UPRAVLJANJE RIZIKOM U OKVIRU UPRAVLJANJE RIZIKOM U OKVIRU

ODR ODRI IVO VOG UPRAVLJANJA G UPRAVLJANJA

SEDIMENTOM SEDIMENTOM SEDIMENTOM SEDIMENTOM
Dr Jasmina Agbaba Dr Jasmina Agbaba
PP i d i d t tiki f k lt t D t h ij t tiki f k lt t D t h ij
1
PPrirodno rirodno--matematiki fakultet, Departman za hemiju matematiki fakultet, Departman za hemiju
Trg dositeja Obradovia 3, Novi Sad Trg dositeja Obradovia 3, Novi Sad
Socio-ekoloki sistem Socio ekoloki sistem
Akcija Akcija Akcija Akcija
Sea drva, pecanje, dr.
Intervencije Intervencije
Humani sistem Humani sistem
Individue
Grupe
Ekosistem Ekosistem
Stuktura i
funkcije Grupe
Institucije
funkcije
Dobra ekosistema Dobra ekosistema
G i h d
Ekosistemske slube Ekosistemske slube
Tretman vode za pie, rekreacija, dr.
Gorivo, hrana, dr.
2
Procena Procena rizika rizika u u ivotnoj ivotnoj sredini sredini ( (ER ERA), A), podrazumeva podrazumeva
kvalitativnu kvalitativnu i kvantitativnu kvantitativnu procenu procenu verovatnoe verovatnoe ii opasnosti opasnosti po po kvalitativnu kvalitativnu i kvantitativnu kvantitativnu procenu procenu verovatnoe verovatnoe ii opasnosti opasnosti po po
ljudsko ljudsko zdravlje, zdravlje, sigurnost sigurnost ii funkcionisanje funkcionisanje ekosistema ekosistema.
Identifikacija
tete
Procena odnosa doza-
odgovor organizma
K kt i ij i ik
Procena stepena
ekspozicije
Karakterizacija rizika
ema toka procesa procene rizika (NRC, 1983)
3
FORMULISANJE PROBLEMA, IDENTIFIKACIJA HAZARDA
KARAKTERIZACIJA
EKSPOZICIJE
PROCENA EKOLOKIH
EFEKATA
KARAKTERIZACIJA RIZIKA
KOMUNIKACIJA
Ukljuivanje razliitih grupa ljudi u
proces procene rizika (od
menadera ivotne sredine, preko
UPRAVLJANJE RIZIKOM
razliitih grupa koje imaju udela u
ovom procesu do celokupne
zainteresovane zajednice).
K ik ij (k d i
Slika 1.Koncept ekoloke procene rizika Slika 1.Koncept ekoloke procene rizika
Komunikacija (kao dvosmerni
proces), izmeu ovih grupa je od
izuzetne vanosti s aspekta
upravljanja rizikom upravljanja rizikom
Lake sprovoenje odluka u okviru upravljanja
rizikom donesenih shodno izvrenoj proceni rizika sa
ciljem eliminacije, zadravanja ili smanjenja rizika do
prihvatljivog nivoa
4
prihvatljivog nivoa.
ta je upravljanje rizikom? ta je upravljanje rizikom?
Definicija (jedna od mnogih)
Upravljanje rizikom je proces identifikacije, p j j j p j ,
evaluacije, odabira i implementacije postupaka u
cilju smanjenja rizika po ljudsko zdravlje i
ekosistem.
Cilj upravljanja rizikom su postupci zasnovani na
naunim dostignuima isplativi i integrisani a naunim dostignuima, isplativi i integrisani, a
kojima se smanjuje ili preventira rizik uzimajui u
obzir socijalne, etike, politike i pravne
aspekte
5
aspekte.
Risk Commission Report (1997) www.riskworld.com/nreports/nr7me001.htm
Prema podacima Svetske komisije za vodu (World Commission on
Water, 1999) vie od polovine velikih reka je ozbiljno ozbiljno iscrpljen iscrpljenoo i i
zagaen zagaenoo,, degradirajui degradirajui i i trujui trujui okruujui okruujui ekosistem, ekosistem, ugroavajui ugroavajui gg ,, g j g j jj jj ,, g j g j
zdravlje zdravlje i i ivot ivot ljudi ljudi koji koji zavise zavise od od njih njih..
Mnogi od organskih i neorganskih kontaminanata koji se emituju u Mnogi od organskih i neorganskih kontaminanata koji se emituju u
vodenu fazu imaju tendenciju raspodele iz rastvorene faze ka fino
usitnjenim organski bogatim esticama istaloenog i
d di t suspendovanog sedimenta.
