ISTINA OTKRIVENA

(SAD VIDYA) PREDGOVOR Mi, iz Zapadnog sveta, do{li smo do toga da um, mentalnu aktivnost, dr`imo uglavnom za najvi{e mogu}e iskustvo stvarnosti. Istini za volju, nekoliko mistika je ovde-onde izustilo maglovite nagove{taje oblika postojanja koji nadma{uje funkcionisanje uma, ali se ~ak i jedan Boehme ili Swedenborg ubrzo izgube u simbolizmu koji ~itaoca ostavlja zbunjenog. Mistici sa Zapada nas napu{taju, vunu}i se u nebeske visine; me|utim, oni sa Istoka ostaju s nama do kraja, opisuju}i do najsitnijih detalja krajnje te{ku temu o tome kako posti}i oslobo|enje od okova tela. Istok poseduje mudrost i spreman je da nas u~i, ukoliko ho}emo da slu{amo. Jedan od glavnih razloga za{to je, sa stanovi{ta Zapada, celokupno traganje tako te{ko je ovaj: Um moramo koristiti da bi nam osvetlio put, i kad jednom ostvari ovu svrhu, mora da uni{ti samog sebe. Saglasiti se sa Mahar{ijem u raspravi o tome da je poznavanje razli~itih objekata nezanje, zna~i i}i smerom suprotnim svim u~enjima koja smo od detinjstva primali. To je veli~anstven iskaz, te zahteva iscrpne dokaze da bi postao uverljiv. Me|utim, um je i ovde, kao i obi~no, na{ jedini instrument kojim raspola`emo da bismo stigli do ovog dokaza, a prvo {to se spoznaje je njegova gotovost i potpuna spremnost da to ~ini - ukoliko mu mi dopustimo. Um je spreman da sa savr{enom indiferentno{}u odra`ava bilo {ta {to se stavi ispred njega kao ogledalo, bez obzira na istinitost ili la`nost tog predmeta. U dvadesetom stihu ove rasprave mnogi ~itaoci }e se prisetiti jednog Isusovog iskaza iz Novog Zaveta, mada Isus nije bio toliko eksplicitan i nau~an kao Mahar{i, mo`da zbog toga {to se obra}ao slu{ateljima koji ne bi shvatili osnovnu istinu, da Bog nije niko drugi do Sopstvo.1 Isus umesto Sopstva koristi svoje ime, da bi tako zadovoljio proste umove, pru`aju}i im spolja{nji objekat za bogoslu`enje. Me|utim, kako Mahar{i ovde ka`e: Iskustveni ego pada kao `rtva Beskona~nog. Dvadest tre}i stih sadr`i iskaz dubokog zna~enja: Telo nije ono koje sebe progla{ava za 'ja. Svaka beba zna da nije 'ja kad postane svesna, i ka`e: Beba ho}e ovo, beba ho}e ono. Onda njeni roditelji, koji su mnogo manje mudri od nje, dolaze i ka`u bebi kako je telo njeno Sopstvo pa, po{to sa svih strana ~uje samo ovo, ona postaje sve vi{e uverena u tu la`, tako da je, kada do|e u godine 'samostalnog rasu|ivanja i odlu~ivanja, kao odrastao ~ovek spremna da izbije i osudi svakoga ko je tako smeo da tvrdi kako telo nije Sopstvo, od glave do pete! Za{to je tako? Zato {to nastaje, kako je obja{njeno u dvadeset ~etvrtom stihu i stihovima koji slede, ono {to Indijci zovu jiva, a mi zbog nedostatka jedne re~i, individualna du{a. Ona nije stvarna, ali je kao iluzija mo}na i hvata u zamku, u krug ro|enja i smrti sve one koji se nisu prosvetlili. Ova iluzija je u stanju da se u nekom od svojih oblika odr`i ~ak i kod onih koji su se prosvetlili. Mahar{i nam u dvadest osmom i slede}im stihovima govori {ta treba da ~inimo kako bi se oslobodili iluzije individualne du{e. ^italac treba naro~ito da uo~i savet koji se daje aspirantima u trideset drugom stihu: da prestanu da misle 'To sam ja ukoliko ne spoznaju Sopstvo, i ujedno ostanu u njemu. U ovoj raspravi je u~enje o karmi prihvatljivo za one koji ostaju vezani u mre`ama tela, u ropstvu koje traje samo dotle dok ~ovek sebe smatra vezanim. Kona~no, u ~etrdesetom stihu, ~itava konstrukcija obli~ja i bezobli~nosti je ba~ena na tlo i uni{tena u potpunosti iskazom da se ove misli imaju pripisati iskustvenom Egu odnosno individualnoj du{i. Kad se jednom oslobodimo ove la`ne predstave - na{im nevoljama }e do}i kraj: na{li smo Izbavljenje. Zato, spoznajte sebe.
1. Uporedi 18. stih, glava V, SRI RAMANA GITA.

To je Mahar{ijeva poruka, to je Stvarnost i to smo mi - kada znamo. Me|utim, kako se na Zapadu koristi, re~ 'znanje je obmanjiva i ~esto zna~i samo prazno obe}anje bez ikakve spoznaje ili, u najboljem slu~aju, nepotpunu spoznaju. Kad jednom na|emo put, moramo da ga sledimo do kraja, a kraj je tako|e sredina i po~etak. Sri Ramanasramam Tiruvanamalai 26. oktobar 1935. Grant Duff

NAPOMENA O prevodu na engleski jezik Naslov Istina otkrivena2 stoji umesto prvobitnog tamilskog naslova Ulladu narpadu, {to zna~i ^etrdeset (stihova) o onom koji jeste. Dakle, ono {to se u ovoj kratkoj raspravi nudi ozbiljnom tragaocu, jeste Sad Vidya odnosno Znanje Istine. Dok je Istina otkrivena originalno izlaganje Najvi{e Istine Bhagavana [ri Ramane Mahar{ija, Dodatak se sastoji delom iz stihova koje je odabrao Mudrac i preveo ih na tamilski, a delom iz stihova (oko {esnaest) koje je sam sastavio i koji se u ovom delu prvi put pojavljuju. Po sklopu i izrazu, engleski prevod se u svim stihovima veoma verno dr`i tamilskog teksta, tako da se ~italac mo`e u potpunosti osloniti na njega ako nije upoznat sa tamilskim jezikom. Sa`et pregled jasno i koncizno daje sredi{nju ideju svakog od stihova u potpunosti, tako da se mo`e smatrati op{tim pregledom celokupne rasprave.

