ZA VREME GOVORE: SAA RADULOVI, VESNA PEI I BORISLAV STEFANOVI

BiH 3.50 BAM; Hrvatska 19 HRK; Makedona 150 MKD; Crna Gora 2.00 EUR; Slovena 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF

cena 200 rsd

broj 1205
6. februar 2014.

IZBORI I CENZURA

HRANI SIMU PA ALJI NA TVITER INTERNET SE UMIRITI NE MOE

 : , , ,
PDF www.fest.rs

BROJ 1205 6. februar 2014.

izdava NP VREME d.o.o. Trg Republike 5, Beograd

04 Zoom: Udadba Borisa Tadia 05 Izbori i cenzura: Hrani Simu pa alji na Tviter internet se umirit ne moe

direktor Stevan Risti pomonik direktora Vojislav Miloevi nansijski direktor Daniela Vesi glavni urednik Dragoljub arkovi odgovorni urednik Filip varm pomonik glavnog urednika Aleksandar iri sekretarijat Mirjana Kalezi redakcija Dejan Anastasijevi, Aleksandar Ani (foto), Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi, Sonja iri, Zora Dreli, Jovan Dulovi, Slobodan Georgijev, Jovana Gligorijevi, Neboja Grujii (kultura), Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi, Zoja Jovanov, Tatjana Jovanovi, Slobodan Kosti, Jasmina Lazi, Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi, Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi, Tamara Nikevi, Teol Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi, Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi, Tanja Topi, Momir Turudi, Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov dokumentacija Dragoslav Gruji (arhiva) Jelena Mra (foto) tehnika redakcija Ivan Hraovec (ur.), Vesna Srbinovi, Tanja Stankovi, Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; korektori: Ana uk Dragomirovi, Marko Tasi, Stanica Miloevi; lektori: Katarina Panti, ivana Rakovi, Ivana Smolovi; daktilograf: Zorica Nikoli internet izdanje www.vreme.com Marija Vidi (urednica) Marjana Hraovec prodaja i pretplata Nikola ula, Milan Radovi raunovodstvo Slavica Spasojevi marketing Aleksandar Aleksi (direktor) e-mail: redakcija@vreme.com telefon redakcije: 011/3234-774 telefaks: 011/3238-662 tampa Rotograka, Subotica

10 Intervju: Saa Radulovi 14 Vanredni izbori 2014: Olako obeana brzina opet 16 Intervju: Vesna Pei 21 Razgovori o parama: ekajui eikove tri milijarde 22 Rascep u DS-u: Kako je produciran Tadiev drugi lm 26 Intervju: Borislav Stefanovi 30 Ko nas voza: Bus plus na krunom toku 34 Okrugli sto: Anatomija srpskog pravosua 38 Nuspojave: Prokletstvo Feketia 39 Vreme uspeha Ako bih na kraju morao da napravim KULTURA 48 Intervju: Kornelije Kova 54 Stogodinjica nestanka Embrouza Birsa: Biti gringo u Meksiku 58 Roman: Meava Vladimir Sorokin 59 TV manijak: Uze ono dete SVET 60 Nemako strateko partnerstvo sa Rusijom: ast je ast, a gas je gas MOZAIK 63 48. Superboul: Najvei spektakl na svetu 66 Orkanska koava: Prohujalo sa anticiklonom 68 Reagovanja 69 Navigator: Uklanjanje i vraanje A. Vuia U razvoju stratekog partnerstva Berlina i Moskve sve manje se itaju moralne bukvice, a sve vie koristi digitron. A i udeo EU u ukupnoj ruskoj spoljnotrgovinskoj razmeni u prvoj polovini 2013. iznosio je 50,1 odsto
pie: nemanja rujevi
Na naslovnoj strani: Aleksandar Vui u Feketiu Foto: RTS

Teko da Borisu Tadiu iko moe poverovati da niko nije znao za njegovu odluku o izlasku iz stranke i pravljenju sopstvenog koalicionog bloka. Tako neto se moda nije oekivalo u DS-u, ali kako se danas po ariji pria, jeste u SNS-u
pie: zora dreli

neki zakljuak, da sumiram, rei u vam iskreno: nisam ni zadovoljan, a ni nezadovoljan onim to sam uradio. Najzad, imao sam sreu da ivim u sjajnim vremenima
pie: tamara nikevi

ISSN 0353-8028 COBISS.SR-ID 16907266

70 Vreme uivanja: Prosjak

ZOOM DRAGOLJUB ARKOVI

4

Udadba Borisa Tadia: Da li je poasni predsednik zadao neastan udarac Demokratskoj stranci?
Verovatno e se u toj Tadievoj izbornoj udadbi Mlaan Dinki pojaviti u ulozi starog svata, starojka, to narod kae, Nenad anak bie deverua, a Duan Petrovi ve se prihvatio buklije i doziva svatove sa svake televizije

kultura i obrazovanje: jak izborni adut

Jedan od glavnih argumenata svake vrste otpora prema poslednjoj fazi politike karijere Borisa Tadia, biveg predsednika Srbije i biveg lidera Demokratske stranke, bio je radilo se o klasinoj opoziciji ili o zagovornicima ideje belih listia da on sve vie glumata politiku a sve manje je delotvoran i da je opijen aplauzima na javnoj sceni. Opijen do mere da je u kadrovskoj politici najvie gurao one koji su mu najvie aplaudirali. U noi kad je postalo jasno da je izgubio predsednike izbore u trci s roenim gubitnikom Tomom Nikoliem a lepo sam mu govorio, javno, da e to da se dogodi rekao je da emo da se vidimo u nekom novom lmu. A da on Srbiju doivljava ponekad kao Holivud vidi se po tome to je tu sintagmu o novom lmu i novoj ulozi ponovio i sad kad je odstupio iz ds-a i reio da nae partnere s kojima e premaiti cenzus da bi, kako ree, u televizijskoj emisiji kod Dragana Bujoevia na Prvoj unapredio kulturu i obrazovanje. Boris Tadi, i pored svega, ima politiku teinu, neto manju nego to su mu teke politike mane, ali njegov javno raspisani udadbeno-enidbeni konkurs nee biti jalov i bie tu nekog braka iz rauna. Verovatno e se u toj Tadievoj izbornoj udadbi Mlaan Dinki pojaviti u ulozi starog svata, starojka, to narod kae, Nenad anak bie deverua, a Duan Petrovi jo jedan iz plejade likova za seriju Kucamo

na vrata zaboravljenih asova ve se prihvatio buklije i doziva svatove sa svake televizije. A putaju ga svuda, kako vidim. Moda e tu biti jo ponekog kome je stalo do kulture i obrazovanja, ali ni svadba samo s pomenutima nee proi bez pucanja i pevanja to je tradicionalni nain oglaavanja da je neko namakao vie od pet odsto glasova. Drugo je pitanje da li je bilo moralno zadati udarac u lea Draganu ilasu, predsedniku ds-a, i samoj stranci koja je Tadia i izrodila u politiara i dravnika, i to u trenutku kad se ta stranka satanizuje, a njen lider, ilas, nabija na suv kolac dirigovanog tabloidnog mnjenja. Svaki dan, u apotekarski razmerenim dozama, objavi se da je neko napustio Demokratsku stranku, kao da nisu mogli da se uhvate za ruke nakon Tadievog dezertiranja i odjednom odu u neto to se, za sada, ne zove nikako, ali e se, verovatno, zvati Nova demokratska stranka ili tako ve neto, a moda i Stranka kulturne i obrazovne obnove Srbije (skoos), ime je Dinki posebno oduevljen jer, zna se, tu ima najvie para. ilas je ostao na ledini sa svojim holdingom i nepristojan je cinizam onih koji ga naputaju, kao gospoa koja mu je poelela srenu poslovnu godinu. Vie o svemu tome italac e pronai na stranicama ovog broja Vremena, obeleenog izbornim temama vie nego to bi to glavni urednik voleo, ali je oigledno da druge teme u Srbiji i nema, i dok se to klupko ne razmrsi teko i da e je biti.
6. februar 2014. VREME REME

univerzalno upravljanje: zato akcionar tui nbs

Ali, uvek ima poneto. Evo, recimo, Univerzal banka. Izgleda da objanjenje Jorgovanke Tabakovi o razlozima za katanenje ove domae banke nee staviti i katanac na celu priu. Oglasio se Neboja Divljan, najvei pojedinani akcionar Univerzal banke. Po njegovoj tvrdnji, banka je doivela slom nakon to je u upravu banke upala jedna interesna grupa koju su inili najvei dunici banke, kompanije Farmakom, Beohemija i Interkomerc. Jedan drugi vlasnik, kome je Mikovi lane prodao svoj udeo, alio se autoru ovog teksta da je banka u rukama dunikog lobija. Divljan je na konferenciji za novinare rekao da su ove kompanije, kao najvei dunici, u organe uprave pogurali svog kandidata Dragana S. Tomia, relativno nieg rukovodioca banke iz apca, a koji je nakon kratkog vremena promenio rukovodeu strukturu, kao i pomone organe banke. Odmah nakon toga banka poinje sa nezakonitim odobravanjem kredita velikom broju anonimnih rmi, koje su od strane slubi banke morale biti povezane sa kompanijama Farmakom mb, Beohemija i Interkomerc, kojima takvi krediti nisu smeli da budu odobravani, naveo je on i dodao da je Narodna banka Srbije u sluaju Univerzal banke trebalo da reaguje jo pre godinu dana. Nakon pokuaja da upozorim organe banke da se radi o neprihvatljivim i nezakonitim radnjama, u maju 2013. upuujem dopis guverneru nbs i svim nadlenim instancama u nbs zaduenim za nadzor u kome obavetavam o ozbiljnim nepravilnostima i indicijama za poslovanje suprotno zakonu sa predlogom da se hitno izvri vanredna kontrola banke, kae Divljan. Na pismo nije dobio nikakav odgovor, niti se pristupilo vanrednoj kontroli, to je bio sutinski zahtev u pismu. utanje nbs, tvrdi Divljan, shvatio je kao podrku rukovodstvu
VREME REME 6. februar 2014.

banke i od tada je povukao status pasivnog akcionara jer je uee u radu organa bilo beskorisno. Divljan je naveo da e kao akcionar podneti tubu za nadoknadu tete protiv nbs, koja je, kako je rekao, grubim nemarom, odnosno nesprovoenjem adekvatnog nadzora, otetila akcionare. Pomenuti predsednik Izvrnog odbora Banke Dragan S. Tomi poslanik je sns-a i predsednik Gradskog odbora snsa u apcu, a lan upravnog odbora i odbora za reviziju je koordinator ekonomskog saveta sns Milenko Deletovi, koji je, istovremeno, i na poziciji nansijskog direktora Telekoma, lana uo Privredne komore Beograda i lana Skuptine elezare Smederevo.

kraun plaza: pogodi ko nije bio na veeri

Nekako u isto vreme kada je u nbs pisano reenje o zatvaranju banke, preko reke, u Novom Beogradu, sveano je otvoren hotel Kraun plaza. Nije teko pogoditi ko nije bio na sveanoj veeri. Nije bio ak ni predsednik optine Novi Beograd, a bili su gradonaelnici Podgorice i Ljubljane. Nije bio ni ministar trgovine, niti bilo ko iz Vlade Srbije ili vieglave prinudne uprave nad gradom Beogradom. A re je o najveoj realizovanoj srpskoj investiciji u poslednjih godinu dana. Cena adaptacije iznosila je oko 40 miliona evra. Anatema baena na Miroslava Mikovia uspeno funkcionie. Ali, ako nije bilo naih koji se rado slikaju kad se otvori zanatska radionica sa deset zaposlenih, bilo je desetak ljudi iz amerike ambasade u Beogradu s ambasadorom Majklom Kirbijem na elu. Ne znam o emu su on i Mikovi uorili tokom veere, ali brojnost delegacije govori da nije re samo o protokolarnom odzivu zbog okolnosti da je Kraun plaza u amerikom lancu hotela Interkontinental.

Izbori i cenzura

Hrani Simu pa alji internet se umirit

Sluaj cenzure satirinog klipa o Aleksandru Vuiu indikativan je za to kakva nas kampanja eka. Dalje, sluaj Srana Miletia pokazuje da mi ovde vie nemamo posla sa, za izborne kampanje tipinim, pritiskom vlasti na medije, nego i sa pritiskom na pojedince, graane koji ne participiraju aktivno u politikom ivotu. Nije potrebna velika pamet da se zakljui koliko je to opasno

ilo je u dosadanjim izbornim kampanjama sluajeva kada ovaj ili onaj politiar uradi neto nepromiljeno i, takorei, izglupira se. Ali da se cela stranka izglupira, to nismo doivljavali, sve do subote 1. februara. U snenim smetovima na autoputu kod Feketia odigrala se drama sa velikim propagandnim potencijalom za uesnike u predizbornoj kampanji. Ruku na srce, taj je potencijal mogao da bude odlino iskorien, samo da je propagandna mainerija Srpske napredne stranke ula u itavu stvar sa malo manje entuzijazma i sa malo vie mere. No, krenimo redom kroz studiju sluaja Aleksandar Vui u Feketiu, da bismo videli kako u Srbiji funkcioniu upotreba i zloupotreba interneta u politike svrhe i kako ona na kraju dovodi do

cenzure i uutkivanja pojedinaca, a na koncu se obija o glavu onom ko je itavu stvar zapoeo. um caruje, masa dobro doe Dakle, u subotu 1. februara na autoputu kod Feketia dolo je do velikog zastoja u saobraaju usled snenih nanosa i jakog vetra. Vojska Srbije priskoila je u pomo Sektoru za vanredne situacije mup-a Srbije, pa su uz pomo helikoptera evakuisani ljudi zaglavljeni u meavi. Pored vojske, u pomo su priskoili i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vui i ministar saobraaja Aleksandar Anti. Kamera Radio-televizije Srbije zabeleila je trenutak kada prvi potpredsednik promrzlog deaka na rukama nosi do helikoptera. Korisnicima interneta, po pravilu, ne treba mnogo vremena da

od glavnih politikih vesti naprave sprdnju koja se potom viralno iri drutvenim mreama. Tako je Sran Mileti, glumac i satiriar, poznat po lutkarskoj politikoj satiri Nikad izvini, napravio aljivi klip koristei snimak rts-a. Samo nekoliko sati nakon to ga je postavio na svoj Jutjub kanal, klip je uklonjen, a Miletiev nalog ugaen. Svaki pokuaj drugih korisnika Jutjuba da ponovo aplouduju isti klip zavravao je brisanjem. Cenzurisanje interneta u xxi veku nije naroito otroumna stvar. Ko god misli drugaije, trebalo bi da se upozna sa, recimo, brojem stanovnika Kine koji imaju Fejsbuk prole, iako je Fejsbuk u ovoj zemlji i zvanino zabranjen i blokiran. Jednostavno, korienje vpn-a, virtuelne privatne mree, omoguava Kinezima da nesmetano koriste ne samo Fejsbuk nego i
6. februar 2014. VREME REME

7
EKSPLOZIJA DUHOVITOSTI: aljive fotomontae na raun Aleksandra Vuia

i na Tviter ti ne moe
sve druge sadraje koje zvanina politika drave strogo zabranjuje. Otuda potpuno zapanjuje injenica da iza ujdurme oko gaenja Miletievog Jutjub naloga stoje internet strunjaci, tavie efovi internet tima Srpske napredne stranke. Da je tako, nedvosmisleno ukazuje tvit efa internet tima sns-a, Marija Maletia, koji je na pitanje jednog korisnika Tvitera kako njegov tim uspeva tako brzo da ukloni klipove sa Jutjuba odgovorio: um caruje a i masa ljudi dobro dodje. Maleti je ubrzo obrisao ovaj tvit, ali dolepotpisana ga je videla svojim oima, u realnom vremenu, i spremna je da svedoi na sudu da je Maleti ovo napisao. Na kakvu je masu ljudi Maleti mislio, internet-zajednica u Srbiji odavno zna, mada je dokaza za njeno postojanje donedavno bilo malo i uglavnom su bili posredni. Maletiev obrisani tvit prva je direktna potvrda da Srpska napredna stranka angauje svoje lanove i pristalice da masovno ostavljaju komentare na informativnim portalima ili da prijavljuju kao neprimerene sadraje koji ne idu u korist njihovoj stranci i lideru Aleksandru
VREME REME 6. februar 2014.

Vuiu. Takvo prijavljivanje na drutvenim mreama rezultira uklanjanjem sadraja i brisanjem prola korisnika. Inae je namenjeno plemenitoj svrsi samoregulatornom uklanjanju uvredljivih, opasnih i zlonamernih sadraja kroz takozvanu postmoderaciju, tj. moderisanje sadraja nakon njihovog objavljivanja. Zato u ovom sluaju moemo da govorimo i o zloupotrebi post-moderacije, koja se inae smatra demokratskijim i potenijim nainom selekcije sadraja nego to je premoderacija, koja predstavlja proveru pre objavljivanja i samim tim previe podsea na klasinu cenzuru. Da Mario Maleti i jo jedan njegov kolega, Simo uli, kontroliu i koordiniraju itavu armiju partijskih botova, prvi put je postalo nesumnjivo u decembru prole godine, kada je uli na svom Fejsbuk profilu objavio uputstvo za pristalice sns-a koje je trebalo da reaguju na satirini tekst o Aleksandru Vuiu na portalu Njuz.net. Trebalo je da lanovi sns-a na sajtu Njuz.neta ostavljaju komentare ija je sutina u tome da su njihovi tekstovi inae duhoviti, ali da su ovog puta

preterali. Kako je dolo do toga da uli takvu poruku ostavi javno, na svom Fejsbuku, postalo je jasno tek ovih dana, kada su u javnost procurili interni materijali sns-a pod nazivom sns uputstvo za ostavljanje komentara. Pauer Point prezentacija sa 21 slajdom otkriva na koji nain sns angauje svoje aktiviste na komentarisanju vesti domaih onlajn medija. Ova stvar je za sns toliko znaajna da je komentarisanje organizovano po smenama i deurstvima, a da svaki od 80 lokalnih odbora ima obavezu da deura bar jednom u dve nedelje. Aktivisti imaju obavezu da se upiu u detaljnu Eksel tabelu, ostave podatke o mediju na kom su komentarisali vest, link ka komentaru, njegov tekst i nadimak pod kojim je komentar napisan. Prirunik sadri i uputstvo o tome kako napraviti uverljiv nadimak, kako izbegavati sukobe sa neistomiljenicima i ta treba da sadri tekst komentara. Koordinacija itavog poduhvata odvija se u tajnoj Fejsbuk grupi pod nazivom Sns.net. Tu uli i Maleti ostavljaju linkove ka vestima koje su prioritetne za komentatore. Otud objanjenje kako se

PRIZNANJE: Obrisani tvit Marija Maletia

uli prevario i javno postavio obavetenje o Njuz.netu. Svakom korisniku Fejsbuka koji je lan neke zatvorene grupe ovo se dogodilo bar jednom u ivotu. u skrin-otu je istina Naravno, uli je taj post, ba kao i Maleti svoj tvit, brzo obrisao. Ali, i tu se opet vraamo na besmisao cenzure na internetu, skrin-ot (screen shot) najsigurnije je sredstvo borbe za istinu i pravdu u slobodnom i neogranienom virtuelnom prostoru. U vreme kada se u domaim onlajn medijima vrue politike vesti pojavljuju, a onda misteriozno nestaju, kod korisnika se ve razvio reeks da odmah naprave skrin-ot, za ne daj boe. Zahvaljujui tome, danas ni Maleti ni uli ne mogu da negiraju svoje gafove, iako su ih obrisali. O vanosti skrin-ota mogu da posvedoe brojni novinari u Srbiji koji su, prole nedelje, kada se na sajtu Ministarstva privrede pojavio tekst ostavke Sae Radulovia, isti prvo snimili na svojim raunarima, pa tek onda itali. I bili su u pravu, jer je tekst nakon dva dana uklonjen sa sajta. Osim skrin-ota, korisno je i daunloudovanje sadraja, to je odlino posluilo u sluaju uklanjanja klipa Srana Miletia. Kako je klip uklanjan tako su ga korisnici ponovo postavljali na razliitim mestima na mrei. Nove lokacije na kojima se mogao videti nicale su kao peurke posle kie, ukazujui, ponovo, na sav besmisao cenzurisanja interneta. nisu deca nita kriva Zbog cenzure koja je zadesila Srana Miletia i ostale koji su podelili njegov klip, moe se rei da je srpski internet 1.

i 2. februara goreo. Optube za cenzuru, duhovite doskoice, fotomontae koje ismevaju Vuiev podvig preplavile su drutvene mree, pa je tako prvi potpredsednik osvanuo kao Supermen, Betmen, bernardinac, moni render, vuica Rea zatitnica Rima, Feketi se na fotomontaama pojavio kao oaza okupana suncem, puna rascvetalih lala nakon dolaska Aleksandra Vuia, a rts-ov snimak dobio je novu parodiju u kojoj Vui unosi Marija Maletia u helikopter kako bi ga spreio da cenzurie internet. Oigledno je da se angaovao i Vuiev tim za krizni pr, jer je na njegovoj zvaninoj Fejsbuk stranici osvanula informacija da predsednik sns-a nema nikakve veze sa uklanjanjem snimka i da mu je drago to je klip nasmejao Srbiju. Meutim, dogodilo se jo neto. Poput onih udnih situacija kada se dogodi teroristiki napad, pa se razne al kaide utrkuju da preuzmu odgovornost, javila se Radio-televizija Srbije da potvrdi kako ona stoji iza uklanjanja satirinog klipa sa Jutjuba. Prema njihovoj tvrdnji, do masovnog povlaenja video-klipova dolo je zbog povrede autorskih prava. S obzirom na to da je na blokiranim videozapisima naglaeno da je dolo do povrede autorskih prava koje administrira rma kvz Digital, Petar Boraev, predstavnik kvz-a za balkanski region, rekao je za portal Telegraf.rs da se ova kompanija bavi legalnom digitalnom distribucijom audio-vizuelnih snimaka i da je direktan partner sa vie od 130 onlajn platformi, izmeu kojih je i Jutjub. Meu klijentima kvz-a nalazi se i rts. Kako je Boraev objasnio, vlasnik sadraja upravlja svojim

snimcima na Jutjubu Jutjubu, a sistem prepoprepo znavanja duplikata videa i uklanjanja istih na Jutjub platformi radi automatski. Urednik rts veb-sajta Ljubia Obradovi potvruje u razgovoru za Vreme da je rts zatitio svoja autorska prava na Jutjubu. Svi koji su embedovali video sa naeg kanala i dalje ga imaju na svojim stranama. Na sajtovima koji su koristili nelegalne izvore sa Jutjuba, snimak je automatski blokiran, zahvaljujui Jutjubovom so veru za prepoznavanje. Dakle, sve to je uklonjeno sa Jutjuba, uklonjeno je zahvaljujui tom so veru, a to se tie drugih servisa, za to zaista ne znam, iako svi znamo da partijski botovi postoje i da su uporni, kae Obradovi i dodaje da na sajtu rts-a postoji naznaka da njihova autorska prava titi kvz. Bez obzira na to to rts i dalje tvrdi da stoji iza uklanjanja spornog klipa sa Jutjuba, kako Vreme nezvanino saznaje, Mario Maleti smenjen je sa mesta efa internet tima sns-a, a na toj funkciji menjae ga Simo uli. Maleti je ujedno ispario sa drutvenih mrea. Njegov poslednji post na Fejsbuku je link ka rtsovom snimku evakuacije kod Feketia, a na Tviteru Dobro vee upueno pevau Vladi Georgievu, oba od 1. februara. Sreom, iv je i zdrav, i najverovatnije tvituje sa prola pod nadimkom golubica_. U
6. februar 2014. VREME REME

MI SMO 47 POSTO: Uputstvo za internet kampanju Srpske napredne stranke

internet zajednici se ve due vreme pouzdano zna da Maleti stoji iza ovog prola, koji na Tviteru prati oko 2000 ljudi. bie i prijava Uprkos tome to Srbija vai za zemlju u kojoj nedostaju zakoni koji bi regulisali slobodu govora na internetu, oglasila se Share fondacija, organizacija koja i inae zagovara slobodu na mrei. Ova fondacija saoptila je da e podneti krivinu prijavu protiv odgovornih za uklanjanje aljivih video-snimaka u kojima je u glavnoj ulozi bio prvi potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Srpske napredne strane Aleksandar Vui. Fondacija je u saoptenju za javnost navela da e krivinu prijavu podneti zbog pokuaja cenzure na internetu, i to protiv odgovornih lica u kompaniji Matrikon (Matricon), po ijoj su prijavi uklanjani politiki nepodobni sadraji sa internetskih platformi tokom prethodnog vikenda. Ta kompanija je ovlaeni predstavnik za teritoriju Srbije bugarske kompanije registrovane u Austriji kvz Music. Share fondacija je najavila i da e podneti Zahtev za informacije od javnog znaaja Radio-televiziji Srbije kako bi se utvrdila eventualna odgovornost javnog
VREME REME 6. februar 2014.

servisa u ovom sluaju. Ne moemo da se ne zapitamo zato je ova situacija specina ako na Jutjubu moete neometano pogledati sve epizode komercijalne serije Ravna gora, ili pronai 15.800 klipova koji u naslovu imaju rts Dnevnik. Ali mogunost uklanjanja materijala po osnovu zatite autorskih prava nije iskoriena za ove sadraje, ve za materijal u pogledu koga nije postojao zakonski osnov, pie u saoptenju Share fondacije uz napomenu da se fondacija odluila za podnoenje krivine prijave jer smatra da je ovo bitka za internetsku slobodu i za internetsku kulturu. Share fondacija je objasnila da joj je namera da ukae na slobodu korienja dela zatienih autorskim pravima u svrhe parodije i satire, kao legitimnog naina izraavanja miljenja: Na cilj nije da uestvujemo u dnevnopolitikim medijskim aferama. Za nas su akteri nebitni. Ono to elimo jeste da kroz analizu i pokretanje postupka stvorimo pravni okvir koji e zatititi internetsku kulturu od bilo kakvog budueg pokuaja da se ona cenzurie, sankcionie ili ugui. Dobro je to su podneli krivinu prijavu, da konano problem zatite autorskih prava raistimo na sudu, kratko

je prokomentarisao za Vreme Ljubia Obradovi, urednik sajta rts-a. ta (ni)je znao vui Da li je Aleksandar Vui znao ili ne da njegove pristalice i partijski funkcioneri stoje iza cenzurisanja satirinog klipa, vie nije ni bitno. Smena Marija Maletia ukazuje na mogunost da se ovaj stranaki omladinac i internet-ekspert naprosto preigrao i pregoreo u borbi za svoju politiku ideju. Slino je zadesilo i itav sns, ijeg se zvaninog saoptenja da treba pokrenuti istragu protiv Sae Radulovia zbog spornih steajeva koje je vodio u vreme vlasti Demokratske stranke, odrekao predsednik stranke lino. Ali, podjednako je uverljiv i scenario po kom je Maletieva smena usledila kao deo kriznog pr-a. Ova afera je na vie nivoa indikativna za to kakvi nas izbori ekaju. Dalje, sluaj Srana Miletia pokazuje da mi ovde vie nemamo posla sa, za izborne kampanje tipinim, pritiskom vlasti na medije, nego i sa pritiskom na pojedince, graane koji ne participiraju aktivno u politikom ivotu. Nije potrebna velika pamet da se zakljui koliko je to opasno.
JOVANA GLIGORIJEVI

10

Intervju: Saa Radulovi, bivi ministar privrede

Privremena pobeda
Novi zakoni o privatizaciji i steaju bi znaili da svi nadzorni odbori sa svim partijskim kadrovima vie ne bi bili tu, da bi se odluivanje vratilo u instituciju koja treba da sprovede privatizaciju i da bismo potpuno otvorili prostor da se taj postupak zavri u 2014. Kako su zakoni zaustavljeni, to mi je bio jasan signal da volja ne postoji, da ne postoji elja za razvlaivanjem politikih stranaka

role nedelje smo osnovali udruenje graana koje se zove Dosta je bilo. Restart, sa idejom da pravimo listu za naredne izbore, kae za Vreme Saa Radulovi, iji je tekst ostavke teko optuio Aleksandra Vuia za zaustavljanje reformi i vaninstitucionalnu vladavinu. Na pitanje ko e biti na listi novoosnovanog udruenja, Radulovi kae: Na tome se jo uvek radi, re je o istom timu koji je radio u Ministarstvu Duan Pavlovi, Aleksandar Stevanovi i drugi ljudi koji nisu u javnosti eksponirani. Kada je re o imenima sa nae liste, neemo ih objaviti pre nego to je zavrimo, a to bi trebalo da bude gotovo do kraja februara. vreme: Koji su ciljevi vaeg udruenja? saa radulovi: Artikulisali smo znaajnu ideju u poslednjih pet meseci rada Ministarstva, i pokazali da je mogue vriti vlast a drati se principa. Uspostavili smo neka osnovna pravila odgovornost, otvorenost, transparentnost u troenju novca poreskih obveznika, primenili smo neke osnovne stvari iz ekonomije nema besplatnog ruka, kad negde date morate negde i da uzmete, kao i onaj prvi, osnovni postulat ekonomije, a to je da su resursi oskudni. Takoe, uli smo u osinje gnezdo partijskih interesa, interesnih grupa koje ive kao paraziti na leima sistema. I upravo zbog postojanja takvog parazitskog sistema svi graani ive tako loe. Postoji direktna veza izmeu te dve stvari. Koje su to interesne grupe? Svako ko se koristi dravom, javnim sektorom i dravnim novcem za svoj opstanak, bilo na ekonomskoj, bilo na politikoj sceni. Politike partije su do savrenstva dovele sistem u kom se partijski

kadrovi zapoljavaju preko institucija sistema u javnim preduzeima i u dravnim ustanovama. itavi koalicioni sporazumi se prave da bi mogli da se udome kadrovi. Imamo stalan rast broja zaposlenih, veliki broj ljudi u javnom sektoru ne radi svoj posao, nego je tu postavljen politiki. A onda, drugi deo tog itavog sistema je privilegovani deo privatnog sektora koji se oslanja na partijsku ekonomiju, koji dobija ugovore u javnim preduzeima i povlaen je kod javnih nabavki. U takvom parazitskom sistemu, kad je naila kriza, i kad su nam presuili neki izvori prihoda koje smo imali u prolosti, celo drutvo je poelo da se uruava i da se smanjuje. Znai, zdravo tkivo umire da bi parazit mogao da preivi. Vi zapravo priate o velikom delu drutva. Ako uzmemo da je to veina javnog sektora i deo privatnog sektora, to je onda ogroman broj ljudi. Tako je. Kako uopte tako neto moe da se razbije? Morate poi od nekih bazinih stvari. Mi imamo uruenu dravu, uruene institucije sistema. One nisu nezavisne, nego su probuene od strane raznih kabineta i politikih stranaka, koje kroz njih ostvaruju svoje interese. Umesto da institucije funkcioniu u skladu sa zakonom i da vre svoje nadlenosti, one, u stvari, rade po nalozima. To smo otkrili i spreili u nekoliko institucija u Agenciji za privatizaciju, siepa, Agenciji za licenciranje steajnih upravnika (alsu), Fondu za razvoj... Sa druge strane, ukinuli smo subvencije, u budetu predvideli da se ukida siepa. Razlog zato drava ima jednu ovako zgodnu agenciju, jeste zato to je ona savrena za

udomljavanje svih partijskih kadrova. O svemu tome smo upoznali javnost i podnesene su krivine prijave. Takoe, kad zapoljavate ljude u agencijama, ne znam da li znate, imate kombinacije gde plata bude 130.000, od toga 60.000 mora da se da u kasicu za stranku. Pa to je stravino. O kojoj stranci govorite? Pa, to ministarstvo je pre nas vodila jedna stranka, i sve agencije su bile u vezi sa tom strankom. Meutim, zaista nije na meni da to kaem, poto niti smo nekog ispitivali, koja mu je stranaka pripadnost, niti nas to interesuje. Kad kaete da su politike partije do savrenstva dovele naine na koje iskoriavaju dravne i drutvene resurse, govorite o svim partijama? Da. Kako onda mislite da sprovedete sve te reforme o kojima govorite? Jedini nain bio bi da sami formirate vlast. Udruenje nee ulaziti u koalicije koje ne potuju neka osnovna pravila koja emo objaviti, i kojih emo se drati pravila u kojima nema partijskog zapoljavanja, u kojima je transparentnost kljuni inilac, gde se ugovori objavljuju, gde se ne prave tajni dilovi, znai, itav set stvari koje moraju da budu zadovoljene da bi se uopte mogla praviti koalicija. Sada, da li e se druge stranke prikloniti tome ili ne, to nije neto o emu mogu sad da govorim, ali siguran sam da graani podravaju takav nain pogleda na upravljanje zajednikim javnim resursima. Kako ste se oseali u vladi? Uao sam u vladu sa eljom da neke stvari promenim. Mislim da sam bio kristalno jasan pre ulaska ta je to to elim da ostvarim. Imao sam jasnu listu stvari
6. februar 2014. VREME REME

11

parazita
koje sam hteo da ostvarim, spisak reformi, i one su ule u ekspoze premijera, na kome sam radio. Znai, ovo nije neto ime sam se ja bavio sa strane, nego neto to je postala zvanina politika vlade. I onda je vlada polako, vremenom, odustajala od jedne po jedne stvari sa liste, da bi na kraju, konano, 20. januara odustala od poslednje, ime je moj ostanak u vladi bio obesmiljen. Kako sam se oseao u vladi? Pa, oseao sam da politike podrke oigledno nije bilo, stvari su postajale sve hladnije, otpori su bili veliki, a najvie otpora je bilo od strane kabineta prvog potpredsednika. Inae, i sama vlada jako slabo radi kao telo, kao tim. Kako su izgledale te sednice vlade? Ko predsedava sednicama? Predsedava premijer, pri emu dnevni red obino saznate pet minuta pre odravanja same sednice. Kako to izgleda, kad i ne znate o emu ete da razgovarate? I ne razgovara se. Dnevni red se usvoji, moda poneko ima neto da kae, zatim se pristupi glasanju i to je uglavnom to, kod veina sednica vlade. Znai, nikakve rasprave na sednicama vlade nije bilo? Ne. I kod odluka o ekonomskoj politici nije bilo nikakvih razgovora. To se radilo po kabinetima, odnosno u kabinetu prvog potpredsednika. To je bilo jedno neprijatno iznenaenje, ja sam, naivno, ipak mislio da se na vladi diskutuje o nekim vanim stvarima, da postoje razliita miljenja. Meutim, to jednostavno nije bilo tako. Jeste li probali da diskutujete na nekoj sednici? Koliko se seam, imali smo jednu sednicu na kojoj je bila znaajnija diskusija, i mislim da su se svi posle sednice oseali
VREME REME 6. februar 2014.

fotograje: Ivan epi

dobro. Priali smo o Zakonu o privatizaciji, Zakonu o steaju, i ministri su sami predlagali nekoliko drugih tema. Recimo, na toj sednici nije bio prvi potpredsednik. Pomenuli ste atmosferu straha na sednicama, i da ministri nita ne smeju da pitaju. Moete li sad konkretno da kaete: za koga mislite da se plaio, i od koga se plaio? To je moj ukupan utisak o celom radu vlade, bilo je i dosta primera toga, recimo, kada su se birali direktori agencija, bila je situacija u kojoj je bio tajac dok je prvi potpredsednik itao cv jednog kandidata kojeg je predloilo Ministarstvo privrede, a sa kojim se nije slagao. Vi ste ga predloili, a on se nije slagao? Tako je. I tajac u vladi pet minuta, dok on ita cv.

