KAROSERIJE MOTORNIH VOZILA

SADRAJ

UVOD .................................................................................................................................... 1. KAROSERIJA PUTNICKOG AUTOMOBILA ................................................................... 1 2. PODELA KAROSERIJE .................................................................................................. 2 3. VRATA PUTNIKOG AUTOMOBILA.............................................................................. 7 4. GLAVNE I DRUGE KOMANDE....................................................................................... 9 5. PREGLEDNOST PUTA I AERODINAMINOST........................................................... 10 6. KOMFOR PUTNIKA ...................................................................................................... 12 7. POSTUPAK PROJEKTOVANJA SKICE ....................................................................... 13

UVOD
Karoserija slui za smetaj vozaa, putnika i tereta. Osim ovog osnovnog, karoserija moe da ima druge posebne zadatke.U sastav karoserije ulazi i tzv. pokrivka ili, kako se jo naziva,opivka ili kapota. Ovaj skup elemenata slui za pokrivanje sklopova koji su van karoserije ili kao dopuna najee za poboljanje aerodinaminosti (smanjenje otpora vazduha) i kao estetske komponente. Podela karoserija na vrste moe, kao i kod drugih sistema i sklopova vozila, da se vri u odnosu na razliite parametre. U pogledu prijema optereenja karoserije mogu da budu: nenosee, polunosee i samonosee. U odnosu na vrstu vozila razlikuju se karoserije za: lake putnike automobile, autobuse, teretna vozila, putnika-teretna, radna i specijalna vozila. Kada se karoserija uvruje za okvir elastinim vezama, okvir je onaj sklop noseeg sistema koji na sebe prima i prenosi sva optereenja, pa i optereenja od same karoserije. Tada je re o nenoseoj karoseriji. Sluaj polunosee karoserije je onda kada se ova kruto vezuje za okvir zavrtnjima, zakivcima ili zavarivanjem. Tada karoserija prima na sebe deo optereenja. U nekim konstrukcijama vozila, najee kod lakih putnikih automobila i autobusa, okvir kao oklop uopte ne postoji pa karoserija preuzima na sebe sve funkcije noseeg sistema. U tom sluaju radi se o samonoseoj karoseriji. Medjutim, ovakva karoserija, odnosno nosei sistem, iako je sa gledita minimalne sopstvene teine najpovoljnije reenje, ne moe da se realizuje sa potrebnom krutou kod svih vrsta vozila.

1. KAROSERIJA PUTNICKOG AUTOMOBILA

Karoserija putnikog automobila slui za smetaj i zatitu od spoljnih uticaja vozaa, putnika i prtljaga. U nju se esto smetaju i neki agregati i sklopovi vozila (pogonski agregati, rezervoar, elektrini ureaji i dr.). Karoserija je i znaajan parametar pasivne bezbednosti vozila.Postoji veliki broj razliltih vrsta i tipova karoserija putnikih automobila. Njihova klasifikacija moe da se vri u odnosu na razliite parametre. Sve karoserije mogu da se grade kao zatvorene, otvorene i one koje se mogu zatvarati i otvarati. U odnosu na broj redova sedita dele se na: jednoredne (najei sluaj kod turistiko-sportskih tipova), dvoredne (najei sluaj gradnje) i troredne (automobili koji se grade skoro iskljuivo po narudbini). U odnosu na broj vrata postoje karoserije sa dvoja, troja, etvoro, petoro i estoro vrata. Samonosee karoserije obezbeuju veu krutost uz manju masu. Meutim, one imaju i dva nedostatka: tea i skuplja proizvodnja i problem prigusenjia buke i vibracije koji se prenose od neelastino oslonjenih masa.Prvi nedostatak se eliminie velikim serijama koje se proizvode u duem vremenskom periodu. Velika konkurencija na tritu i bri razvoj automobilske tehnike i tehnologije nameu potrebu eih izmena modela,to opet istie problem skupe proizvodnje. Savremena reenja samonosecih karoserija idu na primenu tzv. modulskog sistema u projektovanju i izradi. Time se prelaz na novi model reava izmenom samo jednog modula (dela) karoserije. Drugi nedostatak se eliminie primenom izolirajuih sredstava u elementima za vezu neelastino oslonjenih masa i karoserije. Polunosee karoserije (nosei sistem se sastoji od posebnog okvira i karoserije) se, takodje, koriste na putnikim automobilima. Primena posebnog okvira: smanjuje nivo buke, (umetanjem prigunih elemenata izmeu okvira i karoserije), pojednostavljuje proces sklapanja, olakava prelazak na novi model izmenom samo karoserije (a ne i okvira), omoguuje uproenje i ubrzavanje procesa eksperimentalnog usavravanja.