Obzirom da povrinske vode generalno imaju kratkotrajni
h ij ki t i k ji i dik j t t l di t hemijski potpis koji indikuje trenutne uslove, sediment moe
zadrati i integrisati hemijski potpis decenija, pa i vekova.
Upravljanje sedimentom neophodno je Upravljanje sedimentom neophodno je
radi zatite sedimenta kao prirodnog
elementa vodenih tokova i
provere/obezbeenja ispunjenosti zahteva provere/obezbeenja ispunjenosti zahteva
korienja ili zatite vodenih tokova.
Prirodni tokovi vode koji nisu subjekt
lj d k ti j ili t b ht j ljudskog uticaja ili potreba ne zahtevaju
upravljanje sedimentom.
Upravljanje sedimentom zahteva p j j
dugorona reenja za probleme kvantiteta i
kvaliteta sediment.
N h d j d fi i ti i Neophodno je definisati vezu izmeu
nauke, politike i ekonomije, i razviti okvire
koji omoguavaju donosiocima odluka da
t jih d j i d
7
uspostave njihov odgovarajui odnos.
Ciljevi upravljanja sedimentom i indikatori
i ik
Cilj upravljanja rizikom od kontaminiranog sedimenta je da da
smanji smanji rizik rizik usmeren usmeren ka ka ljudima ljudima i i ekolokim ekolokim receptorima receptorima
rizika
smanji smanji rizik rizik usmeren usmeren ka ka ljudima ljudima i i ekolokim ekolokim receptorima receptorima
prouzrokovan prouzrokovan kontaminiranim kontaminiranim sedimentom, sedimentom, na na toleriui toleriui nivo nivo
procenjen procenjen od od strane strane zajednice, zajednice, da da kontrolie kontrolie i i prati prati kvalitet kvalitet
di t di t i i b b di b b di k ik ij k ik ij i t i t j ti j ti sedimenta sedimenta i i obezbedi obezbedi komunikaciju komunikaciju sa sa zainteresovanom zainteresovanom javnosti, javnosti,
sa sa krajnjim krajnjim ciljem ciljem udovoljavanja udovoljavanja zahtevima zahtevima EU EU WFD WFD i i Dire Direkktive tive o o
zatiti zatiti stanita stanita (SedNet, 2004).
Pod pojmom zajednica ubrajaju se naunici i ljudi ukljueni u
procenu rizika, a nivo koji je procenjen kao toleriui jedino
moe biti proizvod balansa razliitih percepcija rizika i prioriteta moe biti proizvod balansa razliitih percepcija rizika i prioriteta.
WFD i Direktiva o zatiti stanita daju legalne okvire za ciljeve
upravljanja rizikom iako sedimentu nije posveena velika
8
panja, bez njega ciljevi direktiva nisu ostvarivi.
Ovi sveobuhvatni ciljevi mogu imati brojne implikacije:
Procena rizika je integralni deo i alat za upravljanje
rizikom rizikom
Cilj upravljanja sedimentom je smanjenje rizika, i
moe da pored rizika u ivotnoj sredini ukljuuje i moe da pored rizika u ivotnoj sredini ukljuuje i
socio-ekonomski rizik.
Kontrola i monitoring su deo upravljanja rizikom. To g p j j
ukljuuje kontrolu i unapreenja opcija upravljanja,
kao i procenu trenutnog statusa.
Nauna procena rizika integralni je deo upravljanja
rizikom i predstavlja alat koji pomae da se odrede
verovatnoa i stepen rizika.
9
Meutim, dok se na nauno zasnovanoj proceni rizika , j p
moe odrediti verovatnoa pojave rizika i njime
obuhvaeni ekoloki ili humani efekti, prihvatljiv nivo
rizika je u mnogome uslovljen i drutvom. rizika je u mnogome uslovljen i drutvom.
Na primer:
G i titi i t di j biti Granice u zatiti ivotne sredine ne moraju biti
sprovedene ukoliko su zainteresovane strane
(stakeholders) protiv njih.
S druge strane, smanjena tolerancija rizika moe
zahtevati aktivnosti u okviru upravljanja iako
trenutno nisu nauno nune trenutno nisu nauno nune.
10
Komunikacija sa javnosti i njeno ukljuivanje u proces Komunikacija sa javnosti i njeno ukljuivanje u proces
esencijalan je deo strategije upravljanja rizikom esencijalan je deo strategije upravljanja rizikom esencijalan je deo strategije upravljanja rizikom. esencijalan je deo strategije upravljanja rizikom.