I? ta se desilo? Pa, na kraju je prihvatio tog i druge kandidate, i to, po mom miljenju, samo zbog meunarodnih institucija Svetske banke, mmf-a i eu, kojima je bilo jasno da su ove reforme koje hoemo da sprovedemo ono to Srbiji treba. Pre nego to ste uli u vladu, otili ste sa konkretnim stvarima kod Vuia. Kada ste videli opstrukciju, zato niste imali neki razgovor sa njim, pitali ga, zato ovako, kad smo se dogovorili? Vie nije bilo tih razgovora. On i nije ovek koji voli da ima takve razgovore, on vie voli da izdaje direktive i naredbe ta treba da se radi. Jeste li traili taj razgovor? Traio sam, naravno. Meutim, kako su se stvari odvijale, bilo je poprilino jasno

12

u kom to pravcu ide, tako da smo od nekih stvari polako morali da odustajemo. Neke stvari smo dobili, mada uz znaajne otpore na primer, za postavljenje direktorke Agencije za privatizaciju, direktora siepa, alsu, trebalo nam je gotovo tri meseca. Meutim, ja nisam ovek koji lako odustaje, dok god je postojala ikakva mogunost, odnosno naa ocena da e reforme koje su bitne proi, mi smo istrajavali na tome. Vi ste se zapravo drali tog zakona o radu kao poslednje instance. Ne. Kljuni zakoni su zakon o privatizaciji i zakon o steaju. Ta dva zakona stvaraju pravni okvir za reenje pitanja preduzea u restrukturiranju. To su preduzea koja nas godinje kotaju 750 miliona dolara. U realizaciju toga smo krenuli jo u septembru. Zakoni su samo kljuni dogaaj koji stvara pravni okvir, nakon ega smo mogli da realizujemo ono to smo pripremali etiri meseca line karte preduzea, popis imovine, popis obaveza, procena fer trine vrednosti imovine i obaveza. Uli smo u pravljenje poslovnih planova za 2014. i to sve skupa je trebalo da bude ta reorganizacija. Drava je bila neodgovorna i izgubila je sav kapital, odnosno vrednost imovine svih tih preduzea je daleko manja od vrednosti obaveza. To je bila kljuna reforma, ona na kojoj su insistirali mmf i Svetska banka, to su bili uslovi za dobijanje novca od Svetske banke. Jer, kad jednom to uradite, onda ovaj troak od 750 miliona vie ne postoji, to je pod jedan, ali meni je mnogo vanije da ta preduzea dobijaju priliku da na zdravim osnovama ponu da funkcioniu. Zakon o radu i Zakon o planiranju i izgradnji su jako vani za ukupno poslovno okruenje, i ta dva zakona nisu zakoni Ministarstva privrede, nego Ministarstva rada i Ministarstva graevine, ali poto su kritino vani za ukupno poslovno okruenje i niko nije hteo o njima javno da govori, onda je Ministarstvo to preuzelo na sebe. Recimo, Zakon o radu nije popularan. Meni bi bilo najlake da nijednu re o tom zakonu nisam progovorio. Meutim, on je toliko vaan za izmenu ukupnog poslovnog okruenja, da bi bilo neodgovorno ne govoriti o neemu to je nepopularno, a vano. Kad pitate ljude, mnogi e vam rei: Odlino ste radili u Ministarstvu ove stvari koje se tiu uvoenja reda

u ta preduzea u restrukturiranju, ali ovaj zakon o radu nam se nikako ne dopada. Meutim, ne moe ili-ili. To je jedan paket koji morate da uradite, i tu smo, oko Zakona o radu, imali i najvei otpor, a onda se tog 20. januara pokazalo da centralno pitanje i nije bio Zakon o radu, nego zakoni o privatizaciji i steaju, koji su zaustavili uvoenje reda i sprovoenje reformi. Ali, oni su ve bili proli vladu? Kad smo zavrili zakone poetkom decembra i poslali ih vladi na usvajanje, rekli smo: Ako zakoni prou, to znai da nee biti izbora. Ako zakoni ne prou, bie ih. I kako su doli u vladu, poele su opstrukcije. Od koga? Od ministarstava sns-a ministarstava energetike, odbrane, pravde koji su slali razne primedbe na zakone, mnoge od njih potpuno besmislene, i na kraju nisu ni ule u konaan tekst, koji je proao krajem decembra. Bilo nam je oigledno da je to samo odugovlaenje postupka. Pomenuli ste u ostavci da je vren pritisak za deblokadu nekih rauna. Tako je. Koji su to rauni? To je neto za ta smo podneli prijave, i to nije neto o emu hou kroz medije da diskutujem. A ko je vrio pritisak da se to uradi? To je raeno iz kabineta prvog potpredsednika. Kako je to izgledalo? Pa, iz kabineta se, kao i za sve ostale stvari, zove institucija i trai da se uradi neka stvar. Kad govorimo o uruenim institucijama sistema, o tome govorimo. I to je bila masovna pojava u prolosti, imao sam ta iskustva i pre nego to sam postao ministar, a ovde smo to direktno videli. Postoji izvetaj direktorke Fonda za razvoj koja je napisala i ko je vrio pritisak rma je bila blokirana od strane Fonda, Fond onda skine blokadu, nakon nekoliko dana banke uspostave svoju blokadu, a onda Fond blokira ponovo, i bude zadnji na listi. ta je vama Vui tano rekao kad ste ulazili u vladu? Vi ste rekli ta su stvari koje elite da uradite, ta je on rekao? On je rekao: Dobro, nama trebaju velike reforme. Poto se i tada govorilo o moguim izborima, postavio sam pitanje Da li to to e moda biti izbora, da li e

to uticati na reforme, odnosno da li e reforme biti zaustavljene da bi se odrali izbori?, i odgovor je bio Ne. Odnosno, Ja nisam zainteresovan za rejting i politiku, mi moramo da sprovedemo reforme. I to je bilo to. Dobili ste i odgovor sa Vuieve strane kako Radulovi zna kako je na sednicama vlade, kad nije ni dolazio na te sednice? Bilo je sednica vlade na kojima nisam bio. Meutim, broj sednica na kojima sam bio je daleko vei. Nisam bio na sednici vlade na kojoj se predstavljao paket ekonomskih mera. Za taj paket nisam bio ni konsultovan, imao sam potpuno drugaije miljenje, i onda sam bio pozvan da se pojavim na sednici i da branim taj paket mera. Ja to jednostavno nisam mogao da uradim. Nakon toga, u jednom periodu smo uli u problem oko postavljanja direktora institucija, i onda sam u jednom trenutku rekao da neu doi ni na jednu sednicu vlade dok kandidati za agenciju ne prou. Poto je to prolo, onda su se stvari vratile u neku normalu. Pomenuli ste nekoliko stvari koje su uraene na tetu graana ugovor jat-a sa Etihadom, na primer. O emu je tu zapravo re? Neu govoriti o detaljima, to je neto to je deo izvetaja koji smo poslali vladi, o tome e se ve razgovarati u narednom periodu. Prva stvar koju bi vlada trebalo da uradi je da transparentno objavi te ugovore. Jedini nain da se dokae da su
6. februar 2014. VREME REME

13

Kada su se birali direktori agencija, bila je situacija u kojoj je bio tajac dok je prvi potpredsednik itao CV jednog kandidata kojeg je predloilo Ministarstvo privrede, a sa kojim se nije slagao. I tajac u vladi pet minuta, dok on ita CV
ugovori dobri jeste da se daju javnosti na uvid. Ja mislim da su ugovori loi. Zato? Zato to imaju neke odredbe koje su loe pregovarane, koje su na tetu Republike Srbije, a ne postoji nijedan razlog zbog kojeg bi bile takve. Postoje neki standardi u svetu kako se ti ugovori pregovaraju, koje komponente u sebi treba da sadre, i neke stvari koje su tu uraene jednostavno nisu u redu. Neu ulaziti dublje u to, zaista ne elim preko medija da govorim o konkretnim stvarima, mislim da pritisak pre svega treba da bude na to da se ugovori javno objave. Onda e svi moi da imaju svoj sud o tome. Etihad treba sa 40 miliona da postane vlasnik 49 odsto onda morate da znate koliko je vredan onaj deo koji drava Srbija ulae. Poto to nikad nije uraeno, mi to ne znamo. Ili, recimo, uzimate jat Ketering i unosite ga u jat. Ne moe ni to da se radi. U situaciji u kojoj jat ima vee obaveze od imovine, kapital mu je negativan, akcije su mu bezvredne, unositi neto to je vredno est miliona evra u preduzee koje je u minusu je jedan tetan pravni posao. Koliko e nas to netransparentno restrukturiranje kotati na kraju, bie moda predmet neke nove 24 privatizacije u budunosti. A ta je sa ostalim poslovima sa Arapima? To je raeno potpuno van Ministarstva, u tome su uestvovali ljudi biveg ministra, i oni su nastavili da rade taj posao. Ja tu nita konkretno nisam video. To su
VREME REME 6. februar 2014.

samo prie, bez ijednog papira, nijednog Arapina nismo videli u tim razgovorima, pria se o ipovima, o zemljitu, ali to su sve potpuno netransparentni poslovi, za koje ne znamo ni ta se radi, ni ta se procenjuje, nemamo cost/benet analizu, ni ekonomsku opravdanost, znai, nita od onih osnovnih stvari koje morate da imate, niti onoga na emu insistiramo: mora transparentno, mora javno. Pomenuli ste 24 privatizacije. Vi ste radili kao nansijski forenziar kada su ispitivane te privatizacije? Ja sam nansijski ekspert. U timu postoji forenzini raunovoa, ja nemam to zvanje, moja desna ruka koja je bila sa mnom u Ministarstvu, Miroslava Milenovi, ima to zvanje i radili smo zajedno. Sa tuilatvom i policijom smo radili ne samo na ta 24 predmeta, nego i na drugim predmetima, obuavali smo tuioce i policiju pristupu kod privrednog i nansijskog kriminala, kako se otkrivaju te stvari, kako se dokazuje, i tako dalje. Uestvovali ste u istrazi svih tih privatizacija? Ne u svim, ali u znaajnom broju, pre nego to sam postao ministar. Da li se tu nalazio sluaj Mikovi? Da, to je jedan od predmeta na kome sam takoe uestvovao. Napisali ste pre neki dan na Tviteru da je malo toga otilo dalje od prie u istrazi o tim privatizacijama. Zato? Da li ste neto nali u tim istragama, ili ne? Ne mogu da govorim o tome ta jeste, a ta nije pronaeno, dao sam samo jedan opti sud. Mislim da smo mnogo priali o tome, a da je malo uraeno. ak i neke stvari koje su dovedene poprilino daleko u istrazi, na neki nain su kasnije zaustavljene. Mislim da e doi novi izvetaj iz Saveta za borbu protiv korupcije i drugih tela koji e govoriti detaljnije o tome. Osim tih optih utisaka, ne mogu da govorim pojedinano o tim predmetima. Pomenuli ste politiku volju. To ste svakako znali i pre nego to ste uli u vladu, da je to kljuni sastojak reformi. Jeste li stvarno mislili da e biti te politike volje? Mislio sam da je Aleksandar Vui imao tu volju. I to je jedina greka u proceni koju sam imao. I kao bivi glasa ds-a? I znajui ko je Aleksandar Vui?

Tako je. Retorika koja je bila, ono o emu se govorilo i stvari koje su se deavale, govorile su o tome da postoji elja da se sistem promeni. Nakon promene biveg ministra privrede i nansija mislio sam da zaista postoji neka elja da se stvari dubinski promene, i uverio sam se da ne postoji. Jer, da postoji volja, da su zakoni proli, ja ne bih naputao vladu, bez obzira na sve pritiske i atmosferu. Meutim, kako su zakoni zaustavljeni, to mi je bio jasan signal da volja ne postoji, da ne postoji elja za razvlaivanjem politikih stranaka novi zakoni o privatizaciji i steaju bi znaili da svi nadzorni odbori sa svim partijskim kadrovima vie ne bi bili tu, da bi se odluivanje vratilo u instituciju koja treba da sprovede privatizaciju, i da bismo potpuno otvorili prostor da se taj postupak zavri u 2014. Ja vas opet pitam: kako uopte mislite da se sve to usvoji, ako se sve politike partije time koriste? Ako im je to maltene jedini izvor nansiranja i ivota? Mogu da vam dam isti odgovor koji sam vam dao na poetku. Mislim da kad se pojavi politika opcija koja zaista iskreno pristupi tome da hoe da promeni sistem... Kad ili ako? I jedno i drugo. Morate negde da ponete. Da li emo biti uspeni, ne mogu to sada da vam kaem, znam samo da to mora da se uradi. Ljudi bi trebalo konano da shvate: na kraju, oni su ti koji dre olovku u svojoj ruci i koji 16. marta izlaze na biralita. I niko ne moe da utie na to ta e uraditi iza glasakog paravana. Da li ste stekli utisak da jo neko osim stranaka i sindikata ima razloga da bude protiv vaih reformi? Sve ove interesne grupe koje se naslanjaju na politiku, i mislim da su to i svi neradnici u javnom sektoru. Znai, svi partijski zaposleni ljudi, to je klju otpora. S druge strane, ja sam siguran, i znam to, da unutar javnog sektora postoji dosta ljudi koji podravaju ovo to radimo. Zato? Zato to su oni nosioci rada javnog sektora. Nisu svi u javnom sektoru lenine koji su partijski zaposleni, i koji nita ne rade ima ljudi koji, u stvari, nose teret neke organizacije. Recimo, u Ministarstvu privrede, nekih 30-40 odsto ljudi nosi teret kompletnog posla. Ostali se provlae.
RADMILO MARKOVI

14

Vanredni izbori 2014.

Olako obeana brzina opet

ta je tema ovih izbora osim volje za mo i da li e birai presuditi ko ima original sertikata, a ko original falsikata

akon raspisivanja vanrednih parlamentarnih zbora 29. januara 2014, dunula je koava olujne, a ponegde i orkanske jaine, znai da je bog s nama i da emo pobediti. Prvi potpredsednik sadanje vlade, a pretendent na premijersko mesto, po meavi, bez kape, u farmerkama, pred kamerama prenosi jedno dete iz zavejanog vozila do helikoptera. Ta slika koja imponuje srpskom birau, a izaziva podsmehe opozicionara, moda ipak spada u tivo opisano u knjizi Kako da se unitite pomou televizije. Zato? Zbog pogrene poruke. U meavu gologlav ulee samo neko ko je u panici, ili ko ne slua majku koja vie: Dobie zapaljenje mozga! To nije poeljno za onoga ko u kriznim situacijama treba da koncentrisano upravlja sistemom, radi smanjivanja moguih efekata dolazee oluje, a sistem je proradio tek kad su smetovi blokirali drumove. Olako obeana brzina, stara mana srpske politike iz 90-ih, koju birai podravaju, pa zatim plaaju, i posle kukaju, bila je vidljiva i u onom improvizovanom denisanju novog privrednog kursa, prilikom rekonstrukcije vlade u septembru 2013, da bi ve u januaru 2014. ministar Radulovi uz tresak vrata i otkrio da je car go. Ti reformski zakoni su, kako izgleda, bili osnov za poetak funkcionisanja Tranzicionog fonda od 20 milijardi dinara za isplatu zaostalih zarada i za otpremnine za tehnoloki viak u preduzeima u restrukturiranju, koja e biti kamen u cipeli budue vlade. O kreditu Svetske banke od 250 miliona dolara bord direktora sb trebalo je da odluuje 27. februara. S tim povezane predloge zakona o privatizaciji, steaju i graevinskim dozvolama Vlada Srbije je usvojila odmah posle zbudenog budeta, 30. decembra 2013. Poto ih Skuptina Srbije nije usvojila, bord direktora sb je 23. januara 2014. odloio odluivanje o aranmanu. Ministarstvo nansija je saoptilo da budet zemlje nije ugroen a

ODREIVANJE POLITIKE NAREDNE VLADE: Vlada u ostavci

foto: Vesna Ani

i da to to Svetska banka nee odluivati o kreditu Srbiji krajem februara ne znai da se od tog kredita odustalo. Dae eik. Otiao ministar da pregovara o usmeno obeanih tri milijarde dolara... misija u izborima U toku predizborne kampanje, od 26. februara do 13. marta, s predstavnicima tehnike vlade u Srbiji razgovarae misija Meunarodnog monetarnog fonda o novom aranmanu iz predostronosti. Po reima predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije (nbs) Neboje Savia, mmf i Svetska banka trae promene u sektoru javnih preduzea, jaanje privatnog sektora i nansijsku konsolidaciju. Aleksandar Vui izjavio je ranije da e mmf od Srbije traiti utede u budetu od oko 400 miliona evra. zaboravite 2020! Ti aranmani o kojima tehnika vlada treba da pregovara verovatno e odrediti okvire politike koju e voditi naredna vlada. Odreivae ih i igre velikih interesa. Iz Evropske komisije za energetiku dolazili su pritisci da se sporazum Srbije i Rusije o gasovodu Juni tok prilagodi Treem energetskom paketu Evropske unije, o kome se u toku ukrajinskog zatezanja spore Brisel i Moskva, dok nemaki Vintertal ugovara isporuke cevi za podmorski deo tog gasovoda. Ruski

ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov opominjao je u intervjuu Politici da srpsko-evropsko pribliavanje ne bi smelo da ugrozi realizaciju Junog toka. To nije bio jedini vetar koji je hladio radosni polet posle otvaranja pregovora o lanstvu sa eu. Generalni sekretar Evropskog pokreta Nemake Bernd Hiteman, koji je u Beogradu 30. i 31. januara uestvovao na forumu Srpsko-nemaki civilni dijalog, objanjavao je da nije mogue da Srbija zavri pregovore sa eu do 2018. godine i da postane punopravna lanica 2020, kako su govorili vladajui politiari. Zabava je poela otvaranjem pregovora, ali vano je istai da sledi veliki posao. Srbija e biti suoena sa mnogo tehnikih zahteva, mnogo pravnika e govoriti ta je potrebno uraditi i doi e politiki i tehniki savetnici koji e pomoi Srbiji da ispuni kriterijume za lanstvo, rekao je Hiteman. U tom kontekstu, u trku, iji je programskim ishod spoljnim uticajima i unutranjim prilikama prilino omeen, uz sav kolorit uvreda, omalovaavanja, albi i pretnji, intenzivno se priprema tuce aktera po kameleonstvu ili po verolomnosti poznatih javnosti. Eksdosovske i novoevropske stranke se gloe oko toga ko je sposoban za sprovoenje proevropskog programa, ko poseduje original sertikata, a ko original falsikata. U antievropskom bloku
6. februar 2014. VREME REME

15

Stranake pozicije
sns Oekujem plebiscitarnu podrku naroda. Nije dovoljno da budemo prvi, oekujemo ubedljivu podrku, kazao je predsednik sns-a Aleksandar Vui, koji navodi da e se ta stranka fokusirati na tri cilja: Na cilj je ekonomija, to vie poslova za mlade, podsticanje preduzetnikog duha i privatnog sektora, drugi cilj je zatita penzionera, jer neemo dozvoliti da to bilo ko ugrozi, to sam rekao i elnicima mmf-a. Trei cilj je nastavak borbe protiv korupcije i kriminala. sns je ve 4. februara predao listu. Zakljuio je koalicioni sporazum sa Ljajievim sdps-om, Ilievim ns-om, Drakovievim spo-om i Vulinovim Pokretom socijalista. Koalicioni sporazum sa Karievim Pokretom Snaga Srbije nije potpisan, ali ima nekih njihovih predstavnika na listi. nain da ili ostanu na vlasti ili da se na nju ponovo popnu misle da je vreme da ldp nestane sa politike scene. Tako e, svi oni misle, ostati bez neprijatnog svedoka svojih zabluda i greaka, koje su ovu zemlju previe kotale u proteklim godinama. Tako e, svi oni misle, ostati bez pravih autora svoje politike, koju neveto i tekom mukom sprovode... U medijima se pominje saradnja ldp sa Koraevim sdu-om. ldp poruuje da vie nee ekati ankovu lsv, pretpostavljajui da e ona ii s Tadiem koji je rekao da iskljuuje saradnju sa ldp.

lsv Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostre izjavljuje da ta stranka ne zatvara vrata ldp-u, ali da ne reaguju na pozive preko medija. lsv inae razgovara i sa blokom okupljenim oko Borisa Tadia.

sps Na pitanje oekuje li da e u kampanji politiki protivnici posegnuti za nekom novom aferom protiv njega, predsednik sps-a Ivica Dai kae: Ma jok. Ba oekujem da nee objavljivati te gluposti i da e prema meni svi da budu ni, civilizovani i nadasve pristojni. A vi? sps nastupa u koaliciji sa pups-om i Jedinstvenom Srbijom, s kojom je nastupao i ranije.

urs Predsednik Ujedinjenih regiona Srbije Mlaan Dinki najavljuje da e razmotriti mogunost izlaska u okviru bloka stranaka i uglednih pojedinaca koji su ujedinjeni za demokratsku i modernu Srbiju. Potpredsednik urs-a Verko Stefanovi izjavljuje da dogovor o saradnji sa ds-om nije postignut.

ds Demokratska stranka, koja na poetku kampanje prolazi kroz dramu zvanu diferencijacija, homogenizacija, pa revolucija, uspostavlja najvidljiviju distancu prema dosadanjoj naprednjako-socijalistikoj vlasti: Imamo najgoru vladu u poslednjih 14 godina, najmanje investicija, najvie obeanja, najmanje znanja, najvie zaduivanja... Mi smo za zdrav razum, oni za vrstu ruku. Mi za uvaavanje miljenja, a oni za autoritarnost i lov na vetice i lane mesije... (Pajti)

dss Vojislav Kotunica u govoru na go kae da Demokratska stranka Srbije na izbore ide samostalno, da je sutina njene politike politika neutralnost Srbije. Kada sazru uslovi da i druge stranke prihvate ovu politiku, onda i dss moe da razmilja o koalicijama, a da nijedna stranka ili organizacija koja je elela u koaliciju zapravo ne podrava politiku dss-a: Mi smo za njih patriotska stranka ako smo u koaliciji sa njima, a nismo patriotska stranka ako izlazimo na izbore samostalno...

nova demokratska stranka Boris Tadi podneo

je ostavku na funkciju poasnog predsednika Demokratske stranke, koju je napustio zbog neslaganja s najavljenom saradnjom s Novom strankom Zorana ivkovia, a potom je, posle razmiljanja, kako javlja vie medija, krenuo u proces registracije Nove demokratske stranke. Spekulie se o zajednikoj listi sa lsv i Zajedno za Srbiji Duana Petrovia, biveg funkcionera ds-a.

srs Srpska radikalna stranka najavljuje da e na izbore

izai samostalno, da e nosilac biti lider radikala Vojislav eelj, koji se od 24. februara 2003. nalazi u pritvoru Hakog tribunala. srs e se zalagati za prekid pregovora sa eu, ponitenje Briselskog sporazuma, za najbliu moguu saradnja sa Ruskom Federacijom i za ukljuenje u evroazijske integracije.

dveri, trea srbija Partija Dveri najavljuje da e

nastupiti sama. U taj prostor ulazi i Trea Srbija koja e nastupiti samostalno... to se ekonomije tie, iza rei reforme, i hrabre odluke izgleda da se podrazumeva dalje smanjenje ili ukidanje steenih socijalnih i radnih prava. To se razblauje s manje ili vie prosocijalnih obeanja, koje naroito naglaavaju demokrate i socijalisti, ali ne zaostaju ni naprednjaci, pominjui posebno penzionere. Bie zanimljivo da li e birai prinuditi politiare da tano kau ta je tema ovih izbora osim volje za mo.
MILAN MILOEVI Dokumentacioni centar Vremena

ldp Liberalno demokratska partija poruuje: Svi oni

koji sada neveto zastupaju stavove ldp-a, zato to je to jedini najvidljiviji je Kotuniin dss, koji najavljuje da e nastupiti samostalno nudei politiku politike neutralnosti i kritike novih i starih proevropejaca i patriota samo radi ulaska u Skuptinu. Iza brda ima jo neto: pod naslovom Srbija na zapadu? Helsinki odbor u Biltenu broj 9. za januar 2014. citira, na primer, miljenje Duana Reljia iz nemakog instituta za meunarodnu politiku i bezbednost, da kljune zapadne zemlje oekuju da e se u srbijanskom drutvu i parlamentu kad-tad uspostaviti
VREME REME 6. februar 2014.

veina spremna da izglasa novi ustav Srbije u kome bi i pravno bilo prihvaeno da su se kosovski Albanci otcepili... Nezaobilazna tema svih je, naravno, borba protiv korupcije koja je Vuiu podigla rejting koju, uzgred reeno, i sama eu stavlja u vlastite visoke prioritete: U Izvetaju o borbi protiv korupcije u eu, koji objavljuje Evropska komisija, govori se, naime, o tome da korupcija kota evropsku ekonomiju oko 120 milijardi evra godinje (jedan odsto bdp-a u eu), to je veliina budeta eu.

16

Intervju: Vesna Pei

Nema vie belih listia

Rad vlasti je u pravom smislu eeljevski. Obeavaj sve najjaim reima, lai beskrupulozno jer mo i silu pokazuje ba kad druge pravi budalama, kad si brutalan, kad se dere i lomi kvaku. To su glavne policijske metode, prislukivanje, praenje, pretnje, ucene, izmotavanja, nametaljke, pritom ponekoga malo i pretue, pa mu rupi u kuu, pa hapsi i samo hapsi, a raspleta nigde nema. Pobedom se smatra jedino unitenje politikog protivnika. I upravo to sada gledamo

6. februar 2014. VREME REME

17

Foto: A. Ani

prkos vrlo estokim kritikama koje je svojevremeno upuivala na raun Demokratske stranke, Vesna Pei pozvala je birae da glasaju upravo za demokrate. Poto sa sns-om nemamo nikakve anse da promenimo Srbiju, ds treba da iskoristi ove izbore da se pozicionira kao neko ko e u budunosti ako ne na ovim vanrednim izborima biti sposoban da smeni ove koji ne vode nikuda, samo troe vreme u ovoj propasti, kae ona u razgovoru za Vreme, opisujui jo i mehanizme represije aktuelne vlasti, njena dostignua i promaaje. Svojevremeno oznaena kao jedan od glavnih krivaca za poraz Borisa Tadia, ona se osvre na razloge zbog kojih je smatrala da on mora da ode s mesta predsednika, kao i na sopstvene procene i ranije proklamovane stavove. vreme: Na samom poetku rada ove vlade davali ste im pozitivne ocene. Kako danas izgledaju njihovi rezultati? Vesna Pei: Jedino to je ova vlada uradila, a ja i podrala, jeste dijalog sa Albancima i potpisivanje Briselskog sporazuma. Meutim, tu postoji i jedan apsurd. Formalno gledano, mi smo se preko Kosova pribliavali Evropskoj uniji, ali smo se unutranjom politikom od nje udaljavali. Svi nai loi indikatori su sada jo loiji, a to su sve oni uslovi koje postavlja Brisel. Ova vlada ne moe da uradi nita vie od toga to je uradila, ukljuujui otvaranje pregovora sa eu. Tu je najvei posao obavio Dai, i zato sam ga branila, moda preterano, ali tada jeste bio saplitan aferama. Danas, kada se podvue crta, vidi se da ova vlada nije ni pokuala da nane na najvei problem. Vladavinu drave (politike) nad ekonomijom i svim sferama drutva. Nekada je drava delila svima plate, ali je uskraivala prava i slobode. Sada je ta patologija dovedena do kraja. Sem to jo uvek raspolae slobodama i pravima, sada, u tranziciji, vlast odreuje ko e da bude vlasnik, kome e da se oduzme svojina, koga da protera iz zemlje, ko e biti zaposlen a ko nezaposlen, ona deli bukvalno sve! Mi smo toboe u tranziciji, ali je vlast uspela da usisa u sebe najvei deo privrede, a i ono to je privatno je pod njenom kontrolom i ucenom. Vlast Aleksandra Vuia je to sve jo

pojaala, jer sve radi mnogo brutalnije, on tei da iri vlast, a ne ono to nam je najpotrebnije da vlast krene da se samoograniava zakonima. ime bi jo ta budua vlada trebalo da se bavi? I kakva bi vlada uopte imala kapacitete za to? Vlada bi morala da napravi plan o temeljnim ustavnim promenama ukupnog ustrojstva drave, njenog politikog i izbornog sistema i teritorijalne organizacije. Da se dogovorimo u kakvoj dravi elimo da ivimo. Pa onda u tu graevinu da istrajno i ekasno ugraujemo pojedine reforme u skladu sa trenutnim i srednjoronim prioritetima. Za to su potrebni iroka rasprava i jasan demokratski kapacitet politike elite. A to nemamo. Najbolje bi bilo da je sada, na ovim izborima, otvoreno pitanje tih kljunih promena, i da svaka stranka izae sa svim konkretnim reenjima. Nama je potreban plan kako da iz dugotrajnog propadanja krenemo u to bri oporavak. Prva je stvar da se srui partijska diktatura, koja je pojela sve to smo imali i podrivala sve to smo pokuavali. Vui ba obeao modernizaciju, a sve je inio suprotno od toga, ukljuujui groteskno pumpanje svoje line vlasti. Ovi izbori za njega znae potvrdu line vlasti, a za mene nadu da smognemo snagu da se tome suprotstavimo. Tokom predizborne kampanje oni e se neminovno pozivati na neke uspehe. Pa i ja sam rekla ta su uspesi: Briselski sporazum i otvaranje pregovora sa eu. Time su otvorene neke vane i nove anse za Srbiju. Sem toga, bilo je mnogo nerada, jer vlada nije htela da vlada. Ona se prvo rekonstruisala, i promenjeno je pola vlade u leto 2013. godine, a sada je cela vlada dala ostavku. Pitanje je zato vlada nije htela da vlada, nego je traila vreme, pa smo izgubili smo jo dve godine? Hvale se da je vlada odlino radila, koalicioni partneri se dobro slagali, pa u emu je onda bio problem? Jer, pazite, nije mala stvar da za dve godine imamo dve ostavke vlade, one od letos i sada. Zapamtite, vlada nije pala, ona je dala ostavku! Da li je ustavotvorac imao u vidu ovu mogunost, da se raspisuju izbori zato to izabrani nee da radi? Ili, kad je voi visok rejting, onda on naredni da svi ministri

VREME REME 6. februar 2014.

18

podnesu ostavke, pa to je izigravanje i Ustava. Niko vladu nije dirao, ali ak ni pojedinani ministri nemaju nikakve rezultate. Uzmimo najveu stranku. ta je uradio Baevi? Nita, sem nekoliko gafova. ta su rezultati rada ministra poljoprivrede? Nita, sem to nam se sada obeava da e aatoksin u mleku biti 0,05, ali tek u aprilu, kada prou izbori. A onda, ko te pita. ta je radila ministarka energetike? U energetici nita, tu vlada vei haos nego ikad, eps je u rasulu, takoe Srbijagas, sve gubitai. Agencija za zatitu ivotne sredine nije uopte kontrolisala vodu, i sada pola Srbije nema dobru vodu. Ali se ministarka bavila denunciranjem izdajnika u njihovim redovima, grdila tue ministre, glorikovala vou... Krsti je udario porez na lekare i nastavnike univerziteta, a budet e da pukne. O ministru privrede se ve sve zna, on je dao ostavku i rekao da Aleksandar Vui koi reforme i diriguje iz svog kabineta. Ono to je najtraginije, njihova ekonomska reforma je totalno propala. Moda ste prestrogi u ocenama? Ne, nisam, samo da podsetim da se tu nikakav posao nije ni mogao obavljati u stalnim trzavicama i inscenacijama. Te da li e biti izbora ili nee, i horsko pevanje mi hoemo naeg premijera, pa viemesena rekonstrukcija vlade kada se sns neizmerno hvalie i svima nareuje da sledi njen svetao primer, pa onda je bilo ko rui Vuia i ko mu radi o glavi, pa ko ga prislukuje, pa ta se deava u policiji... Najblamantniji su ovi represivni napadi i kriminalizacija opozicije, progoni preko tabloida, blaenje ljudi, neprekidno spinovanje afera zbog rejtinga. Tome se Vui najvie posvetio. Pa i ovo sada sa vejavicom i spasilakom akcijom superheroja Vuia, pa zatim i cenzura da se ne vidi groteska, sve je to isti ablon. A koji je to ablon, to je glavno pitanje, jer ne moemo da ne primetimo da tu ima nekih novih stvari. Koje su to nove stvari? Ovo je vladavina jedne druge kole. Znate, nisu vane samo prie, te neke ideologije. Videli smo kako su komunisti brzo postajali nacionalisti, a sada kako nacionalisti preko noi postaju evropske snage. Zaboravlja se da postoji metod politikog vladanja. To kako neto radi i primenjuje neku ideologiju jeste samo

njeno odreenje. Mi sada imamo na delu eeljevu kolu vladanja i njegove najbolje ake. Nisu oni vratili devedesete, to nije mogue, i mnogi gree koji to priaju. Naroito oni koji stalno strahuju da nam na vrata kucaju nacionalistiki ekstremisti. Ne, naprotiv, Vui doziva Hrvate da mu pomognu, lako igra tu igru, pa i ovo sada, svejedno mu je koje je nacionalnosti dete koje spasava iz vejavice... Pria se menja, to je samo papir, ali rad vlasti je u pravom smislu eeljevski. Obeavaj sve najjaim reima, lai beskrupulozno jer mo i silu pokazuje ba kad druge pravi budalama, kad si brutalan, kad

se dere i lomi kvaku. To su glavne policijske metode, prislukivanje, praenje, pretnje, ucene, izmotavanja, nametaljke, pritom ponekoga malo i pretue, pa mu rupi u kuu, pa hapsi i samo hapsi, a raspleta nigde nema. Pobedom se smatra jedino unitenje politikog protivnika. I upravo to sada gledamo. U meuvremenu, tvrdi se kako e posle izbora biti ubrzane reforme. Problem sa sns-om je to oni stalno pevaju pesmicu kako hoe vie i bolje. Uvek u ivotu ima i boljeg i lepeg, ali to da moe uvek bolje, pa to je obina banalnost, ali je u politici strano autoritarna.
6. februar 2014. VREME REME

19

Ako hoete da zaustavite ovaj trend, nema belih listia, naroito ne kod biraa Demokratske stranke. Svi ostali su se prijavili ak i Boris Tadi za izbornu koaliciju sa Vuiem. Beli listii na prolim izborima bili su jedno, a sada je neto drugo
Ne zna se na koga e da padne malj boljeg i breg. Mi moramo da uspostavimo pravila po kojima emo se ponaati u obavljanju dunosti, a ne da se gaamo sekirama. U ime toga, navodno su smenjivali neke direktore ni za jednog nismo uli. Smenjivali su neke optinare ni za jednog nismo uli. Stalno su drali neki ma koji see ko e otii, ko nee otii. Ali, taj ma radi za njih, on radi samo na drugu stranu, prema kritiarima i opoziciji. Oni i kampanju poinju tim da oni hoe bre i bolje reforme, a ta to znai i kako se to meri, niko ne zna. Oni se ne usteu da daju smiljeno lana obeanja. Gde je Maralov plan za Srbiju koji je letos lansirao Vui a do kraja godine kree u rad? Da su oni ozbiljni ljudi, iskoristili bi svoj puni mandat da nam sem Beograd na vodi prirede vie od crtea, da neka motika tamo radi, ali i da vidimo rezultate borbe protiv korupcije, pa onda raspii izbore... Ma imate masu tih lai koje traju samo dan-dva. Aleksandar Vui ne krije da mu je cilj da posle ovih izbora bude i formalno na elu vlade, pitanje je ta e mu to uopte kada i inae ima mo veu od premijerske? Pa jeste, izbori su se sveli na to da Vui dobije mesto predsednika vlade i vie mesta za svoje ljude. Ali, ja opet podvlaim, taj je postupak nelegitiman, jer je vlada dala ostavku zbog namernog nerada, ime su graani prevareni, ba su nam izvukli ui. Izbori su poeli da se trae od samog poetka, jer je sns morao da dodeli mesto premijera Daiu da bi dobili vladu. Vui je s priom o korupciji i hapenjima, naroito hapenjem Mikovia, a zatim i onim dosadnim mahanjem sa 24 privatizacije, sebi ogromno podigao rejting. Od te 24 privatizacije, jedva da se samo o dve-tri ula nekakva pria, a sve su zavrene, sem moda dve. Tu nita
VREME REME 6. februar 2014.

Kakve efekte u tom smislu moe da ima odlazak Borisa Tadia iz ds-a? Trenutno ima loe efekte jer su sada izbori, ali na malo dui rok to je odlino, jer on u stvari nikome ne treba. Zato sada treba biti politiki istanan, razumeti situaciju, i boriti se da ti, gladni vene vlasti, koji se lepe za Vuia, ne prevladaju. Ono to se trenutno deava sa ds-om je prava slika nezajaljivih ljudi; Tadi je vladao osam godina i ne ume da se povue, a ne moe da ivi bez vlasti. Ranije, kada smo poinjali s viestranajem, nijedna stranka nije mogla da parira ds-u u odnosu na njeno izborno telo koje ine oni koji imaju obrazovanje, dobila je nae srednje slojeve. Nikada nismo uspeli da napravimo drugu stranku koja bi bila stoer srednje klase. Za mene je ds najvie posrnula za vreme Tadieve vladavine. Dobro je to je otiao, sigurna sam da e se ds oporaviti i stati na svoje noge i pored ovih uasa kroz koje prolazi. Ima li ds anse da uradi neto na ovim izborima, ako se imaju u vidu rejting sns-a i letargija glasaa opozicije? Ima anse, ako budemo pametni, ako izaemo na biralita i kao ljudi koji ve imaju politiko iskustvo osetimo situaciju, i odluimo da represija i nitavilo ne prevladaju u naem drutvu. ta emo s belim listiima, ljudima koji ni ovaj put ne ele da glasaju, a ranije su glasali za ds? Ve sam rekla. Apstinencija bivih biraa Demokratske stranke direktno doprinosi visokim procentima sns-u. Ve ste mogli da vidite, ako na izbore izae 35 odsto, a oni drugi nisu ni izali, vi odmah dobijate pedeset posto. I malim strankama odgovara mala izlaznost, ali sada, ako hoete da zaustavite ovaj trend, nema belih listia, naroito ne kod biraa Demokratske stranke. Svi ostali su se prijavili ak i Boris Tadi za izbornu koaliciju sa Vuiem. Beli listii na prolim izborima bili su jedno, a sada je neto drugo. Uostalom, oni i nemaju mnogo efekta na parlamentarnim izborima. Nema tu pobednika, prave se koalicije. Ako ds napravi dobar rezultat, moe da se napravi nekakva kombinatorika sa drugim strankama, sem sa sns-om i dss-om.
TAMARA SKROZZA

nije uraeno, pa je borba protiv korupcije propala bre nego to je stvarno uopte poela. Kako je poeo da se podie rejting, pitanje izbora je neprekidno bilo na stolu. ekali su samo da inkasiraju poetak pregovora sa eu i da se raspiu izbori. Dali ste podrku Demokratskoj stranci. Zato ba njima? Ja sam im dala strateku podrku. Poto sa sns-om nemamo nikakve anse da promenimo Srbiju, ds treba da iskoristi ove izbore da se pozicionira kao neko ko e u budunosti ako ne na ovim vanrednim izborima biti sposoban da smeni ove koji ne vode nikuda, samo troe vreme u ovoj propasti. To je jedno strateko opredeljenje, zato to ne vidim koja bi druga stranka mogla da okupi ljude i kontrira ovome to se sada deava. A injenica je da se jedino ds izjasnio da nee sa Vuiem u koaliciju, i zato, po meni, ona postaje stoer promena i neke bolje budunosti od ovoga sada. Pre prolih izbora bili ste vrlo kritini prema njima, zbog ega vas je ovih dana Tadi i lino prozvao. Ljudi stalno misle da sam kontradiktorna, a ja to nisam. Samo polazim od opte slike i opteg interesa. Sada je ds pod jezivom difamacijom i kriminalizacijom, pod velikom je represijom, i ja ne mogu da se pridruim toj masi i da se pravim luda i utim dok nekog eree. Ona se spolja i iznutra namerno rastura, pravi se paralelni ds sa Tadiem na elu, da bi nastala totalna konfuzija u kojoj ds treba da bude uniten. Ja kao obina graanka ne mogu to da gledam tako to u se pridruiti korbau, to nikada nisam radila. Na kraju krajeva, pitanje je da li emo dozvoliti da viestranaje propadne. Ja mislim da treba da se borimo da nam se ne desi da nam jedna autoritarna stranka, eeljevskog tipa, sedne za vrat, sa nekoliko svojih epigona.

