* Ovaj tek st je au tor ski pri je vod ra da (In)Sur pas sab le Bar rie rs to Lus tra tion: Quis

Quis cus to-

diet ip sos cus to des?, ob jav lje no ga na en gles kom je zi ku u knji zi Dvo ra ko va/Milardovi
(ur.), Lus tra tion and Con so li da tion of De moc ra cy and the Ru le of Law in Cen tral and
Eas te rn Eu ro pe, Zag reb, 2007., str. 47-64. Ia ko je naj vei dio tek sta iz rav no pre ne sen
iz en gles kog ori gi na la, zbog pro te ka vre me na rad je na dopunjen no vim bi ljeka ma i
auri ran te po seb no u zak ljuci ma dje lo mino do pu njen i iz mi je njen.
** Hrvat ski prav nik, re do vi ti pro fe sor Prav nog fa kul te ta u Zag re bu i pub li ci st. Sud je lo vao
na mno gim znan stve nim sku po vi ma, tis kao lan ke i stu di je u hr vat skim i me u na rod-
nim a so pi si ma, po seb no se ba vio prav nim as pek tom lus tra ci je (Za kon o su do vi ma,
Te ret do ka zi va nja, Is ti na u sud skom pos tup ku ...).
1
Openi to o poj mu lus tra ci je vidi Kri tz, 1995.; El ster, 1998.; Tuc ker, 1999.; Tei tel, 2001.
2
Vie o lus tra cij skim pro ce si ma u tim drava ma vi di u: Wil lia ms/Fowler/Szczerbiak, 2005.;
Szczer biak, 2002.; Szczer biak, 2003.; Wil lia ms, 2003.; Da vid, 2003.; Dor nba ch, 1992.
3
Vi di Ada ms, 1997.; Kom me rs, 1997.
4
Vi di npr. Da vid, 2006.
(Ne)sav la di ve prep re ke lus tra ci ji:
quis cus to diet ip sos cus to des?
*
ALAN UZELAC
**
1. Uvod
Drutvo ko je nas to ji os tva ri ti idea le mo der ne de mok ra ci je ute me-
lje ne na vla da vi ni pra va mo ra se drati ne ko li ko os nov nih naela na
ko ji ma poiva dob ro ureeni prav ni sustav. Da ka ko, dis tan ci ra nje od
nas li jea prolih, ne de mok rat skih vre me na i nji ho vih pro ta go nis ta je-
st vano za de mok ra ci ju. Up ra vo u tom kon tek stu kon ce pt lus tra cije
1

ima snano po li tiko i drutve no znaenje, kao sim bo liki od mak
od ne ka danjih to ta li tar nih vre me na i onih ko ji su bi li in stru men ti u
pro voenju ta danjih po li ti ka. Kraj nja svr ha lus tra ci je tre ba la bi se
sad rava ti u de mon stri ra nju dis kon ti nui te ta, u prom je ni pa ra dig me u
pog le du naina dje lo va nja drav ne vlas ti. U raz liitim ob li ci ma lu-
stra cija se kao pro mi nen tan prav ni i po li tiki kon ce pt po jav lji va la u
vie tran zi cij skih drava, od ko jih se po seb no mo gu iz dvo ji ti Polj ska,
eka i Maar ska.
2
U do nek le dru kijem ok ruenju, ona je u dje lo
pro ve de na u bi voj Nje makoj De mok rat skoj Re pub li ci (DDR).
3
Na
iz va neu rop skim pros to ri ma pa ra le le s lus tra cij skim pro ce si ma na la zi le
su se u Junoaf rikoj Re pub li ci na kon na puta nja apar thej da.
4
154 ALAN UZELAC
ini se, meutim, da up ra vo sa ma naela vla da vi ne pra va mo gu
bi ti jed na od naj vani jih prep re ka ko nanom us pje hu lus tracij skih po-
li ti ka. U ovom pri lo gu elio bih upo zo ri ti na ne ko li ko pro ce du ral nih,
or ga ni za cij skih i per so nal nih prep re ka lus tra ci ji, tj. po kuaji ma da se
u prav noj sfe ri im ple men ti ra ju lus tra cij ski pro pi si i prak se.
2. O kom pa ti bil nos ti lus tra cij skih pro ce dura
i naela vla da vi na pra va
a. Lus tra ci ja i ret roak tiv na prim je na prav nih pro pi sa
Pr va pret pos tav ka od ko je po la zi mo je st da je lus tra ci ja pro ces ko ji
bi mo gao bi ti spo jiv s naeli ma vla da vi ne pra va sa mo ka da se pro vo di
prav nim sred stvi ma.
5
is to po li tiko, nefor mal no uk la nja nje svih onih
za ko je se smat ra da ima ju ve ze s prolim po li tikim reimom u svo joj
se bi ti uo pe ne raz li ku je od to ta li tar nih prak si prolih vre me na. U tom
smis lu, iz rav ne lik vi da ci je ili voj ni su do vi ne mo gu bi ti sred stvo lus tra-
ci je, jer bi je pret vo ri li u svo jev r snu sta lji nis tiku is tku. Ne moe se u
pi ta nje do ves ti te za da bi, u ci vi li zi ra nom ok ruenju, i sa ma lus tra ci ja
smje la bi ti pro voena sa mo in sti tu cio nal nim, prav nim me to da ma.
6
Ako, dak le, lus tra ci ja moe bi ti sa mo prav no re gu liran pro ces, va lja
raz mot ri ti na rav ma te ri jal nop rav nih pra vi la i stan dar da ko je bi u tak vom
pro ce su va lja lo prim je nji va ti. Pu ka inje ni ca lan stva u od reenoj orga-
ni za ci ji (npr. ko mu nis tikoj par ti ji ili ak taj noj po li ci ji) u naelu se,
pre ma veini de mo kratskih stan dar da, ne bi mog la smat ra ti dos tat nom
da do ve de do kon klu den tnog do ka za in di vi dual ne od go vor nos ti.
7
ak
i ako, iz da nanje per spek ti ve, moemo dje lo va nje unu tar ne ke tada-
5
O ra zu mi je va nju iz vo ra i ko ri je na iz ra za lus tra ci ja vi di Ce pl, 1992., 24. U ovom
tek stu iz raz lus tra ci ja ko ris tit emo u irem smis lu, dak le ne sa mo u smis lu lus tra ci je
kao pro ce sa og ra nieno ga na ut vriva nje je li no si telj od reenog po loaja ili kan di-
dat za nje ga ra dio za ko mu nis tike taj ne slube (Wil lia ms/Fowler/Szczerbiak, 2005.,
24) ne go kao sva ki po kuaj da se prav nim sred stvi ma dis kva li ci ra ili kaz ni oso ba
ko ja ob naa jav nu fun kci ju (ili na nju pre tendi ra) iz raz lo ga to je su raiva la s prolim
reimom ili je pri pa da la po je di nim nje go vim sluba ma i or ga ni za ci ja ma.
