Agresivnost dece - deiji gnev Da li je gnev lo? Gnev je prirodna reakcija svih nas, pa tako i male dece.

Postupanje prema deijem gnevu je moda najtei deo roditeljstva i vaspitakog posla. Mnogi roditelji i vaspitai na deiji gnev reaguju na pogrean i destruktivan nain. Kada dete postane ljuto, ono je prilino ogranieno u nainu ispoljavanja svog gneva. Ima samo dva izbora. Da ispolji gnev ponaanjem ili reima. Oba naina oteavaju pravilno reagovanje roditeljima i vaspitaima. Oba naina su nepodnoljiva i neprihvatljiva. ta vaspita moe da uradi? Kao para iz lon a, i gnev mora ne!a!o da iza"e iz deteta. #i!o, pa ni malo dete, ne moe da potisne gnev i da ga stalno dri u sebi. $o bi bila jedna od najtetnijih stvari na !oje moemo da prisilimo malo dete. %!o detetu ne dozvolimo da ispolji gnev na ne!i nain, ono mora da ga potis!uje sve dublje i dublje, to moe da izazove destru!tivne probleme !asnije u ivotu. %!o je dete !anjeno zbog ispoljavanja gneva reima ili ponaanjem, ono nema drugog izbora osim da potis!uje gnev i da ga zatvori u sebe. Kao posledi a toga, dete ni!ada ne&e biti u stanju da se zrelo nosi sa gnevom. $o je zam!a !anjavanja. Kanjavanje nije nain pomo&u !oga &emo da nauimo de u !a!o da se nose sa gnevom. 'asivno agresivno ponaanje (uoeni sa deijim gnevom, roditelji i vaspitai mogu da naprave jo jednu gre!u, da planu i istresu teret svog gneva na dete. De a su bespomo&na pred roditeljs!im gnevom. Kada roditelj vie na dete, on zatvara sve prirodne naine ispoljavanja gneva, i dete mora da ga potisne, pridodaju&i mu jo i roditeljs!i gnev. )bog ega je ovo toli!o tetno? %!o se previe potis!uje, gnev &e se ispoljiti u obli!u *'asivno agresivnog ponaanja+. 'asivno agresivno ponaanje je, uglavnom, nesvesno ,dete ne zna da se ta!o ponaa- i usmereno protiv autoriteta. $o je nesvesna motiva ija deteta da poljulja autoritet ,naroito roditelja i vaspitaa- rade&i suprotne stavari od onih !oje se oe!uju od njega. Kada pasivno agresivne rte ponu da !ara!teriu deije ponaanje, dis iplinovanje postaje no&na mora. 'ojavljuju se odugovlaenje, tra&enje vremena, tvrdoglavost, namerna nee.i!asnost i zaboravnost, esto dete poinje ponovo da pi!i ili !a!i u ga&e i sl. #esvesni ilj ta!vog ponaanja je da uznemiri roditelje i druge osobe od autoriteta, i ta!o izazove gnev. 'asivno/agresivni naini ponaanja su indire!tni, lu!avi i tetni, a njima dete omalovaava sebe. 'oto je ova!vo ponaanje uglavnom nesvesno, dete i ne zna da ga !oristi !ao odbrambeno ponaanje. 0oditelji su sami sebe saterali u &oa!. to vie !anjavaju ova!va ponaanja, dete &e ih sve vie upranjavati. Onda e do&i !ola, pa &e loe o ene biti sredstvo za pasivno agresivno ponaanje i roditelji postaju bespomo&ni i oajni. ta ih te! e!a u pubertetu1? 'asivno agresivno ponaanje je preduslov i za drogiranje, puenje, neprimereni se!s, beanje iz !ole, nedis iplinu u !oli... pa a! i za samoubistvo. 'asivno agresivno ponaanje je veoma esta pojava. )ato? )ato to mnogi ljudi ne razumeju gnev ili ne znaju ta sa njim. Ose&aju da je gnev ne!a!o pogrean i grean i a ga dis iplinom treba 2isterati* iz deteta !ao "avola. $o je ozbiljna zabluda, jer je ose&anje gneva normalno.