THE SPARKLING EXPERIENCE

Hotel Park is located at the heart of the city, on the Hotel Park nalazi se u samom centru grada, na uglu corner of the most beautiful Belgrade streets. najlepih beogradskih ulica. Its attractive location and excellent position Svojom atraktivnom lokacijom i odlinom surrounded by greenery provides isolation from the pozicijom, okruen zelenilom i izolovan od buke, city noise and offers the same key elements as the omoguuje sve ono to nudi i pravi park odmor, real park does rest, relaxation and peace. mir is i relaksaciju. Hotel Park is Belgrade's three-star hotel on n Hotel otel Park Belgrade's three-star th r hotel on surrounded the attractive, central location sur rounded d the attractive, ttractive, central location surrounded d Renovated in 2012, Hotel Park proudly wears Renoviran 2012, s ponosom istiethe svoje the by greenery that provides isolation n from th he its by greenery ery that provides isolation from e tri zvezdice excellent three star by international standards and po internacionalnim standardima i and city noise. Hotel is refurbished in 2012, 2 an nd Hotel 2012, and city y noise. n otel is refurbished in 2 ndodlian kvalitet quality of service of each of its segments. svakog segmenta usluge. Posebnu dragocenost its modern style provides complete comfort comfor rt its modern moder dern style e provides complete comple comfort comfo mfort The special values of Hotel Park are its staff and Hotela Park ini ljubazno osoblje i visok nivo for our guests. guests. for our gues high quality services that give guests a reason to servisa koji e gostima pruiti ugodan boravak i come back and honestly recommend Hotel Park. razlog da ponovo posete prestonicu Srbije. The same key elements that the real park pa has - The same key elements tha that the real park has relaxation and peace, are easy to find in n the relaxation and peace, are easy to find in the th Brand new Park. Brand new Park. B

Njegoseva 2, 11000 Belgrade, Phone: +381 11 3640-383 e-mail: reception@hotelparkbeograd.rs www.hotelparkbeograd.rs

Welcome to the Brand New Park

Razgovori o parama

21

ekajui eikove milijarde

Republiki zavod za statistiku je saoptio da se od 2001, prvi put prole, 2013. godine dogodio realan pad zarada u odnosu na prethodnu godinu. To e se, izgleda, dogoditi i 2014. godine

rolonedeljna prilino diskretna poseta ministra nansija Lazara Krstia Ujedinjenim Arapskim Emiratima okonana je 30. januara, ini se sa mravim konkretnim rezultatom: razgovori o povoljnom nansijskom kreditu iz Abu Dabija od tri milijarde evra, koji je ve upisan u dravni budet za ovu godinu na prihodnu stranu bie nastavljeni. Iz Vlade Srbije, ipak, novinarima se upuuju poruke da u njoj i dalje postoji optimizam u pogledu izgleda da se uskoro zakljui konaan sporazum o ovom megakreditu uae za budetsku podrku, koji bi navodno bio dugoroan (sa najniom kamatom, sa pet godina grejs perioda i rokom otplate od 20 godina). O te famozne tri milijarde evra arapskog zajma, ppv Aleksandar Vui govori ve pet meseci, pa je ak nedavno naglasio da ta pozajmica ne bi uveala javni dug Srbije, jer bi ona bila iskoriena za prevremenu isplatu neki veoma skupih ranijih kredita, koje je Srbija uzela sa kamatom od 7,5 i ak 8 odsto, to bi, navodno, omoguilo godinju utedu na kamatama od oko 300 miliona evra (ta raunica, ini se, nije dobro objanjena, jer bi ispalo da bi nova pozajmica od 3 milijarde omoguila utedu od 6 milijardi). Oni koji su pratili ministra Krstia na putu u Emirate ne govore nita konkretnije o roku u kome e se postii konaan dogovor o pozajmljivanju tri milijarde evra, ve pokazuju vie spremnosti da proire temu. U tom pravcu napominju da se prole sedmice u Abu Dabiju razgovaralo ne samo o spomenutom zajmu nego i o projektima iz poljoprivrede, energetike i proizvodnje avio-delova. Dakako, razgovori su jedno, a pare su drugo. Jedino je Vuiev koordinator za pregovore sa Emiratima Mlaan Dinki, uoi spomenute posete Krstia Emiratima, primetio da navedene tri milijarde zajma nee stii odjednom, u kratkom roku, nego u tranama, ali ni on, oigledno, nije ba hteo da kvari zamiljeni dizajn ovog nansijskog posla, mada je dosta grubo napomenuo da je Krstiu rekao da je stavljanje tog

kredita u budet 2014. neozbiljno (Blic, 14. se ne mogu namiriti ovogodinje kreditne januar). Ta izjava stavljena je u kontekst obaveze od oko 5,7 milijardi evra. nekoliko strunih procena da kredit uae Problem je to tekue domae nansijmoe u Srbiju stii tek negde maja ili juna ske vesti nisu naroito dobre, iako bi, zbog ove godine. izbora, za vodeu politiku koaliciju bilo Moda upravo povodom citirane Din- unosno da jesu. Kako je neformalno prokieve prognoze, ve sutradan (15. janu- curilo, u januaru skalni prihodi ne pristiar), indirektno je reagovao ministar Kr- u u dravnu kasu po oekivanoj dinamici, sti, pa je rekao da smo u pregovorima banke smanjuju plasmane preduzetnicisa uae i oekujemo da u ma, privreda grca u narednih nekoliko mesenelikvidnosti, a staci taj novac legne. Tome novnitvo se bori je dodao da su navodi posa elementarnim komunalnim raujedinih medija da e to biti nima. Izgleda da je tek u junu samo spekulapotronja u padu cija. Pri tome, govorei o veem od oekivapredstojeim razgovorinog, to pri niskoj ma sa misijom MeunaU POTRAZI ZA GOTOVINOM: L. Krsti Foto: FoNet rodnog monetarnog fonstopi inacije ugroda i Svetskom bankom, on je rekao da se ava planiranu visinu naplate poreza. Seodmaklo u razgovorima sa mmf-om, pri timo se da je Fiskalni savet procenio da e emu je podvukao da od tih razgovora za- i pored oekivanog porasta bdp-a u ovoj visi zajam Svetske banke od 250 miliona godini osnovica za naplatu javnih prihoda imati realan pad. dolara, kao pomo budetu Srbije. Naime, prilikom pripreme budeta za Podseamo, misija mmf-a e pregovarati o sporazumu iz predostronosti sa Srbi- 2014. godinu, procenjeno je da e privatna jom, u Beogradu, izmeu 26. februara i 13. potronja realno opasti za 1,8 odsto, a drmarta, a parlamentarni izbori su zakaza- avna za 2,2 odsto s tim da tada (verovatni za 16. mart. Kako e se u niu prediz- no) u raun nisu bili uzeti u obzir prevreborne kampanje interpretirati tok ovih meni parlamentarni izbori i sve ono to ih pregovora, videemo. Za Vladu e verovat- prati na makroekonomskom planu (itaj: no biti problem, to je potpredsednik Vu- vei trokovi na rashodnoj strani budei ve javno najavio (30. januara), kako da ta). I ovde treba primetiti da je privatna pronae plan za utedu oko 400 miliona potronja ve prole godine kliznula u paevra ve ove godine, da bi se budetski de- dajui trend, to jest da su prosene zarade cit smanjio za 0,5 odsto bdp-a to je za- realno opale za 1,5 odsto, a penzije ak za 5 htev mmf-a iznesen ve u eksploratornim odsto. Republiki zavod za statistiku je sarazgovorima. optio da se od 2001, prvi put prole, 2013. Kod ove najave, laiki reeno, uoljiva je godine dogodio realan pad zarada u odnoveza izmeu zahteva da se utedi 400 mi- su na prethodnu godinu. To e se, izgleda, liona evra, da bi se od Svetske banke dobi- dogoditi i 2014. godine. lo 250 miliona. A zapravo je re o interesu Pojednostavljeno reeno, Srbija je u veliSrbije da posle sniavanja kreditnog rej- kom nansijskom cajtnotu, ali se povoljni tinga sa bb minus na B plus sa stabilnim arapski i, navodno, ruski zajmovi oigledizgledima, u Agenciji Fi (Ministarstvo - no mogu oekivati tek nakon formiranje nansija je tu vest objavilo 17. januara) do- neke budue vlade Srbije, posle izbora bije bar irantsku podrku najuglednijih verovatno tek maja ili juna ove godine a svetskih nansijskih institucija, kako bi se dotle treba nekako preiveti. odrao plan zaduivanja drave, bez koga DIMITRIJE BOAROV

VREME REME 6. februar 2014.

22

Rascep u DS-u

Kako je pr

Teko da Borisu Tadiu iko moe poverovati da niko nije znao za njegovu odluku o izlasku iz stranke i pravljenju sopstvenog koalicionog bloka. Tako neto se moda nije oekivalo u DS-u, ali kako se danas po ariji pria, jeste u SNS-u

SAOPTAVANJE ODLUKE O NAPUTANJU DS-a: Boris Tadi

foto: Alex

ova arijska dosetka visprenijih naprednjaka ide ovako: Dosledan si ko Boris Tadi. Niti kunu, niti vreaju. Tek onako, valjda je ljudima dozlogrdilo da zbog svog verolomstva njihovi efovi (Nikoli i Vui) budu stalno prozivani kao najnedosledniji u istoriji novijeg srpskog viestranaja, pa jedva doekae da ih Tadi odmeni malo. I hajde da budemo poteni, ne preteruju. Boris je Tadi mnogo puta promenio miljenje u poslednje vreme, otkako je dobrovoljno otiao u politiku penziju, pa, posle godinu i etiri meseca odluio da se vrati. Kada mu u Novom Sadu nije polo za rukom da smeni Dragana ilasa na Glavnom odboru ds-a, rekao je: Nemam nameru da naputam ds i da prepustim da o njenoj budunosti odluuje grupa pojedinaca kojima nije bitno da stranka bude jaka i da sprovodi svoju misiju. (Veernje novosti, 21. januar) Samo devet dana od te izjave Boris Tadi je izaao iz ds-a, a potom i zvanino uao u predizbornu utakmicu. ovek koji je u vreme liderstva u stranci i dravi pazio da svaku svoju vaniju odluku prvo testira
6. februar 2014. VREME REME

23

roduciran Tadiev drugi lm

GODINJICA DS-a: Dragan ilas, Ruica ini i Bojan Pajti

foto: FoNet

u javnosti, i vrlo se trudio da ne izgovori nita to bi ga u sledeem trenutku ograniilo u delovanju, sada je izgledao pomalo nespreman i zateen, kao da je, daleko bilo, malo ucenjen, ili mnogo sujetan. Iako je re o politici u kojoj po deniciji nema mesta za one sa slabim elucem i dugim pamenjem, najblae reeno neobino je da se, njen bivi predsednik i na kraju poasni predsednik odlui na potez s moguim vrlo tekim posledicama, ne samo po ds, nego, na kraju, i po sebe samog miniranje stranke usred predizborne kampanje. Jer, spremnost Nikolia i Vuia da se revaniraju Tadiu za podrku tokom demontae Srpske radikalne stranke moe se pokazati oroenijom nego to danas mnogima izgleda. Pitanje je, naime, hoe li posle 16. marta imati mesta za njega u agendi. Nije Tadiu, meutim, prvi put da za tako kratko vreme promeni odluku, da kae: neu nikad, pa da se predomisli. Eto, na primer, vie puta je u vreme dok je bio predsednik drave izjavljivao da saradnja sa sns-om ne moe biti mogua ni pod kojim uslovima:
VREME REME 6. februar 2014.

Dozvolite mi da to objasnim Zoranovim reima. Devedesetih godina su ga pitali: Da li biste s Miloeviem napravili koaliciju? I on je odgovorio: Zato da ne, ako bismo znali da neto delotvorno moe da izraste iz te saradnje. Jedini razlog zato neemo jeste to znamo da iz toga nita delotvorno ne moe da izae. I danas upravo upotrebljavam Zoranove rei: Zato to nita delotvorno ne moe da nastane u naredne etiri godine iz te saradnje, nee ni biti koalicije izmeu ds-a i snsa. (Nedeljnik, 11. 1. 2012) Ipak, kao bivi predsednik drave i poasni predsednik ds-a poeo je da veruje kako je koalicija ds-a sa sns-om i mogua i prihvatljiva, a da su uslovi za nju vei rejting ds-a (valjda da bi mogla da se zove velikom koalicijom) i konsenzus o stratekim ciljevima jer su velike koalicije potrebne kada je potrebno doneti velike promene, kao to je Ustav, na primer. (nin, 13. 11. 2013). tajni sastojak Govorio je Tadi, dalje, posle izbora 2012, da nee biti kandidat za premijera, pa je ipak pristao pod pritiskom

stranke. Posle od toga nije bilo nita, izgubio je i u postizbornim pregovorima i stranku denitivno odveo u opoziciju, a Aleksandar Vui i Tomislav Nikoli su se ubrzo dogovorili sa Ivicom Daiem o koaliciji. Potom je ozvaniena i bitka za ds. Tadi je prvo bio vrlo glasan u insistiranju na predsednikim izborima u ds-u: Razlog zbog koga sam se ja suprotstavio ilasu da postane predsednik ds-a je to je on potpuno jasno rekao meni, Bojanu Pajtiu i drugima u ds: Ja ako nisam predsednik ds-a, ne vidim svoju budunost u njoj. To za mene nije kriterij. Izaite na izbore sa svojim miljenjem i ostanite u stranci ako izgubite. To je moj pristup, rekao je na Radio Beogradu, 4. oktobra 2012. Vrlo brzo se presabrao, shvativi da e izgubiti jo jednom, ovog puta izbore u stranci, i odluio da ilasu preda kljueve ds-a i ponudi povlaenje iz izborne trke, pod odreenim uslovima i Dragan ilas je to prihvatio. Ostalo je manjevie poznato, a sada je pokazao da upravo on nije video svoju budunost u ds-u ukoliko nije predsednik stranke. Februarska koava rei raznosi, a dela

24

ostaju, pa e ovi izbori sa solidnom tanou premeriti ta je Tadi bio ds-u i ta je ds bio Tadiu. Premerie i koliko je Tadiu ostalo od onog tajnog sastojka i liderskog kvaliteta o kojem nam je svojevremeno govorio Sran aper, jedan od kreatora Tadievih predsednikih kampanja: Kao to koka-kola ima tajni sastojak za koji se ne zna, ne zna se ni ta je to to je privuklo birae Borisu Tadiu. On je ovek koji privlai panju javnosti na jedan specian nain. I dok je bio ministar odbrane, oseala se njegova snaga kao nosioca te funkcije, neki liderski kvalitet. Bez namere da budemo maliciozni, danas se jo manje zna ta je to to e ovog puta privui birae Borisu Tadiu, koji e za kratko vreme morati da ih ubedi da nije pocepao ds za raun Aleksandra Vuia nego da bi ga sauvao od tajkuna. Nezavisni analitiari i rejtingmajstori, meutim, ve sad na poetku kampanje, izmerie Tadiu bez stranke rejting od etiri odsto, to bi valjda znailo da mu je cenzus zagarantovan. Neto slobodniji istraivai javnog mnjenja po reimskim medijima prognoziraju mu i celih deset procenata. Kako bilo, izbori e proveriti i istorijsku konstantu ds-a da je stranka za ove 24 godine postojanja odolevala odlascima svojih istaknutih lanova. Naime, od Koste avokog i Nikole Miloevia, koji su, po naputanju ds-a osnovali Srpsku liberalnu stranku (stranka kao takva ne postoji vie), oni koji su odlazili nisu uspevali da ozbiljnije ugroze ds. Ni Vojislav Kotunica (dss), ni Dragoljub Miunovi (otiao za inievog vakta, osnovao Demokratski centar, pa se, kad je Tadi preuzeo ds, vratio u stranku), ni Slobodan Vuksanovi, ni Zoran ivkovi (koji je sa svojom Novom strankom sada u pregovorima sa ds-om o koaliciji), ni edomir Jovanovi (ldp), ni Duan Petrovi (koji e na ovim izborima nastupati u Tadievom bloku). hronologija drugog filma Izgovor da je odluio da napusti ds zbog pregovora rukovodstva stranke sa Zoranom ivkoviem o zajednikom nastupu na izborima deluje da je pod pritiskom i na brzinu sklepan. Kada je, meutim, Boris Tadi poeo da razmilja o svom povratku na politiku scenu Srbije, u ovom trenutku nije od presudnog

NA ISTOM ZADATKU: Boris Tadi i Miodrag Miki Raki

foto: Pea Miti

znaaja. Ali, recimo da je medijsku kampanju svog povratka nekadanji briselsko-vaingtonski deko koji obeava otpoeo recikliranjem svoje uvene reenice od izborne noi 21. maja: Vidimo se u nekom drugom lmu. Naime, sredinom decembra prole godine najavio je poetak svog drugog lma. Potom je u Utisku nedelje, nekoliko dana kasnije, rekao da nema ambiciju da se vrati na elo ds-a, ali da e i taj posao obavljati, ukoliko bude trebalo, ako sazri uverenje da je potrebno menjati stranako rukovodstvo. Tada je rekao da je svih ovih meseci razgovarao sa Vuiem, a o koaliciji ds-a i sns-a ponovio da je koalicija mogua pod odreenim okolnostima, koje u sadanjem trenutku ne funkcioniu, ali bi mogle posle nekih sledeih izbora. Narednih dana je krenulo prebrojavanje odbora koji su traili smenu Dragana ilasa sa mesta predsednika stranke. Poelo je od Zemuna i Vraara, a onda su poeli da se oglaavaju i odbori po centralnoj Srbiji i Vojvodini. U prebrojavanju odbora koji trae smenu Dragana ilasa, Boris Tadi&friends su imali veliku pomo medija, da ne kaemo, dravnu pomo. Medijska kampanja uoi sednice go ds-a 18. januara u Novom Sadu dostigla je svoju kulminaciju na rts-u u magazinu Oko, vee uoi sednice gde je Boris Tadi, gostujui sam, izjavio da oekuje da e na sednici Glavni odbor izglasati nepoverenje aktuelnom predsedniku ilasu i da je spreman da obavlja dunost predsednika stranke ako ga kandiduju. I mada su Tadi i njegovi puisti uz pomo medija u javnosti napravili utisak da je ilas gotov, bilo je, ta je bilo. Glavni odbor je izglasao poverenje Draganu ilasu dvotreinskom veinom. Posle je nastalo

komeanje pa su puisti obavetavali javnost da potuju odluku go ds-a, da e zautati do 16. marta i da e pomoi ilasu u kampanji, mada je Tadi lino odbio poziv da bude u izbornom tabu ds-a. Potom je izjavio da e ostati u ds-u. A onda je ipak sazvao konferenciju za novinare, obznanio da izlazi iz stranke (30. januar) i u nedelju, 2. februara na tv Prva u Stavu Srbije uao u predizbornu kampanju i zvanino poeo svoj drugi lm. Na dan kad je Demokratska stranka proslavljala 24 godine postojanja. Ukratko, daleko od toga da je u dva koraka ili od danas do sutra, prelomio da uestvuje na predstojeim izborima. Reklo bi se da njegov nastup na izborima nije bio upitan i zato je poslednjih meseci sa sve veom izvesnou parlamentarnih izbora epilog u ds-u dobio ubrzanje. ini se da je Tadi vie bio zateen injenicom to nee izai na izbore na elu ds-a, jer to je bio plan A. Plan B, koji je moda bio na stolu, ali ga Tadi oigledno nije uzimao za ozbiljno jer se nadao da e smeniti ilasa bio je izlazak iz stranke. Zato je, kako rekosmo, povod za izlazak iz stranke saradnja sa Zoranom ivkoviem, delovao neuverljivo, a Tadi pomalo nespreman i zateen, kao da je ucenjen, ili samo sujetan. Teko da mu se moe poverovati da niko nije znao za njegovu odluku o izlasku iz stranke i pravljenju sopstvenog koalicionog bloka. Tako neto se moda nije oekivalo u dsu, ali kako se danas po ariji pria, jeste u sns-u. Dalje, spominjan je u javnosti tzv. Demokratski front koji e on predvoditi, jo dok je zvanino bio u ds-u. On je, meutim, kad je ve uao u kampanju, sam ponudio naziv stranke koju planira da osnuje posle izbora (pre nee imati
6. februar 2014. VREME REME

Ko je otiao
Mediji s velikom panjom prate ko naputa ds. Poslednja vest pred zakljuenje ovog broja Vremena (utorak, 4. februar) bila je da odlazi Jelena Trivan, biva portparolka i poslanica u Skuptini Srbije. Ona, meutim, ree da nee biti ni na jednoj listi, niti da prelazi u drugu stranku. Demokratsku stranku u Niu napustilo je est odbornika u Skuptini grada, meu kojima je i bivi niki gradonaelnik Milo Simonovi. Oni su kazali da e na buduim parlamentarnim izborima podravati Borisa Tadia. Otila su i dva lana Predsednitva i Glavnog odbora Dragoslav irkovi i Sran Pavlovi, zbog neslaganja sa nainom na koji je ds voen. Prvi koji su istupili iz ds-a, posle Tadia, bili su Miodrag Raki, potpredsednik ds-a, Marko urii, sekretar Predsednitva ds-a i Aleksandar Seni, poslanik u Skuptini Srbije. Za Tadiem su otili i Slobodan Homen, lan go ds-a i poslanik u Skuptini, i Janko Veselinovi, zamenik efa poslanike grupe ds-a. vremena) Nova demokratska stranka. A ovih dana mediji su zabavljeni prebrojavanjem nezadovoljnih ilasom koji su krenuli za njim. U meuvremenu, Tadi je, piu novine, u razgovorima sa Duanom Petroviem, Mlaanom Dinkiem, Nenadom ankom, Sulejmanom Ugljaninom o predizbornoj koaliciji. Jedino se zna da sa edomirom Jovanoviem nee biti pregovora. Poznavaoci prilika u ds-u tvrde da jo jedno istorijsko cepanje ds-a nije dolo iznebuha, te da se Tadiu prolazno vreme meri topericom u rukama Aleksandra Vuia. glavni miner u izbornom periodu Meutim, obaveteni o Vuiu, to, s druge strane, demantuju, tvrdei da je toperica u rukama doskoranjeg potpredsednika ds-a Miodraga Mikija Rakia, koji je izaao iz stranke odmah sutradan, zajedno sa Aleksandrom Seniem, poslanikom u Skuptini Srbije i Markom uriiem, sekretarom Predsednitva stranke (ko odlazi iz stranke, pogledajte okvir) Elem, oni koji tvrde da je Miki Raki
VREME REME 6. februar 2014.

25

glavni miner ds-a u izbornom periodu ne spore da je to isti onaj Miki Raki, glavni arhitekta trulog kompromisa izmeu ilasa i Tadia. Ali i davnanji ovek za vezu izmeu Tadia, tadanjeg predsednika drave i Vuia i Nikolia, tada jo eeljevih radikala, o emu smo saznali i iz Vikiliksovih depea. Naime, sajt Dulijana Asana naveo je da je Tadi dao zadatak svom efu kabineta i koordinatoru bezbednosnih slubi Rakiu, est meseci pre osnivanja sns-a, da podstakne Nikolia da napusti radikale. Raki je, navodno, uoi osnivake skuptine sns-a, 21. oktobra 2008. godine, traio od medija da ovaj dogaaj to bolje pokriju. ovek od najveeg poverenja Borisa Tadia, ef predsednikog kabineta i koordinator svih bezbednosnih slubi za vreme Tadievog stolovanja Srbijom, dobar sa ilasom, jo bolji s Aleksandrom Vuiem, po stranakim kabinetima opisivan kao ovek s izuzetnim vezama u stranim slubama i ija se vernost ds-u nikad nije dovodila u pitanje. Uistinu, jedini demokrata za kojeg je Aleksandar Vui uvek imao lepu re i poneko prigodno podseanje. Dobro upueni demokrata kae da je posle izbora 2012. Raki bio garant velike koalicije kada su Nemci predloili vladu ds-a i sns-a posle 20. maja 2013, u kojoj bi uz Nikolia predsednika, Tadi bio premijer: Mi smo imali tu ponudu na stolu. Tadi je to prvo prihvatio. Raki i Vui trebalo je da odu u Berlin kod Hojzgena da dogovore detalje: Merkel, Kosovo, velika koalicija. Tadi je trebalo da doe sutradan za njima. Ali, on je Rakia doslovce vratio sa aerodroma. Dobar poznavalac Tadievog lika&dela misli da je Kosovo razlog to je Tadi odbio veliku koaliciju: Znao je ta ga eka. Nije eleo odgovornost. A imao bi je kao premijer. Onaj upueni demokrata misli da ga je sujeta omela da pristane na koaliciju sa Nikoliem i Vuiem 2012: Nije mogao da podnese da bude premijer u naprednjakoj vladi. Nakon propalog posla oko velike koalicije, Raki je pokuao da smanji tenzije u ds-u i da obavi primopredaju unutar stranke na to bezbolniji nain, tako su tada, bar, objanjavali oni koji se poneto razumeju u slubene beleke o Demokratskoj stranci. Upueni u stranaka raskusurivanja su tad objanjavali da

je Raki protirao kompromisom izmeu Tadia i ilasa te da njegov izlazak iz senke i dolazak na javnu funkciju potpredsednika stranke znai da on time dobija priliku da otpone i javnu politiku karijeru nasuprot dotadanjoj ulozi oveka iz senke. Ipak, kao potpredsednik ds-a, Miki Raki je ostao i dalje potpuno nevidljiv. Neobino je zanimljivo da se za vreme u kojem je obavljao funkciju potpredsednika ds-a oglasio svega nekoliko puta. Od toga, najmanje dva puta autorskim tekstovima u kojima je predlagao koaliciju izmeu sns-a i ds-a. Prvi je objavljen u Blicu, posle potpisivanja Briselskog sporazuma, 26. aprila 2013, a drugi, ovaj koji je izazvao buru u javnosti, svojevrsni manifest, tj. Rakievo Naertanije u Politici, dva dana pre sednice Glavnog odbora na kojoj se odluivalo o tome da li je ds za saradnju sa Aleksandrom Vuiem ili nije. U ovom drugom tekstu objavljenom u Politici, Raki objanjava zato je vano da ds podri Vuia u reformisanju Srbije. Razliite su prognoze koliko e ds izgubiti osipanjem zbog odlaska Borisa Tadia iz stranke pred izbore. Od onih da je pitanje hoe li ds prei cenzus pa do toga da je, kako ree Vesna Pei dobro to su se odlaskom Tadia demokrate oslobodile svih onih koji su krivi za poraz 2012. Ipak, ta e se dalje dogaati sa Demokratskom strankom, teko je predvideti i u ovom trenutku potpuno zavisi od 16. marta. Lo rezultat bi mogao da pokrene lavinu odlazaka onih ljudi koji su odluili da ostanu u ds-u do izbora. A tu se opet postavlja pitanje ta je lo rezultat za stranku koja je doivela no u lea (Vida Ognjenovi) od svog dojueranjeg predsednika? Onaj upueni ilasovac tvrdi da je cena Tadievog verolomnog naputanja ds-a u ovom trenutku mesto efa diplomatije. Miodrag Raki bi, kako se spekulie ovih dana u novoj Vuievoj vladi mogao da dobije neko rukovodee mesto u policijsko-obavetajnoj zajednici. Ali za sve to, najverovatnije, prvo treba preskoiti cenzus pa rei hop. Mada, sa Vuiem nita nije sigurno. Zasad je jedino izvesno da je red pred njegovom kancelarijom najvei koji pamti srpsko novije viestranaje. A u takvim redovima valja biti strpljiv.
ZORA DRELI

26

Intervju: Borislav Stefanovi, DS

Niko vie ne moe da nam nanese tetu

Svi nedavno stvoreni, ranije osmiljeni, od Vuia skrpljeni, od Vuia podrani, od Vuia blagonaklono pogledani, neki kojima je obeano, neki kojima nije obeano, neki koji veruju da im je obeano, svi su oni deo jedne dugake klupe za rezervne igrae koji ekaju da gospodar ba njih izabere za buduu vladu

zborna kampanja je uveliko poela, kazuju mnogi upadljivi, nestrpljivi potezi stranakih rivala. Tako je u istom danu, to je veoma simbolino, obeleena 24. godinjica postojanja Demokratske stranke, a Boris Tadi odluio da uestvuje na izborima poto je prethodno izaao iz stranke i to sa mesta poasnog predsednika, povlaei za sobom i druge lanove. Na poetku razgovora sa Borislavom Stefanoviem, efom poslanike grupe ds-a u Skuptini Srbije, pitamo da ukratko objasni ta se to dogaa u Demokratskoj stranci... Mislim da je jako loe to su ti ljudi otili iz ds-a, i mislim da danas nema nijednog lana ove stranke, simpatizera ili glasaa kome nije ao to su neki ljudi koji su dugo godina bili u stranci i borili se sa svima nama odluili da napuste svoju politiku kuu. Motivi odlaska tih ljudi mogu biti predmet raznih spekulacija i mi svakako neemo troiti vreme i energiju na sve to. Smatram da njihov potez i njihova objanjenja, koji su naalost u reimskim medijima dobili ogroman prostor, vie govore o njima samima nego o ds-u, i smatram da nije bilo goreg momenta za tako neto. U ds-u se uvek, a pogotovo sada, negovao demokratski dijalog, svako je uvek imao mogunost da kae svoje miljenje, a nakon donoenja odluka manjina je uvek bila potovana. Tako je bilo i sada, niko nije snosio posledice svog glasa na nedavnom Glavnom odboru u Novom Sadu. Zato deluje zaista neverovatno da se u moguoj koaliciji sa Zoranom ivkoviem trai razlog da par vienih lanova stranke i mnogo vie onih za koje javnost nije ula napuste stranku u predizbornoj kampanji, u momentu kada je, realno, rezultat svega toga pokuaj pravljenja tete ds-u i

stvaranja situacije u kojoj sns i Aleksandar Vui trljaju ruke od zadovoljstva. Ono to je sigurno jeste da time ds nee biti oslabljen, jer je u meuvremenu pronaao svoju politiku, ideologiju, pronaao svoje mesto na politikoj sceni, jasno se denisao i potvrdio kao beskompromisna opoziciona snaga. Boriemo se protiv nesposobne i nestrune vlasti svim politikim sredstvima u skladu sa zakonom, i zaista se neemo baviti ljudima koji su doneli ovakvu odluku, jer svaki odgovor na njihove optube i objanjenja sada bi nas samo doveo u situaciju da pogodujemo poziciji ovog reima. vreme: Prema medijskoj slici koja se formira, re je o rasulu ili raspadu ds-a, imajui u vidu odlazak vanih funkcionera stranke ili optinskih odbora kao u Rai ili Zemunu. Koliko je zapravo masovno lanstvo koje, idui za Tadiem, naputa stranku? Nedavno smo, takoe prema medijskim napisima, dobili iskrivljenu sliku, pa smo pre novosadskog Glavnog odbora imali utisak da e veina biti uz Tadia, a ispostavilo se sasvim drugaije. Borislav Stefanovi: Naputanje stranke je apsolutno daleko od bilo kakve masovnosti i mislim da je velika greka uputati se u licitaciju tog tipa zato to, ponavljam, svako ulaenje u dokazivanje da to nije tako sutinski pogoduje reimu i ono to oni hoe da prikau graanima Srbije. Pre svega graanima koji su uvek bili u veini, a koji ele pristojan, normalan ivot, kojima reim hoe da pokae kako na opozicionoj sceni nita ne valja, pa onda dakle i nema svrhe izlaziti na izbore. To je sutina cele prie. Sve je, naravno, daleko od kreirane lane atmosfere u reimskim medijima gde

se svaki dan prenosi kada neki pojedinac odlui da izae iz ds-a, to dobija apsolutni primat meu vestima. Niko ne obraa panju u kakvom je katastrofalnom stanju ekonomija, socijalni sistem, zdravstvo, kolstvo, poljoprivreda, poreski sistem. Mislim da je ova vlast napravila ogromne tete svim tim segmentima, ali sada se o tome ne pria, nego je glavna tema da li je, na primer, Aleksandar Seni izaao iz ds-a. Prvo, to ne moe da oteti graane Srbije, drugo, to nema nikakve realne posledice na snagu i rad ds-a, i tree, da bismo izbegli sve spekulacije mislim da e se rezultat videti posle izbora. To e biti najbolje merilo svaijeg rada, uspeha, i u krajnjem sluaju onoga to su graani prepoznali kao dobar program pre svega, ali i ko je tu prava opozicija, prava snaga i alternativa reimu Aleksandra Vuia. Jeste li iznenaeni naputanjem stranke, recimo, Gorana Bogdanovia, vaeg saborca iz vremena blokada na prelazima Jarinje i Brnjak? Ili odlaskom Janka Veselinovia, vaeg zamenika u poslanikoj grupi ds-a u Skuptini Srbije? Nisam iznenaen, ali mi je ao. ao mi je jer sam sa obojicom imao vrlo dobre odnose. Zato vas to ne iznenauje? Zato to je u ds-u normalno imati razliito miljenje, zato to postoji jasna atmosfera razmene miljenja i neslaganja unutar stranke. U ds-u je dobro imati opoziciju, naglaavam u ds-u, a ne prema ds-u to oni upravo sada rade izlazei u javnost sa nekim stvarima i na kraju, naalost, izlazei iz stranke. Mogu jedino da kaem da mi je ao i da niko od nas nije uao u ds zbog neke linosti, nego zbog stranke i programa. Onaj ko je tu zbog
6. februar 2014. VREME REME

27

Foto: A.Ani

linosti, taj pokazuje da je zalutao u ds. Naroito mi je neverovatno kada vidim da ljudi koji su do jue bili u stranci, ak na funkcijama, izlaze iz stranke i govore kako ds nema politiku. Kada to kau u ovom trenutku, onda to pokazuje da partiju doivljavaju personalizovano, jer ako Boris Tadi nije predsednik, na primer, onda tu ne postoji ds. To je potpuno suprotno svemu to predstavlja ova stranka. Takoe, sve to udno koincidira sa onim to govori sns. Jako je udno to imaju ogromnu podrku reimskih medija i jo je udnije to oni vrlo dobro znaju, jer su bili prisutni na svim sastancima, da ds upravo sada ima potpuno jasnu, definisanu politiku, jasan
VREME REME 6. februar 2014.

stav, program i ponudu naim biraima. I ono to je mnogo vanije, prvi put posle mnogo godina istu, potpuno vidljivu socijaldemokratsku orijentaciju i ideologiju, kao i izrazito evropsku i antifaistiku orijentaciju. Kada me neko danas pita zato sam demokrata, zaista s ponosom znam ta da kaem, i moda posle dugo vremena znam tano da objasnim ta je to za ta se mi zalaemo. Vi ste bili miljenik vanih funkcionera stranke i u prethodnom periodu, kako Vuka Jeremia tako i Borisa Tadia, i dobijali visoke stranake funkcije. Kada je dolo do razlaza sa njihovom politikom? Razlaz sa Jeremiem je doao mnogo

ranije, i javnosti je sutinski poznato koliko je taj ovek u stvari otiao od matrice koju je, ako hoete, i zadao Boris Tadi. Situacija u stranci se promenila onog trenutka kada smo posle izbornog poraza shvatili da ds mora da se vrati sebi, da mora jasno da se prolie kao opoziciona snaga, kao predvodnik svake pozitivne promene u drutvu. Da bi to uradio, ds je morao mnogo toga da promeni i u svom radu i u svojim kadrovskim reenjima. Daleko od toga da su sve promene bile dobre i da su sva kadrovska reenja bila dobra, ali ds je ivi organizam koji se menja i koji iznutra menjaju ljudi koji su u stranci. Kada sam i sm shvatio da u starom rukovodstvu nema elje za promenom, nego da se brane i one stvari koje su nesumnjivo bile loe, ja sam izabrao ds i njeno opredeljenje. O Tadiu nisam, niti u govoriti neto loe, naprosto proli smo zajedno mnoge izazove i, ako hoete, rizike. Moda je razlika samo u tome to sam ja spreman da te rizike podnosim i dalje. Bili ste meu prvima koji su se posle izbora 2012. zalagali za proiavanje ds-a od ljudi koji su doprineli izbornom porazu, za davanje nove energije i poleta stranci, i to odmah. Da li je odmah sve to i uraeno, i ta je uopte uraeno osim pokuaja oduzimanja poslanikih mandata Vuku Jeremiu i Duanu Petroviu? Uraeno je, ali ne do kraja. Kao to znate, bili smo pod udarom reima, hapenja, medijskih progona, blaenja i lai, nezapamene kampanje, drutvenog unitavanja ljudi koji vode ds. Uvedeno je jedno pravilo: ako pria kritiki, budi uveren da e osvanuti na naslovnim stranama tabloida apsolutno prekriven talasom lai koji se izliva sa njihovih stranica.

28

Ono to je sigurno, promenili smo mnoge stvari u stranci. Prvo, doli su u prvi plan neki novi ljudi, oni koji su na lokalu postizali najbolje rezultate. Skoro svi potpredsednici stranke su promenjeni, danas imamo nova lica kao to su Duan Milisavljevi, Vlada Todori, Aleksandra Jerkov, Duan Spasojevi, profesor Stojkovi, ubrajam tu i sebe kome je data ansa da se vie bavim strankom. Mislim da je i mnogo aktivnija uloga Bojana Pajtia i Dragana ilasa. Promenio se statut stranke, uvedena je obaveza izbora u stranci posle svakih parlamentarnih izbora, smanjena su ovlaenja predsednika stranke, proireno je predsednitvo, organizovani su neposredni izbori u stranci na svim nivoima. Dakle, ds je uvren kao najdemokratskija politika organizacija u Srbiji. I svako ko pogleda objektivno, bez ostraenosti, bez pizme ili nekog personalnog nepoverenja, moe to da vidi vrlo lako. Sednice Glavnog odbora nikada nisu bile, a da to danas mnogi ljudi pamte, ovako otvorene, sa puno debata i neslaganja. U svemu tome, praktino gubitniku prolih izbora, Borisu Tadiu, dali ste mesto poasnog predsednika i on vam je sada okrenuo lea. Oseate li se kao stranka iznevereno? Taj kompromis u ds-u je bio neophodan kako bismo se sauvali u jako tekoj situaciji. Sada se pokazuje da su mnogi elementi tog kompromisa bili loi. Ali, kada sednete sa nekim i u dobroj meri napravite dogovor, onda je za pretpostavku da e se svi tog dogovora i drati. Kada se ispostavi da se samo jedna strana drala dogovora, onda je to svakako loe i predstavlja upozorenje za ubudue. Mislim da nije loe samo to to su otili ljudi koji su personikovali ds politiku, ljudi koji su puno dali Srbiji i ds-u kao to je Boris Tadi. Mnogo je gore to je to izabrano sad, u predizbornoj kampanji, to je izabrano uz podrku reima i reimskih medija, i mnogo je loe to se time gazi javno data re o buduim politikim potezima. To je svakako za kritiku. A njihovo oseanje u vezi sa svim tim jeste neto to e morati sami sa sobom da nose. Ako pogledamo aktuelno politiko bojno polje, izgleda kao da ds ima dva protivnika: spoljanjeg Vuia i unutranjeg Tadia. Koji vam moe naneti vie tete?