PREDGOVOR IZDANJU NA SRPSKOM JEZIKU Najvi{a istina se ~ita srcem, ne umom. To zna~i da nam um ne}e pomo}i u razumevanju re~i Mudrosti koje slede. Um mo`e da izvodi zaklju~ke i proni~e u me|usobne odnose pojava u Svesti. Sama svest, koja je predmet ovog dela, izmi~e funkcionisanju uma. Jezik [ri Ramane Mahar{ija je jezik Srca: svojom jednostavno{}u on poni{tava ~itavu konstrukciju mentalnih pojmova isti~u}i uzaludnost naprezanja da se Stvarnost doku~i mi{ljenjem. Slo`enost mentalnog aparatusa nije nikakva prednost u doku~ivanju Istine. Ona je svima podjednako dostupna. Da li uop{te postoje neki uslovi za sticanje svesti o Onom-koje-jeste? Koje je ve~no, sada i ovde? Ako postoje, onda su to zrelost uma, njegovo uvi|anje sopstvene uzaludnosti i nekorisnosti, te odustajanje od pojma postizanja ne~eg za sebe, zadobijanja ne~ega iz sveta objekata i pojmova koji je on sam; i pro~i{}enost uma, koja podrazumeva poricanje ve{ta~ki izgra|enog identiteta, spremnost da se odbaci svoj la`ni identitet zasnovan na zabludi Ja sam telo, da bi se ostavilo prostora manifestovanju Istinskog Bi}a. Ovo su vrline o kojima govore svi sveti spisi; primenom Samo-ispitivanja, one se izgra|uju spontano; i one }e nam pomo}i da otvorenog srca prihvatimo znanje istine i `ivimo u
2

TRUTH REVEALED

miru s Njom; da obitavamo kao istina, a to je jedina istinska Samospoznaja kako nam je predo~ava Bhagavan [ri Ramana Mahar{i. Dakle, prvi korak ka istini je otvoriti srce za Nju; sve ostalo sledi iz toga Swami Advaitananda

ISTINA OTKRIVENA
ili SAD VIDYA I. Stvarnost je istovremeno Bi}e i Svest. Znati Je, zna~i biti to u Srcu, nadilaze}i misao.3 II. Sredstvo za ostvarenje Besmrtnosti je apsolutna predaja Svevi{njem Gospodu, pri ~emu se uni{tavaju 'ja i 'moje. 1. Jedini kona~ni uzrok univerzuma, Svevi{nje Bi}e, manifestuje Sebe kao mno{tvo koje ne postoji odvojeno od Njega. 2. Svaka rasprava u vezi sa prirodom manifestacije mo`e se za~eti samo dotle dok postoji ego. Najvi{i metod postignu}a je uni{titi ego i biti Sopstvom. 3. Besplodno je zaokupljati se verbalnom prepirkom o prirodi sveta, po{to je jedini cilj da se uni{tenjem ega spozna Sopstvo. 4. Za onog ko je jedno sa bezobli~nim Sopstvom, sve je bezobli~no. 5. Postojanje sveta se odnosi samo na osetno telo. 6. Svet je uistinu sinonim za um. 7. Po{to znanje osvetljava svet, ono je iza njega. Stvarno je samo ono Znanje koje uvek ostaje neizmenjeno. 8. Slu`ba Bogu sa imenom i obli~jem je samo sredstvo za spoznaju svoje apsolutne istovetnosti sa Bezimenim i Bezobli}nim. 9. Istinu zna samo onaj ko je u Srcu spoznao Sopstvo. Po{to je prevazi{ao dvojnosti, itd., on nikad nije zbunjen. 10. Jedino Istinsko Znanje je ono koje otkriva Sopstvo putem ispitivanja: Na koga se odnosi me|uzavisni par: znanje - neznanje? 11. Znanje Sopstva, u kome otpadaju i znanje, i pojavnost, je jedino Istinsko Znanje, po{to je Sopstvo Izvor svega. Znati sve drugo osim onog-koji-zna je samo neznanje. 12. Budu}i da je Sopstvo Apsolutno Znanje, ono nije ni znanje, ni neznanje. Ono nikad ne mo`e biti neznanje. 13. Budu}i da je Sopstvo jedno i sveop{te, znanje o razli~itosti je samo neznanje koje tako|e nije odvojeno od Sopstva. 14. Pri ispitivanju prirode 'ja, znanje razli~itosti je samo neznanje zavisno od 'ja. Potom Sopstvo blista samo kao jedina Stvarnost. 15. Znati ve~no Sada zna~i znati Istinu, po{to pro{lost i budu}nost nikada ne postoje bez sada{njosti. 16. Nepromenljivo beskrajno Sopstvo nadilazi vreme i prostor, koji se odnose samo na telo i um.

(Up. JA SAM ONAJ KOJI JESAM - (Izlazak) {to podrazumeva metafizi~ki diktum da je dokaz postojanja samo postojanje.)