Izbor karoserije, pri projektovanju, zavisi od veeg broja uticajnih faktora kao to su: obim (broj) vozila koji e se proizvesti, broj modifikacija koji se predvia, uestanost promene modela, raspoloiva proizvodna oprema, kvalifikaciona struktura radnika,
3

tradicija u proizvodnji, transport i skladite, ukus potroaa, cena, raspoloivi materijal, sistem odravanja, patenti i dr. U odnosu na korienje visine karoserije za prijem optereenja karoserije putnikih automobila se dele na ravne i prostorne. U ranvne spadaju otvorene, a u prostornezatvorene karoserije.

2. PODELA KAROSERIJE
Prostorni sistemi u zavisnosti od korienja oplate za prijem optereenja dele se na: Reetkasti sistem je krut sistem, sastavljen od masivnijih nosaa sa zatvorenim i otvorenim kutijastim presecima. Optereenja se prenose samo preko tih nosaa. Oplata se izrauje od lakih legura ili plastike (primer, vozilo "Trabant"). Osnova je od istih nosaa i panela. Spoj gornjeg i donjeg dela se izvodi razdvojivom ili nerazdvojivom vezom. Skeletni sistem je, ustvari, razvijeni reetkasti. Optereenja primaju i nosai i oplata. Kod ovog sistema mora da se koristi isti ovakve karoserije je karoserija vozila "Golf" Sl. 1. materijal i za nosae (reetku) i za oplatu. U osnovi paneli, takoe, primaju optereenja. Primer

Slika br. 1

Panelni sistem se sastoji od spoljne i unutrsnje oplate (panela) koji se tako spajaju da zajedno primaju optereenja. U donjem delu u panele se ugrauju
4

zatvoreni kutijasti nosai koji su, ustvari, izraeni od savijenih krajeva panela poda i bonih stranica karoserije. Prednji i zadnji blatobrani se spajaju zavarivanjem kako bi se poveala krutost sistema. Primer ovakvog sistema je karoserija vozila "Lada" . U odnosu na nain sklapanja prostorne karoserije se grade kao: sklapajue, objedinjene i modulne. Sklapajue se sastoje od posebnih manjih elemenata meusobno spojenih. Objedinjene se sastoje od veeg broja elemenata unutar kojih se nalaze osnovni nosei elementi. Modulne se karakteriu time to su prednji, srednji i zadnji deo izraeni posebno, pa se meusobno sklapaju dozvoljavajui rasklapanje. U nekim sluajevima, kod zadnjih, posebno se izrauje osnova. Ravni sistemi u odnosu na korienje panela kao noseeg elementa dele ee na karoserije: sa posebnim okvirom, okvir kombinovan sa panelima, platforma i nosei pod spojen sa nosaima i blatobranima. Sistem sa posebnim okvirom koji se sastoji od dva uzduna nosaa ("lonerona") i nekoliko poprenih sa konzolama za uvrenje motora,sistema za oslanjanje i polunosee karoserije. Primer ovakvog reenja je na vozilu "Cadilac", sl. 2.

Slika br.2

Kod sistema sa okvirom kombinovanim sa panelima, okvir se sa karoserijom spaja nerazdvojivom vezom. Platforma je panel poda ojaan dubokim izvlaenjem i tunelom (za prolaz zglobnog vratila). Za uvrenje motora ugrauju se olakani uzduni nosai koji se
5

za platformu spajaju zavarivanjem. Veza platforme i karoserije ostvaruje se vijcima. Primer ovakvog reenja moe se nai na vozilima "Opel", sl. 3. Sistem noseeg poda slian je platformi, a potrebna krutost se ostvaruje nerazdvojivom vezom sa gornjim delom.

