Visoka kola strukovinih studija za menadment u saobraaju Ni

Seminarski rad: Logistika i tehnologija saobraaja Menadment zalihama

Profesor: r Milorad !"seni#a

Student: $leksandar Milievi %&' P / 09

Ni( ')%'* godina

Sadraj:

%* +vod

******************************************************************************************************

, / 1 2 3 3 & %) %% %% %' %' %, %1 %9 %9

'* Logisti-ki sistem .................*...** ,* Pojam i odre0ivanje zaliha ................** ,*%* +"ravljanje zalihama ******************************************************************** ,*'* Pristu"i u u"ravljanju zalihama ............** ,*'*%* 4lasian "ristu" ................** ,*'*'* Savremeni "ristu" ...............*** /* 5a#ionalnost dranja zaliha ................ 1* 4lasifika#ija zaliha ...................** 1*%* $67 analiza ....................** 1*'* 7V$ analiaza .................... 1*,* 8alihe u "roizvodnji i trgovini ............. 9* :rokovi zaliha .....................

2* Modeli menadmenta zalihama ..............*** 3* ;fekti koji se ostvaruju u"ravljanjem zalihama .......** &* 8aklju-ak ........................

Literatura ........................***

%3

%* +vod
Jedna od najee pogreno shvaenih aktivnosti integrisane logistike je planiranje i upravljanje/menadment zalihama. Zbog statistikih procesa proizvo aa i korisnika predvi anja su! po pravilu! netana. "irme moraju i da proizvode i skladite dopunske zalihe za sluaj da moraju da zadovolje promene zahteva korisnika. #ko bi proizvodnja $irme mogla da se predvi a tano! mnoge aktivnosti integrisane logistike bi bile nepotrebne ili bi imale mali uticaj na trokove logistike. %noga skladita bi nestala. &akovanje bi uvalo manje! jer bi se proizvod mogao kretati od pogona do korisnika sa minimalnim trokovima. 'prema za rukovanje! kao to su viljukari! kranovi i kontejneri! bila bi nepotrebna. (ilj je smanjenje zaliha na nivo potreban za odravanje usluga korisnika i proizvodnje. ) skladu sa *lean production* konceptom+ ideja je da proizvodnja radi sa minimalnim trokovima zaliha. "izika distribucija je proces dostavljanja proizvoda potroaima. "izika distribucija poinje u $abrici. %enaderi biraju niz skladita ,skladinih mesta- i prevoznike koji e isporuiti proizvode do krajnjih destinacija! u eljeno vreme po najniim ukupnim trokovima. .edavno se $izika distribucija proirila na iri koncept upravljanja lancem snabdevanja. )pravljanje lancem snabdevanja poinje ranije od $izike distribucije / ono pokuava da nabavi potrebne inpute ,sirovine! komponente i kapitalnu opremu-! da ih e$ikasno pretvori u gotove proizvode i da ih otpremi do krajnjih odredita. &erspektiva lanca snabdevanja moe da pomogne organizaciji da identi$ikuje superiorne dobavljae i distributere i pobolja produktivnost! koja smanjuje trokove organizacije. %e utim! koncept upravljanja lancem snabdevanja posmatra trita samo kao odredita. 'rganizacija bi bila e$ikasnija uzimajui prvo u obzir zahteve svog ciljnog trita i onda dizajnirajui lanac snabdevanja unazad od te take. 'vo je posmatranje sa aspekta marketing logistike. %arketing logistika obuhvata planiranje! primenu i kontrolu $izikih tokova materijala i $inalnih proizvoda od mesta nastanka do mesta upotrebe! da bi se zadovoljili zahtevi potroaa uz pro$it. )kratko! marketing logistika obuhvata dostavljanje pravog proizvoda! pravom potroau! na pravo mesto! u pravo vreme. 0ogistika je povezana sa obavljanjem niza $iziko 1 distributivnih aktivnosti! kao to su transport! skladitenje! dranje zaliha! manipulisanje! pakovanje i sl.! koje su u $unkciji $izikog trans$era proizvoda od proizvo aa do potroaa. 2aj $iziki trans$er moe biti realizovan direktno! ili preko manjeg ili veeg broja posrednika. 'tuda je logistika usko povezana sa $izikom distribucijom! pa se ti termini esto koriste kao sinonimi. "izika distribucija je ui termin od marketing logistike. 'na se odnosi na deo logistikog sistema koji je povezan sa kretanjem i skladitenjem $inalnih proizvoda od proizvo aa ,prodavca- do potroaa ,kupca-. %arketing logistika zahteva sisteme integrisane logistike i obuhvata upravljanje materijalima! sisteme toka materijala i $iziku distribuciju podstaknutu in$ormacionom tehnologijom.3
3

4oi 5.! Uvod u logistiku marketinga6! 4eograd! 2778. god.

:n$ormacioni sistemi imaju kljunu ulogu u upravljanju marketing logistikom! a posebno kompjuteri! terminali prodaje! jedinstveni kodovi proizvoda! elektronska razmena podataka i elektronski trans$er sredstava. %arketing logistika obuhvata nekoliko aktivnosti. &rva je predvi anje prodaje! na osnovu koga organizacija planira distribuciju! proizvodnju i nivo zaliha. &lanovi proizvodnje ukazuju na materijale koje odeljenje nabavke mora da porui. 'vi materijali stiu unutranjim transportom! ulaze u prijemnu oblast i skladite se na zalihama sirovina. ;irovine se pretvaraju u gotove proizvode. <otovi proizvodi izlaze sa pokretne trake i prolaze kroz proces pakovanja! skladitenja u $abrici! unutranji i spoljanji transport! skladitenje na terenu! isporuku i usluivanje potroaa. %enadment je postao zainteresovan za ukupne trokove marketing logistike! koji mogu iznositi do 97= ili 87= od trokova proizvoda. .ii trokovi marketing logistike omoguavaju nie cene! poveanje pro$ita! ili oboje. %ada trokovi marketing logistike mogu da budu visoki! dobro planiran program logistike moe biti jako konkurentno sredstvo. >ompanije mogu privui dodatne potroae putem ponude boljih usluga ili nie cene na osnovu poboljanja marketing logistike.

