Amebijaza (lat.

amoebiasis) je vrsta protozoalne infekcije koja moe biti akutna ili

hronina, a javlja se u vidu zapaljenja sluznice debelog creva ili drugih vancrevnih
manifestacija. Uzronik bolesti je dizenterina ameba (lat. Entamoeba hystolitica), koji se
javlja u vidu vegetativne i cistine forme. Za oveka je patogena vegetativna forma ovog
parazita.
!"
#ajtei oblik bolesti je tzv. amebna dizenterija.
$"
%ko &'( zaraenih osoba nema nikakve simptome, ali bolest ima potencijal da postane
izrazito opasna. )rema procenama *vetske zdravstvene organizacije od amebijaze
godi+nje oboli oko ,'-.' miliona ljudi +irom sveta, a izme/u 0'.''' i !''.''' sluajeva
se zavr+i smrtnim ishodom.
1"
Sadraj
sakrij"
! 2storija
$ 3tiologija
1 4linika slika
, 5ijagnoza
. )revencija i leenje
6 *luajevi bolesti
0 7eference
Istorija [uredi]
8edor 9. :o+
Entamoeba histolytica
8edor 9leksandrevi :o+ je !;0.. godine u )etrogradu prona+ao amebu u krvavo-
sluzavom sadraju stolice oveka umrlog od dizenterije
,"
i nazvao ju je Amoeba coli, ali
nije uoio njeno patogeno delovanje. <ek kasnijim ispitivanjima je utvr/eno da je ovaj
mikroorganizam uzronik jednog oblika dizenterije i karakteristinih jetrenih apscesa.
7azliku izme/u ove amebe i nepatogene Entamoeba coli uoio je =audin !&'1. godine i
nazvao ju je Entamoeba histolytica, istuu>i time njenu sposobnost destrukcije tkiva.
."
U pro+losti se najve>i broj obolelih javljao u tropskim i suptropskim krajevima i u
zemljama sa lo+im higijenskim standardima. 7atovi i velike seobe ljudi rasprostranili su
je po celom svetu. 5anas se amebijaza javlja i u krajevima sa umerenom klimom, ali u
znatno blaem obliku.
."
Etiologija [uredi]
Uzronik amebijaze, Entamoeba histolytica, se javlja u tri oblika? vegetativni oblik ili
trofozoit (koji se kre>e pomo>u pseudopodija), prelazni oblik i tzv. otporni oblik ili cista.
@ista histolitine amebe je obavijena vrstom membranom koja je +titi od razliitih
nepovoljnih uticaja, tako da se dugo moe odrati u spolja+njoj sredini i ona zapravo
naje+>e prenosi bolest. Aegetativni i prelazni oblik mogu biti uzrok infekcije, ali samo
pri direktnom kontaktu.
."
2zvor zaraze je oboleo ovek (tzv. amebono+a), a parazit se izbacuje preko stolice, gnoja i
drugih telesnih izluevina. Behanizam zaraze je feko-oralni, a bolesnik unosi cistu
amebe preko prljavih ruku, kontaminirane vode, kontaminiranog vo>a i povr>a itd.
6"