Slike br.3

Na svakoj karoseriji se uoavaju tri osnovna dela: prednji deo -za smetaj pogonskog agregata ili prtljaga (u zavisnosti od osnovne koncepcije vozila), srednji deoza smetaj vozaa i putnika i zadnji deo-za smetaj prtljaga ili pogonskog agregata. Prednji i zadnji deo imaju poklopce koji mogu da se otvaraju i zatvaraju, a slue za prilaz pogonskom agregatu, odnosno prtljagu. U prostoru za prtljag predvia se sto i za smetaj rezervnog toka sl. 4, kao i alata. Prednji i zadnji deo vozila se grade tako da su deformabilniji (manje kruti) od srednjeg dela. Ovaj, pak, deo se gradi veoma krut, kako bi u sluaju udesa pruio dovoljno sigurnu zatitu vozau i putnicima. Na ovom srednjem delu (putnika kabina) ostavljaju se otvori za vrata, prednje i zadnje vetrobransko staklo.

Slika br.4

Otpresci od lima imaju savijene profilisane ivice, koje slue za poveanje krutosti i
6

meusobno spajanje koje se, najee, vri takastim zavarivanjem. Elementi karoserije koji se nalaze iznad tokova (esto se nazivaju prednji i zadnji blatobrani ili prednja i zadnja krila), obino, ne primaju optereenje, tj. nisu nosea konstrukcija, a podloni su estim deformacijama pri manjim udesima, uvruju se za ostali (nosei) deo karoserije na nain (opet takastim zavarivanjem ili zavrtnjima) koji omoguava laku zamenu.U cilju poveanja krutosti paneli (ploe) koji su najvie optereeni (ili mogu biti pri udesu) ojaavaju se profilisanim tapovima koji su izradjeni od lima, a spajaju se sa ploama takastim zavarivanjem sa unutarnje strane, sl. 5.

Slika br.5

Osim optih zahteva (minimalna sopstvena teina, dovoljan vek trajanja, to jednostavnija izrada i dr.) karoserija treba da zadovolji i sledee specifine zahteve: neophodan prostor za smetaj drugih sklopova vozila i njihovo opsluivanje i za smetaj vozaa, putnika i prtljaga. udoban i siguran ulaz i izlaz vozac i putnika pasivnu bezbednost vozaa i putnika pogodan i odgovarajuci raspored komandi i instrumenata, dobru preglednost i vidljivost sa mesta naroito vozaa, a zatim i putnika, povoljan aerodinamiki profil pouzdanu izolaciju od praine, vlage, hladnoe, toplote i buke potrebnu komfornost (udobna sedita, ventilacija, grejanje, osvetljenje i dr.)

Minimalna sopstvena teina se dobrim delom obezbeuje samim izborom samonosee karoserije kao koncepcije. Osim toga, ide se na korienje veoma tankih specijalnih limova za izvlaenje, debljine od 0,50 do 0,80 mm. Da bi im se poveala krutost limovi, naroito u unutranjim i podnim delovima, se profiliu. Kod putnickih automobila jedan od najkritinijih sklopova vozila u pogledu zahtevanog veka je upravo karoserija. Na njen vek najvei uticaj ima korozija. Zbog toga se pri projektovanju i izradi vozila posebna panja poklanja borbi i zatiti karoserije od korozije. Pri konstruisanju karoserije predvia se itav niz mera kako bi se obezbedila dobra zatita od korozije. Pre svega, potrebno je upotrebljavati odgovarajui kvalitet materijala i izbegavati tzv. "mrtve uglove", gde bi mogla da se skuplja i slabo da otie voda. Za nesmetano i brzo oticanje vode na mestima gde se njeno skupljanje ne moe da izbegne treba da se predvide odgovarajui otvori. Mesta najosetljivija na poetak korozije su "mrtvi uglovi" u blatobranima i na mestu njihovog spoja sa karoserijom, a zatim podni deo, posebno donji boni nosai ispod vrata. Zbog toga ovim mestima treba posveti posebnu panju. Osim toga, znatnu i veoma vanu ulogu u zatiti od korozije imaju pravilno odabrani i dobro sprovedeni tehnoloki postupci hemijske i elektrohemijske zatite karoserije nakon njene izrade, a zatim kvalitet boje i nain njenog nanoenja i to kako osnovne, tako i ukrasne sl.6.

