A. Hitlera, V. erila, J. Staljina i D.

Ibaruri
Drugi svetski rat je rat najveih razmera do sada, sudei po ueu zemalja, po rtvama koje je doneo, kao i posledicama koje su ga pratile. To je rat koji je promenio svetski poredak, zasluan je za razliite drutvene promene, ali ono to je takoe karakteritino je da je pored tenkova, oruje za rat bio i jezik. iderske sposobnosti voa koje su uestvovale u Drugom svetskom ratu svakako su neosporne, a veoma vaan deo tih sposobnosti odnosio se na negovanje govornikih vetina koje su im omoguavale da svojim govorima ne samo mobiliu mase, ve i da direktno utiu na tokove rata. !nogi od njih ostali su upameni kao veliki govornici, svaki na svoj nain.

"pravo ovaj #enomen osnovna je tema naeg rada. $okuale smo da otkrijemo na koje su sve naine, kojim lingvistikim sredstvima, retorikim tehnikama i neverbalnim metodama etiri velika svetska lidera uspevali da pridobiju podrku i bezrezervno poverenje miliona ljudi. %nalizu emo sprovesti nad Vinstonom erilom &Winston Churchill', Adolfom Hitlerom &Adolf Hitler', Josifom Staljinom & !' i Dolores Ibaruri La Pasionaria &"olores #$%rruri &'(e)', liderima *i+i ,o-ori i d.n.s /o$u0u+u /.1n+u ne s.(o stru*n+.2. i teoreti*.r. i) r.)li*itih o$l.sti3 -e4 i 5ire /u$li2e . (vo su svakako linosti koje su obeleile Drugi svetski rat, ali i period pre njega, i dva od etiri govora kojima smo se bavile ) 6inston. 7er*il. i 8osif. 9t.l+in. ) datiraju iz samih ratnih godina. "olores #$.ruri, iako je uestvovala u *panskom graanskom ratu koji je prethodio Drugom svetskom ratu, izabrale smo zbog njenih retorikih sposobnosti po kojima je i dan danas poznata, kao i zbog toga to je bila jedna od najuticajnijih ena u tom periodu i uvena po svojoj borbi protiv #aizma. +ovor %dol#a ,itlera, jednog od najistaknutijih lidera Drugog svetskog rata, datira iz -.//. godine, godine u kojoj je on izabran za kancelara u 0emakoj, i iako se radi o govoru koji nije nastao tokom samog rata, izabrale smo ga zbog toga to smatramo da se u njemu jasno vide najvaniji elementi ,itlerove retorike, kao i tehnike koje je koristio u svim svojim kasnijim

govorima, pa i onima nastalim tokom ratnih godina. 1va etiri lidera poznavala su vanost jezika koji se koristi u politikim govorima. 2bog toga je ,itler satima vebao svoje govore pred ogledalom, 3eril nedeljama pisao govore koje bi preko radija emitovao svom narodu, a a $asionarija je i danas uvena po anti#aistikom sloganu 4 :o /.s.r%n56. (no to smo mi pokuale da otkrijemo kroz analizu delova njihovih govora je kolike su razlike postojale u njihovom obraanju narodu, budui da su neki od njih bili sledbenici razliitih ideologija.

2. Adolf Hitler

*to se tie Adolfa Hitlera &-77.8-.9:' verovatno je sa savremene take gledita teko shvatiti ogromnu podrku koju je uivao u svoje vreme, kako u 0emakoj, tako i van nje. 1utina naina na koji je uspeo da milione ljudi uveri u svoje ideoloke stavove lei upravo u njegovim govornikim sposobnostima. %nalizirali smo poetak govora koji je ,itler odrao u ;erlinu -. #ebruara -.//. <adi se, zapravo, o proklamaciji upuenoj nemakoj naciji u kojoj ,itler obeava promene i mir, ukoliko narod prihvati njegove nacional8socijalistike ideje. 0a poetku svog govora ,itler kae= >;ro5lo +e -i5e od *etrn.est ,odin. od ono, nesre4no, d.n. 2.d. +e n.rod :e(.*2e3 ).sle/l+en o$e4.n+i(. str.nih i do(.4ih ne/ri+.tel+.3 i),u$io dodir s. *.54u i slo$odo(3 i t.2o i),u$io s-e< =d to,. d.n. i)d.+e 9-e(o,u4i +e n.5e( n.rodu us2r.tio s-o+ $l.,oslo-< =$u)eli su n.s r.)dor i (r1n+.< 9. du$o2o( 1.lo54u (ilioni n.+$ol+ih ne(.*2ih (u52.r.c. i 1en. s-ih ).ni(.n+. -ideli su 2.2o +edinst-o n.ci+e nest.+e3 ,u$e4i se u 2onfu)i+i /oliti*2ih i li*nih (i5l+en+.3 e2ono(s2ih interes. i ideolo52ih r.)li2.< =d to, d.n.3 2.o i (no,o /ut. r.ni+e3 :e(.*2. +e osli2.-.l. neslo,u 2o+. sl.(. srce< :i2.d. nis(o do$ili +edn.2ost i $r.tst-o 2o+e n.( +e $ilo o$e4.no3 i u r.tu s(o i),u$ili slo$odu< A 2.d. +e n.5. n.ci+. i),u$il. s-o+e /oliti*2o (esto u s-etu3 u$r)o +e i),u$il. i +edinst-o duh. i -ol+e.6 0a samom poetku govora, budui svestan kolika je vanost uvoda u izlaganje u smislu pridobijanja publike, ,itler postavlja tri bitna elementa na kojima e izgraditi itav svoj govor. ?edan od tih elemenata, koji se javlja u svakom njegovom govoru je ideja zajednikog neprijatelja, simbola zla protiv koga se narod ujedinjuje. (n svesno koristi ovaj element ve u prvoj reenici, a