)retpostavlja se da su za patogen uinak potrebni, ne samo ameba u jednom od svojih
oblika, ve> i drugi nepovoljni ekolo+ki, termiki, atmosferski i drugi uzroci ili neko
dodatno crevno oboljenje koje prati o+te>enje sluzokoe. <okom nekih virusnih i
bakterijskih infekcija dolazi do smanjene produkcije sluzi koja ima za+titnu ulogu u
crevima, a poznato je da ishrana siroma+na belanevinama pogoduje pojavi bolesti i
njenih komplikacija.
."
%setljivost prema ovim amebama je op+ta, a bolest ne ostavlja imunitet
!"
.
Klinika slika [uredi]
@revna amebijaza se odlikuje inkubacijom koja se kre>e od nekoliko dana do tri i vi+e
meseci, proseno $-, nedelje. Colest poinje akutno ili sa prodromom (umereno povi+ena
temperatura, glavobolja, adinamija, bol u trbuhu i dr). *tolice su ka+aste sa primesama
sluzi i krvi, a njihov broj se kre>e od ,-. ili vi+e za $, asa. 2ste su koliinski male pri
emu intimno izme+ane sa primesma sluzi i krvi, a ne u vidu kapi ili ila kao kod
bacilarne dizenterije. %bjektivnim pregledom bolesnika zapaa se meteoristini trbuh koji
je nadut i bolno osetljiv, a bol prati poloaj debelog creva. 9mebna dizenterija moe da
se i zakomplikuje sa masivnim crevnim krvarenjem ili perforacijom debelog creva.
#ekomplikovana forma se zavr+ava ozdravljenjem tokom !-$ meseca. Be/utim, esto
dolazi do hronifikacije koja se odlikuje periodima akutizacije i remisije. 4od male dece
bolest protie sa povi+enom temperaturom, povra>anjem, dijarejom i znacima gubitka
tenosti i minerala.
9mebna dizenterija moe da ima akutni, hronini, lak, teak i fulminantni oblik.
8ulminantni oblik bolesti se sre>e kod .-!'( hospitalizovanih pacijenata, a prvenstveno
kod trudnica i ena u postporo/ajnom periodu. 4od ove forme sluzokoa debelog creva
je u .'( pokrivena ulceracijama (irevima) pa dolazi do perforacije sa peritonitisom i
paralitikim ileusom. *tanje bolesti se progresivno pogor+ava te za nekoliko dana dolazi
do smrtnog ishoda.
Aancrevne manifestacije amebijaze nastaju kao posledica hematogene diseminacije
parazita naje+>e u jetri, plu>ima, mozgu i na koi. 5ospeli parazit u jetri moe da
izazove akutni amebni hepatitis ili amebni apsces. 4od amebnog hepatitisa zapaa se
povi+ena telesna temperatura i bolna osetljivost jetre.
)leuropulmonalna amebijaza se javlja kao zapaljenje plu>a, apsces ili gnojni pleuritis.
9mebijaza mozga se retko javlja i pona+a kao i svaki drugi ekspanzivni proces na mozgu.
!"
Dijagnoza [uredi]
5ijagnoza bolesti se postavlja na osnovu epidemiolo+kih podataka (postojanje slinog
oboljenja iz okoline bolesnika, boravak u subtropskim i tropskim predelima), klinike
slike i laboratorijskih i drugih ispitivanja. :aboratorijska dijagnoza je prvenstveno
usmerena na direktnu etiolo+ku potvrdu parazita iz svee stolice ili aspirata amebnog
apscesa.
!"
Prevencija i leenje [uredi]
)revencija amebijaze se ogleda u stvaranju povoljnih higijenskih uslova ivota i rada,
odravanju line higijene, pravilnoj ishrani i sistematskom leenju svih obolelih kako bi
se spreilo dalje +irenje bolesti. Aeliku opasnost predstavljaju tzv. zdrave cistono+e, koje
ne pokazuju znakove klinikih smetnji a u kontaktu su sa hranom.
:eenje se sprovodi razliitim lekovima i dijetnim reimom prehrane, u zavisnosti od
stadijuma i organolokalizacije amebijaze.
Sluajevi bolesti [uredi]
Dedan od najdramatinijih sluajeva amebijaze zabeleen je !&11. godine na *vetskom
sajmu u Eikagu. Uzrok je bila kontaminacija vode za pi>e otpadnim vodama iz
kanalizacije. <om prilikom zabeleeno je oko !.''' obolelih, a .; sluajeva se zavr+ilo
smrtnim ishodom.
0"
U periodu izme/u maja i septembra !&&;. godine u Fruziji je
zabeleen !0! sluaj o