Slika br.6

Pri konstrukciji karoserije mora se voditi posebno rauna o potrebnom prostoru

8

kako za smetaj ostalih sistema, sklopova i elemenata vozila tako i o njihovom nesmetanom opsluivanju i popravci za vreme eksploatacije automobila. U tom pogledu vano je predvideti redosled i nain sklapanja i rasklapanja kao i odgovarajui prostor za rad sa odgovarajuim alatom. U pogledu potrebnog prostora za vozaa, putnike i prtljag postoje odreeni iskustveni normativi. Meutim, pri projektovanju karoserija, tzv. malolitranih automobila (niih kategorija) esto se odstupa od ovih normativa na tetu vozaa i putnika.

3. VRATA PUTNIKOG AUTOMOBILA

Za udoban i siguran ulaz i izlaz vozaa i putnika vani su, pored raspoloivog prostora u karoseriji, veliina i oblik otvora za vrata i njihov poloaj u odnosu na sedita u karoseriji. I u pogledu dimenzija za otvore na karoseriji, odnosno vrata postoje odreeni normativi. Na slici br.7 date su minimalne dimenzije vrata i to: za karoserije sa etvoro vrata (a), za karoserije sa dvoja vrata i prednjim seditima koja se naginju unapred pri ulasku putnika na zadnja sedita (b) i za sluaj karoserije sa dvoja vrata bez nagibnih, prednjih sedita (c). Sluaj (b) se primenjuje na malolitranim automobilima, a (c) na veim putnikim automobilima tipa kupe.

Slika br.7

Vrata se projektuju kao poluzatvorena kutija. Izmeu spoljnjeg i unutarnjeg lima kutije obezbeuje se prostor za smetaj brave i mehanizma za sputanje i odizanje prozorskog stakla na vratima sl.8. Na unutranjem limu nalaze se otvori za sklapanje i uvrenje vrata.

Slika br.8

Brava, prema propisima, mora da obezbedi dva poloaja zabravljivanja, tako da se vrata ne mogu spontano otvoriti iako nisu do kraja utisnuta u prednji stub. Sa druge strane brava treba da automatski zatvori kada se vrata zalupe. Za realizaciju brava primenjuju se razliiti sistemi, ali svaki tip brave mora da odgovori propisanim minimalnim performansama. Mehanizam za odizanje i sputanje prozorskog stakla u vratima takoe moze da se realizuje na razliite naine. Meutim, skoro svi sistemi poivaju na korienju savitljivog ueta i koturaa.Svaki mehanizam mora da ima ureaj za samokoenje kako bi se spreilo spontano sputanje stakla. Pored stakla koje se sputa i odie na vratima ponekad moe i da se nalazi pomono trouglasto staklo koje se otvara obrtanjem (tzv. leptir). Postoji propis (Pravilnik o opremi i ureajima na motornim vozilima) po kojem vrata smeju da se otvaraju unapred, tj. da ih strujanje vazduha potiskuje u poloaj zatvaranja pri kretanju vozila unapred. Izmeu vrata i karoserije (po obimu vrata) postoji uvek odreeni, relativno veliki, zazor kako bi se smanjili zahtevi u pogledu tanosti izrade. Meuprostor se popunjava mekom profilisanom gumenom trakom koja se lepi za otvor u karoseriji. Time se postie potrebno zaptivanje prostora za smetaj vozaa i putnika, kao i spreavanje udara metala o metal pri zatvaranju vrata. Vrata se uvruju za karoseriju pomou odgovarajuih arki, koje, slino bravama, treba da zadovolje odreene propise u pogledu kvaliteta funkcionalnosti i pouzdanosti. S obzirom na to da su vrata deo srednjeg dela karoserije koju zatvaraju sa bonih strana, to se, i pored kutijastog oblika, ojaavaju posebnim rebrima kako bi se poveala pasivna bezbednost vozila pri bonom sudaru.
10

Pasivna bezbednost vozila, pored krutog srednjeg dela vozila, sa krutim srednjim stubom i rebrima ojaanog krova, poveava se oblaganjen unutranjosti karoserije (ukljuujui i vrata) odgovarajuim plastinim, tekstilnim i konim presvlakama. Ove presvlake, osim toga, predstavljaju i ukrasne elemente unutranjosti vozila sl.9.