Cilj je uspostavljanje ravnotee izmeu naunih i drutvenih aspekata
procesa donoenja odluka, u susret legalnim zahtevima i dobijanja
sporazuma sa zainteresovanom javnosti, organizacijama, institucijama i dr.
Utvreno je da tolerancija tolerancija rizika rizika
opada sa ogranienim pristupom
i f ij i j informacijama i sa oseanjem
nemoi i da se sve kontrolie
spoljanjim silama.
Svaka odluka upravljanja mora uzeti
u obzir i vremenski aspekt rizika, koji
t j ti t d
11
moe trajati znatno due nego
aktuelni proces upravljanja.
Specifini ciljevi relevantni za upravljanje rizikom Specifini ciljevi relevantni za upravljanje rizikom
od kontaminiranog sedimenta su: od kontaminiranog sedimenta su: od kontaminiranog sedimenta su: od kontaminiranog sedimenta su:
Pribliavanje regulatornim kriterijumima WFD j g j
Ekonomska odrivost
Obezbezbeenje kvaliteta ivotne sredine i razvoja
prirode prirode
Osiguranje kvaliteta ljudskog ivota
U procesu ostvarivanja ovih ciljeva, potrebno je doneti odluke o odluke o
12
prihvatljivosti rizika prihvatljivosti rizika i kada je potrebno sprovesti odreene mere kada je potrebno sprovesti odreene mere.
Nauni savetodavni komitet Nemake vlade koji se bavi
pitanjima globalnih promena ivotne sredine (Scientific Ad isor pitanjima globalnih promena ivotne sredine (Scientific Advisorz
Committe of the German Federal Government on Global
Environmental Change - WBGU) definisao je tri zone rizika na
i ti i ti t t k i ij k i ij i i lii lii i i osnovu osnovu zavisnosti zavisnosti verovatnoe verovatnoe ekspozicije ekspozicije i i veliine veliine izazvane izazvane
tete tete (hazarda) (hazarda)::
Normalna zona Normalna zona
P l P l
Verovatnoa
ekspozicije
Prelazna zona Prelazna zona
Zabranjena zona Zabranjena zona
Zabranjena zona
13
Veliina tete
Verovatnoa
ekspozicije
Ako proizvod verovatnoe ekspozicije i
magnitude tete raste mnogo vie u poreenju
sa oekivanom dobiti, taj rizik podpada pod
Zabranjena zona
, j p p p
zabranjenu zonu i lako se donosi odluka da su
mere upravljanja u ovom sluaju neophodne.
U ovu grupu spada svaki rizik za koji je
poznato da je potencijalno tetan i da e se poznato da je potencijalno tetan i da e se
verovatno realizovati, ali e se manifestovati
samo nakon nekog vremena u budunosti.
Veliina
tete
Rizik karakterie varijabilnost visoke
sastoji se od male nesigurnosti u
pogledu verovatnoe ekspozicije i
etenih efekata, niskih tetnih efekata,
male ero atnoe ekspo icije
nesigurnosti verovatnoe ekspozicije i poveana
magnituda tete, vea perzistentnost
kontaminanata, sveprisutnost i ireverzibilnost
efekata kao i visok potencijal konflikta koji moe
male verovatnoe ekspozicije,
ograniene perzistentnosti
kontaminanata, reverzibilnosti tete,
male promenljivosti verovatnoe i
efekata, kao i visok potencijal konflikta koji moe
rezultovati egzodusom, protestima, otporom i
odbijanjem saradnje od strane ljudi koji su
izloeni datom riziku. Ovakvim rizikom je teko
lj i b i lii ij i
p j
tetnih efekata i niskog potencijala
socijalnog konflikta.
upravljati zbog mogunosti razliite percepcije i
interpretacije veliine rizika.
Kvantifikacija rizika du skale porasta tetnosti i
verovatnoe ekspozicije je veoma kompleksna.
Rizik obuhvata efekte na stabilnost sedimenta, ekosistem i ljudsko , j
zdravlje,
Moe biti akutni i hronini i pratiti razliite zavisnosti doza-odgovor
Verovatnoa ekspozicije meri se razliito du vremenske skale, a
njena evaluacija zavisi od vrste efekata.
S aspekta ekstremnih poplava frekvencija od
jednom godinje je veoma visoka, dok je
S aspekta izloenosti kupaa niskoj koncentraciji S aspekta izloenosti kupaa niskoj koncentraciji
polutanta tokom plivanja jednom godinje
najverovatnije nije ni vredno pomena.
15
Kategorizacija rizika (primenom matrice procene rizika)
Matrica je podeljena na 4 kategorije rizika: Nizak rizik, srednji rizik, visok rizik i znaajan
negativna efekat.