pridobijanje publike pojaava time to je uverava u njenu vrednost i dobrotu &milioni najboljih nemakih mukaraca i ena svih zanimanja'. (vde ujedno vidimo i drugi vaan element njegove retorike, a to je obraanje narodu u celini, ali tako da se svaki deo naroda osea podjednako vrednim, to je svakako jedno od najjaih oruja u smislu pridobijanja velikog broja pristalica. Trei, ali nikako najmanje vaan element je izazivanje emocionalne reakcije kod publike. ,itler ovo postie na razliite naine= koristei sintagme tipa od ovog nesrenog dana, duboka alost, nesloga koja slama srce, itd, ali takoe i aludirajui na oseanja nacionalnog ponosa, slobode i jedinstva. @zazivanje emocionalne reakcije kod publike ima veliki znaaj i jedna je od najkorienijih retorikih tehnika. 0ovija istraivanja kau da se ak 7AB komunikacije odvija na emocionalnoj ravni, a samo CAB na racionalnoj. Takoe je bitno spomenuti da je vano izazvati kako pozitivne, tako i negativne emocionalne reakcije, a odreivanje njihovog odnosa i redosleda igra bitnu ulogu, u emu je ,itler bio vrlo vet. (n se trudi da na poetku svog govora kod slualaca izazove preteno negativne emocionalne reakcije, da bi se u nastavku kod njih #ormirala pozitivna oseanja, u trenucima u kojima on predlae reenje problema. 0a ovaj nain on u svojim sluaocima suptilno razvija mrnju prema neprijatelju, a to moe da postigne i bez ikakve prave argumentacije, to je kod ,itlera zapravo est sluaj. " nastavku govora on kae= >7-rsto s(o u-ereni d. +e ne(.*2. n.ci+. u5l. u r.t >?>@< $e) i n.+(.n+e, ose4.+. 2ri-ice s. s-o+e str.ne i is/un+en. s.(o 1el+o( d. od$r.ni s-o+u ot.d1$inu 2o+. +e $il. n./.dnut.3 i d. s.*u-. ne s.(o slo$odu3 -e4 i s.( o/st.n.2 ne(.*2o, n.rod.< Audu4i d. +e t.2o3 (o1e(o -ideti u str.5no+ sud$ini 2o+. n.s +e ).desil. od tih no-e($.rs2ih d.n. >?>B< re)ult.t n.5e /ro/.sti< Ali i ost.t.2 s-et. +e od t.d. t.2o0e /.tio3 i to ne (.n+e3 od te52e 2ri)e< A.l.ns (o4i 2o+i +e e-oluir.o to2o( istori+e i 2o+i +e r.ni+e i,r.o ne (.lu ulo,u u us/ost.-l+.n+u r.)u(e-.n+. /otre$e ). unutr.5n+o( solid.rno54u n.ci+.3 s. s-i( n+eni( /rednosti(. u tr,o-ini i tr1i5tu3 n.ru5io se u 2orist s.(o +edne str.ne< :er.)u(n. 2once/ci+. /o$edni2. i /or.1enih uni5til. +e /o-eren+e 2o+e +e /osto+.lo (e0u n.rodi(.3 i u isto -re(e uni5til. industri+u u celo( s-etu.6 " ovom delu govora ,itler ponavlja neke od stavova iz prethodnog dela i u tom smislu moemo govoriti o retorikom postupku koji se naziva tautologija. Tautologija predstavlja ponavljanje odreenog stava ili tvrdnje, iskazivanje istog pojma drugim reima sa ciljem da se slualac ubedi u istinitost tvrdnje, ponekad i bez stvarnih argumenata. ,itler pokuava da ubedi svoje sluaoce u to da ne bi trebalo da oseaju krivicu zbog $rvog svetskog rata, a elei da u njima probudi ponos on osigurava sebi podrku, budui da je to jedan od temelja na kojima je izgraena nemaka nacija, po njihovom sopstvenom