'* Logisti-ki sistem

2ehnoloke promene u svetu zahtevaju inovacije i unapre enje poslovne strategije svih preduzea i kompanija. &rednost imaju ona preduzea i kompanije ije je poslovanje zasnovano na brzom in$ormisanju. ) trino orjentisanoj privredi! gde postoji snana konkurencija! trai se ekonominija i kvalitetnija proizvodnja! kao i kvalitetna usluga isporuke! pri emu in$ormacija ima presudnu ulogu. &rava in$ormacija! u pravo vreme i na pravom mestu prua mogunosti pravovremenog i adekvatnog reagovanja na stroge zahteve trita! kako u proizvodnji! tako i u trgovini. :n$ormacije o proizvodu nisu neophodne samo potroau! neophodne su u svim karikama logistikog lanca! od proizvodnje do distribucije krajnjem korisniku. &roizvo au se postavlja zahtev za upravljanjem i praenjem procesa proizvodnje! za upravljanjem i praenjem zaliha kako bi se obezbedio neometan proces proizvodnje. ) distribuciji se postavlja zahtev za kvalitetnom uslugom isporuke ,pouzdanost isporuke! spremnost za isporuku! vreme isporuke i dr.-. &rimenom savremenih in$ormacionih tehnologija neophodno je obezbediti in$ormacije o proizvodu du celog logistikog lanca. 0ogistika se de$inie kao multidisciplinarna oblast koja obuhvata sve aktivnosti koje omoguavaju oblikovanje! planiranje! usmeravanje! projektovanje! upravljanje i kontrolu u svim procesima kretanja robe! energije i in$ormacija kroz razliite sisteme. 2 &odruje logistike moe se ralaniti na etiri $unkcionalna podsistema? podsistem logistike nabavke! koji obuhvata sve tokove sirovina! poluproizvoda! pomonih materijala i rezervnih delova od dobavljaa do skladita repromaterijala u proizvodnom preduzeu+ podsistem logistike proizvodnje! koji obuhvata sve materijalne tokove koji prolaze ,obra uju se! prera uju ili troe- kroz procese proizvodnje+ podsistem logistike distribucije! koji obuhvata sve tokove $inalnih proizvoda od skladita $inalnih proizvoda do krajnjih korisnika+ podsistem logistike snabdevanja i izvlaenja koji obuhvata sve
2

:zvor? @@@.e$A@.com

tokove otpadnih materijala! povratne tokove proizvoda i prazne ambalae. #ko se $iziki lanac posmatra kao posledica realizacije niza logistikih osnovnih $unkcija ,transport! pretovar! skladitenje-! onda se moe utvrditi da se sa ovim $izikim logistikim lancem podudara in$ormacioni lanac! koji odraava pojedinosti $izikog doga anja tj. $izikih aktivnosti. &ri tome! tokovi in$ormacija se kreu na isti nain kao i robni tokovi. "unkcija in$ormativnih tokova je da realizuju upravljanje i kontrolu nad robnim tokovima. &o pravilu! kretanje robnih tokova se obavlja jednoznano! dok kretanje in$ormacionih tokova karakteriu mnogobrojne petlje. :n$ormacioni tokovi mogu prolaziti i preko dopunskih podruja koje robni tokovi uopte ne dodiruju. 'snovne logistike aktivnosti su?9 izvravanje narudbina / odre enje osnovnih pojmova! in$ormacije u narudbini! $unkcije! zadaci! oblici obrade narudbine! izvravanje narudbine i upravljanje zalihama+ upravljanje zalihama / pojam i uloga zaliha u logistikom sistemu! klasi$ikacija zaliha! utvr ivanje zaliha! planiranje zaliha! projektovanje optimalnih zaliha! praenje i kontrola zaliha+ skladitenje / pojam! svrha! ciljevi! zadaci! skladini procesi i ue organizacijske jedinice unutar skladita! vrste skladita! lokacija i unutarnje ure enje skladita! smetaj i raspored robe u skladitu! in$ormacijsko 1 komunikacijski sistem skladitenja! trokovi skladitenja+ pakovanje / sistem pakovanja! $unkcije pakovanja! zahtevi pakovanja i upravljanje ambalaom! vrste pakovanja i logistike jedinice pakovanja ,paleta! kontejner-+ transport / pojam ,transportni sistem! transportne grane! transportni proces-! uloga u logistici! transportni lanac! spoljni promet ,drumski! elezniki! pomorski! vazduni-! unutranji promet ,diskontinuirani! kontinuirani-.

,* Pojam i odre0ivanje zaliha

Zalihe predstavljaju znaajan $aktor uspenosti svake organizacije. .epostojee ili nedovoljne zalihe dovode u pitanje uspeno $unkcionisanje kompanije! s druge strane i prevelike zalihe su opasne za organizaciju! jer se njima blokiraju novana sredstva! ime se esto dovodi u pitanje izmirivanje drugih obaveza poslovnog sistema.8 Zalihe su sve koliine materijala! energije i in$ormacija koje su odre eno vreme iskljuene iz procesa proizvodnje ili upotrebe ,potronje-! a s ciljem da se u datom trenutku ukazane potrebe mogu iskoristiti. Zalihe! ovako de$inisane! sreu se svuda. ;reu se u prirodi! nastale bez uticaja oveka! a tako e i u svim oblastima ljudske delatnosti. .ema ni jedne ljudske delatnosti u kojoj ne postoji potreba za $ormiranjem i
9 8

5asiljevi %.! Logistika u saobraaju! ;aobraajni $akultet! Boboj! 277C. god. ;tanivukovi B.! Logistika Organizacije i menadmenta )niverzitet u .ovom ;adu! "2. .ovi ;ad! .ovi ;ad! 2779. god.