(va!i ove! u ivotu oseti gnev, u!ljuuju&i i Isusa ,!oji se razljutio na one !oji su zloupotrebili hram-. Kada se dete razgnevi, i vi ga udarite ili vi!nete na njega3 2're!ini ili &u da te oamarim*... ta njemu ostaje da uradi? (amo dve stvari3 da nastavi da se ponaa neposluno i da se 2ta!o* izraava, ili da vas poslua i prestane da se 2ta!o* izraava. %!o odabere ovu drugu op iju, gnev ne&e nestati, on &e samo biti potisnut i osta&e nereen u podsvesti, e!aju&i da !asnije bude izraen na ne!og drugog ,gde moe- ili putem nepri!ladnog, pasivno agresivnog ponaanja. Druga gre!a !oju roditelji i vaspitai esto ine u vezi sa potis!ivanjem gneva je neumesna upotreba humora. Kad god situa ija postane napeta, pogotovo a!o se dete razgnevi, ne!i roditelji ga zadir!uju i po!uavaju da nametnu humor, ne bi li umanjili napetost. aljivost je, naravno, divna stvar u sva!oj porodi i. %li, !ad se stalno !oristi da bi se izbeglo pravilno postupanje sa gnevom, dete jednostavno ne moe da naui !a!o da iza"e na !raj sa gnevom. 'asivno agresivno ponaanje moe la!o da postane u!orenjeni, uobiajeni obraza ponaanja i moe da traje elog ivota. 4enje zrelog vladanja gnevom 'risiljavanje deteta da potisne gnev nije pravi put. 5oramo ga nauiti !a!o da se, na ade!vatan nain, osloba"a gneva, !a!o da se nosi sa njim. Da bismo to mogli da nauimo de u, potrebo je da i mi sami umemo da se ade!vanto nosimo sa vlastitim gnevom. Ose&anje gneva nije samo po sebi ni dobro ni loe. 6nev je normalan, i sva!o ivo bi&e ga ose&a. 'roblem nije sam gnev, ve& upravljanje gnevom, i u tome mnogi gree. 'otrebno je shvatiti da postoje razliiti naini upravljanja gnevom i znati !oji je najbolji. 'oeli smo od najgoreg naina izlaenja na !raj sa gnevom, a to je pasivno agresivno ponaanje. 0oditelji, a!o vae dete ili tinejder ispoljava svoj gnev verbalno, a! i a!o je neprijatan u tome, to je mnogo bolje od pasivno agresivnog ponaanja. 7edna od najvanijih le! ija odrastanja i sti anja zrelosti jeste izlaenje na !raj sa gnevom na primeren i zreo nain. De a &e nastojati da nezrelo ispoljavaju gnev sve do! in ne!o ne po!ae drugaije. #e moemo oe!ivati od deteta ili tinejdera da gnev izraavaju automast!i na najbolji i najzreliji nain. 4enje zrelog savladavanje gneva ide postupno, i prolazi !roz odre"ene !ora!e3 8estvi a upravljanja gnevom3 'otpuno ne!ontrolisano ponaanje / Kad osoba ima napade besa, unitava imovinu ili je nasilna prema drugoj osobi ,a! je i ova!vo ponaanje la!e ispraviti nego pasivno agresivno9erbalni izliv besa, ali bez .izi!og nasilja, ogranien na vi!anje, vritanje, psovanje. 6nev nije usmeren samo na osobu na !oju smo ljuti, nego na bilo !oga !o se nalazi u blizini. #eprijatno verbalno izraavanje,glasno, dranje...- ali bez vre"anja i psovanja... ali i dalje nije usmereno samo na onoga !o je izaziva, ve& na sve prisutne... #eprijatno ispoljavanje ,vi!anjem, vritanjem...- ali ograniavaju&i se na temu i osobu !oja je izazvala. Ispoljavanje na prijatan i razuman nain, a!o je mogu&e i to prema osobi !oja je gnev izazvala.

