek kta njegov ve primene e, tj. sagor revanja. Po od tehnikom k analizom se pre evashodno o podra azumeva odre o ivanje e: koliine isparljivih i neisparlj jivih delova a biogoriva a, gornje i donje e toplotne mo m i goriva a (po mogustvu za: radnu, su uvu i sagor rivu masu biogoriva), b sadr aj vlage, pepela p i su umpora (uk kupnog, ne esagorivog g i sagorivo og), osobin ne pepela, duinu plamena a, ponaan nje ispitivan nog biogor riva pri sag gorevanju n na reetki i dr. U zav visnosti od d elementa arnog sasta ava, uslovn no se defin niu i razliite mase biogoriva, to je e prikazano o na slici 54 4.

Sl. 54: Tehni T ka analiza a gori iva (ssulff.- udeo su ulfatnog sumpora, sor o sumpora, spir. - udeo piritnog rg. - udeo organskog sum mpora, Cfix.. - udeo fik ksnog uglje enika, wkapill. - udeo ka apilarne vla age i wpovr r. - udeo povrinske vlage)

69

Proces sagorevanja biomase je specifian. Pre nego to sagori, biomasa se sui i termiki razlae na visokim temperaturama (bez prisustva dovoljne koliine kiseonika proces pirolize ili suve destilacije organske mase). Odreivanje sadraja isparljivih komponenti u biogorivima je od velike vanosti. Pored kvaliteta biogoriva time se odreuje i nain upotrebe goriva, kao i tip loita u kome gorivo sagoreva. Na slici 55 ematski je prikazan proces termikog razlaganja biomase.

Sl. 55. ema termikog razlaganja biomase Dakle, zagrevanjem biogoriva dolazi do njegovog suenja i termikog razlaganja, to se manifestuje izdvajanjem parogasnih materija iz njega. Taj proces isparavanja volatilizacije se odvija sve dok se gorivo toliko ne razloi da u njemu ostane samo neisparljivi deo. S obzirom na sloenost biogoriva uopte, nemogue je povui otru granicu izmeu isparljivog i neisparljivog dela. U sluaju da se ta granica i povue, neophodno je definisati postupak, tj. metod prema kojem je to uraeno. Do danas je razraeno vie metoda za definisanje sadraja isparljivih materija u gorivu i to prevashodno za fosilna goriva, ali se one mogu primeniti i kod analize biogoriva. Sastav isparljivih delova biogoriva moe biti veoma razliit. Pre svega zavisi od: sastava biogoriva, temperature njegovog razlaganja, trajanja procesa zagrevanja, brzine odvoenja produkata razlaganja iz reakcione zone i drugo. Smatra se da se pri

70

niim temperaturama izdvajaju preteno jedinjenja ugljenika i kiseonika, dok se pri viim temperaturama u njima poveava i sadraj vodonika ili njegovih jedinjenja. Pri produenom vremenu zagrevanja i vremenu zadravanja produkata u reakcionoj zoni prvo-osloboeni produkti su podvrgnuti duim i dubljim sekundarnim promenama. U sluaju veoma brzog zagrevanja manjih estica (npr. do 550C) fiziko-hemijska struktura biogoriva moe ostati skoro nepromenjena, tj. proces zagrevanja se vremenski moe razdvojiti od procesa termikog razlaganja. Meu prvim ispitivanjima takve vrste su eksperimentalna istraivanja Orth-a kada je u laboratorijskim uslovima ispitivao sagorevanje slame. Specifinosti njihovih ispitivanja se ogledaju u zanemarivanju perioda zagrevanja materijala za sagorevanje, gde je kao nulti momenat pri merenju usvojen poetak intenzivnog izdvajanja gorivih isparljivih materija iz biogoriva do kojeg je dolazilo nakon cca 1 - 2 minuta po dospeu slame u zonu visokih temperatura. U poetnoj etapi sagorevanja usled zagrevanja iz biogoriva isparava vlaga (sl. 56). Taj proces je skoro odvojen od procesa termikog razlaganja i odvija se na temperaturama od 80 - 90C. U tom periodu nastupa tzv. "endotermski ekstrem", koji nastaje kao posledica odvajanja dela toplote na isparavanje vlage. Posle toga pri temperaturnom intervalu od 80 - 200C nastaje period skrivenog termikog razlaganja biogoriva. Prelaskom te temperaturne granice dolazi do znaajnije promene mase biogoriva i do tzv. "egzotermskog efekta" koji se javlja u temperaturnom intervalu od 270 - 370C, to zavisi od brzine zagrevanja.

Sl.56. Termika destrukcija penine slame To je period maksimalnog izdvajanja isparljivih gorivih materija iz biogoriva, ijim sagorevanjem temperatura loita jo znaajnije raste, to je praeno naglim smanjenjem mase biogoriva. Navedeni iroki temperaturni raspon ukazuje na postojanje lake i tee isparljivih gorivih materija u biogorivu. Od 350 - 550C brzina gubitka mase donekle opada, ali je jo uvek intenzivna. Prekoraenjem temperature od 550C proces suve destilacije goriva se zavrava i nastaje sagorevanje vrstog ostatka (fiksnog ugljenika). S obzirom da je udeo fiksnog ugljenika u masi biogoriva mali, pri daljem sagorevanju goriva nee dolaziti do znaajnijeg smanjenja mase bez obzira na povienje temperature.

71

Pri tome su autori naglaavali injenicu da se kod sporijeg zagrevanja goriva proces intenzivnog otputanja isparljivih gorivih materija odvijao u uskom temperaturnom intervalu od 200 - 450C, a sa poveanjem brzine zagrevanja taj period se produavao na sve iri temperaturni interval (ak do 860C) i sve vie liio uporednim krivama dobijenih sagorevanjem mrkog uglja. Ponaanje sagorljivih materija (i vrstog ostatka), pri procesima sagorevanja biomase u stvarnim, tj. eksploatacionim uslovima predstavlja kljuni problem njenog sagorevanja i gasifikacije. Ukoliko bi se omoguilo kontrolisano sagorevanje tj. zagrevanje biogoriva i kontrolisano odvoenje parogasnih produkata sagorevanja iz zone reakcije, moe se ostvariti potpuna kontrola loita, tj. reaktora za dobijanje eljenih produkata. U suprotnom velike koliine gorivih isparljivih materija u procesu sagorevanja mogu da izazovu visoke temperature u samom loitu, kao i nepotpuno sagorevanje usled loeg meanja s vazduhom ili nedostatka istog. Jo jedna karakteristika koja utie na proces sagorevanja biogoriva je i njegova temperatura paljenja. Ona predstavlja poetak samog procesa sagorevanja. Njeno tano odreivanje je veoma sloeno, poto zavisi od mnogih faktora. Ako se izuzme nain odreivanja temperature paljenja, na nju jo utiu i: karakteristike volatila (sastav, koncentracije zapaljivosti, energija aktivacije, ukupni pritisak i dr), reaktivnost, odnos koliine biogoriva i kiseonika, specifine povrine reakcije, katalitiki uticaj pepela, temperatura, vlanost, pritisak, opte stanje okoline i mnogo drugog. Od bitnih uticaja navodi se jo i gustina strukture biogoriva (tee se pale starija goriva zbog gue strukture). Proces oksidacije tee i pri temperaturi okoline, ali jako sporo. Izlaganjem biogoriva toploti iz njega dolazi do ubrzanog isparavanja gasova i kada temperatura dostigne odreeni nivo oni se zapale. To je temperatura samozapaljenja biogoriva. Za proces prinudnog paljenja (koje se deava u eksploataciji, tj. u loitu) neophodan je toplotni izvor, ija snaga zavisi od mnogih faktora (sastava zapaljive smee, temperature, pritiska i svih ostalih parametara koji utiu na proces prenoenja toplote i mase). Za biogoriva, samim tim i peninu slamu temperatura samozapaljenja se kree u granicama od 220C, pa navie. Poreenja radi temperature paljenja: lignita su od 280 - 300C, mrkog uglja su od 230 - 240C, kamenog uglja su od 150 - 260C i antracita su od oko 485C. Karakteristian odnos temperatura-vreme tokom sagorevanja biogoriva u zatvorenom prostoru je veoma slikovito prikazan u radu Prevedena (1980), to je predstavljeno na slici 57. Na slici se moe uoiti da se prema odgovarajuim temperaturama moe izvriti i podela etapa sagorevanja biogoriva. U periodu I biogorivo se zagreva, sui, razlae i pali. Kao to je poznato pri sagorevanju ne gori masa goriva, ve produkti termikog razlaganja te mase, gasovi. Nakon paljenja biogoriva intenzitet sagorevanja se smanjuje. Po povrini dela mase na kojoj sagorevaju gasovi stvara se sloj drvenog uglja (umura), dok se proces termikog razlaganja nastavlja. Pod uticajem toplote se, posle odreenog vremena, produkti razlaganja cele mase biogoriva naglo oslobaaju, ispunjavaju prostor i pale. Masa biogoriva sagoreva dejstvom turbulentnog plamena i naglim povienjem temperature. U periodu II gorivo potpuno sagoreva. Razvoj ove faze i tok krive temperatura-vreme u mnogome zavisi od oblika prostora u kome se sagorevanje obavlja, odnosno odnosa biogorivo-vazduh za sagorevanje i duine zadravanja estica biomase u prostoru za sagorevanje (loitu).

72

Period III karakterie obamiranje procesa sagorevanja. Vreme trajanja ovog procesa zavisi od potpunosti sagorevanja biogoriva u periodu II, odnosno od dogorevanja (tinjanja) nepotpuno sagorelih delova biogoriva.