korienjem zaliha. Zalihe su toliko raznovrsne! kako po svom sadraju! tako i po elementima i kriterijumima o kojima se mora voditi rauna prilikom njihovog $ormiranja i korienja! tako da je polje njihovog prouavanja izuzetno iroko. &rouavanje zaliha je karakteristino! pored izuzetne raznovrsnosti problema koji proistiu u vezi sa njima! i po tome to reenja koja se trae moraju imati i kvantitativni karakter! a ne samo kvalitativni. &itanja kao?D !oje i kolike zalihe su potrebene" !ako ih #ormirati" !ako ih pratiti i kontrolisati" !ako ih u vremenu popunjavati" !oji su #aktori koji ih limitiraju i na koji na$in"

&ored ovih pitanja! pojavljuju se mnoga slina pitanja! svakodnevno pred svakim ovekom! bilo da se radi o domaici koja je krenula na pijacu! rukovodiocu u preduzeu! ili pak projektantu koji dimenzionie kapacitet skladita. Ba bi se do kraja shvatio znaaj prouavanja i celishodnog upravljanja zalihama! dovoljno je napomenuti da je danas preko 97= ukupnih sredstava svetske privrede u zalihama. Jasno je da $ormiranje visokih zaliha izuzetno kota! a sa druge strane! jasno je da njihov nedostatak esto moe da zaustavi proizvodnju! onomogui trgovinu! i prouzrokuje znaajne! a esto nenadoknadive tete. Zalihe su sve rezerve koje jedna kompanija treba da ima! radi premoavanja moguih problema u poslovanju! ili reakcije na promene u proizvodnji i potronji. Zalihe mogu biti zalihe materijala! zalihe poluproizvoda i zalihe proizvoda. %ogue je! tako e! govoriti o ulaznim! unutranjim i izlaznim zalihama. )lazne zalihe se skladite u ulaznom skladitu! unutranje ili procesne zalihe se skladite u unutranjem skladitu! a izlazne zalihe u izlaznom skladitu. ;kladitenje i zalihe su nerazdvojne kategorije! kako sutinski i $ormalno! tako $inansijski i ekonomski. Zalihe smanjuju rizik u poslovanju! inei kompaniju $leksibilnom! sposobnijom da zadovolji poveane potrebe potroaa. 5ei nivo koristi koje ima potroa od poboljane usluge nije optimalan ukoliko je rezultat velikih zaliha. 5elike zalihe vezuju kapital! zauzimaju prostor! trae ulaganje u odravanje! moralno zastarevaju! gube na kvalitetu. 5elike zalihe su opravdane samo ako je mogue sa velikom sigurnou predvideti da e stopa rasta oekivane dobiti biti vea od stope rasta trokova koje zalihe izazivaju. .eke procene ukazuju da trokovi zaliha idu od 38= do D7= vrednosti proizvoda na godinjem nivou. %ogu da ine i do 9C= ukupnih trokova integrisane logistike. &otrebni su znaajni napori menadmenta kompanije da bi se ostvario toliki rast dobiti koji e premaiti rast trokova. %ale zalihe prete de se u trenutku tranje proizvoda istoj ne moe udovoljiti zbog nedovoljne koliine zaliha na skladitu. 'ptimalne zalihe mire maksimalne i minimalne zalihe. 'ptimalne zalihe su baza upravljanja zalihama i interes logistike zaliha.
D

;tanivukovi B.! Logistika Organizacije i menadmenta )niverzitet u .ovom ;adu! "2. .ovi ;ad! .ovi ;ad! 2779. god.

) principu preduzee mora raspolagati odre enom koliinom zaliha kojom se osigurava normalno poslovanje. ) sluaju velikih zaliha poveavaju se trokovi! blokirana su obrtna sredstva! potrebna su velika skladita itd. ; druge strane! u sluaju premalih zaliha postoji opasnost od prekida proizvodnje! a time i poveanja trokova. ) smislu mogunosti i prihvatljivosti odvijanja procesa! svrha je zaliha u sledeem?E zatititi poslovanje i proizvodnju u uslovima neizvesnosti omoguiti ekonomi$nu nabavku i proizvodnju pokriti anticipirane promene u ponudi i potranji omoguiti tok materijala unutar proizvodnog odnosno poslovnog sistema.

>ada bi se neizvesnost u poslovanju i proizvodnji mogla odstraniti! zalihe bi bile nepotrebne. %e utim! neizvesnost je prisutna u odre enoj meri! kako na strani ponude i potranje! tako i u samom proizvodnom procesu. Zalihe su prema tome! u uslovima neizvesnosti! s obzirom da se ne moe u potpunosti odstraniti! javljaju sa zadatkom da tetne uticaje svedu na najmanju moguu meru. Zalihe koje se javljaju u takvoj ulozi nazivaju se sigurnosnim zalihama. ,*%* +"ravljanje zalihama )pravljanje zalihama svakako je jedan od najvanijih logistikih zadataka. %noge se kompanije susreu s problemima! koji oteavaju pronalaenje optimalne politike upravljanja zaliha? nepredvidivou potranje! dugim vremenima isporuke! nepouzdanim procesom nabavke! velikim brojem artikala! kratkim vremenom potranje za odre enim proizvodom. 'ptimalno upravljanje poslovnim procesom zahteva uskla ivanje sa svim proizvodnim! nabavnim i distribucijskim aktivnostima unutar logistikog lanca. 'no stoga nije jednostavan problem pojedinog uesnika mree! ve problem koji za svako pojedino reenje trai in$ormacije na novou celog sistema. .ajvaniji razlozi! koji uslovljavaju potrebu odravanja zaliha su sledei? da bi kompanija osigurala dostupnost robe u slu$aju neplaniranih zahteva kupaca% neplanirani nedostatak materijala moe dovesti do gubitka kupca odnosno pro#ita iako je zahtev kupca uvek teko predvideti ovaj problem postaje sve izraeniji u novije vreme razlozi za to su sledei& broj proizvoda kao i njihovih varijanti postaje sve vei a njihov ivotni vek na tritu sve krai u vremenu sve vee globalizacije raste broj konkurentskih proizvoda% nepouzdana nabavka i isporuka robe ovde su uklju$ena mogua kanjenja ili nedostatak robe kod dobavlja$a odnosno njena nestalna kvaliteta i cena% povoljnije cene transporta za vee koli$ine robe 'jasno je da to za posledicu ima porast zaliha(.

