Ing. arh.

DEMA L ELI

ARHITEKTURA GRADACA I RESTAURATORSKI ZAHVAT

NA KULI HUSE1N-KAPETANA GRADAEVIA
L 'A R C H I T EC T U R E D E GRADAA C E T L A REST AURAT I O N D U CHATE A U (AP ART E NAN T )
- KAP ET A N GRADAEVI

Snane, tamnosive mase Gradaake tvrav e

sa bijelo okreenom kulom koja nad njima visoko
dominira djeluju na posmatraa iz doline zaista
impresivno. Bedemi, ouvaniji nego kod veine
drugih gradova, kamen mnogo pomnije obraen
nego na drugim slinim gradnjama, ostavljaju uti
sak nekakve naroite moi i, ako hoete, samosvi
jesti. A zatim, ako poete u grad, nailazite na im
pozantnu damiju, sa vanredno vitkom munarom,

prolazite

kroz neobino

interesantne gradske ka

pije, stiete do sahat-kule, koja nikako nije kao

ostale, i konano ste se popeli na najviu toku
unuta r bedema do kule gradaakih kapetana, sa
koje pucaju vidici na itav kraj sve do Save, tako
da se ovjek zaista u njoj osjea kao u orlovskom
gnijezdu. Impresija samosvijesti vas ne naputa:
neto specifino, samodopadno i pomalo drsko iz
bija iz arhitektonskog izraza svakog od ovih obje
kata.
Grad u Gradacu, onaj koji danas postoji, gra
en je u XVIII stoljeu, a dovren oko 1820 godine.
Gradila su ga za raun drave tr i gradaaka ka
petana: Mehmed, Osman i Murat. Vjerovatno je
na istom mjestu bio prije neki srednjevjekovni ili
rimski gradi, je r se ovo mjesto i prije izgradnje
dananjeg grada zvalo Gradaac. Pod tim imenom
spominje se prvi put u poznatim izvorima 1644 go
dine. Grad postaje znaajan tek poslije Karlova
kog mira 1699 g., kad je Sava postala granicom
izmeu Turske i Austrije i kad su Turci, uvjereni
da e Austrija nastaviti s ratovanjem, poeli ubr
zano utvrivati granicu na Savi. Gradaac postaje
strateko mjesto, a od 1701 godine sjedite jednog

odreda konjanika, iji se zapovjednik obavezao da

e uvati granicu i izvravati obaveze mira u Kar
lovcu. Tu je zametak budue gradaake kapeta
nije, koja se definitivno organizirala oko 1720 go
dine. Ona ima u to vrijeme preko tr i stotine pla
enih vojnika, dri gradove Sokol i Srebrenik, a
kako sjedita kapetanije nema bez grada i kule, to
se neto kasnije pristupilo zidanju dananjeg gra
da u Gradacu. Oko 1783 pie jedan austrijski u-

A HUSEIN

hoda, da je grad vrst i osiguran velikim topovi

ma.*
Ko je gradio kulu u kojoj je sjedio kapeta n i u
kojoj je bio ured kapetanije ne zna se.
ovjek lako pretpostavi da je dio grada oko
kule najstariji, je r je najdominantniji. Kula kao
donjon tvrave i sjedite kapetana logino ide u
stariji dio izgradnje, tj . u XVIII stoljee. Samo
pak ime Husein-kapetanova kula i narodna
pjesma . . . kulu gradi Husejn-kapetane, kulu
gradi, prkosi veziru .'... stavljaju je u poetak XIX
stoljea. U prilog ovomu je i injenica da je kula
graena od cigle, a ciglu je, prem a poznatim doku
mentima, Husein-kapetan poeo
dobavljati
iz
Slavonije, dok nema nikakvog spomena da su to
inili i njegovi predasnici.
Natpisi na dvije kapije na sjeveroistonoj i
junoj - kau da ih je sagradio Osman-kapetan
1223 (1808) godine. Husein-kapetan Gradaevi
Zmaj od Bosne sagradi 1241 (1824) sahat-kulu,
zadnju graevinu ove vrste u Bosni, a pred glav
nom kapijom, godinu dana kasnije, damiju Husejniju. U graevinskoj aktivnosti ovih skorojevi
a, gradaakih kapetana, neto potsjea na zaka
njeli i slabi eho zbivanja u Italiji u doba Mediejaca i drugih monih porodica renesanse.
Kao to se vidi, razvoj i izgradnja Gradaca
padaju u dane kad je turska imperija bila ve u
opadanju. Jaanje mjesnih faudalaca, kulturni
utjecaji Austrije i udaljenost od centara osmanlijske kultur e uvjetovali su prilinu specifinost
arhitektonske djelatnosti na ovom mjestu. Nije tu