17. Za neznalicu je 'ja Sopstvo ograni~eno na telo; za Mudrog je 'ja Beskrajno Sopstvo. 18. Za neznalicu je svet jedina, samopostoje}a stvarnost; za Mudrog je jedina Stvarnost ono bezobli~no, beskrajno Bi}e koje le`i u osnovi sveta. 19. Mudrac koji se spoznao Sopstvo prevazilazi i slobodnu volju i sudbinu, za koje se brinu samo neznalice. 20. Bog nije niko drugi do Sopstvo. Videti Sopstvo, po{to se uni{ti ego, zna~i videti Boga; sve ostalo je samo vi|enje uma. 21. Soptvo je jedno i istovetno je sa Gospodom. Da bi se videlo Sopstvo ili Gospod, ego se mora uni{titi i izgubiti predajom Svevi{njem Bi}u. 22. Gospod blista kao Izvori{te uma. Okrenuti um unutra, prema tom Izvori{tu, i postojano obitavati u njemu je jedini na~in da se tra`i Gospod. 23. Tra`i unutra Izvori{te 'ja sa kojim sve ostalo nastaje, a koje se ne mo`e odnositi na telo. 24. Ego je suptilna veza izme|u ne-samosvesnog tela i Apsolutne Samosvesne Stvarnosti. 25. U stvari, ego je duh bez sopstvenog obli~ja, ali se ishranjuje bilo kojim obli~jem za koje se dr`i, a kada ga tra`i{, on odleti. 26. Po{to tek sa svanu}em ega osvane sve ostalo, a sa njegovim zalaskom za|e, uni{tenje ega putem samoispitivanja je jedino istinsko odricanje. 27. Samosvesno Bi}e oslobo|eno 'ja je ~ovekovo istinsko Stanje, koje se spoznaje uni{tenjem ega putem samoispitivanja. 28. ^ovek treba da zaroni duboko unutra, sa dahom i govorom pod kontrolom i jednousmerenog uma, i dostigne Izvor iz koga se pojavljuje 'ja. 29. Samo ovakvo zaranjanje unutra je atma vichara (samo-ispitivanje). Meditacija o nekoj pouci u vezi sa prirodom 'ja je samo pomo} za nju. 30. Kad dostigne Srce atma vichara, neprekidna Samosvesnost odnosno 'ja-ja se otkriva kao Savr{eno Bi}e, nakon ~ega 'ja zalazi i gubi se. 31. Ne preostaje vi{e ni{ta {to bi postigao onaj ko spozna Savr{eno Stanje Bi}a, koje je uistinu neopisivo uro|eno Bla`enstvo Apsolutnog Sopstva. 32. Upravo kao {to {ruti objavljuju, ~ovek jeste, i oduvek je bio samo To. Zato treba da obitava kao To. Priznanje je ~ovekove mentalne slabosti ako umesto toga samo meditira o prirodi 'ja. 33. Sopstvo je jedno; a Samospoznaja je jedinstvena po tome {to je Sopstvo koje spoznaje ujedno i Sopstvo koje je spoznato. Ono ne mo`e nikad da postane spoznat ili nespoznat objekat. 34. Najvi{a Mudrost je biti Sopstvo u srcu. Sve verbalne prepirke o prirodi Sopstva i njegovom postojanju su samo igra maye. 35. Najvi{i siddhi je obitavati kao ve~na samopostoje}a Stvarnost. Svi drugi siddhiji su nestvarni kao san. Mudrac koji je budan pred Sopstvom, nikad se ne zanima za njih. 36. Po{to je ~ovek uvek samo vrhunska Stvarnost i ni{ta drugo, izli{no je to potvr|ivati mislima i govorom. Takvo potvr|ivanje mo`e biti samo pomo} da se oslobodi predstave ja sam fizi~ko telo. 37. Po{to je advaita vrhunska Istina, ona ne mo`e postati sebi protivre~nom (tj. postati dvaita) za vreme sadhane. 38. Ako ~ovek smatra sebe kartom (onim-koji-dela), mora}e tako|e i da ubira plodove trostruke karme. Kada se ego uni{ti putem samoispitivanja, nema ni karte ni trostruke karme. Preostaje samo ve~no prisutno Stanje Oslobo|enja. 39. Predstave ropstva i oslobo|enja su me|uzavisne i istovremene. Pri ispitivanju 'Ko je vezan?, is~ezava i predstava ropstva, i predstava oslobo|enja. Onaj ko je ve~no Slobodan, ostaje potom samootkriven. 40. Pitanja u vezi sa Oslobo|enjem mogu se javljati samo dotle dok postoji individualnost. Poni{tenje individualnosti je jedino istinsko i ve~no postignuto Oslobo|enje.

DODATAK
SA@ET PREGLED 1. Zajedni{tvo sa Mudracima vodi do Oslobo|enja. Zato treba negovati takvo zajedni{tvo. 2. Uz primenu samoispitivanja, takvo zajedni{tvo je mo}nije od svake druge sadhane. 3. Ono je smo dovoljno kao vrhunsko sredstvo Oslobo|enja. 4. Sam darshan Mudraca odstranjuje sve nevolje i zla. 5. Po{to blagotvoran pogled koji podari Mudrac trenutno pro~i{}ava. 6. Vrhunsko Bi}e je Jedno, i ono je Sopstvo. 7. Sopstvo je ~ista Svest; ono je Izvor svake vrste prosvetljenja. 8. Vrhunsko Bi}e blista u Srcu kao Sopstvo. Cilj svake sadhane je postojano obitavanje u Sopstvu. 9. Apsolutna Svest koja je Samo-svesnost, uni{tava ego i daruje Oslobo|enje. 10. Ta Svest je Vrhunsko Bi}e koje se otkriva pri samoispitivanju: Gospod Aruna~ala [iva. 11. Samospoznaja je jedino istinsko Ro|enje. 12. To nikada nije mogu}e dok ~ovek brine za telo. 13. Gubljenje svesnosti 'ja-sam-telo je jedini cilj svake sadhane, kojim se god imenom nazivala. 14. U svakoj drugoj sadhani se podrazumeva samoispitivanje, a Samospoznaja je jedina Istina. 15. Od kakve su koristi siddhiji za jivu, koja uvek ostaje zavisna? @elja za siddhijima je oznaka ropstva. 16. Za one koji tra`e siddhije, nemogu}e je da ostvare mir i postignu Oslobo|enje. 17. Istinska sre}a i mir se sti~u predajom Vrhunskom Gospodu, koji je oslonac i potpora svega. 18. Srce koje je Sedi{te Sopstva le`i u grudima, na desnoj strani. Ono je razli~ito od mi{i}nog organa koji je sme{ten na levoj strani. 19. Srce odr`ava nervni sistem i vitalne snage; u njemu je tako|e i avidya. Ono je sedi{te svesti i uma sa vasanama. 20. Po{to je jedno sa Gospodom Srca, Apsolutno Sopstvo je isto tako spontano i prirodno u Mudrosti (vidyi), kao {to je pogre{no poistove}enje sa telom spontano i prirodno u neznanju (avidyi). 21. Dve vrste srca su ono koje treba prihvatiti, i ono koje treba odbaciti. 22. Ono koje treba odbaciti je mi{i}ni organ koji se zove srce. Ono koje treba prihvatiti je Srce u obliku ^istog Znanja, i ono je jedno i sveop{te. 23. Samo ono je Najvi{e Srce za sva `iva bi}a. U njemu po~iva ~itav svet. 24. To Srce se spoznaje ~vrstim obuzdavanjem ega u njemu. 25. Neprestanom primenom soham-bhavane uni{tavaju se `elje i vasane ega. 26-27. Dr`e}i se ~vrsto Istine koja nadilazi tri stanja, `ivotna aktivnost treba da se posmatra kao lila. 28. Samo onaj ko je pobedio ~ula je jnani, heroj. 29. Jnani je otelovljenje svih vrlina koje za njega spontano prianjaju. 30. Iako je prividno aktivan, jnani ne u~estvuje ni u kom delu. Iako je prividno neaktivan, ajnani je uistinu glumac. 31. Po{to je prevazi{ao tri stanja, jnani obitava samo kao ^ista Svest, nedirnut upravljanjem tela i uma. 32. Za njega je turiyatita istovetna sa turiyom, a ostala tri stanja za njega ne postoje.