miljenju. " ovom delu govora on takoe eli da ojaa kod publike negativan stav prema zajednikom neprijatelju i navede ih da misle da je svu krivicu za rat zapravo snose te neprijateljske zemlje. " nastavku se jasno vidi jo jedan bitan inilac njegovog retorikog korpusa= >C1.sno +e ,led.ti siro(.5t-o n.5e, n.rod.D Eilioni /ri/.dni2. industri+s2o, /roleteri+.t. su ne)./osleni i ,l.du+u< 7it.-. sredn+. 2l.s. i ).n.tli+e F osiro(.5eni su< G.d. o-.+ 2r.h 2on.*no sti,ne i ne(.*2e sel+.2e suo*i4e(o se s. ne(erl+i-o( 2.t.strofo(< H.d. 4e /ro/.sti ne s.(o n.ci+.3 -e4 i d-e hil+.de ,odin. st.ro n.sle0e3 ne2e od n.+)n.*.+ni+ih t-ore-in. l+uds2e 2ulture i ci-ili).ci+e.6 " ovom delu svog izlaganja ,itler paralelno postie dve stvari= alegorijski navodei posledice rata u sluaocima izaziva neku vrstu straha, ali istovremeno ove reenice predstavljaju poziv na akciju, reagovanje. Drugi vaan element, a koji se javlja u veini njegovih govora, odnosi se na njegovo obraanje >prosenom 0emcu6, ime se on svakako pribliava irokim narodnim masama. 1matramo da bi trebalo rei neto i o paraverbalnim i neverbalnim aspektima ,itlerovog naina izlaganja, odnosno o upotrebi glasa, artikulaciji, tempu govora, dranju tela, gestikulaciji. $ored samog verbalnog dela ovo su jako bitni elementi govora, po mnogim teoretiarima ak i bitniji od samog izbora rei i reeninih konstrukcija. ,itler je bio jako svestan ove injenice i stoga je dosta panje obraao na dranje koje je uvek bilo uspravno, sa paljivo odabranim pokretima ruku &prekrtene na grudima, skupljene ake, prava ruka podignuta u vis' koji su odavali sigurnost u ono to govori, a samim tim mu je i publika vie verovala. $overenje i emocionalne reakcije izazivao je i nainom na koji je koristio svoj glas, glasnim govorom, isprekidanim, jasno naglaavajui ono to mu je bilo bitno da publici ostane urezano u pamenje.

. Vinston eril

?edan od lidera koji su obeleili Drugi svetski rat je sigurno i Vinston eril. (no to ga je razlikovalo od drugih politikih lidera bio je nain na koji je prezentovao svoje stavove, ideje, uverenja. 1vojim govorima, 3eril je nastojao da ubedi publiku da nikada nee biti postignut

nikakav dogovor sa 0emcima, a ono to ga je inilo posebnim bio je nain na koji je to radio. Ii*.rd J.n,-ort je jednom rekao da 3eril 4ini ponosnom svaku osobu koja pripada plemenu iji je zajedniki jezik engleski6. ?edan od najpoznatijih, i esto citiranih, govora odrao je -7. juna -.9A. godine, neposredno pred poetak sukoba izmeu britanske i nemake vojske, i u njemu izraava nadu da e upravo taj period postati najslavniji za ;ritaniju. (vde je predstavljen samo odlomak tog govora. 4=no 5to +e ,ener.l 6e+,.nd n.)i-.o $it2. ). Kr.ncus2u +e ).-r5eno< =*e2u+e( d. 4e $it2. ). Arit.ni+u te2 /o*eti< =d ishod. o-e $it2e ).-isi o/st.n.2 hri54.ns2e ci-ili).ci+e< =d ishod. o-e $it2e ).-isi 1i-ot Arit.n.c.3 du,o-e*nost n.5ih instituci+. i n.5e #(/eri+e< 6rlo $r)o 4e s.- $es i s-. sn.,. ne/ri+.tel+. $iti us(eren. 2. n.(.< Hitler )n. d. 4e (or.ti d. n.s slo(i n. o-o( ostr-u ili 4e i),u$iti r.t< A2o us/e(o d. (u se su/rotst.-i(o3 cel. L-ro/. (o1e $iti slo$odn. i 1i-ot s-et. (o1e n./redo-.ti 2. /rostr.ni(3 osun*.ni( u)-i5en+i(.< Ali .2o ne us/e(o3 ond. 4e se ceo s-et3 u2l+u*u+u4i 9+edin+ene A(eri*2e "r1.-e3 u2l+u*u+u4i s-e sto s(o )n.li i do *e,. n.( +e st.lo3 sur-.ti u .($is no-o,3 )loslutni+e, i (o1d. du,otr.+ni+e, (r.*no, /eriod.3 /rou)ro2o-.no, to( i)o/.*eno( (.5ineri+o(< M.to /rioni(o n. n.5e o$.-e)e3 u*ini(o 2r.+n+i n./or 2.2o $i3 u2oli2o Arit.ns2. #(/eri+. i Go(on-elt /otr.+u hil+.du ,odin.3 l+udi $e) r.)(i5l+.n+. ,o-oriliN OHo +e $io n+iho- n.+sl.-ni+i *.s<P 6 Deo snage 3erilovog govora dolazi iz same njegove strukture koja je dosta kompleksna. " svom govoru, jasno objanjava trenutnu situaciju i ono to joj je prethodilo &bitka za Drancusku je zavrena,bitka za britaniju tek treba da pone', ono to sledi &neprijateljske sile e se okrenuti ka ;ritancima', kao i krajnje posledice &bie ili slomljeni ili slavljeni od strane buduih generacija'. $oruka koju je eleo da prenese bila je= 4 Ai4e(o n./.dnuti< M. n.5e i s-.*i+e do$ro3 (or.(o o/st.ti6. 2a njegove sluaoce ovo nije bilo ohrabrujue, zapravo vie je uznemiravajue. (no to je primetno u ovom govoru su kontrasti koje 3eril koristi. 0jih ima nekoliko. $rvi je onaj koji se odnosi na prolo !rano doba koje bi moglo ponovo da nastupi ukoliko izgube rat. 2atim daje kontrast izmeu cele Evrope i 1jedinjenih %merikih Drava sa jedne strane i ovog ostrva sa druge. $oslednji kontrast u ovom odlomku odnosi se na broj ljudi koji su pogoeni ovom situacijom kako u svetu, tako i u samoj ;ritaniji. " svom govoru 3eril jasno stavlja do znanja kome je on namenjen 8 narodu od koga zavisi ta e se dalje deavati. " poslednjoj reenici &To je bio njihov najslavniji as', on veto prvo lice mnoine menja treim licem moine, pokazujui da je upravo narod taj koji treba neto znaajno da uradi kako bi drugi imali priliku o njemu da sude i kako bi dobili zaslueno mesto ne samo kod buduih generacija, ve i u itavoj istoriji oveanstva. <etorika