bitan kvantitet koji je prilino razumljiv zbog

stratekog znaaja Gradaca poslije 1699, nego
upravo arhitektonski izraz i stilske karakteristike
koje ovu arhitekturu odvajaju od, za ono doba.
uobiajenih kanona.
Vidjeli smo da je kamen obraen mnogo pom
nije nego na drugim gradovima. Svakako je jako
interesantno da se ovdje uveliko upotrebljava cigla,
tako da je kao to sam ve naveo itava kula
* Historijski

podaci

prema prof. H.

Kreevljakoviu.

167

gradaakih kapetana sagraena od opeke. Taj isti

materijal koriten je i u bedemima, to se na
nekim bedemskim platnima unuta r grada vrlo li
jepo vidi. Zavrni dio sahat-kule takoer je zidan
ciglom. Cigla je upotrebljavana i kod gradnje da
mije Husejnije, pa je i munara Husejnije zidana
od toga materijala, to je za ono doba jedin
stven sluaj u Bosni i Hercegovini. Cigla za grad
nju damije dobavijena je iz Slavonije, pa sigurno
i ona za kulu i sahat-kulu. Turci su takoer od
dolaska u nae krajeve poznavali ciglu, ali su je
upotrebljavali skoro iskljuivo za svodove i ku
pole. Otkuda u Gradacu ideja da se opekom zida
itava kula, dijelovi bedema i munare, to je sva
kako teko objasniti osim susjedstvom i kulturnim
uticajima Austrije.
Gradaaki kapetani koji su dizali ove spome
nike nesumnjivo su eljeli sjajnu fascinentnu ar
hitekturu . To govore i dimenzije, i dekor, a naro
ito onaj posebni ulaz i posebna galerija za mo
litvu kapetana u Husejniji, valjda jedini primjer
u islamskoj sakralnoj arhitekturi u Bosni, gdje vie
ni pred Allahom nisu svi jednaki. Ipak, gradi
telji nisu bili naroiti majstori svoga zanata ni u
konstrukciji, ni u kompoziciji. Vrata se na kape-

Detalj sjeveroistone, Osman-kapetanove kapije. Oko vrat a

su u kamenu klesani ukrasi, ni orijentalni, ni barokni. Jedin
stven sluaj u arhitekturi turskog perioda da se na vratima
tvrav e pojavljuje ovako bogat dekor.

168

tanovoj kuli zavravaju polukrunim lukom; obi

no iza polukrunog okvira stoji segmentni ili
ravan nadvoj, kak o bi se vrat a mogla lijepo otva
rati, dok se ovdje iza kamenog polukrunog okvira
nastavlja polukruni nadvoj sa neugodnom poslje
dicom da se vrat a nika d nisu mogla potpuno otvo
riti. Graditelj ne zna konstrukciju turskog iljatog
luka; njegov luk je karikatur a uzorka koji je ne
gdje vidio, to je polukruni luk, kojemu je u sre
dini dodan iljati zavretak luka na magarei hr
bat. On koristi konstruktivni sistem stalaktika u
uglovima, ali upotrebljava samo istaknut e cigle bez
stalaktitnih dekoracija. Vitka munar a Husejnije u
disproporciji je sa svojim podnojem, a prelaz je
upravo ruan. Kod slinih damija kvadraticna
osnova sa velikom kupolom i trijem sa tr i kupolice
. kubus damije u pravilu znatno nadvisuje tri
jem. Kad bi se ta dva elementa po visini izjednaila
i stopila u jedno arhitektonsko tijelo, moda bi kom
pozicija bila interesantna. Ali, kad je trijem nii
od glavnog kubusa po prilici za visinu vijenca,
onda to govori ne o nastojanju da se stvori neto
novo, nego o nevjetom majstoru.