8estvi a upravljanja gnevom napravljena je da bi se razumeli razliiti !ora i ili nivoi zrelosti u izraavanju gneva, i da bi se pomoglo vaspitaima da uvide da moraju da ue de u !a!o da, !ora! po !ora!, napreduju od jednog nivoa zrelosti do drugog. Ka!o uiti dete da napreduje na lestvi i !ontrole gneva 'etnaest naina gnevnog ponaanja !ombinuju se na razliite naine na lestvi i gneva. 'rimeti&ete da je ispoljavanje gneva prvenstveno negativno. #a lestvi i su samo prva dva naina potpuno pozitivna. 'rvo &u pri!azati mogu&a ponaanja, pa onda, na lestvi i gneva, njihove mogu&e !ombina ije. :. 8jubazno ponaanje ;. $raenje reenja <. 4smeravanje gneva na onoga !o ga je izazvao =. Ostajanje pri prvoj albi ,ne irenje na *sve i svata+>. 8ogino i !onstru!tivno razmiljanje ?. #eprijatno i buno ponaanje @. 'sovanje, vre"anje A. 4smeravanje gneva prema onima !oji ga nisu izazvali B. Izraavanje albi !oje nisu dire!tno povezane :C. Da anje predmeta ::. 4nitavanje imovine :;. 9erbalno zlostavljanje :<. Emo onalno destru!tivno ponaanje :=. Fizi!o zlostavljanje :>. 'asivno agresivno ponaanje 'ozitivno :. 8jubazno ponaanje, traenje reenja, usmeravanje gneva na onoga !o ga je izazvao, ostajanje pri prvoj albi, logino razmiljanje. ;. 8jubazno ponaanje, usmeravanje gneva na onoga !o ga je izazvao, ostajanje pri prvoj albi, logino razmiljanje. 'ozitivno i negativno

<. 4smeravanje gneva na onoga !o ga je izazvao, ostajanje pri prvoj albi, logino razmiljanje. G #eljubazno, buno =. Ostajanje pri prvoj albi, logino razmiljanje. G #eljubazno, buno. G 4smeravanje gneva !a onima !oji ga nisu izazvali >. 4smeravanje gneva na onoga !o ga je izazvao, ostajanje pri prvoj albi, logino razmiljanje. G #eljubazno, buno. 9erbalno zlostavljanje. ?. 8ogino razmiljanje. G #eljubazno, buno. 4smeravanje gneva !a onima !oji ga nisu izazvali. Izraavanje nepovezanih albi. 4glavnom negativno @. #eljubazno, buno ponaanje. G 4smeravanje gneva !a onima !oji ga nisu izazvali. G Izraavanje nepovezanih albi. G Emo ionalno destru!tivno ponaanje A. #eljubazno, buno ponaanje. G 4smeravanje gneva !a onima !oji ga nisu izazvali. G Izraavanje nepovezanih albi. G 9erbalno zlostavljanje, G Emo ionalno destru!tivno ponaanje B. #eljubazno, buno ponaanje. G 'sovanje, G 4smeravanje gneva !a onima !oji ga nisu izazvali. G Izraavanje nepovezanih albi. G 9erbalno zlostavljanje, G Emo ionalno destru!tivno ponaanje :C. 4(5E0%9%#7E 6#E9% K% O(ODI KO7% 6% 7E I)%)9%8%, #eljubazno, buno ponaanje. G 'sovanje, G 4smeravanje gneva !a onima !oji ga nisu izazvali. G ba anje stvari, G Emo ionalno destru!tivno ponaanje ::. #eljubazno, buno ponaanje. G 'sovanje, G 4smeravanje gneva !a onima !oji ga nisu izazvali. G ba anje stvari, G Emo ionalno destru!tivno ponaanje #egativno :;. 4(5E0%9%#7E 6#E9% K% O#I5% KO7I (4 6% I)%)9%8I. #eljubazno, buno ponaanje. G 'sovanje, G 4nitavanje imovine G 9erbalno zlostavljanje, Emo ionalno destru!tivno ponaanje :<. #eljubazno, buno ponaanje. G 'sovanje, G 4smeravanje gneva !a onima !oji ga nisu izazvali. G 4nitavanje imovine, G 9erbalno zlostavljanje, Emo ionalno destru!tivno ponaanje :=. #eljubazno, buno ponaanje. G 'sovanje, G 4smeravanje gneva !a onima !oji ga nisu izazvali. G 4nitavanje imovine, G 9erbalno zlostavljanje, G Fizi!o zlostavljanje, G Emo ionalno destru!tivno ponaanje :>. 'asivno agresivno ponaanje 'rili!om uenje deteta u postupanju sa gnevom moramo se ponaati prijatno i odluno. 'rijatno znai sa ljubavlju i ljubazno, optimistino, uzdravaju&i se od osu"ivanja i usa"ivanja svojih strahova i briga u dete, a naroito sopstvenog gneva. Odluno znai dosledno istrajavati