ponavljanja uspeva da izbegne korienjem dodataka kao to su FmodaG &i moda dugotrajnijeg mranog perioda' i FukolikoG &ukoliko ;ritanska @mperija i Homonvelt potraju hiljadu godina'. (ba ova prekida su upotrebljena spontano i doprinose da govor ne postane suvie #ormalan, ozbiljan. Tokom celog govora, trudi se da podigne moral svom narodu. $oseban akcenat stavlja na injenicu da se ne radi o bilo kojoj evropskoj dravi, ve o itavoj @mperiji, i da e od ishoda rata zavisiti sudbina celog sveta. (stavlja mesta alternativi, a na taj nain opstaje i nada &ako moemo da mu se suprotstavimo, cela Evropa moe biti slobodna '. ?o jedna od stvari koja bi se mogla navesti kao karakteristika 3erilovog govora, jeste stvaranje istorije pre nego to se neto istorijsko i dogodilo. (n ovu bitku svrstava u nezaboravne pre nego to se uopte odigrala, davajui joj tako neopisivu vrednost. 1vojim govorom ne pokuava da predstavi istinu, ve da ubedi. "estvovanje u borbi je bio izbor na koji su svi imali pravo. Dorma i sadrina ovog govora postali su toliko prepoznatljivi, da ne ostavljaju mogunost da se on pomea sa neijim drugim. 0jegova originalnost u izraavanju predstavljala je oigledan napredak na polju retorike tog vremena. 9i(on Ll(s, urednik jednog engleskog radio programa, smatra da su na 3eilov nain izlaganja najvie uticaja izvrili klasici i romantiarski pogledi na Englesku . Takoe, za njegov akcenat je govorio da je aristokratski, a kako je bio osoba koja je volela muziku i imala smisla da zabavlja ljude, uz korienje jezika koji su svi razumeli, i mukarci i ene, mogao je lako da utie na miljenje svoje publike. 3eril je sam pisao govore, vrsto verujui da samo on moe biti odgovoran za rei koje izgovori. $isao ih je, uio napamet, vebao od samog poetka svoje politike karijere, a za uzvrat dobio potovanje itavog ;ritanskog Homonvelta i velikog dela %merike.

!. Josif Staljin

Josif Visariono"i D#u$a%"ili Staljin &-7I7 ) -.:/' se kao govornik u mnogo emu razlikuje od svoja dva prethodno opisana savremenika. $redstavnik i lider Homunistike partije 1ovjetskog 1aveza nam

prua primer kako ideologija utie na jezik i pretvara ga u svoje najmonije propagandno sredstvo. Homunizam, koji je prezreo buroaziju i socijalne nejednakosti, dovoenjem >obinih4 ljudi &radnika, seljaka i potene inteligencije ) prema poznatoj krilatici' na najvie dravne pozicije, uzrokovao je promene i u jeziku, odnosno u njegovom ostvarenju ) govoru. Tako je stvoreno ono to ;ugarski naziva >politiki ili ideoloki argon4 iju mani#estaciju analiziramo u odlomku govora koji je 1taljin odrao na Jrvenom trgu u !oskvi, a koji je emitovan i preko radija, I. novembra -.9-. u jeku @@ svetskog rata, a povodom C9. godinjice (ktobarske revolucije. >"ru,o-i3 $orci Cr-ene Ar(i+e i Cr-ene Eorn.rice3 2o(.ndiri i /oliti*2i s.-etnici3 r.dnici i r.dnice3 ).dru,.ri i ).dru,.r2e3 r.dnici 2o+i o$.-l+.te intele2tu.lne /oslo-e3 $r.4o i sestre 2o+i se $orite /roti- n.5e, ne/ri+.tel+. . 2o+i ste /ri-re(eno /.li /od +.r.( ne(.*2ih r.)$o+ni2.3 i n.5i hr.$ri ,erilci i ,eril2e 2o+i uni5t.-.te ).dn+e redo-e ne(.*2ih o2u/.tor.D C i(e 9o-+ets2e 6l.de i n.5e Aol+5e-i*2e /.rti+e /o)dr.-l+.( -.s i *estit.( -.( Q@< ,odi5n+icu 6eli2e =2to$.rs2e 9oci+.listi*2e Ie-oluci+e< "ru,o-i3 u n./orni( uslo-i(. d.n.s /rosl.-l+.(o Q@< ,odi5n+icu =2to$.rs2e Ie-oluci+e< ;od(u2li n./.d ne(.*2ih r.)$o+ni2. i r.t 2o+i n.( +e silo( n.(etnut st-orio +e /retn+u n.5o+ )e(l+i< Ei s(o /ri-re(eno i),u$ili (no,o re,ion.3 ne/ri+.tel+ se /o+.-io /red 2./i+.(. Jen+in,r.d. i Eos2-e< :e/ri+.tel+ +e r.*un.o d. 4e -e4 /osle /r-o, ud.r. n.5. .r(i+. $iti r.sut.3 . n.5. )e(l+. /rinu0en. d. $ude n. 2oleni(.< Ali ne/ri+.tel+ +e o)$il+no /o,re5io u r.*unici< C/r2os /ri-re(eni( /or.)i(.3 n.5. 6o+s2. i Eorn.ric. hero+s2i odole-.+u ne/ri+.tel+s2i( n./.di(. du1 cele lini+e front. i n.nose (u te52e ,u$it2e3 do2 se n.5. )e(l+. R n.5. *it.-. )e(l+. R or,.ni)o-.l. u +ed.n $or$eni 2.(/ 2.2o $i3 ).+edno s. n.5o( 6o+s2o( i Eorn.rico(3 i).)-.l. /or.) ne(.*2ih o2u/.tor.S<<<T S<<<T"ru,o-i3 $orci Cr-ene Ar(i+e i Cr-ene Eorn.rice3 2o(.ndiri i /oliti*2i s.-etnici3 ,erilci i ,eril2e3 ceo s-et ,led. u -.s 2.o u silu s/oso$nu d. uni5ti /l+.*2.52e horde ne(.*2ih o2u/.tor.< ;oro$l+eni n.rodi L-ro/e 2o+i su /.li /od +.r.( ne(.*2ih o2u/.tor. ,led.+u n. -.s 2.o n+iho-e oslo$odioce< 6eli2. oslo$odil.*2. (isi+. +e /ri/.l. -.(.< Audite -redni (isi+eD I.t 2o+i -odite +e r.t oslo$o0en+.3 /r.-i*.n r.t< :e2. -.s +un.*2e sli2e n.5ih -eli2ih /red.2. R Ale2s.ndr. :e-s2o,3 "(itri+. "ons2o,3 Gu)(e Einin.3 "(itri+. ;o1.rs2o,3 Ale2s.ndr. 9u-oro-. i Eih.il. Gutu)o-. R n.d.hnu u o-o( r.tuD :e2. /o$edni*2. ).st.-. -eli2o, Jen+in. $ude -.5. )-e)d. -odil+.D M. /ot/uno uni5ten+e ne(.*2ih o2u/.tor.D 9(rt ne(.*2i( o2u/.tori(.D