Ds-u, ako emo pravo, niko vie ne moe da nanosi tetu. Zato to smo toliko udarani, napadani, i spolja i iznutra, zato to je sve pokuano da se ds uniti. Tako da na jedini politiki protivnik, oponent, cilj nae kritike i ukazivanja na greke jeste apsolutno Aleksandar Vui. I to e ostati sve dotle dok ds kao jedina prava alternativa, kao dokazani borac za prava graana i bolju Srbiju, na kraju i ne srui taj reim. To jeste na cilj i ostae na cilj, i sa njima nikakvih dogovora biti nee. Svi ostali, nedavno stvoreni, ranije osmiljeni, od Vuia skrpljeni, od Vuia podrani, od Vuia blagonaklono pogledani, neki kojima je obeano, neki kojima nije obeano, neki koji veruju da im je obeano, svi su oni deo jedne dugake klupe za rezervne igrae koji ekaju

predizbornoj koaliciji sa vama? Da li e doi do dogovora sa Novom strankom ili nekom drugom, budui da su mnogi prethodni koalicioni partneri, kao sdps ili lsv, otili ili uz Vuia ili uz Tadia? Blizu smo dogovora sa Novom strankom, novom politikom organizacijom koja je mahom prikupila s pravom razoarane graane i bele listie, ljude koji su zbilja traili nov odgovor na do sada neodgovorena pitanja. Tu e svakako biti mesta i za manjinske partije, za nae tradicionalne partnere kao to su Zeleni koji su ostali uz ds i kada su mnogi otili da se ugreju blie vlasti, ne shvatajui da taj plamen moe i da uniti. I nije mi ao to e se brzo uveriti da to jeste ishod njihove naivnosti. Naravno da smo otvoreni i za

da gospodar ba njih izabere za buduu vladu. Ukoliko graani za njih budu glasali, onda de facto glasaju za Vuia, sns i njihovu vladu. Jedino se glasanjem za ds moe biti siguran da se glasa protiv ove vlasti i njihovih katastrofalnih rezultata, pre svega ekonomskih. Posle dugo vremena, bez obzira na sve tekoe u kojima se ds naao, sada imamo zaista istu situaciju. Imamo ds koji je sve jai, snaniji i koji e davati potrebne odgovore na pitanja koja graani postavljaju. Od velikog znaaja su nam i ljudi koji su bili beli listii i jako je vano pozvati sve graane da izau na izbore, da svojom masovnou na biralitima pokau da im je dosta straha i jednoumlja, autoritarnog reima, propasti u ekonomiji, nezaposlenosti, da pokau da su svojom masovnou pobedili strah koji ovaj reim hoe da im nametne. Da pokau da ne veruju u njihov plan da nema svrhe boriti se ve da treba ostati kod kue jer je unapred sve odlueno. Nita nije odlueno, mi smo ti koji odluujemo, graani Srbije. Od stranaka koje su pobedile strah, koga vidite u eventualnoj

sve druge, ds je gravitacioni centar okupljanja evropske, modernistike Srbije. Ono to je sad vidljivo jeste da e neke manje stranke nastale iz ds-a ili iz ranijeg dos-a ii u dve, moda i tri kolone, i mislim da je to sutinska sekundarna trka. Primarna trka je izmeu ds-a i sns-a, dakle izmeu vlasti i opozicije, a ova sekundarna kvalikaciona trka je trka za manjeg minijaturnog partnera Aleksandra Vuia, sjajnog alibija pred svetom i pred graanima za kvazireformske poteze. Ako se takva vlada sastavi, imena ministara e najbolje govoriti u kolikoj meri je to jedna potroena pria. I kao to je reeno De Golu nekada davno, graani moraju da vode rauna da postoji realna opasnost da ako glasaju za sns moda vie nikad nee glasati. Mislim da graani moraju da razumeju da ovo to danas izgleda kao teka situacija ugroavanja sloboda i prava, ve za godinu dana moe biti jedan lep san. Jer ovaj reim nee stati dok sve ne stavi pod kontrolu, od mesne zajednice do predsednika, nee stati dok svaki medij ne bude dobro razmislio kakav e snimak gde da objavi. To je reim koji na pitanja
6. februar 2014. VREME REME

29

zato je skuplja struja, zato niste smenili direktore javnih preduzea a obeali ste, zato ne kaete javnosti da je sns vodio Univerzal banku koju ste ugasili da biste spasili monetarni sistem Srbije, odgovara da ste kancer ovog drutva, da ste lopov i da ste organizovana kriminalna druina. Lino, mislim da u to vie niko ne veruje, da graani oekuju odgovore kako e doi do posla, do pristojnog ivota, da trae Srbiju bez toksinih uticaja tabloidnih medija. Oekuju da se drava vrati u Srbiju, jer drava je odavde proterana. Od altera, preko dravnog lekara koji e vas pozvati u svoju privatnu ordinaciju, preko kola u kojima se kupuju diplome, do poreza koje neko plaa; a neko ne plaa, gde god da pogledate, naalost, drava je isterana i mi moramo da je vratimo.

osnovni pravci koje e ds ponuditi i koji su drugaiji od onoga to radi sns. Naa politika nije mi smo drugaiji od njih, nego nau politiku ine konkretne ponude. U Srbiji je stvorena atmosfera gde frekvencija ne dolazi do uha biraa kada mu se neto ponudi, a mi mesecima ponavljamo ta je to to ds hoe da uradi u Srbiji. Svakako, hoemo da potpuno promenimo strukturu budeta koji je uniten, da reformiemo poresku upravu i poreski sistem, da napravimo olakice za preko 220.000 preduzea koja rade kako bi primili bar jednog zaposlenog, hoemo da subvencioniemo transport za izvoz na velika trita eu i Rusije, hoemo da izdvojimo mnogo vea budetska sredstva za poljoprivredu i kolstvo, hoemo da postoji obavezan otkup tako da poljo-

na celu Srbiju. Smatramo da su ovo vremena za jako smele poteze koji e naterati dravu da tedi, a ne graane, tako da se problem u decitu budeta ne reava tako to ete podii porez jednoj kategoriji graana pri emu ceo iznos ode za Srbijagas, na primer. Jer time faktiki nita niste uradili. Takoe, hoemo da reformiemo sve inspekcijske slube, da ponu da rade sa veim ovlaenjima, jer, ako pogledate, danas se budet puni na istom nivou kao kada smo mi bili na vlasti a u meuvremenu su doneta nova poreska optereenja, pa se pitam kako je to mogue. Koliko je to sve i ostvarivo odnosno imate li kakvu pretpostavku kako e izgledati 17. mart ove godine, naravno, u smislu izbornih rezultata? Demokratska stranka, sa svojim ja-

Niko ne obraa panju u kakvom je katastrofalnom stanju ekonomija, socijalni sistem, zdravstvo, kolstvo, poljoprivreda, poreski sistem. Mislim da je ova vlast napravila ogromne tete svim tim segmentima, ali sada se o tome ne pria, nego je glavna tema da li je, na primer, Aleksandar Seni izaao iz DS-a
Povratak devedesetih najee se uje u ds-u kada se kritikuje ova vlast. Znamo da je to bilo vreme otrih kontrasta, kada se glasalo za ili protiv tadanjeg reima. Da li to znai da na istim tim kontrastima, za ili protiv Vuia, zasnivate predizbornu platformu? Apsolutno ne, to je conditio sine qua non. To je neto bez ega ne moete imati jasan politiki prol u ovako zatrovanoj politikoj atmosferi gde se ne zna za koga glasate, mislim na stranke vlasti i kvazivlasti. I jeste stvorena takva atmosfera za i protiv, ali takvu atmosferu je stvorila vlast. Najvaniji deo naeg rada jeste poruka graanima, jasno emo da kaemo ta nudimo u svim kapitalnim oblastima. U ovoj situaciji uopte nije bitka ko je za Evropu a ko protiv nje, ko je za Briselski sporazum a ko protiv. Problem je pre svega ko e na uspean nain da rei problem ogromne nezaposlenosti u Srbiji, ko e da rei katastrofu u poljoprivredi, uas u energetskom sektoru koji je napravila nesposobna vlast i ministarka, ko e da rei probleme u kolstvu, a to su
VREME REME 6. februar 2014.

privrednici znaju da e drava uvek otkupiti njihove proizvode, hoemo da se zdravstvo postavi na nove temelje, da reguliemo odnos privatnog zdravstva sa dravnim, da reformiemo pio fond i fond za zdravstveno osiguranje, hoemo da sredstva koja je ova vlast predvidela za otputanje radnika stavimo u funkciju zapoljavanja, i ono to je vrlo razliito od onoga to radi ova vlast, mi smo stranka koja je dokazala da zna da dovede investitore, to brojke pokazuju. Takoe, drava treba da pone u saradnji i sa privatnim partnerima i samostalno da ulae u proizvodnju gotovih poljoprivrednih proizvoda, mora se dati i ansa ljudima koji u jednom domainstvu u nekoliko generacija ne rade i ive od jedne penzije. U takvim sluajevima, drava je duna da zaposli jednog lana takvog domainstva. U situaciji ogromnog, endemskog siromatva i nezaposlenosti u Srbiji, to su nai konkretni potezi. Oni su naravno praeni brigom za ugroene kategorije, nezaposlene, penzionere i ljude koji zaista teko ive, hoemo da primenimo dobar model koji smo imali u Vojvodini i u Beogradu

snim programom i politikom, ide na to da 17. mart bude dan pozitivnih iznenaenja za graane Srbije. Da taj dan bude dokaz smenjivosti vlasti, zaustavljanja samovolje i linog reima, borbe za bolju ekonomsku Srbiju sa veom zaposlenou i punom slobodom u svim segmentima. I, naravno, stop spreavanju sloboda pre svega u medijima i javnoj sferi. Oekujemo 17. mart sa nadom i optimizmom, ds uvek ide na pobedu i neto bolji rezultat i siguran sam da e graani to prepoznati, siguran sam da razumeju da pred njima stoji ds kao jedna nova snaga, nova alternativa, nov odgovor za njihove potrebe, da je to stranka koja jako dobro razume greke koje je inila u prolosti. Kao stranka, neemo se odrei mnogih dobrih stvari koje smo uradili, ali neemo se odrei ni greaka jer te greke su upravo putokaz za ono to nikako vie ne smemo raditi u budunosti. Danas ne postoji nijedna stranka u Srbiji koja moe da proe kroz katarzu, kroz ovakve napade i udare, i da preivi. I bio neko za ds ili ne, to se mora potovati.
IVANA MILANOVI HRAOVEC

30

Ko nas voza

Bus plus na krunom toku

FONET

Podaci kojima raspolae Direkcija za javni saobraaj pokazuju da je sve manje onih koji plaaju karte. U Upravi veruju da bi vei broj kontrolora poboljao disciplinu graana, ali to je onda na liniji ilasove politike koja je bila predstavljena kao neka vrsta diktature. Iz Apeksa dolazi predlog da grad preuzme sve kontrolore i da oni budu neka vrsta odeljenja komunalne policije

a li plaate kartu kada se vozite po Beogradu javnim prevozom? Ovo bi vas pitali ljudi i iz Privremenog organa i iz ranije uprave koju je predvodio Dragan ilas, ali i iz privatnog konzorcijuma Apeks tehnolodi sistem, koji poslednje dve godine upravlja sistemom naplate karata u javnom prevozu u srpskoj prestonici. Iako se trenutno vode pregovori izmeu Privremenog organa i ove kompanije, najvei problem sistema javnog prevoza je u tome to nedovoljan broj ljudi plaa kartu, bilo zbog toga to veruju da ne treba da plate bilo iz nekih drugih razloga. Kada bi samo zaposleni u javnom sektoru koji ive i rade u Beogradu svi do jednog plaali mesene karte, mi sa novcem potrebnim za funkcionisanje javnog saobraaja ne bismo imali problema, kae za Vreme izvor iz Gradske uprave. Dve godine od uvoenja sistema Bus plus glavni ciljevi koji su bili postavljeni kada se u itav projekat krenulo 2010. godine nisu ostvareni: niti je zadovoljstvo graana poveano (sudei po broju incidenata u javnom prevozu u kojima su

vinovnici razliiti) niti je dolo do smanjenja subvencija iz budeta ka sistemu javnog prevoza, tavie. Da bi neto u ovom sistemu promenili, predstavnici Privremenog organa okrenuli su se ka kompaniji Apeks sa namerom da vide koja su mogua reenja. U dosadanjim pregovorima nije se daleko odmaklo, ali je ini se namera sadanje gradske uprave da ovaj sistem podravi makar na nivou da ljudi pomisle da njihov novac ne ide u privatne ruke. Videemo kasnije da to i nije neka velika ideja. Pregovori sa predstavnicima Apeksa, u kome je veinski vlasnik od prolea 2013. godine turski partner Kentkart, a neformalni lider Sava Terzi, vlasnik Lanusa i Procescoma, domaih kompanija ukljuenih u ovaj posao, krenuli su od trenutka kada je profunkcionisao Privremeni organ sa idejom da se vide mogua reenja poboljanja itavog sistema. Sve vreme Apeks tvrdi da njihov sistem radi i da oni nisu odgovorni za to to pada prodaja karata i to grad nuno mora vie novca da izdvaja iz budeta za potrebe javnog prevoza.

Kako Vreme saznaje i iz gradske uprave i iz Apeksa, ideja je da se u nekom skorijem roku donese odluka koja bi zapravo znaila promenu postojeeg ugovora kojim bi zarada privatnog partnera bila umanjena (sada je na nivou 8,53 odsto od celokupnog prometa), ali bi grad povratio nadlenosti iz dela kontrole prevoza i prodaje karata. Apeks pristaje na promenu ugovora iako je ocenjeno da je ovo pritisak na njih i zbog toga je bilo sastanaka i u Ambasadi Republike Turske u Beogradu jer je veinski vlasnik eleo da titi svoj posao. Danas je situacija sledea: novac koji se prikuplja od prodatih karata Apeks prosleuje gradu (Direkciji za javni prevoz), koji potom deo vraa Apeksu. U tabeli koju prilaemo uz ovaj tekst moete videti koliki su to iznosi za period od uvoenja sistema pa zakljuno sa decembrom 2013. godine i na koji nain je strukturiran prihod Apeksa. Apeks je primoran da sav novac uplati na raun grada jer ako to ne uradi grad moe da aktivira bankarsku garanciju, stoji u ugovoru. Poslednjih meseci bilo je problema sa novcem koji je
6. februar 2014. VREME REME

31

Prihod od prodaje kartica

VRSTA KARTICE Izdavanje personalizovanih plastinih prodaja nepersonalizovanih plastinih prodaja nepersonalizovanih papirnih UKUPNO 2012+2013 BROJ KARTICA 994.707,00 681.476,00 3.623.919,00 CENA KARTICE 250 250 40 UKUPNO (sa PDVom) 248.676.750,00 170.369.000,00 144.956.760,00 564.002.510,00

* DJP nema uvid u prihod Apexa po osnovu benefit programa (MTS, ERSTE banka i Tempo) * Svi korisnici koji poseduju BusPlus karticu i pristupe benefit programu ostvaruju pogodnosti iz benefit programa bez obzira da li su se dopunili ili ne, to jasno ukazuje na politiku firme Apex, koja gleda samo svoj interes a ne interes sistema. U prilog ovome ide i novi marketinki pristup -reklama od pre mesec dana - jedna kartica mnogo pluseva - koja favorizuje kupovinu kartica a ne dopunu * DJP nema uvid u prihod Apexa po osnovu USSD servis (SMS servis) foto: Ivan epi

grad vraao Apeksu, to dodatno podstie nervozu svih aktera u ovom projektu. Podaci koje Vreme objavljuje pokazuju da je prihod ove kompanije od prodatih karata i prodatih kartica preko 2,5 milijardi dinara, to je oko 20 i kusur miliona evra. Apeks je u trenutku kada je potpisivao ugovor sa gradom svoju investiciju predstavio u vrednosti od oko 12,5 miliona evra, a kompanija je za 2012. godinu prijavila dobit od oko 500 hiljada evra. Kada se pogledaju ove brojke ispada da je Apeks nedovoljno zaradio i pored velikog prometa s obzirom da je ugovor oroen na deset godina i da bi po ovoj dinamici koju je kompanija predstavila ovo bio lo posao jer investicija ne moe da bude vraena, pa ispada da se sa ovim projektom niko nije usreio. Meutim, od poetka je bilo problematino kako je konzorcijum dobio mogunost da uvede i upravlja ovim sistemom i nije bila proveravana vrednost same investicije: ekonomski kriterijum nije bio vaan u izboru kompanije jer je ona jedina bila poslala validnu ponudu. Hoe se rei da je iznos od 12,5 miliona evra investicije ostao nerazjanjen, naroito kada se ima u vidu da je u tom trenutku, na primer, vrednost jednog validatora bila procenjena na 1200 evra. Iz Apeksa danas kau da je silna oprema do sada unitena i pokradena, ali ne
VREME REME 6. februar 2014.

Fakturisani prihod za Apex po mesecima

PODACI APEXA MESEC/ GODINA februar mart april maj jun jul avgust septembar oktobar novembar decembar Ukupna nadoknada APEXu (sa PDVom) 82.022.146,01 88.933.034,88 84.744.984,25 82.762.765,65 76.490.840,78 87.187.130,75 60.703.193,60 76.675.320,31 90.695.354,90 81.232.181,51 97.548.594,00 Zarada vlasnika = 0,33% 3.173.189,70 3.440.551,17 3.278.528,11 3.201.842,05 2.959.200,17 3.373.007,40 2.348.423,67 2.966.337,13 3.508.730,03 3.142.628,36 3.773.861,20 Trokovi distributivne mree = 2,5 24.039.315,95 26.064.781,62 24.837.334,19 24.256.379,15 22.418.183,11 25.553.086,38 17.791.088,40 22.472.250,97 26.581.288,07 23.807.790,59 28.589.857,56 Trokovi opreme: amortizacija, zamena ukradenih ureaja = 1,5 14.423.589,57 15.638.868,97 14.902.400,51 14.553.827,49 13.450.909,87 15.331.851,83 10.674.653,04 13.483.350,58 15.948.772,84 14.284.674,36 17.153.914,54 Operativni trokovi GPRS, internet = 1,0 9.615.726,38 10.425.912,65 9.934.933,67 9.702.551,66 8.967.273,24 10.221.234,55 7.116.435,36 8.988.900,39 10.632.515,23 9.523.116,24 11.435.943,02 Plate = 3,2 30.770.324,41 33.362.920,47 31.791.787,76 31.048.165,31 28.695.274,38 32.707.950,57 22.772.593,15 28.764.481,24 34.024.048,73 30.473.971,96 36.595.017,68 82.022.146,01 88.933.034,87 84.744.984,24 82.762.765,64 76.490.840,77 87.187.130,75 60.703.193,61 76.675.320,32 90.695.354,90 81.232.181,51 97.548.594,00

UKUPNO

UKUPNO 2012 908.995.546,64 35.166.298,99 266.411.355,99 159.846.813,59 106.564.542,39 341.006.535,66 908.995.546,63

januar februar mart april maj jun jul avgust septembar oktobar novembar decembar*

55.308.278,80 79.109.339,81 79.963.866,16 91.482.293,25 59.113.711,74 89.238.975,24 77.142.120,61 69.567.953,71 77.943.594,98 81.553.918,51 79.063.541,65 78.051.832,65

2.139.710,67 3.060.502,01 3.093.561,06 3.539.174,30 2.286.931,40 3.452.387,08 2.984.396,23 2.691.374,53 3.015.402,85 3.155.075,39 3.058.730,22 3.019.590,24

16.209.929,31 23.185.621,28 23.436.068,63 26.811.926,51 17.325.237,91 26.154.447,61 22.609.062,31 20.389.200,97 22.843.961,02 23.902.086,32 23.172.198,61 22.875.683,66

9.725.957,58 13.911.372,77 14.061.641,18 16.087.155,91 10.395.142,74 15.692.668,57 13.565.437,39 12.233.520,58 13.706.376,61 14.341.251,79 13.903.319,17 13.725.410,20

6.483.971,72 9.274.248,51 9.374.427,45 10.724.770,60 6.930.095,16 10.461.779,04 9.043.624,92 8.155.680,39 9.137.584,41 9.560.834,53 9.268.879,44 9.150.273,46

20.748.709,51 29.677.595,24 29.998.167,85 34.319.265,93 22.176.304,52 33.477.692,94 28.939.599,76 26.098.177,24 29.240.270,10 30.594.670,48 29.660.414,22 29.280.875,09

55.308.278,80 79.109.339,81 79.963.866,16 91.482.293,25 59.113.711,74 89.238.975,24 77.142.120,61 69.567.953,72 77.943.594,99 81.553.918,51 79.063.541,65 78.051.832,65

UKUPNO 2013 917.539.427,11 35.496.835,99 268.915.424,13 161.349.254,48 107.566.169,65 344.211.742,89 917.539.427,13

*decembar 2013 izrada konanog obrauna u toku, data je procenjena vrednost

2012+2013 1.826.534.973,75

3,87%

29,31%

17,58%

11,72%

37,51%

100%

foto: Ivan epi

Prodaja personalizovanih dopuna po mesecima u komadima

saoptavaju podatke o tome koliko je toga naplaeno od osiguranja. S druge strane, oni su u listi svojih trokova naveli da je za dve godine dodatno investirano oko tri miliona evra samo u zamenu ukradenih i razlupanih validatora. Za to vreme, u doba vladavine Dragana ilasa, grad kao da nije znao da reaguje na odijum javnosti koji je proizvelo uvoenje ovog sistema, pa je ispalo da graani to nikada nisu prihvatili i da nisu poverovali u znaaj i potrebu plaanja javnog prevoza. ilas i njegov tim su uvodili modele rigoroznije kontrole i kao da nisu bili spremni da do kraja objasne u kakav su se to posao upustili. Na kraju, Bus plus e ostati najvea mrlja u gradonaelnikovanju Dragana ilasa i mesto sa koga ga je najlake napadati kada se govori o tome da je pogreno vodio grad. Ovakav stav obilato koristi Privremeni organ koji, izgleda, namerava da Bus plus sistem promeni u toku trajanja kampanje, da bi dodatno pokazao da ilas, koji se

opet kandiduje za gradonaelnika, nema kredibilitet da opet bude na tom mestu. Pre nego se birai u martu izjasne, mogue je da doe do nekih promena u tome ko upravlja novcem koji graani daju za javni prevoz. Kao to smo do sada videli, tim novcem i sada upravlja gradska uprava, ali to nije dovoljno da bi se graani ubedili da je plaanje javnog prevoza u njihovom najboljem interesu, procenjuju u sadanjoj Gradskoj upravi. Privremeni organ je zauzeo stav da bi sistem naplate karata i kontrole trebalo vratiti gspu, a da Apeks moe samo da se bavi odravanjem so vera koji slui za nadgledanje i kontrolu sistema, ali je otvoreno pitanje da li za tako neto postoje objektivne mogunosti. Izvor iz Apeksa je rekao za Vreme da oni i dalje tvrde da sistem radi i kada to kau misle na so ver koji je ugraen u kontrolne centre i vozila a da oni problem naplate ne mogu sami da ree i pored obaveze da angauju 200 konduktera.

Ispostavlja se da je jedno od osnovnih pitanja izmeu dve strane ko treba da plaa kontrolore za koje postoji saglasnost da ih je potrebno mnogo vie, i da bi moda bilo potrebno da budu u svakom pojedinanom vozilu. Apeks ima obavezu po ugovoru, ali se pokazuje da je taj broj nedovoljan, a grad nema novca da plati jo 700 ili 800 ljudi koji bi radili taj posao, a da se to ne odrazi na politiku cena. Podaci kojima raspolae Direkcija za javni saobraaj pokazuju da je sve manje onih koji plaaju karte i da e taj trend biti nastavljan u 2014. godini ako se neto hitno ne promeni. U Upravi veruju da bi vei broj kontrolora poboljao disciplinu graana, ali to je onda na liniji ilasove politike koja je bila predstavljena kao neka vrsta diktature. Iz Apeksa dolazi predlog da grad preuzme sve kontrolore i da oni budu neka vrsta odeljenja komunalne policije koji bi tako sa vie autoriteta mogli da objasne graanima da vercovanje nije kanjivo. S druge strane, nastup Privremenog vea prema Bus plusu i ideje koje postoje nekako su na tragu onoga to je ilasova uprava uradila svojevremeno postupkom podravljenja pkb-a, koji se danas sa svih strana napada kao tetan i pogrean, ali vidimo da i ovi drugi nemaju neka kreativnija reenja. Privremeni organ e se moda posluiti negativnim imidom Bus plus projekta u predizbornoj kampanji, ali je injenica da je sada potrebno pronai neko trajnije reenje za stabilno funkcionisanje sistema javnog prevoza u Beogradu i to je neto to eka svaku buduu Upravu grada. Na kraju dana, bez obzira na to ko bude vladao, morae se izai pred graane i pozvati ih da budu disciplinovani u plaanju usluga javnog prevoza, ali e biti potrebno na daleko javniji nain predstaviti prihode i rashode koji postoje u tom sistemu. Softver koji je ugraen u Bus plus sistem nudi nepregledne mogunosti za unapreenje javnog prevoza i potrebno je da ga na pravi nain koriste zaposleni u gsp-u i Direkciji za javni prevoz. Ovaj reporter, izvetavajui za birn Srbija, obiao je i gsp i Direkciju i uverio se u to da se ono to je instalirano koristi u minimalnoj meri, to naravno ne opravdava itav postupak uvoenja konzorcijuma Apeks u posao.
SLOBODAN GEORGIJEV

6. februar 2014. VREME REME

eljka iri Jakovljevi, menaderka korporativnih komunikacija Eurobank

33

Odgovornost drutva odgovornost grupe pojedinaca

ato ovakav naslov? Zato to sve vie zaboravljamo injenicu da je drutvo skup pojedinaca, a odluka pojedinca da uini promenu posledina odluka drutva. Evropska praksa na koju se sve vie ugledamo ne podrazumeva poslovanje bez preksa odgovorno. Svedoci smo injenice da je odgovorno poslovanje postalo epitet savremenog drutva, spona izmeu prota i svrhe koju je potrebno konstantno graditi i unapreivati, ali i nagraditi. U Srbiji se ve dugi niz godina dodeljuje priznanje odgovornim kompanijama Virtus nagrada za doprinos lokalnoj zajednici. Ovogodinji dobitnik je na projekat Veliko srce, koji je pokrenula Eurobank u partnerstvu sa Fondacijom Ana i Vlade Divac. Eurobank je prepoznata u Srbiji kao jedna od institucija koje su dale najvei doprinos za podrku lokalnoj zajednici. Veliko srce nastalo je tako to smo odluili da iskoristimo bankarski proizvod, kreditnu karticu, kao sponu za realizaciju drutveno korisnog cilja u ovom sluaju obnovu igralita u dravnim vrtiima irom Srbije. U procesu realizacije projekta Eurobank Parkovi, i kroz saradnju sa lokalnom samoupravom, primetili smo da je mnogim igralitima potrebno odravanje ili popravljanje, a lansiranjem donatorske kartice eleli smo da popravimo stanje u kom se nalaze i ponudimo deci Srbije bolje i sigurnije mesto za igru Kroz projekat Veliko srce trudimo se da uinimo korak napred za drutvo u kojem poslujemo. Velika je ast

TIM EUROBANKE: Aleksandra Daferovi, Milena Stupar, eljka iri

Foto: Eurobank

biti dobitnik ovog priznanja po etvrti put, a injenica da smo projektom Veliko srce za etiri godine obradovali 8000 maliana u 20 vrtia irom Srbije, i da za taj period imamo vie od 22.000 klijenata koji koriste ovu karticu, ovu nagradu ini jo vrednijom. Strateko opredeljenje Eurobank je investiranje u korporativnu lantropiju, a zajedno sa Fondacijom Ana i Vlade Divac uspeli smo da pokrenemo i odrimo projekat koji u najboljoj meri oslikava nae tenje. Ova nagrada predstavlja priznanje dugoronom ulaganju Eurobank u unapreenje lokalne zajednice. Sa velikim zadovoljstvom istiem da smo zajedno sa Fondacijom Ana i Vlade Divac uspeli da kreiramo projekat ovih razmera i da istrajemo u njegovom razvoju. Pored rekonstrukcije igralita, u saradnji sa izdavakom kuom Laguna vrtiima smo omoguili i otvaranje biblioteka, te donirali preko 4500 knjiga.

Maliani sada mogu da pozajmljuju knjige od najranijeg doba i da se tako kvalitetno edukuju, ali i da razvijaju naviku odlaska u biblioteke, to e se, nadamo se, nastaviti i kada odrastu. U ovoj akciji mislili smo na svu nau decu, pa smo s tim u vezi obezbedili i posebne sprave za igru i za decu sa invaliditetom, kako bismo podrali njihov razvoj i ukljuivanje u drutvenu zajednicu, ali se i pobrinuli da ne ostanu uskraeni za bilo koji deo detinjstva. Uestvujemo u graenju bolje sredine za svu nau decu, stimulativne i bezbedne, sredine koja e razvijati njihove zike i literarne potencijale. Uverena sam da pojedinana promena pokree lavinu dobrih praksi koje rezultiraju napretkom drutva u celini. Merilo uspeha jesu dela koja ostaju za nama, odgovornost pri njihovom injenju neizostavan je merni instrument, dobra volja i odluka za promenu dve strane medaljona koje uspeh uvaju i grade.

VREME REME 6. februar 2014.

34

Okrugli sto u organizaciji nedeljnika Vreme i misije OEBS u Srbiji

Anatomija Srpskog pra

Ekasnost sudova, poverenje graana u pravosudne organe i politiki pritisci, pored ostalog, teme su izlaganja i diskusije ljudi iz stranke

krugli stol organiziran 31. januara u Vremenu uz suradnju oebs-a uglavnom je u neformalnim razgovorima opisivan kao neto to je trebala organizirati drava. Koliko je tema vana, kae Diane Masson, koja je oebs predstavljala na okruglom stolu: jest usvojena strategija reforme, njen akcioni plan, njegova provedba, kao i izmjene kljunih pravosudnih zakona i nova mrea sudova, ali prvo to e biti

razmatrano u procesu pridruivanja Srbije Evropskoj uniji jest poglavlje 23, koje se tie pravosua. injenica je da mediji u praenju te teme imaju kljunu ulogu, da moraju biti svjesni i svoje odgovornosti, kao to sudovi moraju informirati o svom radu. Reformisano pravosue ima slinu ulogu medijima, moraju sauvati demokratiju, kae Diane Masson, koja vodimo rauna odlino govori srpski jezik.

neefikasnost, nepoverenje i tv javnost edomir Backovi, pomonik ministra pravde i dravne uprave, prvi je od uesnika dobio rije: govorio je o nacionalnoj strategiji reforme pravosua u kojoj je najavljena nova kua i pravde i institucija. U tome su, imajui sve u vidu, konstatovane generalne smernice za reformu, u meri koju moemo da opiemo kao da su nai graani nekad krenuli sa
6. februar 2014. VREME REME

35

ravosua
dananjeg stanja, u najkraem: pravosue je neekasno, nepravino, skupo, faktini neureeno, politiki zavisno, te ne uiva povjerenje graana. Ona kae: U razdoblju prole vlade (20082012) politiki uticaj na pravosue je ostvaren tokom pravosudne reforme i uzrok je njenih tekih devijacija. Posle izbora 2012. godine, zavisnost pravosua se postie prenoenjem zapovesti ili elja politike vlasti, monih pojedinaca ili drutvenih grupa preko medija, koji pripisuju mere pravosudne politike ovim vlastima, grupama ili pojedincima, a oni to posredno ili neposredno potvruju. Nova kljuna re koja se koristi kao eufemizam za politiki uticaj na pravosue jeste tzv. politika volja. Na mesto ureenih i unapred poznatih pravila procedure i ljudskih prava u vezi sa pravosuem stupa selektivna i unapred nepoznata politika volja, proizvodei pravnu nesigurnost, umesto izvesnosti.... O nepovjerenju graana u sudstvo na tribini je govorila i predsjednica Drutva sudija Srbije Dragana Boljevi. Mnogo je tu problema: od nesudjelovanja u pisanju Nacionalne strategije reforme pravosua (od 2013. do 2018), do neuvaavanja mnogih primjedbi koje su u ranijem periodu, ali i tokom pisanja Nacionalne strategije, iznesene. Poseban problem kojega i Drutvo i sudija Boljevi iznose jesu promjene iz novembra prole godine, koje se bave suenjima u nerazumnom roku: od 21. maja 1914. godine graani e imati priliku da se obrate sudu vie instance, jer im je povrijeeno pravo na suenje u razumnom roku pred sudom nie instance. Kod nas se ekasnost promatra na razliit nain od evropskih standarda, gde se ekasnost shvata kao razmatranje svih aspekata sluaja u razumnom roku u pravinom suenju, uz na kraju donoenje kvalitetne odluke. Kod nas se to shvata kao donoenje to veeg broja odluka u to kraem roku i graani ve imaju iskustva da su ponekad dobili brzu presudu, a da ona nije reila nita i od takve ekasnosti oni vajde nemaju, kae Dragana Boljevi. sistemski problemi Ona kae i to da je zamjena teze da je osnovni problem pravosua neefikasnost, a ne nedovoljan kvalitet pravne zatite, koji proizlazi i iz broja predmeta koji pripadaju jednom sudiji, na primjer u jednom beogradskom sudu 600 parninih ili hiljadu istranih. Da li tu imamo sistemski problem drave koja sudiji nije obezbedila da radi normalno?, pita Boljevieva, te nastavlja: Da li e sudovi viih instanci konstatovati povredu i kad je sudija bio optereen prevelikim brojem predmeta, pa tu imamo situaciju da i dobra namera moe da se pokae kao metoda pritiska na pravosue i konstatira da e sluaj biti to da e sudija koji je imao 1700 predmeta u radu i povrijedio suenje u razumnom roku, imati to upisano u svoj dosije, to e moi biti iskoriteno kao povod za pokretanje disciplinskog postupka protiv njega. Sudije e u tom sluaju gledati da rade predmete preko kolena.... Vida Petrovi kero, sudija Vrhovnog kasacionog suda, otvorila je cijeli niz pitanja: kadrovsko, za koje kae: Imali smo propadanje, a sad ve sunovrat kadrova pravosua, problem sudske statistike za koju kae: Bez analize nemamo rezultat, imamo eksperiment, a statistiku koristimo bez analize. Projiciramo idealan broj sudija, ali ne i idealan broj predmeta. A kad Evropa uje koliko predmeta sudija ima u radu, to ne analiziramo, kae ona, govorei o reformisanju reformi, gubljenju u marketingu i mjerama koje se nakaradno primjenjuju u novim zakonima koji se onda opet eksperimentalno primenjuju. Vida Petrovi kero, navodei silne primjere koji kazuju da nema pravne sigurnosti, pogotovo kad je o Zakonu o parninom postupku rije, kae: Parnica je ivot, a krivica je ir, pa objanjava da smo napravili iluzoran zakon bez odredbi kako emo ga primenjivati. Ona trai vrlo jasno: due vrijeme u kojem e zakon stupati na snagu, ali i due vrijeme da se obavijesti javnost o novim odredbama. Kae ona, ivot je parnica u kojoj

obinih telefona na androide, a imaju danas pravo da imaju pravosue na istoj toj razini. Backovi je na kraju rekao da je uo sve zamjerke na raun pravosua i da zna to e s njima; nije, kao mnogi prije njega na toj funkciji, otiao zajedno s kamerama i tv javnou. To, ako nita drugo, govori o potovanju i odgovornosti vlastite funkcije i iste te javnosti. Vesna Raki Vodineli, profesorica Pravnog fakulteta Union, iznijela je opis
VREME REME 6. februar 2014.

36

10

11

12

13
i nama pisao isti autor. Krivino pravo je, kako on kae, u javnosti u tolikoj mjeri upravo zbog utjecaja politike, a tu se ponekad i pretjera. Na primjer, 2007. i naredne godine vodila se kampanja o blagoj kaznenoj politici, uglavnom na bizarnim primjerima: Srbija je tada imala 65 zatvorenika na sto hiljada stanovnika, danas ih ima 145, ako se danas istie primjer Finske koja ima tih 65 zatvorenika, dakle ono to smo mi imali prije deset godina. To je kampanja i politika, uticaj na sudije i medije... O zkp-u su kritino govorili jo neki: Radmila Dragievi Dii iz Vrhovnog kasacionog suda otvorila je i pitanje Pravosudne akademije i etike u sudstvu, pravne kulture i svega onoga to nazivamo reformom reformine reforme. Ona zkp podrava naelno i kae: dajmo mu vremena, vidimo da li valja ovo ili ono, sada je rano da se kae... Isto govori i sudija Miodrag Maji koji, kritizirajui medije koji se nisu pozabavili izmjenama krivinog
6. februar 2014. VREME REME

se ljudi bore za svoje dete, za svoj stan, za Infostan... i dodaje da e nas problem tzv. razumnog roka udaviti zato to sudije nemaju vie tog kvaliteta i tog vremena, ekasnost i kvalitet, da bi ujednaili praksu u pravu na pravino suenje, procedura koju e iskoristiti svaki graanin i advokat... Mi prenebregavamo kvalitet, kae ona, dodajui i to da i dalje nema kriterija za izbor sudija, da je raspisan konkurs za predsjednike sudova praktino u istom danu kad je rasputena Skuptina Srbije... ameriki zakon, sovjetsko tuilatvo O Krivinom zakoniku je pak bilo posebne rasprave; nedovoljne, ona e zahtijevati posebnu temu. Predsjednik Udruenja tuilaca Srbije Goran Ili ocijenio je da je aktualni, novi zkp nepromiljen, suprotan tradiciji i bez analize sa starim, najavljivan je kao veliki dogovor

ekasnosti, a ve je jasno da usporava postupak. Ima tu ve i postupaka pred Ustavnim sudom, ali Ili kae da je haos prava rije kad govorimo o primjeni novog zkp-a. I kae: Promenili smo zkp, ali smo tuilatvo ostavili netaknuto. Mi imamo, vrlo uslovno, ameriki postupak, ali sovjetsko tuilatvo! Organizacija javnog tuilatva je potpuno netaknuta, Dragoljub Jovanovi je jo 1945. godine govorio o tuilatvu kao strahu i trepetu, ono je imalo strogu organizaciju i ono je netaknuto i dan-danas, uporeuje Ili. Ako danas imate to da hoete da preko svake mere modernizujete krivini postupak, a tuilatvo ostavite u vremenskoj kapsuli, rezultat ne moe biti ni malo dobar, kae on. Na istoj strani bio je i profesor beogradskog pravnog fakulteta Milan kuli: on kae da na zkp nema pandan nigdje u svijetu, osim u Hrvatskoj, gdje su ve ustavno sruene brojne odredbe njihovog zkp-a, kojega kao da je njima

37

Uesnici

1. edomir Backovi, pomonik ministra pravde 2. Dragana Boljevi, sudija, predsednica Drutva sudija Srbije 3. Omer Hadiomerovi, sudija, potpredsednik Drutva sudija Srbije 4. Goran Ili, tuilac, Republiko tuilatvo Srbije, Udruenje tuilaca Srbije 5. Slavko Jelovac, advokat, predsednik Advokatske komore Beograda 6. Slaanka Miloevi, Sindikat pravosua Srbije 7. Radmila Dragievi Dii, sudija Vrhovnog kasacionog suda 8. Vida Petrovi kero, sudija Vrhovnog kasacionog suda 9. Milan kuli, Profesor Pravnog fakulteta bu 10. Vesna Raki Vodineli, profesorka Pravnog fakulteta Union 11. Gordana Jeki Bradaji, tuiteljka Apelacionog tuilatva 12. Miodrag Maji, sudija Apelacionog suda 13. Diane Masson, oebs Srbija 14. Ivana Ramadanovi Vainomaa, oebs Srbija 15. Mirjana Cvetkovi, Delegacija eu u Srbiji 16. Konstantin Miti Vranjki, sudija, Drutvo sudija Srbije 17. Nenad Stefanovi, Udruenje sudijskih i tuilakih pomonika Srbije

14

16

17
nevidljivi, a vani, i dokle vie Oni kojima se najmanje vremena na okruglom stolu posvetilo bili su najnevidljiviji: na primjer, Slaanka Miloevi, eca Sindikata pravosua, koja je, meu ostalim, iznijela okantan podatak da jedna zapisniarka radi za petoro tuilaca, ili predsjednik Advokatske komore Beograda Slavko Jelovac, koji argumentirano iznosi injenice koje govore koliko se i njihov posao kao branitelja ljudskih prava devalvira, ili Nenad Stefanovi, prvi ovjek Udruenja sudijskih i tuilakih pomonika Srbije, koje e u vjerojatnoj budunosti pomesti politiki podobni kadrovi kojima je namijenjena Pravosudna akademija. Bar tako to sada izgleda, a o nijima e jo biti rijei. Bar u naim novinama. Na kraju, ne moe se ne zavriti sa rijeima sudije i potpredsjednika Drutva sudija Omera Hadiomerovia: Pitam se dokle vie priamo iste stvari i priamo o istim problemima. Stalno priamo o nekoj reformi, imamo jasne standarde, zato ne moemo da ih dostignemo?, i denira da isti sistemski problem imamo i jue i danas sa pravosuem: kako da ga dovedemo u mjeru da slui drutvu... Nemcu je potpuno svejedno da li mu je Hans ili Ditrih sudija, kad su podjednako dobri. Zato mi ne moemo da reimo sistemske probleme? Prvo treba da prepoznamo problem, da otkrijemo uzrok, moramo imati neko znanje, kao doktor koji zna kako postupiti kad sam bolestan, a na kraju treba da taj ko ima znanje ima volju da rei problem i da ima ime da rei taj problem. Neto nedostaje, kae sudija Hadiomerovi: Za reenje je potrebna strunost, politika ga nema, strunost ga ne koristi, nijedno ministarstvo pravde nije razmiljalo o tome da stvori neku instituciju koja e se sistemski baviti istraivanjem problema u pravosuu. I na kraju, zakljuak je: niti imamo strunosti, niti institucija, sve je samo politika.
TATJANA TAGIROV

postupka na pravi nain, kae: novi zkp odlina je paradigma kako se to kod nas u drutvu dogaa, imamo kritike od ogranienog broja ljudi i apsolutno je nemogue dobiti prostor u medijima da se iznese drugaiji stav. Nije vreme za pozitivne tonove, kae sudija Maji, ocjenjujui da oni koji govore o novom zkp-u kao premodernom, kao da govore o tome da nemamo koarkae koji mogu pogaati ko, nego tablu, pa nam mogu vratiti pravila da nam je dovoljna tek tabla. Ima jo jedan moment, da nama nekako uvijek prolost izgleda bolje, pa bismo mi vratili Tita. Tako nam i na raniji zkp djeluje fenomenalniji, iako bismo morali misliti o tome da i nae sudstvo, kao i Tito, bilo ocjenjivano kao jedno od najinkvizitornijih i najpolicijskijih sustava u krivinom postupku toga doba. Ne treba brzo ni donositi zakone, niti ih prebrzo putati niz vodu, Majiev je zakljuak.
VREME REME 6. februar 2014.