Sl. 57. Tok krive temperatura-vreme procesa sagorevanja biogoriva (I-razlaganje, IIsagorevanje, III-obamiranje) U tabeli 32 moe da se vidi da se navedena biogoriva po kvalitetu nalaze izmeu domaeg lignita i mrkog uglja. Biogoriva se meusobno mnogo ne razlikuju po elementarnom hemijskom sastavu. Vie se razlikuju po granulometrijskom sastavu i sadraju vlage. Dok je ljuska suncokreta relativno sitna i ravnomernog granulometrijskog sastava, dotle je izdrobljeni kukuruzni oklasak znatno krupniji i neravnomernog granulometrijskog sastava (veliina estica se kree od veliine estica praine do komada od nekoliko santimetara). Gorivi sastojci biomase (C, H i S) ine vie od 50% od ukupne koliine biomase (tab. 32). Udeo pepela u biomasi iznosi 2 - 7% (max. 8%). Udeo pepela je vii nego kod drveta, ali je znatno nii nego kod domaeg uglja (2 - 7 puta). Sadraj pepela u oklasku kukuruza je neto vii nego u ljusci suncokreta i moe da iznosi do 6% prema nekim autorima. Sadraj pepela u ljusci suncokreta je oko 2%, a sadraj volatila (isparljivog dela goriva - gasovi) relativno je visok i iznosi oko 80%. Pepeo od konvencionalnih goriva je tetan za ivotnu sredinu, a pepeo od biomase moe da poslui kao dobro mineralno ubrivo. Ljuske suncokreta, kao alternativno biogorivo, uspeno se koriste za pogon kotlova u fabrikama ulja u Zrenjaninu, Somboru i Vrbasu. Oklasak i ljuske suncokreta predstavljaju u osnovi dobro biogorivo. Ono se moe sagorevati u sloju (u reetkastim loitima raznih tipova) ili u vrtlogu (ciklonska loita). Kod sagorevanja oklaska na klasinoj kosoj reetki javljaju se ozbiljni problemi vezani za pregrevanje reetke. Zbog toga ona mora biti izvedena od vatrootpornog materijala. Da ne bi dolo do pregrevanja reetke koristi se i vodom hlaena kosa reetka. Mleveni oklasak vrlo dobro sagoreva u ciklonskim loitima. Sagorevanje komadnog oklaska u vertikalnom sloju jo nije dovoljno proueno. U semenskim centrima zdrobljeni oklasak sagoreva u fluidiziranom sloju (Subotica, Baka Topola i id) ili kosoj reetci (Sombor, Zemun Polje i Poarevac). Istraivanjem sagorevanja kukuruzovine pokazalo se da je ona pogodna za upotrebu kao biogorivo. Analizom uzoraka dobijene su prosene vrednosti sagorljivih komponeneti prema Peart-u, (tabela 32):

73

Tabela 32. Sadraj sagorljivih komponenti u kukuruzovini Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. Komponente Sadraj vlage, (w) Isparljivi deo, volatili, (V) Fiksni ugljenik, (Cfix) Pepeo, (a) Temperatura topljenja pepela, (t) Sirova masa (%) 35 54,6 7,2 3,2 840 - 954C Suva masa (%) 15 76,6 7,0 1,4 790 - 815C

Ako se uzme u obzir apsolutno suva masa kukuruzovine onda isparljivi deo (V-volatili) iznosi 90,12%, fiksni ugljenik (Cfix) 8,24 % i pepeo (a) 1,64%. Samlevena slama dobro sagoreva u prostoru (kovitlac loita i ciklonska loita). Bale slame obino sagorevaju na ravnoj ili kosoj reetci. Jedan od osnovnih pokazatelja upotrebljivosti neke materije kao goriva je njena toplotna mo. Toplotne moi biogoriva se razlikuju u zavisnosti od vrste i sastava biogoriva, kao i od njihovog sadraja vlage. Prosene vrednosti toplotne moi penine slame svedene na suvu masu kreu se oko 15.826,9 kJ/kg. Perunovi i sar, (1985) za tu vrednost navode podatak od 16.210 kJ/kg, a Preveden (1980) uvaavajui mnogobrojne uticaje navodi ire granice vrednosti toplotne moi od 15,7 18,0 MJ/kg (suve mase). Povienjem koliine vlage u peninoj slami opada u veoj ili manjoj meri i njena toplotna mo. Tako, Martinov (1980) navodi srednju vrednost donje toplotne moi (za uzorke od 15% vlage) od 13.086,7 kJ/kg, Brki i Jani (1998) iznose orijentacionu vrednost za donju toplotnu mo kod penine slame, pri njenoj skladinoj vlanosti od 14%, od 14.000 kJ/kg. Oni su takoe pratili i jo neke od faktora koji utiu na toplotnu mo penine slame. U tim ispitivanjima su doli do zakljuka da: sorta, ubrenje i lokacija uzgajanja ne utiu znaajno na toplotnu mo penine slame. Iz navedenog se moe konstatovati da penina slama moe da bude u pogledu dobijanja toplotne energije dobro biogorivo, ravno ili bolje od velikog dela domaih ugljeva. Toplotna mo itne i sojine slame iznosi od 12,7 - 16 kJ/kg, a oklaska od kukuruznog klipa 14,7 kJ/kg. Toplotna mo biomase zavisi od sadraja vlage u biljnom materijalu. Sa porastom sadraja vlage u biljnoj masi opada toplotna mo biomase. Za apsolutno suv oklasak dobijena je gornja toplotna vrednost od 18,35 kJ/kg. Donja toplotna vrednost oklaska menja se sa sadrajem vlage od 5% - 17,45 kJ/kg, za 10% - 16,4 kJ/kg, za 15% - 15,36 kJ/kg, za 20% - 14,3 kJ/kg i za 25% - 13,3 kJ/kg. Na slici 58 prikazana je zavisnost toplotne vrednosti oklaska od sadraja vlage. Skoro svi semenski centri koriste oklasak kao alternativno gorivo. Ranije se toplotna vrednost biomase uporeivala sa kamenim ugljem. Danas se uporeuje sa tenim gorivom (dizel gorivom ili uljem za loenje). Okvirno posmatrano 3 kg slame moe da zameni 1 kg dizel goriva (D2) ili ulja za loenje. 2,56 kg oklaska (sa 7,5% sadraja vlage) po toplotnoj moi odgovara 1 kg lakog ulja za loenje (EL). Ljuske od suncokreta, koje nastaju u tehnolokom procesu proizvodnje jestivog ulja, predstavljaju veoma kvalitetno biogorivo, koje je rentabilno sagorevati u loitima parnih kotlova instalisanim na uljarama. Donja toplotna mo ljuske od suncokreta je 15.600 16.700 kJ/kg, zavisno od sadraja vlage u ljusci. Sadraj vlage u ljusci obino iznosi 12 - 14%, dok je sadraj pepela oko 2%, a sadraj volatila relativno visok (oko 80%).

74

Sl. 58. Zavisnost toplotne vrednosti oklaska od sadraja vlage Prema nekim autorima ljuska od suncokreta ima toplotnu mo 17,55 MJ/kg. Jedan kilogram ljuske moe da zameni 0,4 kg mazuta. Kod dobrog sagorevanja ljuske u loitu kotla ne dolazi do zagaivanja okolne sredine. Produkti sagorevanja (dimni gasovi) nemaju tetnih sastojaka, a koliina pepela je mala. Toplotna mo kukuruzovine, kao biogoriva, je dosta visoka, vea je od lignita. Ona iznosi oko 16,6 MJ/kg. Ukoliko se sakuplja vlana kukuruzovina vlaga joj smanjuje toplotnu vrednost. Sagorevanjem vlane kukuruzovine troi se vlastita energija na isparavanje vode. Rigins je utvrdio korelaciju izmeu sadraja vlage i donje toplotne vrednosti za kukuruzovinu (slika 58). hd = 19.002,44 - 186,82 w (kJ/kg) . . . . . . . . . . . . . . . . . (2) gde je: w - sadraj vlage u kukuruzovini (%). Dakle, istraivanja sagorevanja kukuruzovine pokazuju da je ona pogodna za upotrebu kao biogorivo. Gasifikacijom kukuruzovine postignut je energetski stepen korisnosti gasogeneratora od 85 - 90%, u sluaju kada posle toga sagoreva topao gas, a oko 70%, kad se gas preiava i hladi za pogon gasnih motora. Gornja toplotna mo goriva (hg) dobija se odreivanjem u kalorimetrijskoj bombi (najee), pri tome se produkti sagorevanja hlade na temperaturu okoline, a vodena para iz produkata sagorevanja se kondenzuje, pri emu predaje toplotu faze (tzv. "latentnu toplotu") okolini. Kod donje toplotne moi voda se nalazi u obliku vodene pare. Poznavajui gornju toplotnu mo i koliinu (sadraj) vodene pare u produktima sagorevanja apsolutno suve biomase moe se izraunati donja toplotna mo prema izrazu: hds = hgs - 24,4 W (kJ/kg) . . . . . . . . . . . . . . . . . . (3) gde je: W- koliina vodene pare u produktima sagorevanja, procentualno izraena u odnosu na apsolutno suvu masu goriva (%). Dobijena vrednost toplotne moi odnosi se na apsolutno suvu masu biogoriva. Preraunavanje toplotne vrednosti na masu vlanog biogoriva obavlja se uz pomo izraza: hdv = hds (100 - w)/100 - 24,4 w (kJ/kg) . . . . . . . . . . .. . . . (4)