M t i i ik k j il t j liit k t ij i ik Matrica za procenu rizika koja ilustruje razliite kategorije rizika
Najee kompleksni fenomem rizika zahteva da se j p
donoenje odluka u okviru upravljanja moe brzo
izvriti.
Indikatori koji su merljivi i mogu se kvantifikovati
imaju za cilj da uproste kompleksnu realnost
obuhvatajui irok spektar parametara i omogue obuhvatajui irok spektar parametara i omogue
odabir odgovarajuih opcija upravljanja.
Indikatori rizika za upravljanje sedimentom Indikatori rizika za upravljanje sedimentom
moraju biti odabrani kao dovoljni i adekvatni s
aspekta ciljeva upravljanja.
Osim toga, oni moraju biti prihvaeni od
zainteresovane javnosti, i moraju omoguavati da
rizik bude rangiran a mesta prioritizovana
17
rizik bude rangiran, a mesta prioritizovana.
Strukturni pristup parametrima upravljanja rizikom koji
vode definisanju odluka pri upravljanju rizikom
Drutvene sile
vode definisanju odluka pri upravljanju rizikom
Ciljevi upravljanja
uticaj
j p j j
Rizik
u cilju smanjenja
Rizik
Indikatori rizika
meren na osnovu
Indikatori rizika
Mogunosti (opcije)
pomae u definisanju
18
Mogunosti (opcije)
upravljanja
Drutvene sile motiviu utiu ili na drugi nain Drutvene sile motiviu, utiu ili na drugi nain
pokreu upravljanje sedimentom.
b h t j lj d k d ti k j d k t id obuhvataju ljudske vrednosti koje su dokumentovane u vidu
direktiva ili legislativa
Zadovoljenje ljudske potrebe u pogledu drutvenih aktivnosti, ado o je je juds e po ebe u pog edu d u e a os ,
npr. pecanje, rekreacija ili mogunost navigacije u svrhu
trgovine.
P d t lj j d t ki j i ij k t j Predstvaljaju drutvena oekivanja i percepcije, kao to je
percepcija rizika i elja da se ouva ili pobolja kvalitet ivota.
19
USKLA USKLAENOST SA ENOST SA
OKVIRNOM DIREKTIVOM OKVIRNOM DIREKTIVOM
O VODAMA O VODAMA
Ciljevi upravljanja rizikom Ciljevi upravljanja rizikom
Opti ciljevi koji usmeravaju opcije
lj j l lj i d
zdrav akvatini
ekosistem
O VODAMA O VODAMA
j p j j j p j j
upravljanja, a uslovljeni su napred
navedenim pokretakim silama.
e os s e
vrednost ivota i
Obuhvataju potrebe za Obuhvataju potrebe za
ispunjavanjem regulatornih ispunjavanjem regulatornih
kriterijuma kriterijuma
ljudskog zdravlja
prevencija uticaja
Ekonomska odrivost Ekonomska odrivost
Obezbeenje kvaliteta ivotne Obezbeenje kvaliteta ivotne
na lanac ishrane
jj
sredine i razvoja prirode sredine i razvoja prirode
Ouvanja kvaliteta ljudskog ivota Ouvanja kvaliteta ljudskog ivota
plovni vodeni
putevi
poljoprivredna
upotreba plavnih
ravnica
Ovi ciljevi vode izbegavanju izbegavanju ili ili
smanjenju smanjenju rizika rizika i i (negativnog) (negativnog)
Drutvene sile
uticaj
smanjenju smanjenju rizika rizika i i (negativnog) (negativnog)
uticaja uticaja na na ivotnu ivotnu sredinu sredinu, a to
se postie implementacijom
liitih ij ij lj j lj j k
Ciljevi upravljanja
uticaj
razliitih opcija opcija upravljanja upravljanja, ako
postoje indikatori da rizik postoji
ili se moe oekivati.
Rizik
u cilju smanjenja
Indikatori Indikatori rizika rizika neophodan alat
za povezivanje rizika sa
Indikatori rizika
meren na osnovu
opcijama upravljanja.
Mogunosti (opcije)
upravljanja
pomae u definisanju
21
upravljanja
S aspekta indikatora rizika i opcija upravljanja razlikuju
se dva pristupa: se dva pristupa:
Na lokalnom nivou
(site-specific approach)
Na nivou renog sliva Na nivou renog sliva
(river basin approach)
Odabir opcija upravljanja i gde ih implementirati vri se nakon
razmatranja situacije na lokalnom nivou i njenih efekata na nivou
22
razmatranja situacije na lokalnom nivou i njenih efekata na nivou
renog sliva.