NUSPOJAVE TEOFIL PANI

38

Prokletstvo Feketia
Mnogo sam puta proao kroz Feketi (Feketics), mestuljak lepo razbakaren tamo na starom drumu koji od Novog Sada vijuga ka Subotici, prvo kroz totalnu, ploa ravnicu, da bi se onda, ba negde kod Feketia i Ioa, tlo blago zatalasalo, jerbo tu poinje famozna Teleka visoravan, sa drastinim visinskim razlikama, sve do pet-est metara. Idealno za ekstremni alpinizam. I, ta da vam kaem, selo je lepukasto, deluje solidno sreeno, lokalci su preteno Madari, ali opet, nije da ostavlja utisak izrazitije osobenosti i osobitosti po bilo emu: selo ko selo, etva leti, disnotor zimi, nizijska melanholija i kompulzivni alkoholizam uvek; puna je Baka takvih, a ni Banat ne oskudeva. Megjutoa, kanda ima tu nekih vazdunih strujanja, ili podzemnih voda, ili ko zna ve kojih misterioznih andrmolja, pa ba taj Feketi malomalo pa odigra vanu simboliku ulogu u politici Srbije, i to naroito onoj (pred)izbornoj... ta se ovim hoe rei? Bio to Vui ili Dai ili Marko ili Janko, predsednik ili potpredsednik vlade ima pametnija posla nego da se lomata po meavi i izigrava snenog supermena, i korisniji je na drugom mestu: recimo, tamo gde moe da koordinie rad spasilakih slubi, vojske, policije, etc. U redu je, dodue, i da poseti kakvu vruu taku (hm, u ovom sluaju hladnu...) pa i da se tamo slikava, jer ne treba imati iluzija: politiar uvek vodi rauna o tome kako e izgledati neto to radi. Uostalom, i predsednik usa obilazi svoje trupe, na primer, u Iraku; ali, ta? Predsednik usa tamo tamani boinu urku u soldatskoj menzi, a ne uzima napunjeni gan u ruke, niti ulazi u tenk i kree u bitku sa teroristima ili kim ve, ne bi li dokazao koliki je junak i baja, a sve to u direktnom prenosu... Posledino, sve i da je rukovoen samo, jedino i iskljuivo najboljim moguim namerama (hajde da budemo naivni), Vuiev spasilaki gest je nepovratno i nepopravlji-

Televizovani humani gest politiara, naroito u kampanji, nuno se pretvara u moralno nakazni in
ta, ne seate se? Nije ni udo, zaborav je ovde nacionalni sport, a odskora nas konzilijumi politikantskih nadrilekara ak uveravaju i da je izrazito zdrav, mada svi dokazi i svako iskustvo govore suprotno. Elem, tamo je negde sredinom i u drugoj polovini devedesetih izvesni Miloevi Slobodan nekoliko puta, okruen kamerama i blicevima dravotvornih medija, pobedonosno otvarao deonicu autoputa FeketiSubotica (ili barem radove na istoj); to onda kad nije otvarao kakvu senzacionalnu na nu buotinu negde u blizini, recimo kod Turije. Toliko nam se svima bio popeo na glavu s tim predizbornim feketianjima & feketiarijama da je na radiju B92 iao dingl o otvaranju deonice Feketi SuboticaFeketi via Feketi. Eh, naivnih li vremena... Miloevi je, velim, otvarao autostrade, pa makar i virtuelne. Njegovi tadanji alajaui i prismrdice, a dananji naslednici, bore se, naprotiv, sa zatvorenim, snegom zavejanim dadama, to jest sa tim istim autoputem, i to, eto, ba kod Feketia. Kao da je to selo, sa bliom okolinom, nekakva crna rupa iliti Bermudski trougao u kojem mora da se, ovako ili onako, zaglavi svaka predizborna kampanja?! To jest, ne ba svaka: samo ona u kojoj je Unapred Vieni Pobednik neko od tih draesnih likova iz komara devedesetih. Pa ipak, ovo to je uradio Vui, Aleksandar Vui, sa famoznom, odvie dobro i temeljito televizovanom, akcijom spasavanja gospodina malog deaka (Marko Somborac) iz snenih nanosa kod... naravno, Feketia e, to je neto to bi i Miloevia i njegovu svitu ipak bilo pomalo sramota da urade! Kakvi su da su, ipak su to bili ljudi starog kova, ako ih nisu spreavali vikovi pameti i obzira spreavalo ih je makar neto nalik na instinktivno oseanje o tome ta je red, a ta nikako nije.
VREME REME 6. februar 2014.

vo profanizovan i unien onog trenutka kada je televizijski distribuisan. Tog trenutka jedan in koji je po sebi mimo konteksta plemenit i dobar, gubi sav svoj pozitivan potencijal, ak i kada bi se (imagine) sve to odvijalo sluajno i spontano, bez ikakve propagandne namere, i to usred predizbornog vremena. Ovo nas, dalje, vodi sledeem zakljuku: ako je ve toliko osetljiv i diskretan i toliko moan da sopstveno oseanje diskrecije protegne na maltene ceo medijski spektar Srbije na pitanje sopstvenog razvoda i drugoenidbe (jer mu se, verovatno s razlogom, ini da bi mu to moglo politiki nakoditi), onda je Vui mogao biti toliko diskretan da zabrani i emitovanje tog prizora. On to, blago reeno, nije uinio. Nego je zabranio potonje internetsko sprdanje s nepodnoljivom, poniavajuom kiastou i kontekstualnom moralnom nakaznou svoje snene egzibicije. Oh, pardon, nije to on cenzurisao, nema on nita s tim! Nego je to uinila izvesna grupa ljudi okupljena u i oko... hm, Srpske napredne stranke. Verovatno Vui Aleksandar nema nita s tom, kako ste ono rekli, Srpskom naprednom strankom, i ne moe da utie na njeno ponaanje? Pa opet, ima i neega dobrog u ovakvim samorazotkrivajuim gestovima trenutnog ljubimca srpskog Veitog Malograanina: oni nam govore sve to je vano da znamo o jednoj strukturi miljenja i ponaanja, u osnovi nepromenjivog, za razliku od retorike. uj mene govore?! Bojim se da veini to trenutno ne govori nita. Kada im progovori a i to e se desiti, jer se uvek desi za tota e biti kasno. I to smo ve videli, i to vie puta, najupeatljivije ba na primeru onog to je povremeno otvarao put FeketiSubotica Feketi. Preko Feketia, naravno.

Klub dobrih poslovnih ideja

USPEHA!

REDOVNI PODLISTAK NEDELJNIKA VREME, IZLAZI SVAKOG PRVOG ETVRTKA U MESECU

ENERGETIKA I FINANSIJE

Kolubara puni budet Srbije

EKO-TURIZAM

Vlasinsko jezero primer dobre prakse

MARINOS VATIS, VOJVOANSKA BANKA

Zbog izbora e sve stati na pet meseci

FEBRUAR 2014 VREME USPEHA! 39

Intervju: Marinos Vatis, predsednik IO Vojvoanske banke

Zbog izbora e sve stati na pet meseci

U Srbiji postoji tradicija da ljudi odmah idu i menjaju dinare u nemake marke, ili danas u evre. Zato prosean graanin Srbije to radi? Zato jer razume da postoji rizik. I kako onda odjednom ne razumemo da postoji rizik u uzimanju kredita na 30 godina u vajcarskim francima
Krajem 2013, elnici Vojvoanske banke obratili su se medijima to je bilo prilino iznenaenje, s obzirom da u prethodnih nekoliko godina ovo nije bila praksa. Kako je tada rekao predsednik Izvrnog odbora (IO) Vojvoanske banke Marinos Vatis, svi zaposleni su vredno radili i izvukli banku iz teke situacije, a medijsko pojavljivanje su odlagali sve do trenutka kada banka bude na stabilnim nogama. Sa vie od 1,3 milijarde dinara neto dobiti u 2013, to je svrstava meu najuspenije na srpskom tritu, Vojvoanska banka je isplivala iz problema i sada posluje sa dobitkom. U razgovoru za Vreme Marinos Vatis kae da banka sada generie operativni profit na mesenom nivou, sa trendom porasta, sve zahvaljujui restrukturiranju koje je potrajalo vie od est godina. VREME: Koji su bili glavni uzroci loeg poslovanja i gubitaka i na koji nain je preokrenuta situacija u 2013? MARINOS VATHIS: Nacionalna banka Grke (NBG) preuzela je Vojvoansku banku krajem 2006. godine i uradila veliko restrukturiranje, koje se moe podeliti na dva dela. Prvi deo je bila tehnika reorganizacija, odnosno, prebacivanje 23 osnovna bankarska sistema u jedan centralni osnovni bankarski sistem koji imamo danas. To je bio veoma veliki projekat, veoma teak i komplikovan. Zato je bilo 23 razliita sistema? Zato to je Vojvoanska banka bila amalgam nekoliko manjih banaka, i to uglavnom banaka sa samo jednom filijalom. Sve filijale su imale gotovo sve vrste operacija, tako da je svaka filijala bila poput male banke. Sledei korak bio je da centralizujemo operacije nove, spojene banke,
40

u skladu sa poslovnim modelom NBG grupe, za koji verujemo da je bolji kada je re o kontroli rizika. Za ovo su bile potrebne tri

koliki je udeo loih kredita (NPL non performing loans)?

Kapitalna adekvatnost je iznad 17 odsto. godine. Od 2010. do danas proli smo kroz Kao i kod veine banaka koje posluju u Srsutinsku reorganizaciju, koja je, ukratko, biji, i mi smo dobro kapitalizovani, to je pokrila dve stvari: ozbiljno smanjenje i kon- suprotnost onome to postoji u drugim trolu trokova, i poboljanje kulture i meevropskim zemljama u Srbiji je kapitaltoda prodaje, sa ciljem da poveamo na uinak. Prvi deo, smanjenje i kontrola trokova ukljuivao je znaajnu racionalizaciju broja zaposlenih danas imamo 1700 zaposlenih i smanjenje mree. Kada smo kupili banku, imali smo neto vie od 200 filijala, a danas ih je 109 verujemo da je to pravi broj za ovu veliinu trita. Efekti ovih mera bili su smanjenje trokova za oko 30 odsto, a kreiranjem novih proizvoda, promenom kulture naih zaposlenih i podsticanjem ponaanja koje je vie okrenuto prodaji i zadovoljstvu klijenata, uspeli smo da preokrenemo stvari i doemo do take u kojoj sada imamo operativni profit. Koliko su veliki gubici bili kada ste preuzeli banku? Mogu da vam kaem da smo u 2012. imali oko pet miliona evra operativnih gubitaka. U 2013. doli smo u situaciju da stvaramo operativni profit na mesenom nivou, uz uzlazni trend. Vana stvar je da smo operativne gubitke, gubitke iz poslovanja, u 2013. okrenuli u operativni profit. I to je profit koji e nastaviti da raste, sve dok ne bude veih problema na tritu. ta oekujete u 2014? Uz pretpostavku da se uslovi na tritu ne pogoraju, oekujemo da emo imati 2530 odsto veu operativnu dobit nego u 2013. Kako sada izgledaju poslovni pokazatelji banke kolika je adekvatnost kapitala, na adekvatnost veoma visoka. I ovo je veoma dobro za srpske tedie bankarski sistem u Srbiji je veoma zdrav i to se vidi po ovoj kapitalnoj adekvatnosti. Kada je re o NPL-u, mi smo nasledili portfolio Vojvoanske banke. Ako oduzmemo ovo naslee, ukupan broj NPL-a u 2013. bio je 14,7 odsto. Sa ovim nasleem penjemo se na 19,2 odsto. Od toga, NPL u maloprodaji je 16,1, a kod korporativnih kredita, sa nasleem, koje se najvie na njih i odnosilo, NPL je 21,9 odsto. Bez naslea ta brojka je 13,7 odsto. ta banka radi sa tim NPL-ovima? Postoje dva metoda. Jedan je dobro poznati put obratiti se zakonu, ui u parnicu, to je jedan od najveih gubitaka vremena u ovoj zemlji. Drugi nain, koji je po mom iskustvu uspeniji, jeste restrukturiranje duga davanjem anse duniku da, preduzimajui ispravne mere odloi ili produi ivot pozajmici. Na taj nain dajemo kompaniji ili pojedincu ansu, umesto da ih guramo u bankrot, naravno, ako vidimo da postoje argumenti za nastavak veze, za nastavak postojanja pozajmice. Verujem da je ovo najkorisniji metod, i za banku i za klijente. Da li banka prodaje ovakve kredite stanovnitva? Ne. Prema lokalnom pravosudnom okviru, mi ih moemo samo prodavati drugim bankama, ne i kompanijama. U svetu postoje
FEBRUAR 2014 VREME USPEHA!

ali su bili pogoeni i potroai, zbog kursnih razlika. Ono to su neke banke uradile jeste da su deo tog poveanja cene vajcarskog franka prenele na pojedince kroz promenu cene kredita, odnosno visine kamatne stope. I ovo je izazvalo velike probleme pojedincima ne samo da se odnos vajcarskog franka i dinara promenio, ve je i kamata na kredit poskupela. Tako da, ako govorimo o ovoj promeni cena kredita, da, verovatno nije trebalo da banke to urade. Mi to nismo uradili. Ali, to su rizici kada hoete jeftiniji proizvod. Mislim da danas postoji minimum obrazovanja da se razume da e, ako uzmete kredit u vajcarskim francima, a zarada vam je u dinarima, uvek postojati rizik. U Srbiji postoji tradicija da ljudi odmah idu i menjaju dinare u nemake marke, ili daFOTO: Ivan epi

nas u evre. Zato prosean graanin Srbije to radi? Zato jer razume da postoji rizik. I kako onda odjednom ne razumemo da postoji rizik u uzimanju kredita na 30 godina u vajcarskim francima? Tako da su svi odgovorni. Na pomenutom obraanju medijima izneli ste oekivanje da e kamatne stope uskoro krenuti da padaju. Moete li obrazloiti ovaj stav, uz osvrt na injenicu da je Srbiji nedavno snien kreditni rejting? U novembru, tokom nedelje tednje, videli smo znatan pad kamatnih stopa. Mislim da je u proseku kamatna stopa bila za pola odsto nia. Ovo oito pokazuje elju bankarskog sistema da smanji kamatne stope, a mislim da je to i elja centralne banke. Takoe, na tritu postoji jedan broj banaka koje agresivno nastupaju i nude nie kamate na kredite, u elji da poveaju svoj udeo u statinom ili opadajuem tritu, jer se korporativno trite u 2013. smanjilo pet do osam odsto. Meutim, postoji i uticaj meunarodnog okruenja, ispravno ste pomenuli kreditni rejting, sada opet ulazimo u period izbora a kada su izbori u ovoj zemlji, video sam da stvari manje-vie stanu, ili se ne kreu onako brzo kako bi trebalo. Tako da smo u 2012, iz politikih razloga, izgubili est meseci, izgubiemo jo pet meseci u 2014, i ovo nisu faktori koji pozitivno utiu na situaciju stopiraju stvari i prave prepreke. Definitivno emo videti neke pozitivne racionalizacije kamatnih stopa, ali e biti potrebno vie vremena.
41

posebni fondovi i kompanije koje sa velikim popustom kupuju ovakve pozajmice. Srpski zakon to ne dozvoljava, ve samo prodaju portfolija bankama. A, naravno, banke ovih dana nisu zainteresovane za tako neto. Generalno, kako vidite bankarski sektor u Srbiji? Rekli ste da je zdrav i uspean. Rekao sam da je zdrav, ne i da je uspean. Zdrav je kada je re o tediama. Njihovi ulozi nisu ni u kakvoj opasnosti. Re je o malom tritu, a postoji neto to se ne uklapa u veliinu trita, a to je veliki broj banaka. Imamo 30 banaka to je neodrivo. Ono to emo videti u narednim godinama je ozbiljna konsolidacija. Banke e se ili spajati, ili e se povui sa trita, ili biti prodate. Druga karakteristika bankarskog sektora je da je re o najjednostavnijem obliku bankarstva, sa veoma jednostavnim proizvodima: potroaki i stambeni krediti, kreditne kartice, srednjorono finansiranje za projekte i depoziti. Ne postoji trite kapitala, ne postoje korporativne obveznice, kada kompanije izdaju obveznice kako bi privukle fondove za svoje operacije ili da inicijalnom javnom ponudom (IPO) izau na berzu, jer dubina berze nije dovoljno velika. Ovakav jednostavan oblik bankarski sektor na neki nain ini jo sigurnijim nema proizvoda poput onih koje smo videli u krizi 2008, koji su doveli do propasti banaka. S jedne strane dobro je,
FEBRUAR 2014 VREME USPEHA!

jer je sigurno, a sa druge strane, treba jo mnogo toga da se uradi da bi postalo sofisticiranije. ta treba da se uradi? Dobro pitanje. Mislim da sve ove stvari nau svoju poziciju kada trite poraste. A ta uveava trite? Jedan osnovni sastojak rasta jesu strane direktne investicije. to vie stranih investicija bude dolazilo u zemlju, trite e vie i bre porasti, i poeemo da vidimo stvari koje ulaze na trite, a kojih danas nema zbog manjka interesovanja ili manjka uslova. Kako vidite situaciju banaka u Srbiji kada je re o kreditima u vajcarskim francima? Kakvo je stanje u Vojvoanskoj banci kada je re o ovim kreditima? Pria o kreditima u vajcarskim francima je nita vie nego pria o pozajmici sa niom cenom. Kada uzmete kredit u drugoj valuti, kada ta valuta nije ista kao ona u kojoj primate zaradu, oito da postoji rizik. Siguran sam da su banke, koje su ponudile ove proizvode, objanjavale svojim klijentima ove rizike. Ali, kada hoete zajam, kada hoete da kupite kuu i moete je odmah dobiti jeftinije, uglavnom ne sluate, ili ne smatrate da ste u bilo kakvom riziku, jer ne gledate dugorono. Kada se odnos dinara i franka promenio na tetu dinara, u isto vreme se poveala cena pozajmljivanja franaka za banke. Stoga su i banke time bile pogoene, jer je cena pozajmljivanja vajcarskih franaka porasla,

Energetika i finansije

Kolubara puni budet Srbije

Velike kompanije, poput Kolubare, prole godine donele su u budet, po osnovu poreza i doprinosa, dva puta vie novca nego to je bio prologodinji deficit Republike Srbije. Ove firme daju primer borbe protiv sive ekonomije i odgovornosti kompanija, kako prema dravi, tako i prema drutvu u celini
sada su i zvanino radnici RB Kolubare, kae Gri. Lazarevac, Lajkovac i Ub su optine na kojima se vri eksploatacija uglja i veinu zaposlenih RB Kolubare ine upravo graani tri navedene optine. Znaaj Rudarskog basena za ove lokalne samouprave je ogroman. Od ukupnog broja zaposlenih graana optine Lajkovac, prema poslednjim statistikim podacima, 52,2 odsto radi u RB Kolubari i u preduzeima koja usko sarauju sa Rudarskim basenom. Veliki doprinos Kolubare je, svakako, mnogo manja nezaposlenost u odnosu na optine u okruenju i optine na jugu Srbije. Znaajna sredstva izdvajaju se za pomo mesnim zajednicama, kako investiranjem u izgradnju objekata tako i u odravanju i presipanju nekategorisanih puteva. Osim toga, Kolubara uvek izlazi u susret
FOTO: Milan Cvijetic

i pomae kada je to potrebno institucijama u optinama kao to su domovi zdravlja, kulturne ustanove, kole, zatim sportskim klubovima, socijalno ugroenom stanovnitvu i tako dalje. Uticaj Kolubare vidi se u iroj drutvenoj zajednici i odvija se u vie pravaca, a ovaj gigant ima intenzivnu saradnju u brojnim projektima za podizanje uslova ivota, standarda graana ovih optina i zatite ivotne sredine. Zbog svega toga je na lokalnom nivou znaaj Kolubare vie nego evidentan, ali se, naalost, esto zaboravlja na njen znaaj kada je budet drave u pitanju. Manje-vie, smo svi svesni da energetska stabilnost Srbije zavisi od ovog privrednog drutva, s obzirom na to da se vie od polovine proizvedene struje dobija od kolubarskog lignita, ali ni uticaj na ekonomsku stabilnost nije zanemarljiv.
FEBRUAR 2014 VREME USPEHA!

Rudarski basen Kolubara, privredno drutvo za proizvodnju, preradu i transport uglja, koje posluje u sastavu JP Elektroprivreda Srbije, uveava dravni budet na vie naina, od poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, preko plaanja naknada za gradsko graevinsko zemljite lokalnim samoupravama na ijim se lokacijama vri eksploatacija uglja, plaanjem ekolokih taksi, naknada za korienje mineralnih sirovina, tj. rudne rente, do svih onih drugih obaveza RB Kolubare definisanih zakonom. Tokom 2013. godine, ukupne finansijske obaveze Kolubare prema dravi, iznosile su oko 16,62 milijarde dinara. U kontekstu profitabilnosti i odrivosti, Kolubara ne troi budetske pare, niti dobija bilo kakve subvencije iz budeta, ve kao deo privrede stvara novu vrednost,
42

finansirajui se prihodima od prodaje uglja, kae za Vreme direktor Milorad Gri. U ukupnu sumu novca, koju je Kolubara imala obavezu da uplati dravi u 2013. godini, osim rudne rente, ulaze i naknade za zatitu ivotne sredine u iznosu od oko 26,25 miliona dinara, naknada za graevinsko zemljite 1,15 milijardi dinara, obaveze po osnovu PDV-a 6,10 milijardi dinara, porez na dobit oko 466,41 milion dinara, trokovi zaposlenih, porezi na zarade, doprinosi, i mnoge druge obaveze. Kada je re o broju radnika RB Kolubare za koje se zarada obraunava sa uplatom svih poreza i doprinosa, na dan 31. decembra 2013. godine u RB Kolubari bilo je zaposleno 9680 radnika. Od 1. januara 2014. u sastavu RB Kolubare je i preduzee Kolubara metal, a radnici ovog preduzea, 2770 zaposlenih,

Drutveno odgovorno poslovanje

Vana je podrka inicijativama

Javnost prepoznaje i pamti ovu vrstu podrke i neretko ovakve aktivnosti daju doprinos ostvarenju profita, ak i vei od doprinosa koji daje na primer marketing
Drutveno odgovorno poslovanje zasnovano je na potovanju zakona, transparentnom poslovanju, investiranju u kadrove, zatiti i ouvanju ivotne sredine, visokim standardima kvaliteta rada i uvoenju sistema kvaliteta, odravanju i unapreenju poverenja kupaca, kao i na odnosu i saradnji sa drutvenom zajednicom. Od svega pomenutog, najiroj javnosti je, naravno, najvidljivija saradnja sa drutvenom zajednicom, koja se najee realizuje kroz materijalnu podrku inicijativama ili pokretanjem inicijativa, dogaajima i projektima od drutvenog znaaja, domaeg, regionalnog ili meunarodnog karaktera, a ostvaruje se kroz donacije, sponzorstva, humanitarne aktivnosti. Ova vrsta drutvene odgovornosti korporacija i u samoj kompaniji kreira pozitivan duh i raspoloenje, pogotovo kada su sami zaposleni ukljueni u timske aktivnosti, ili kada predstavljaju korporaciju u inicijativama u okruenju. S druge strane, javnost prepoznaje i pamti ovu vrstu podrke i neretko ovakve aktivnosti daju doprinos ostvarenju profita, ak i vei od doprinosa koji daje npr. marketing. Da bi ovakve inicijative dale najbolje rezultate, kako za sredinu u kojoj se realizuju tako i za samu kompaniju, najvanije je da one budu dugorono odrive, ali i da rezultat bude lako prepoznatljiv. Ureenje priobalja, parkova, farbanje klupa ili ograda kola i vrtia, saenje sadnica, uvek su dobrodole aktivnosti i realan minimum koji jedna kompanija moe da prui u sredini u kojoj posluje. Druga kategorija su inicijative koje proizlaze iz boljeg poznavanja svakodnevice drutva i malo veeg angaovanja u prepoznavanju njegovih problema. Najee su to inicijative koje se odnose na pomo zdravstvenim institucijama, ili ustanovama za zbrinjavanje dece. Podrke inicijativama u edukaciji se uglavnom usmeravaju na pomo osobama sa problemima u razvoju i socijalno ugroenim kategorijama. Pomo redovnim kolskim ustanovama i fakultetima je relativno retka i uglavnom se svodi na stipendije ili donatorske aktivnosti
FEBRUAR 2014 VREME USPEHA!

poklanjanje IT opreme, knjiga i sl. Iako smo svi svesni injenice da u edukaciji mladih lei budunost zemlje i drutva, a da mladi grabe svaku ansu da odu u inostranstvo, kod nas je inicijativa u ovom segmentu i dalje malo. Zainteresovanost za ovaj sektor treba podsticati na sve naine, a dobar primer je Piraeus banka koja je prepoznala problem odliva mladih i strunih ljudi iz nae zemlje, i ve godinama usmerava svoje drutveno delovanje u pravcu suzbijanja ovog fenomena. Naime, banka je izdvojila sredstva za

ugledna gimnazija je konano dobila priliku da, nakon vie od tri decenije pauze, bude domain takvog takmienja. Dvadeset timova koji su doli kako iz zemalja iz regiona tako i iz Rusije, Velike Britanije, Turske takmiili su se u znanju iz matematike, fizike i informatike. Iako su svi doli prvenstveno da daju svoj maksimum u znanju, osim medalja odavde su poneli i puno novih prijateljstava i lepih utisaka o naoj zemlji. Veliko je zadovoljstvo videti najbolje mlade matematiare, fiziare i informatiare na jednom mestu i dati im podsticaj da postanu glavna pokretaka snaga zemalja iz kojih dolaze. Piraeus banka je ovim sponzorstvom pokazala da je prepoznala vanost razvoja obrazovanja i nauke, da e ovom saradnjom sa mladim matematiarima na neki nain doprineti izgradnji drutva zasnovanog na pravim vrednostima. Piraeus banka ve godinama unazad

Sveana dodela nagrada

podrava razliite projekte iz obla-

ovaj program i potpisala dvogodinji protokol o saradnji sa Fondom za mlade talente pri Ministarstvu za omladinu i sport, ime je obezbedila profesionalnu praksu i novana sredstva za podrku mladim talentima. Jo jedan znaajan projekat ove banke, u tom segmentu, jeste ekskluzivni Ugovor o saradnji sa beogradskom Matematikom gimnazijom, kolom od nacionalnog znaaja iji se uspeh dokazuje sa vie od 300 osvojenih medalja na raznim takmienjima, to predstavlja jedinstveno dostignue u poreenju sa uinkom bilo koje kole u svetu. U junu 2013. banka je potpisala ovaj ugovor i time se obavezala da sponzorie prvo meunarodno takmienje u organizaciji Matematike gimnazije, pod nazivom Kup Matematike gimnazije 2013, ali i da pomogne talentovanim mladim uenicima da uestvuju na velikim internacionalnim takmienjima, pruajui im finansijsku podrku u odlasku na ta takmienja. Ovakav kup je organizovan u Srbiji prvi put od 1977. godine, a zahvaljujui Piraeus banci, ova naa

sti edukacije, ali je ovo prvi put da je ukljuena u realizaciju ovako znaajnog dogaaja, kako za Srbiju tako i za svet. Ideja je da ovaj kup postane tradicija koja e imati svoje mesto i u svetskim okvirima. Ovih dana poele su pripreme za Kup Matematike gimnazije 2014, a svoje prisustvo na ovom takmienju ve su potvrdili uesnici iz zemalja koje su uestvovale i prole godine. Takoe, za Kup 2014. stiu prijave i iz drugih zemalja koje su dobile informacije o kvalitetu prologodinjeg takmienja. Po svemu sudei, ovogodinji Kup imae mnogo jau konkurenciju, takmiara iz Nemake, Francuske, vajcarske, Italije, panije, Grke. Matematika gimnazija sigurno nije jedina kola u Srbiji koja ima ovakve kapacitete, tako da ovaj primer ne bi trebalo da ostane usamljen. S obzirom na to da drava nije u mogunosti da izdvoji sredstva za ovakve inicijative, drutveno odgovorne kompanije koje posluju kod nas sigurno to mogu i treba da urade.

43

44

FEBRUAR 2014 VREME USPEHA!

Eko-turizam

Vlasinsko jezero primer dobre prakse

Sredinom decembra prole godine, studenti Fakulteta za turizam predstavili su svoje vienje Vlasinskog jezera kao eko-turistike destinacije, i za to dobili nagradu Vlasina Award of Exellence. Neto vie o mogunostima razvoja Vlasinskog jezera i osnivanju javno-privatnih partnerstava za Vreme govore Irena Vojkov-Sollorano, stalni koordinator Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i stalni predstavnik Programa UN za razvoj, i Dimitar Andonov, direktor operacija za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju kompanije Koka-Kola
VREME: Kakve su ideje ponudili nedavno nagraeni studenti turizma? Hoe li njihovi radovi posluiti kao jedan od osnova daljeg razvijanja turizma na Vlasini? I.V.: Ideje studenata o viziji Vlasine 2020. godine o ukljuivanju lokalnog stanovnitva na principima odrivosti koristei prednost netaknute prirode bile su najupeatljivije. Studenti su pokazali svoju kreativnost i ideje u oblasti upravljanja turistikom destinacijom u zatienom podruju kroz niz predloga u oblasti unapreenja turistike ponude, ukljuujui kulturu a ne izostavljajui komponentu prirodnih resursa. Kroz ovakvu saradnju sa studentima, Program Ujedinjenih nacija za razvoj podrava ukljuivanje mladih u procese lokalnog ekonomskog razvoja. Zato ba Vlasina? Koliko ima uticaja to se fabrika Rosa u vlasnitvu Koka-Kole nalazi upravo na Vlasini? D.A.: Dobro ste primetili, svakako da je veliki uticaj na odabir lokacije za ovakav projekat imala upravo injenica da se naa Rosa nalazi upravo na podruju Vlasine. Isti razlozi zbog kojih smo nekada odabrali Rosu i sada su bili relevantni u pitanju je podruje netaknute prirode, pod zatitom drave, nedovoljno poznato. Mi smo eleli da prvo damo doprinos u svom dvoritu povezivanjem svih relevantnih inilaca iz tzv zlatnog trougla dravnog, privatnog i javnog sektora, naim znanjem o graenju brendova, i, ne najmanje vano, investiranjem u destinaciju kroz projekat. ta Vlasina trenutno nudi kao lokacija, a ta joj nedostaje? I.V.: Kroz set edukacija unapredili smo ponudu, okupili udruenja i stvorili uslove za razvoj jedinstvenog turistikog proizvoda koji se temelji na konceptu hrane nultog kilometra. Koncept hrane nultog kilometra je primer prakse u kojoj se hrana proizvodi, konzumira i prodaje a odnosi se na neindustrijsko voe i povre, med, sir i meso. Nedostatak Vlasine su kapaciteti koji se polako unapreuju i tu se misli na ljudski kapital, profesionalce sa znanjem i vetinama koji e staviti u funkciju razvoj destinacije i osigurati njenu odrivost u budunosti. Kako vidite podruje Vlasinskog jezera kroz deset godina? D.A.: Pre svega, nadamo se da e godine pred nama Vlasini doneti turiste, i s njima prihode, koji e moi da podre ekonomski razvoj ovog siromanog podruja, ne naruavajui njegovu izuzetnost. Kako ouvati tu ekoloku komponentu i ne poremetiti prirodno stanite, ako Vlasinu pone da poseuje znatno vei broj turista nego do sada? I.V.: Jedan od rezultata nae aktivnosti na Vlasini jeste poveanje posetilaca od 15 odsto, do sada, a nain na koji se lokalno
FEBRUAR 2014 VREME USPEHA!

stanovnitvo odnosi prema destinaciji predstavlja primer i za goste. Jedan od najlepih primera je domainstvo Vlasinski vrtovi, koje na Vlasini postoji dugi niz godina i prua usluge smetaja i ishrane a koje je znaajno unapredilo koncept svoje ponude nakon ukljuivanja u projekat na nain da sada nude turistiki proizvod i itinerer Vlasine sa akcentom na jedinstvenom doivljaju destinacije. Postoji li mogunost privlaenja i ulaganja u lokaciju Vlasinskog jezera i preduzetnika koji nisu iz brane turizma? D.A.: Sigurni smo da postoji, na mnogo osnova. Moemo to da ilustrujemo primerom jo jednog dugoronog projekta koji sprovodimo sa Svetskim fondom za prirodu (WWF) u podruju Gornjeg Podunavlja. Mi smo kao kompanija dali sebi i svetu obeanje da emo do 2020. godine vratiti prirodi svu vodu koju iz nje crpemo. Osim to smo opet prvo poistili u svom dvoritu, izgradnjom fabrika za preradu otpadnih voda pri svakom proizvodnom pogonu, smanjenjem koliine vode potrebne za proizvodnju i recikliranjem iskoriene vode, hteli smo da se prirodi oduimo i vratimo joj i onu vodu koja ue u nae proizvode, te smo podrali obnovu vlanih stanita koja su vana sa mnogo aspekata od odbrane od poplava do ouvanja bogatstva biljnog i ivotinjskog sveta, ali i kao prirodni filteri vode. Mi prirodi vraamo ak do 35 odsto vode iskoriene u celoj Evropi dakle mnogo vie nego to lokalno koristimo. Da li ste predstavili primer dobre prakse Vlasine i svoje ideje u irem kontekstu drugim akterima i kakve su bile reakcije? I.V.: Program UN za razvoj zalae se za to vee ukljuivanje privatnog sektora u cilju ouvanja ivotne sredine i zatienih podruja u Srbiji kako bi unapredio njihovu konkurentnost i ouvao ljudski kapital. Ovaj projekat je primer dobre prakse i naa ideja jeste da na to smisleniji nain nastavimo da razvijamo saradnju sa privatnim sektorom kako bismo ohrabrili i druge preduzetnike da na destinacijama poput Vlasine stvaraju dodatu vrednost, podravajui razvoj lokalnih zajednica i njihovih kapaciteta u oblasti turizma. Koja su jo podruja zanimljiva za javno-privatna partnerstva? D.A.: Mi verujemo da se ovakva vrsta projekata moe pokrenuti gde god postoji poklapanje dugoronog poslovnog interesa neke kompanije sa razvojem odreenog podruja. Najloginije je da kompanije ulau u predele iz kojih same potiu i time vraaju zajednici i prirodi deo svoje dobiti od poslovanja na odreenom podruju. Mi vrsto verujemo da kompanije mogu biti dugorono uspene samo onoliko koliko su uspene i zajednice u kojima funkcioniu.
45

VREME USPEHA! POSLOVNE VESTI

Evropskoj uniji i time e biti veoma olakana trgovina u regionu, a EPS e prvo poeti direktnu trgovinu na berzi u Maarskoj.

LENOVO

Preuzimanje Motorole
TELEKOM
Lenovo i Google danas su postigli obavezujui dogovor na osnovu kojeg kompanija Lenovo planira preuzimanje Motorola Mobility jedinice za smart telefone. Sa snanim poslovanjem u oblasti PC raunara i brzorastuim poslovanjem u oblasti smart telefona, ovaj dogovor e znaajno osnaiti poziciju kompanije Lenovo na tritu smart telefona. Dodatno, Lenovo e obezbediti snano prisustvo u Severnoj i Latinskoj Americi, kao i u Zapadnoj Evropi, kako bi upotpunio svoje snano i brzorastue poslovanje u oblasti smart telefona na rastuim tritima irom sveta. Cena po kojoj je izvrena ova transakcija je priblino 2,91 milijarda amerikih dolara (podlona izvesnom prilagoavanju), to ukljuuje i 1,41 milijardu plaenu po zakljuenju, od ega 660 miliona amerikih dolara u keu i 750 miliona amerikih dolara u obinim deonicama kompanije Lenovo. Preostalih 1,5 milijardi amerikih dolara bie isplaena kroz formu trogodinje obveznice.

Mladi talenti na praksi

Strunom radionicom u organizaciji Telekoma Srbija, koju su otvorili ministar omladine i sporta Vanja Udovii i generalni direktor Telekoma Srbija, Predrag ulibrk, obeleen je poetak prakse za stipendiste Fonda za mlade talente u toj kompaniji. Odabranim studentima pruena je prilika da praktino primene sve to su tokom studija nauili, kao i da steknu iskustvo neophodno za kasnije zaposlenje. Struna praksa je rezultat Sporazuma o saradnji koji su potpisali Telekom Srbija i Ministarstvo omladine i sporta u julu prole godine. Zahvaljujui sporazumu, po deset odabranih studenata Fonda za mlade talente e u naredne etiri godine, imati priliku da u Telekomu obavljaju praksu u trajanju od dva meseca pod nadzorom mentora. Studenti predstavljaju budunost ove zemlje, pa smo se mi u Telekomu Srbija potrudili da damo svoj doprinos njihovom obrazovanju, da znaajno obogatimo njihova praktina znanja i uinimo ih kvalitetnijim i poeljnijim kadrom u oima buduih poslodavaca. Uz mentora koji e pratiti rad svakoga od njih i pruiti neophodnu podrku i pomo u dostizanju ciljeva prakse, uveren sam da e ovi mladi ljudi lake pronai svoj profesionalni put i odluiti da ostanu u Srbiji, izjavio je Predrag ulibrk, generalni direktor Telekoma Srbija.

UNIQA OSIGURANJE

Najaurnije u reavanju teta

Prema zvaninom izvetaju o pregledu osiguranja i teta u osiguranju od autoodgovornosti u kome je obuhvaeno 12 kompanija koje su poslovale u protekloj godini, UNIQA osiguranje je na dan 31. 12. 2013, posmatrajui od poetka godine, najbolje osiguranje u aurnosti reavanja odtetnih zahteva kao to je to bio sluaj i u prethodnih pet godina. I ovom prilikom istiemo da se u izvetaju navodi da aurnost u reavanju teta predstavlja osnovni kriterijum za procenu dobrog drutva za osiguranje. Kada su u pitanju sva osiguravajua drutva u Srbiji, prole godine zakljueno je ukupno 2.228.920 polisa obaveznog osiguranja vlasnika motornih vozila za tetu priinjenu treim licima. Posmatrajui sva osiguranja, osiguranici su tokom 2013. godine prijavili ukupno 56.817 teta, a isplaena su 50.973 odtetna zahteva. Ukupna premija koju su naplatila sva osiguravajua drutva iznosila je 19.396.409.000 dinara. Za sedam godina koliko posluje u Srbiji, UNIQA se uspeno diferencirala na tritu kao lider u oblasti brige o klijentima, to pokazuje i
46

ovaj rezultat prvo mesto u aurnosti reavanja teta u auto-odgovornosti na dan 31. 12. 2013. i to estu godinu zaredom.

KNJAZ MILO

Aqua Viva u EU
Odlukom Odeljenja za ivotnu sredinu, hranu i ruralne poslove (DEFRA), regulatornog tela EU, od decembra 2013. godine, Aqua Viva, mineralna voda kompanije Knjaz Milo nalazi se na listi mineralnih voda odobrenih na tritima Evropske unije. Nakon uvene srpske mineralne vode Knjaz Milo, sada je i Aqua Viva zvanino priznata i prepoznata kao voda vrhunskog kvaliteta u dravama Evropske unije. Kao jedna od najstarijih i najznaajnijih srpskih kompanija, Knjaz Milo uspeno iri svoje poslovanje na inostrana trita, tei kontinuiranim inovacijama i praenju novih trendova, postavljajui kvalitet proizvoda kao jedan od vodeih prioriteta. U 2013. godini, izvoz kompanije u zemljama regiona i irom sveta zabeleio je dvocifren rast, to je jo jedan dokaz uspenosti i prihvaenosti proizvoda kompanije Knjaz Milo i van granica nae zemlje, rekao je Bogdan Komlenac, menader korporativnih poslova kompanije Knjaz Milo.
FEBRUAR 2014 VREME USPEHA!