4oi 5.! Uvod u logistiku marketinga6! 4eograd! 2778. god.

Zalihe u sistemu potranje svoj naziv izvode neposredno iz pojma nezavisne potranje! pod ime se podrazumeva potranja koju odre uje trite! tj. potranja koja se $ormira izvan proizvodnog procesa. ) prvom redu na potranju utie cena proizvoda! dohodak potroaa i mnoge druge okolnosti. 'vo su najee zalihe gotovih proizvoda te zalihe rezervnih delova namenjenih za zamenu neispravnih delova nekog proizvoda. Za razliku od nezavisne narudbine! zavisna narudba zavisi o neijoj potranji za delovima ili komponentama. .jen znaaj je da se proizvodnja odvija u serijama. Gazlike izme u zavisne i nezavisne potranje donele su znaajan napredak u upravljanju zalihama i upravljanju proizvodnjom. >od nezavisne potranje za upravljanje zalihama razvijene su razliite vrste modela koji se mogu koristiti za nadopunjavanje zaliha! od kojih je najpoznatiji model ekonomine koliine narudbina. ,*'* Pristu"i u u"ravljanju zalihama ) ekonomiji zaliha! najvanije je pitanje upravljanja. .ain upravljanja zalihama je uslovljen pitanjem samog razumevanja zaliha .Zbog nerazumevanja! mnogi proizvodi ili sirovine su bili precenjeni ili podcenjeni! to je dovodilo do neekonomskog ponaanja. ) savremeno organizaciji se po pitanju upravljanja zalihama! mogu razlikovati dva pristupa i to? F klasi$an i moderan 'savremen(.

,*'*%* 4lasi-an "ristu" >lasian pristup u ekonomisanju zaliha polazi od toga da se zalihe dele na tri grupe i to? na minimalne! maksimalne i optimalne. %inimalne zalihe predstavljaju najmanje koliine proizvoda! sirovina! poluproizvoda ili drugih materijalnih resursa! koje obezbe uju kontinuitet u izvravanju zadataka organizacije! uz najmanji nivo trokova uskladitenja. %inimalne zalihe su po svom karakteru rezervne ikoriste se tek po iskorienju tekuih zaliha. %inimalne zalihe nisu i najekonominije. 'ne zahtevaju ee nabavke u manjim koliinama! to uveava trokove nabavke. %inimalnezalihe su opravdane u sluaju ako su trokovi nabavke manji od trokova skladitenja ili kada se zbog sezonskih i drugih razloga oekuje pad cenenekog artikla! a nabavka po tako snienim cenama donosi vee e$ekte! nego to su trokovi skladitenja. %inimalne zalihe su sa stanovita ekonomije povoljnije! ali one nose rizik u prekidu kontinuiteta poslovanja. .edostatak sirovina! gotovih proizvoda! dovodi do sledeih problema?C
F

Gadosavljevi H.! 2omi G.! )enadment u modernom biznisu )niverzitet 4raa >ari! 4eograd! 277F. god. C Gadosavljevi H.! 2omi G.! )enadment u modernom biznisu )niverzitet 4raa >ari! 4eograd! 277F. god.

gubi se poverenje u logisti$ku pouzdanost nedostatak jednog artikla sirovine ili materijala $esto dovodi u pitanje upotrebu drugog materijala i shodno tome dovodi u pitanje i potpuno obavljanje odre*enih zadataka% jednom izgubljeno poverenje u pouzdanost snabdevanja se teko vraa.

%inimalne zalihe materijalnih resursa se mogu matematiki odrediti na osnovu dnevne potronje i prosenog prekoraenja rokova isporuke dobavljaa u nekom prethodnom periodu. ,*'*'* Savremeni "ristu" ;avremeni pristup u ekonomiji zaliha je nastao u drugoj polovini dvadesetog veka i rezultat je dostignua japanske privrede u ovoj oblasti. Bok ameriki menadment smatra da su svake zalihe nuno zlo! japanci smatraju da su zalihe apsolutno zlo! to opredeljuje i razliit odnos! ali i upravljanje zalihama. ;avremeni pristup u upravljanju zalihama polazi od eliminacije uzroka koji dovode do potreba za zalihama! a nakon toga insistira na kvalitetnom upravljanju zalihama. )zroci koji dovode do zaliha su?I nesigurni i nepouzdani snabdeva$i% neuskla*en rad organa u kompaniji% korienje prednosti u ekonomiji nabavki% nabavka neodgovarajue robe 'po kvalitetu cenama itd.(% nepravovremeno i nekvalitetno odravanje materijalnih sredstava.