Ui-el. n.5. sl.-n. "o(o-in.3 n+en. slo$od. i n+en. ne).-isnostD ;od Jen+ino-o( ).st.-o( n./red u /o$eduD4 +ovor poinje moda najprepoznatljivijom >titulom4 komunizma, reju GdrugoviG koja spaja i izjednaava sve graane, tj. sve pripadnike ili pristalice Homunistike partije. " nekoj drugoj prilici ovo adresiranje bi bilo dovoljno samo po sebi, ali 1taljin u nastavku oslovljava graane klasi#ikujui ih prema drutvenim ulogama, inei ih da se oseaju podjednako vanima, i ovim isticanjem on ih pridobija. Ke u prvoj reenici zapaamo jaku potrebu za izjednaavanjem svih &to je i glavna ideja komunizma', koja rezultuje jakom birokratizacijom jezika, te se intelektualci ne mogu vie tako nazivati, ve i oni moraju biti nekakvi radnici &radnici koji obavljate intelektualne poslove'5 ?o jedna osobina koja nije toliko speci#ina za 1taljina koliko je zajednika karakteristika jezika u slubi narodnih voa za vreme ratnog stanja, je upotreba negativnih epiteta i meta#ora za opis neprijatelja s jedne strane &razbojnici, okupatori, pljakake horde, itd.', i pozitivnih epiteta i prisvojnih prideva kako bi se istakla pripadnost istoj socio8politikoj organizaciji &u ovom sluaju dravi ili partiji' s druge. (vom antitezom se, izmeu ostalog, pospeuje mrnja prema zajednikom neprijatelju i kod naroda uvruje oseaj nacionalnog jedinstva. 1amo u ovom kratkom odlomku pridev na,a upotrebljen je -C puta &koji se borite protiv naeg neprijatelja, naa Kojska i !ornarica, Livela naa slavna Domovina, itd.'. "potrebom hiperbola &ceo svet gleda u vas, velika oslobodilaka misija' njegove rei dobijaju na veliini i znaaju, a on na taj nain motivie vojsku i jo jednom stavlja publiku na prvo mesto, u centar panje i zbivanja tog istorijskog momenta. @ako 1taljin, za razliku od ,itlera i 3erila, nije pridavao mnogo znaaja paljivom biranju retorikih sredstava i metoda za ubeivanje, znao je kako da pridobije narod. ?edan od proverenih metoda je pozivanje na istorijske dogaaje i linosti. $ovod odravanja govora &godinjica (ktobarske revolucije' iao mu je na ruku sam po sebi, a osvrtanjem na znamenite ljude ruske istorije eleo je da podseti na snagu i bogatstvo naslea na koje svi treba da budu ponosni &0eka vas junake slike naih velikih predaka ... nadahnu u ovom ratu5 0eka pobednika zastava velikog enjina bude vaa zvezda vodilja5'. +ovor zavrava eljama i pokliima koji treba da jo jednom uzburkaju emocije i podignu moral vojsci koja ide u rat. Hljune rei ponavlja zaokruujui tako celinu govora i ideje koju on nosi &smrt okupatoru, unitenje okupatora, ivela naa domovina, napred u pobedu'. 3itajui i analizirajui ovaj ali i druge 1taljinove govore, zakljuile smo da je, iz perspektive retorike vetine, bio daleko od dobrog govornika. 0jegov