Naroita

karakteristika

arhitektur e

Gradaca

je dekor, koji je na ovim spomenicima bogat i in

teresantan. Otkuda to? Nekakav topuz, ma, ja
buka . . . nau je i po drugim mjestima kao deko
rativni elementi na kamenom zidu, napr. na Guia kui u Banjaluci. No, ovdje su bogatom orna
mentikom u kamenu prekrivene itave povrine;
portal Husejnije, a naroito mihrab, ograda erefe
pa i itava munara, oba portala damijskog dvori
ta itd. kipte bogatstvom kamenorezbarskih ukra
sa. Niani su pun i elenki, ordi i malih puaka.
ta vie, a to je, koliko znam, jedinstven sluaj u
naoj zemlji, obje kapije, koje je podigao Osmankapetan, imaju oko vrata klesan ukras u formi
loe, a na kapiji kraj Husejnije i u reljefu isklesan
lik Osman-kapetanov na konju, to opet ne mo
emo nai nigdje kod nas. Svi su ovi radovi u teh
nici plitkog reljefa. Jasno je da ima i drvorezbar
skih ukrasa jo vie nego kamenorezbarskih.
Kako razumjeti ovakve tenje? Treba li to
shvatiti kao utjecaj arhitektur e s druge stran e Save,
arhitektur e baroka, kitnjaste i pun e mekanih li
nija? Kanelirane munar e Husejnije i Svirac-damije i tornirano ue ispod erefe govore u prilog
ovoj pretpostavci, a takoer i zaobljeni uglovi u

tlocrtu sahat-kule. Ali drugi ukrasi imaju s baro

kom zajedniko samo to da ih ima mnogo. Inae
su to ukrasi sa preslica, sa starinskih sanduka i
ekmeda preneseni u kamen; ovjek bi skoro re
kao sa steaka, kad to ne bi bilo previe hipote
tino. Tek djelomino preplie se neto od orijen
talnih motiva. Da li je to dekoriranje nastalo iz
elje za veom reprezentacijom ili iskljuivo pod
uticajem susjednog kitnjastog baroka? Da li je uz
micanje orijentalnih motiva pred domaim poslje
dicama nepoznavanja onog prvog, ili se radi o
svjesnom isticanju autohtonih elemenata? Mi, sva
kako, znamo da je Husein-beg Gradaevi prija
teljevao s franjevcima, da je u njegovoj kapetaniji

Skica dananjeg gradaakog grada . U situaciji su oznaeni sljedei spomenici: 1, 2 i 3 gradske kapije, 4 sahat-kula, 5
Husejnija damija i 6 kula Husein-kapetana Gradaevia

njegovim
doputenjem sagraena prva katolika
osnovna kola u Bosni. U to vrijeme Europa je jo
drhtala od straha pred pojavom Napoleonovom, a
na samoj granici Bosne ideje Francuske revolucije
bile su postale stvarnost. Koliko su te ideje nale
odjeka u Bosni, da li su doprle i u Gradaac, da
li je pokret, kojemu se Husein-kapetan stavio na
elo samo reakcija feudalaca ija je prava sulta n
pokuao da ogranii, ili tu treb a traiti i nek u dozu
entuzijazma i romantiarski shvaenog nacionaliz
ma to su pitanja na koja povijest jo nije dala
odgovor.
Ovo je bio malo dugaak, ali nuan uvod da se
objasni izvjestan restauratorski zahvat, ili bolje rei
projekt zahvata, koji je jo u toku.
Kula u gradu, danas openito poznata pod ime
nom
Husein-kapetanove kule, je zapravo dvorac
feudalca, utvre n radi vee sigurnosti. Premd a nosi
elemente izvjesnih modifikacija koje govore o utje
caju graditeljstva s druge stran e Save, ona ipak u
svojoj biti ostaje kula bosanskog feudalca age i
bega kakvih viamo irom Bosne i Hercegovine