Slika br.9

4. GLAVNE I DRUGE KOMANDE

Raspored i meusobni poloaj glavnih komandi (toak upravljaa, pedale

spojnice, konice i ureaja za punjenje motora) su kod svih vozila isti: levo od toka upravljaa je pedala spojnice, desno pedala konice, a desno od nje pedala ureaja za punjenje motora ("papua za gas"). U odnosu na karoseriju bitno je da se u njoj predvide otvori za prolaz komandi. Ovi otvori se obino ostavljaju neto vei pa se oko njih stavljaju gumene zaptivke. to se tie ruice menjaa ona se nalazi ili na podu karoserije ili uz toak upravljaa. Kada je ova ruica na podu onda se i za nju predvia odgovarajui otvor na podu karoserije.
11

Vrsta, broj i raspored instrumenata i drugih komandi (prekidaa i dr.) za kontrolu rada pojedinih ureaja ili sistema na vozilu ili njihovo upravljanje menja se od tipa do tipa vozila. Propisima je odreen minimalan broj ovih instrumenata. Bitno je da se istakne da svi oni moraju biti dostupni i pregledni sa mesta vozaa, a obino se smetaju na takozvanu instrument-tablu koja moe biti sastavni deo karoserije u potpunosti ili delimino. Osim toga, postoje usvojene meunarodne preporuke za simboliko oznaavanje pojedinih komandi i prekidaa (prekida pozicionog svetla, prekida brisaa stakla, dugme za obogaenje smee u karburatoru i dr.).

5. PREGLEDNOST PUTA I AERODINAMINOST

Dobra preglednost puta i okoline sa mesta vozaa obezbeuje se veliinom i oblikom zastakljenih povrina kao i rasporedom i oblikom okvira koji nose stakla sl.10. U cilju smanjenja ovih povrina, odnosno poboljanja preglednosti ide se na smanjenje dimenzija stubova, all do mere koja obezbeuje dovoljnu krutost pri prevrtanju vozila. Osim toga, ide se na reenja vrata bez tzv. leptir stakla, odnosno prozora. U cilju poveanja preglednosti puta uvode se i retrovizor-ogledala na bonim stranama vozila. Veliina i poloaj ovih retrovizora znatno utiu na preglednost. Prema sadanjim propisima postoji obaveza postavljanja samo jednog bonog retrovizora i to samo za putnika vozila sa vie od 4 sedita, ali se njihovo mesto na karoseriji ne propisuje.

12

Slika br. 10

Dobra preglednost i vidljivost zavise i od optikih osobina kao i oblika stakala. Sigurnosno staklo, koje se, prema propisima, iskljuivo sme da koristi na motornim vozilima ne sme da vri prelamanje svetlosti ime bi se deformisao vizuelni utisak koji prima voza. Prednje i zadnje (vetrobransko) staklo moze da ima razliite oblike to odreuje, u dobroj meri, oblik karoserije. Poznata su ietiri osnovna oblika (ravno, cilindrino, konino i sferno). Po navedenom redu komplikuje se izrada, ali se i poveava preglednost. Uvrenje vetrobranskih stakala u otvore karoserije vri se pomou gumene trake specijalno profilisanog poprenog. Pri razvoju karoserije znatna panja poklanja se spoljnjem obliku karoserije (dizajnu) i to kako sa estetske (to je vano za dobru prodaju) tako i sa aerodinamike take gledita. Aerodinamiki profil znatno utie, pre svega, na koeficijent otpora vazduha, koji ima bitan uticaj (pri odreenom pogosnkom agregatu) na maksimalnu brzinu i gorivnu ekonominost vozila. Aerodinamiki profil u znatnoj meri utie i na osetljivost vozila na boni vetar, a to znai i na stabilnost vozila pri dejstvu bonog vetra. Osim toga, aerodinamiki profil utie i na stvaranje zona podpritisaka oko vozila, usled ega se na pojedine delove karoserije i prozora brzo nanosi prljavtina (praina,
13