6
Prem da se ova tvr dnja ne do vo di u pi ta nje te bi se mog la shva ti ti kao sa mo ra zum lji va,
in di ka tiv no je da se o pro ce si ma lus tra ci je u kon tekstu drutve nih zna nos ti znat no vie
ba ve po li to lo zi i so cio lo zi, a tek mar gi nal no prav ni ci.
7
U is tom smis lu, Par la men tar na Sku pti na Vijea Eu ro pe je u Re zo lu ci ji 1096 (1996.) o
mje ra ma za uk la nja nje nas li jea ra ni jih ko mu nis tikih to ta li tar nih sus ta va nag la si la da
lus tra ci ja, ako eli udo vo lji ti stan dar di ma de mok rat skih drava ute me lje nih na naelu
vla da vi ne pra va, mo ra za do vo lji ti vie uv je ta. Kao pr vo, kriv nja, kao in di vi dual na, a
ne ko lek tiv na, mo ra bi ti do ka za na u sva kom po je di nanom sluaju ime se nag laava
pot re ba za in di vi dual nom, a ne ko lek tiv nom prim je nom lus tra cij skih za ko na (t. 12).
155 (Ne)sav la di ve prep re ke lus tra ci ji: quis cus to diet ip sos cus to des?
nje in sti tu ci je (npr. su rad nju sa Sta si jem ili pri pa da nje KGB-u) oci je-
ni ti kao su dio nitvo u dje lo va nju zloinake or ga ni za ci je, ni je spor no
da se, u do ba ka da je od nos iz meu la na i or ga ni za ci je bio zas no van,
tak vo dje lo va nje ni je smat ra lo zloinom. Up ra vo sup rot no, ono se sma-
t ra lo poelj nom, a po ne kad i traenom ili ob ve zat nom aktiv no u.
8
Prim je na naeg ak tual nog poi ma nja ono ga to se smat ra zloina-
kom ak tiv no u na tue ak tiv nos ti i dje lo va nja iz prolos ti ko ja ta da ni-
su smat ra na kri mi nal ni ma, u bit no me je pro tiv na jed nom od te melj nih
prav nih naela de mok rat skih drava, tj. zab ra ni ret roak tiv ne prim je ne
pra va. Naelo nul lum cri men, nul la poe na si ne le ge da nas ima sta tus
jed nog od te melj nih ljud skih pra va i slo bo da.
9
Krenje te melj nog ljud-
skog pra va u ime zati te te melj nih ljud skih pra va zvui u naj ma nju ru-
ku kon tra dik tor no, ako ne i ap sur dno. Sto ga u mno gim drava ma ko je
su do ni je le lus tra cij ske za ko ne, kao npr. u Polj skoj, Maar skoj, ekoj,
Slo ve ni ji ili Slo vakoj, prob lem ret roak tiv ne prim je ne pra va is ti cao
se u raz liitim ini ci ja ti va ma za preis pi ti va nje tih pro pi sa, na kojima je
uvi jek sta ja la ba rem sjen ka sum nje u nji ho vu us tav no st, ako ne i neto
vie od to ga. Ra di kal ni je va ri jan te lus tra cij skog za ko no dav stva, ija je
za jed nika znaaj ka bi la mo guno st kaz ne nog pro go na pro tiv pri pad-
ni ka bi veg reima, bi le su iz us tav noprav nih raz lo ga od baene ve u
ra nim 1990-im go di na ma.
10
8
Is kljuiva nje ob ve zat nih ili zah ti je va nih ak tiv no st bi lo je ta ko sad rano i u naj-
kruim ver zi ja ma lus tra cij skih za ko na. Usp. npr. l. 4. polj skog Lus tracij skog za ko na
iz 1997., ko ji je od reivao da ko la bo ra ci ja (de ni ra na kao nam jer na i taj na su rad nja s
ope ra tiv nim ili is tranim ti je li ma dravnih taj nih slubi u svoj stvu in for man ta ili po-
moni ka u pos tup ku pri kup lja nja in for ma ci ja) ne uk ljuuje dje lo vanje ko je je bi lo
ob ve zat no po za ko nu ko ji je u to vri je me bio na sna zi (st. 1. i 2.). Doim, po jam obve-
zat nos ti moe se tu maiti na raz liite naine, a inje nine po tekoe u pog le du utvriva-
nja je li net ko su raivao dob ro volj no ili je bio reg ru ti ran pod pri tis kom ili uc je nom
sva ka ko su ve li ke.
9
O prim je ni ovog naela u meuna rod nom kaz ne nom pra vu vi di Wer le, 2005., 32. Ovo
je naelo ta koer sad rano i u l. 7. ECHR (ne ma kaz ne bez kaz ne nog dje la). U prak si
Eu rop skog su da za ljud ska pra va smat ra lo se da l. 7. ni je sa mo og ra nien na zab ra nu
ret roak tiv ne prim je ne kaz ne nog za ko no dav stva na te ret op tueni ka. On ta koer sa-
dri, na o peni ti ji nain, naelo da sa mo za kon moe de ni ra ti zloin i pro pi sa ti kaz nu
(nul lum cri men, nul la poe na si ne le ge) te naelo da se kaz ne no pra vo ne smi je iro ko
tu maiti na te tu ok riv lje ni ka, npr. uz prim je nu ana lo gi je. Kok ki na kis pro tiv Grke,
pre su da od 25. svib nja 1993. (Se ries A no. 260-A, p. 22, pa ra. 52).
10
Ta ko je npr. 1992. go di ne maar ski Us tav ni sud uki nuo Za kon o mogunos ti po di za nja
op tuni ca za zloine ko ji iz po li tikih raz lo ga ni su bi li pro go nje ni. Glav ni je ar gu me nt
bio iz ve den iz prin ci pa vla da vi ne pra va: prav na si gur no st trai da za ko no da vac do no si
za ko ne ko ji su jas ni, obuh vat ni te ima ju pros pek tiv no (tj. neretroak tiv no) dje lo va nje.