i koje imaju vrlo mnogo zajednikih karakteristi

Godine 1832 ukinuta je gradaaka kapetanija,

ali je neto tursk e posade grad imao sve do 1878.
Poslije okupacije Bosne u kuli je smjeten kotar
ski ured i predstojnikov stan, a iza 1918 godine
andarska kasarna.
Sve ove promjene odrazile su se i na arhitek
tur i objekta, je r su oni koji su ga koristili, podea
vali njegovu unutranjost prema svojim potreba
ma, a to se odraavalo i na vanjtini.
Naalost, mi danas nemamo dovoljno podataka
da bismo mogli ba r donekle i bar na papir u rekon
struirat i Husein-kapetanovu kulu u njenom prvo
bitnom obliku. Tu se ne moemo posluiti ni ana
logijom, osim vrlo oprezno, je r smo vidjeli koliko
specifinosti imaju spomenici Gradaca. Ipak, ne
moemo pristati da jedan ovako vaan historijski
spomenik, kao to je kula gradaakih kapetana,
zadri izgled koji je poprimio kao andarska ka
sarna.
Kula se sastoji iz dva dijela: glavne graev
ne mase na tri boja i tornja koji je u glavni kubus
zadro s istone strane, te ga nadvisio za jo dva
kata. U prizemlju su svega tr i prostorije, zasvoene bavastim svodovima, a na prvom i drugom
kat u nalazi se po pet soba simetrino rasporeenih
oko centralno postavljenog pretsoblja. Dimenzije
drvenih konstruktivnih dijelova su znatno jae
nego to ih obino sretamo na drugim spomenicima
tog doba. U svom spoljanjem izgledu, uprkos iz
vjesnom simetrinom nastojanju i pored dva de
korativna vijenca, kula djeluje odbojno i bez ikakve
kompozicione sreenosti.

ka. Vjerovatno, srednjevjekovno porijeklo ovih

utvreni h stambenih objekata nije moglo da za
dovolji razmjerno visoka dostignua nae stam
bene kultur e u turskom periodu, pa su redovno uz
kulu podizani drugi objekti za stanovanje t. zv.
odaci, a sama kula sluila je preteno za povlae
nje u sluaju opasnosti. Da li su i igradaaki ka
petani imali pored kule odak, gdje se nalazio (ne
posredno kraj kule nije bilo mjesta) i kako je iz
gledao teko bi bilo rei, ali je teko vjerovati da
je sama kula bila dovoljna, pored toga to je bila
ured kapetanije, jo i za stanovanje kapetana i nje
gove porodice. Nije iskljueno da se odak nalazio
na mjestu dananje kue Asije Gradaevi, no po
stojea kua je iz polovine XIX stoljea.

Ispitivanjem na objektu pri njegovom snima

nju 1952 godine utvren o je da postoji itav niz
prozora u svim katovima koji su tokom vremena
zazidani, vjerovatno zato da bi se stvorila bolja
mogunost za smjetaj andarskih kreveta (ovi

Kul a tlocrt prizemlja

Tlocr t prvog kata

170

Tlocrt

drugog kata
Rekonstrukcija

prozori ucrtan i su u priloene nacrte crtkano i rafirani su punom linijom).

vidikovca u
katu kule

Takoer je na licu mjesta utvren o da je na

najviem kat u kule na sve etiri stran e jeda n dio
zida naknadno ubaen, kao da su neki veliki otvori
zazidani. Dokumentarni materijal, naroito foto
grafija u kalendaru Bonjak iz 1901 godine i
crte u asopisu Nada, esto godite, potvrdio je
pretpostavku da je ova kula, slino ka o i kula u
Ratajima, u svom zadnjem kat u imala na sve etiri
stran e drveni doksat; dakle, to nije bilo carstvo
ptica kao danas, ve prostra n seir-arak, vidiko
vac sa koga se mogao osmatrati itav kraj do preko
Save.
Na pomenutoj fotografiji takoer se vidi da se
nad ulazom u kulu u drugom kat u nalazio malen
doksat, po svoj prilici trostran .
Sjeveroistoni dio kul e u prvom
takoer je pretrpio neke preinake .
bio zatvoren masivnim zidom ve
savladan lukovima po emu se da

i drugom kat u
Ovaj dio nije
konstruktivno
naslutiti da su

tu postojali nekakvi doksati ili nekakva

ali pobliih podataka nemamo.