;avremeni pristup u upravljanju zalihama nastoji da eliminie navedene uzroke i da zalihe svede na to manju meru. .esigurnost isporuke je est razlog za postojanje zaliha. )koliko se utvrdi da je uzrok velikih zaliha nepouzdanost snabdevaa! odnosno da isti ne potuju rokove isporuke! neophodno je preduzeti mere radi poveanja discipline u isporukama ili u krajnjem sluaju izvriti promenu snabdevaa. .esinhronizovan rad organa planiranja! nabavki i drugih! mogu biti uzroci velikih zaliha. 'va mogunost postoji naroito kada nabavna sluba nabavlja po dinamici koja je odre ena u planu nabavki! ne vodei rauna o zalihama koje jo nisu potroene. ) savremenim organizacijama! materijali se nabavljaju po principu 6just in timeJ ,J:2-! odnosno6ba na vremeJ. .ajidealnija situacija bi bila kada bi materijalni resursi pristizali po principu spojenih sudova. 2akva situacija je nemogua! pa se o vremenu nabavki mora uvek voditi rauna. ) poslovnim sistemima se esto insistira na nabavkama u velikim koliinama! kako bi se ostvarili odre eni popusti ,nie cene! rabati! kasa skonto! itd-. &ri tome se esto zapostavljaju trokovi skladitenja i problemi koji proizilaze iz nesolventnosti organizacije. 2rokovi skladitenja esto mogu da nadmae utede koje se ostvaruju
I

Gadosavljevi H.! 2omi G.! )enadment u modernom biznisu )niverzitet 4raa >ari! 4eograd! 277F. god.

korienjem prednosti ekonomije obima! to namee potrebu analiziranja ovih odnosa. .abavka neodgovarajue robe po kvalitetu! cenama itd. najee poveava zalihe robe. 2o je i logino! jer loa ili skupa roba stvara lo ili skup proizvod! a jedno i drugo stanje utie negativno na smanjenje zaliha. &raksa pokazuje da se esto nabavljaju novi resursi! koje je vreme prevazilo! odnosno iji je ekonomski vek istroen i koji nikada nee biti upotrebljeni! jer su neodgovarajui u odnosu na savremenije materijalne resurse.

/* 5a#ionalnost dranja zaliha

%arketing zahteva visoke zalihe da bi brzo odgovorio na zahteve korisnika. &roizvodnja eli visoke zalihe da bi obezbedila dug period neprekidne proizvodnje i ostvarila ekonominost smanjenjem $iksnih trokova po jedinici proizvoda. "inansije! normalno! pre$eriraju niske zalihe! da poveaju obrt zaliha! snie tekue potrebe i poveaju obrt kapitala.37 5isoke zalihe poveavaju trokove odravanja zaliha! trokove skladitenja! trokove pakovanja i trokove rukovanja materijalom. %e utim! $inansije i integrisana logistika znaju potrebe nekih zaliha! samo je pitanje? kolike suK :nae! prednosti zaliha su? zalihe doputaju ekonomiju obima! pomau balansiranju/uravnoteenju zahteva i snabdevanja! obezbe uju od neizvesnosti ciklusa potreba i porudbina! kao to su tranzitna kanjenja! gubitci i osteenja i kanjenje u planovima. .a kraju! zalihe deluju kao bunker/amortizer u distribucionom kanalu. +konomija obima "irma! moe da realizuje ekonomiju obima u proizvodnji! snabdevanju i transportu! pomou dranja zaliha. #ko se nabave vee koliine! vea su ulaganja! u transportu je bolje iskorienje transportne opreme! u proizvodnji dui proizvodni periodi! nii jedinini trokovi itd. ,alansiranje zahteva i snabdevanja .ekada $irma mora da ima akumulisane zalihe unapred zbog sezonskih zahteva. .aprimer! $abrike igraaka oko E7= i vie! prodaju u sezoni novogodinjih i boinih praznika. #ko su zahtevi priblino konstantni! ali je input materijala sezonski! kao pri konzervisanju voa! zalihe $inalnog proizvoda pomau zadovoljenju zahteva! kada materijali nisu raspoloivi u duem periodu. -pecijalizacija ) proizvodnji razliitih proizvoda! svaki pogon moe da proizvodi i isporuuje $inalni proizvod direktno korisniku ili za zalihe u skladitu. &ri specijalizaciji svaki pogon moe da ostvari ekonomiju obima! kroz duge proizvodne periode.
37

;tanivukovi B.! Logistika Organizacije i menadmenta )niverzitet u .ovom ;adu! "2. .ovi ;ad! .ovi ;ad! 2779. god.

37

.atita od neizvesnosti Zalihe gotovih proizvoda pruaju korisniku vie opcija. >orisnik moe da eka! naknadno poruuje! zamenjuje! kupuje na drugom mestu itd. Zalihe kao ba$eri 1 amortizeri mogu da poveu? snabdevaa i nabavku! nabavku i proizvodnju! proizvodnju i marketing! marketing i distribuciju! distribuciju i posrednike i posrednike i korisnike. Znaajne su implikacije zaliha u $inansijama. ) #ustraliji! 3ICD. godine! proseni trokovi zaliha su znosili oko F= prodaje. 2rokovi zaliha su obino 27=187= od vrednosti proizvoda. )ticaj zaliha na $inansije $irme se iskazuje uglavnom na dva naina?33 $ist grani$ni pro#it i povraaj ulaganja 'koe#icijent obrtanja(.

1* 4lasifika#ija zaliha
;istem klasi$ikacije zaliha pomae u alokaciji vremena i novca u menadmentu zalihama. .ajei klasi$ikacioni modeli su?32 /,0 analiza i analize kriti$ne vrednosti '01/(.

1*%* $67 analiza 'va analiza kategorie proizvode prema vanosti. 5anost moe biti po cash $lo@! vremenu! koliini! trokovima ili pro$itabilnosti i sl. Lesto se naziva i &aretov zakon / 6C7 1 27J! to znai C7= zahteva dolazi od 27= korisnika. >riva se jo naziva 0a@renceova kriva.

33

;tanivukovi B.! Logistika Organizacije i menadmenta )niverzitet u .ovom ;adu! "2. .ovi ;ad! .ovi ;ad! 2779. god. 32 4arac ..! %ilovanovi <.! -trategijski menadment logistike ;>(! .i! 277E. god.