Koji pristup e se primeniti u sluaju kada su npr.
indikatori ri ika posledica neisp nja anja reg latornih indikatori rizika posledica neispunjavanja regulatornih
kriterijuma zavisi od toga:
1) na koju oblast se propisi odnose i ) j p p
2) koji potencijalni efekti mogu postojati
Regulative koje se odnose na specifine
lokalitete su:
Direkti a o odi a k panje (mesta a
Neispunjavanje Neispunjavanje
Direktiva o vodi za kupanje (mesta za
kupanje)
Direktiva o vodi za pie (oblasti koje
Neispunjavanje Neispunjavanje
kriterijuma ne utie na kriterijuma ne utie na
upravljanje sedimentom upravljanje sedimentom
p ( j
se koriste pri proizvodnji vode za
pie)
Di kti titi t it
na nivou renog sliva. na nivou renog sliva.
23
Direktiva o zatiti stanita
Prekoraenje regulatornih kriterijuma takoe je indikator i
neusaglaenost i sa drugim ciljevima upravljanja, meutim sa
aspekta sedimenta indikatori indikatori rizika rizika na na lokalnom lokalnom nivou nivou treba
da obuhvate i:
Koncentraciju Koncentraciju
kontaminanta u kontaminanta u
Ekotoksikoloki Ekotoksikoloki
Promenu Promenu
zajednice zajednice
kontaminanta u kontaminanta u
sedimentu: sedimentu:
l d liit j
efekte sedimenta: efekte sedimenta:
klj i j liitih t
zajednice zajednice
bentosa bentosa::
odabirom indikatorskih
usled razliitog ponaanja
kontaminanta u sedimentu
ovo moe uticati na izbor
prioritetnih (opasnih)
supstanci
ukljuivanje razliitih puteva
ekspozicije olakae
procenu rizika od prenosa
kontaminanta iz sedimenta
u vodu
vrsta posebno osetljivih
na promene u ivotnoj
sredini, moe se ukazati
na rizik po biotu i pratiti
Kl ifik ij i ik
supstanci u vodu
ga. Klasifikacija rizika
moe se postii ako se ti
indikatori ili dodatne vrste
mogu rangirati prema
njihovoj esencijalnoj
24
njihovoj esencijalnoj
biotopskoj funkciji.
Na Na nivou nivou renog renog sliva sliva, odabrani indikatori moraju pruati gg , j p
informaciju o riziku koji postoji nizvodno, a ne samo na datom
specifinom lokalitetu.
Na primer,
mora se ispitati perzistentnost kontaminanata
u sedimentu tokom njihovog transporta u sedimentu tokom njihovog transporta,
odrediti njihov K
OW
potencijal ka ispiranju
ponaanje tokom transporta (npr. veliina
estica sedimenta za koje su kontaminanti
najee adsorbovani) j )
Kako bi se ukazalo na rizik za lokcije koje se
nalaze nizvodno, stabilnost sedimenta se
Suspendovane estice
S j j b j ib
25
mora uporediti sa odgovarajuim brzinama pri
razliitim hidrolokim situacijama.
Smanjenje broja riba
Osim toga to indikatori rizika na lokalnom novou i nivu renog sliva mogu
biti isti (npr. porast broja poplava, opadanje brojnosti riba i sl.), oni se
razliito karakteriu, to moe voditi razliitim efektima (npr. samo lokalno
smanjenje brojnosti riba bez efekta na ceo reni sistem).
U pojedinim sluajevima indikatori reflektuju skalu uvaavanja npr : U pojedinim sluajevima indikatori reflektuju skalu uvaavanja, npr.:
negativan odgovor javnosti (na lokalnom nivou) i
pokret zainteresovanih organizacija i institucija (na nivou renog sliva).
Karakteristike indikatora rizika na lokalnom nivou i na nivou renog sliva
Karakteristike Indikatori rizika na Indikatori rizika na nivou Karakteristike Indikatori rizika na
lokalnom nivou
Indikatori rizika na nivou
renog sliva
Osetljivost na dogaaj Visoko Nisko
I lik ij i ik i S d j V i k Implikacije za rizik na nivou
renog sliva
Srednje Veoma visoko
Percepcija rizika od strane
individua
Visoko Nisko
individua
Brzina prikupljanja podataka Brzo i jednostavno Kompleksno
Evaluacija rizika na lokalnom nivou i na nivou renog sliva mora biti
interaktivan interaktivan proces proces koji vodi prioritizaciji prioritizaciji i usmeravanju fondova ka interaktivan interaktivan proces proces, koji vodi prioritizaciji prioritizaciji i usmeravanju fondova ka
tim mestima, sa najveim oekivanim efektima u pogledu smanjenja
rizika u renom slivu.