Usp. od lu ku maar skog Us tav nog su da No. 11/1992 (III.5) AB. Vi di vie u Dor nba ch
(1992.) te u Dil lem mas (1992.). O ovoj se od lu ci go vo ri i da lje in fra, u kon tek stu po-
tekoa ve za nih uz prim je nu pra vi la o zas ta ri.
156 ALAN UZELAC
Na rav no, ne ka dje la neov jenog pos tu pa nja, npr. muenja ili uboj-
stva, mo gu se uvi jek, i bez na teg nu te in ter pre ta ci je prav nih nor mi,
pro tu maiti kao dje la ko ja su bi la ili ba rem tre ba la bi ti zab ra nje na i
u vri je me ka da su bi la poinje na, bez ob zi ra na to u ime ko jeg su se
reima bi la po du zi ma la. Tak va se dje la, sva ka ko, mo gu i tre ba ju pro-
go ni ti. No, pi ta nje je bi li pro gon tak vih dje la tre bao bi ti or ga ni zi ran
po po seb nim pos tup ci ma i po po seb nim pra vi lima u od no su na slina
dje la poinje na u re do vi tim, tj. ne lus tra cij skim okol nos ti ma. Pri-
mje na dvos tru kih stan dar da na jed na ke zloine moe, ba rem naiz gled,
po ten ci jal no prek riti jed no dru go te melj no prav no naelo naelo
zab ra ne dis kri mi na ci je, tj. zah tjev da se s jed na kim pri jes tu pi ma po-
naa na jed nak nain. Taj je ar gu me nt, ini se, bio ne sav la di va prep re ka
za za ko no dav ce Is tone i Sre dinje Eu ro pe, jer se go to vo ni je mog lo
ni za mi je ti ti oz bilj nih po kuaja da se za lus tra cij ska dje la or ga ni zi ra
po seb na vr sta pos tup ka i/ili tri bu na la, pre ma uzo ru na nrnbe rki pro-
ces. Up ra vo sup rot no, u tim se zem lja ma lus tra ci ja shvaala u pr vom
re du kao svo jev r sni su ro gat za pra vo monu od lu ku o kaz ne noj od go-
vor nos ti ona je u bit no me bi la og ra niena na po kuaj da se od reene
sku pi ne oso ba spri jei u ob naanju po li tikih i slinih dunos ti, ili da
im se og ra nii mo gunost kan di di ra nja za njih.
Ti pini mo del za re la tiv no us pjenu me to du ko jom je tran zi cij sko
pra vo sue
11
po kuava lo iz bjei zam ke ret roak tiv ne prim je ne bio je
iz vor no raz vi jen od stra ne Hel si nkog od bo ra Polj ske u 1992. go di ni.
12

Kas ni je ga je pri mi je ni lo vie ze ma lja Sre dinje i Is tone Eu ro pe. Pre-
ma toj me to di, drav ni dunos ni ci ili kan di da ti za drav ne slube bi li su
podvr gnu ti za kon skoj ob ve zi da pod pri se gom pot piu iz ja vu o to me je su
li u prolos ti bi li su rad ni ci taj ne po li ci je ili dru gih rep re siv nih slubi ko-
mu nis tikih reima. U sluaju da je iz ja va bi la potvr dna, iz rav nih prav-
nih san kci ja ne bi bi lo oeki va lo bi se da bi po li tika od go vor no st
bila dos tat na, od nos no da bi ve sa mo priz na nje izaz va lo dos tat ne poli-
tike kon zek ven ci je. Ako bi se da la lana ne ga tiv na iz ja va, a kasni je se
do ka za lo da je ona neis ti ni ta, to bi kao ut vrenje sa danje ga, a ne bi-
veg pri jes tu pa bio dos ta tan raz log i za prav nu i za mo ral nu diskvali-
ka ci ju dunos ni ka ko ji je iz ja vu dao.
13
Ova kav je pris tup dje lot vor no iz-
bje gao pri go vo ri ma ret roak tiv ne prim je ne, ali ni je ri jeio sve probleme.
11
Za raz liita poima nja tran zi cij skog pra vo sua ili tran zi cij ske prav de (tran si tio nal
jus ti ce) vi di Tei tel (2001.); Kom me rs (1997.); Kri tz (1995.).
12
Vi di Rzep lin ski, 1992., 33.
13
Ovaj pos tu pak od go va ra mu ta tis mu tan dis pos tup ku pro pi sa nom polj skim Lus tra cij-
skim za ko nom iz 1997.
157 (Ne)sav la di ve prep re ke lus tra ci ji: quis cus to diet ip sos cus to des?
b. Te ret vre me na pita nja ve za na uz pro pi se o zas ta ri
Dis tan ci ra nje od prolih vre mena ri jet ko se od vi ja bez vre men ske
dis tan ce. Sa ma inje ni ca da je lus tra ci ja jo uvi jek ak tual na kao po li-
tiko i prav no pi ta nje da nas, dva de set ljea na kon pa da prolih reima,
po ka zu je da se na je e ra di o ob raunu ve za nom uz do gaaje i pri je-
stu pe ko ji su se do go di li pri lino dav no.
14
U tom se kon tek stu po jav-
lju ju dva ti pa po tekoa.
Je dan tip po tekoe od no si se na pra vi la o zas ta ri. I ov dje se, po nov-
no, ra di o ret roak tiv noj prim je ni pro pi sa, no sa da u dru go me ob li ku.
Nai me, is ta ret roak tiv na prim je na za ko na od no si se na sa danju kri-
mi na li za ci ju od reenog ti pa dje lo va nja, za ko je se omo guuje optu-
ba i u od no su na vri je me u ko je mu se tak vo dje lo va nje ni je smat ra lo
kri mi nal nim. No, mno go je zloina (npr. uboj stvo, pri je va ra ili kraa)
bi lo u do ba ka da su poinje ni smat ra ni kaz ne nim dje li ma, ali je zbog
pro te ka vre me na i nas tu pa zas ta re pro gon kon kret nog zloina one mo-
guen. Pre ma to me, ako net ko zbog po li tikih raz lo ga ni je bio op tuen
za uboj stvo poinje no pri je vie de set ljea (npr. po li tiki ak ti vis ti i
douni ci ko ji su u kr vi uguili re vo lu ci ju u Maarskoj na kon sov jet ske
in ter ven ci je 1956. go di ne), pre ma re do vi tim prav nim pra vi li ma pro gon
za tak va dje la na kon ap so lut ne zas ta re vie ne bi bio mo gu.