33

-l. 2. 3aretov dijagram 4 La5renceova kriva26 1*'* 7V$ analiaza 'va analiza posveuje vie panje podruju (. (5# vrednuje proizvode u sledee kategorije?38 najvii prioritet& kriti$na stavka 7 zalihe nisu doputene '89( visoki prioritet& sutinska stavka 7 ograni$ene stavke dozvoljene '69( srednji prioritet& neophodna stavka 7 zalihe dozvoljene po potrebi ':9( niski prioritet& poeljna stavka 7 zalihe dozvoljene '289( i najnii prioritet& potrebna stavka 7 zalihe dozvoljene na irokoj osnovi '2;9(.

1*,* 8alihe u "roizvodnji i trgovini ;vaki zastoj u procesu proizvodnje! ako za proizvodima postoji potranja! sigurno predstavlja gubitak! bez obzira na to da li je nastao kao posledica ispadanja pojedinih maina iz procesa rada! nedostatka odgovarajue radne snage! problema u transportu! ili odsustvom u datom momentu potrebnih materijala! energije i in$ormacija. 2rgovina! koja predstavlja sponu izme u proizvodnje i potronje! tako e je karakterisana neminovnou postojanja zaliha. >od trgovine zalihe se najee $ormiraju da bi pokrile neravnomernost ulaska robe iz proizvodnje i njenog izlaska u potronju ,korienje-. )kupan broj razloga zbog kojih se $ormiraju zalihe je daleko iri! a s obzirom na to da razliiti razlozi za $ormiranje zaliha na odre eni nain predodre uju razliito mesto i razliitu ulogu zaliha u procesu proizvodnje i trgovine! sree se itav spektar razliitih vrsta zaliha po mestu koje zauzimaju i ulozi koju igraju. .o! bez obzira na veliku irinu
39 38

4arac ..! %ilovanovi <.! -trategijski menadment logistike ;>(! .i! 277E. god. Gadosavljevi H.! 2omi G.! )enadment u modernom biznisu )niverzitet 4raa >ari! 4eograd! 277F. god.

32

ovog spektra i sve prelazne oblike koji se javljaju! klasi$ikacija zaliha se uspeno moe izvriti po mestu i ulozi na sledee vrste?3D kalkulativne zalihe koje se $ormiraju zbog prednosti koje prua proizvodnja ,nabavka- u veim koliinama ,dobijanje odre enih popusta pri kupovini veih koliina! lansiranje i proizvodnja veeg broja potrebnih podsklopova i njihovo skladitenje do momenta montae radi smanjenja trokova pripreme! itd.-+ zatitne zalihe! koje se $ormiraju zbog nesigurne potronje i/ili proizvodnje ,ponude-! a s ciljem da se obezbedi kontinuitet proizvodnje i trgovine! bez obzira na ovu nesigurnost+ anticipativne zalihe! koje se $ormiraju s obzirom na poznavanje periodine promene ponude i potranje ,sezonska kolebanja! itd.-+ pekulativne zalihe! koje se $ormiraju s ciljem da se ostvari dodatna dobit oekivanim promenama na tritu ,promena cena! spoljnotrgovinskog reima! poreske politike! itd.-.

'vakva podela moe se prihvatiti samo kao najgrublja! jer u praksi esto postoje zalihe koje jednovremeno pripadaju ne samo jednoj od ovih vrsta! prelaze u vremenu iz jedne vrste u drugu! itd. ;hodno ovome! ova podela moe samo da poslui za prvo sagledavanje $unkcije konkretnih zaliha u konkretnim radnim organizacijama. ) proizvodnji i trgovini! uslove za svoje $unkcionisanje obezbe uje veliki broj razliitih preduzea sa znaajnim brojem razliitih vrsta zaliha. &ostoje takva preduzea kod kojih su problemi vezani za zalihe u drugom planu! a postoje i takva preduzea kod kojih su zalihe osnovno polje celokupne delatnosti! i kao takve predstavljaju osnovnu oblast u kojoj treba istraivati. Mliminiui ova dva ekstrema! uopteno gledano! moe se zakljuiti da u najveem broju sluajeva zalihe u proizvodnji i trgovini predstavljaju jednu od njihovih najznaajnijih komponenti potrebnu za $unkcionisanje.

9* :rokovi zaliha
;ve zalihe stvaraju trokove. &omou trokova zaliha odre uje se vrednost logistikih zaliha. 2o je mogue! jer trokove zaliha ine?3E trokovi stvaranja zaliha trokovi skladitenja i oportunitetni trokovi.

2rokovi stvaranja zaliha se odnose na sve trokove koji nastaju da bi se posedovale zalihe! ukljuujui trokove koji nastaju od perioda identi$ikovanja potrebe za odre enim
3D 3E

Goca 4.! 3oslovna logistika! Mkonomski $akultet ;ubotica! ;ubotica! 277D. god. :li 4.! %ilievi 5.! )enadment trokova 7 strategijski okviri! )niverzitet u 4eogradu! 4eograd! 277I. god.

39

proizvodima do njihovog prijema u skladite. 2rokove stvaranja zaliha ine trokovi nabavke zaliha i ostali trokovi stvaranja zaliha. 2rokovi nabavke po svakom proizvodu koji se stavlja na zalihe se lako izraunavaju i to zbrajanjem nabavne cene sa zavisnim trokovima nabavke. 'stale trokove stvaranja zaliha ine? trokovi koji nastaju isporukom proizvoda do pogonskog skladita trokovi koji nastaju preuzimanjem proizvoda u unutranje skladite iz pogona trokovi koji nastaju ponovnom isporukom proizvoda u pogon ili pogonsko skladite trokovi koji nastaju preuzimanjem proizvoda iz pogona u izlazno skladite i trokovi isporuke proizvoda iz izlaznog skladita.

) navedene trokove nisu ukljueni trokovi rukovanja proizvodima! ve samo trokovi stvaranja novih zaliha. 2rokove skladitenja! kao komponentu trokova zaliha! ine? trokovi $ina uskladitenja trokovi $uvanja i trokovi rukovanja proizvodima.