IIdentifi dentifikacija supstanci kacija supstanci
Specifini kontaminanti renog sliva
IIdentifi dentifikacija supstanci kacija supstanci
od interesa od interesa
Kontaminanti koji ugroavaju ciljeve
upravljanja renim slivom
Praktian Praktian
Identifi Identifikacija oblasti od kacija oblasti od
interesa interesa
Kontaminirani lokaliteti du sliva
Praktian Praktian
pristup pristup
prioritizaciji prioritizaciji
Identifi Identifikacija oblasti kacija oblasti
rizika rizika
Kontaminirani lokaliteti, sa kojih se
sediment transportuje nizvodno i pri
odreenim uslovima (poplave, nizak
d t j) d di d i l ti
rizika rizika
vodostaj) dovodi do izloenosti
tetnim materijama (hazardima)
Razliite opcije upravljanja...
Na lokalnom nivou Na lokalnom nivou
Smanjenje
postojee
Smanjenje
ekspozicije
Smanje-
njem efekta
Promena
svrhe
Evaluacija
lokaliteta u postojee
emisije u
reku
kontamina-
nata koji
ekspozicije
organiza-
ma
kontami-
nantima
njem efekta
akumilira-
nih
kontami-
nanata
svrhe
upotrebe
zemljita na
datom
lokalitetu
lokaliteta u
okviru
upravljanja
renim
slivom nata koji
imaju
tendenciju
vezivanja
za
nantima nanata lokalitetu slivom
28
za
sediment
... opcije upravljanja
Na nivou renog sliva Na nivou renog sliva
Primeniti mere Analiza Razmena Olakana Primeniti mere
u sluaju
nepostovanja
zakona
(neispunjavanja
Analiza
transporta
sedimenta i
primena
modela
Razmena
znanja i
tehnologija sa
zaintereso-
vanim
Olakana
komunikacija
sa zaintereso-
vanom javnosti
i njihovo (neispunjavanja
regulatornih
kriterijuma)
modela
transporta
suspendovanih
estica
vanim
organizacijama
koje su locirane
du toka reke
(ni odno i
i njihovo
ukljuuvanje u
proces
upravljanja
29
(nizvodno i
uzvodno)
Kontinualno upravljanje rizikom Kontinualno upravljanje rizikom
Metod Metod Tehnika Tehnika
Primena Primena
FMEA Kvalitativna
procena
rizika
FMEA
MLD
ESD
ETA
T h ik
DOKUMENT DOKUMENT
KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE
Procena
rizika na
ETA
FTA
RBD
Tehnika
i / ili
program
PLAN
rizika na
osnovu
verovatnoe
Statistika
analiza
PLAN
SISTEM
UPRAVLJANJA
Analiza
doneenih
FMEA Analiza neuspeha i efekata
MLD Logiki master diagram
ESD Dijagram deavanja
UPRAVLJANJA
odluka
ESD Dijagram deavanja
ETA Analiza drveta deavanja
FTA Analiza drveta odgovornosti
RBD Blok dijagram pouzdanosti
Indikatori rizika i opcije upravljanja za ciljeve Indikatori rizika i opcije upravljanja za ciljeve obezbeenja kval obezbeenja kvali iteta ivotne sredine i razvoj prirode teta ivotne sredine i razvoj prirode
Primer pokretake Rizik i uticaj Indikatori rizika Opcije upravljanja p
sile
j p j p j j
Lokalni Reni sliv Lokalni Reni sliv
Odravanje
ekosistema
Naruavanje
ljudskog zdravlja
Unos
kontaminanta u
ivotnu sredinu
Promene u migraciji
ribljih vrsta / gubitak
indikatorskih vrsta
Kontrola izvora
zagaenja
Kontrola izvora
zagaenja, smanjenje
difuznog zagaenja
Etika ivotne
sredine
Izumiranje vrsta
Unitavanje
stanita
ivotnu sredinu
Ekotoksikoloki
efekti /
biomarkeri
indikatorskih vrsta
Promene u
biodiverzitetu
Fiziko-hemijski
Usmeriti se ka
upravljanju
renim slivom
Promene u
difuznog zagaenja
Monitoring trenda
Revizija industrijskih i
poljoprivrednih
Svesnost gubitaka
usled loeg
upravljanja ili
njegovog
nedostatka
Redukcija ekolokih
funkcija
Naruavanje
kvaliteta vode
Promene u
biodiverzitetu
Gubitak vrsta,
invazija vrsta
Fiziko hemijski
parametri (O
2
, H
2
S i sl.)