EPS

Firma u Sloveniji
Nadzorni odbor Javnog preduzea Elektroprivreda Srbije doneo je odluku o osnivanju privrednog drutva u Sloveniji EPS Trgovanje. Ova firma bie osnovana posle dobijanja saglasnosti Vlade Srbije, a radom EPS Trgovanja u Sloveniji, koja je lanica Evropske unije, jaae se pozicija EPS-a na regionalnom tritu elektrine energije, trgovina elektrinom energijom bie efikasnija uz maksimizaciju profita i smanjenje trokova snabdevanja elektrinom energijom u Srbiji. Firmom EPS Trgovanje upravljae se iz Srbije iz sedita EPS-a i s obzirom na savremene uslove trgovine elektrinom energijom nema potrebe za zapoljavanjem ljudi u Sloveniji. Osnivanjem firme u Sloveniji EPS-u je omoguena trgovina elektrinom energijom u

KULTURA
48

Intervju: Kornelije Kova

ta sam dao muzici a ta ona meni

Bio sam prvi jugoslovenski kompozitor koji se nije bavio samo usko orijentisanom i odreenom vrstom muzike. Umesto toga, kombinovao sam rok, klasiku, dez, etno, lmsku i pozorinu muziku, elei na taj nain da pokaem i da, ako je prava, muzika zapravo nema granica; da je igra. I da je kao takva najbolja... Ako bih na kraju morao da napravim neki zakljuak, da sumiram, rei u vam iskreno: nisam ni zadovoljan, a ni nezadovoljan onim to sam uradio. Najzad, imao sam sreu da ivim u sjajnim vremenima

a nije otiao prije etiri i po godine, moj otac bi ovog februara napunio sedamdeset i dvije. Kao i Kornelije Kova. Moda sam zbog toga, spremajui se za razgovor sa jednim od najznaajnijih jugoslovenskih kompozitora, sve vrijeme nesvjesno pjevuila Moja generacija iz etrdeset druge..., pjesmu Korni grupe, koju sam, jo kao djevojica, sluala u svojoj kui. Inae, s pjesmom Moja generacija Jugoslavija je 1974. uestvovala na takmienju za Pjesmu Evrovizije. Kornelije Kova nije samo jugoslovenski kompozitor, autor nezaboravnih pop i rok melodija, lmske i pozorine muzike, nego i pisac. Koji ponekad na novinarska pitanja odgovara pjevajui... Autor je autobiografskih naslova Tamne dirke (Prometej, 2003), Fusnota: prie o pesmama koje su obeleile yu-rock scenu (Laguna, 2010) i zbirke kratkih pria Falko i druge prie (K.K. Music Production, 2007) u kojoj na jednom mjestu kae: Budi ono to

jesi. Nikad nemoj beati od sebe bolje pokuaj da shvati ko si. Ko je zapravo Kornelije Kova? ta trenutno radi? Sreom, u ovim godinama ne moram da se takmiim sa mladim kompozitorima i po svaku cenu piem pesme koje bi se svidele publici, kae Kornelije Kova. Odavno ne analiziram postojeu muziku i na osnovu nje piem novu. to sam, inae, nauio jo tokom studija na Muzikoj akademiji u Sarajevu. Tako sam svojevremeno, sluajui i svirajui Betovenovu Meseevu sonatu, za Korni grupu napisao Sonatu i Etidu. Meseeva sonata, to vam je ono: ti-di-ti-ti... Znate...? E, a da sada, u ovim godinama, ponovo radim isto, pravo da vam kaem ne da mi se. Dodue, ni dananji pevai me ba neto i ne jure; tim pre to znaju da publika trai jednostavne stvari, melodije koje lako zapamti: uje ih dva, tri puta i odmah peva: la-lala... Umesto toga, radim onako kako sam uvek radio.

VREME: Kako ste radili? KORNELIJE KOVA: Komplikovano. ta to znai? Krenem lepo, sve ide po planu; odjednom, ulazim u komplikacije. Valjda mi se uini suvie obino... Pokuavajui da se u tom smislu kontroliem, esto sam znao da prste poveem selotejpom: najpre veem kaiprst i srednji, a onda i mali i domali; slobodan ostaje samo palac. E, onda komponujem palevima. Tako je nastala pesma Jedan gro. Je-dan gro, sta-ri gro, to je sve, sve to i-mam jo... Uostalom, zbog komplikovanja koje sam pomenuo, kritiari su jo sedamdesetih godina prologa veka govorili kako je muzika Korni grupe nekomercijalna, pomalo hermetina. Je li bila? Moda i jeste. Iako sam ba u vreme Korni grupe napisao mnogo pop-pesama, singlova koji su postajali hitovi. Zato se oni danas ne sviraju? Verovatno zbog
6. februar 2014. VREME REME

49

fotograje: Aleksandar Ani

toga to nikada nisam spadao u moderne kompozitore ija je muzika bila puna ondanjeg bunta i protesta; najzad, nikada nisam pisao takozvane urbane tekstove. Umesto toga, sedamdesetih godina prologa veka smo, recimo, pevali Ivo Lola; Dum-ram, pesmu o mravima i ljudima; Pastir i cvet: mladi pastir se probudio u planini, uzeo frulu i svira ovcama... Uivao sam da piem takvu vrstu muzike. Sa pesmom Pastir i cvet, Korni grupa je otila u Holandiju, na festival Singing Europe, na kome je osvojila nagradu kao najinteresantniji i najoriginalniji sastav. Moj basista je svirao saz, prethodno ga pronaavi u nekom bosanskohercegovakom selu; drugi gitarista argiju; bubnjar tarabuk, a ja indijsku frulicu, koju sam, inae, nauio da sviram samo da bih izveo uvodni deo pesme. A Trla baba lan? Trla baba lan je poslovica od koje sam napravio pesmu. I nema sumnje: uzimao sam iz tradicije, iz narodnog stvaralatva,
VREME REME 6. februar 2014.

ali ne na nain na koji to rade ostali kompozitori koji navodno kopaju po tradiciji Balkana. Nego? Nikada se nisam dominantno oslanjao na folklornu melodijsku i harmonsku strukturu; umesto toga, uzimao sam male motive koji dokazuju da je to to radim ipak negde tu, da postoji u naoj balkanskoj tradiciji... Pogledajte, recimo, Pjevam danju, pjevam nou: re je o maarskom folkloru. ist arda! Tara-dam-didi-di-di-di-ta-ra-dam-di-di-di-di-di-ta-radam-da-da-da-di-di... Vidite?! Dete sam meanog braka, Jugosloven, pa... U vaim kompozicijama zapravo pjeva Jugoslavija? Peva. U njima imate od svega pomalo. Ali, to ne radim svesno; naprosto, tako doe... Kada sam za Lepu Brenu napisao Sitnije, Cile, sitnije, optuili su me da sam u jugoslovensku muziku uveo turbo-folk. To je smeno!

ta je smijeno? Ta pesma nema veze sa narodnjacima. A kako je nastala? Brenin menader me je mesecima molio da doem u Hotel Jugoslavija da je ujem. Brena ne peva samo narodnjake!, ubeivao me je. Doi, ovee! Na kraju sam otiao. Pevala je grupu abba, italijansku muziku... Ipak, znao sam da imamo veoma malo vremena, a evrovizijska pesma se ne pie za dan ili dva. Trebalo je sesti, razmisliti, napisati. Kada sam na kraju prihvatio, shvativi da je re o muziarima koji vuku na narodnjake, u uvodu pesme sam uzeo ono: dam-da-di-ra-da-ra-dam-da-di-ra-da-ra... I to je sve to sam ubacio od narodne muzike. Ostalo je Boney M: dam-dara-damdi-da-di-da-da-da... Svejedno, ipak sam optuen za turbo-folk. Inae, uvijek se dugo pripremate prije nego to sjednete i napiete pjesmu? Ne uvek; iako se dogodi... Etida se, recimo, dugo kuvala u mojoj glavi. Naime, dok

50

sam jo bio dete, u Subotici sam esto prolazio pored kue sa uvek sputenim roletnama iz koje se ula muzika. Ko li to svira, pitao sam se. Nikada nisam saznao; a zamiljao sam kako taj klavir svira neka veoma mlada devojka. to sam zapamtio i to je bilo dovoljno da napravim priu: Plove u tiini neke davne misli i vraaju me danima kad sam bio dete... Devojka je svirala najlepu sonatu danima u tamnoj sobi za klavirom... Kada sam dobio sliku, setio sam se da sam na Akademiji polagao Betovena. E, mislio sam, Etida e ii po harmonijama Betovenove sonate. Re je o iii stavu koji ide u veoma brzom tempu; kod mene je ilo kao balada. Inae, komponovao sam razliite stvari: deije pesme, dez, pop-hitove, filmsku muziku, kompozicije koje vuku na tradiciju... I gdje ste se najbolje osjeali? Gdje ste najvie uivali? Uvek sam uivao kada napravim dobru muziku, ma kom anru ona pripadala. I, kada ve neto napiem, onda to kasnije mnogo puta presluavam, razmiljam o tome. Retko kada doterujem jer mislim da je nabolje ono to prvo izae... Stvaralaki in je, inae, veoma nejasan: nikada ne znam od ega kreem. Tim pre to za razliku od prie ili od teksta, melodiju ne moete da zamislite; moete da je svirate, da je pevuite, zvidite. I da onda gledate dokle ste doli. Pored toga, kada sam pisao melodiju, u veini sluajeva nisam imao tekst; kasnije bih ga uglazbio. A uglazbio sam toliko pesama naih velikih pesnika: Oajnu pesmu Milana Rakia, Pesmo moja Jove Jovanovia Zmaja, Pevam danju pevam nou Branka Radievia, pa Jovana Duia, Ljubivoja Rumovia, Branka opia... Kako izgleda taj proces uglazbe? Re nema melodiju, ali ima ritam. Evo, dodajte mi tu vau knjigu! Sluajte: Napuu-stio-je-me-sto-za stooo-lom-u-za-baenom-re-storanu-i-zah-va-lio-se-na-drutvu... ujete li? Pevam! Pevao bih vam i tekst iz novina, ta god elite. Razumete? I tu nema mistikacija. Mnoge vae kompozicije su kasnije izvoene u drugaijim aranmanima. Kako vam zvue? oveku je drago kada uje na koji je nain neko doiveo ono to je on nekada

napisao. Ne volim samo kada iskoriste tekst moje pesme pa se onda krvniki zajebavaju. A bilo je i toga... Iako sam imao pravo da zabranim, to nikada nisam uinio. U knjizi Bolja prolost, Petar Lukovi kae kako su vas, zbog toga to ste u Korni grupi esto mijenjali pjevae, nazivali diktatorom. Jeste li zaista bili teki za saradnju? Muziari sa kojima sam svirao bili su dobri i zahvalan sam im na tome to su ostali u stalnoj postavi Korni grupe. Gitaristu smo promenili posle godinu, godinu i po; ostali su svirali do kraja. Ali, tano je: menjao sam pevae. U to vreme sedamdesetih uivali smo u tome da eksperimentiemo, da spajamo dez i rok, pravimo muziku koja je drugaija. Melodije su postajale sve tee, pa sam, prirodno, tragao za pevaem koji e biti u stanju da to otpeva. A u tome se svi ba nisu najbolje snalazili; zato sam menjao. U emu je, recimo, bio problem sa Zdravkom oliem? Zdravka olia sam prvi put video u Ambasadorima, na lageru sezone. Imao je odlian nastup, bio mlad, zgodan, pokretljiv, dobro pevao. Sve! Dodue, mislio sam da je vie u rokenrolu... Iako je pitanje je li Korni grupa uopte svirala rokenrol. Lino, mislim da je sve to sam radio bila sinteza roka, klasike, deza, tradicije... Nikada samo rok. E, da, Zdravko... Prilikom nastupa u jednom od novosadskih fakulteta, u atmosferi koja je bila usijana krcat prostor, publika svuda okolo, plafon na pola metra iznad naih glava Zdravko se, pevajui, u jednom momentu bacio na kolena. ovee, kao ore Marjanovi! Nisam mogao da verujem! A kaem vam: mlad, trebalo je da bude blii roku. Ipak, sutina spora nije bilo to bacanje na kolena; jednostavno, pokazalo se da njemu ta vrsta muzike nije leala. Zato smo se razili. Kasnije sam za njega mnogo toga komponovao. I to veoma uspeno. A te prie diktator i to... Moete da pitate Dadu Topia, rei e vam. Iako je i on, kao i mnogi sa kojima sam saraivao, jedno vreme o meni govorio kao o diktatoru. Ko je od pjevaa koji su proli kroz Korni grupu po vaem miljenju bio najkompletniji muziar? Ko vam je bio najblii?

Ako gledamo iz ugla onoga to sam eleo, kako sam zamiljao da bi neto to napiem trebalo da zvui, onda su to bili Dado Topi i Zlatko Pejakovi. Bio je tu i jedan... Oprostite, imam povremenu amneziju... Opasan broj godina: sedam dva! Ne moe, znate... Seam se da je imao hrapav glas, neto kao Do Koker. Duan Prelevi? Jeste! Prelevi je bio dobar peva, ali opasan. Voleo je da se tue... Zar ne mislite da je nekome ko je zavrio Muziku akademiju satisfakcija da celog ivota pie pesmice od osam taktova, rekli ste u jednom intervjuu. Je li vam danas ao to se niste bavili nekom drugom vrstom muzike? Jeste. Tim pre to je klasika daleko odmakla. Danas me, budui da dugo nisam pisao tu vrstu muzike, nije sramota da klasine kompozitore kakvi su Zoran Eri ili Sran Hofman pitam za savet, da ih zamolim da mi pregledaju rad. Samo u snovima, naravno... Naroito zbog toga to nisam imao priliku da esto radim sa orkestrom. To nije kao na Berkliju, gde studenti Orkestracije araniranja svakoga dana imaju obavezu da za dez orkestar araniraju esnaest zadatih taktova. Eto, tako se ui. A ne kao kod nas na akademijama. Naroito ne kao to se to inilo nekada, recimo u periodu od 1961. do 1964, dok sam studirao na sarajevskoj Muzikoj akademiji. Zbilja, kako je izgledalo studirati muziku ezdesetih na Muzikoj akademiji u Sarajevu? Naalost, nisam studirao Orkestraciju; studirao sam Teoriju i klavir, vrsto verujui da mi je neophodno samo teorijsko znanje. Inae, nikada se nisam spremao za to da budem klasiar, da budem
6. februar 2014. VREME REME

51

reproduktivac koji svira dela svetskih kompozitora. Na akademiji sam naroito voleo Kontrapunkt, predmet koji je zapravo savren model po kome se muziko znanje najbolje i osea i vidi. Re je o kretanju note prema noti, odnosu zvuka koji komunicira sa drugim, ili istovremeno sa vie njih. Recimo, imate Cis i A; e, sada se taj Cis i A kreu: jedan ide gore, drugi dole; prvi zastane, drugi se penje... Troglasne invencije, pa to je Bah! Dakle, uio sam Teoriju, voleo Kontrapunkt i Solfeo, koji je za sve muzike kole, za sve akademije, za sve muziare najvaniji predmet. Vjerujem da za vau biograju kompozitora nije bez znaaja to to je va otac bio dirigent, profesor muzike i direktor muzikog festivala u Subotici. A moj deda Kornel muziar koji je u subotikom Simfonijskom orkestru svirao violinu i kontrabas. Ali nije komponovao. U Subotici je vodio nekoliko horova, meu kojima i crkveni. Deda je bio ve veoma star kada ga je pisac knjige Po pranjavim subotikim drumovima video kako je u dvoritu kue naloio vatru u koju je bacao note. Zato to radite?, pitao ga je. Zato to ovo vie nikome nije potrebno, odgovorio je zaneseno, ne skidajui pogled sa hartije koja je gorela. Inae, pre Drugog svetskog rata, u Suboticu koja je u to vreme bila deo Maarske stigao je Lanji Erno, dirigent iz Budimpete, sa zadatkom da podigne kulturni ivot grada. Erno je bio odlian pedagog, sjajan dirigent. U Simfonijskom orkestru kojim je dirigovao, moj deda je svirao violinu. Sinovi moji, rekao je oajni Lanji Erno onoga dana kada je njegov kontrabasista
VREME REME 6. februar 2014.

umro. ta emo da radimo? Simfonijski orkestar ne moe bez kontrabasa koji niko u Subotici ne svira... E, onda se moj deda ponudio da zameni umrlog kontrabasistu i tako spasao orkestar. Deda je kasnije dirigovao i mnoge poznate operete tog vremena. A otac? I otac je bio muziar... Dete sam meovitog braka, rekao sam vam: otac Maar, majka Srpkinja. Budui da to nije stvar zakona, da to ovek sam bira, prihvatio sam oevu stranu. I volim to to sam Maar. U Jugoslaviji vas niko nikada o tome nije pitao. ezdesetih godina prologa veka sam, kao student Muzike akademije koji je svirao po igrankama, od prijatelja saznavao da su sarajevske devojke govorile kako je u njihov grad stigao zgodan Maar iz Subotice koji jo i dobro svira. Dakle, ne samo da sam Maar iz Subotice, nego sam, eto, bio i zgodan. A imate i to neobino ime. Roen sam u Niu 1942. Moji roditelji su se prethodno bili dogovorili da e, bude li muko, detetu otac dati ime. U poetku, dok jo nisu zvanino upisali, ideja je bila da se zovem Kornel, po dedi. Meutim, plaei se kako e u tom ratnom haosu reagovati rodbina i susedi, majci je ipak polo za rukom da oca ubedi da ime nekako ublai; tako sam postao Kornelije. Kada o tome razmiljam, volim da verujem da mi je majka dala ime po uvenom srpskom horovoi, Korneliju Stankoviu, koji je muziku studirao u Budimpeti. Ali, kako to da ste roeni u Niu? Majka je iz Nia, otac iz Subotice. Otac je 1937, 1938. i 1939. sa svojim orkestrom svirao po celoj Kraljevini Jugoslaviji; naroito po banjama. Nilija, muziar iz oevog sastava, neprestano je priao o ratu koji se spremao i mog oca nekako nagovorio da s njim ode u Ni. Otac se zaposlio u Socijalnom osiguranju radnika, gde je sreo moju majku koja je radila u istoj zgradi, samo na drugom spratu. Rat su proveli u Niu? U Niu, koji je etrdesetih godina prolog veka bio deo Nedieve Srbije, iveli su do 1943, kada je donesen zakon po kome je strancima bilo ukinuto pravo na rad. Kako je otac bio stranac, svi smo morali da se vratimo u Suboticu, gde smo doekali kraj rata.

Mnogo godina kasnije, u roditeljskoj kui sam pronaao molbu koju je otac uputio jugoslovenskoj ambasadi u Maarskoj: traio je dozvolu da se sa porodicom vrati u Suboticu. Po toj bih osnovi danas mogao da traim maarski paso. Kako to da ste Muziku akademiju upisali ba u Sarajevu? U Beogradu nisam proao prijemni; tako. I nisam se pokajao to sam doao u Sarajevo. Imao sam divne profesore. Dane Skerl mi je, recimo, predavao Muzike oblike; Harmoniju Boidar Trudi... Harmonija je na svim akademijama veoma vaan predmet. Budui da je propisivao striktna pravila koji ste se morali pridravati, taj mi je predmet, seam se, zadavao dosta muke. Zato? Paralelne kvinte i paralelne oktave su, na primer, bile zabranjene; ako ih napravite, moete biti sigurni da ste pali na ispitu. Istovremeno, one su za rokere bile veoma vane... Ili, odnos intervala tritonusa: ako ga ne sprovedete kako valja, dobili biste slabu ocenu. ta ste jo uili na Akademiji? Istoriju muzike mi je predavao Joe Sivec; Klavir Ruica Savi, iji je mu radio na Televiziji Sarajevo; Solfeo Eli Bai, majka glumca Relje Baia. Gospoa Bai nas je na svoj poseban nain uila da itamo note. Tih ezdesetih godina sam, kada bih god bio u prilici, kupovao note dez muziara. Posebno Dejva Brubeka, poznatog i po tome to je kombinovao klasiku i dez. Na Radio Sarajevu sam, pokuavajui da sledim Brubeka, napravio i nekoliko slinih snimaka . Na Radio Sarajevu ste radili dok ste studirali? Tako je. Pozvali su me Zlatko Dani i Nika Dabovi, urednici Zabavne redakcije Radio Sarajeva. Deko, rekli su, dobro svira. Hoe li da doe na Radio Sarajevo? Spremi orkestar, prijavi i snimaj! Tako sam poeo. I to sa dez triom. Snimali smo mnogo... Kupio sam note Oskara Pitersona, mog oboavanog pijaniste, i kroz one njegove ta-da-da-di-da-da-dida-du-du-duda-du-du-dadada-du-di-dudi du-di-du-da uio dez. Kod Dejva Brubeka sam u meuvremenu otkrio akorde jedan preko drugoga to sam mislio da je... uo sam ih, dodue, i ranije, ali kada

52

sam video: Ge, Ef, Ha, Ef, As, Des, Ef... Uh, mislio sam, to je to! Kako su reagovali vai profesori? Najvie se ljutio profesor Kontrapunkta... Oprostite, ne mogu mu se setiti imena. Boe, izgleda da postajete svedok laganog umiranja; umiranja uspomena... Dobro, sjetiete se kasnije... Ne, ne... Antun Lavrin, tako se zvao! Bio je ovek starog kova; beki ak, kome sam kasnije posvetio kompoziciju Moj profesor. Profesoru Lavrinu se nije dopadalo to to sam, umesto da se posvetim Akademiji, svirao po igrankama i snimao taj dez na Radio Sarajevu. Gde je Kova?!, ljutio bi se kada bi shvatio da opet nisam na predavanju. Taj njegov dez...

instrumentalnu muziku koju sam nazvao Balkan. Bila je posveena mojoj zemlji, Jugoslaviji. Jedna od kompozicija, balada, nosila je naziv Smrt u Rajskoj dolini. Znate li gde je Rajska dolina? Gdje? Na Jahorini. Tamo su mnogi od nas Jugoslovena prvi put stali na skije. Iako nisam imao pojma da li su ba na tom mestu ikada voene borbe, piui, zamiljao sam Rajsku dolinu, nekog deaka koji je u njoj nauio da skija i koji je, nekoliko godina kasnije, na tom mestu izgubio ivot. Moda sam njegovu smrt pogreno smestio u Rajsku dolinu; moda tamo nikada nije ispaljen nijedan metak... U svakom sluaju, inspiracija je bila snana. Taj lm sam video u svojoj glavi i tom nepozna-

ta ste odgovorili? Kako?!, udio sam se. Ljudski! Ne znam kako drugaije... Ne interesuje me kog su politikog opredeljenja roditelji te nesrene dece, ko su njihovi preci! Zar traite od mene da razgovaramo na taj nain?! Jeste li se tokom rata uli sa nekim od svojih sarajevskih prijatelja? uo sam se sa Gordanom Maga, balerinom. Rekla mi je da je ranjen Esad Arnautali. Esad je bio... Pozvao sam, javila se Esadova supruga. Nije metak, rekla je, rapnel... Nosi zavoj... U podrumu je, sa ostalima... Uestvujui tih dana u emisiji na panskoj televiziji, sreo sam i oveka iz austrijskog Crvenog krsta koji mi je rekao da su-

Sa bratom

Kao gimnazijalac

Korni grupa sa Dadom Topiem

Sa J. Boekom

Na kraju, kada smo diplomirali, profesora Lavrina sam pozvao na ruak, pokuavajui da mu objasnim zato sam ponekad izostajao sa njegovih predavanja. Bilo mi je stalo da to razjasnim. Vi ste talentovan ovek, veoma vas cenim, rekao mi je. Ali, moram da vam kaem da mi je uvek bilo ao to svoj talenat traite na te bezvezne stvari... Kao i veini ljudi, i meni je vreme studiranja u Sarajevu bilo najlepi period u ivotu. Pretpostavljam da ste onda naroito teko doivjeli etvorogodinju opsadu Sarajeva? Roen sam u Jugoslaviji; rat je bio poslednja stvar koju sam mogao da zamislim. Ajde, Srbi i Hrvati: ta besmislena netrpeljivost je uvek postojala, postoji i danas. Ali Bosanci...?! Jo 1989. sam otiao u paniju, u Madrid; u Beograd sam se vratio 1995. Kako bih pobegao od jugoslovenskog uasa, tih godina sam pisao

tom mladiu posvetio svoju baladu. Na albumu imate i Boi nadomak Vukovara: pokuao sam da se stavim u ulogu mladog vojnika koji je poetkom devedesetih iz Beograda i to ba na Boi krenuo na Vukovar. Na cd-u Balkan imate desetak slinih kompozicija. Ko ga je izdao? cd je izdala Ariola, a C.E.A.R., organizacija za izbeglice iz celog sveta predloila da se sav prihod od prodaje uplati deci rtvama rata u Bosni i Hercegovini. Svoj deci! Naravno da sam pristao. Iako pre toga niko u paniji za mene nije ni uo, cd je prodat u 35.000 primeraka. Oito, svi su hteli da nekako pomognu. panski novinari su slikali i Felipea Gonsalesa dok je kupovao moj cd Balkan. U meuvremenu sam bio pozivan da gostujem na panskim televizijama, u njihovim informativnim emisijama. Kako to da jedan Srbin pomae deci Sarajeva?, pitali su me.

tradan odlazi u Sarajevo. Zamolio sam ga da ponese pisamce koje sam napisao odmah tu, na komadu papira... Kome? Davorinu Popoviu i Kemalu Montenu. Kemo, Davore, drte se, sa vama sam! Kornelije. Kasnije su to obojica pominjali. Meutim, ni jednoga ni drugoga nisam uspevao da dobijem, budui da su saznao sam kasnije tih godina visili u prostorijama fis-a. Igrali su karte, pili dok su ovi udarali sa brda. Kako ste upoznali Davorina Popovia? ezdesetih sam ga viao na koarkakim utakmicama: nizak, ali spretan ba kao Moka Slavni uspevao je da predribla one visoke i da d ko. Jedna ekipa navijaa je, seam se, navijajui udarala po loncima, druga je imala egrtaljke. I kada god bi Davor postigao ko, ovi sa egrtaljkama bi vikali: Pimpek, Pim-pek...
6. februar 2014. VREME REME

53

Sledei put sam Davorina Popovia video u sarajevskom klubu Sloga. Sviraju Indexi, rekli su mi. Shvatio sam da Pimpek ne samo da igra koarku nego i peva! Nema vibrato, zato dok peva trese glavom, zavitlavali smo ga kasnije. Posle su mi objasnili i odakle to Pimpek: navodno, Davor je negde iznad uha imao izraslinu koju je uporno pokuavao da sakrije kosom... Bio je sjajan ovek. Dodue, iako smo 1967. proveli ceo mesec na turneji po sssr, s njim se, budui da ne podnosim alkohol, nisam preterano druio. Naprosto, u tom smislu nisam mogao da ga pratim. Iako Davor nije bio alkoholiar... Nego?

se, u izvoenju Indexa i Davorina Popovia, devedesetih odnekud pojavio kao pirat. I to u Bugarskoj! Dok je trajala opsada, Sarajlijama su tu pesmu putali sa Pala!? Nadam se ne preesto. Proveli ste, kaete, sa Indexima mjesec dana na turneji po sssr... Nismo ili sami; ili smo sa Bobom Stefanoviem, arkom Danuom, Krstom Petroviem, Anicom Zubovi, Lidijom Kodri... Indexi su obino svirali tri, etiri kompozicije. Prva dva koncerta smo, seam se, svirali samo strane stvari. Iako, naravno, niko od nas nije znao engleski jezik. E, onda su nam jedne veeri prila dva oveka u crnim odelima i rekla da imaju dve zamerke. Koje?

Ali, kako je Davorin Popovi pjevao, ako ve, kako kaete, nije govorio engleski jezik? Kako?! U Subotici sam, meu stvarima koje sam doneo iz Sarajeva, naao papire i note sa proba. Na jednoj je i to na srpskohrvatskom bio napisan tekst pesme: Aj lav ju veri ma. Eto, tako je Davor pevao! Indexi su, inae, bili jedan od prvih jugoslovenskih bendova koji je svirao sopstvene kompozicije. A ostali? Ostali su dugo skidali amerike i engleske grupe. Ljudi, dajte neto svoje, govorio je Esad Arnautali, iji je brat svirao u prvoj postavi Indexa.

i Z. oliem

Evrovizija 1974.

Sa Indexima

Voleo je da popije, bio boem, ali nije bio alkoholiar. Nikada ga nisam video pijanog. U Indexe sam kao klavijaturista doao poetkom 1967, a otiao sredinom 1968, kada sam se, posle osam godina, vratio u Beograd. ta ste napisali za Indexe? Ne mnogo toga: Ako jednom bude sama i aranman za Jutro e promeniti sve. Jednom sam doao na ideju da napravim skraenu verziju epske pesme Boj na Miaru. Za Indexe? Naravno. U to vreme je sve bilo nae, jugoslovensko: naa epska poezija, naa tradicija, naa kultura. Tako smo iveli... U pesmi Boj na Miaru poslednji stihovi glase: Rani sina pak alji na vojsku / Srbija se umirit ne moe. Ko bi sanjao ta e se sve u meuvremenu dogoditi... Pesmu smo snimili, iako je Jugoton nikada nije objavio. Meutim, Boj na Miaru
VREME REME 6. februar 2014.

Prva je bila to da je na gitarista, za razliku od ostalih koji smo imali crne, nosio ute cipele; druga se odnosila na repertoar: naime, smetalo im je to pevamo pesme bendova koji su dolazili sa Zapada. A naa publika bi volele da uje neto od bratskih jugoslovenskih naroda, rekli su. Konferansije e vas ubudue obavetavati ta svirate. I, jeste li promijenili repertoar? Jesmo, ali nakratko. Ru-ke pru-am sa-da pre-ma te-bi..., krenuli bismo. Publika nije reagovala. Ne znaju ljudi, ta e?! Isto se dogodilo i na sledeem koncertu i na onom sledeem... E, onda je Davoru pukao lm. Hej!, okrenuo se ka bubnjaru oru Kisiu. Kreni Kadilak! Najpre se ula bas-pedala: tuf, tuf, tuf, tuf... Samo bubanj. Ali, kako je ore krenuo, publika je sve vie padala u trans. Nastavili smo sa Bitlsima i to svirali do kraja turneje po sssr.

Ve za godinu i po dana, ceo repertoar Indexa je bio na srpskohrvatskom! I, kada ih ve spominjemo, moram da kaem da su Indexe u Jugoslaviji svi sa pravom cenili. Posebno u Bosni i Hercegovini. Uostalom, Indexi su dobili najznaajnije bosanskohercegovake nagrade, ukljuujui i estoaprilsku. Oito, tamonja vlast je odlino razumela koliko su, kao moda najznaajnija jugoslovenska grupa, Indexi vani za nau kulturu; koliko doprinose armaciji i Bosne i Hercegovine i Jugoslavije. Jesu li i ostali lanovi benda imali vae muziko obrazovanje ili... Ne, iako su neki od njih kasnije upisali Akademiju. Slobodan Bodo Kovaevi i Fadil Redi su se, recimo, kolovali, zavrili Muziku akademiju u Sarajevu. Boda je svirao u dez orkestru Televizije Sarajevo. Ali, niko se od nas nije mnogo obazirao na to da li su ostali lanovi benda bili kolovani muziari; tim pre to su oni koji nisu imali nae muziko

54

Stogodinjica nestanka Embrouza Birsa

obrazovanje to nadoknaivali talentom, sluhom. Jer, ako nekome ko je talentovan otpevate: ta-na-na-na-ta-taaa, on to proba i odsvira. Bili smo kao Bitlsi. Jugoslovenskoj muzici elim da dam neki vredniji doprinos, rekli ste u intervjuu Petru Lukoviu. ta ste joj dali, ta mislite? Eh, ta sam dao?! Ne znam... Danas bih voleo da nekako doem do sredstava i konano napravim mjuzikl o kome razmiljam jo od kraja sedamdesetih: Ispovest mangupa, Sergej Jesenjin... Svia mi se Jesenjinova poezija, on kao linost koji je po svemu razliit od mene. Po emu razliit? Po onome kako je iveo, kako je razmiljao o ivotu... Razliit, dakle, ne samo u smislu uivanja u alkoholu, boemskom ivotu, nego i zbog toga to, recimo, Jesenjin nije doiveo moje godine. Umro je mlad... Sve u svemu, na tome radim jo od 1980; pokuavam da mjuzikl nekako privedem kraju, da konano izae pred publiku. Naalost, nemam sree sa libretistima. Kako to? Tako! Kaem: uzmite Jesenjinovu poeziju, pisma, biograju, romane o njemu; od toga sloite tekst. E, ali ne moe! Ne sluaju! Iako ih molim da samo kao ptice eprkaju po onome to je ve napisano, da to uzimaju i reaju; daba! Kroz mesec ili dva vidim da izmiljaju priu koju uklapaju u neto to su sami zamislili. to, naravno, ne odgovara onome to sam ja zamislio. Eto, ispade da su ipak u pravu oni koji tvrde da ste teki za saradnju? Ma, nisam, verujete. Ne traim nita posebno. A to to pitate ta sam dao muzici... Moda to to sam bio prvi jugoslovenski kompozitor koji se nije bavio samo usko orijentisanom i odreenom vrstom muzike. Umesto toga, kombinovao sam rok, klasiku, dez, etno, lmsku i pozorinu muziku, elei na taj nain da pokaem i da, ako je prava, muzika zapravo nema granica; da je igra. I da je kao takva najbolja... Ako bih na kraju morao da napravim neki zakljuak, da sumiram, rei u vam iskreno: nisam ni zadovoljan, a ni nezadovoljan onim to sam uradio. Najzad, imao sam sreu da ivim u sjajnim vremenima! A to je... Eto...
TAMARA NIKEVI

Biti gringo u
Uprkos stogodinjoj potrazi, Birsov nestanak danas nije nita jasniji nego na poetku. Po jednom izvetaju, Birs je streljan na lokalnom groblju u mestu Sijera Mohada, po miljenju drugih, Birs je nastradao zato to je sa sobom nosio pristojnu koliinu novca... Ili su ga smatrali za pijuna... Ili uopte nije skonao u Meksiku 1914, ve je poiveo bar jo dvadesetak godina, lutajui Junom Amerikom, Afrikom i Evropom, sve do Dubrovnika

6. februar 2014. VREME REME

55

Meksiku
N
isam bio tolerantan prema tvojoj budalastoj zamisli po pitanju moje najavljene posete Andima. Pozirao sam. Ne znam zato misli da su Andi posebno spektakularni verovatno zato to nisi mnogo putovao. Meni nisu nita grandiozniji nego Stenovite planine ili Koust rejnd to su samo geografske odrednice, ali ja ne elim da budem odreeniji. Predeo koji sam imao na umu mamio me je celog ivota sada vie nego ranije, zato to je, ne udaljeniji, nego nepristupaniji za mnoge stvari od kojih je ovek u mojim godinama ve samrtniki umoran. Kakvu si samo interpretaciju uneo u pisma upuena meni s obzirom da to mesto nisi ni video, nisi naao za shodno da me obavesti, to je trebalo da uradi pre nego to si mi zamerio (ja ne primam dobro prebacivanje), ali to si uradio. Pretpostavljam da si navikao da se bavi interpretiranjem. Oboava boga koji (svemogu i sveznajui) nije u mogunosti da poalje razumljivu poruku svojoj deci i mora da ima milione plaenih interpretatora, a i ti si jedan od njih. (Pardon, ali ti si zahtevao da te preobratim sa grenih puteva.) Toliko malo znam o tvojoj interpretaciji, da ak nisam ni bio svestan da sam ti pisao o mojoj nameri da posetim Ande. Ako sam to uinio, kao to naravno jesam, mora da sam ti onda i ve rekao da nameravam da proem kroz Meksiko, to i hou, mada sad izgleda kao da e Andi morati da saekaju... Ne znam kako e i kada primiti ovo pismo; ovde nema pote, a ponekad ak ni voza koji bi mogao da ga odnese do El Pasa. Povrh toga, zaboravio sam tvoju adresu i poslau ovo pismo Lori da ti ga urui. A i Lora je moda otila u planine. to se tie mene, odavde sutra odlazim na nepoznato odredite. Citirano pismo napisano je u ihuahui, Meksiko, 26. decembra 1913, i poslednje je javljanje vie no sedamdesetogodinjeg amerikog novinara i pisca Embrouza Gvineta Birsa. Ve ranije, ujesen te godine, on je u nekoliko navrata pisao o svojoj nameri da baci pogled na revolucionarna zbivanja u Meksiku sa strane pobunjenika Pana Vilje, pre no to putovanje nastavi dalje negde prema jugu, a poto je prethodno obiao bojita na kojima se borio u amerikom graanskom ratu. Tako je jo oktobra 1913, enu svog neaka Loru obavestio o polasku na dug put u Meksiko i Junu Ameriku. Poletno odbacuje civilizaciju (Planine i pustinja su za mene!) i nalazi da je smrt pred zidom za streljanje prilino dobar nain za odlazak iz ivota. Zakljuuje: Biti gringo u Meksiku ah, to je eutanazija! Poetkom novembra Lora je dobila jo jedno njegovo pismo, iz Lareda u Teksasu. Zavrava ga reima kako ne ostaje dovoljno dugo da bi saekao njen odgovor i da ne zna ta mu je sledea stanica: Drim da to nije vano. Adios, Embrouz. Pretpostavlja se da je Birs nestao nedugo posle onog decembarskog pisma citiranog na poetku, i zato njegove biografske odrednice neretko poinju sa podatkom o roenju i smrti potonje pod znakom pitanja (1842-1914?). Ali aktuelna stogodinjica njegovog nestanka samo je deo misterije koja je jo onda poela i na kojoj i danas, nije preterivanje, poiva njegova slava i meu onima koji s knjievnou nemaju mnogo veze. Uz oreol jednog od najveih literarnih mizantropa u istoriji, odmah uz Donatana Svi a, nesumnjivo jednim od najuticajnijih amerikih novinara druge polovine xix veka, po drugim ocenama jednim od nedostinih majstora engleskog jezika, Birsa su onda, a i danas ga jo uvek prate i jednako teke diskvalikacije. Tako neki smatraju da nikada nije bio veliki pisac: sklon je vulgarnosti i je inoj imaginaciji. Ali, i tada njegov stil ga uva da ostane iv, koliko i istoa njegove mizantropije. Mnogi se slau da je na njegovo formiranje kao oveka i kao pisca presudno uticalo iskustvo amerikog graanskog rata, u koji je 1861. uao kao devetnaestogodinjak. Njegove ratne prie smatraju se boljim od Crvene znake za hrabrost, savremenika Stivena Krejna, dok drugi dre da nadmauje i samog Hemingveja. Kurt Vonegat je nekom prilikom ocenio da je Dogaaj na mostu Sovine reke, pria ijim objavljivanjem poinje Birsova slava, najvea amerika kratka pria to nije mala stvar ako je kae neko kao Vonegat. rani jadi Vreme i misteriozne okolnosti Birsovog nestanka zadrti istraivai uravnoteavaju tvrdnjom da ni mesto njegovog roenja nije izvesno. Roen je 24. juna 1842, u neemu to se slikovito zove Reka konjske peine, u okrugu Migs, u Ohaju, tada bez ikakvog upravnog statusa. Relativno skoro pronaen je poreski dokument po kom je porodica Birs 1844. godine ivela u mestu estertaunip i da je za 1843. godinu platila porez u iznosu od 1,60 dolara na ime jednog konja, tri krave i korienja javnog puta. Ali, Embrouz je odrastao i kolovao se u okrugu Kouko u Indijani, iji se administrativni centar zvao Varava. Otac Marko Aurelije Birs bio je dovoljno blesav da sve trinaestoro dece krsti imenom koje poinje na A: Abigail, Amelia, Ann, Addison, Aurelius, Augustus, Almeda, Andrew, Albert, Ambrose ovo je na Birs, Arthur, Adelia i Aurelia. Embrouzova majka Laura ervud je bila direktni potomak Viljema Bradforda, jednog od amerikih kolonista s Mejauera, ali je porodica bila poprilino siromana i pismena, tako da se Birsova sklonost itaju i pisanju pripisuje direktnom uticaju roditelja. Sa 15 godina naputa kuu i zapoljava

Uteha
Poto je Velika zemlja pokazala svoju hrabrost i junatvo u petnaest poraza u kojima nijednom neprijateljskom vojniku nije otpala ni dlaka s glave, njen Predsednik vlade zatrai mir. Biu milostiv, ree Pobednik. Ostaviu vam sve osim vaih kolonija, slobode, ugleda i samopotovanja. Ah, ree Predsednik vlade, vi ste doista velikoduni. Ostavljate nam nau ast. (Embrouz Birs: Fantastine basne, prev. Ranko Mastilovi)

VREME REME 6. februar 2014.

