Agresivnost kod dece i vrnjako nasilje

Iako se nekada moe sresti uverenje da je doba ranog detinjstva lieno agresivnosti, ovo stanovite je pogreno. Iz elje da se na decu gleda iskljuivo kao na dobronamerna, naivna i nevina bia, nekada se gubi iz vida da su agresivna ispoljavanja prisutna od prvih dana ivota. Agresivnost je biopsiholoki motiv koji je tu da svakoj jedinki omogui odbranu od pretnje i zadovoljenje potreba. U tom smislu, agresivnst je sastavni deo mehanizama koji obezbe uju preivljavanje. !itanje na koje, ipak, nije lako dati precizan odgovor je" kada agresija prestaje da bude samo adaptivni mehanizam, a kada postaje destruktivna. #ete se ra a sa agresivnim potencijalom koji se raznim socijalnim uticajima oblikuje. $no u toku ivota stie sposobnost da se na odgovarajui nain nosi sa svojim nagonima, pa tako i sa agresivnim. #o druge godine ivota uestalost i intenzitet agresivnih reakcija rastu i ostaju visoki sve do predkolskog uzrasta kada nivo agresivnosti postepeno poinje da opada sve do kraja puberteta. !od uticajem socijalne sredine i izmeu 2. i 3. godine, dete polako poinje da osvaja socijalni prostor. $no sada zna da odre ene rei i postupci izazivaju razliite reakcije odraslih i koristi agresivnost da bi dobilo ono to eli. U ovom periodu je dominantna instrumentalnost agresivnog ponaanja i ispitivanje granica koje su %ili nisu & postavlenje od strane odraslih. #ete tako proverava ta mu je dozvoljeno, a ta nije, i na koji nain moe dobiti ono to eli.

Dete se raa sa agresivnim potencijalom koji se raznim socijalnim uticajima oblikuje. Ono u toku ivota stie sposobnost da se na odgovarajui nain nosi sa svojim nagonima, pa tako i sa agresivnim
' obzirom da se agresivnost stabilizuje kao osobina ve u etvrtoj godni ivota, a da se najvei deo njenog ispoljavanja ui u interakcijama s roditeljima i irom socijalnom sredinom, jako je bitno biti svestan poruka koje se u ovim interakcijama detetu alju. (ajvei broj neprijateljskih osjeanja zbog drutvenih tekoa i neslaganja s vrnjacima koji postepeno prelaze u ljutnju zbog spreenosti u svojim planovima javlja se upravo oko etvrte godine. #evojice i deaci u ovom dobu su esto u sukobu koji se mani)estuje tenjom za posedovanjem stvari koje neko drugo dete ima, otimanjem igraaka i drugih privlanih predmeta. 'azrevanjem i razvojem dete postepeno sve vie ui kako da upravlja svojom agresijom. !ojava hostilne agresivnosti, tenje da se drugoj osobi naudi, javlja se i postaje sve dominantnija u razdoblju predkolskog uzrasta, tj. oko este godine ivota. (a ovom uzrastu je veoma bitan, esto preloman trenutak za uenje kontrole agresije. #eca koja ne naue da koriste drugaije naine za postizanje svojih ciljeva ili reavanje kon)likata sa drugom decom, mogu da postanu povuena i de)anzivna, ili pak da naue da pribegavaju nasilnom ponaanju kao meri koja e ih dovesti do cilja. U osnovnoj koli repertoar agresivnog ponaanja dece se proiruje, a esto postaje i suptilniji. U razredu agresija je est problem i moe se mani)estovati na razliite naine, kao to su tue, tuakanja, odbacivanje iz drutva i slino.

Deca koja ne naue da koriste drugaije naine za postizanje svoji ciljeva ili reavanje kon!likata sa drugom decom, mogu da postanu povuena i de!anzivna, ili pak da naue da pribegavaju nasilnom ponaanju kao meri koja e i dovesti do cilja.