Ia ko pra vi la o zas ta ri ni su ne do dir lji va, u suv re menom pra vu ona
ima ju vano mjes to, u pr vom re du za to to dop ri no se prav noj si gur-
nos ti. Smat ra se ta koer da ona pri pa da ju pod ruju ma te ri jal no ga, a ne
pro ces nog pra va. Jed nom kad zas tar ni rok pro tek ne, on nael no ne mo-
e oiv je ti, pa bi se i sa mo nas to ja nje da se uki ne ili pro dui zas tarne
ro ko ve mog lo smat ra ti po kuajem da se ret roak tiv no pro mi je ni za kon.
U sva kom sluaju, ig no ri ra nje zas ta re je neto to vri jea te melj no
naelo vla da vi ne pra va: naelo za ko ni tos ti. Up ra vo zbog tog je raz lo-
ga maar ski Us ta vni sud jo 1991. go di ne prog la sio neus tav nim za kon
ko ji je po kuao uves ti po nov ni ti jek zas ta re za odab ra na kaz ne na dje la
poinje na iz meu 1944. i 1990. go di ne.
15
U od lu ci sud je nag la sio da
14
U Maarskoj je npr. ve lik dio lus tra cij skih nas to ja nja bio ve zan uz po vi jes ne do gaaje
ko ji su se bi li do go di li pri je go to vo 50 go di na, ne pos red no na kon slo ma Maarske re-
vo lu ci je iz 1956., za vri je me rep re siv nih ak ci ja ko je je po du zi ma la vla da ko ju je na kon
in ter ven ci je in sta li rao Sov jet ski Sa vez. U pos tju gos la ven skim drava ma te u ne kim
dru gim tran zi cij skim zem lja ma, ani mo zi te ti i po vo di za lus tra ci ju ne ka da ima ju jo
dub lje ko ri je ne, ko ji se do vo de u ve zu s pri pad no u jed noj ili dru goj strani za vri je me
Dru gog svjet skog ra ta.
15
Vi di od lu ku maar skog Us tav nog su da o zas tar nim ro ko vi ma, No. 2086/A/1991/14 (5.
oujak 1992.), pre ne se nu u Tran si tio nal Jus ti ce, vol. 2, 629.
158 ALAN UZELAC
se pro duenje za kon skih zas tar nih ro ko va u raz liitim ob li ci ma moe
smat ra ti neus tav nim jer vri jea zah tje ve prav ne si gur nos ti i pred vid-
lji vos ti za ko na.
16
c. Te ret vre me na do kaz ne po tekoe
Sljedea po tekoa ko ja proiz la zi iz naeg po kuaja da se, u vr lo
iz nim nim sluaje vi ma, ba vi mo zloini ma ko ji su poinje ni pri je vie
deset ljea po jav lju je se u pro ce su do ka zi va nja. Pra vi la o do ka zi va nju
u kaz ne nom pos tup ku obino su vr lo stro ga te trae vi so ki stu panj si-
gur nos ti za po zi tiv no ut vrenje kriv nje. Ako ta kav vi so ki stan da rd u
ve zi sa stup njem vje ro jat nos ti ni je do seg nut, re dovito bi se op tueni ka
tre ba lo os lo bo di ti kriv nje za dje lo za ko je ga se op tuuje: ac to re non
pro ban te, reus ab sol vi tur. to se da lje na la zi mo od do gaaja o ko ji ma
su di mo, vea je vje ro jat no st da e bi ti iz nim no teko, ako ne i ne mo-
gue za do vo lji ti vi so ke zahtje ve ko ji se pred do ka zi va nje pos tav lja ju,
npr. prav ni stan da rd da se op tuba za kaz ne no dje lo va lja do ka za ti
on kraj raz bo ri te sum nje (beyo nd rea so nab le dou bt).
17
Mog li bis mo se za pi ta ti zato u tak vom sluaju ne bis mo mog li
prib jei dru gim vr sta ma postu pa ka, za ko je se trai nii prag u po-
gle du do ka zi va nja (ali ko ji ta koer ima ju i neto ma nje da le ko sene
pos lje di ce, npr. ne mo guno st ob naanja jav nih dunos ti ili nat je ca nja
za drav ne slube). Sva ka ko, tak vih je po kuaja u prak si drava [Ju go]-
is tone i Sre dinje Eu ro pe bi lo. No, po nov no se moemo pi ta ti je li u
skla du s naelom vla da vi ne pra va pris tup pre ma ko je mu op tueni ka
iju kriv nju ne moemo do ka za ti eli mo kaz ni ti za is to to dje lo sa mo
u dru gom pos tup ku i dru gom san kci jom. Te melj no naelo kaz nenog
pos tup ka od vre me na sta rog Ri ma je pre sum pci ja ne vi nos ti: nit ko se ne
moe smat ra ti od go vor nim za kaz ne no dje lo dok mu se ono ne do kae
pred su dom: in du bio pro reo. Iz to ga proiz la zi i da bi re do vi ti re zul tat
okol nos ti da ne ko me dje lo ne moemo do ka za ti tre ba la bi ti pot pu na
ek skul pa ci ja, dak le is kljuenje sva ke od go vor nos ti, a ne sa mo sma-
16
Is ti na, u kas ni joj od lu ci sud je na kon iz mje na i do pu na pot vr dio us tav no st za ko na na-
kon nje go vih iz mje na i do pu na, no sa mo u mje ri u ko joj se za kon od no sio na zloine
ko ji, pre ma od red ba ma meuna rod nog pra va, ne bi bi li pod loni zas ta ri je va nju, kao
to su npr. rat ni zloini ili zloini pro tiv ov jenos ti. Vi di od lu ku maar skog Ustav nog
su da No. 53/1993. (X.13) AB. Vi di ta koer El lis, 1996., 183-184.
17
Ta koer je vano pri mi je ti ti da se do kaz ni stan da rd on kraj raz bo ri te sum nje (beyo nd
rea so nab le dou bt), raz vi jen u an gloa me rikoj sud skoj prak si kao spe ci an stan da rd
prim je njiv sa mo u kaz ne nom pra vu, u kon ti nen tal noj Eu ro pi (kao stan da rd si gur-
nos ti ili iz vjes nos ti) ta koer prim je nju je i u graan skim par ni ca ma. Vi di vie u
Sha pi ro, 1993.