govorniki stil je bio siromaan, a jezik prepun optih mesta, nepotrebnog ponavljanja, birokratski obojenih reenica, zamene teza i vie ili manje latentnih tautologija za koje nalazimo primer i ovde &gledaju na vas kao njihove oslobodioce M Kelika oslobodilaka misija je pripala vama M <at koji vodite je rat osloboenja'. ;io je sklon monotonom gomilanju semantiki istorodnih elemenata. Tokom vremena 1taljinov idiolekt nije napredovao, ak je postajao sve oskudniji a to je, prema miljenju Kiktora Hlemperera predodreeno prirodom totalitarizma koji gravitira ka tautologijama i oskudnom argonu. 0jegov ogranien #ond rei se vremenom pretvorio u zgodno sredstvo manipulacije koje je upravo zbog monotonih reenica davalo hipnotiui e#ekat njegovim govorima.

&. Dolores Ibaruri

>=se4.+ tu,e i $es2r.+no, $ol. ste1e n.( ,rlo<<< Hu,e ). oni(. 2o+i odl.)e3 ). -o+nici(. n.+-e4e, ide.l. l+uds2o, s/.sen+.3 ). i),n.ni(. i) s-o+ih )e(.l+.3 ). oni(. 2o+e tir.ni /ro,one< Aol +e ,ole( ). oni(. 2o+i ).u-e2 ost.+u n. n.5e( tlu<<< # H.r.(.3 i &-.d.l.h.r.3 i Arunete3 i Ael4ite3 i Je-.nte3 i L$ro3 o/e-.+u $es(rtni( stiho-i(. hr.$rost3 s.(o/re,or3 +un.5t-o i disci/linu s-ih $or.c. intern.cion.lnih $ri,.d.< ;r-i /ut u istori+i $or$e n.rod. ).$ele1eno +e -eli*.nst-eno delo st-.r.n+. #ntern.cion.lnih $ri,.d. d. $i se s/.sle slo$od. i ne).-isnost +edne u,ro1ene )e(l+e3 n.5e V/.ni+e< Go(unisti3 soci+.listi3 .n.rhisti3 re/u$li2.nci3 l+udi r.)li*itih $o+. i ideolo,i+.3 r.)li*itih reli,i+.3 l+udi 2o+i is2reno -ole slo$odu i /r.-du3 nese$i*no su n.( /ri5li< ".li su n.( s-eN s-o+u (l.dost i s-o+u )relost3 s-o+e )n.n+e i s-o+e is2ust-o3 s-o+u 2r- i s-o+ 1i-ot3 s-o+e n.de i s-o+e *e1n+e<<< # ni5t. n.( nisu tr.1ili< #li3 $ol+e re*eno3 tr.1ili su3 tr.1ili su (esto u $or$i3 1eleli su d. i( /ri/.dne *.st d. u(ru ). n.5u st-.r< E.+2eD UeneD G.d. /ro0u ,odine3 i 2.d. r.tne r.ne ).r.stu3 2.d. se4.n+e n. te52e i 2r-.-e d.ne i)$ledi /red trenut2o( slo$ode3 (ir. i $l.,ost.n+.W 2.d. )lo$. /o*ne d. +en+.-. i 2.d. s-i V/.nci $udu +edn.2o ose4.li /onos )$o, slo$odne do(o-ine3 /ri*.+te -.5o+ deci3 /ri*.+te i( o o-i( l+udi(. i) #ntern.cion.lnih $ri,.d.< # 2.d. /roc-.le ,r.n*ice (ir. $udu u/lete u -en.c /o$ede V/.ns2e re/u$li2e3 -r.tite n.( seD 6r.tite se (e0u n.s< Hu 4ete n.4i do(o-inu s-i 2o+i +e ne(.te3 n.4i 4ete /ri+.tel+e s-i -i 2o+i ste li5eni /ri+.tel+st-.3 s-i3 s-i -i n.4i 4ete l+u$.- i ).h-.lnost *it.-o, 5/.ns2o, n.rod. 2o+i 4e i d.n.s i sutr. odu5e-l+eno 2lic.tiN Ui-eli hero+i #ntern.cion.lnih $ri,.d.D6