75

gde je: w - sadraj vlage u biogorivu (%). Gornja toplotna mo izraena u odnosu na vlano biogorivo je: hgv = hdv + 24,4 (W + w) (kJ/kg) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (5) U tabeli 33 date su donje toplotne moi razliitih vrsta goriva. Tabela 33. Toplotne moi razliitih vrsta goriva Red br. 1. 2. 3. 4. 5 6. 7. 8. Slama Drvo Drveni ugalj Mrki ugalj Kameni ugalj Koks Ulje za loenje - lako - teko Benzin Vrsta goriva Donja toplotna mo (kJ/kg) 15827 18600 30100 22500 32500 28800 42080 41780 42040

U tabeli 34 data je donja toplotna mo ratarskih biomasa. Iz ovog prikaza moe da se konstatuje da toplotna vrednost iznosi 2,36 puta manja od toplotne vrednosti zemnog gasa. Poto gas moe u loitima kotlova da sagoreva sa stepenom energetske efikasnosti 0,95, a biomasa sa 0,85, to je potrebno obezbediti 2,63 kg biogoriva (bale slame), umesto 1 Nm3 zemnog gasa. Kada se ova raunica prevede u cenovne odnose, onda ispada da je biomasa 3,5 puta jevtinija za ekvivalentnu energetsku vrednost. Tabela 34. Toplotna vrednost ratarske biomase Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. Ratarska biomasa Penina slama Jemena slama Ovsena slama Raena slama Kukuruzovina Kukur. sem. kukuruza, Oklasak od kukuruza Stabljika suncokreta Ljuske suncokreta Slama od soje Slama od uljane repice Stabljika hmelja Stabljika duvana Donja toplotna mo (MJ/kg) 14,00 14,20 14,50 14,00 13,50 13,85 14,70 14,50 17,55 15,70 17,40 14,00 13,85

76

Kao to je ve istaknuto pepeo biogoriva, pa i penine slame predstavlja jednu od najveih smetnji za adekvatno voenje procesa njenog sagorevanja. To se posebno odnosi na sagorevanja biogoriva u sloju, gde se mineralne materije tope usled visokih temperatura koje vladaju u koksnoj zoni, a zatim se hlade pri kontaktu sa vazduhom za sagorevanje. Pri tome otvrdnu obrazujui poroznu, ali vrstu ljaku. Usled toga moe doi do zaepljavanja otvora za dovod vazduha za sagorevanje i poveanja otpora pri njegovom dovodu, prljanja zagrevne povrine postrojenja i prouzrokovanju velikih tekoa u podeavanju rada postrojenja za sagorevanje. Loa osobina pepela se ogleda i u njegovom intenzivnom lepljenju na povrine loita, izmenjivakim povrinama i dimnim kanalima, to moe dovesti do ozbiljnih oteenja postrojenja za sagorevanje. Taj problem je izuzetno izraen pri sagorevanju penine slame (pogotovo visoko alkalne), kod koje agrotehnika u proizvodnji slame nalae veu primenu mineralnih ubriva. Kao to je ve istaknuto pepeo biogoriva, pa i penine slame predstavlja jednu od najveih smetnji za adekvatno voenje procesa njenog sagorevanja. To se posebno odnosi na sagorevanja biogoriva u sloju, gde se mineralne materije tope usled visokih temperatura koje vladaju u koksnoj zoni, a zatim se hlade pri kontaktu sa vazduhom za sagorevanje. Pri tome otvrdnu obrazujui poroznu, ali vrstu ljaku. Usled toga moe doi do zaepljavanja otvora za dovod vazduha za sagorevanje i poveanja otpora pri njegovom dovodu, prljanja zagrevne povrine postrojenja i prouzrokovanju velikih tekoa u podeavanju rada postrojenja za sagorevanje. Loa osobina pepela se ogleda i u njegovom intenzivnom lepljenju na povrine loita, izmenjivakim povrinama i dimnim kanalima, to moe dovesti do ozbiljnih oteenja postrojenja za sagorevanje. Taj problem je izuzetno izraen pri sagorevanju penine slame (pogotovo visoko alkalne), kod koje agrotehnika u proizvodnji slame nalae veu primenu mineralnih ubriva. Ranije se smatralo da je za poznavanje ponaanja mineralnog dela biogoriva dovoljno poznavanje njegove elementarne hemijske analize i karakteristinih temperatura pepela. To nije dovoljno, pa se moralo pristupiti prouavanju minerolokog sastava pepela, kao i ponaanju pojedinih komponenti u toku procesa sagorevanja. Na sagledavanju karakteristika pepela od penine slame radili su mnogi istraivai. Tako u literaturi za temperaturu omekavanja pepela navodi se vrednost od 800C. Perunovi istie da je temperatura topljenja pepela nalazi ispod 900C, usled visokog sadraja alkalnih metala u pepelu penine slame. Prema njegovom tvrenju, navodi se da pepeo penine slame izmei ostalog sadri: kalijuma 11,90%, kalcijuma 2,60%, fosfora 1,50% i magnezijuma 0,60%. Iz navedenog proizilazi da i pored toga to prilikom sagorevanja penine slame ostaje relativno malo pepela, esto se stvaraju znatno vei problemi u odnosu na sagorevanje uglja sa znatno viim sadrajem mineralnih materija. Iz tog razloga se mora povesti rauna o ogranienju toplotnog optereenja reetke i loinog prostora postrojenja za sagorevanje. Osobine pepela, odnosno njegovih komponenti su naroito vane za izbor konstrukcije loita i nain regulisanja sagorevanja. Maksimalna temperatura produkata sagorevanja je ograniena temperaturom omekavanja, odnosno topljenja pepela i mora se vrlo precizno regulisati. Visoki procenat Na2O, zajedno sa SiO2 u biomasi (kod pepela slame 30 40%), ukazuje na nisku temperaturu topljenja pepela, to je od bitnog uticaja na odreivanje temperaturnog nivoa loita. U tabeli 35 prikazane su temperature topljenja pepela iz biomase, prema DIN normama.

77

Tabela 35: Temperature topljenja pepela iz biomase, prema DIN 51730 Red.br. 1. 2. 3. 4. Parametri Poetak sinterovanja Poetak omekavanja Omekavanje pepela Topljenje pepela Slama (oC) 740 940 1080 1240 Oklasak (oC) 760 970 1100 1325

U tabeli 35 dat je prikaz elementarnog sastava ratarskih biomasa, drveta i kore od drveta. Na osnovu podataka iz ove tabele moe se rei da najvei problem ini visoka vrednost pepela u peninoj slami. Sojina slama ima niu vrednost pepela. Pepeo iz biomase je ograniavajui faktor u podizanju temperature sagorevanja biomase. Naime, temperatura u loitu ne sme da pree 850oC, jer ve na temperaturi od 940oC, dolazi do omekavanja pepela. Zbog toga, da bi se smanjila koliina pepela u biogorivu, neophodno je da se obavlja meanje vie vrsta biomasa. Tako na primer, moe da se napravi smea penine slame od 34%, sojine slame od 33% i kukuruzovine od 33% ili umesto penine slame moe da se u loite ubaci oklasak od kukuruza (tkzv. apurika, okanj, rulina, uka itd.) ili suncokretova ljuska.

78

2.5.

TEHNOLOGIJA I TEHNIKA ZA SAGOREVANJE BIOMASE

Sagorevanje je tehnologija transformacije hemijske energije iz goriva u toplotnu energiju, koja se koristi u obinom ivotu, industriji ili za dobijanje drugih vidova energije (elektrine i dr.), kako u industrijski razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju. Obim primene sagorevanja raznih vrsta goriva, pa i biomase je danas doveo do ekolokih problema svetskih razmera zbog ega se svakodnevno radi na usavravanju tehnologija sagorevanja, poveanju obima korienja obnovljivih energenata i poveanju energetske efikasnosti svih inioca u proizvodnji i korienju toplote. Adekvatan izbor tehnologije za namensko sagorevanje biomase u cilju dobijanja toplotne energije je od najveeg znaaja za energetsku, ekonomsku i ekoloku efikasnost tog procesa. vrsta biomasa kao energent moe da se klasifikuje na: drvnu, nedrvnu (najee sekundarni i tercijelni ostaci poljoprivredne proizvodnje), ivotinjski, industrijski i komunalni otpad, to u samoj osnovi ve u velikoj meri predodreuje izbor tehnologije za njeno direktno sagorevanje. Veliki broj faktora su usmeni na neku od mogue primenljivih tehnologija sagorevanja biomase. U svakom sluaju verovatno najvaniji faktori za izbor tehnologije sagorevanje se odnose na vrstu i formu raspoloive biomase, potrebnu snagu termoenergetskog postrojenja, tip loita za sagorevanje biomase, sadraj i osobine pepela u biomasi, zahtevi o veliini tetnih uticaja na ivotnu i radnu sredinu, veliinu raspoloivih investicionih sredstava i dr. Za realizaciju tehnologija direktnog sagorevanja biomase danas su u upotrebi postrojenja razliitih toplotnih snaga, od onih koja se koriste u domainstvima, snaga 1 do 120 kW, do najveih kotlovskih i kogenergacijskih postorjenja (CHP) snaga iznad 400 MW. Postrojenja koja su najee u primeni, a kod kojih se biomasa direktno sagoreva mogu biti manjih snaga 30 50 kW, i oni se koriste za zagrevanje pojedinanih objekata ili manjih proizvodnih pogona, srednjih snaga 50 do 360 kW, koji se koriste za zagrevanje objekata veih zapremina i velika industrijska postrojenja snaga od 360 kW do preko 50 MW. Biomasa se sagoreva i u najveim postrojenjima termikih snaga od preko 400 MW, ali se tu najee sagoreva kao dopunsko gorivo izmeana sa konvencionalnim energentima, najee ugljem. Pregled postrojenja u kojima se sagoreva biomasa po nainu opsluivanja, tipu loita, vrsti i formi koriene biomase, njihovog uobiajenog sadraja pepela i vlage predstavljen je u tabeli 36. U tabeli 36, su navedene razne mogunosti sagorevanja biomase. Glavna podela se odnosi na tip loita za sagorevanje biomase koje direktno utie na izbor tehnologije. Pri ovome je vano napomenuti da potpuno sagorevanje i visoki stepen energetske efikasnosti u postrojenjima za direktno sagorevanje biomase nije lako postii. U principu, to je granulacija biomase vea i to se vie biomase ubacuje odjednom u loite (pogotovo ako biomasa u sebi sadri povean stepen vlage) sagorevanje je nekvalitetnije, a emisija tetnih gasova u atmosferu vea, ali je termoenergetsko postrojenje za istu toplotnu snagu u celini znatno jeftinije. Kada je kvalitet inperativ kod sagorevanja koristi se usitnjena forma goriva.