159 (Ne)sav la di ve prep re ke lus tra ci ji: quis cus to diet ip sos cus to des?
nje nje san kci je pro por cio nal no naoj [ne]mo gunos ti da op tueni ku
kriv nju do kaemo.
d. Iza zo vi pote nog (fair) suenja
Pos ljed nji, pos tu pov ni iza zov lus tra cij skim pro ce du rama lei u
inje ni ci da ut vrenje kom pro mi ti ra nos ti od reene oso be (npr. kolabora-
ci je s taj nim sluba ma i sl.) tre ba bi ti re zul tat pos tup ka ko ji udo vo lja va
zah tje vi ma stan dar da pro ces nih ljud skih pra va (pro ce du ral due process
of law). Tak vi su stan dar di danas u Eu ro pi sad rani u l. 6. Kon ven ci-
je za zati tu ljud skih pra va i te melj nih slo bo da kao stan dar di tzv. pote-
nog suenja (fair trial). Budui da su sve tran zi cij ske zem lje Eu ro pe
pos ta le la ni ca ma Vijea Eu ro pe, one su sa mim ti me ujed no i pot pis-
ni ce Eu ropske kon ven ci je za zati tu ljud skih pra va i te melj nih slo bo da
(EHCR), i pod lone ju ris dik ci ji Eu rop skog su da za ljud ska pra va.
Sud u Stras bour gu imao je ta ko pri li ke u vie se nav ra ta iz jas ni ti
o suk lad nos ti lus tra cij skih pro ce sa sa stan dar di ma iz EC HR-a, npr. u
sluaje vi ma ko ji su se od no si li na Polj sku,
18
Slo vaku
19
i Lat vi ju.
20
U
veini tih sluaje va (iz nim ka je sluaj da no ka), sud je ut vr dio po-
vre de l. 6. st. 1. EC HR-a. Raz lo zi su bi li ve za ni uz okol no st da je u
kon kret nim lus tra cij skim pos tup ci ma bi lo pov ri jeeno pra vo na jed na-
ko pos tu pa nje (jed na kop rav no st), ili naelo jed na kos ti pro ces nih sred-
sta va (equa li ty of ar ms), npr. uto li ko to zbog zati te drav ne taj ne
stran ka ma iz pos tup ka ni je bio omo guen jed nak pris tup re le van tnoj
do ku men ta ci ji, pos tup ci su veinom bi li zat vo re ni za jav no st, a ak su i
raz lo zi pre su da u ne kim sluaje vi ma bi li sa mo dje lo mino prio peni.
Je dan tip ar gu men ta bio je za jed niki svim ci ti ra nim od lu ka ma
Eu rop skog su da: prem da se ni je do vo di lo u pi ta nje le gi tim no st lus tra-
cij skih nas to ja nja kao tak vih, po kuava le su se od re di ti jas ne i stro ge
gra ni ce za lus tra cij ske prak se i pro ce du re. Sud je poti vao po vi jes nu
pot re bu za lus tra ci jom na kra ju 1990-ih: Drava ima op rav dan in te res
za pro voenje lus tra ci je u od no su na oso be ko je ob naaju naj vani je
jav ne fun kci je. Meutim, is to dob no je nag laeno da ako drava
pro vo di lus tra cij ske mje re, mo ra osi gu ra ti da se svim oso ba ma ko je
su im pod lone omo gui uiva nje svih pro ces nih jam sta va ko ja im ja-
mi Kon ven ci ja, u pog le du svih pos tu pa ka koji su u ve zi s pro ved bom
18
Sluaj Ma tyjek pro tiv Polj ske (38184/03), pre su da od 24. trav nja 2007.; Bo bek pro tiv
Poljske (68761/01), pre su da od 17. sr pnja 2007.
19
Tu rek pro tiv Slo vake (57986/00), pre su da od 14. ve ljae 2006.
20
da no ka pro tiv Lat vi je (58278/00), pre su da od 16. ouj ka 2006.
160 ALAN UZELAC
tak vih mje ra. Eu rop ski sud prih va tio je te zu da u ne kim si tua ci ja ma
pos to ji vaan dravni in te res da se sauva taj no st od reenih do ku me-
na ta, ak i onih ko ji su nas ta li za vri je me prolog reima; meutim,
tak ve se si tua ci je mo gu smat ra ti sa mo vr lo iz nim ni ma.
21
U svim raz mat ra nim lus tra cij skim sluaje vi ma Eu rop ski je sud u
ob zir uzeo ut je caj pro las ka vre me na. Nag laava jui da je dos ta vreme-
na pro tek lo od do gaaja o ko ji ma je ri je (kao i do ka za ko ji ma se do ka-
zu je to se bi lo do go di lo), sud je smat rao da ako se u kon kret nim
okol nos ti ma po je di nanog sluaja ne do kae sup rot no, ne moe se
smat ra ti da pos to ji kon ti nui ran i ak tua lan jav ni in te res zbog ko je ga bi se
mog la na met nu ti og ra nienja u pris tu pu ma te ri ja li ma ko ji su oz naeni
kao povjer lji vi u do ba prolo ga reima. Raz log je u to me to lus tra cij-
ske pro ce du re je su, po svo joj vlas ti toj na ra vi, us mje re ne na ut vriva nje
inje ni ca ko je su se do go di le u ko mu nis tikoj eri, te ni su iz rav no po-
ve za ne sa sa danjim fun kci ja ma i dje lat nos ti ma tajnih slubi.
22
ak i u lat vij skom sluaju, u ko je mu Ve li ko vi jee Eu rop skog su da
ni je ut vr di lo pos to ja nje pov re de pra va za ja menih Kon ven ci jom (ali
uz mno gob roj na iz dvo je na milje nja), zak ljuak su da bio je go to vo
is tov je tan. S jed ne se stra ne uze la u ob zir iz nim no st po vi jes nih okol-
nos ti. Veina u su du ni je nala da su na met nu ta lus tra cij ska og ra nienja
ni ti ar bit rar na ni ti nep ro por cio nal na u od no su na kon kret no vri je me i
mjes to: Prem da se tak va mje ra [tj. is kljuenje kan di da ta ko ji pri pa-
da ju pro ko mu nis tikim stran ka ma iz par la men tar nih iz bo ra] re do vi to
ne bi mog la smat ra ti prik lad nom u kon tek stu po li tikog sus ta va, na
prim jer u dravi ko ja ima raz vi je nu tra di ci ju de mok rat skih us ta no-
va ko ja fun kcio ni ra vie de set ljea ili sto ljea, ona se sve jed no moe
sma trati prih vat lji vom u Lat vi ji, ima jui u vi du po vi jes no-po li tiki
kon tek st ko ji je do veo do nje zi na prih vaanja, te uzi ma jui u ob zir
pri jet nju no vom de mok rat skom po ret ku od stra ne no vog uz le ta ide ja
ko je bi, ako uz mu za ma ha, mog le bi ti spo sob ne po nov no us posta vi ti
sta ri reim.