33. Po{to jnani nije onaj-koji-dela, sme{no je pripisivati mu prarabdha karmu. 34. Obrazovanom ~oveku je akademsko znanje isto takva prepreka za primenu yoge, kao {to su neukome vezanosti za porodicu. 35. Smo akademsko znanje svodi jednu osobu na polo`aj reproduktivne ma{ine, ako ona ne nastoji da prevazi|e karmu. 36. Neobrazovani su spaseni mnogih bolesti, ~ije `rtve postaju obrazovani. 37. Odista je te{ko odoleti dra`ima laskanja, ~ak i onom ko prezire ~itav svet. 38. Samo jnani stoji iznad pohvale i pokude, ve~no ostaju}i Apsolutno Sopstvo, oslobo|en ose}aja da postoji ne{to drugo. 39. Advaita bhavu treba da negujete u srcu i nikad je ne primenjujete, naro~ito ne u odnosu na U~itelja. 40. Su{tina svake mudrosti je da se pri uni{tenju ega, Sopstvo spoznaje kao Apsolutna Stvarnost.

ISTINA OTKRIVENA
PRIZIV I. Da li mo`e biti znanja o postojanju, bez stvarnosti koja postoji?4 Slobodna od svih misli, ta Stvarnost obitava u Srcu, Izvoru svih misli. Ona se zato zove Srce. Kako ga onda kontemplisati? Biti kao {to je u Srcu, je kontemplacija Srca. II. Oni kod kojih postoji jak strah od smrti, neka tra`e za svoje uto~i{te samo Stopalo Gospoda: On nema ni smrti ni ro|enja. Ako su mrtvi za sebe i svoje posede, da li im se ponovo mo`e javiti misao o smrti? Oni su besmrtni. 1. Uva`avanje jedinstvenog Prvog Na~ela koje poseduje raznovrsne mo}i, svakako mo`e biti prihva}eno od svih, po{to svi opa`amo svet. Slike imena i obli~ja, posmatra~, potporni ekran i svetlo koje ih otkriva, sve je to uistinu Ono. 2. Sve religije postavljaju tri temelja - svet, du{u i Boga. Jedna Stvarnost se sama manifestuje kao trojstvo. Ovo trojstvo je zaista trojstvo - mo`e se re}i samo dok postoji ego. Zato je savr{eno Stanje - biti nerazlu~ivo u svom Bi}u, pri ~emu je 'ja, ego, mrtav. 3. Svet je stvaran. Ne, on je puka iluzorna pojava. Svet je svestan. Ne. Svet je sre}a. Ne. Od kakve je koristi ovako govoriti? Svima je dostupno to Stanje, u kome ~ovek, odbaciv{i objektivno gledi{te, spoznaje svoje Sopstvo i gubi svaku predstavu o jedinstvu i dvojnosti, o sebi i egu. 4. Ako imamo obli~je, svet i Bog }e se tako predstaviti. Ako ga nemamo, ko je taj {to vidi obli~ja, i kako ih vidi? Bez o~iju, da li mo`e biti vi|enog? Odista je ~ovek oko, i to Bezgrani~no Oko. 5. Telo je obli~je petostrukog omota~a. Dakle, pod izrazom 'telo podrazumeva se svih pet omota~a. Da li svet postoji odvojeno od tela? Da li postoje ljudi koji su bez tela videli svet? 6. Svet nije ni{ta drugo do ovaplo}enje objekata koji se opa`aju putem pet ~ulnih organa. Po{to putem ovih pet ~ulnih organa jedan um opa`a svet, svet nije ni{ta drugo do um. Da li svet postoji odvojeno od uma?5 7. Iako svet i znanje o njemu osvanu i zalaze zajedno, samo znanje ~ini svet vidljivim. Ono savr{enstvo u kome svet i znanje o njemu osvanu i za|u, a koje smo svetli, ne osvanjuju}i i ne zalaze}i, je jedina Stvarnost.

Alternativni prevod: 'Postoji li znanje koje ne biti{e?' Su{tina je da su Postojanje (sat) i Svest (citt) jedno. Alternativni prevod: Reci: ako svet shvatamo jedino u umu, posredstvom pet ~ula, zar je svet ne{to izvan na{eg uma?
5