79

Tab. 36.

Najee koriena postrojenja za sagorevanje biomase Tip loita 2 Pei na drva Opseg toplotnih snaga 3 2 10 kW Gorivo 4 suve kratke cepanice kratke cepanice, orezana granjevina peleti biomase drveni ips, orezana granjevina svi oblici usitnjenog drvnog goriva, veina vrsta biomase suvo drvo, granjevina ips drveta sa visokim sadrajem vlage prednji deo bala biomase cele bale biomase bale biomase sa iseckanom masom seena biomasa, d < 10 mm seena biomasa, d < 10 mm seena biomasa, d < 5 mm Sadraj pepela 5 <2% Sadraj vode u gorivu 6 5-20%

Nain korienja 1

Runo

Pe ili kotao na cepanice Pe ili kotao na pelete Reetka za dovoenje goriva odozdo Postrojenja sa pomerljivom reetkom Reetka sa predloitem Rotirajua reetka za dovoenje goriva odozdo

5 50 kW

<2%

5-30%

Pelete

2 25 kW 20 kW 25 MW

<2%

8-10%

<2%

5-50%

150 kW 15 MW 20 kW 15 MW

<50%

5-60%

<5%

5-35%

2 5 MW

<50%

40%65%

Automatsko

Gorionik oblika cigarete

3 5 MW

<5%

20%

Postrojenja za cele bale 3 5 MW biomase Postrojenja 100 kW 5 na biomasu iz MW poljoprivrede Lebdei fluidizovani sloj Cirkulirajui fluidizovani sloj Gorionik za prainu 5 15 MW

<5%

20%

<5%

20%

<50%

5-60%

15 100 MW

<50%

5-60%

5 10 MW

<5%

<20%

80

2 Lebdei fluidizovani Sagorevanje sloj izmeanih Cirkulirajui goriva fluidizovani Co-firing* sloj Gorionik za prainu

3 Total 50 MW 150 MW Total 100 300 MW Slama 5 MW 20 MW

4 seena biomasa, d < 10 mm seena biomasa, d < 10 mm sitna biomasa, d = 2-3 mm

5 <50%

6 5-60%

<50% <5%

5-60% 20%

* udeo biomase u ukupnoj masi goriva je uobiajeno manji od 10% 2.5.1. Tehnologija primene i konstrukcija manjih termoenergetskih postrojenja Sadanja postrojenja manjih snaga koja koriste pelete biomase kao biogorivo su namenjena za domainstva ili manje potroae toplotne energije. Termika snaga postrojenja namenjenih domainstvima iznosi do 120 kW, dok se sa slinim konstrukcijama prave postrojenja snage i nekoliko stotina kilovata. Takva postrojenja (sl. 59) najee rade na principu primarne i sekundarne komore za sagorevanje sa gravitacionim ubacivanjem goriva. Primarna komora za sagorevanje je obloena amotom i u njoj se peleti biomase sagorevaju na niim temperaturama od oko 800oC. Po izlasku sagorivih gasova iz primarne komore za sagorevanje, dodatno se meaju sa sekundarnim vazduhom i u sekundarnoj komori sagorevaju na temperaturama od 1200 do 1300oC, to obezbeuje visoku energetsku efikasnost u radu takvih postrojenja. Peleti biomase se u primarnu komoru za sagorevanje dovode u kontinuitetu preko punog transportera za doziranje. Velika panja je usmerena na stalnost uarenog sloja u komori kojim se obezbeuje dovoljno toplote za poetak sagorevanja novo ubaenog goriva peleta. U automatskoj sprezi foto elije, pua za dovod goriva, lambda sonde i ventilatora vazduha za sagorevanje omoguen je rad postrojenja u reimima od 30 do 100% deklarisanih kapaciteta. Razmenjivaka komora je dimenzionisana da pored dobre razmene toplote izmeu vrelih produkata sagorevanja i grejnog fluida omogui i dobro dogorevanje gorivih materija, kao i odvajanje pepela. Postrojenja funkcioniu sa mogunou varijabilnog odvoenja toplote, to omoguava da se u radu postrojenja postigne fiksni reim izlaznih i ulaznih temperatura grejnog fluida od 80oC do 38oC. ienje razmenjivakih povrina kotla se realizuje automatski, sa neophodnou vaenja pepela iz postrojenja jednom do dva puta nedeljno. Ova postrojenja su opremljena ventilatorom izduvnih gasova, koji obezbeuje potpritisni reim rada postrojenja i tako spreava opasnost od povratnog plamena od loita da koa sa gorivom. Kao dodatna sigurnost od povratnog plamena izmeu loinog prostora i koa za gorivo se ugrauje i elina ustava. Ko za pelete kod manjih postrojenja za sagorevanje se nalazi u osnovnoj konstrukciji i ujedno je i ciklon koji odvaja prainu od ubaenih peleta. Rad takvih postrojenja je u najveem delu automatizovan uz kontrolu i regulaciju vanijih parametara sagorevanja korienjem adekvatne mikroprocesorske mernoregulacione tehnike.

81

Sl. 59. Kotao za sagorevanje peleta biomase ubacivanih odozgo sa automatskim radom (1. ko za gorivo, 2. pu za doziranje goriva, 3. primarna komora za sagorevanje gde se dodaje primarni vazduh za sagorevanje, 4. dodavanje sekundarnog vazduha, 5. komora za dogorevanje gasovitih produkata sagorevanja, 6. razmenjiva toplote sa sistemom za ienje, 7. pepeljara za sakupljanje pepela iz primarne komore za sagorevanje, 8. pepeljara leteeg pepela) 2.5.2. Tehnologija primene i konstrukcija industrijskih termoenergetskih postrojenja

Za sagorevanje biomase koja su najee u praktinoj primeni u industriji i kod sistema daljinskog centralnog grejanja mogu se navesti sledea vanija tehnika reenja i to: loita sa nepokretnim reetkama, loita sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte), loita sa pokretnim reetkama, loita za sagorevanje u ciklonima ili u vrtlonim loitima i loita u fluidizovanom sloju. Loita sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte) (sl. 60) Ovo loite se koristi najee za usitnjenu biomasu dimenzija manjih od 50 mm, koja u sebi ima malo pepela. Tako se kao veoma dobra goriva za ova loita koristi biomasa u formi strugotine, pelleta i piljevine. Gorivo se u ovo loite potiskuje najee odozdo punim transporterima. Najbolje karakteristike ova loita pokazuju do 6 MW. Vano je istai da su do navedene snage investicioni trokovi za realizaciju takvog postrojenja nii nego za postrojenja gde se primenjuju druge tehnologije, npr. loita za sagorevanje goriva na reetkama.

82

Sl. 60. Loite sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte) Loita sa pokretnom reetkom Od loita sa pokretnom reetkom koja se koriste za sagorevanje biomase mogu se navesti: loita sa kosom pokretnom reetkom, loita sa horizontalnom pokretnom reetkom, loita sa puzeom (lanastom) reetkom, loita sa vibrirajuom reetkom i loita sa rotirajiom reetkom. Loita sa kosom pokretnom reetkom (sl. 61) Kosa reetka se sastoji od pokretnih i nepokretnih reetnica, po kojima se gorivo pomera, sputa na dole, usled pomeranja reetnica napred-nazad.

Sl. 61. Kosa pokretna reetka Najee se pomeranje realizuje hidraulikim ili eletrinim mehanizmima. Reetka se sastoji od nekoliko sekcija, koje se mogu pomerati razliitim brzinama u zavisnosti od zona sagorevanja goriva na njoj. Reetnice kose pokretne reetke su izraene od

83

vatrootporne legure elika i u radu postrojenja se njihovo hlaenje obavlja vazduhom za sagorevanje ili vodom. Loita sa horizontalnom pokretnom reetkom (sl. 62) Gorivo se na ovim reetkama nalazi sa gornje strane ukoso postavljenih reetnica. Kod ovih tehnologija sagorevanja, tj. kod ovih horizontalno pomerljivih reetki gorivo se u sloju dobro okree i pokree. Na njima se spreava nekontrolisano pomeranje goriva usled dejstva gravitacione sile, kao to je to sluaj kod kosih reetki, to uvek obezbeuje ujednaenu debljinu sloja i njegovu homogenost. Takoe, velika prednost ovih reetki je u tome to je ukupna visina loita znaajno smanjena.