2rokovi ina uskladitenja se odnose na sve trokove koji nastaju od trenutka identi$ikacije primljenih proizvoda do njihovog smetanja na skladinu policu. )skladitene proizvode treba uvati i trokovi uvanja proizvoda u skladitu se odnose na trokove odravanja kvalitativnih svojstava proizvoda u trenutku prijema! kako bi bili identini istim pri njihovoj isporuci. Ba bi se uskladitili! uvali i odravali proizvodi u skladitu! potrebno je obaviti vei ili manji broj manje ili vie sloenih operacija i radnji. 2akve operacije i radnje u radu sa proizvodima izazivaju trokove! te se govori o trokovima rukovanja proizvodima.Gazvrstavanjem trokova skladitenja po nosiocu! dobija se in$ormacija o trokovima uvanja i odravanja zaliha po svakom proizvodu. 'portunitetni trokovi se odnose na? izgubljeni prihod od mogueg angaovanja sredstava koja su zarobljena u zalihama a da nisu i izgubljeni prihod od prodaje proizvoda kojih nema a kada bi ih bilo na zalihi.

2rokovi skladitenja koji ulaze u trokove zaliha obuhvataju samo one trokove skladita koji imaju direktnu vezu sa zalihama! kao to su trokovi zakupa javnih skladita! trokovi smetanja na policu skladita i trokovi uvanja zaliha. 2rokovi nabavke koji ulaze u trokove zaliha obuhvataju samo one trokove nabavke koji imaju direktnu vezu sa zalihama.3F 2rokovi razvijanja odnosa sa snabdevaima! traenja novih dobavljaa ne mogu initi sastavni deo trokova zaliha.

3F

:li 4.! %ilievi 5.! )enadment trokova 7 strategijski okviri! )niverzitet u 4eogradu! 4eograd! 277I. god.

38

Za upravljanje zalihama veoma je znaajno razdvojiti varijabilni i $iksni deo trokova! i ustanoviti koji trokovi rastu! a koji padaju sa rastom zaliha. Nto su trokovi! usled vee koliine nabavke! vei! vei su nivo i trokovi zaliha. >ako visoke zalihe podrazumevaju re e cikluse narudbe! tako e u sledeem ciklusu vee zalihe implicirati manje ili re e narudbe! to smanjuje trokove nabavke. .ii trokovi narudbe su posledica visokih zaliha! a ne e$ikasne nabavke. 2rokovi skladitenja rastu sa rastom nivoa zaliha! to direktno utie na rast trokova zaliha. 2rokovi skladitenja su vei kada su zalihe vee. %e utim! ne ponaaju se svi trokovi jednako. .ajveu panju privlae oportunitetni trokovi. )koliko su utede na trokovima zbog poveanih zaliha toliko velike da prevazilaze mogue kamate koje kompanija plaa ili mogue prinose od angaovanog kapitala! dranje zaliha u tom nivou je opravdano. :n$ormacija o trokovima zaliha e ukazati na podruja u kojima kompanija nee$ikasno posluje u radu sa zalihama i otvoriti mogunost njihovog snienja uz ponudu najmanje istog kvaliteta usluge. &raenje trokova je osnova upravljanja zalihama.

2* Modeli menadmenta zalihama

)glavnom se dele na push ili pull modele. &ush model ,6guranja6- planira naloge za proizvodnju ili isporuku robe unapred. &roizvo ai 6guraju6 $inalne proizvode kroz distribucione kanale! ka posrednicima i krajnjim korisnicima. &oznati push modeli su?3C ekonomi$na koli$ina nabavke '+O< 7 +conomic Order <uantit=( planiranje potreba materija ')>3 ? 7 )aterial >e@uirements 3laning( planiranje proizvodnih resursa ')>3 ?? )anu#akturing >esources 3lanning( i planiranje distribucije potreba 4 zahteva 'A>3 7 Aistribution >e@uirements 3laning(.

&ull modeli su bazirani na proizvodnji ili plasmanu robe! kada su zahtevi korisnika poznati ,za poznatog kupca-. &roizvod se 6povlai6 kroz kanal distribucije po nalogu / zahtevu. .ajee su korieni modeli J:2 , Just1:n12ime - i >#.4#.. Mkonomina koliina nabavke?
M'OP

277 Cn 3 Bc -z

<de su& 37 planirana godinja potreba Cn7 trokovi nabavke Bc7 nabavna cena stopa trokova dranja zaliha

-z7

&retpostavke za primenu M'O? intenzitet nabavki je poznat! kontinualan i konstantan! ciklus vremena nabavke je poznat i konstantan! cena nabavke je konstantna i ne zavisi od naruenog iznosa! trokovi transporta su konstantni i ne zavise od koliine i duine
3C

Goca 4.! 3oslovna logistika! Mkonomski $akultet ;ubotica! ;ubotica! 277D. god.

3D

prevoza! nisu dozvoljene zalihe! nema zaliha u tranzitu! zalihe pojedinih stavki nisu zavisne jedna od drugih! planski horizont je neogranien i nema ogranienja iznosa raspoloivog kapitala. 've pretpostavke su daleko od realnog ivota! odnosno proizvodnje i isporuke. Zbog toga je razvijen niz varijacija modela M'O! manje vie neuspenih.