23
S dru ge stra ne, sud je iz riito upo zo rio na og ra nienu
na rav i vre men ske gra ni ce lus tra cij skih mje ra, ti me iz rav no upo zo ra-
va jui lat vij ske vlas ti da bi u slje deim sluaje vi ma mo gao pro mi je ni ti
svoj stav: Va lja pri mi je ti ti da je Us tavni sud u svo joj od lu ci od 30.
ko lo vo za 2000. na loio lat vij skom par la men tu da od re di ro ko ve do
ko jih e se og ra nienje prim je nji va ti. U svjet lu to ga od reenja, prem-
21
Ma tyjek pro tiv Polj ske, t. 62.
22
Bo bek pro tiv Polj ske, t. 57.
23
da no ka pro tiv Lat vi je, t. 133.
161 (Ne)sav la di ve prep re ke lus tra ci ji: quis cus to diet ip sos cus to des?
da se da nas ne moe smat ra ti da je Lat vi ja pre ko raila iro ke gra ni ce
dis kre ci je (mar gin of ap pre cia tion) po l. 3. Pr vog pro to ko la Kon ven-
ci je, sva ka ko se mo ra rei da je lat vij ski par la me nt duan da za kon sko
ogra nienje pod vr ga va nep re kid nom po nov nom raz mat ra nju ka ko bi
ono to krae tra ja lo. Ta kav zak ljuak ini se jo op rav da ni jim u kon-
tek stu okol nos ti da je Lat vi ja da nas sta bil ni ja no to je bi la, in ter alia
i zbog svo je ga uk ljuiva nja u eu rop ske in teg ra ci je. Sto ga bi pro pu st
lat vij skog za ko no dav ca da ak tiv no po duz me ko ra ke u tom smje ru mo-
gao re zul ti ra ti i dru kijim ut vrenjem su da.
24
3. Or ga nizacij ske i per so nal ne prep re ke:
Ka ko lus tri ra ti lus tra to re?
a. Su do vi kao ti je la lus tra ci je
Na kon to smo raz mot ri li prav ne prep re ke lus tra ci ji u pod ruju
ma te ri jal no ga i pro ces nog pra va kao i pra vi la o do ka zi va nju, nas ta vit
emo s raz mat ra njem or ga ni za cij skih po tekoa. Jed na od njih od nos
se na sas tav i kak vou ti je la ko ja bi tre ba la bi ti od go vor na za pro ved bu
lus tra cij skih pro ce sa. Ka ko se lus tra cij ski pro ce si od no se pri mar no na
one ko ji ob naaju vi so ke slube, pr vo pi ta nje ko je se na mee je pi ta nje
jam stava da se pos tu pak pro ve de od stra ne kom pe ten tnih, ne za vis nih
i nep ris tra nih ti je la.
Tak va ti je la tre ba la bi, pre ma stan dar di ma iz l. 6. EC HR-a, re do-
vi to bi ti su do vi. Meutim, ni u tran zi cij skim zem lja ma su do vi ni su
ni ka da bi li izo li ra ni od os tat ka drutva, ba nap ro tiv. Vi so ki pra vo sud ni
dunos ni ci bi li su (a di je lom jo uvi jek je su) ime no va ni uz prim je nu
pro ce du ra ko je re do vi to ni su bi le us mje re ne na ime no va nje naj spo-
sob ni jih i naj kva li tet ni jih kan di da ta. Sto ga se pi ta nje lus tra ci je mog lo
pos ta vi ti i u odnosu na su ce ko ji su svo ju pra vo sud nu ka ri je ru bi li
za poeli u raz dob lju bi veg reima. Je dan od tak vih prim je ra iz naeg
ne pos red nog sus jed stva je st npr. lus tra cij ski pa rag raf
25
pre ma ko je mu
nit ko tko je sud je lo vao u pos tup ci ma u ko ji ma su vri jeana ljud skih
pra va ni je mo gao pos ta ti su dac.
26
24
Ibid. t. 135.
25
l. 8. st. 3. Za ko na o su dakoj slubi Re pub li ke Slo ve ni je, Urad ni li st 19/94.
26
Ta je od red ba bi la pred met preis pi ti va nja us tav nos ti, a Us tav ni sud ju je pot vr dio, od-
reujui meutim dalj nja pra vi la za nje zi nu is prav nu prim je nu. Us tav ni sud Slo ve ni je,
od lu ka U-1-83/93 od 14. sr pnja 1994. Usp. pri je vod te od lu ke u aso pi su Iu dex, vol. 3
(1995).
162 ALAN UZELAC
Ako su i sa mi su ci pod sum njom zbog svo jih ve za s bi vim re-
imom, u ve li koj se mje ri moe pos ta vi ti pi ta nje ka ko lus tra cij ski
pos tup ci u ko ji ma oni ima ju zad nju ri je mo gu le gi tim no os tva ri ti
pos tav lje ne ci lje ve. Quis custo diet ip sos cus to des?
27
In teg ri tet lus tra-
to ra moe bi ti za ja men sa mo ako su oni sa mi bes pri je kor ni; ako ni su,
do vo di mo se u zaara ni krug lus tra ci je lus tra to ra a to je je dan od
te melj nih pa ra dok sa ko ji se od no se na per so nal nu kom po nen tu lus tra-
cij skih pro ce du ra.
b. Pra vo sue i div lja lus tra ci ja: ne ka hr vat ska is kus tva
Nas ta vit emo s pred stav lja njem dalj njih or ga ni za cij skih po tekoa
u pro ved bi lus tra ci je prav nim sred stvi ma. Ona su, ovaj put, po ve za na s
ak tual nim tren do vi ma u us pos tav lja nju us tav nog naela pod je le vlas ti.
Glav ni se ar gu men ti od no se na sud be nu gra nu vlas ti, a iz vo de se ka ko
na o peni toj ra zi ni, ta ko i na ra zi ni kon kret nog prim je ra sluaja pra-
vo sud nih re for mi u Hr vat skoj.
Fra nz Neu ma nn tvr dio je da je ne za vis no i nep ris tra no pra vo sue
posljed nji, nes vo di vi mi ni mum de mok ra ci je (Neu ma nn, 1975., 53).