loggia,

Podaci do kojih se dolo ukazuju na elemente

estetske vrijednosti kule, koja je danas umnogome
umanjena. Ako, naprimjer, promatram o zapadnu,
ulaznu fasadu, vidimo danas prilian nered s obzi
rom na otvore. Ako pak ucrtamo u tu fasadu otvo
re koji su danas zazidani, onda vidimo itavo bo
gatstvo u ritm u njihova rasporeda: u prizemlju tr i
otvora, u prvom katu, est, u drugom devet, te jako
naglaenu os simetrije, u kojoj se nalaze vrata, dok
sat u drugom katu i vidokavac na vrh u kule. Po-

Presjek

posljednjem

Zapadn a

fasada

po

postojeem

stanju

boljanje kompozicione kvalitete nose i ostale fasade

ako zamislimo na njima ono to je oduzeto, ali
nismo u stanju ni zamisliti sve to je oduzeto, jer
nam je prvotno stanje objekta slabo poznato.
Uoene su neke od promjena na kuli. Idemo za
tim da to vratimo u prvotno stanje. Ali, iako vi
dimo koji su prozori zazidani, nismo u stanju rei
kako su ti prozori prvobitno izgledali, kakva im
je bila stolarija, da li su neki imali demire ili muepke itd. To je izmijenjeno i na onim prozorima
koji su do danas ostali. Ne znamo ni kako su prvo
bitno izgledala vrata, ni ograda stubita, ni kon
strukcija doksata i vidikovca. I svi su stropovi,
osim u jednoj sobi na prvom katu, upropateni. Ne
moemo se posluiti ni analogijom, jer u Gradacu
i okolini iz tog vremena uope nema slinih obje
kata, a ii malo dalje u Bosnu znai ii u podruje
iji su detalji, kao to smo vidjeli, drugaiji nego
u ovom gradu. Komponirati neto u stilu kako
se to obino kae, bio bi posao potpuno protivan
nastojanjima savremene konzervatorske nauke..
ta, dakle, da se uini?

Bilo je nuno i jedino mogue: uklanjati ele

mente kasarne, otvarati zazidane otvore, ruiti
naknadno postavljene zidove (bar tamo gdje po
stoje kakvi takvi podaci), i onda na njihovo mje
sto postaviti elemente koji e u glavnim obrisima
pripadati feudalnom dvorcu, ali e zbog oskudne
dokumentacije u svom tretman u pripadati naoj
epohi.
Zavod za zatitu spomenika kultur e NRBiH
koji je finansirao ovaj zahvat, osvojio je prijedlog
da objekt damo samo u ideji, tj. da mu damo
otsjeene doksate, otvorimo zazidane prozore itd.,
ali da ih obradimo tako, da objekt u svom opem
djelovanju pribliimo njegovom prvobitnom izgle-

Jun a fasada

po

postojeem

stanju

du, a da detalji nikog ne zavedu u bludnju s obzi

rom na njihovo novije porijeklo. Koliko emo to
uspjeti, vidjee se kad restauracija bude zavrena.

Pored isto tehnikih zahvata kao to su: iz

mjena tronih greda stropnih konstrukcija, po
pravci podova, obnova stepenita, obnova plafona,
popravci oteenih zidova, temeljita obnova krov
ne konstrukcije i prepokrivanje, popravci buke
u unutranjosti i izvana, ponovno kaldrmisanje,
prostorija u prizemlju, uvoenje elektrinih insta
lacija itd., vaniji zahvati od znaaja za budui iz
gled spomenika bili bi:
Otvaranje svih zazidanih prozorskih otvora.
Novi prozori na svim prozorskim otvorima treb a
da budu iz dva dijela, kod ega je donji dio po
mian u vertikalnom smjeru. To je princip naih
stari h prozora, a velike plohe stakla, mjesto se
kundarn e razdiobe povrina, treb a da naglase nae
doba.
Sobna vrata predviaju se potpuno glatka sa
4 mm debelom perploom na obje stran e na podlozi

od jelovih letvica, sa modernim bravama

kama. Negiranjem svakog ukrasa eljela se
ista utilitarnost bez ikakvih pretenzija.
vrata e biti tesarska od zbijenih i utorenih
sa okovom od kovanog eljeza.