Sl. 62. Horizontalna pokretna reetka Loita sa horizontalnom pokretnom - lanastom reetkom (sl. 63) Reetka kod ovih loita je sainjena od beskrajne, rotirajue metalne gusenice lanca.

Sl. 63. Horizontalna ili kosa pokretna - lanasta reetka

84

Gorivo se u odnosu na reetku ne pomera, nego po istresanju na reetku putuje sagorevajui sa njom kroz loite. Na kraju loita na reetki ostaje samo pepeo koji se po obrtanju reetke izbacuje u transporter za iznoenje pepela iz loita. Prednosti ovog naina sagorevanja na horizontalnoj ili kosoj pokretnoj - lanastoj reetki ipsa od drveta, peleta i briketa biomase se ogleda u ujednaenom sagorevanju po pojedinim zonama sagorevanja, prilikom eksploatacije ovih loita njihovo odravanje je lako, kao i izmene oteenih reetnica. U poreenju sa pokretnim reetkama kod ovih reetki je vreme sagorevanja due i intenzivnije dodavanje primarnog vazduha. Loita sa vibrirajuom reetkom (sl. 64) Reetka od dva i vie segmenata je kod ovih loita postavljena na oprugama, tako da se ljulja pokretana vibro pogonom. Ljuljanjem, tj. vibriranjem reetke se gorivo pomera ka transporteru za uklanjanje pepela iz loita. Primarni vazduh se dodaje kroz rupe koje se nalaze na rebrima segmenata reetke. Kod ove tehnologije sagorevanja dolazi do zaljakivanja goriva usled njegovog sabijanja vibriranjem reetke. Ova tehnologija sagorevanja se ne preporuuje kod goriva koja lako sinteruju, tj. omekavaju i kod kojih dolazi do zaljakivanja, kao to je vlana usitnjena biomasa i dr. Nedostaci ovakvog naina sagorevanja biomase se manifestuju visokom emisijom leteeg pepela iz loita koju prouzrokuju vibracije i u estim sluajevima poviena je emisija ugljenmonoksida.

Sl. 64. Vibrirajua reetka Loita sa rotirajiom reetkom i dovoenjem goriva odozdo (sl. 65) Reetka kod ovih loita se sastoji od segmenata koji imaju suprotno obrtanje i kroz koje se u sredinjem delu dovodi biomasa, kao gorivo i primarni vazduh. Biomasa se najee potiskuje punim transporterom. Suprotno smerno obrtanje segmenata reetke veoma dobro mea biomasu, to je od najveeg znaaja za sagorevanje vlane biomase. U ovim loitima se mogu sagorevati i vlane meavine vrste biomase i ivotinjskih eskremenata. Sagorivi isparljivi produkti sagorevanja volatili sagorevaju u gornjim horizontalnim ili vertikalnim komorama za sagorevanje, gde se meaju sa sekundarnim vazduhom

85

Sl. 65. Rotirajua reetka sa dodavanjem goriva odozdo Loita u obliku rotirajue kupe (sl. 66) U osnovi se sastoji od polako rotirajue reetke u obliku obrnutog kosog konusa. Primarni vazduh ulazi u loite kroz centralnu cev koja ulazi u donji deo konusa reetke. Sekundarni vazduh se ubacuje sa velikim brzinama pri vrhu cilindrine komore za sagorevanje i to u njegov sredini deo. Ova reetka nije dovoljno ispitana kod sagorevanja biomase i za sada u tom pogledu treba biti obazriv.

Sl. 66. Loita u obliku rotirajue kupe (1. ubacivanje goriva, 2. rotirajua reetka za sagorevanje, 3. dno konusa reetke, 4. ubacivanje primarnog vazduha, 5. regulacija ubacivanja primarnog vazduha, 6. izuzimanje vazduha, 7. puni transporter za izuzimanje pepela, 8. komora za sagorevanje volatila, 9. ubacivanje sekundarnog vazduha)

86

Sistemi za sagorevanje praine (sl. 67) Biomasa, kao to je piljevina, fina strugotina ili usitnjena biomasa iz poljoprivredne proizvodnje se najee pneumatski ubacuju u loite (uobiajeno tangencionalno). Loita su najee izraena u obliku vertikalnih ili horizontalnih ciklona ili vrtlog loita. Biomasa koja se sagoreva u ovim loitima mora biti ujednaenih dimenzija, maksimalne veliine estica od 10 - 20 mm. Vlanost biomase mora biti ispod 20%. Poeto sagorevanje u loitu se izvodi pomou dodatnog gorionika, koji je u funkciji dok se ne stabilizuju radni parametri u loitu. Biomasa se tokom sagorevanja prvo gasifikuje, pretvori u volatile, da bi nakon toga u kratkom vremenu sagorela. Proces se odvija brzo, zbog malih dimenzija estica sagorevane biomase. Zbog brzine odvijanja procesa sagorevanja biomase veoma je vano proces pratiti sa preciznom mernom tehnikom brzog odziva i potrebne parametre regulisati automatski. Nedostatak kod ove tehnologije sagorevanja biomase se manifestuje u relativno brzom propadanju ozida loinog prostora, koji se degradira usled toplotnog stresa i erozije od strane leteih sagorevanih estica biomase. Pored ovih tehnologija sagorevanja biomase u formi praine u primeni su i drugi sistemi kod kojih se praina biomase u loite ubacuje bez njenog kovitlanja.

Sl. 67. Loita za sagorevanje praine biomase (1. ubacivanje primarnog vazduha, 2. ubacivanje estica biomase, 3. faza gasifikacije i deliminog sagorevanja, 4. recirkulacija produkata sagorevanja, 5. izbacivanje pepela iz loita, 6. ubacivanje sekundarnog vazduha, 7. ubacivanje tercijelnog vazduha, 8. ekranisani toplovodni kotao) Loita za sagorevanje u fluidizovanom sloju (sl. 68) Lebdei fluidizovani sloj (BFB) i cirkulirajui fluidizovani sloj (CFB) treba razlikovati. Loite kod ovog postrojenja je u obliku cilindrinog suda koji na dnu ima perforiranu plou. U koritu suda na ploi se nalazi suspenzija vrueg, inertnog i skupog materijala.

87

Uobiajeni materijali u koritu su silicijumski pesak i dolomit. Primarni vazduh ulazi odozdo u cilindar loita i podie do lebdenja fluidizovani sloj. Brzina kod fluidizacije iznosi za BFB tehnologiju 1 do 2,5 m/s, a za CFB 5 do 10 m/s. Intenzivan prenos toplote i meanje obezbeuju dobre uslove za potpuno sagorevanje biomase sa niskim koeficijentom vika vazduha. Temperatura sagorevanja se mora odravari niom od uobiajenih 800-900oC u cilju spreavanja sinterovanja pepela u fluidizovanom sloju. Ova tehnologija sagorevanja je fleksibilna u pogledu korienja razliitih meavina goriva, ali se ogranienja ispoljavaju u pogledu veliine estica gorive biomase i neistoa koje se nalaze u sagorevanoj biomasi. Odgovarajua priprema biomase koja se sagoreva u pogledu veliina estica je neophodna, kao i odvajanje metala iz biomase.

Sl. 68. Sagorevanje u fluidizovanom sloju 2.5.3. Uporedne karakteristike tehnologija i tehnike za sagorevanje biomase Loita sa nepokretnom reetkom za sagorevanje cena ovih loita je najnia za snage ispod 5 MW, eksploatacioni trokovi pri radu postrojenja su niski, imaju mali sadraj pepela u produktima sagorevanja, jako su osetljiva na zaljakivanje, fleksibilna su u pogledu veliine i forme sagorevane biomase, nisu pogodna za sagorevanje biomase poviene vlanosti, loita rade sa visokim koeficijentom vika vazduha, to smanjuje efikasnost njihovog rada, sagorevanje se obavlja u uslovima koja nisu homogena, kod ovih loita je veoma teko postii niske emisije tetnih gasova. Loita sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte) cena ovih loita je relativno niska za snage ispod 6 MW,

88

 u ova loita je jednostavno kontinualno ubacivanje goriva i lako izvoenje te operacije, pri dobrom sprovoenju procesa sagorevanja, iz loita se emituje mala emisija tetnih gasova, primenljiva su samo za sagorevanje biomase sa malim sadrajem pepela, niska fleksibilnost u pogledu veliina estica biomase koje se sagorevaju. Loita sa pomerljivom reetkom za sagorevanje cena ovih loita je relativno niska za snage ispod 15 MW, eksploatacioni trokovi pri radu postrojenja su niski, imaju mali sadraj pepela u produktima sagorevanja, nisu u velikoj meri osetljiva na zaljakivanje, fleksibilna su u pogledu veliine sagorevanih estica biomase i njihove vlanosti, nisu pogodna za meanje drvne biomase sa biomasom iz poljoprivredne proizvodnje da bi se produkovala manja emisija NOx gasova mora se biomasa sagorevati po posebnim tehnologijama, loita rade sa veim koeficijentom vika vazduha, to smanjuje efikasnost njihovog rada, sagorevanje se obavlja u uslovima koja nisu homogena, kod ovih loita je veoma teko postii niske emisije tetnih gasova kod niih reima rada. Loita za sagorevanje praine kod ovih loita je mogu rad sa malim vikom kiseonika (4-6%), to poveava efikasnost njegovog rada, znaajno redukovanje emisije NOx iz loita se postie pri adekvatno uspostavljenom koeficijentu vika vazduha. kontrola opterenja pri radu loita i potrebna podeavanja mogu da budu veoma efikasna i brza, veliina estica biomase koja se sagoreva mora biti manja od 10 20 mm, kod eksploatacije ciklonskih ili vrtlog loita izraeno je habanje ozida za startovanje sagorevanja do uspostavljanja stabilnih parametara rada neophodno je korienje dodatnog gorionika i drugog goriva. Loita sa lebdeim fluidizovanim slojem loite nema pokretnih delova, NOx redukovanje emisije je veoma dobro, velika fleksibilnost u pogledu vrste sagorevane biomase i njenog sadraja vlanosti mali viak kiseonika u radu (3-4%), to poveava efikasnost rada loita i smanjuje koliinu gasovitih produkata sagorevanja,