Up ra vo sto ga lus tra ci ja u re do vi ma prav nih pro fe si ja, pri je sve ga suda-
ca i drav nih od vjet ni ka, mo ra ima ti po seb nu vanost. No, up ra vo je
taj pro ces iz nim no teak i os jet ljiv. Is ti in stru men ti koji su ob li ko va ni
ra di zatite vla da vi ne pra va mo gu se, nai me, u tom pro ce su pro met nu ti
u vlas ti tu sup rot no st.
Tak vo to do go di lo se up ra vo de ve de se tih go di na u Hr vat skoj, u
pro ce su pr vog ime no va nja su da ca i drav nih od vjet ni ka u Hr vat skoj
pre ma us tav nim pravi li ma ko ja su traila da su ce ime nu je i raz r jeuje
po seb no ti je lo, Drav no sud be no vi jee (DSV). To je ti je lo, za milje no
jo 1991. kao ti je lo ko je iz raava pro fe sio nal nu au to no mi ju sud be ne
vlas ti, pr vi put ime no va no i poelo dje lo va ti tek pet go di na kasni je,
1996. go di ne.
U meuv re me nu je u su dakim re do vi ma bio pro ve den pro ces ti he
lus tra ci je,
28
u ko joj su mno gi su ci i dravni od vjet ni ci bi li ne for mal-
27
Tko uva uva re? La tin ska fra za iz dje la rim skog pjes ni ka Ju ve na la, Sa ti re 6, 346-348.
28
Iz raz ti ha lus tra ci ja im pli ci ra, za raz li ku od kon cep ta div lje lus tra ci je ko ji se do-
gaao u dru gim sred njoeu rop skim drava ma (Wil lia ms/Fowler/Szczerbiak, 2005., 32)
da se ob raun s oni ma ko ji su se smat ra li ne po dob ni ma do go dio bez jas nih ob janje-
nja, po ne kad i bez ikak vih ob janje nja. Zajed nika cr ta oba fe no me na je u to me to su
bi li ute me lje ni na do ka zi ma dvoj be ne vri jed nos ti, na pr vi pog led po li tiki mo ti vi ra ni,
te du bo ko tet ni i ra zor ni za jav ni ivot.
163 (Ne)sav la di ve prep re ke lus tra ci ji: quis cus to diet ip sos cus to des?
nim me to da ma pri si lje ni na pus ti ti svo je fun kci je, ri jet ko iz le gi tim nih
raz lo ga, a go to vo ni kad s jas nim ob janje njem.
29
No, jo vani je, ka da
je no vo ti je lo, DSV, preu ze lo pro ces ime no va nja, od sa mog je poet ka
pos ta lo jas no da se pra vac i po li ti ka nee pro mi je ni ti. Ba nap ro tiv,
Drav no sud be no vi jee, ti je lo vein ski sas tav lje no od sa mih su da ca,
ali ko je je odab ra la i ime no va la ta danja po li tika veina u Sa bo ru,
po ka za lo se u svo je mu dje lo va nju kao opas ni je, tet ni je i dje lot vor ni je
ne go li pret hod na ti ha po li tika istka u pra vo sud nim re do vi ma. Ve
su nje go va pr va ime no va nja (ko ja su za one su ce ko ji nisu ime no va ni
ima la fak tiki uinak ot ka za) po ka za la svo jev r sni in ver zni lus tra cij ski
ak ti vi zam: pot vrene su i ime no va ne raz liite oso be ko je su se is ka za le
oda no u pret hod nim i ak tual nim po li tikim reimi ma, a raz ri jeeni
ne ki kan di da ti ko ji su se is ka zali kao is tin ski bor ci za kom pe ten tno st i
ne za vis no st u pra vo sud nim re do vi ma.
30

Vje ro jat no je naj bo lji pri m jer tak ve po li ti ke bi lo raz r jeenje Vladi-
mi ra Pri mor ca, su ca Vr hov nog su da ko je ga su nje go ve ko le ge sma tra li
naj bo ljim kan di da tom za pred sjed ni ka tog suda, a ko ji je um jes to to-
ga nei me no va njem iz gu bio su daku fun kci ju. Su dac Pri mo rac, ko ji
se is ka zao svo jim ne kom pro mis nim sta vom te pote nim i smje lim
od lu ka ma u ko ji ma je zas tu pao naelo za ko ni tos ti, bio je lus tri ran
up ra vo zbog osob nog in teg ri te ta i principi jel no ga, us prav nog sta va
u svo je mu jav nom dje lo va nju.
31
Nje go vo bes kom pro mis no dranje
i dos ljed na ne za vis no st ini li su se opas nim za ta danju Tuma no vu
po li ti ku ko ja je traila je din stve nu pot po ru tzv. dravot vor noj po li ti ci.
Po ma lo je pa ra dok sal no da se nje go vo raz r jeenje moe pri pi sa ti ti je lu
ko je bi tre ba lo osi gu ra va ti jam stva pote nog pos tu pa nja, ko rek tnos ti u
lu stra cij skim prak sa ma i pro fe sio nal ne kva li te te i ne za vis nos ti sud stva
u de mok rat skoj dravi ute me lje noj na vla da vi ni pra va; jed na ko se tako
iro ninom moe doi ma ti dalj nji raz voj, u ko je mu je Pri mo rac, iz baen
29
U tom je raz dob lju, pre ma po je di nim oc je na ma, oko 40% su da ca na pus ti lo sud stvo,
ne ki zbog od las ka u od vjet nitvo, ne ki zbog od las ka na ne ku dru gu fun kci ju, ne ki na
vlas ti ti zah tjev, a zna tan broj njih zbog raz r jeenja bez ob raz loenja. Usp. Di ka, 2008.,
59. Is ti au tor iro nino zak ljuuje da je pro ve de na lus tra ci ja su dako ga kad ra me to da-
ma ko je su bi le prim je re ne o pem sta nju prav nos ti no vous pos tav lje ne drave ti je kom
pr ve tri i pol go di ne nje zi na pos to ja nja, a da je re zul tat bio da se zbog ne dos tat ka
pro milje ne, ob jek ti vi zi ra ne, od go vor ne kad rov ske po li ti ke pro ve de na lus tra cija ni je
is ko ris ti la za po bo ljanje kad rov ske struk tu re u sud stvu pre ma kri te ri ji ma strunos ti,
pro fe sio nal no ga in teg ri te ta itd., ne go je uinje no up ra vo sup rot no. Di ka, 2008., 60.
30
Vie o to me u Uze lac, 2000.; v. i Uze lac, 1995.