Agresivnost i nasilje
Iako je nasilno ponaanje u mnogome de)inisano agresivnim tendencijama namerno usmerenim ka drugim osobama, agresivnost, sama po sebi, nije dovoljan uslov da bi se govorilo o vrnjakom

nasilju. *azni sluajevi sva a, tua i razliitih kon)likata me u vrnjacima,mogu biti samo posledica eskalacije sukoba koji se otrgao kontroli. +rnjako nasilje, koje se nekada oznaava anglosaksonskim terminom bulig %bull,ing&, mnogo je ozbiljniji i sloeniji problem. $no, pored svesne namere da se nekome naudi, ukljuuje i repetitivnost i disbalans snaga kao i uvek prisutan strah. Repetitivnost znai da se neki agresivni akt ponavlja prema nekoj osobi ili grupi dece kroz dui period vremena. Iako je izraz -dui period- veoma neprecizna odrednica, ovde je akcenat na injenici da jedan agresivni akt nije rezultat trenutnog besa ili ljutnje, ve ima tendenciju da se ponavlja na slian nain. Dis alans snaga ukazuje na to da je kod vrnjakg nasilja uvek prisutna podela na onog koji nasilje vri i onoga koji nasilje trpi. #akle, ovde se ne radi o jednostavnoj borbi za premo koja se doga a kada se dvoje dece posva aju oko igrake koju oboje ele za sebe. .od vrnjakog nasilja uvek je prisutna jasna podela uloga, na nasilnika i rtvu. $ kakvom se disbalansu snaga radi, vidi se iz same vrste nasilnog akta. (asilnik je starije ili jae dete, popularnije, spretnije ili na bilo koji drugi nain dominantno. /iziki jaa deca e napadati )iziki slabiju decu. 0kstrovertna, verbalno )luentna i glasna deca svoje rtve nalaze u povuenoj, submisivnoj deci koja imaju manje samopouzdanja i nisu preterano socijalno angaovana. $tuda se i mogu detektovati razliiti oblici vrjakog nasilja. .ada se kod deteta koje trpi nasilje stvori strah od nasilnika, to je trenutak od koga e nasilno ponaanje moi da se odvija nesmetano bez brige da e nasilnik da pretrpi neke sankcije. 'trah decu ini bespomonom i paralie njihove odbrambene aktivnosti.

"vesna namera da se nekome naudi,ponavljanje nasilne radnje i disbalans snaga glane su odrednice nasilnikog ponaanja,gde je uvek prisutna jasna podela uloga na nasilnika i rtvu ! lici nasilnog ponaanja meu vrnjacima
.ada se pomene nasilno ponaanje, najee se misli na "izi#ko nasilje kao najupeatljiviji vid agresivnosti usmerene na druge. *azlog tome je injenica da su pojavni oblici )izikog nasilja raznovrsni i esto dramatini . Ukljuuje udaranje, ga anje, upanje, saplitanje i druge oblike napada koji mogu da proizvedu manje ili vie vidljive i ozbiljne )izike povrede. 1aj oblik nasilja uvek privlai najvie panje prisutnih./izika agresivnost izaziva napetost, strah, bojazan da sukob ne eskalira i proiri se. 've su to razlozi zbog kojih se misli da je )iziko nasilje najuestaliji vid agresivnosti. 2e utim, ver alno nasilje je daleko je uestaliji vid bulinga. !o nekim istraivanjima na verbalnu agresivnost otpada vie od polovine nasilnog ponaanja. Uvredljiva zapovijedanja, pretnje, povien ton, dobacivanja, psovke, zadirkivanja, ruganje i slino, najei su oblici verbalne agresije. 3o jedna esta vrsta je socijalno nasilje kojim se odre ena deca izoptavaju iz drutva, a sprovodi se izbegavanjem, ignorisanjem ili iskljuivanjem iz igre, ogovaranjem i irenjem glasina i sl.