89

 velika cena kotanja, tako da je njihova izgradnja opravdana samo za postrojenja snage preko 20 MW, visoki trokovi pri radu postrojenja, mala fleksibilnost u pogledu veliine sagorevanih estica biomase, koje moraju biti manje od 80 mm, visoki sadraj pepela u gasovitim produktima sagorevanja, rad loita u deliminom optereenju zahteva posebnu tehnologiju, osrednja osetljivost na sklonost pepela ka zaljakivanju, gubitak inertnog materijala sa esticama pepela, u radu postrojenja se javlja i erozija izmenjivaa toplote u fluidizovanom sloju Loita sa cirkulirajuim fluidizovanim slojem loite nema pokretnih delova, NOx redukovanje emisije je veoma dobro, velika fleksibilnost u pogledu vrste sagorevane biomase i njenog sadraja vlanosti mogu da se ostvare homogeni uslovi sagorevanja u loitu i ako se koristi vie vrsta goriva, u postrojenju je mogu izuzetno velik prenos toplote zbog ostvarenih turbulencija u radu, korienje aditiva za poboljavanje uslova sagorevanja biomase je lako, mali viak kiseonika u radu (1-2%), to poveava efikasnost rada loita i smanjuje koliinu gasovitih produkata sagorevanja, velika cena kotanja, tako da je njihova izgradnja opravdana samo za postrojenja snage preko 30 MW, visoki trokovi pri radu postrojenja, mala fleksibilnost u pogledu veliine sagorevanih estica biomase, koje moraju biti manje od 40 mm, visoki sadraj pepela u gasovitim produktima sagorevanja, rad u deliminom optereenju zahteva drugi sloj materijala, osrednja osetljivost na sklonosti pepela ka zaljakivanju, gubitak inertnog materijala sa esticama pepela, u radu postrojenja se javlja i erozija razmenjivaa toplote u fluidizovanom sloju. 3.5.4. Praktina primenljivost pojedinih tehnoloko-tehnikih reenja pri sagorevanju biomase Slikoviti prikaz primerenosti tehnolokotehnikih reenja za termike snage loita do 100 MW i pojedinih formi biomase za sagorevanje predstavljen je na slici 6,9 gde se moe konstatovati da se kod veih termikih postrojenja najee koriste postrojenja sa fluidizovanim slojem, sagorevanjem u prostoru ili pominom reetkom.

90

Sl. 69. Primerenost tehnoloko-tehnikih reenja kod sagorevanje biomase S arni, sa nepokretnom reetkom; V sa pokretnom reetkom; U sa donjim loenjem (retorta); E sa sagorevanjem u prostoru (ciklonsko ili vrtlono loite), W sa fluidiziranim slojem; Zsa eonim sagorevanjem (cigareta); 3.1.5. Operativni problemi kod primenjenih tehnologija za sagorevanje biomase Visok kvalitet sagorevanja, u smislu maksimalnog sagorevanja gorivih isparljivih gasova - volatila, veoma je vano za nizak nivo emisije tetnih gasova, emu se danas u praksi tei. To uglavnom zavisi od temperature loita za sagorevanje, turbulencije gasova i vazduha za sagorevanje, duine izlaganju izmeanih volatila i vazduha za sagorevanje uticaju visokih temperatura, koeficijentu vika vazduha sa kojim postrojenje radi i dr. Ovi parametri su regulisani nizom tehnikih detalja, kao to su: izabrana tehnologija sagorevanja (npr. konstrukcijom loita, kontrola procesa sagorevanja), nain podeavanja reima sagorevanja (npr. primarni i sekundarni odnos vazduha, nain ubacivanja vazduha za sagorevanje u loite, izbor mlaznica), optereenja postrojenja, tj. reima rada (deklarisano ili delimino radno optereenje), fiziko-hemijske karakteristike biomase (vrste, oblik, veliina, nain ubacivanja u loite, sadraj vlage, sadraj pepela, sklonost pepela ka topljenju) i dr. Brojne karakteristike biomase uslonjavaju njen proces sagorevanja. Niska gustina energije u biomasi predstavlja glavni problem u njenom doziranju u loite, dok se potekoe u sagorevanju uglavnom odnose na njen sadraj neorganskih sastojaka, tj. pepela. Neke vrste biomase sadre znaajne koliine hlora, sumpora i kalijuma. Soli, KCl i K2SO4, pa su veoma nestabilne. Taloenjem ovih komponenti u loitu i gasnom traktu moe da se umanji stepen prenosa toplote, to dovodi do smanjenja energetske efikasnosti postrojenja i njegove poveane korozije. Veliina operativnih problema u vezi sa sagorevanjem biomase u mnogome zavisi od izbora opreme za sagorevanje. U postrojenjima sa reetkama za sagorevanje biomase zaljakivanje i korozija su glavni problemi.

91

POGLAVLJE 3
Cena biomase kao energenta

3.1.

DEFINISANJE OPTIMALNOG MESTA ZA IZGRADNJU TERMOENERGETSKOG POSTROJENJA

3.2.

POTREBNE KOLIINE BIOMASE ZA ASOVNI I SEZONSKI RAD KOTLOVSKOG POSTROJENJA

3.3.

TROKOVI SPREMANJA BIOMASE

U ovo razmatranje uzeta su 3 sistema baliranja slame: spremanje u klasine (male) bale, valjkaste (rol) bale i velike bale kvadar oblika (Big square balers). Kod utovara bala kod prvog sistema 2 radnika e raditi na slaganju, a utovar je direktno sa prese pomou klizaa bala. Kod rol bala utovar je sa prednjim traktorskim utovarivaem. Kod utovara i slaganja bala na skladitu predvidjen je prednji traktorski utovariva sa posebnim dodatkom za zahvat velikih kvadar bala. Ekonominost pripreme biljnih ostataka (biomase) za dobijanje energije je u funkciji mnogobrojnih faktora od kojih se izdvajaju sledei : cena maina koje uestvuju u procesu pripreme, potencijalnog godinjeg uinka istih, ha ili h ekonomskog veka korienja maina (amortizacija), pouzdanosti u radu, organizacije rada traktorskog sistema. Za predloena tehnika reenja baliranja ( presa + odgovarajui traktor) sastavljena je analitika kalkulacija, prema poznatim kategorijama trokova (fiksni + varijabilni).

92

Izraunate vrednosti vae za naznaene ulazne podatke. Ulazni podaci koji su ovom sluaju korieni u obraunu prikazani su u tabeli 4.32 (I varijanta). Tabela 4.32. Ulazni podaci za obraun trokova pripreme biomase (I varijanta) Ulazni podaci Baliranje Potronja goriva( agregat), l/h Planirani vek upotrebe agregata, godina Godinji obim upotrebe traktora, h Godinji obim upotrebe prese, h Nabavna cena traktora, Nabavna cena prese, Bruto-meseni lini dohodak traktoriste, Uinak agegata, ha/h Broj bala, komada/ha Utovar Transport Slaganje Radnici (2), /dan Utovariva, /utovarivau Prikolica Radnici (2), /dan Prednji traktorski utovariva, /utovarivau Utovar Uinak, ha/h Uinak, bala/h Prosean prinos biomase, t/ha Klasina presa 10,5 10 1.000 300 25.000 7.000 341 1 160 2x20 2x5.000 2x20 1 160 2,5 Rol presa 14,7 10 900 300 35.000 30.000 341 2 10 5.000 5.000 30.000 2 20 2,5 Big pak 31,5 10 800 300 75.000 110.000 341 8 10 5.000 5.000 35.000 8 80 2,5

Za naznaene ulazne podatke izraunati su ukupni trokovi za predloena tri sistema pripreme biomase, tabela 4.33 (I varijanta). Najpre su izraunati ukupni trokovi pripreme biomase, koji se u ovom sluaju sastoje iz: trokova baliranja, trokova utovara, trokova transporta i trokova slaganja. Jedinini trokovi pripreme biomase raunti su po asu rada, hektaru, bali i masi od jedan kilogram. Najnii as rada je kod klasine prese i odgovarajueg traktora 33,37 /h. Najnii trokovi pripreme izraeni u /ha dobijeni su kod big pak prese, na ta je svakako uticao uinak maine. Najnii ukupni trokovi pripreme biomase izraeni po masi postignuti su kod big pak prese, potom kod klasine prese, a najvii kod rol prese. Tabela 4.33. Trokovi pripreme biomase u evrima (I varijanta)

93

Red.broj

Vrsta trokova

Klasina presa + traktor od 50 kW 12,35 7,35 5 13,28 4,11 4,55 4,26 0,36 25,63 4 15,48 4 37,63 0,2351875 37,63 0,015052 1,52

Rol presa + traktor od 70 kW 15,29 10,29 5 18,89 10,91 2,68 4,26 1,04 34,18 16,68 17,38 16,68 84,22 4,211 42,11 0,016844 1,70