8. Pod bilo kojim imenom i u kojem god obli~ju ~ovek obo`avao Apsolutnu Stvarnost, to mo`e biti samo sredstvo spoznaje Savr{enog Bi}a, bez imena i obli~ja. Istinska spoznaja je samo ona u kojoj ~ovek spoznaje svoje istinsko bi}e u vezi sa tom Stvarnosti, te, bivaju}i upijen u Nju, spoznaje svoju istovetnost sa Njom. 9. Dvojstva i trojstva nikada ne postoje bez potpore Onog Jednog. Ona otpadnu kada ~ovek pogleda u sebe, tra`e}i da sazna {ta je ta Jedna Stvarnost. Oni koji vide ovo su Proroci Mudrosti. Oni nikada nisu zbunjeni. 10. Znanje ne postoji bez neznanja; neznanje ne postoji bez znanja. Istinsko Znanje je samo ono u kome ~ovek spoznaje Sostvo; ono se posti`e ispitivanjem na koga se odnosi znanje i neznanje. 11. Nije li to pre neznanje, znati sve drugo, a ne znati sebe, onog-koji-zna? Znanje i neznanje is~ezavaju kada spoznamo sebe, koji smo podloga znanja i neznanja. 12. Jedino znanje je ono koje nije ni znanje, ni neznanje. Ono {to znamo, nije Istinsko Znanje. Po{to Sostvo svetli nemaju}i {ta da sazna, i nemaju}i ni{ta drugo {to bi saznalo, samo je Ono Znanje. Ono nije praznina. 13. Sopstvo, koje je Znanje, je jedina Stvarnost. Znanje razli~itosti je samo la`no znanje. To la`no znanje, koje je samo neznanje, ne postoji odvojeno od Sopstva, koje je ZnanjeStvarnost. Ukrasi su nestvarni u svoj svojoj raznovsnosti. Da li oni postoje bez svoje su{tine, zlata? 14. Ako postoji prvo lice 'ja, onda postoje drugo lice 'ti, i tre}e lice 'on. Na{e prirodno stanje je samo Apsolutno Bi}e, u kome se 'ja gubi pri ispitivanju svoje prirode i sa njim, tako|e, i 'ti i 'on. 15. Pro{lost i budu}nost mogu postojati samo u odnosu na sada{njost. Dok su aktuelni, oni su, tako|e, samo sada{njost. Poku{ati da se odredi priroda pro{losti i budu}nosti, zanemaruju}i sada{njost, je isto kao poku{ati da brojimo bez jedinice, broja jedan. 16. Bez nas, gde su vreme i prostor? Ako smo tela, obuhva}eni smo vremenom i prostorom. Da li smo tela? Mi smo jedno i istovetno sada, tada i zauvek, i tako|e ovde, tamo i svugde. Zato mi, bezvremeno i besprostorno, jedino jesmo. 17. Za one koji su spoznali Sostvo, kao i za one koji nisu, 'ja se odnosi na telo, ali s tom razlikom {to je, za one koji nisu spoznali, 'ja ograni~eno na telo, dok za one koji su spoznali Sopstvo u telu, 'ja svetli kao bezgrani~no Sopstvo. 18. Za one koji nisu spoznali Sopstvo, kao i za one koji su spoznali, svet je stvaran. Za one koji nisu spoznali, Istina je odre|ena svetom. Za one koji su spoznali, Istina svetli kao Bezobli~no Savr{enstvo i Osnova sveta. To je sva razlika me|u njima. 19. Samo za one koji nemaju znanje o osnovi sudbine i slobodne volje, postoje rasprave o tome koja od njih preovla|uje. Oni koji spoznaju Sopstvo kao jedinu osnovu sudbine i slobodne volje, oslobo|eni su od obe. Da li se oni mogu ponovo upetljati u njih? 20. Vi|enje Bo`anskog bez vi|enja Sopstva, Onog-koji-vidi, je samo vi|enje mentalne slike. Ka`u da onaj koji vidi Sopstvo, vidi Bo`ansko. Bo`ansko je na{ao samo onaj koji, izgubiv{i ego u potpunosti, vidi Sopstvo; jer Sopstvo nije odvojeno od Apsoluta. 21. [ta je Istina koju razni spisi saop{tavaju tvrdnjom: Videti Sopstvo, zna~i videti Bo`ansko. Kako neko mo`e videti Sopstvo? Ako nije mogu}e videti, po{to je ~ovek samo jedan, kako videti Bo`ansko? Uistinu, tako {to se postane Njegovom `rtvom. 22. Bo`ansko daje svetlost umu i sija u njegovoj unutra{njosti. Kako Ga druga~ije spoznati putem uma, do okretanjem uma unutra, te njegovim utvr|ivanjem u Njemu. 23. Telo ne ka`e 'ja. Ni u samom dubokom snu niko ne mo`e re}i da 'ja ne postoji. Kada se pojavi 'ja, pojavljuje se sve ostalo. Ispitaj `udnog uma odakle ovo 'ja izranja. 24. Ovo inertno telo ne ka`e 'ja. Stvarnost-Svest nikada ne izranja. Izme|u ova dva, odre|enih telom, ne{to izranja kao 'ja. To je ono {to je poznato kao chitjada-granthi (~vor izme|u Svesnog i inertnog), ropstvo, du{a, suptilno telo, ego, samsara, um, itd. 25. On nastaje dr`e}i se za obli~je i traje sve dok se dr`i za njega; dr`e}i se obli~ja, hrani se i narasta. Kad odbaci jedno, on preuzima drugo. Kada ga tra`i{, on pobegne; taj zao duh, ego, koji nema sopstvenog obli~ja.