56

konfederalista u Ohajo na tlu rodnog Migs okruga: meu unionistima nalazila su se i dvojica buduih predsednika sad, Radeford Hejs i Viljem Mekinli. Bizarnim sticajem okolnosti sudbina e gotovo etrdeset godina kasnije ponovo povezati Birsa i Mekinlija. atentat na predsednika Na Mekinlija, predsednika na poetku drugog mandata, je izvren septembra 1901. atentat dok je obilazio Panameriku izlobu u Bafalu, Njujork. Upucan je u stomak sa dva metka, od kojih je jedan skliznuo preko dugmeta, a drugi zavrio u stomaku. Predsednika je elektrino vozilo hitne pomoi odvezlo u izlobenu bolnicu, koja se, meutim, nije bavila ozbiljnim povredama. Lekar koji je intervenisao nije imao iskustva ni u abdominalnoj hirurgiji ni s povredama vatrenim orujem te nije bio u stanju da locira drugi metak: paljivo je oistio i zaio ranu. Primitivni oblik rentgenskog aparata koji je bio izloen nisu koristili. Narednih dana Mekinli se oseao dobro, pa su mu lekari dozvolili da jede prepeen hleb i pije kafu... Osam dana po atentatu, 14. septembra 1901, Mekinli je umro od gangrene. E, sad, kakve to veze ima s Embrouzom Birsom? U to vreme on je jedan od vodeih novinara novinske industrije Viljema Randolfa Hersta koji je jo u svojim dvadesetim godinama, preuzimajui oev San Francisko egzaminer, kupio sve od novinara to je tada vredelo, ukljuujui uz Birsa i Marka Tvena i Deka Londona. Herstovi protivnici osumnjiili su Embrouza Birsa da je godinu dana ranije,

POSLEDNJA FOTOGRAFIJA: Embrouz Birs 19. juna 1913.

se kao tamparski egrt u jednom malom abolicionistikom listu u Ohaju. Spomen oznaka postavljena je pre deset godina u dvoritu jedne srednje kole, na petnaestak kilometara od pretpostavljenog stvarnog mesta Birsovog roenja. Na spomeniku koji Birs denie kao zdanje koje bi da je spomen neega to ne treba pamtiti ili nije upameno pie da je bio uticajan ameriki novinar kraja xix veka, da se borio na strani unionista u graanskom ratu, to je iskustvo koje je prikazao u kratkim priama Chickamauga i An Occurrence at Owl Creek Bridg, da je potom iveo u San Francisku i tekao karijeru kao pisac i novinski kolumnista, dobrim delom u novinama Viljema Randolfa Hersta...

Na poetku amerikog graanskog rata mobilisan je u 9. peadijski puk Indijane. Borio se u Zapadnoj Virdiniji (1861) i privukao panju javnosti spasavanjem teko ranjenog saborca pod neprijateljskom vatrom. U bici kod iloha, aprila 1862, proao je kroz teka iskustva koje e postati teme nekoliko kratkih pria i seanja What I Saw of Shiloh. Juna 1864, ozbiljno je ranjen u glavu, u jesen se vratio u jedinicu, a iz vojske je otputen januara 1865. Vojsci se vratio jo jednom, sredinom 1866, kada se pridruio ekspediciji u inspekciji isturenih vojnih poloaja na Velikim ravnicama, zapoetoj u Omahi, Nebraska, a okonanoj u San Francisku, Kalifornija. U jednoj operaciji 1863. Embrouz Birs, tada porunik, borio se protiv upada

Iz avolovog renika
cinik. Hulja koja zbog nesavrenog vida vidi stvari onakve kakve jesu, a ne kakve bi trebalo da budu. Meu Skitima je zato bio obiaj da cinicima iskopaju oi ne bi li im popravili vid. istorija. Pria, uglavnom lana, o dogaajima, uglavnom nevanim, koji su posledica delovanja vladara, uglavnom pokvarenih i vojnika, uglavnom glupih. klie. Osnovni element i naroita vrednost popularne knjievnosti. Misao koja hre reima koje se dime. Mudrost milion budala izraena reima jednog glupaka. Fosilno oseanje u vetakoj steni. Naravouenije bez basne. Sve to je smrtno o nekoj proloj istini. olja mleka i moralnosti. epurenje pauna bez perja. Meduza koja vene na obali mora misli. Kokodakanje koje je nadivelo jaje. Rasueni epigram. kompromis. Takav dogovor zavaenih strana koji svakom protivniku daje zadovoljstvo da misli da je dobio ono to ne bi trebalo da ima, i da je lien samo onoga to je po pravu njegovo. krilo. Jedan od najvanijih organa enskog organizma, kojim ih je priroda mudro obdarila da na njemu odmaraju decu, ali ipak najkorisniji na seoskim proslavama za dranje glava odraslih mukaraca i tanjira punih hladne piletine. Mujaci nae vrste imaju rudimentarno krilo, nedovoljno razvijeno, koje ni na koji nain ne doprinosi dobrobiti ove ivotinje. majmun. ivotinja koja ivi na drveu, a naroito se esto sree na porodinim stablima. razborit. ovek koji veruje u desetinu onoga to uje, u etvrtinu onoga to proita i u polovinu onoga to vidi.
6. februar 2014. VREME REME

57

povodom ubistva guvernera Kentakija Viljema Gebela, najavio ubistvo predsednika Mekinlija. Objavio je, naime, stihove u kojima kae da se metak koji je probio Gebelove grudi ne moe nai na celom Zapadu jer samo ubrzava da poloi na odar i Mekinlija. Posle novinskih napada horu se prikljuio i dravni sekretar sad, optubom da je Herst pozivao na ubistvo predsednika Mekinlija. Herst se poneo dentlmenski: nije otpustio niti cinkario svog novinara kao autora pesme, mada je ceo skandal zauvek okonao njegove predsednike ambicije, pa ak i lanstvo u prestinom Bohemijan klubu u San Francisku. Ta veza sa Herstom trajala je gotovo dvadeset godina, mada se poetkom prolog veka povremeno dovodilo u pitanje Birsovo zdravstveno stanje, teka astma od koje je patio i posledice ratnog ranjavanja. Jedan od najpoznatijih sluajeva Birsove novinarske angaovanosti u Herstovim novinama je obaranje Zakona o renansiranju eleznice 1896. Ukratko, eleznike kompanije Junion Pacik i Central Pacik pokuale su da kroz Kongres neprimetno za javnost provuku zakon kojim ih drava oslobaa obaveze da vrate povoljne zajmove u vrednosti od 130 miliona dolara, tj. oko dananje tri milijarde dolara za dovretak Prve transkontinentalne eleznice. Birs je tokom tri meseca objavio ezdesetak lanaka o skandalu, objavljenih u San Francisko egzamineru i Njujork urnalu, tekstova kojima je zamisao elezniara potkopana izazivanjem gneva javnosti, da na kraju propadne. Jedan od ljutitih eleznikih barona prethodno je od Birsa zatraio da kae svoju cenu za odustajanje od pisanja, na ta je ovaj odgovorio u novinama: Moja cena je 130 miliona dolara. Ako, kada budete spremni da platite, mene ne bude u gradu, platite na ruke mom prijatelju, blagajniku Sjedinjenih Drava. Saradnja sa Herstom ak i privilegovana kao da nije uticala na Birsove stavove. Tako je 1898. objavio mnotvo tekstova o pansko-amerikom ratu i njegovim posledicama na Filipine i amerike odnose s Kinom. Za razliku od Hersta, drao je taj rat za golo otimanje oko moi. Saradnja e se prekinuti tek 1909, uglavnom zbog Birsovog loeg zdravlja.
VREME REME 6. februar 2014.

Opus

NA FILMU: Gregori Pek kao Embrouz Birs u lmu Old Gringo, 1989.

Dela Embrouza Birsa obuhvataju, izmeu ostalog, 16 knjiga i u njima ukupno 85 kratkih pria, koje su ga kao pisca proslavile. O trajnoj popularnosti Birsovog dela svedoi i njegova kasnija sudbina. Dogaaj na mostu Sovine reke ekranizovan je najmanje tri puta: kao nemi lm The Bridge 1929, crno-beli francuski La Rivire du Hibou 1962, i jedna verzija iz 2005. Mnotvo drugih pria prireeno je kao tv serije tipa Zone sumraka ili Alfred Hikok predstavlja ili za posebno emitovanje. Ameriki kompozitor Rodni Vaka ii komponovao je operu Sveti Embrouz zasnovanu na Birsovom ivotu. Birsov nestanak posluio je Karlosu Fuentesu za novelu Gringo Viejo, Stari gringo; novela je posluila za lm Old Gringo (1989) u kom glavnu ulogu igra Gregori Pek. Nestanak i put u Meksiko posluio je kao pozadina za vampirski horor From Dusk till Dawn 3: The Hangmans Daughter (2000). Birs se ponovo pojavljuje u budunosti u noveli Roberta Hanlajna Lost Legacy. nastradao zato to je sa sobom nosio pristojnu koliinu novca... Ili su ga smatrali za pijuna. Ili... Najzad, u mrenju ove prie ima i nas. U pogovoru za svoje izdanje Fantastinih basni (Beograd, 1982) Ranko Mastilovi pominje nekolicinu autora i biografa koji sumnjaju da je Embrouz Birs skonao u Meksiku 1914. godine. Tako A.B. Delui, autor uporednog ivotopisa E. Birsa i R.K. Mastrana (1930), malobrojne itaoce svog dela, koje je u maestralnom povezu izdao u svega 68 primeraka, vrlo ozbiljno i, mora se priznati, razlono uverava da Birs ili (a) nije skonao u Meksiku 1914, ve da je poiveo bar jo dvadesetak godina, lutajui Junom Amerikom, Afrikom i Evropom, ili da je (b) neka druga linost, koja je Birsa odlino poznavala, nastavila da alje pisma s njegovim potpisom (jedno, citirano u delu dr Baumera, nosi ig Dubrovnika sa datumom 14. april 1922), kao i kratke prie i basne (od kojih su neke uvrtene i u ovaj izbor) raznim listovima na Zapadnoj obali. Doista, Sabrana dela, objavljena 1948, sadre i tekstove kojih u prvom izdanju iz 1909-1912, nema.
ALEKSANDAR IRI

put u meksiko I tako, oktobra 1913, Birs odlazi iz Vaingtona gde je tada iveo i gde mu je, izgleda, bilo dosadno. Imao je testament kojim je sve ostavio svojoj sekretarici Keri Kristijansen ena od koje se razveo umrla je ubrzo potom, prvi sin ubio se sa 16 godina, drugi je u 27. godini umro od tuberkuloze i alkohola, a nadivela ga je samo ki Helen. ini se da mu je prvi cilj bio da obie bojna polja graanskog rata na kojima se borio: biogra navode da je do decembra proao Luizijanu i Teksas, a onda preao u El Paso u Meksiku. Ako su rekonstrukcije tane, u Sijudad Huarezu pridruio se vojsci Pana Vilje i krajem novembra bio svedok bitke kod Tjera Blanka. A onda stiemo do ihuahue, 26. decembra 1913. i onog poslednjeg pisma posle kog njegov nestanak postaje najuvenija pria u istoriji amerike knjievnosti. Uprkos stogodinjoj potrazi, taj nestanak danas nije nita jasniji nego na poetku. Po jednom izvetaju, Birs je streljan na lokalnom groblju u mestu Sijera Mohada, po miljenju drugih neverovatno je da bi se Birs uopte pridruivao Panu Vilji, trei indirektno navode na pomisao da je Birs

REODELU
58

Roman

Daleko od prozamanterije
Vladimir Sorokin: Meava prevela Mirjana Grbi Geopoetika, Beograd 2013.

Vladimir Sorokin je najudniji od ruskih postmodernista, raunajui ak i Viktora Peljevina, tu metonimiju prozne (za)udnosti; a sami ruski knjievni postmodernisti, e oni su valjda neto najudnije u savremenoj svetskoj prozi, i to u najboljem moguem smislu rei to, medu proim, znai i to da ih se nikako, ali ba nikako ne bi moglo pobrkati s preteno sterilnim i dosadnim postmodernistima serbskim, koji opravdano neitani i nevoljeni (iz)umiru pred oima ravnodune (ne) publike, samozatoeni u svom

nategnuto aleksandrijskom svetu, nenaseljenom ljudima i samo prividno/providno naseljenom knjigama. E sad, ako je Sorokin najudniji meu njima, onda je Meava i moda najudnija Sorokinova knjiga bar meu onima koje su dostupne u srpskom ili hrvatskom prevodu ali na nain koji je za sebe takoe veoma udan: radi se, naime, o romanu koji na povrinskom nivou dobrim delom (prividno) sledi obrasce tradicionalnog ruskog realistikog pripovedanja ali samo zato da od njih na koncu ne bi

ostalo nita, a da itaocu i dalje ne bude ba jasno ta (mu) se to tano dogodilo... Hm, jesam li to rekao realistikog? Pa vai, ako pristanemo na to da se tako moe nazvati sledei zaplet: usred apokaliptine snene meave, oblasni lekar Platon Ilji stie u nekakvu sresku zabit odakle bi im prije i po svaku cenu morao da se probije do izolovanog sela Dolgo u kojem vlada epidemija, a Platon je taj koji preivelima i jo nezaraenima nosi spasonosnu vakcinu. Dobro, ali ta je to seljane snalo? Kolumbijska

crna, strana zaraza koja one koje pogodi pretvara u zombije, a ovi onda idu okolo i ujedaju... Svojevrsni vitez svog poziva, Ilji jedvice nekako namoli i namami dobrodunog seoskog momka koijaa Kaljucka da ga, za pet rubalja, po stranom kijametu odveze u to sedamnaestak vrsta udaljeno selo, i oni upreu samohod sa pedeset (!) minijaturnih konjia veliine jarebice (doslovno!), koji e ih kroz smetove prtiti do sela Dolgo do kojeg, hm, nee ni uspeti da se probiju kroz nanose stranog, veitog, nepobedivog ruskog snega, ali e zato usput doiveti svakojake zgode, ukljuujui susret s zlim mlinarem kepecom i njegovom dobrom, jebeljivom enom, saplitanje o misteriozne kristalne predmete piramidalnog oblika, bizarne Azijate na nekoj nejasnoj dravnoj slubi usred Nedoije koji Iljiu daju potpuno transcendirajuu drogu...

SCENA

Zograf u Francuskom institutu

U sredu 12. februara u Francuskom institutu u Beogradu bie otvorena izloba stripova Aleksandra Zografa pod nazivom ivot u stripu. Okosnicu izlobe ine stripovi iz lista Vreme, koji su u Francuskoj objavljeni u kolekciji nazvanoj Vestiges du monde, iji je drugi tom najavljen za kraj ove godine, kod izdavaa LAssociation. O svojoj saradnji sa kultnom francuskom izdavakom kuom, koja je zasluna, izmeu ostalog, i za pronalazak Maran Satrapi, kuom koju je zapravo osnovala grupa inovativnih strip crtaa, Zograf u katalogu izlobe kae: Meu predstavnicima nove francuske strip scene bio je i David B, crta kojeg sam 1997. godine sreo na strip festivalu u Oksfordu. Shvatili smo da nam je zajedniko to pokuavamo da crtamo prema belekama snova, kao i autobiografski pristup stripu. Nakon povratka u Pariz, on je preporuio moje stranicama novopokrenutog asopisa Lapin. Tako sam se naao u krugu svakako najinovativnije grupe crtaa koja se u novije vreme pojavila u Francuskoj njihova ideja je bila da strip ne mora da bude iskljuivo upakovan u luksuzno opremljene albume u boji, kao to je to evropska publika navikla da oekuje. Jednostavna oprema, duboko intiman nain pripovedanja, ekspresivan izraz, kritian stav prema problemima drutva u kojem ivimo, to su bile neke od njihovih ideja. Pored stripova iz Vremena, izloba je posveena i dugogodinjim aktivnostima naeg autora u zemlji koja predstavlja evropsku prestonicu stripa. Pored tri objavljena naslova za LAssociation, Aleksandar Zograf je svoj rad predstavio na izlobama i radionicama u Parizu, Poatjeu, Bordou, Lilu i desetini drugih mesta u Francuskoj.
6. februar 2014. VREME REME

stripove zanimljivoj skupini strip crtaa, koji su se udruili u izdavaku kuu jednostavno nazvanu LAssociation. Oni su me pozvali da objavljujem na

TV MANIJAK
59

A sve se to deava u Rusiji koja je otprilike dananja, ali je sve nekako pomereno, zemljom vlada izvesni Car sa svojom familijom, ljudi gledaju radio ne bi li se informisali (postoje samo tri kanala: na prvom vesti o privrednim uspesima, na drugom crkvena sluba, na treem zabava), i ivi se ivotom koji vie lii na onaj iz pripovedaka seoske proze xix veka nego na dananji; osim to u toj prozi nije bilo konja veliine jarebice, a bogami ni divova od po pet-est metara visine, a ba o jednog takvog, umrlog u snegu, umalo e se razlupati Kaljuckova klopocija... Teko je, dakle, odgonetnuti i denisati ta je ovo, po iole konvencionalnim merilima. Satira? Vai, ali na ta tano? Stilska veba? Poigravanje s famoznim itaoevim horizontom oekivanja i preputanje itaocu da sam u sve to to mu Meava nudi upie ona znaenja koja mu se otvaraju ako mu se uopte otvaraju? Ili najpre recimo da je to izbor ovog itaoca varijacija na temu veitih ruskih egzistencijalnih pitanja, tu i tamo diskretno posoljena hintovima i namignuima koja nisu nuno prozirna neruskom itaocu? Ali gle, ta god bila, Meava se ne isputa iz ruku do kraja, a Sorokinu uspeva da itaoca namami, pa zadri i na koncu zadovolji i zasiti svojom pripovedakom magijom; neto nalik na situaciju u kojoj nemate pojma ta je to to jedete i od koje je to, pobogu, biljke ili ivotinje, ali ne moete i ne elite da prestanete da jedete. Ne rekoh li jo na poetku da je sve to udno? Da, ali: od takvih se uda sastoji knjievnost, a tamo gde ih nema ima samo bezukusne, mada nutritivno ispravne odlikake prozamanterije. Sorokinovsko pisanje ne ui se na kursevima kreativnog pisanja, jer ono je kreativno po sebi, ak i kad niste ba sigurni kojim kursom je zaplovilo.
TEOFIL PANI

Uze ono dete

Ove nedelje Fejsbuk je proslavio deseti roendan. Srbija dri etvrto mesto po broju fb prola po glavi stanovnika. Procenjuje se da oko dva miliona graana koristi internet, a postoji 3,4 miliona prola. Dakle, svaki korisnik ima svoj ocijelni prol i jo jedan za posao ili lano predstavljanje! Mnogo volimo da se druimo na drutvenim mreama, volimo da virimo ta rade komije i prijatelji. Nai politiari, slubenici i slubenice u Vladi takoe su od krvi i mesa, pa se esto pobrkaju slubeni i privatni proli. Tada u tabloidima listamo fotke sa mora, sel u donjem veu, zezanje u avionu sa rokovnikom i efom, veere sa prijateljima. Volimo da se pokaemo pred svetom, a ta je bolje od svetske drutvene mree? Protekle nedelje, kao u narodnoj pesmi Buna na dahije, orkanski vetar i smetovi snega kao da su nagovetavali poetak predizborne kampanje u Srbiji. Na zrenjaninskom putu, oko Subotice i Poarevca, ljudi su satima, a neki bogami i danima, bili zavejani u smetovima. Frka je poela u etvrtak nou, a u petak je oko podne spasiocima u pomo priskoila vojska Srbije. Kada su se kamere pojavile pred zavejanim kolonama, u akciju spasavanja ukljuili su se i ppv Aleksandar Vui, a neto kasnije i Nole nacionale. Snimak Aleksandra Vuia kako vadi dete iz autobusa, prti kroz meavu do helikoptera daje izjavu sa vetrom u kosi traje ukupno 30 sekundi i emitovan je na svim televizijama bezbroj puta. Dete je, opet, gle sluaja, mali Albanac na putu za Prizren. Sve se namestilo kampanja za izbore poela je tekom artiljerijom! Meutim, ono to se zatim desilo, pokazalo je da Srbi sve ove godine nisu samo blejali na Fejsu. Iz minuta u minut pojavljivale su se fotograje gde je uz pomo fotomontae Prvi Potpredsednik dobio natprirodne moi superheroja. Munjevito se proneo i montirani snimak sa nahovanjem o savatavanju deteta u svrhu predizborne propagande. Ovaj marketinki pokuaj da se humanost iskoristi kod biraa pretvorio se u Vuievu nonu moru, jer je zezanje dobilo nacionalne razmere, pa je naprosto bilo nemogue optuiti opoziciju za sinhronizovano zajebavanje na netu. Snena afera nastavila se brisanjem zezatorskog snimka sa svih lokacija na Jutjubu, inae dela Srana Miletia, oveka sa hiljadu glasova, odranije poznatog politiarima jer ih je potpuno ravnopravno ismejavao u lutkarskom serijalu Nikad izvini. Cenzuru je, navodno, sprovela kompanija koja prua so verske usluge rts-u! Obrazloenje je takoe apsurdno zatita autorskih prava i dostojanstva deteta koje Vui spasava. Pitam se samo kako li se oseao malian, koji verovatno ne razume jezik, dok ga neko odnosi u helikopter. Kada sam pomislio da je tu kraj saga se nastavila vanrednom sednicom Glavnog odbora sns-a, gde su optueni neki kvarcovani politiari da podjebavaju i ne rade nita niti spasavaju decu, a tv Pink se potrudio da tokom itanja saoptenja umetne sliku Bojana Pajtia. Sudbina spornog video-klipa je moete ga videti samo na Vuievom fb prolu. Ovaj sneno/kvarcovani marifetluk ima ipak za tv manijake dublje znaenje jer je u maloj medijskoj elipsi pokazao kako funkcioniu nai mediji. Prvo, nismo se snali u kriznoj situaciji, po obiaju smo zakasnili. Drugo, politiari e svaku situaciju pokuati da iskoriste za pojavljivanje na televiziji. Tree, sve tv stanice e nekritino i uvlakaki preneti pojavljivanje Vuia uestvujui u mitomaniji. etvrto, graanima je dosta politike demagogije, nisu ba potpuno apatini i politiari su im se malo smuili. Peto, ovo su evidentno prvi izbori u Srbiji na kojima e internet igrati vanu ulogu u komunikaciji sa biraima. Za mene je sudbinski vana injenica da se humor vratio u na javni prostor, jer humor smatram znakom psihikog zdravlja pojedinca i drutva. Ovog puta je materijal za zajebanciju dao Aleksandar Vui u svojoj medijskoj mitomaniji. to bi rekli sam se namestio, ali neemo morati dugo da ekamo na sledei gaf. Nee biti potrebna snena oluja da neki od kandidata poeli da fascinira birae u Putinovom stilu. Predizborna kampanja je vreme kada politiari postaju, blago reeno, neuraunljivi. Obrazi e brideti i televizijama koje su popile ozbiljnu amarinu za poltronstvo, a da je pameti, bre-bolje bi angaovali Miletia i sve sline kreativce da iz svog ugla prate kampanju do izbora. Plaim se da e internet ipak ostati jedino mesto za kreativno zezanje DRAGAN ILI politiara. Vidimo se na Fejsu

VREME REME 6. februar 2014.

SVET
60

Nemaka: Strateko partnerstvo sa Rusijom

ast je ast, a gas

Politiari u Berlinu poslednjih godina kritikuju Putinovu vlast samo kada ba moraju. Nije lepo kako se Kremlj obraunava sa politiki nepodobnima i progoni homoseksualce, ali je i te kako lepo to privredna saradnja dve zemlje donosi milijarde. Stoga kancelarki Angeli Merkel ne pada na pamet da zatee odnose sa Rusijom ni po pitanju Ukrajine. U razvoju stratekog partnerstva Berlina i Moskve sve manje se itaju moralne bukvice, a sve vie koristi digitron. A i udeo EU u ukupnoj ruskoj spoljnotrgovinskoj razmeni u prvoj polovini 2013. iznosio je 50,1 odsto
6. februar 2014. VREME REME

Najvaniji trgovinski partneri Nemake

61

je gas
KAKVE NESUGLASICE: Vladimir Putin i Angela Merkel
foto: Reuters

Sa trgovinskom razmenom od 166,9 milijardi evra 2012. godine Francuska je najvaniji spoljnotrgovinski partner Nemake. Slede Holandija (156,1 milijarda), na treem mestu je Kina (145,3 milijarde). Rusija je na desetom mestu iza Belgije, vajcarske, Austrije, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, sad. Od 2003. direktne ruske investicije u Nemakoj su se uetvorostruile, u Nemakoj posluje preko 1000 ruskih preduzea. godinjoj konferenciji pred 1300 novinara, kada je objavio svoju milost za kontroverznog biznismena Mihaila Hodorkovskog, te Nadedu Tolokonikovu i Mariju Aljohinu iz benda Pusi rajot. Bivi oligarh Hodorkovski je odmah doao u Berlin gde je nanovo predstavljen kao pravi pravcati disident. Ta mala i zakasnela pobeda zatitnika ljudskih prava u Nemakoj nije preterano slavljena. Nedugo poto je Gauk razglasio svoj bojkot Igara u Soiju, do dobro informisanog nedeljnika pigl procurelo je da se Merkelova naljutila na predsednika. Tako se samo nepotrebno dezavuie ruska vlast, navodno je zamerila kancelarka. Nemaka i Rusija ostvarile su prema podacima Savezne slube za statistiku 2012. trgovinsku razmenu od preko 80 milijardi evra, a Merkelovu ne zovu dabe vapskom domaicom to je sinonim za tedljivu i sposobnu menaderku kunog budeta. Tom budetu dobrano doprinosi izvoz maina, vozila i hemijskih proizvoda u Rusiju, te onih 40 milijardi evra godinje to ih obrne 6100 nemakih rmi u Rusiji, koje ukupno zapoljavaju 270.000 ljudi. Hiljade nemakih malih, srednjih i velikih preduzea koje posluju u Rusiji svakako su vanije Berlinu od dve lanice benda Pusi rajot koje su zavrile u zatvoru. Tako je vazda bilo i tako e ostati, kae za Vreme italijanski novinar Stefano Gracioli, koji radi kao dopisnik u Kijevu. Uostalom, to vai i za druge drave. sad, recimo, ne kritikuju preterano Saudijsku Arabiju, jer su Vaingtonu privredni odnosi (na a) vaniji od prava ena ili homoseksualaca u Rijadu, dodaje Gracioli. Istini za volju, ni sama Angela Merkel nee biti u masi od 40.000 znatieljnika i uvaenih gostiju na otvaranju Putinovih igara. Elegantno je saopteno da

sme vie da bude politiki patuljak. Mnogi komentatori su njegovu izjavu tumaili kao uvod u jae vojno angaovanje Bundesvera koji ve uestvuje sa nekoliko hiljada vojnika u esnaest inostranih misija od Islanda i Baltika, preko Kosova, Somalije i Sudana, pa sve do Avganistana i Kambode. Iako predsednik Nemake nema velika ovlaenja, Gauk samo jeziki raskonije i oratorski spretnije kae ono to misli vlada u Berlinu. Predsednik Nemake ve u petak (7. februara) ima sledeu priliku da skrene panju na sebe. Tada se u crnomorskom odmaralitu Soiju sveano otvaraju Zimske olimpijske igre na koje je Joahim Gauk trebalo da ode, ali e ipak demonstrativno ostati kod kue. Nije on dodue kao evropska komesarka Vivijen Reding jasno i glasno rekao da ne ide iz protesta zbog odnosa vlasti prema homoseksualcima, ali je ipak pobrao pohvale ovdanjih kolumnista. Nita ne pogaa ruskog vlastodrca Putina koliko izostanak monih i vanih osoba na njegovim pompeznim priredbama, pie, recimo, Rajnie post. Bivi dudista Putin eli da se pokae kao zatitnik sporta, a Gauk ne eli da u tome uestvuje. Ovaj bojkot nee umanjiti represiju nad opozicijom, niti omalovaavanje neistomiljenika u Rusiji. Ali kako bi drugaije jedan nemaki predsednik mogao da skrene panju na te probleme? pedeset milijardi Prvi meu tim problemima koje Gauk preutno kritikuje svakako je sporni zakon koji brani homoseksualnu propagandu. Nije sklonost ka istom polu zabranjena, daleko bilo, objasnio je Vladimir Putin, samo nemojte da se ljubakate i drite za ruke pred decom ili da fotograje koje bi implicirale gej razvrat kaite po internetu to je ukratko sutina zakona. Ostale razloge za kritiku Putin je delimino ublaio na onoj glasovitoj

Za Vreme iz Bona

redsednik Nemake Joahim Gauk ovih dana se ne skida sa naslovnih strana novina. Jer, Gauk je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji dao lagvort za zaokret nemake spoljne politike: Berlin mora vie da se angauje u svetu, ne sme da okree glavu, kao ekonomski div ne

VREME REME 6. februar 2014.

62

Politike veze
Nemako-ruski odnosi zasnivaju se na iroko postavljenom fundamentu saradnje u oblastima politike, privrede i civilnog drutva. Strateko partnerstvo sa Rusijom obuhvata otvoren konstruktivno-kritiki dijalog o ljudskim pravima, demokratiji i dravi prava, kao i saradnju na modernizaciji, pored ostalog, u oblastima prava, zdravstva i demograje, obrazovanja, energije i saobraaja. Rusija u Nemakoj vidi vodeeg i najvanijeg evropskog privrednog partnera. Nemaka ima izraziti interes da Rusku Federaciju ukljui u multilaterarne strukture. Najvaniji format politikog dijaloga sa Rusijom su godinje meuvladine konsultacije. Poslednje, 14. po redu, odrane su 16. novembra 2012. u Moskvi. Sa sajta Ministarstva spoljnih poslova Nemake kancelarka ni do sada nije poseivala ni letnje ni zimske igre, pa ovog puta alje ministra policije Tomasa de Mezijera u iji resor nekim udom spada i sport. Pritom, Merkelovoj ne bi ni na kraj pameti bilo da uradi neto poput Baraka Obame koji je na elo delegacije za Soi postavio bivu tenisku ampionku Bili Din King, deklarisanu lezbejku. Umesto toga, Berlin se zadovoljava tihim moralnim pridikama. Merkelova je imala itava dva mandata vremena da shvati sa kim u Kremlju ima posla. Kako u autorskom tekstu primeuje poznavateljka biveg istonog bloka Liana Fiks, doskora je Rusija posmatrana samo kao objekat nemake politike, nebrueni dijamant sa evropske periferije prepun prirodnih sirovina. (...) Tako je Rusija postala projektna povrina nemakih ideja o novom poretku, koje moemo nazvati vizionarskim ili utopijskim. Nemaka sa oduevljenjem preuzima ulogu uitelja koji na osnovu svog gorkog iskustva deli savete drugim zemljama. U eri Angele Merkel je sa tim zavreno, u razvoju stratekog partnerstva izmeu Berlina i Moskve manje se itaju moralne bukvice, a vie koristi digitron. U tom kontekstu se tumai i odluka novopeene nemake koalicione vlade da za poverenika za odnose sa Rusijom postavi Gernota Erlera. Ovaj iskusni socijaldemokrata govori ruski jezik bezmalo kao maternji, vai za posebno blagonaklonog prema Rusiji i kae da je pre svih kritika vano dopustiti Moskvi da brani svoj ugled. Berlinski profesor Tomas Rise sa Slobodnog univerziteta potvruje da su sve jae struje u Berlinu koje se uzdravaju od kritika Kremlja. Rise spada u krug strunjaka koji ne veruju da se Brisel i Berlin plae Ruskog medveda. Da, Evropi treba ruski gas, ali i Kremlju su potrebni evropski kupci, jer Putinov sistem je zavisan od izvoza gasa i na e na zapad, navodi Rise za Vreme. Polovina ruskog budeta puni se od poslova sa energentima, a polovina Gaspromovih energenata ide ba u Evropu. Saradnja je tako unosna da je ruski gigant ak dobavljaima poput nemakog koncerna E.on snizio cenu za hiljadu kubika gasa sa 400 na 380 dolara. ukrajina in fabula Kako se tu uklapaju kijevske slike, uline borbe proevropskih demonstranata i brutalnog reima (ako gledate Si-EnEn), odnosno plaenih nasilnika i snaga bezbednosti (ako vam je draa Raa tudej)? U skladu sa temom teksta, moglo bi da se krene ba od ekonomske raunice pedantni Nemci su ve anketirali stotinak svojih biznismena u Rusiji od kojih se ak 40 odsto boji se da e kriza u Ukrajini negativno uticati na njihov posao. Dok Putin suvereno dri miiavu ruku na ventilu za gas od kojeg zavisi privreda Ukrajine, Nemaka se trudi da ne raspiruje vatru. Ukrajina ima domai problem, rastrgnuta izmeu interesa Rusije, sa jedne, i eu i sad sa druge strane, kae kijevski novinar Gracioli. Nemaka pokuava da posreduje, sa skromnim uspehom. Berlin jeste na strani opozicije, ali je zapravo sam blokirao Sporazum o pridruivanju sa Ukrajinom tako to je insistirao da biva premijerka Julija Timoenko bude osloboena pre njegovog potpisivanja. Sporazum je bio pararan jo u martu 2012. i tada ga je eu stavila na led. Brisel i Berlin su sami krivi, jer je pritisak Rusije doao tek mnogo kasnije, na leto prole godine. Na gorepomenutoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti zvezda je bio svetski bokserski ampion i jedan od voa ukrajinske opozicije Vitalij Kliko, koji je doveden za isti sto sa efom diplomatije Ukrajine Leonidom Koarom. U Nemakoj se Kliko smatra domaim bokserom, ima kuu u Hamburgu, skoro sve svoje profesionalne borbe dobio je na nemakom tlu, a sada se u njega polau nade da e postati ukrajinski predsednik evropskog formata. No, sve je to nedovoljno da bi se stalo na ulj Vladimiru Putinu i ugrozili ekonomski odnosi sa Rusijom. Tako je kancelarka Merkel gotovo usput odbacila Klikove pozive da se Ukrajini uvedu sankcije. Meutim, to reim u Kijevu postaje brutalniji, to e eu tee moi da se uzdri od sankcija, smatra profesor Rise. Sa druge strane, Stefano Gracioli upozorava da sankcije ne bi donele ba nita one uvek pogaaju ljude, ionako ve oajne, a nikada reime. Sankcije bi mogle samo, kao u sluaju Belorusije, da dodatno poguraju Ukrajinu ka Rusiji, dodaje. Protiv sankcija su i nemaki privrednici koji imaju poslove po Rusiji i to je me koji Kliko denitivno gubi nokautom. Vladimir Putin je, mora biti, zadovoljan mekanim posredovanjem Brisela i Berlina tokom ukrajinske krize. Uostalom, njegovu panju sada zaokuplja Soi. Ve mesecima marljivo obilazi gradilita na kojima su bedno plaeni obespravljeni gastarbajteri podigli kule i gradove, napravivi od idilinog primorskog mesta betonsko Olimpijsko selo. Mnogo posla tu je bilo i za stotinak nemakih rmi koje su zajedno prihodovale oko 1,5 milijardi evra i koje su ve poele da uzimaju zalet za infrastrukturni bum pred Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje e Rusija organizovati 2018. godine. E, to e tek biti posao.
NEMANJA RUJEVI

PODRKA: Vitalij Kliko sa nemakim ministrom spoljnih poslova Frankom Valterom tajnmajerom foto: AP Photo

6. februar 2014. VREME REME

MOZAIK

48. Superboul

63

POBEDA: Igra Sihouksa Golden Tejt fotograe stadion Metlajf fotograje: AP Photo

Najvei spektakl na svetu

Defanzivni Sihouksi iz Sijetla preli su u napad i pobedili ofanzivne Bronkose iz Denvera sa neverovatnih 43:8 i osvojili Superboul. Orangutan Eli iz zoolokog vrta u Solt Lejk Sitiju ponovo je pogodila pobednika, to ini od 2007, tako to je od ponuenih kaciga bez oklevanja izabrala kacigu Sihouksa. A kako stvari stoje kada se najvei spektakl na svetu prerauna u dolare

meriki kolumnista Dejv Beri je pre nekoliko godina pokuao da objasni sutinu amerikog fudbala ostatku sveta koji ne razume o emu se tu zapravo radi. Beri je napisao da je poenta igre u ritualnom polivanju trenera pobednikog tima sokovima kompanije Gatorade (PepsiCo i drugi napici); da se otprilike 350 lanova tima stalno vrti oko ivice terena; da je glavna zabava u tumaenju mimike i pokreta lanova tima i igraa na televizijskom ekranu; te da svako etvrtnale traje tri sata. Prema njegovom vienju amerikog fudbala, reklame i zabavljai povremeno prekidaju akciju tranja i padanja do sledee akcije tranja i padanja, posle kojih televizijski gledaoci iz desetine razliitih uglova opet

gledaju slow motion akcije tranja, udaranja i padanja na terenu. Tako je to otprilike izgledalo i u nalu 48. Superboula na stadionu Metlajf u Nju Dersiju uz mnogo buke i masovnu histeriju. U fokusu panje i kamera bili su igra Pejton Mening i njegov Denver, koji je bio favorit u kladionicama i u medijima. Ali, sve se preokrenulo defanzivni Sihouksi iz Sijetla, sa najboljom odbranom, preli su u ofanzivu i pobedili ofanzivne Bronkose iz Denvera sa neverovatnih 43:8 i osvojili Superboul. Sihouksima je ovo bio drugi nastup u nalu i prva titula. Takoe, ovo je jedna od najuverljivijih pobeda u istoriji Superboula. Godine 1990. je San Francisko 49 savladao Denver sa 55:10.

Dvoboj Denvera i Sijetla najavljivan je kao okraj oprenih stilova igre. Prvaci Amerike konferencije Bronkosi imali su atomski napad, dok prvaci Nacionalne konferencije Sihouksi svoje uspehe temelje na vrstoj odbrani. Bronkosima je ovo bio sedmi nastup u Superboulu, a dosad su osvojili dva naslova (1998/1999, 1999/2000). Tokom ove sezone sruili su niz ofanzivnih rekorda, a njihov kvoterbek Pejton Mening (37) proglaen je najkorisnijim igraem sezone (mvp). Vlasnik pobednike ekipe Sijetl Sihouksa je Pol Alen, poznat i kao suosniva Majkrosofta. Njegovo bogatstvo se procenjuje na 15,6 milijardi dolara, on je najbogatiji vlasnik jednog nfl kluba. Odbrambeni igra Sijetla Malkom Smit

VREME REME 6. februar 2014.