Presa big pak + traktor od 150 kW 27,05 22,05 5 52,69 35,65 9,34 4,26 3,44 79,74 36,015 35,875 36,015 187,785 2,3473125 23,473125 0,00938925 0,94

I 1.1. 1.3. II 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. III (II+I) IV V VI VII

VARIJABILNI TROKOVI Gorivo i mazivo Tekue odravanje FIKSNI TROKOVI Amortizacija Preventivno i investiciono odravanje Trokovi rada Osiguranje i registracija Trokovi baliranja, /h Trokovi utovara, /h Trokovi transporta, /h Trokovi slaganja, /h Ukupni trokovi pripreme biomase, /h (III+IV+V+VI) Jedinini trokovi pripreme, /bali Jedinini trokovi pripreme, /ha

VIII

Jedinini trokovi pripreme biomase, /kg Jedinini trokovi pripreme biomase, din/kg

U tabeli 4.34. prikazani su ulazni podaci za obraun trokova pripreme biomase za firmu PP, Kina u Kikindi (II varijanta). Tabela 4.34. Ulazni podaci za obraun trokova pripreme biomase za firmu PP Kina u Kikindi (II varijanta) Ulazni podaci za PP Kina Baliranje Potronja goriva( agregat), l/h Planirani vek upotrebe agregata, godina Godinji obim upotrebe traktora, h Godinji obim upotrebe prese Klasina presa 10,5 10 1.000 660 Rol presa 14,7 10 900 330 Big pak 31,5 10 800 82,5

94

h Nabavna cena traktora, Nabavna cena prese, Bruto-meseni lini dohodak traktoriste, Uinak prese, ha/h Broj bala, komada/ha Utovar Transport Slaganje Broj radnika Utovariva, /utovarivau Prikolica Radnici (2), /dan Prednji traktorski utovariva, /utovarivau Utovar Uinak, bala/ha Prinos biomase, t/ha 12.500 3.500 341 1 160 1 radnik 2x5.000 2x20 2x80 160 2,5 17.500 30.000 341 2 10 2 traktoris. 5.000 5.000 30.000 2x8 16 2,5 37.500 110.000 341 8 10 2 traktoriste 5.000 5.000 35.000 2x12 24 2,5

U tabeli 4.35. prikazani su trokovi pripreme biomase za firmu PP Kina u Kikindi (II varijanta). Tabela 4.35. Trokovi pripreme biomase za firmu PP Kina u Kikindi (II varijanta) Red. broj I 1.1. 1.3. II 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. Klasina presa + traktor od 50 kW 7,5280303 7,35 0,1780303 6,4963636 1,780303 0,3257576 4,26 0,130303 14,024394 3,4 7,74 Rol presa + traktor od 70 kW 15,29 10,29 5 18,89 10,91 2,68 4,26 1,04 34,18 25,2 12,95 Presa big pak + traktor od 150 kW 24,091667 22,05 2,0416667 33,220833 20,416667 5,1041667 4,26 3,44 57,3125 44,535 22,1975

Vrsta trokova

VARIJABILNI TROKOVI Gorivo i mazivo Tekue odravanje FIKSNI TROKOVI Amortizacija Preventivno i investiciono odravanje Trokovi rada Osiguranje i registracija

III Trokovi baliranja, /h (II+I) IV V Trokovi utovara, /h Trokovi transporta, /h

95

VI VII

Trokovi kamarisanja, /h Ukupni trokovi pripreme biomase, /h (III+IV+V+VI) Jedinini trokovi pripreme, /ha

8 28,824394 28,824394 0,0115298 1,17

37,26 121,84 60,92 0,02437 2,46

38,26 184,6425 23,080313 0,0092321 0,93

VIII

Jedinini trokovi pripreme biomase, /kg Jedinini trokovi pripreme biomase, din/kg

Za uslove firme PP Kina iz Kikinde u tab. 4.34. dati su ulazni podaci, a u tab. 4.35. trokovi pripreme biomase (II varijanta). Pri tom je uzeta varijanta utovara malih bala direktno sa klasine prese pomou klizaa bala i slaganje na prikolici jednim radnikom. Sistem transporta je sa zamenom prikolica, tj. jedna prokolica je na utovaru, zakaena za presu, a druga je u transportu. Kod skladitenja puna prikolica se istovara, a potom se vraa do prese i menja sa utovarenom prikolicom. Na skladitenju su predviena 4 radnika. Kod skladitenja big bala i rol bala, skladitenje je pomou utovarivaa. Kod obrauna trokova uraunati su i trokovi radne snage na fizikom radu i upravljanju agregatima. Pri tom su uzeti prinosi biomase, dati u tab. 4.36. Tabela 4.36 Prosean godinji prinos biomase ratarskih kultura u okviru PP Kina'' u Kikindi Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Ukupno Vrsta biomase Penina slama Sojina slama Kukuruzovina Slama lucerke Sudanska trava Slama graka Slama grahorice Povrina, ha 233 287 110 33 31 20 35 749 Prinos, kg/ha 2.500 2.000 4.000 2.000 4.000 3.000 2.000 Svega, kg/god. 582.500,00 574.000,00 440.000,00 66.000 124.000 60.000 70.000 1.916.000

Dobijeni podaci pokazuju da su od predloena tri tehniko-tehnoloka reenja baliranja biljnih ostataka na ovom gazdinstvu najnii trokovi dobijeni big pak presom, a najvii kod rol prese. U trokove pripreme biomase nije uzeta vrednost biomase kao sirovine. Ona iznosi od 0,8-1,0 din/kg (Zoranovi, et al, 2005). Ako se ova vrednost prerauna na dananji nivo evra ispada da bi vrednost sirovine iznosila od 0,94 do 1,17 din/kg. To znai, ako bi se dodala vrednost slame kao sirovine na trokove pripreme biomase u I varijanti, onda bi ukupna cena upakovane biomase iznosila: 2,46 do 2,69 din/kg za male bale, 2,64 do 2,87 din/kg za rol bale i 1,88 do 2,11 din/kg za big bale. Kod II varijante cena bi iznosila: 2,11 do 2,34 din/kg za male bale, 3,40 do 3,63 din/kg za rol bale i 1,87 do

96

2,10 din/kg za big bale. Dakle cena balirane biomase iznosi u obe varijante od 2,11 do 2,69 din/kg za male bale, 2,64 do 3,63 din/kg za rol bale i 1,87 do 2,11 din/kg za big bale. 3.1.1. Uticaj promena cena gasa, biomase i toplotne energije

Prema trenutnim saznanjima veliki skupljai biomase nude slamu baliranu u velike (big) etvrtaste bale po ceni 4,0 din/kg bez PDV ili po ceni od 3,2 din/kg bez PDV za rol bale, franko Toplana, Kikinda. Biomasu upakovanu u rol bale Sojaprotein Beej otkupljuje po ceni od 3,3 din/kg bez PDV. Cena zemnog gasa bila je 36 din/Nm3, bez PDV. Ako se uzme da za ekvivalentnu toplotnu vrednost 1 Nm3 zemnog gasa treba obezbediti 2,63 kg slame, to znai da je upotreba bala slame 3,5 puta jevtinija od prirodnog gasa za istu toplotnu vrednost. U ovoj raunici usvojena je vrednost energetske efikasnosti sagorevanja gasa u loitu kotla 95%, a bala od slame 85%. Za donju toplotnu vrednost gasa usvojena je vrednost od 33 MJ/Nm3, a za bale slame 13,5 MJ/kg. Cena toplotne energije najvie zavisi od vrste i cene korienog goriva. Svakako da na cenu toplotne energije utie i vrednost amortizacije opreme. U ovoj studiji bie ustanovljena investiciona cena postrojenja na bale slame, pa e se na osnovu ovih cena moi iskazati kolika je cena toplotne energije. 3.1.2. Mogunosti stimulisanja proizvoaa toplotne i elektrine energije iz obnovljivih izvora energije biomase.

Za sada postoji mogunost stimulisanja proizvoaa elektrine energije iz obnovljivih izvora energije biomase i bioulja. Duneta je uredba Vlade Republike Srbije po kojoj su cene tzv. zelenih kilovatasova dobijenih iz obnovljivih izvora energije stimulativne i iznose 13 evrocenti / kWh. Za sada nije doneta uredba za stimulisanje proizvodnje toplotne energije iz obnovljivih izvora energije. Oekuje se ve dui niz godina da se donese i ova uredba ili e se to reiti novim Zakonom o energetici. Postoji jedna stimulativna mera koja se zove karbon kredit. Ukoliko se kupi termiko postrojenje ili oprema, na primer, iz Nemake, postoji mogunost da se dobiju stimulativna sredstva za smanjenu proizvodnju ugljendioksida iz obnovljivih izvora energije. Naime, vlada Nemake stimulie svoje proizvoae za smanjenje proizvodnje CO2, a s tim i smanjenja zagaenja atmosfere. Ova stimulacija moe da se prenese i na druge zemlje, ako se koriste njihova termika postrojenja i oprema.

3.3.