blato,prljava voda sa puta i dr.), to moe da u pojedinim uslovima kretanja vozila znatno smanji vidljivost i preglednost sa mesta vozaa. I na kraju, aerodinamiki profil utie i na stvaranje buke od strujanja vazduha pri veim brzinama kretanja. Sve su to elementi, kao i niz drugih, o kojima mora da se vodi rauna pri dizajnerskom, odnosno konstrukcijskom oblikovanju karoserije.

6. KOMFOR PUTNIKA
Komfor putnika, a naroito vozaa je posebna oblast problema koji se reavaju pri konstrukciji karoserije. U tom pogledu bitnu ulogu imaju veliina, poloaj i oblik sedita. Ovi elementi karoserije treba da su anatomski oblikovani tako da odgovaraju anatomskoj grai prosenog oveka. Poloaj sedita vozaa treba da je takav da omoguuje dobru preglednost van karoserije, pristupanost komandi i preglednost instrumenata i, uopte, udoban poloaj tela. Sedita treba da imaju dobra vibroizolaciona i amortizaciona svojstva, da omoguavaju udoban ulazak u karoseriju i izlazak iz nje i da obezbede to veu bezbednost vozaa i putnika pri udesu.Konstrukcije sedita su veoma razliite, a sadanji razvoj kree se u smislu poveanja udobnosti, bezbednosti i pouzdanosti. Na osnovu mnogobrojnih istraivanja dolo se do preporuka o anatomskom obliku sedita. Postoje dve osnovne vrste sedita za putnike automobile: prednja (koja su obino pojedinana) za vozaa i suvozaa i zadnja (koja su sastavljena) za dva ili tri putnika. Propisima se zahteva da prednja sedita budu podesiva. Ovo podeavanje moe biti realizovano na razliite naine (u pravcu, po visini, ugaono celo sedite ili samo naslon). Propisi i preporuke se posebno odnose na mehanizme za podeavanje i uvrenje sedita za karoseriju. U odnosu na to postoje i meunarodne standardne metodologije ispitivanja i propisane minimalne karakteristike otpornosti ovog spoja. Savremena sedita omoguavaju potpuno sputanje naslona u cilju formiranja leaja. Kod nekih reenja i zadnja sedita su pomina u cilju dobijanja leaja ili stvaranja dodatnog prostora za teret, odnosno prtljag. Na komfor putnika bitno utie i grejanje i ventilacija karoserije. Zbog toga se u karoseriju ugrauju i ureaji za grejanje i ventilaciju, a na karoseriji se predviaju posebna mesta za uvrenje ovih ureaja i prolaz kanala. Ventilacija se postie prirodnim putem pri kretanju vozila i vetaki ugradnjom ventilatora pogonjenog elektromotorom.Za grejanje se
14

ugrauje poseban izmenjiva toplote koji najee koristi toplu vodu iz rashladnog sistema motora. A kod luksuznih automobila se ugrauju i klima ureaji.

7. POSTUPAK PROJEKTOVANJA SKICE

Pri projektovanju oblika karoserije putnikih automobile ustaljen je sledei postupak. Najpre se prave kompozicione skice u umanjenoj razmeri. Zatim se pravi maketa automobila u umanjenoj razmeri. Nakon toga pravi se crte oblika karoserije u prirodnoj veliini i maketa automobila u prirodnoj veliini. Na osnovu toga prave se crtezi povrine karoserije u prirodnoj veliini sa ucrtavanjem linija preseka svakog dela, neophodnih za prenos pomou ablona na glavni model. Izrauje se glavni model i skice, modeli i makete, komandne table i druge opreme karoserije. Nakon svega crtaju se konani crtezi karoserije.

15

LITERATURA

1. www.wikipedia.org 2. www.googleimages.com

16