64

Pojeli 14 Empajer stejt bildinga

Uz Superboul, najvei sportski dogaaj u sad, idu i velike brojke, pa se tako procenjuje da su Amerikanci za vreme utakmice pojeli oko 22,5 miliona kilograma ipsa, to bi napunilo 600 velikih teretnih kamiona, te da su to zalili sa milijardu i 228 miliona litara piva, ime se moe ispuniti 500 olimpijskih bazena. Takoe, procene govore da je 80.000 navijaa tokom utakmice na stadionu Metlajf u Nju Dersiju, izmeu ostalog, pojelo oko 8000 pica te 40.000 hotdogova. Ako bi se oni poreali u visinu, to bi ispalo kao 14 Empajer stejt bildinga. proglaen je najkorisnijim igraem (mvp) 48. Superboula. Meutim, pravi heroj nala u amerikom fudbalu je etrdesetica Derik Kolmen, igra sa oteenim sluhom, iz ekipe Sijetl Sihouksa. Mediji piu da on nije uo nita od te stravine halabuke na stadionu, ali je video ono to je vano. itao je sa usana kvoterbeka i uio napamet akcije. pilea krilca Procenjeno je da 111,3 miliona Amerikanaca svake godine gleda Superboul. Prvi put u istoriji amerikog fudbala 48. Superboul odigrao se na otvorenom stadionu Metlajf u Nju Dersiju. Kladioniari su ove godine potroili oko osam milijardi evra na gubitniki Denver i njihovog kvoterbeka Pejtona Meninga. Na sve i svata se moglo kladiti, od oblika eira Bruna Marsa do toga koliko e dugo trajati izvoenje amerike himne u interpretaciji operske pevaice Rene Fleming. Televizijska mrea fox je prodala sav reklamni prostor (oko 53 minuta) po prosenoj ceni od etiri miliona dolara za 30 sekundi, tj. 133,3 hiljade po sekundi. Sva mesta

MODERNI GLADIJATORI: Superboul 2014.

na stadionu Metlajf za 48. Superboul prodata su sredinom decembra prole godine. Najskuplja reklama u istoriji je Krajslerova, koji je za emitovanje na 45. Superboulu platio 12,4 miliona dolara. Ove godine su emitovane 43 reklame. Zavrnica nfl-a (Nacionalne fudbalske lige) najvaniji je sportski dogaaj godine i kao takav ima veliku marketinku vanost te je pravi mamac za oglaivae koji plaaju milionske iznose za svoj komadi oglasnog prostora. Pogotovo ako se uzme u obzir injenica da su Amerikanci veliki reklamoderi prema nekim istraivanjima, ak 69 odsto Amerikanaca eli da gleda utakmicu sa reklamama, a 61 odsto Amerikanaca te iste reklame kasnije trai na internetu. Kako bi reklama donela to veu korist, odnosno to due bila prisutna u javnosti, mnogi oglaivai odluili su da ih objave pre nala. Gotovo da nema industrijske grane koja nije bila zastupljena, a velika bitka za presti na ovom svojevrsnom festivalu reklama svake godine se vodi izmeu proizvoaa automobila. Posebno uloen trud u oglaavanje za vreme Superboula

esto rezultira vrhunskim auto-reklamama koje traju godinama nakon objave. Najvie su se reklamirale automobilske kompanije, proizvoai piva i bezalkoholnih pia, prehrambena industrija, osiguravajua drutva i slatkii. Amerika publika je ove godine na stadionu Metlajf u Nju Dersiju u pauzama za reklame, izmeu ostalog, videla i Radeta erbediju u reklami za M&M Peanut. Procenjeno je da je od ovog spektakla protirala i industrija kompjutera i mobilnih telefona, jer je za vreme mea ostvarena komunikacija sa oko 40 miliona stanovnika u sad. I ove godine se pojelo oko milijardu i dvesta pedeset miliona pileih krilaca, dvadeset pet hiljada tona avokada, petnaest hiljada tona ipsa, preko milijardu litara piva i osam hiljada tona kotunjavih plodova. Jedna od zanimljivosti vezanih za ovaj Superboul jeste da Bronkosi i Sihouksi dolaze iz dve savezne drave u kojima je legalizovana marihuana Sijetl je u dravi Vaington, a Denver u Koloradu. Grupa za legalizaciju marihuane zakupila je nekoliko bilborda u blizini stadiona sa porukom marihuana je bezbednija od fudbala i alkohola. zabava u poluvremenu ou-program u poluvremenu Superboula je amerika institucija. Poinje gromoglasnom najavom na Metlajf stadionu: Nacionalna fudbalska liga eli vam dobrodolicu na Pepsi ou u poluvremenu, i onda to isto jo jednom, za sluaj da neko nije dobro uo. Do sada su na Superboulu nastupale najvee zvezde, od Majkla Deksona i Rolingstonsa do Madone, i u tom smislu izbor Bruna Marsa
6. februar 2014. VREME REME

Vrednost klubova i vlasnika

Pol Alen, vlasnik Sijetl Sihouksa i Portland Trejl Blejzersa, najbogatiji je vlasnik nekog nfl kluba. Bogatstvo suosnivaa Majkroso a procenjuje se na oko 15,8 milijardi dolara. S druge strane, igra Bronkosa iz Denvera meseno zarauje preko 882.000 dolara. Pobedniki tim Superboula osvojio je 92.000 dolara, a poraeni duplo manje. Forbes je objavio vrednost klubova: Sihouksi vrede 1,08, dok je vrednost Bronkosa procenjena na 1,16 milijardi dolara. Izgradnja Metlajf stadiona kotala je 1,6 milijardi dolara pa ulazi u istoriju kao najskuplje zdanje na kojem je odigran Superboul. Prema slubenim podacima o legalnim kladionicama, prole godine je uplaeno rekordnih 99 miliona dolara na razne opklade vezane za Superboul.

65

OU U POLUVREMENU: Bruno Mars

Ulaznica od 50.000 dolara

Cena dostupnih ulaznica vrtela se oko 3449 dolara, s tim da je pre odigravanja konferencijskih nala taj prosek bio 4064 dolara. Inae, najskuplja ulaznica dostupna u legalnoj prodaji kotala je 50.000 dolara, dok je najje inija kupljena za 1150 dolara. kao glavnog zabavljaa ove godine bio je moda malo ispod oekivanja. Bruno Mars je izveo Treasure, Runaway baby i Just the Way You are, a Red Hot Chilli Pepers su odsvirali staru Give it Away. Tokom reklama, grupa U2 je predstavila novi singl Invisible. Ameriku himnu je otpevala operska pevaica Rene Fleming, a Kvin Latifa izvela je America the Beautiful. Mnogi u ali kau da je pravi pobednik Superboula zapravo Bob Dilan, koji se pojavio u reklami za Krajsler, a njegova pesma I Want You koriena je u reklami za jogurt. ou-program na Superboulu je postao planetarno popularan devedesetih godina, kada je nastupio Majkl Dekson. Posle njegovog nastupa 1993. godine Nacionalna fudbalska liga nije vie imala problema sa gledaocima i oglaivaima, a njegov nastup je ocenjen kao najbolji ikad na Superboulu. Drugi izvoa iji se nastup pamti bila je grupa U2, koja je 2002. godine izvela pesmu Where The Streets Have No Name, dok su u pozadini na velikom platnu ila imena rtava teroristikog napada 11. septembra. Najvei gaf izveo je 2004. godine kontroverzni Dastin Timberlejk kad je pocepao deo korseta Denet Dekson i amerikoj publici predstavio njenu desnu dojku. cbs, koji je prenosio program, brzo je odreagovao i pokrio prizor reklamama, ali snimak i dalje ivi na internetu. Timberlejk i Deksonova su kasnije tvrdili da to nije bilo namerno, da se sluajno desilo, ali teta je ve napravljena i neko je morao da bude kanjen. Nacionalna fudbalska liga je trajno raskinula saradnju sa mtv-jem, koji je te godine producirao
VREME REME 6. februar 2014.

ou-program Superboula. Posle tog dogaaja, na Superboulu su uglavnom nastupali stariji provereni rokeri, poput Rolingstounsa, Pola Makartnija, Madone i Brusa Springstina, koji je godinama odbijao da uestvuje. Prema pisanju Forbsa, na Superboulu koji se odravao 2010. godine u Majamiju, nastupalo je i 10.000 prostitutki koje su se rasporedile u blizini stadiona. koloseum naeg doba Spektakl ima i svoju mranu stranu, o kojoj se nerado govori, budui da je to nacionalni sport i izvor ogromne zarade. Na raun Nacionalne fudbalske lige stiu optube da je godinji prihod federacije od preko deset milijardi dolara ostvaren preko tekih povreda glava i vie stotina sluajeva prerane smrti igraa. Kritiari navode i da se ova igra bazira na sistematskoj eksploataciji mladih, mahom Afroamerikanaca, od strane belih bogataa. ak Tompson, jedan od najeih kritiara, kae da je za to nekad postojao naziv. Poreenje sa Koloseumom je jedno od najeih. U savremenom Koloseumu sve se vrti oko novca i zabave. Dvadeset najgledanijih tv programa u amerikoj istoriji su prenosi Superboula. Svaki od trideset dva tima koji ine i poseduju Nacionalnu fudbalsku ligu procenjuje se na 1,7 milijardi amerikih dolara. Na Forbsovoj listi 50 najbogatijih sportskih timova u 2013, nfl zauzima 30 mesta (60 odsto), dok fudbalski (soccer) timovi zauzimaju samo sedam mesta na listi. Kompanija Gatorade ve deset godina sponzorie nfl sa 2,3 milijarde dolara.

Ameriki fudbal je takozvani kolski sport, jedini nain da se doe do velikih klubova nfl-a je kroz sistem koleda i univerziteta. I univerziteti veoma dobro zarauju od ovog sporta 11 vrhunskih amerikih univerziteta je 2011. godine zaradilo vie od 100 miliona dolara. Treneri kolskog amerikog fudbala su takoe veoma dobro plaeni, od jednog do pet i po miliona dolara godinje, koliko vredi najplaeniji Nik Sejban sa Univeziteta Alabama. U svojoj knjizi The King of Sports Greg Isterbruk navodi da raste nasilje u amerikom fudbalu i kao jedan od dokaza za to navodi da je 1967. godine nfl propisivao prosenu dozvoljenu teinu igraa od 115 kilograma, dok je 2011. godine granica pomerena na 145 kilograma. Sudari divova iz punog trka na televiziji imaju dramatian efekat, ali je evidentan i porast smrtnih sluajeva i povreda. Bivi igra Iglsa Andre Voters je 2006. godine izvrio samoubistvo. Autopsijom je utvreno da je imao hroninu traumatsku encefalopatiju, degenerativnu promenu na mozgu izazvanu neprekidnim udarcima u glavu. Godine 2011. igra amerikog fudbala Dejv Djuerson izvrio je samoubistvo i ostavio poruku porodici da zaveta njegov mozak istraivaima Medicinskog fakulteta Univerziteta u Bostonu. Greg Isterbruk pie da je mnogo novca potrebno da bi se na kraju mea najavilo Gatorade tuiranje. Autor kae da u sad postoje samo dve institucije koje imaju mo da proizvedu neogranienu svotu novca, a to su Federalne rezerve i nfl.
BILJANA VASI

66

Orkanska koava

Prohujalo sa anticiklonom
Koava je brz vetar koji duva pri zemljinoj povrini do 2000 metara visine, i to u jesen i u zimu, najee od 25 do 40 kilometara na as, ali ume da razvije i orkanske brzine koje smo osetili prethodnih dana

ednom mi se jedan na meteorolog poalio kako vremenske prognoze na televizijama ne prikazuju sve klimatske elemente na pravi nain. Vajkajui se sa prepoznatljivom rezignacijom profesionalca koga niko ne razume i koji se gnua povrnosti modernih medija, rekao je da ga posebno ljuti to se na reljefnim grakama koje idu uz tv prognozu po pravilu izostavlja vetar, njegov smer i brzina. Meteorolozi sinoptiari, posebno ako su dobri, dok crtaju sinoptiku kartu (i dalje najpouzdanije runo) iz koje se itaju sve prognoze vremena, oslanjaju se na zakonitosti meteorolokih procesa na irokom podruju, i neizbeno, na linu procenu, ali uvek dre u glavi stotine parametara, poslednje izmerene vrednosti klimatskih elemenata, sve ono to karakterie jedno istodobno stanje atmosfere. Brzinu i smer vetra, izmeu ostalog. Zato nije ni udno da jedan sinoptiar ne razume zato autori vremenske prognoze toliko potcenjuju ulogu vetra. Vetar je vaan, ponovio mi je nekoliko puta, kao da to moe bilo ta da promeni. Prola nedelja je pokazala koliko je zaista bio u pravu. Svaka redovna i vanredna televizijska prognoza donosila je izvetaje o brzini vetra u razliitim gradovima Srbije, vetar se naao i na pomenutim prognostikim tv grakama, a metri u sekundi, vorovi i kilometri na as su se uselili i u svakodnevne razgovore, ak i meu onim graanima Republike koji ne ive na teritoriji njenog takozvanog koevskog podruja. Svi su pratili razvoj dogaaja gotovo u direktnom prenosu. Naime, klimatska nepogoda koja je izazvala smetove na brojnim putevima u Banatu i Bakoj uzdrmala je svakodnevicu irom zemlje, u Panevu i Zrenjaninu je uvedena vanredna situacija, zatvorene su kole, zabranjen saobraaj za teretna vozila, stotine hiljada ljudi su posluale pozive nadlenih, promenile svoje planove, odustale od puta, dok su, uprkos tome, hiljade ljudi ostale

zavejane na putu i bilo je neophodno spasavati ih. Budui da lokalne samouprave i komunalne slube nisu bile u stanju da se izbore sa situacijom, ve od petka ujutru u reavanje ovih problema se ukljuila Vojska Srbije, ali i itav niz drugih slubi koje je koordinirala Vlada. Kao to je ve svima poznato, u akciju spaavanja kod Feketia, na auto-putu nadomak Bake Topole, ukljuio se i teniser Novak okovi, a pre njega i prvi potpredsednik Vlade Aleksandra Vui. Ova asistencija najmonijeg oveka u Srbiji, noenje jednog deaka u rukama kroz sneg, zabeleeno kamerom Javnog servisa koja se tu zatekla, izazvalo je buru komentara, parodija, foto i video montaa na drutvenim mreama, a cela situacija se pretvorila u pravu politiku buru nakon to je Jutjub uklonio aljive snimke zbog povrede autorskih prava. To je potom shvaeno kao cenzura, kontrola medija i pokrenulo je jo veu lavinu parodiranja i deljenja subverzivnih snimaka spasavanja iz snega. Po miljenju pojedinaca, to je donekle uticalo i na sveukupne politike prilike u zemlji uoi izbora. I sve to zbog brzine vetra. Na meteorolog je, gledajui ovoliki rasplet, mogao biti zadovoljan da je na vreme upozoravao na znaaj vetra. brz vetar No, ta je to zapravo bilo? Pre deset dana, nakon perioda zauujue toplog vremena za mesec januar, na Srbiju su pale prve ozbiljnije snene padavine. Sneg je prekrio gradove i polja, da bi, mada se padavine nisu nastavile, zbog niske temperature ostao tu gde jeste nekoliko dana. Meutim, od prolog etvrtka pa sve do poetka ove sedmice, u koevskom podruju nae zemlje poeo je da duva snaan jugoistoni vetar. On se u vojvoanskoj ravnici razvijao u orkan i dostizao brzine vee od 120 kilometara na as, lomei na momente semafore i upajui stabla (u

Panevu i Vrcu), a sve vreme i bez prekida nosei sneg. Tako je na brojnim putevima napravio smetove koji su od etvrtka uvee paralisali Vojvodinu. Ovaj jugoistoni vetar, koji je u nezgodnom trenutku duvao vrlo nezgodnom brzinom, zapravo je dobro poznata koava, koja je, u sutini, lokalni, a moe se rei i endemski vetar. Koava, takva kakva jeste, kao vetar srednjeg i jakog intenziteta, postoji i duva samo u Srbiji i delovima Bugarske i Rumunije, po emu je prepoznata u svetskoj literaturi, izmeu ostalih i u Meteorolokom reniku Amerikog meteorolokog drutva. Koava kao lokalni vetar nastaje kao istovremena posledica i meteoroloke situacije i ortograje Karpata i Balkanskih planina. Inae, na raspored vazdunog pritiska i duvanje vetrova ne utie samo trenutni raspored toplih i hladnih vazdunih masa, ve i geografske karakteristike terena. Vazduh nad planinom je uvek hladniji, nego u kakvoj toploj dolini. Zbog toga postoji na desetine razliitih lokalnih vetrova. Neki primeri lokalnih vetrova su ibuk, Sveta Ana ili fen, a u naim krajevima upravo koava, kao jedna tipina lokalna stvar (nedovoljno zapaeno, meutim). Naziv koava bukvalno znai brz vetar i potekao je iz turskog jezika, od rei kos brz, i hava vetar, to najbolje i govori o njenoj prirodi. Struno, spada u katatabike vetrove (sa planine), kao i u diurnalne varijacije, poto se u toku dana menja njen intenzitet (najsnanije duva izmeu pet i deset sati ujutru). Koava se ustaljeno razvija od jugoistoka ka severozapadu, od Timoka do Subotice, u najveoj meri kroz Podunavlje, Istonu Srbiju, Banat i Baku, preko podruja koja su zato i nazvana kako je pomenuto, koevska. Duva pri zemljinoj povrini, do 2000 metara visine, i to u jesen i zimu, karakteristino velikom brzinom, najee od 25 do 40 kilometara na as, ali ume da razvije i orkanske brzine koje smo videli prethodnih
6. februar 2014. VREME REME

67

VANREDNO STANJE: Akcija andarmerije

FONET

dana. Koava donosi suvo (logino, kom oblaku je do padavina pred takvim orkanom) i ustaljeno hladno vreme. Temperatura na koavi opada daleko ispod nule, a zbog tolike brzine za nju se vezuje i snaan subjektivni oseaj hladnoe. reljef i klima Vetrovi se obino klasifikuju po takozvanoj Boforovoj skali (Bf), koja ima dvanaest stupnjeva, od prvog, to je lahor brzine 3 km/h, kad se dim podie gotovo uspravno, preko umerenog vetra od 4 Bf, koji razvija brzinu od 25 km/h, lepra zastave i povija granice, zatim olujnog vetra od 7 Bf i 55 km/h, koji povija tanka stabla, pa sve do 12 Bf, kada duva takozvani orkanski vetar, bri od 125 km/h, koji ima razarajue dejstvo. No, mada je raskrivala neke zgrade i izazvala niz indirektnih posledica, od saobraanog kolapsa do politike intrige, koava ni pri ovim brzinama nije tako razorna. Stvar je, naime, u nainu na koji duva. Meteorolozi e vas esto upozoriti kako, mada ovo jeste istoni i jugoistoni vetar, to ne znai da je svaki jugoistoni vetar koava. Naprotiv. Za koavu je, pre svega, karakteristino
VREME REME 6. februar 2014.

da duva slapovito. Za razliku od, na primer, severca, koava je onaj vetar koji dolazi u snanim udarima, koji su, izmeu ostalog, posledica naina na koji nastaje, a to je neto vrlo zanimljivo. Da bi koava nastala, potrebno je da se podese odreene okolnosti, pre svega, meteoroloke prilike i raspored vazdunih masa. Da bi do nje dolo, neophodno je da se iznad podruja Ukrajine i severnog dela Crnog mora javi anticiklon (oblast visokog pritiska), dok iznad zapadnog Mediterana uobiajeno treba da se pojavi ciklon (oblast niskog pritiska), to su inae dva sistema, karpatski i mediteranski, koji diktiraju klimu u naim oblastima. Koava, kao i svaki drugi vetar, duva iz oblasti visokog ka oblasti niskog pritiska, i mada i neke druge kombinacije imaju slian efekat povremeno, najee e takav raspored vazdunih masa stvoriti gradijent pritiska preko Vlake nizije i Junih Karpata. Sve to ne bi bilo zanimljivo da nema odgovarajueg reljefa. Zbog visine Karpata, koji su prepreka, vetar ne struji ujednaeno, ve se vazduh gomila na takozvanoj navetrenoj strani planina. Kad se nakupi, vetar se bukvalno

preliva preko planinskih vrhova u slapovima koji se potom sputaju ka ravnici. Ovde e, izlazei iz erdapske klisure ogromnom brzinom, krenuti niz Vojvodinu da bi, po tradiciji, najsnanije duvao u oblasti oko Vrca. Oko koave, neprijatne stvari, razvilo se i raznih tradicija. Izmeu ostalog, poznato je verovanje da koava duva ili tri dana, ili sedam dana ili 21 dan. I mada je ovo verovanje postavljeno na pogodno zamiljen iskaz, koji nije tautologija, ali je ostvarivo sa velikom verovatnoom (daleko verovatnije od, recimo, neeg za ta tvrdimo da uvek traje 17 dana), ono ipak nije tano. Najdugovenija zabeleena koava duvala je ak 31 dan, u februaru 1972. godine, a ni prethodna, ni potonja meteoroloka merenja ne pokazuju da ima 3-721 pravila. Koava e duvati dok su cikloni i anticikloni rasporeeni kako su rasporeeni, a kad se ovaj motor za strujanje vazduha ugasi, mase se nee u naletima slivati niz planine, a vetar e oslabiti i prestati. Potom, ni mart nee doi, a kamoli datum odravanja izbora, a koava e biti sasvim zaboravljena.
SLOBODAN BUBNJEVI

REAGOVANJA
68

Neobino nepoznavanje radnog prava

Odlazak uz tresak vratima, Vreme br. 1204

U tekstu Odlazak uz tresak vratima, objavljenom u Vremenu br. 1204, izmeu ostalog, komentarie se nacrt izmena Zakona o radu. Taj tekst, mogunost da poslodavac zaposlenom otkae ugovor o radu ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca ili ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe nastaviti rad kod poslodavca, prikazuje kao problematinu novinu koja upada u oi. Meutim, navedeni osnov za otkaz ugovora o radu u domaem pravu ve postoji. Odredbom lana 179. taka 3 vaeeg Zakona o radu (donetog 2005. godine)

predvieno je da poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu upravo iz tog razloga tj. ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe nastaviti rad kod poslodavca. Identina odredba postojala je i u ranije vaeem Zakonu o radu donetom 2001. godine (lan 101. taka 4). Sudovi, prilikom primene citirane odredbe, ne nailaze na vee potekoe. Prema praksi Vrhovnog suda Srbije, nepotovanje radne discipline podrazumeva takvo ponaanje zaposlenog (injenje ili neinjenje) u razliitim pojavnim

oblicima koje naruava disciplinu rada (tehnoloku, organizacionu, komunikacionu i svaku drugu) do te mere da mora biti prekinuto onemoguavanjem zaposlenog da nastavi rad kod poslodavca. Na primer: ziki obraun zaposlenog u preduzeu sa kolegom, odbijanje zaposlenog da se podvrgne alko-testu, nepristojno i nedolino ponaanje zaposlenog (zaposleni je na sastanku zaposlenih i rukovodstva psovao direktora). Nepoznavanje Zakona o radu, u tekstu koji komentarie predloene izmene tog zakona, zaista je neobino.
Milo Radovanovi, Novi Beograd

Astrologija, znanje i vetina

Mars u kui bezumlja i tiine, Vreme br. 11991200

Potovani g. Bubnjeviu, poto smo oboje dali doprinos emisiji na Radiju 202 Medijska vrteka 28. 1. 2014, i poto sam Vas ula, va ton, kvazitoleranciju, pseudoljubaznost, shvatila sam da ste osoba koja je kao i sve preterano ljubazne osobe u stvari zamaskirani autokrata, a iz Vaih izjava moglo bi se rei da i te kako irite govor mrnje. Ustremili ste se na astrologe koji uzimaju velike pare od lakovernih osoba ophrvanih brigama u ovim vremenima i kako astrologija nije nauka, a niko ne tvrdi da jeste. Ali jeste znanje i vetina. Pritom niste uradili nijedan horoskop niti Vam se bilo ko obratio za uslugu, ili o tome ne piete, pa i ne znate ta ljudi pitaju kada trae uslugu astrologa. Nemate Vi problem sa astrologijom ni sa astrolozima, nego sa nedovoljnom zastupljenou Vas kao naunika u sferi nauke. Pomno sam proitala Vau biograju i shvatila da ste zalutali gde god ste krenuli. Zavrili ste matematiku i ziku a zatim se vinuli u vode knjievnosti i novinarstva. Mogu kao diplomirani lolog i profesor engleske knjievnosti da komentariem samo Va knjievni opus, koji se i pored nekih nagrada ne bi nikada naslutio iz ovog teksta. Komparacija gravitacionih uticaja mase svih babica i

lekara (obino je samo jedan lekar i jedna babica, ni to ne znate) u sali za poroaje daleko je vea od uticaja svih planeta zajedno na novoroene. Kao ziar, ime to potkrepljujete? Gravitacija se uopte ne uzima kao validan faktor u astrologiji. Nijedan kontraargument o nepostojanju uticaja planeta na sve na planeti (biljni i ivotinjski svet i ljudsku vrstu, politike prevrate, izbijanje kataklizmi i ratova) niste priloili. Va nauniki i knjievni dar koji se reektuje na primeru koji navodite da je uticaj Marsa, na primer, uporediv sa gravitacionim uticajem poloaja jednog kombija u Australiji, parkiranog na jednoj ili drugoj strani ulice pred Sidnejskom operom, dovodi u sumnju da li Vi znate o emu piete, a o stilu pisanja da ne polemiemo. Mladi naunie, ziaru i knjievniku, mnogo e vode izgleda protei Dunavom dok Vi ne shvatite da kada se obraate javnosti i pokreete tribine protiv bilo ega pa i astrologije i prevaranata astrologa morate imati znanje i iskustvo. Morate priloiti svoj rad na datu temu. A u tribini uestvuju i oni koji imaju kontraargumente, a njih niste pozvali. Ali Vi umesto toga, iako u emisiji dozvoljavate astrolozima da se sa kulturoloke i literarne take gledita bave astrologijom a nazivate

naplatu njihovog rada kao kriminal, trkate od jednog do drugog izvora novca pa ste se tako nali i u ulozi urednika Centra za promociju nauke (da li samog Centra ili veb-prezentacije), u ulozi novinara Vremena, knjievnika, samo ne vidim nigde opus Vaeg naunog rada i dostignua u nauci, u ime koje neprilinim renikom bez ikakvog iskustva u domenu astrologije branite javnost od astrologa. Divim se Vaem radu jer uspevate da budete i jedan od urednika Malih novina, elektronskog asopisa za knjievnost, politiku i druge stvari koje menjaju svet (re stvari je ovde neprilina, svet menjaju vizije, ratovi, nauna dostignua, politiki procesi) i vidim da i tu nema nauke. Previe ste se rastrali, mladi naunie, na sve strane da biste mogli da se dovoljno koncentriete na astrologiju jer u njoj nema toliko para koliko ima u Pohlepi, a upravo o istorijatu ovog fenomena Vi ste pisali u asopisu Vreme. Ono o emu piemo razotkriva nas mnogo vie nego to pretpostavljamo. Zato kontroliite rei, mladi naunie, na Radiju 202 niste zvuali superiorno ni kao naunik ni kao knjievnik. Za mladog oveka, previe govora mrnje u vezi sa neim od ega mu ne preti nikakva opasnost.
Jasminka Holclajtner
6. februar 2014. VREME REME

NAVIGATOR
69

ZORAN STANOJEVI

Uklanjanje i vraanje A. Vuia

Postoji jedno pravilo kada je internet marketing bilo koje vrste u pitanju. Nikada ne koristi uobiajena sredstva iz realnog sveta, jer ona na internetu ili ne vae ili imaju neoekivan efekat. Ovu lekciju slabo znaju svi koji su se proteklog vikenda uspalili zbog stavljanja i skidanja posprdnog videa na kome se vidi prvi potpredsednik vlade kako pomae u akciji spasavanja zavejanih kod Feketia. Jedni su nastojali da video uklone sa interneta, to je nemogue, drugi su se pozivali na slobodu izraavanja, to na internetu ne postoji. Tamo, naime, vlada anarhija i kada se posluite njenim sredstvima, onda morate biti spremni i na posledice. Pomenuti video bio je internet u svom najboljem izdanju. Duhovit, politiki i ljudski krajnje nekorektan, crnohumoran. Tano onakav kakav ne biste pustili javno pod svojim imenom, iako ste ponosni autorstvom. To je ono to se gleda kriom, tera vas da se navijete u ekran i kikoete, delite ga proverenim prijateljima koji vas nee odrukati. Sve preko toga je obian, je in politiki marketing. Tvitovi, lajkovi, stavljanje na sopstveni Fejsbuk (iz bilo kog razloga), insistiranje na pravima i pravdi koja je, u osnovi, obina kraa. Obrni-okreni. Buniti se zbog skidanja takvog videa je kao da protestujete to neko sa svoje kue brie duhovit grat, koji pritom nekog vrea. A znamo da su najpopularniji oni grati koji su najbre obrisani. Ove druge i ne primeujemo. Video neznanog junaka zapravo je snimak sa Jutjub kanala rts-a, kue u kojoj radim. Oajni jer im se snimci besramno dele po internetu, bez pitanja i u svakakvom kontekstu, na rts-u su angaovali rmu koja obezbeuje da se svaki prepoznati materijal, a da nije na zvaninom Jutjub kanalu rts-a, automatski skida. Za sada samo sa Jutjuba. U ovom sluaju video je nosio i ig, nije bio izmenjen ni za frejm, jer bi tako izgubio na autentinosti, pa ga je to uinilo lakim za prepoznavanje. Da je (malo vetije) premontiran ili skinut sa tv-a, verovatno bi izmakao robotu kao i hiljade drugih videa sa rts-a koji se po Jutjubu i drugde koopere. Pa i preprodaju. Internet tim sns-a uspeo je u ovoj krizi da zgazi na svaku minu, to se takoe moe smatrati nekim uspehom. Najpre su se diili uklanjanjem videa, a potom su uradili podjednako pogrenu stvar samo da bi (kao) dokazali sopstvenu irokogrudost. Na Fejsbuk prol Aleksandra Vuia stavili su sporni sadraj, sporan zbog krenja autorskih prava. To je, konano, ujedinilo obe strane u anarhiji. Oni se, naime, slau da na internetu jai ima da tlai, sve dok je njihova strana jaa. Njihov cilj opravdava sva sredstva i ukida svaija prava ako im se prepree na pobednikom putu. ovek koji se mrznuo dok je snimao nema se ta pitati, je l da, to mu je posao, on za to prima platu. I to od naih para. To ga potpuno obespravljuje (na obe strane) i to je svet kojem teimo. Postoji jedno pravilo iz realnog sveta koje vai i na internetu. Nita gore nego kad doe pod zub duhovitih ljudi. Postoji samo jedan nain da se odbrani. Da odgovori jo duhovitije. Pa ko koga nadgornja. Bojim se da mi vie volimo da se pobijemo. I na internetu.

PRODAJA&PRETPLATA
TAMPANO IZDANJE Beograd [kurirom] 6 meseci 12 meseci 4650 din 9300 din Srbija [potom] 4400 din 8800 din kontinentalna Evropa [povrinskom potom] 75 EUR/99 USD 150 EUR/199 USD ceo svet [avionom]

115 EUR/149 USD 230 EUR/299 USD

INTERNET IZDANJE 6 meseci Srbija svet bez PDF-a 950 din 16 USD sa PDF-om 1500 din 24 USD

Opcija PDF podrazumeva i mogunost preuzimanja fajla u obliku identinom tampanom izdanju. Zabranjeno je da vie lica upotrebljava isti nalog. PDF fajl se daje na linu upotrebu registrovanom pretplatniku I ZABRANJENO GA JE DAVATI TREIM LICIMA bez prethodne pisane saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene je uraunat PDV. U sve cene pretplate na tampana izdanja uraunata je potarina.

Potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima poaljite na adresu VREME, Trg Republike 5, Beograd, ili faksom na broj 011/3238-662, sa naznakom za ta je uplata izvrena (pretplata za tampano/internet izdanje ili knjiga). Za internet pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vau e-mail adresu ne ustupamo treim licima. Sve dinarske uplate treba izvriti u korist np vreme iskljuivo na raun 160-302538-91. Za dostavu u inostranstvu, uplata u zemlji se naplauje u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu nbs. Iz inostranstva moete izvriti uplate za sva naa izdanja na internet adresi h p://www.vreme.com/pretplata pomou kreditne kartice, (cena u USD), kojom prilikom e se stanovnicima zemalja lanica EU zaraunati i dodati odgovarajui PDV ili direktno na na devizni raun podatke moete nai na internetu na www.vreme.com/pretplata. estomesena pretplata na tampano izdanje podrazumeva 26, a godinja 52 broja. Trajanje pretplate na internet izdanje odreuje se datumski od dana otvaranja naloga.

Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 9 do 15h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com
6. februar 2014. VREM REM

VREMEUIVANJA
70

Prosjak
Ima ona Tenova knjiica Kraljevi i prosjak, koja nikada nije bila u kolskoj lektiri, a koju smo kao klinci oboavali da itamo. U seoskoj biblioteci, gde su se metani uglavnom ulanjivali reda radi, valjda da se biblioteka ne bi zatvorila, ova knjiga je retko kad ekala na polici. Uglavnom smo je brat i ja pozajmljivali naizmenino kako bismo je to due zadrali u kui, dok je na kraju nismo ukrali odbili da je vratimo, jednom zauvek, skrivajui se od usmenih opomena i samog predsednika mesne zajednice, ostajui tako veni dunici sada ve zakopanoj biblioteci. Danas se ta knjiga uva u mojoj kolekciji, sainjenoj od legalno i nelegalno steenih knjiga, postavljena tano pored uramljene, je ine kopije minijature Bogalji Pitera Brojgela Starijeg, gde sam, potujui istorijsku zagonetku ove sliice, sama na rubu odvratnom crvenom drvenom bojicom pre nekoliko godina prepisala: Bogalji, imajte srca i neka vam planovi uspeju. Kada se naete izmeu dva banatska sela, zavejani na putevima na kojima ste odrasli, a u trenutku ih ne prepoznajete zbog snega i ne ujete od razularenog vetra, uini vam se kako ste se odjednom, umesto na dobro poznatim ravninama, stvorili na nekakvim dalekim alovima koje je odavno i zlo napustilo. Dok se pored vas u autobusu dernjaju lica iji je izgled odavno premaio i brojgelovske gure, a za njima babe iji mobilni telefoni ne hvataju signal, pa uglas proklinju Telenor, Rumuniju i unuke, postaje vam jasno da na onu andrievsku situaciju prianja koja e prekratiti ivot ni na sekundu ne smete pomiljati. Tamo gde se svaka pria zaledila jo pre nego to je potekla, na scenu izreirano stupa vozaev kasetofon i melodija popularne Nisam te se nagledao, nisam te se naljubio, u izvedbi istog originala, a ne beogradskih cigania iz gradskog prevoza. I dok ekate, valjda da krenete dalje, ta ista melodija odzvanja trilion puta za redom. U rukama vam je Orvelova Niko i nita u Parizu i Londonu, a u glavi dosada, iako ste u ii svih udarnih vesti, kao niko i nita usred zavejane vojvoanske vukojebine. Moja kominica ima obiaj da ponavlja da u vojvoanskim selima ive oni koji su se u njima rodili. I to je tako. Ta ista kominica molila me je da jednom napiem neto o njoj, da na kraju ne ostane samo itulja u zrenjaninskim novinama. Nekoliko puta sam pokuavala da joj objasnim da ne znam ta bih to mogla da napiem, jer jo ne razumem da li sam pisac ili novinar, ali mi je ona na to ponavljala da nema nikakve veze poto je glavni cilj da svojim radom, u mom sluaju
VREME REME 6. februar 2014.

pisanjem, postignem ono to e od mene stvoriti neto to nisam bila na poetku. I pre nego to postanem ono to nisam bila na poetku, valjalo bi da napiem neto o njoj, kad ve niko drugi to nee uraditi. I to je isto tako i u ivotu, i u ljubavi i u pisanju. Na autobuskoj stanici na arkovu ivi pas kog hranimo svi mi koji tu ekamo prevoz ka gradu. Ima sakatu zadnju nogu i ponekad ume da poludi i krene pod automobile kao da eli da se ubije. Pored njega, nailazim esto na brata i sestru, koji ne itaju Tvena, ve ispod beogradskog Narodnog pozorita vrebaju prolaznike, prose za kutiju jaja, a onda u Maksiju obavezno usput maknu i pavlaku, zdenku ili ta im je ve pri ruci. A kod Londona, srela sam jo jednu sestru koja je mnogo volela svog brata. Kada sam izvadila novac, uhvatila me je za ruku i zamolila me da ne dajem njoj, ve njenom malom burazeru koji ui kod Studentskog kulturnog centra. Veu Antigonu od nje ni u jednom pozoritu jo nisam uspela da sretnem. Kada ne itamo profesionalno, recimo kada nas zakuca orkan nadomak Perleza, preostaje da popiemo ta itamo iz uivanja. Seam se kako je Miel Fuko, koji je pisao o Brojgelovim gubavim prosjacima i vrstama manipulacije, u jednom intervjuu rekao da iz uivanja ita dela koja izazivaju najvie emocija u njemu. Bio je tu Fokner, Man, ini mi se i Lovri. ekajui u zaleenom autobusu, pomislila sam da je Francuz veoma n da bi ga Srbin razumeo. Ili jo gore Srpkinja usred sibirske Vojvodine. Za tog Fukoa su uzastopno govorili i da je anarhista i leviar, razmetljiv i zgaen marksista i tehnokrata u slubi golizma, sauesnik disidenata u vienju istonoevropske tampe, pa novi liberal. Ta nesposobnost da ga odrede sigurno je imala veze sa njim samim. U tom istom ekanju, odjednom mi je stigla poruka od prijatelja da se drim, jer je Vui krenuo da spasava zarobljene. Tada je bilo zafrkancija, a onda se obistinilo. ini mi se da sam tako i poelela da ne piem o Tvenu, razumevajui da hrabrosti za pisanje verovatno ne bi bilo ako bismo na samom poetku teksta unapred znali ta e se nai na njegovom kraju. To to sam bila niko i nita izmeu ente i Perleza, sigurno je imalo veze sa mnom. Nadala sam se da e mi se brat pojaviti, pre nego to budem primorana da pomo isprosim od dravne slube. Sa vojvoanskom zimom i vojvoanskim besmislom se ne treba kockati, inae poetak i kraj preko noi postanu jedno te isto. Sa Vuiem u sredini.
IVANA PEKO

AKCIJA
NEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE

Laguna

Knjige za ! a 299 dinar

Redina OMelvini: KNJIGA O LUDILU I LEKOVIMA Istorijski roman o Veneciji XVI veka i hrabroj eni koja eli da postane lekar. Ujedno, ovo je i uzbudljiv putopis iz renesansne Evrope i hronika srednjovekovnog medicinskog znanja

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJI Ponesite ovaj primerak Vremena u neku od knjiara Delfi i kupite jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara. Akcija traje od 16. januara do 19. februara 2014.
ani Bojandiju: VENI NAROD SE NE BOJI ani Bojandiju sluila je dve godine u Izraelskim odbrambenim snagama, a zatim to svoje iskustvo pretoila u ovaj zanimljiv i nagraivani roman o ivotima mladih ena u jedinicama izraelske vojske Ana Marija ua: TERET ISKUENJA Simpatina etrdesetogodinjakinja opsednuta fizikim izgledom odlazi u bizaran centar za mravljenje. Bestseler jedne od najitanijih savremenih argentinskih knjievnica u kome se duhovito raskrinkavaju trendovi savremene medijske industrije Li ajld: OKIDA Roman iz slavnog serijala krimi-romana Lija ajlda iji je glavni lik detektiv Dek Rier, bivi oficir vojne policije, analogni borac u digitalnom dobu koga je na velikom platnu glumio Tom Kruz

Metin Arditi: TURKETO Uzbudljiv istorijski triler o sudbini jednog genijalnog i zaboravljenog slikara iz XVI veka s nadimkom Turketo, carigradskog Jevrejina i Ticijanovog uenika, raspetog izmeu jevrejske, islamske i hrianske kulture i tradicije

Imre Kertes: DOSIJE K. ivotna ispovest maarskog nobelovca koji je kao deak preiveo uase Auvica. U formi intervjua, Imre Kertes otvoreno i zanimljivo svedoi o svom ivotu, istoriji i knjievnosti

Don Vinslou: DIVLJACI Vrhunski triler o sukobu troje autsajdera s meksikim narko-kartelom u Kaliforniji, prema kome je Oliver Stoun snimio istoimeni film, a Stiven King za njega rekao da je Bu Kasidi i Sandens Kid naeg doba

Deni Daunam: PRE NEGO TO UMREM esnaestogodinja Tesa, teko obolela od leukemije, sastavila je listu deset stvari koje eli da uradi u vremenu koje joj je preostalo. Dirljiv lirski roman o suoavanju sa smru, napisan u slavu ivota Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai: Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac) Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni) Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni) Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo) Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak) Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad) Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)

Danijel Hel: DEPRESIJA Edukativna knjiga Danijela Hela, direktora na Psihijatrijskoj univerzitetskoj klinici u Cirihu, koja odgovara na pitanja ta je tano depresija i govori o njenim uzrocima, toku, terapiji i o tome kako preduprediti ovu bolest

Aleks Kapi: LEON I LUIZ Leon i Luiz su nezaboravan par iz savremene nemake knjievnosti. Sreli su se i zaljubili tokom Prvog svetskog rata, ali razdvojio ih je jedan vazduni napad. Uvereni da ih je smrt zauvek rastavila, oboje nastavljaju svako svoj ivot, da bi se zatim, mnogo godina kasnije, ponovo sreli na stanici pariskog metroa. Ljubavni roman u najboljoj tradiciji ovog anra

Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo) Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica) Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd) MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica) Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd) Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac) Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo) Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd) Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad) Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)

Copyright NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za linu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec Obrada: Marjana Hraovec