EKONOMSKA ANALIZA OPRAVDANOSTI KORIENJA BIOMASE KAO ENERGENTA

97

POGLAVLJE 4
Zakljuci i koriena literatura
4.1. ZAKLJUCI

4.2. KORIENA LITERATURA

1. Bogdanovi, Darinka: Bioloko ratarenje stvarnost ili utopija Zbornik radova, 16, XXIV Seminar Agronoma, Pula, 1989. 2. Brki M, Somer, D: Termotehnika u poljoporivredi ( II deo: Procesna tehnika, autorizovana skripta); Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1995, s. 315 3. Brki, M, Jani, T, Somer, D.: Termotehnika u poljoproivredi, II deo: Procesna tehnika i energetika, udbenik, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. s. 323, 4. Brki, M, Jani, T.: Briketiranje i peletiranje biomase, monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2009., s. 277. 5. Brki, M, Jani, T.: Mogunosti korienja biomase u poljoprivredi, Zbornik radova sa II savetovanja: Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i umarstva, Regionalna privredna komora, Sombor, Dacom, Apatin, 1998, s. 5-9, 6. Brki, M, Jani, T: Nova procena vrsta i koliina biomasa Vojvodine za proizvodnju energije , asopis: Savremena poljoprivredna tehnika, JNDPT, Novi Sad, 36(2010)2, s. 178-188, 7. Brki, M, Tei, M, Radojevi, V, Potkonjak, V, Jani, T, Mehandi, R, Daki, D, Mesarovi, M, Radojevi, Vuk, Tehno-ekonomska karakterizacija, tipizacija i izbor kapaciteta i postrojenja za korienje biomase u suarama i proizvodnim pognima ZZ Bag-Deko u Bakom Graditu, studija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Ministarstvo za nauku Republike Srbije, br. NP EE 273022, 2007, s. 151. 8. Daki, D, Grubor, B, Ili, M, Oka, S: Mogunosti sagorevanja oklaska kukuruza u loitima sa fluidiziranim slojem, asopis: Revija agronomska saznanja, VDPT, Novi Sad, IV(1994)2, s. 29-33. 9. Daki, D., i dr., Preliminarna ispitivanja sagorevanja balirane biomase iz poljoprivredne proizvodnje na eksperimentalno-demostracionom postrojenju, Izvetaj NIV-ITE-318, Beograd-Vina, 2006. 1. Dokumntacija Optine Kula, Sluba za Katastar, Kula

98

2. Guli, M, Brki, Lj, Perunovi, P: Parni kotlovi, Mainski fakultet, Beograd, 1983, s. 510, 3. Hartmann. et. al. Handbuch Bioenergie Kleinanlagen. Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe, Glyow, 2003. 4. Ili, M. i dr., Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i tehnologije za njenu pripremu i energetsko iskorienje u Srbiji, Studija Nacionalnog Programa Energetske Efikasnosti, NPEE 611-113A, Beograd 2003. 5. Internet prezentacija Optine Kula, 6. Jani, T, Brki, M, Igi, S, Dedovi, N: Biomasa energetski resurs za buducnost, asopis: Savremena poljoprivredna tehnika, JNDPT, Novi Sad, 36(2010) 2, s. 167-177, 7. Jani, T, Brki, M, Igi, S, Dedovi, N: Gazdovanje energijom u poljoprivrednim preduzeima i gazdinstvima, asopis: Savremena poljoprivredna tehnika, JNDPT, Novi Sad, 35(2009)1-2, s. 127-133, 8. Jani, T, Brki, M, Igi, S, Dedovi, N, Drobnjak, : Upravljanje sagorevanjem balirane biomase u toplovodnim kotlovskim postrojenjima, asopis: Revija agronomska saznanja, JNDPT, Novi Sad, 18(2008)5, s. 29-32, 9. Jani, T, Brki, M, Igi, S, Dedovi, N: Projektovanje, izgradnja i eksploatacija kotlarnica sa kotlovima na baliranu biomasu, asopis: Revija agronomska saznanja, JNDPT, Novi Sad, 17(2007)5, s. 9-12, 10. Jani, T, Brki, M, Igi, S, Dedovi, N: Termoenergetski sistemi sa biomasom kao gorivom, asopis: Savremena poljoprivredna tehnika, JNDPT, Novi Sad, 34(2008), 3-4, s. 212-220, 11. Jani, T, Brki, M, Nedi, D: Vienamensko kotlovsko postrojenje, Zbornik radova sa 36. Meunarodnog kongresa o KGH, SMEITS, Beograd, 2005, s. 336-342, 12. Jani, T.: Kinetika sagorevanja balirane penine slame, doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2000, s. 119, 13. Journal: Straw for Energy Production, Technology Enviroment, Economy, The Centre for Biomass Technology, Second Edicion, 1998. www.sh.dk/~cbt. 14. Jugoslovenski standard o maksimalno dozvoljenim koncentracijama kodljivih gasova, para i aerosola u atmosferi radnih i pomonih prostorija, JUS Z.BO 001. 1991. 15. JVP Vojvodine, Odelenje Sombor, 16. Kastori, R. i saradnici: Ekoloki aspekti primene etvenih ostataka kao alternativnog goriva, Zbornik radova: Biomasa, bioenergetska reprodukcija u poljoprivredi, IP ''Mladost'', Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995. 17. Kastori, R.: Uticaj organske materije zemljita na fizioloke procese biljaka, Zbornik III naunog kolokvijuma Quo vadis pedologija, Padinska Skela, 1990. 18. Kati, Z: Energetska valjanost poljoprivredne proizvodnje i njena zavisnost sa granicama energetskog obrauna, Zbornik radova: "Aktualni problemi mehanizacije poljoprivrede", Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagerb, 1982, 19. Kraus, U., Test results from pilot plants for firing wood and straw in the Federal Republic of Germany, Energy from biomass, 3rd E.C. Conference Energy from Biomass, Edited by W. Palz, J. Coombs, D.O.Hall, Elsevier Applied Science Publishers, London, pp.799-803. 20. Krupernikov, M.: Povovedenie, Mir, Moskva, 1982.

99

21. Lokalni plan upravljanja otpadom optine Kula, 22. Lokalni plan upravljanja otpadom optine Vrbas, 23. Martinov, M: Toplotna mo slame ita uzgajanih na podruju SAP Vojvodine, asopis: "Savremena poljoprivredna tehnika", VDPT, Novi Sad, 6(1980)3, s. 95 - 101, 24. Nemaki standard za definisanje kvaliteta bala slame, DIN 511731 25. Metodologije za izradu poslovnih planova, osnovna uputstva, uraeni primeri, Izvrno vee AP Vojvodine, Novi Sad, decembar 2003. Godine, 26. Obernberger I. 1997a. Nutzung fester Biomasse in Verbrennungsanlagen unter besonderer Bercksichtigung des Verhaltens aschenbildender Elemente. Schriftenreihe Thermische Biomassenutzung, Institut fr Ressourcenschonende und Nachhaltige Systeme, Technische Universitt Graz, Graz. 27. Obernberger I. 1997b. Aschen aus Biomassefeuerungen Zusammensetzung und Verwertung. In: VDI Bericht 1319, Thermische Biomassenutzung Technik und Realisierung. VDI Verlag GmbH, Dsseldorf. 28. Oka, S., Korienje otpadne biomase u energetske svrhe, Program razvoja tehnologija i uslovi za njegovu realizaciju, Profesional Advancement Series Sagorevanje biomase u energetske svrhe, Ed. N. Nini, S. Oka, Jugoslovensko drutvo termiara, Nauna knjiga, Beograd 1992, str.9-19. 29. Perunovi, P., Peenjanski, I., Timoti, U.: Biomasa kao gorivo. Savremena poljoprivredna tehnika, VDPT, Novi Sad, 9 (1983), 1 2, s.9 13, 30. Perunovi, P., Peenjanski, I., Timoti, U.: Istraivanje procesa sagorevanja poljoprivrednih otpadaka u vertikalnom sloju. Izvetaj za SIZ Vojvodine, FTN, Novi Sad, 1985, s. 83. 31. Podaci iz spiska zakupaca po osnovu prava preeg zakupa (2011-2013), Optina Kula 32. Poljoprivredna savetodavna sluba, Optine Vrbas i Kula, 33. Potkonjak V, Brki, M, Zoranovi, M, Jani, T.: Baliranje i skladitenje kukuruzovine sa prirodnim i vetakim dosuivanjem, Zbornik radova sa II savetovanja: Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i umarstva, Regionalna privredna komora, Sombor, Dacom, Apatin, 1998, s. 11-18, 34. Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka, Sl.glasnik RS, br. 30/1997. 35. Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciju podataka, Sl. glasnik RS, br. 54/1992. 36. Pravilnik o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata, "Sl. glasnik RS", br. 80/2005.P 37. Preveden, Z.: Alternativno gorivo i poljoprivredni otpaci, Zbornik radova:"Aktualni problemi mehanizacije poljoprivrede", Jugoslovensko drutvo za poljoprivrednu tehniku, Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb - ibenik, 1980, s. 579-591. 38. Projektni biro, Beograd. Mainsko-tehnoloki projekt izvedenog stanja postojee kotlarnice TO Kikinda u Kikindi, 1993.

100

39. Repi, B i dr., Eksperimentalno-demostraciono postrojenje za sagorevanje balirane biomase iz poljoprivredne proizvodnje, Izvetaj NIV-ITE-317, BeogradVina, 2006. 40. Statisticki godisnjak, Republiki zavod za statistiku, Beograd, 41. Strategija odrivog razvoja optine Kula, 42. Tei, M, Martinov, M, Veselinov, B, Topalov, S, Lien, H, Simi, L, Horti, J: Mogunosti mehanizovanog ubiranja, transporta i manipulacije sporednih proizvoda ratarstva, studija, Mainski fakultet, Novi Sad, 1983, s.330. 43. Vojvodina - znamenitosti i lepote, knjievne novine, Beograd, 1968. 44. Zakon o zatiti ivotne sredine, Sl. glasnik RS, br. 135/2004 i br. 36/2009. 45. Zeki, V.: Ocena ekonomske opravdanosti energetske upotrebe biomase. Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 2006.

101