Apel medijima i stanovnitvu u vezi sa zmijama koje se pojavljuju na poplavljenim

podrujima

Molimo sve tampane i elektronske medije, kao i graane, dobrovoljce koji su preko
tvitera, fejsbuka i drugih mrea ukljueni u razmenu ivotno vanih informacija, da ne podiu i
ne ire paniku: dosta je muke i ovako, nema ni potrebe ni razloga da se stvara atmosfera histerije
zbog zmija koje ljudi sve ee sreu. Kako navode izvori na internetu, ljudi u pomo zbog zmija
ve zovu i vojsku. To je zaista neracionalno i samo dodatno komplikuje spasavanje ljudi,
domaih ivotinja i domova. U situaciji koja je zadesila zemlju potpuno je razumljiva panika i
histerija, ali nemojmo oteavati rad spasiocima.

Zmije u ravniarskim podrujima Srbije su neotrovne i potpuno bezopasne ako se
izuzme nekoliko lokaliteta u Vojvodini na kojima ima arki. Najee se sreu smukovi i vrste
vezane za vodu ribarice i belouke. Sve navedene vrste mogu da narastu do 1,5 ili ak 2 metra,
pa mogu delovati zastraujue, ali potpuno su bezazlene. Mogue je videti i smukulju, ali ova
vrsta je relativno retka. Dosta je i sitnija od ostalih. Naalost, ljudi je, zbog rie boje i ara, esto
meaju sa arkom. Neretko se i od ribarice pomisli da je arka. U stvari, ljudi najee bez
pardona ubijaju sve to makar i lii na zmiju.
Sve zmije mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po vegetaciji i po kuama.







Koliko smo uspeli da ispratimo objave na drutvenim mreama, sve do sada fotografisane
(viene ili ubijene) zmije bile su smukovi i ribarice.

Od otrovnih zmija, u uoj Srbiji su prisutni arka i poskok. Ne tvrdimo da ih nije mogue
sresti u poplavljenim podrujima, posebno uz reku Savu neke su mogle i doplutati iz uzvodnih
predela ali ak ni od njih ne preti neminovno smrtna opasnost.
Nae otrovnice se od drugih vrsta zmija lako razlikuju: du smeih ili sivih lea imaju
tamnu cikcak aru. arke mogu biti i potpuno crne.



Kao i druge ivotinje, zmije samo pokuavaju da se spasu i pobegnu na suvo. Nisu se
naprasno pojavile niotkud, uvek su bile oko nas. Nisu donete odnekud i putene da bi nam
dodatno zagorale ivot. I njih voda isteruje iz sklonita; uplaene su, dezorijentisane i
nervozne, ba kao i mi.

Ve se u poplavljenim podrujima pojavio i veliki broj glodara koji takoe samo
pokuavaju da se spasu od vode. Mnogima su gnezda upravo u nasipima pored reka, i sad su
potopljena i razruena. I glodara je uvek bilo svuda oko nas, ali ih u uslovima kakvi su sada ima
vie na neuobiajenim mestima.
Glodari prenose zarazne bolesti koje mogu biti pogubne po ljude; esto su pacovi
osnovni, presudni faktor u izbijanju i irenju strahovitih epidemija. Zmije ne prenose
nijednu bolest na ljude. Zmije se hrane glodarima. Mogu da se zavuku i tamo gde make i psi
ne mogu. Odrasli smuk moe da pojede itavo leglo pacova. Zmije mogu pomoi da se umanji
broj pacova i mieva.
U uslovima kada se na potopljenim podrujima nalazi veliki broj leina, kada su izlivene
septike jame i raznete deponije, a temperature rastu, vrlo je verovatno da e doi do pojave i
irenja infekcija. Glodari e se svakako hraniti otpacima i leinama na koje budu nailazili, i
kretae se po naseljima. I oni e, moda, biti izbezumljeni i agresivni. Najezda glodara je ono to
treba da nas brine. Takozvana najezda zmija je pojava kojoj zapravo treba da se radujemo. One
su nam pravi u stvari jedini prirodni saveznik u borbi sa glodarima.
Ukoliko primetite zmiju, zaobiite je, pustite je da proe ili je, ako je ba neophodno,
uklonite sa puta dovoljno je pomeriti je tapom. Nijedna zmija nee napasti oveka osim u
samoodbrani (vodene zmije ak veoma retko pokuavaju i da se brane). Ako vas smuk ili ribarica
i napadnu, nita vam se ne moe dogoditi. U sluaju da zaista naiete na otrovnu zmiju, takoe
je prosto zaobiite ili sklonite. Ako vas ipak ujede otrovna zmija, pod uslovom da ste potpuno
sigurni da ste dobro prepoznali vrstu, potrebno je primeniti mere prve pomoi i obratiti se
lekarima, koji treba da daju protivotrov.
Sve vrste zmija u Srbiji su zatiene zakonom i ne smeju se ubijati.
Ispred Srpskog herpetolokog drutva Milutin Radovanovi,
dr Ljiljana Tomovi, vanredni profesor na Biolokom fakultetu u Beogradu
dr Sonja orevi, nauni saradnik na Biolokom fakultetu u Beogradu
Aleksandar Simovi, student Biolokog fakulteta u Beogradu
Na sajtu Srpskog herpetolokog drutva nalazi se galerija sa fotografijama zmija Srbije:
http://www.shdmr.org/gallery/Gmizavci-Srbije/zmije-Srbije.
Na sajtu takoe stoje i osnovna uputstva za pruanje prve pomoi u sluaju ujeda otrovnih zmija:
http://www.shdmr.org/naslovna/8-srpski/43-zmije-otrovnice-i-prva-pomoc-u-slucaju-
ujeda.
Ukoliko vam zatrebaju pomo ili savet u vezi sa zmijama na koje nailazite, moete nam se
obratiti preko fejsbuka, https://www.facebook.com/vodozemcigmizavci.
Ako imate pitanja, moete nam pisati, na serbianherpetologicalsociety@gmail.com, ili nas
kontaktirati telefonom, na brojeve 065/409-27-24 (Srpsko herpetoloko drutvo);
064/284-70-55 (Aleksandar Simovi); 064/823-79-85 (Ljiljana Tomovi).