(vo je deo govora odranog u ;arseloni -./7. godine u kojem se Dolores Ibaruri, NLa PasionarijaN &-7.:8-.7.', jedna od osni-.*. Go(unisti*e /.rti+e u V/.ni+i i n.+ist.2nuti+ih li*nosti ne s.(o re/u$li2.ns2e str.ne, -e4 i s.(o, V/.ns2o, ,r.0.ns2o, r.t., obraa @nternacionalnim brigadama. $ovod je povlaenje @nternacionalnih brigada i oprotaj sa njima, ali se moe primetiti da se u isto vreme obraa i panskom narodu podseajui ih na zasluge brigada, i da to obraanje koristi za podizanje morala svojoj, republikanskoj strani &0arodni #ront'. $ria o vedroj budunosti, o slobodnoj <epublici, o asti koja pripada onima koji se bore za njihovu stvar, o sigurnoj pobedi, o ujedinjenom panskom narodu. 2animljivo je to da je ona priala o pobedi ba u trenutku kada je postajalo jasno da se rat gubi, to se i dogodilo pola godine kasnije. +ovor je upuen brigadistima i narodu, ali i internacionalnoj zajednici, kao jo jedan poziv na uee i pomo. (no to je karakteristino za "olores #$.ruri, a po emu je i dobila svoj nadimak , su vatrenost i emotivnost njenih govora. Emocija u njenom glasu se moe osetiti ak iako se ne razume jezik kojim govori. Tu emociju potkrepljuje i sadrajem, to se moe primetiti kroz korienje rei iz semantikog polja koje se odnosi na emocije= tuga, beskrajni bol, golem bol, koji iskreno vole, svoje nade, svoje enje, ratne rane, zloba, ponos, ljubav, zahvalnost, oduevljenje. Hako bi pojaala uticaj svojih rei upotrebljava poznate retorike tehnike kao to je trostruko nabrajanje &slobode, mira i blagostanja, Tu ete nai domovinu... nai ete prijatelje... nai ete ljubav i zahvalnost', i stilske #igure kao to su polisindet &u opisu vojnika, u nabrajanju gradova', meta#ore &zauvek ostaju na naem tlu', personi#ikacije &gradovi koji opevaju besmrtnim stihovima', nie sinonime &hrabrost, junatvo', antitezu &svoju mladost i svoju zrelost', alegoriju &procvale granice mira budu uplete u venac pobede *panske republike'. Horisti apostro#u &vratite se meu nas' kako bi uinila svoj govor jo ivljim i neposrednijim. a $asionarija govori o doprinosu brigadista, ali istovremeno rea#irmie borbu svoje strane, opisujui vanost i svetost te borbe kako svom narodu tako i internacionalnoj zajednici. " nameri da podigne moral svom narodu, ona nabraja ko je sve stao uz njih da se bori, kao i ideale za koje se bore i dajui im viziju lepe budunosti uliva im vie poverenja. Horienjem imperativa priajte

&svojoj deci' umesto, na primer, #utura priaete, ona dodatno pojaava svoju nameru da prikae da je pobeda izvesna i da se za nju vredi boriti. 3ak i kada govori o smrti vojnika, bira poetinu #ormu &zauvek ostaju na naem tlu' i time oznaava kako su oni svojom pogibijom postali deo te borbe a i same *panije. ?ezik, sudei po njegovoj izraajnosti, zvui gotovo knjievno, ali je zapravo vrlo jednostavan. 0e javljaju se komplikovane rei, konstrukcije, aluzije niti citati to ga ini razumljivim i bliskim narodu. +ovori u treem licu mnoine i time postie da ta oseanja o kojima pria uvek budu predstavljana kao oseanja svih njih. 'a(ljua( %naliza politikih ideologija i jezika je jedna vrlo kompleksna tema i iziskuje mnogo vie prostora i istraivanja nego to #orma ovog rada dozoljava. !i smo pokuale da analiziramo javne govore kao medijume za prenoenje ideja, kao i da istraimo kako strategije govornika rukovode odabirom lingvistikih #ormi pomou kojih se te poruke razumeju. @pak, svesne smo da u ovom relativno kratkom izlaganju nije mogue sagledati sve aspekte njihovih govora i dalekosenost njihovih e#ekata. 1va etiri lidera kojima smo se bavile imala su sline ciljeve prilikom dranja svojih govora, bilo da je trebalo privui to vie pristalica i uveriti ih u svoje ideje ili bodriti svoj narod u vanim i tekim istorijskim trenucima. @storija je pokazala da su svi u tome i uspeli, a neosporna je injenica da su neki od njih imali potpuno razliite stavove i vizije sveta, te samim tim i drugaije pristupe i tehnike za realizcaiju tih vizija. 0acizam i 1taljinizam, dva sistema koja poivaju na kombinaciji nasilja, speci#inog argona i paljivo skovane propagande za irenje svojih dogmi i pravdanje svojih svireposti ogledaju se i u sociolingstikom ugnjetavanju koje su praktikovali njihovi diktatori. (siromaen i ponien nemaki narod posle $rvog svetskog rata bilo je lako pridobiti idejama o jedinstvenoj i nadmonoj nemakoj &arijevskoj' rasi. ,itleru nije bilo teko da veto implementira ideje nacizma u narod jer je prethodno stekao njihovo poverenje obeavi svakoj od drutvenih grupa ono to je elela &poljoprivrednicima vie cene za njihove proizvode, nezaposlenima zaposlenje na javnim radovima ) izgradnji puteva i gradova, a srednjoj klasi obnovu njihovih privatnih preduzea '. 1taljin je na poetku svoje vladavine uivao veliko poverenje i podrku svojih partijskih drugova, ali vremenom je izgradio kult linosti i, uprkos tome to je bio najmanje dobar govornik od ovde analiziranih, ostao je na elu drave zahvaljujui zavedenoj strahovladi. 2a razliku od ,itlera i 1taljina, totalitarista koji su pravili ili koristili revolucije