$arakteristi#ne socijalne uloge dece Ispod pojavne superiornosti nasilne dece zapravo se krije bazina nesigurnost, sumnja u sopstvenu vrednost i nedostatatak samopotovanja (asilje eto nije individuali akt pojedinca, ve se odvija kroz aktivnost grupe dece koja se )ormirala oko odre enog voe koji je zapoeo sa nasiljem
'va nasilna deca imaju odre ene zajednike karakteristike koje ine osnovu takvog ponaanja. $na vole da dominiraju nad drugima, trae panju i priznanje. Imaju stav da su bolja ili vrednija od drugih, ne toleriu razliitosti i daju sebi za pravo da druge kontroliu, omalovaavaju ili )iziki zlostavljaju. Ispod ovakve pojavne superiornosti zapravo se krije azi#na nesigurnost, sumnja u sopstvenu vrednost i nedostatatak samopotovanja. $d takvih oseanja se tite tako to projektuju svoje nedostatke na zgodne rtve, razvijaju oseaj mrnje ili prezira prema njima, a koje mani)estuju kroz neki oblik nasilja i na taj nain se osloba aju unutranje tenzije. !ored toga, zbog nedostatka empatije i sposobnosti da se stave u poloaj drugoga, okupira ih jedino tenja da zadovolje sopstvene potrebe po svaku cenu. $va deca esto imaju problem sa razumevanjem socijalnog konteksta i nisu u stanju da shvate uzrono posledini lanac doga aja niti da prihvate odgovornost za svoje postupke. (asilje eto nije individuali akt pojedinca ve se odvija kroz aktivnost grupe dece koja se )ormirala oko odre enog voe koji je zapoeo sa nasiljem. U takve grupe ulaze i deca koja ne zapoinju samostalno nasilniko ponaanje ve se pridruuju tek kada ga neko drugi zapone. 1u spadaju i ona deca koja ne uestvuju aktivno u tuama, zadirkivanju i slino, ali koja podravaju takvo ponaanje poinilaca navijanjem ,smejanjem i verbalnim ohrabrivanjem nasilnika. #eca koja su isprovocirana nasilnim aktom svojih vrnjaka mogu tako e odgovoriti nasiljem u cilju odbrane. 4esto se u takvim sluajevima napravi dovoljno buke koja alarmira odrasle, prvenstveno nastavnike, vaspitae ali i roditelje. 'ituacija nasilja podrazumeva rtvu koja ne prua otpor, kao i dovoljan stepen tajnosti koji ne ukljuuje osobe koje mogu da sankcioniu takvo ponaanje. #ada se nasilnik suoi sa adekvatnim otporom potencijalne rtve i ukorom od strane autoriteta, esto odustaje od daljeg nasilnog ponaanja. 'ituacija u kojoj se dete koje trpi nasilje brani agresijom nekada moe da bude veoma dramatina. 1akva deca nekada trpe nasilje odre eno vreme ne elei da produbljuju kon)likt, mirno protesujui i nadajui se da e se nasilje prestati. 1akav rasplet se retko doga a,a za to vreme dolazi do sve vee akumulacije esa koja kod rtve moze dovesti do iznenadne eksplozivne kontraagresivne reakcije, koja nekad moe imati ozbiljne posledice po sve uesnike. 5ato je od izuzetnog znaaja blagovremeno registrovati problem koji se javlja u krugu vrnjaka.

Deca koja su sklona da pri vate ulogu rtve najee su veoma povuena, anksiozna, neasertivna, ti a i po prirodi nedrutvena. $esto je manjak socijalni interakcija i nesaradljivost upravo ono to takvu decu predisponira da budu rtve
2e utim, kada se nasilje sprovodi nad decom koja su sklona viktimizaciji, krug nasilnog ponaanja je teko prekinuti. (a udaru nasilnika najee su deca koja su nova u drutvu vrnjaka, koja )iziki odudaraju od drugih %na primer, previe sitna ili krupna, druge etnike pripadnosti, deca sa nekim govornim de)ektom i sl.&, zatim deca koja se razlikuju prema svojim sposobnostima, kao veoma nadarena deca, ili pak ona koja imaju nie mentalne sposobnosti. #eca koja su sklona da prihvate ulogu rtve najee su veoma povuena, anksiozna, neasertivna, tiha i po prirodi nedrutvena. Izolovanost od ostatka vrnjake grupe moe biti posledica nasilnog ponaanja koje dete trpi, ali je vrlo esto manjak socijalnih interakcija i nesaradljivost upravo ono to takvu decu predisponira da budu rtve. 1akva deca se nee nikome poaliti, retko e priznati da se neto doga a ak i ako to neko sa strane primeti i esto e se samo jo vie povui u sebe. Iako je uloga rtve za mnogu decu samo prolazno iskustvo koje nestaje do adolescencije, za neke od njih ono ima dalekosene posledice. 3edna posledica je upadanje u ciklus nasilja koji podrazumeva da e takva osoba i u kasnijem ivotu, u odnosima sa drugim ljudima, iznova upadati u ulogu rtve. #ruga posledica moe biti identi"ikacija sa agresorom, gde osoba iz uloge rtve u kasnijim odnosima sa