Debalans ciklusa
nutrijenata (eutrofizacija)
upotrebi
zemljita
Smanjenje
ekspozicije
propisa
Identifikacija
odgovornih
kontaminanata
nedostatka
Konflikt sa drugim
ciljevima
invazija vrsta
Porast lezija kod
riba / nekroze
Promene u
Sediment / rezervoar
kontaminanata
Adsorptivne
barijere
Izmuljivanje
Primena naela
zagaiva plaa ili
povreene strane
plaaju za ubrzavanje
Promene u
dinamici
sedimenta/
hidrodinamici
Eutrofizacija
Kaptiranje
In-situ tretman
Prirodno
reenja
Prekogranina
saradnja,
implementacija plana
Eutrofizacija
razblaenje
Kompenzacija
stanita
upravljanja irom
oblasti sliva
Osnovna pitanja sa kojima se susreemo pri
upravljanju rizikom su:
Da li moramo prikupiti jo podataka?
Da li treba da se sprovedu akcije remedijacije?
K k d b ti ji l ti ij dij ij ? Kako odabrati najisplativiju remedijaciju?
Kako ostvariti ciljeve remedijacije?
32
Pit j 1 D li ik iti j d t k ? Pitanje 1: Da li moramo prikupiti jo podataka?
Prihvatljivo stanje
PP: Preliminarna procena
PL: pregled lokaliteta
RI: Remedijaciona ispitivanja
SI St dij i dlji ti
Sakupiti dovoljno podataka koji podravaju
osnovnu procenu rizika
33
SI: Studija izvodljivosti
DR: Dizajn remedijacije
RA-K/O: Akcije remedijacije konstrukcija i operacije
Pitanje 2: Da li treba da se sprovedu akcije
dij ij ? remedijacije?
Prihvatljivo stanje
PP: Preliminarna procena
Prihvatljivo stanje
Prepoznati da se odluka o akcijama remedijacije
moe razlikovati za razliite delove lokaliteta na
PP: Preliminarna procena
PL: pregled lokaliteta
RI: Remedijaciona ispitivanja
SI: Studija izvodljivosti
DR: Dizajn remedijacije
34
osnovu razliite upotrebe lokaliteta u budunosti
DR: Dizajn remedijacije
RA-K/O: Akcije remedijacije
konstrukcija i operacije
Pitanje 3: Da li je odabrana najisplativija i
j f kt ij dij ij ? najefektnija remedijacija?
Prihvatljivo stanje
PP: Preliminarna procena
Prihvatljivo stanje
a. Odrediti kada su inenjerske i institucionalne kontrole
tokom odabira remedijacionih opcija, suprotne
uklanjanju ili tretmanu
PP: Preliminarna procena
PL: pregled lokaliteta
RI: Remedijaciona ispitivanja
SI: Studija izvodljivosti
DR: Dizajn remedijacije
35
j j
b. Opravdati remedijaciju odabranu kao optimalnu,
evaluacijom sveobuhvatnog uticaja na ivotnu sredinu.
DR: Dizajn remedijacije
RA-K/O: Akcije remedijacije
konstrukcija i operacije
Pitanje 4: Da li su ispunjeni ciljevi remedijacije? j p j j j j
Prihvatljivo stanje
PP: Preliminarna procena
Prihvatljivo stanje
Umesto uspostavljanja eksplicitnih nivoa ienja, u cilju
voenja remedijacionih postupaka primeniti serije
PP: Preliminarna procena
PL: pregled lokaliteta
RI: Remedijaciona ispitivanja
SI: Studija izvodljivosti
DR: Dizajn remedijacije
36
voenja remedijacionih postupaka primeniti serije
izraunavanja rizika po principu ta ako.
DR: Dizajn remedijacije
RA-K/O: Akcije remedijacije
konstrukcija i operacije
Sumarno Sumarno
strategije i alati strategije i alati
Strategije Alati
1 Prikupiti ako je potrebno vie podataka koji podravaju
i ik
Tabele i slike sa podacima
osnovnu procenu rizika
2 Prepoznati da se odluka o akcijama remedijacije moe
razlikovati za razliite delove lokaliteta na osnovu razliite
namene zemljita u budunosti
Grafiki prikazati taku po
taku procenu rizika u okviru
preliminarnog plana obnove namene zemljita u budunosti preliminarnog plana obnove
3a Opravdati da je remedijacija odgovarajua, a koja se pre
oslanja na inenjerske i institucione kontrole nego na
uklanjanje ili tretman
Osnovna procena pretnje
uklanjanje ili tretman
3b Ekonomski opravdati remedijaciju evaluacijom ukupnog
uticaja koji ima na ivotnu sredinu
Analiza benefita u ivotnoj
sredini
4 Primeniti niz izraunavanja rizika po principu ta ako ta ako izraunavanja rizika i
37
4 Primeniti niz izraunavanja rizika po principu ta ako
kako bi se vodile akcije remedijacije, umesto
uspostavljanja eksplicitnih nivoa uklanjanja
ta ako izraunavanja rizika i
alati vizualizacije za simuliranje
razliitih scenarija uklanjanja
U.S. EPA Reference vezane za pitanje 1:
Da li moramo prikupiti jo podataka?