kako bi zaveli diktaturu, 3eril je bio pravi demokrata. (n je svoju popularnost i naklonost naroda sticao iz govora u govor. 1mirenim, slikovitim, a ponekad i duhoviitm, izlaganjima on je ulivao poverenje i suptilno navodio sluaoce da se sloe sa njim. Dolores @baruri je, iako zagovornica komunizma kao i 1taljin, potpuna suprotnost 1ovjetskom dikatatoru. 0jene oratorske vetine bile su vrlo cenjene. @ako je skoro uvek bila obuena u crno, a njena pojava pomalo gruba &bila je via od prosenog mukarca', poetine rei i emocija u njenom glasu dirnule bi svakoga ko bi je sluao. 2a razliku od 1taljina koji je u obraanju teio da uvrsti rusocentrinu politiku i komunizam kao ideologiju, ona se nije obraala komunistima, ve svim narodima koji >vole slobodu4. Jilj je bio bitniji od ideologije. @majui u vidu govornike vetine ovih lidera, kao i istorijske dogaaje motivisane moda ba njihovim govorima, ne moemo a da se ne sloimo sa Jiceronovim predvidjanjem da e kroz istoriju uvek biti velikih ratnih voa, ali e samo mali broj njih biti i veliki govornici . @TE<%T"<%
-. Heegan, ?ohn, 1ir Oinston Jhurchill Phttp=QQRRR.rjgeib.comQthoughtsQbritainQRinston8churchill.htmlS C. ?. K. 1taljin %rchive Phttp=QQRRR.marTists.orgQre#erenceQarchiveQstalinQRorksQdecades8indeT.htmS /. % ,andbook o# <hetorical Devices Phttp=QQRRR.virtualsalt.comQrhetoric.htmS 9. 1peeches audio gallerU Phttp=QQRRR.historU.comQvideo.doVnameWspeechesS :. 1peech %nalUsis X-= ,oR to 1tudU and JritiYue a 1peech Phttp=QQsiTminutes.dlugan.comQCAA7QA-Q-7Qspeech8evaluation8-8hoR8to8studU8critiYue8speechS Z. [\]^_`ab, cde\df, gd^\hifj kh\fdl, Phttp=QQpleTus.org.ilQteTtsQvaiskop#mpisat.htmS I. ,itlerns 1peeches, Phttp=QQRRR.hitler.orgQspeechesS 7. % $olitical 1peech %nalUsis, Phttp=QQsiTmilevillage.Rordpress.comQCAAZQ-AQCAQa8political8speech8 analUsisS .. $sUchopathological %nalUsis o# %dol# ,itlerns $ortraUal in DoRn#all, Phttp=QQRRR.associatedcontent.comQarticleQZ.ZAA.QpsUchopathologicalmanalUsismo#madol#.htmlVpageWCS -A. %nalUsis o# the historical speeches o# ,itler and +oebbels, Phttp=QQRRR.helium.comQitemsQ-C9AA9:8 hitler8speechVpageW/S --. The <hetoric o# ,itlerns N;attleN, Phttp=QQen.Rikipedia.orgQRikiQDascismmandmthemrhetoricmo#muni#icationS -C. ;E< @0= $<(J %!%T@(0 T( T,E +E<!%0 0%T@(0, Phttp=QQRRR.hitler.orgQspeechesQAC8A-8 //.htmlS -/. !ethods o# %nalUsis, Phttp=QQen.Rikipedia.orgQRikiQ<hetoricX!ethodsmo#m%nalUsisS -9. <etorika, Phttp=QQRRR.gom.cg.UuQ#ilesQ--79AZ:--C.ppt.S -:. $etrovi, !ilo, >*panija u srcu4, K<E!E, -9. septembar CAAZ. Phttp=QQRRR.vreme.comQcmsQvieR.phpVidW9Z9.Z9S -Z. ourdes "ribe 1oto >Dolores @barruri, a $asionaria &-7.:8-.7.'4 u ;ernstein, !onica, as desa#iantes, Editorial ectorum, !pTico, CAAI. pp. Z/8-:-. Phttp=QQhistoriaUgenero.#iles.Rordpress.comQCAA7QA9Qdoloresibarruri8lourdesuribe.pd#S -I. angRorth, <ichard 4Oar 1peeches -./.89:, bU Oinston 1. Jhurchill6, @n The ;eacon o# the Oestern OaU o# i#e, Phttp=QQRRR.Rinstonchurchill.orgQi9aQpagesQindeT.c#mVpageidW-/:S -7. Elms, 1imon, 41peech de#ects made Jhurchill a great orator6, Phttp=QQ#indarticles.comQpQarticlesQmimYn9-:ZQismQaimn.ZC7A-ZS -.. ;ugarski, <anko, ?ezik u drutvu, ;eograd, $rosveta, -.7Z.

CA. Turning to (rRell to understand (rRellGs problem= % sociolinguistic vieR, uchini, $edro uis, Phttp=QQRRR.readingmatriT.comQarticlesQluchini8garciaQarticle.pd#S C-. ,oR did ,itler come to poRerV Phttp=QQRRR.schoolhistorU.co.ukQUear.linksQriseo#hitlerQ,itlertopoRer.pd#S CC. De (ratore, Phttp=QQen.Rikipedia.orgQRikiQDem(ratoreS +ovori su preuzeti sa sledeih sajtova= -. ,itlerns 1peeches, Phttp=QQRRR.hitler.orgQspeechesS C. ,@1 1$EEJ,E1= ,(O J,"<J,@ D@D @T, Phttp=QQRRR.Rinstonchurchill.orgQi9aQpagesQindeT.c#mV pageidWC7/S /. 1peech at the <ed %rmU $arade on the <ed 1Yuare, !oscoR, Phttp=QQRRR.marT.orgQre#erenceQarchiveQstalinQRorksQ-.9-Q--QAI.htmS 9. $etrovi, !ilo, >*panija u srcu4, K<E!E, -9. septembar CAAZ. Phttp=QQRRR.vreme.comQcmsQvieR.phpV idW9Z9.Z9S