26. Ako ego postoji, sve ostalo tako|e postoji. Ako nema ega, ni~eg drugog nema. Uistinu, ego je sve. Zato je samo ispitivanje ega odricanje od svega. 27. Stanje ne-izranjanja 'ja je stanje u kome smo mi To. Ako ne tragamo za tim stanjem ne-izranjanja 'ja i njegovim postizanjem, kako }emo ostvariti svoje zgasnu}e, posle koga se 'ja vi{e ne o`ivljava? Bez ovog postignu}a, kako mo`emo ostati u svom sopstvenom stanju, u kome smo To? 28. Kao {to bi zaronio po ne{to {to je palo u vodu, isto tako treba `udnog, jednousmerenog uma da zaronimo u sebe, kontroli{u}i govor i dah, i prona|emo mesto odakle 'ja poti~e. 29. Uma okrenutog unutra, ne izgovaraju}i re~ 'ja, tragati odakle 'ja izranja, jedino je ispitivanje koje vodi do Samospoznaje. Pored ovog, kontemplacija Ja nisam ovo - ja sam To, ne mo`e sama da bude ispitivanje, iako mo`e da bude od pomo}i. 30. Kada, ispituju}i u svom umu 'Ko sam ja?, dosegnemo Srce, individualno 'ja pokunjeno tone i odjednom se Stvarnost spontano manifestuje kao 'ja-ja. Iako se otkriva na ovaj na~in, ona nije ego 'ja, ve} Savr{eno Bi}e, Apsolutno Sopstvo. 31. [ta preostaje da se postigne za onog ko je utopljen u bla`enstvo Sopstva, koje izranja iz zgasnu}a ega? On nije svestan ni~ega (kao) razli~itog od Sopstva. Ko mo`e shvatiti takvo Stanje? 32. Spisi progla{avaju 'Ti si To. Za{to ne ispitamo {ta uistinu jesmo, i takvi ostanemo? Prosto kontemplirati 'Ja sam To, a ne ovo, je samo nedostatak mentalne snage. Uistinu, ~ovek je ve~no To. 33. Ja nisam spoznao Sopstvo, Ja sam spoznao Sopstvo, bilo koje da ka`emo, izazva}emo podsmeh; jer, da li postoje dva Sopstva, kako bi jedno moglo uzeti za objekat ono drugo? Iskustvo svakog je da je Sopstvo samo jedno. 34. Ne spoznati i ne biti Ono-koje-jeste, za sve i zauvek uro|ena Stvarnost u obitavali{tu-Srcu, ve} raspravljati o tome da li Ono jeste ili nije, da li ima obli~ja ili je bezobli~no, da li je dvojno ili ne-dvojno, ili nijedno ni drugo, samo je zlo luzije ro|ene iz neznanja. 35. Tra`iti i ostati u zauvek postignutoj Stvarnosti, je jedino Postignu}e. Sva druga postignu}a (siddhiji) su samo takva, kakva se posti`u u snovima. Da li se ona mogu pokazati kao stvarna kad se probudimo iz sna? Da li }e njima (siddhijima) biti obmanuti oni koji su utvr|eni u Stvarnosti i slobodni od maye? 36. Samo ako se pojavi misao 'Mi smo telo, kontemplacija 'Mi nismo ovo, mi smo To, }e biti dobro sredstvo da ostanemo To. Za{to bismo uvek morali da mislimo 'Mi smo To? Da li je ~oveku potrebno da stalno misli 'Ja sam ~ovek? Zar nismo uvek To? 37. Tako|e nije istinita tvrdnja: 'Dvojnost za vreme ve`banja, ne-dvojnost u Postignu}u. Dok `udno tragamo, kao i onda kada na|emo sebe, nismo ni{ta drugo do sam deseti ~ovek.6 38. Ako smo mi oni koji delamo, bi}emo tako|e u`ivaoci plodova tog delanja. Kada se, putem ispitivanja ko je onaj koji dela, spozna Sopstvo, delanje se gubi i trostruka karma otpada. Ovo je stanje Ve~nog Oslobo|enja. 39. Misli o ropstvu i oslobo|enju odr`avaju se samo dok ~ovek misli za sebe 'Ja sam vezan. Kada se ispituje ko je vezan, samo Sopstvo opstaje, ve~no postignuto i ve~no slobodno. Tako, kad misao o ropstvu nestane, da li mo`e opstati misao o oslobo|enju? 40. Ako ka`u da postoje tri vrste Oslobo|enja, sa obli~jem, bez obli~ja i sa i bez obli~ja, onda }u vam re}i: Jedino Oslobo|enje je odumiranje ega koji ispituje o tri obika oslobo|enja.
Jednom je grupa od deset budala prelazila gazom preko dubokog brzaka. Kad su stigli na drugu obalu, `eleli su da se uvere da su posle ovog poduhvata svi na sigurnom. Svaki od njih je izbrojao devet ostalih, a sebe izostavio. ^itavo dru{tvo je mislilo da je deseti ~lan grupe izgubljen, pa su po~eli da pla~u. Jedan ljubazan prolaznik je pitao za razlog njihovog pla~a, i odmah je primetio budalastu gre{ku. Da bi ih naveo da shvate svoju gre{ku, naterao ih je da prolaze ispred njega u koloni po jedan i udarao u prolasku svakog od njih, kako bi ~uli svih deset udaraca, i tako im je otkrio desetog ~oveka.
6

DODATAK UZ ISTINU OTKRIVENU ili SAD-VIDYU Ono u ~emu su svi ovi svetovi u~vr{}eni, od ~ega jesu, iz ~ega svi izranjaju, radi ~ega svi postoje, zbog ~ega svi oni nastaju, i {ta uistinu jesu - samo Ono je Stvarnost, Istina. To je blago u Srcu.7 1. Zajedni{tvo sa Mudracima koji su spoznali Istinu, odstranjuje materijalne vezanosti; kada one nestanu, vezanosti uma su sasvim uni{tene. Tada ljudi postaju jedno sa Onim koje je nepokretno na~elo, i posti`u Oslobo|enje jo{ za vreme `ivota. Negujte (zato) zajedni{tvo sa Mudracima. 2. To vrhunsko Stanje koje se zadobija ovde i sada kao rezultat zajedni{tva sa Mudracima, i spoznaje putem duboke meditacije samoispitivanja u dodiru sa Srcem, to Stanje se ne mo`e zadobiti uz pomo} pukog u~enja, ni poznavanjem spisa, ni duhovnim zaslugama, niti ma kojim drugim sredstvima. 3. Ako se stekne zajedni{tvo sa Mudracima, koji je smisao pojedinih metoda samodiscipline? Ka`ite mi kakva je korist od lepeza, kada duva ne`an, hladan, ju`ni povetarac? 4. Zraci meseca ubla`uju `egu; `elje i patnje odstranjuje drvo kalpaka;8 gresi se spiraju svetom vodom Ganga. Sam darshan Mudraca, bez premca otklanja sve ove nevolje u svojoj potpunosti. 5. Svete vode hodo~a{}a i likovi bogova izra|eni od zemlje i kamena ne mogu se porediti sa blagotvornim pogledom Mudraca. Znaj da Mudrac ~oveka pro~isti i pre nego {to mu podari svoj milostivi pogled. 6. U~enik: Ko je Bog? U~itelj: Onaj ko spoznaje um. U~enik: Moj um spoznajem ja, Duh. U~itelj: Po{to spisi tvrde: Bog je samo jedan, ti si (kao spoznavalac uma) uistinu Bog. 7. U~itelj: [ta je za tebe svetlost? U~enik: Za mene je ona danju sunce, a no}u svetiljka. U~itelj: Koja svetlost opa`a tu svetlost? U~enik: Oko. U~itelj: Koja svetlost osvetljava oko? U~enik: Ta svetlost je intelekt. U~itelj: Koja svetlost spoznaje intelekt? U~enik: To je 'ja. U~itelj: Ti si stoga vrhunska Svetlost nad svim svetlostima. U~enik: Ja sam uistinu To. 8. U unutra{njosti pe}ine Srca sija jedini brahman kao ja-ja, uistinu samosvesni atman. Ostvari to Stanje postojanog obitavanja u Sopstvu, ulaze}i u Srce dubokim uranjanjem putem samoispitivanja, ili potapanjem uma (u Sopstvo) kontrolom daha. 9. Znaj da je ~ista i nepromenljiva Samosvesnost u Srcu9 Znanje koje daruje oslobo|enje putem uni{tenja ega. 10. Telo je inertno kao zemljani }up. Po{to ono nema svesnost 'ja, i po{to u dubokom snu, kad smo bestelesni,10 ipak do`ivljavamo svoje prirodno bi}e, telo ne mo`e biti 'ja. Ko,
7