Amended Guidance on Ecological Risk Assessment at Military Bases: Process
Considerations, Timing of Activities, and Inclusion of Stakeholders (2000):
http://risk.lsd.ornl.gov/homepage/ecoproc2.pdf
The Role of Screening-Level Risk Assessments and Refining Contaminants of Concern
in Baseline Ecological Risk Assessments (2001):
http://www.epa.gov/oswer/riskassessment/ecoup/pdf/slera0601.pdf
Role of Background in the CERCLA Cleanup Program (2002):
www.epa.gov/oswer/riskassessment/pdf/role.pdf
Guidance for Comparing Background and Chemical Concentrations in Soil for CERCLA g g
Sites (2002): www.epa.gov/oswer/riskassessment/pdf/background.pdf
EPA Region 9 Preliminary Remediation Goals (PRGs) Tables (2004):
www.epa.gov/docs/region09/waste/sfund/prg/
38
U.S. EPA Reference vezane za pitanje 2:
Da li treba da se sprovedu akcije remedijacije?
Role of the Baseline Risk Assessment in Superfund Remedy Selection Decisions Role of the Baseline Risk Assessment in Superfund Remedy Selection Decisions,
OSWER Directive 9355.0-30 (1991):
http://www.epa.gov/oswer/riskassessment/pdf/baseline.pdf
Guidelines for Exposure Assessment (1992): Guidelines for Exposure Assessment (1992):
http://oaspub.epa.gov/eims/eimscomm.getfile?p_download_id=429103
Land Use in the CERCLA Remedy Selection Process (1995):
www epa gov/fedfac/documents/land use cercla remedy htm www.epa.gov/fedfac/documents/land_use_cercla_remedy.htm
Ecological Risk Assessment and Risk Management Principles for Superfund Sites
(1999): www.epa.gov/oswer/riskassessment/eco_plan.htm
Amended Guidance on ERA at Military Bases: Process Considerations Timing of Amended Guidance on ERA at Military Bases: Process Considerations, Timing of
Activities, and Inclusion of Stakeholders (2000)
www.epa.gov/Region4/waste/fedfac/ecoproc2.pdf
Contaminated Sediment Remediation Guidance for Hazardous Waste Sites: (2005)
39
Contaminated Sediment Remediation Guidance for Hazardous Waste Sites: (2005)
www.epa.gov/superfund/resources/sediment/guidance.htm
U.S. EPA Reference vezane za pitanje 3:
Da li je odabrana najisplativija i najefektnija Da li je odabrana najisplativija i najefektnija
remedijacija?
A Guide to Principal Threat and Low Level Threat Wastes (1991): A Guide to Principal Threat and Low Level Threat Wastes (1991):
www.epa.gov/superfund/resources/gwdocs/threat.pdf
RAGS Part C Risk Evaluation of Remedial Alternatives (1991):
www epa gov/oswer/riskassessment/ragsc/index htm www.epa.gov/oswer/riskassessment/ragsc/index.htm
Rules of Thumb for Superfund Remedy Selection (1997):
www.epa.gov/superfund/resources/rules/rulesthm.pdf
C t i t d S di t R di ti G id f H d W t Sit (2005) Contaminated Sediment Remediation Guidance for Hazardous Waste Sites (2005):
www.epa.gov/superfund/resources/sediment/guidance.htm
40
U.S. EPA Reference vezane za pitanje 4:
D li i j i ilj i dij ij ? Da li su ispunjeni ciljevi remedijacije?
NCP Preamble (55 FR 8666; March 8 1990) NCP Preamble (55 FR 8666; March 8, 1990)
www.epa.gov/superfund/contacts/ntlcplan.htm
Presumptive Response Strategy and Ex-Situ Treatment Technologies for
Contaminated Ground Water at CERCLA Sites Final Guidance (1996) Contaminated Ground Water at CERCLA Sites, Final Guidance (1996)
www.epa.gov/superfund/resources/gwguide/index.htm
Rules of Thumb for Superfund Remedy Selection (1997):
www epa gov/superfund/resources/rules/rulesthm pdf www.epa.gov/superfund/resources/rules/rulesthm.pdf
41
42