3* ;fekti koji se ostvaruju u"ravljanjem zalihama

)pravljanje zalihama nije samo sebi cilj. 'no nema cilj smanjenja zaliha! ve smanjenje trokova skladitenja! odnosno ukupnih trokova. Zato i kaemo da smanjenje zaliha nije cilj! ve sredstvo za ostvarenje ekonomskih ciljeva. )speno upravljanje zalihama je korisno za kompaniju! ali i zaokruenje. .jima se postiu sledee prednosti? smanjenje investicionih izdataka za skladita! smanjene zalihe direktno utiu na smanjenje potreba za skladitima! opremom i ure ajima koji se nalaze u skladitima+ smanjenjem zaliha smanjuje se blokada #inansijskih sredstava u materijalni resursima i stvaraju uslovi za smanjenje nelikvidnosti kao velikog problema svake kompanije+ poveanje koe#icijenta obrta sredstava! koe$icijent obrta je najbolji barometar upravljanja zalihama! to je koe$icijentobrta ve i! e$ikasnost upravljanja zalihama je ve a i obratno+ smanje broja osoblja u skladitima smanjenjem zaliha! smanjuje se i broj osoblja za prijem! izdavanje! manipulaciju! evidentiranje i praenje smanjenje rizika. i pored najvee panje zalihe mogu zbog svoje prekomernosti da postanu neupotrebljivi ,usled kvara! loma! kaliranja itd.-! pored toga! skladita su riskantna i mogu biti zahvaena vatrom! poplavama ili drugim nepogodama ukojima moe biti unitena i sva koliina zaliha! ukidanjem ili smanjenjem zaliha! smanjuje se i rizik koji one donose! a time i eventualni trokovi njihovog unitenja.

:z navedenog se moe konstatovati da je upravljanje zalihama vaan zadatak komercijalnog menadmenta. Zato ovo pitanje ne sme biti delegirano na magacinsku slubu i skladitare! ve na menadment strukturu! posebno kada se radi o ekonomiji upravljanja zalihama iz grupe # materijalnih resursa.

&* 8aklju-ak
0ogistika se de$inie kao multidisciplinarna oblast koja obuhvata sve aktivnosti koje omoguavaju oblikovanje! planiranje! usmeravanje! projektovanje! upravljanje i kontrolu u svim procesima kretanja robe! energije i in$ormacija kroz razliite sisteme. Zalihe predstavljaju znaajan $aktor uspenosti svake organizacije. .epostojee ili nedovoljne

3E

zalihe dovode u pitanje uspeno $unkcionisanje kompanije! s druge strane i prevelike zalihe su opasne za organizaciju! jer se njima blokiraju novana sredstva! ime se esto dovodi u pitanje izmirivanje drugih obaveza poslovnog sistema. &roblem upravljanja zalihama i rezervama u savremenim organizacijama predstavlja veoma znaajno pitanje. &roblem upravljanja zalihama je pre svega ekonomske prirode. )koliko bi se zalihe posmatrale izvan njihove ekonomske s$ere! problema zapravone bi ni bilo! pa bi prenatrpanost odre enih resursa moglo biti ocenjeno kao poeljno stanje. 2o se u prolosti i deavalo kada se ocenjivalo da su uspene one organizacije koje su imale velike koliine rezervi ili robe na zalihama! odnosno u skladitima. M$ikasnost upravljanja zalihama i rad sa njima je u direktnoj vezi sa uvo enjem in$ormatike tehnologije i automatizacije u poslovanju. )vo enje savremenih dostignua nauno 1 tehnikog progresa se pozitivno odraava na smanjenje uea ivog rada u skladitima! a na drugoj strani je u stanju da menadmentu prui pravovremenu i pouzdanuin$ormaciju radi donoenja odgovarajue odluke. Jedno i drugo pozitivno deluje na ekonomiju zaliha. Znaajni e$ekti se posebno ostvaruju u uslovima projektovanja i $unkcionisanja jedinstvenog in$ormacionog sistema! od nabavnih organa! preko skladita do subjekata koji se javljaju kao potroa i odre enih resursa. ;istem klasi$ikacije zaliha pomae u alokaciji vremena i novca u menadmentu zalihama. .ajei klasi$ikacioni modeli su?#4( analiza i analize kritine vrednosti ,(5#-. ;vaki zastoj u procesu proizvodnje! ako za proizvodima postoji potranja! sigurno predstavlja gubitak! bez obzira na to da li je nastao kao posledica ispadanja pojedinih maina iz procesa rada! nedostatka odgovarajue radne snage! problema u transportu! ili odsustvom u datom momentu potrebnih materijala! energije i in$ormacija. 2rgovina! koja predstavlja sponu izme u proizvodnje i potronje! tako e je karakterisana neminovnou postojanja zaliha. ;ve zalihe stvaraju trokove. &omou trokova zaliha odre uje se vrednost logistikih zaliha. 2o je mogue! jer trokove zaliha ine? trokovi stvaranja zaliha! trokovi skladitenja i oportunitetni trokovi. %odeli menadmenta zalihama uglavnom se dele na push ili pull modele. &ush model ,guranja- planira naloge za proizvodnju ili isporuku robe unapred. &ull modeli su bazirani na proizvodnji ili plasmanu robe! kada su zahtevi korisnika poznati ,za poznatog kupca-. &roizvod se 6povlai6 kroz kanal distribucije po nalogu / zahtevu. .ajee su korieni modeli J:2 , Just1:n12ime - i kanban. :z navedenog se moe konstatovati da je upravljanje zalihama vaan zadatak komercijalnog menadmenta. Zato ovo pitanje ne sme biti delegirano na magacinsku slubu i skladitare! ve na menadment strukturu! posebno kada se radi o ekonomiji upravljanja zalihama.

3F

Literatura:

Stanivukovi *( Logistika Organizacije i menadmenta, +niverzitet u Novom Sadu( <:N Novi Sad( Novi Sad( ')),* god* 6oi V*( Uvod u logistiku marketinga=( 6eograd( '))/* god* 6ara# N*( Milovanovi >*( Strategijski menadment logistike, S47( Ni( '))9* god* 5adosavljevi ?*( :omi 5*( 4ari( 6eograd( '))2* god* enadment u modernom !iznisu, +niverzitet 6raa

@li 6*( Milievi V*( enadment tro"kova # strategijski okviri( +niverzitet u 6eogradu( 6eograd( '))&* god* 5o#a 6*( Poslovna logistika( ;konomski fakultet Suboti#a( Suboti#a( '))1* god* AAA*efBA*#om AAA*google*#om

3C