Ili: Obo`avajmo Ono u Srcu. Nebesko drvo koje daruje sve blagodeti za koje se ~ovek moli. Doslovno: ona Svest koja ima obli~je ~istog i nepromenljivog Sopstva u Srcu. Tj., u dubokom snu, kad ne mo`e biti telesne svesti.

10

onda, uzrokuje ja-stvo?11 Otkuda je on? U pe}ini Srca onih koji ovako ispituju, spoznaju i ostaju Sopstvom, Gospod Aruna~ala [iva svetli sam kao svest 'To-sam-ja. 11. Ko je ro|en? Znaj da je to samo onaj ko ispituje Brahmi~ki Izvor, gde je (zapravo) ro|en. On je ve~no Onaj Uzvi{eni, ve~no nov. 12. Odbaci stav 'ja sam prezreno telo. Promisli o tome i spoznaj Sopstvo ve~nog bla`enstva. Tra`iti da spoznamo Sopstvo dok mazimo telo je kao da za krokodila mislimo da je splav, kojim `elimo da pre|emo preko reke. 13. Milosr|e, Ispa{tanje, @rtva, Du`nost, yoga, Predanost, Prostranstvo Svesti, Su{tina, Mir, Istina, Milost, Ti{ina, Besmrtnost, Znanje, Odricanje, Osobo|enje i Bla`enstvo, znaj da su ovo sve sinonimi za odvajanje od svesnosti ja sam telo. 14. Ispitivanje za koga postoji karma (delanje), vibhakti (ne-predanost), viyoga (nejedinstvo), i ajnana (neznanje), je jedina karma, bhakti, yoga i jnana. Kada se pita ovako, ego se gubi i (posledi~no), Stanje obitavanja u Sopstvu, u kome nikad nije postojalo ni jedno od ovih, je neosporna Istina. 15. Budalasti su oni koji, ne znaju}i ~injenicu da su sami pokretani od shakti, `ele da deluju, govore}i: Hajde da postignemo sve siddhije (~udotvorne mo}i); a ova njihova lakrdija je sli~na pri~i o hromom ~oveku koji je rekao: [ta bi mi neprijatelji mogli kad bih se mogao dr`ati na nogama! 16. Ako je ve~no prisutno stanje Oslobo|enja zaista mir uma, ka`ite mi kako oni koji svoj um vezuju u jaram siddhija, a koji se mogu posti}i samo aktivno{}u uma - mogu biti utopljeni u Bla`enstvo Oslobo|enja koje njegovu uzburkanost umiruje? 17. Za no{enje bremena sveta postoji Gospod. Zato znaj da se podmetnuti ego, koji pretpostavlja da nosi to breme, mo`e uporediti sa uklesanim likom na kuli koji samo izgleda kao da nosi njenu te`inu. ^ija je to gre{ka ako putnik nosi tovar na svojoj glavi i podnosi bol, umesto da ga ostavi u kola koja ve} ionako nose tovar. 18. Izme|u grudi, pod prsima, a iznad trbuha, nalazi se {est utroba razli~itih boja. Od ovih, jedna koja li~i na pupoljak ljiljanovog cveta i nalazi se dva prsta desno od sredi{nje linije - je Srce. 19. Ono je okrenuto nadole, i u njemu se nalazi maju{an otvor u kome je zajedno sa `eljama (te`njama), itd. sme{tena neizmerna tama. Ono je potpora ~itavog nervnog sistema; sedi{te `ivotnih snaga, uma i svetlosti (svetlosti svesti). 20. To bo`anstvo koje svetli kao 'ja (Sopstvo) u duplji lotosa Srca se uistinu obo`ava kao Gospod Guhesha. Kada se intezivnom ve`bom bhavana12 'Ja sam On, 'Taj Guhesha sam ja, tako ~vrsto utemelji kao {to je slu~aj sa pojmom 'ja, koji je duboko ukorenjen u tvom telu, i kada uvek ostaje{ samim ovim Bo`anstvom, Ono zablista, ~ime se avidya (neznanje), naime, pojam 'ja sam smrtno telo odagna, ba{ kao tama pred izlaze}im suncem. 21. Ka`i mi {ta je to {to je opisano kao Srce svih jiva na svetu, u ~emu se ~itav ovaj univerzum opa`a kao odraz u nekom velikom ogledalu? Rami, koji je ovako ispitivao, mudrac Vasishtha je rekao: Posle istra`ivanja, objavljeno je da je Srce za sve jive dvojako. 22. ^uj me, i znaj dobro osobine dve vrste srca, jednog koje treba prihvatiti, i drugog koje treba odbaciti. Onaj organ koji se naziva srce i sme{ten je na odre|enom mestu u grudima u merljivom telu, treba odbaciti. Srce koje ima obli~je Apsolutnog Znanja treba prihvatiti. Iako je ovo Srce i spolja i iznutra, ono je li{eno spolja{nje i unutra{nje strane. 23. Jedino Ono je Uzvi{eno Srce, i u njemu obitava ~itav ovaj svet. Ono je ogledalo svih objekata i obitavali{te sveg bogatstva. Otuda se jedino to Znanje (u kome sve po~iva) progla{ava Srcem za sva `iva bi}a. Ono nije deo smrtnog tela, koje je neosetljivo kao kamen. 24. Stoga se uz pomo} ozbiljnog napora u dr`anju ega u Srcu, koje je savr{ena ~istota i apsolutno Znanje, sami od sebe ostvaruju uni{tenje latentnih te`nji uma i kontrola daha.