i kva
postii
Ulazna
dasaka

Ograde stepenita treb a da se izvedu od gusto

poredanih letvica (karakteristino i za druge sli
ne objekte) bez uobiajene sekundarne profilacije
letvica.
Rekonstruira se doksat u drugom katu nad ula
zom, u drvenoj kanatnoj konstrukciji s ispunom
od uplje cigle i modernim prozorima.

U zadnjem kat u obnavlja se nekadanji vidi

kovac. Drvena konstrukcija vidljiva, strop
drven
grednik, sve u naravnoj boji drveta.
Okviri sa
ustakljenjem treba da se izvedu tako da se mogu
potpuno demontirati; inae, stakla su u okvirima
fiksna, izuzev srednjeg okna koje se otvara.
Konano se predvia skidanje masne boje sa
zaostalih drvenih dijelova, natapanje firnajsom
drvenih elemenata unutranjosti, a razreenim karbolineumom onih koji su izloeni suncu, kii i
vjetru, te kreenje spolja i iznutra.
Sredstva koja ja Zavod mogao u 1953 staviti na
raspolaganje za obnovu kule bila su dovoljna samo
za osnove, spasavalacke radove. Radovi treba da
se nastave i sljedeih godina, te da se proire i na
druge spomenike Gradaca kao i na ureenje ci
jelog kompleksa staroga grada.

Zapadn a fasada

Pogled iz naselja na tvrav u sa kulom.

Sasvim lijepo vidi se Husejnija damija
i sahat-kula

pokuaj
cije

rekonstruk

RSUM

Le dveloppement et le btiment de Gradaca c datent de

l'poque quand la Turqui e se trouvait dj en dcadence;
ainsi l'affermissement des fodaux locaux, l'influence cultu
relle de l'Autriche et l'loignement des centres de la civilisa
tion Osmanli tout cela conditionna une activit architectu
rale assez spcifique de cette localit.
Parmi les nombreux monuments intressants de cette
bourgade datant de la fin du XVIII e et du commencement du
XIX e sicle, c'est la tour des Kapetans de Gradaca c
qui y occupe une place caractristique. Dans le sens
urbanistique c'est la dominante de la ville; son poque
c'etait le centre du pouvoir fodal de cette contre.
Le peuple appelle ce monuments le chteau de HuseinKapetan Gradascecic, le Dragon de Bosnie. Pourtant ce
n'est pas lui qui l'a lev: le chteau fut construit bien aupa
ravant. A parti r de 1832 c'est une garnison turque qui s'y
installe, jusqu, l'occupation par l'Autriche. Celle-ci y
installe la sous-prfecture de l'arrondissement ainsi que les
appartements du sous-prfet. La premire Yougoslavie et le
ND H en firent une caserne de gendarmerie.

174

Grce de telles destinations, ce chteau fodal prit au

cours des temps tout fait le caractre d'une caserne. Devant
les conservateurs se posa ainsi ce probme architectural :
comment librer le chteau de cet aspect de caserne?
Malheureusement, les transformations commencrent il y
a longtemps et la documentation sur l'tat primitif est mini
male. La conservation de l'tat actuel tait inxcutable;
quant l'esthtique, cette restauration ne satisferait du tout.
La restauration de la caserne tait inacceptable, celle du
chteau fodal peu documente.
Il ne restait qu'une seule chose possible: enlever peu
peu les lments de la caserne; ouvrir les ouvertures qu,on avait
mures; dmolir les murs qu'on leva plus tard en plaant
leur place des lments qui appartiendront par leur esprit
au chteau fodal, mais qui grce au manque de docu
mentation par leur traitement seront de notre poque. Ces
efforts se manifestent dans la faon de reconstruction de
la bellevue au sommet de la tour, dans le balcon au-dessus
de l'entre, dans le dtail des nouvelles fentres et des autres
parties qu'on restaure.