svojom decom, partnerom i sl., preuzima ulogu nasilnika. (asilno ponaanje se isto tako moe viestruko negativno odraziti i na same nasilnike. $no je pouzdan prediktor kasnijeg delikventnog ponaanja u adolescenciji, ranog naputanja kole i kasnijeg porodi#nog nasilja.

%asilje kod dece i porodi#no okruenje

(ajagresivnija deca, po pravilu, dolaze iz porodica u kojima postoji sa jedne strane obiaj strogog kanjavanja, a sa druge permisivnost prema agresivnosti same dece. 'igurna, topla, smirena i oputajua atmos)era smanjuje potrebu za agresijom i u takvim sredinama retko se razvijaju nasilnici, dok hladna, neprijateljska atmos)era i kanjavanje podstiu agresivnost. 4ak i ako ne inite nita, ako zanemarujete dete ili prelazite preko agresije kao da e ona sama od sebe nestati, podstiete agresivnost jer detetu ne dajete do znanja da je takvo ponaanje nepoeljno. $no e nastaviti s istim ponaanjem, jer je agresija instinktivna, laka i detetu deluje prirodno

%ajagresivnija deca, po pravilu dolaze iz porodica u kojima postoji sa jedne strane obiaj strogog kanjavanja sa druge permisivnost prema agresivnosti same dece
Ako dete odrasta u agresivnoj porodi#noj sredini, a naroito ako je a agresivnost usmerena i prema detetu, ono e se najee i samo ponaati tako. $drastajui u strahu od agresije odraslih, dete se poinje identi)ikovati sa agresorom ne bi li tako smanjilo vlastiti strah. /iziki zlostavljana djeca najee su i sama agresivna prema slabijima od sebe. 'a jedne strane, roditelji predstavljaju model ije e se ponaanje imitirati, a sa druge, odnosom prema deci, uti#u na razvoj odre enih osobina. #ruga krajnost su porodice koje deci ne postavljaju granice u ponaanju, dakle koje su ili preterano popustljive ili, pak, zanemaruju vaspitanje dece. 'toga takva deca postaju razdraljiva i agresivna im se susretnu i s najmanjim zabranama,jer nisu razvila dovoljnu "rustracionu toleranciju.

$ako se postaviti prema nasilnom detetu&

%e kanjavajte dete "izi#ki. 1ime pokazujete da ste i sami agresivni i da je agresivnost nain postizanja cilja. (emojte dete nikada vre ati i poniavati6 7udite dobar primer. *eavajte kon)likte razgovorom i argumentima. Uite dete samopotovanju i potovanju drugih. *azvijajte kod njega pozitivan stav prema drugima. Uite dete prosocijalnom ponaanju, da dobrovoljno pomae i deli sa drugima, da bude velikoduno, da prepoznaje osjeanja drugih ljudi i dece i uivljava se u njih. *azvoj poverenja je znaajan i kada se govori o prevenciji ispoljavanja nasilnog ponaanja i trpljenja istog. #eca koja imaju slobodu da se poale na ono to ih mui bez straha da e to da izazove osudu ili odbacivanje, imaju manju ansu da upadnu u krug nasilja. 3asno stavite do znanja da ne odo ra vate nasilje kao nain postizanja ciljeva. (asilnici su takvi zato to ne nailaze na dovoljno jak otpor. #akle, kada dete uvidi da lako moe neki cilj da postigne nasiljem, tada nastavlja da upotrebljava taj obrazac koji )unkcionie. Ako mu jasno predoite da e takvo ponaanje imati znaajne posledice, verovatnije je da e odabrati ponaanje koje ga manje kota.