11

Tj., {ta je to {to izranja sa ose}anjem 'ja? Bhavana se sastoji u tome da se bude skladu sa Onim.

12

25. Ostani ve~no u Srcu putem neprestane meditacije Ja sam Taj Gospod [iva, koji ima obli~je ^istog Znanja oslobo|enog svih kvalitativnih ograni~enja, i tako odstrani sve vezanosti koje se odnose na ego. 26. Po{to si ispitao prirodu svih stanja (budnost, sanjanje i dubok san), dr`i se uvek u srcu tog Uzvi{enog Stanja, apsolutnog i oslobo|enog od iluzije, i igraj se u svetu, o Raghava, Heroju! Ti si u srcu spoznao Ono koje je su{tina istine svih pojava. Zato, nikad ne napu{taju}i to ispravno vi|enje, igraj se u svetu kako god voli{. 27. Kao ~ovek sa la`nim odu{evljenjem i rado{}u, uzbu|eno{}u i mr`njom, koji la`nom inicijativom ~ini la`ni napor, igraj se u svetu, O Raghava, Heroju! 28. Samo onaj ko je svojom Mudro{}u pobedio ~ula je istinski jnani, utemeljen u Samospoznaji. Proglasimo ga Vatrom Znanja, gospodarem Munje Znanja, Smr}u za smrt i Herojem koji je ubio smrt. 29. Znaj da se osobine sjaja, inteligencije i snage, same razvijaju u onih koji su spoznali Istinu, isto kao {to osobina lepote i sve druge privla~ne odlike ulep{avaju prirodu dolaskom prole}a. 30. Kao oni koji slu{aju neku pri~u dok im um luta negde drugde, um jnanija, oslobo|en svih latentnih te`nji, nije uklju~en ni u koji ~in, iako je prividno delatan. Um ajnanija zadubljen u vasane (odnosno, latentne te`nje), iako je prividno nedelatan, u stvari je glumac, kao neko ko, dok se u snu penje na breg, pada sa litice, a njegovo telo je u stvari nepokretno u krevetu. 31. Za jnanija, koji je u stvari uspavan u grubom telu, stanje budne aktivnosti, samadhija i spavanja je ba{ kao kretanje kola, mirno stajanje i osloba|anje iz jarma za putnika koji spava u kolima. 32. Za one koji ispituju prirodu tri stanja: budnosti, sanjanja i dubokog sna, postoji samo stanje turiye, koje je iza tri stanja. Ono se druga~ije naziva jagrat sushupti (budno spavanje); istinu govore}i, tri stanja ne postoje. Odredi ovo stanje kao turiyatitu. 33. Re}i da sanchita (odnosno karma koja je nakupljena u pro{losti), i agami (karma koja }e delovati u budu}nosti) ne prianjaju za jnanija, ali da prarabdha (odnosno karma koja deluje u sada{njosti) preostaje, samo je formalan odgovor na pitanja koja drugi podsti~u. Znaj da kao {to posle suprugove smrti nijedna `ena (od tri koje je o`enio) ne mo`e ostati drugo do udovica, isto tako, posle poni{tenja ~initeljstva, nijedna od tri karme ne mo`e preostati. 34. Za ~oveka sa malo razumevanja, `ena, deca i ostali ~ine porodicu. Znaj da za u~ene, u samom njihovom umu, postoji porodica bezbrojnih knjiga, kao prepreka yogi. 35. [ta vredi sva u~enost13 onih koji ne `ude da izbri{u slova iz knjige `ivota14 ispitivanjem 'Odakle ro|enje nas samih, koji poznajemo pismo? Oni su odista postigli stanje gramofona. [ta su oni drugo, reci mi, o, Aruna~ala! 36. Zaista, pre }e biti spa{eni oni koji nisu u~eni, nego oni kojima ego jo{ nije potonuo, uprkos svoj u~enosti: jer, neuki su spa{eni neumoljive obuzetosti |avolom samozalu|ivanja; oni su spa{eni bolesti milijarde uskovitlanih misli i re~i; oni su spa{eni agonije trke za bogatstvom. Znaj da oni odista nisu spa{eni jedne, ve} mnogih bolesti. 37. Iako se vasceli svet smatra slamkom, a sve skriveno znanje (Veda, tj. u~enje) je nadohvat ~oveka, koliko je odista retko iskupljenje onih koji su sebe sveli na bedno robovanje podloj prostituciji laskanja. 38. Koga to ima izvan Sopstva, ako ~ovek obitava uvek samo kao Sopstvo, ne zastranjuju}i od tog iskonskog Stanja i ne razlikuju}i nikad sebe od drugih? Od kakvog je zna~aja bilo {ta {to drugi ka`u o nekom? Zaista, od kakvog je zna~aja ako neko grdi ili hvali sam sebe?

13

Doslovno: pismenost onih.

14

Po Hindu koncepciji, na koju prvobitni tekst implicitno upu}uje, sudbina je zapisana na ~ovekovom ~elu. Zato 'Izbri{i slova zna~i - prevazi|i sudbinu datu karmom.

39. Zadr`i u srcu advaita-bhavu (ose}aj nedvojnosti), ali je nikad ne izra`avaj u svom delovanju. O, sine moj, advaita-bhava se mo`e primeniti u tri sveta, ali znaj da u odnosu na U~itelja nikada ne}e poslu`iti. 40. Proglasi}u uistinu su{tinu ustanovljenih zaklju~aka celokupne Vedante. Znaj da kad ego umre, Sopstvo ostaje samo kao Ono, koje je Apsolutna Svest.

OM SRI RAMANARPANAMASTU

Naslov originala: Truth Revealed (Sad Vidya) Prevedeno sa tamilskog originala Ulladu Narpadu Bhagavana Sri Ramane Maharshija [esto izdanje, 1982. godine. Original objavio: T. N. Venkataraman, President, Board of Trustees Sri Ramanasramam Tiruvannamalai Prevod: Swami Advaitananda (Ivan Risti}) Lektura: Swami Drisyavilaya (Dojna Lapadat) Kompjuterska obrada: Vladimir Ribar