na daljim oe!ivanjima vezanim za napredovanje detetove samo!ontrole na lestvi i gneva. Odlunost ne znai !rutost i odsustvo toleran ije. $reba uzeti u obzir godine deteta, sposobnosti i stepen zrelosti. Odnos ljubavi i dis ipline 5nogi roditelji i vaspitai ne razumeju odnos izme"u ljubavi i dis ipline i znaenje dis ipline. Oni u mislima razdvajaju ljubav i dis iplinu, !ao da su to dve razliite stvari. Dis iplina i ljubav su nerazdvojne. Dete se mora ose&ati voljenim, i to je najvaniji deo dis iplinovanja. $o ni!a!o nije sve, ali je najvanije. 'rimena bihejvioristi!ih tehni!a dis iplinovanja, a!o nije bazirana na bezuslovnoj ljubavi prema detetu, ne&e dati dobre rezultate. Dis iplinovanje je neuporedivo la!e !ada se dete ose&a is!reno voljenim. Dazini obli i dis iplinovanja !oji se zasnivaju na ljubavi su3 6ledanje u oi ,dis iplinovanje !roz !onta!t oima !roz !oji po!azujemo ljubav i razumevanje'rimereno dodirivanje, .izi!i !onta!t ,'oru!a blis!osti, onda i onoli!o !oli!o detetu prija i !ada mu prija4sredsre"eno a!tivno sluanje ,Dete mora biti sigurno da vaspita razume ono to ono eli da !ae. Kada dete zna da vi razumete njegova ose&anja i elje, mnogo je voljnije da pozitivno reaguje na dis iplinu, naroito !ada se ne slaete sa njimKontrolisanje sopstvenih ose&anja ,#e!ontrolisana ose&anja u sva!ome pobu"uju nepotovanje. )ato da oe!ujemo suprotno od naeg supruni!a ili deteta? 5oramo znati da se gnev te!o !ontrolie pod odre"enim uslovima. #e!i od njih su3 Kada je osoba depresivna Kada je osoba uplaena Kada je psihi!i ili .izi!i is rpljena Kada njen duhovni ivot nije zdrav #e!a de a imaju prirodno vie pote!o&a u savladavanju gneva od druge de e. / bez obzira na tip roditeljstva !oji su imala. #a primer de a sa izvesnim neurolo!im problemima, sa %DHD stru!turom... De a sa %DHD su impulsivna u ispoljavanju svih ose&anja, pa ta!o i gneva. 'otrebno je dosta strpljenja, stru!ture i doslednosti u vaspitanju, uz pozitivan stav i ade!vatno po!azivanje ljubavi, da bi se ova!va de a nauila ade!vatnoj !ontroli ispoljavanja ose&anja gneva. )am!a telesne !azne 5nogi roditelji i vaspitai, iznervirani deijim ispoljavanjem gneva, pribegavaju *batini iz raja+, telesnom !anjavanju, !a!o bi isterali te *zle duhove+ i razmaenost iz deteta. 7edan od glavnih razloga zbog !ojeg je upotreba .izi!e !azne !ao glavnog sredstva za !ontrolisanje ponaanja opasna, jeste zato to drastino umanjuje ose&anje odgovornosti.

Dete se ose&a ponieno, ose&a nepravdu, to drastino umanjuje njegovo ose&anje odgovornosti za ono to je uinilo i onemogu&uje mu razvoj savesti. Druga loa posledi a .izi!e !azne je poistove&ivanje sa napadaem. $o je, ta!o"e, mehanizam za izbegavanje !rivi e. Dete se poistove&uje sa roditeljem !oji ga !anjava ,staje na njegovu stranu-, i smatra da je ispravno biti agresivan i !anjavati. Ovaj mehanizam &e, !ad odraste, !anjavano dete preneti u svoje roditeljstvo. Iove! ne moe da daje ono to nema. Da bismo nauili svoju de u da vole, moramo biti sposobni da ih volimo na nain !oji podstie njihov razvoj. Da bismo ih nauili da ade!vatno postupaju sa sopstvenim gnevom, moramo nauiti !a!o da mi !ontroliemo svoj gnev. #e da ga potis!ujemo, ili da ga ispoljavamo na pasivno agresivan nain, ve& da ga ispoljavamo !ontrolisano, !onstru!tivno, trae&i reenje problema. I da ne zaboravimo3 ljubav ide uve! ispred dis ipline.