31
Nje go vi se sta vo vi mogu naj bo lje oc je nji va ti iz nje go vih vlas ti tih dje la vi di Pri mo rac,
2000.; vie o Pri mor cu u Ko lo, 2001.
164 ALAN UZELAC
iz pra vo sud nih re do va, bio pri si ljen na to da se pos ve ti po li ti ci, u ko joj
je dje lo vao kao opo zi cij ski zas tup nik u Sa bo ru.
Na kon smr ti pred sjed ni ka Tuma na i us pos tav lja nja rav no tee u
in sti tu cio nal nom dje lo va nju svih gra na drav ne vlas ti, po li tike su
eli te poele oz bilj ni je uzi ma ti u ob zir ne za vis no st pra vo sua, no ne
za to to bi im se to svialo, ve sto ga to sre dita po li tike moi vie
ni su bi la ta ko snana i ut je caj na kao u de vedese ti ma.
32
Taj je po mak
teita ta koer ut je cao i na dje lo va nje DSV-a. To je ti je lo, iji je sas tav
re for mi ran u us tav nim prom je na ma iz 2000. i 2010. go di ne, pos ta lo
ma nje po ve za no i su bor di ni ra no po je di nim po li tikim im be ni ci ma
ili no si te lji ma po li tike moi. Meutim, du go se vre me na nita ni je
ra di kal no pro mi je ni lo u pos tup ku ime no va nja, gdje je, um jes to jas nog
in sis ti ra nja na zna nju i spo sob nos ti ma, u pro ces do mi ni ra lo in di vi dual-
no lo bi ra nje te nas to ja nje za od rava nje sta tu sa quo u pra vo sud nim re-
do vi ma. Ne ka danja prak sa ime no va nja na te me lju te le fon skih po zi va
po li tikih moni ka u 2000-im se pret vo ri la u ime no va nje na te me lju
te le fon skih po zi va ko le ga, pri ja te lja i roaka, a ko nani je us pjeh ovi-
sio o spo sob nos ti kan di da ta da se po vee s do volj nim brojem la no va
Vijea, ko je je dje lo va lo kao gla saka maine ri ja ko ja je pro mi ca la
na jus pjeni je lo bis te. I na dru goj stra ni, ka da je ri je o ste gov noj od-
go vor nos ti i kri te ri ji ma kva li te te ra da, DSV ni je bio spo so ban pos ta-
vi ti jas ne i od lune kri te ri je. Nap rotiv, nje go va spo ro st i neod lunost
u dis cip lin skim pos tup ci ma sla la je po ru ku da se ne za vis no st sud stva
sa da tre ba shva ti ti kao od sut no st sva ke drutve ne od go vor nos ti. Tak-
vim je dje lo va njem DSV pri do nio jav nim kri ti ka ma pra vo sua, ko je
su poele go vo ri ti o hrvat skim su ci ma kao o zatienim ivo ti nja ma,
sve tim kra va ma ili ak rat nim pro te ri ma.
U ovom je kon tek stu pos ljed nji pa ra do ks u inje ni ci da se ne fun k-
cio ni ra nje pra vo sua bi lo pret vo ri lo u pr vok las no pi ta nje u ok vi ri ma
pro ce sa prid ruiva nja Eu rop skoj uni ji.
33
Pos ljed nja zat vo re na gla va u
pris tup nim pre go vo ri ma bi la je gla va 23, o pra vo suu i ljud skim pra-
vi ma.
34
Re for ma pra vo sua pre poz na ta je i vanj sko po li tiki kao svo-
32
O ra nim nas to ja nji ma da se re for mi ra pro ces ime no va nja su da ca vi di vie u Uze lac,
2002.
33
Vi di vie u Uze lac, 2006.
34
Otvarajui pris tup ne pre go vo re, Eu rop ska ko mi si ja je ut vr di la da u Hr vat skoj pra-
va graana jo ni su u pot pu nos ti sud ski zatiena u skla du s us tav nim od red ba ma
(Milje nje, 2004., 18). Dvi je go di ne kas ni je, EK je jo uvi jek smat ra la da su re for me
pra vo sua jo uvi jek u poet noj fa zi, a pra vo sud ni sus tav i da lje tr pi oz bilj ne ne do-
stat ke (Prog re ss re po rt, 2006., 8). Fun kcio ni ra nje pra vo sua bi lo je u pr vom pla nu
165 (Ne)sav la di ve prep re ke lus tra ci ji: quis cus to diet ip sos cus to des?
jev r sni pro ce du ral ni pre duv jet za sva ki mo der ni prav no re gu li ra ni me-
ha ni zam drutve ne regu la ci je (bez ob zi ra je li ri je o stva ra nju ok vira
za raz voj gos po dar stva, stra ne in ves ti ci je, ili o ob raunu s preos ta lim
pi ta nji ma iz bre me ni te prolos ti). Prob lem ko ji se ov dje ja vio bio je u
to me to su sil ni ce na ko ji ma se u pre go vo ri ma in zis ti ra lo vuk le u dva
raz liita smje ra, ta ko da je upit no je li se na kra ju i to po mak lo.
S jed ne stra ne, i eu rop ski su pre go va rai za go va ra li sud be nu ne za-
vis no st i vla da vi nu pra va, pod rava jui, pre ma uzo ri ma ne kih dru gih
drava, in sti tu ci je sud ske sa moup ra ve i au to no mi je kao to su DSV,
35

te po tiui os ni va nje dru gih slinih, kao to su Pra vo sud na aka de mi ja
i Drav na ko la za pra vo sud ne dunos ni ke. No, up ra vo tak va ideo lo-
gi ja, tj. tak ve in sti tu ci je i struk tu re bi le su u ve li koj mje ri skep tino
(ako ne i nep ri jatelj ski) nas tro je ne pre ma dru gom, sa da kri tini jem
di je lu eu rop skih nas to ja nja u pra vo sud noj sfe ri pre ma nas to ja nju da
se osi gu ra od go vor no, dje lot vor no i kom pe ten tno pra vo sue ko je slui
in te re si ma svih svo jih ko ris ni ka i drutva u cje li ni. Iz tog se razlo ga i
sve re for me u pra vo sud noj sfe ri do sa da mo gu oci je ni ti u naj bo lju ru ku
kao po lo vine bez ob zi ra na inje ni cu oko nanja pre go vo ra i, do due
ne volj ko da no, ze le no svjet lo od stra ne in sti tu ci ja EU.
4. Zav rne na po me ne
Lus tra ci ja je u Eu ro pi u ak tua lnom tre nut ku ma nje-vie stvar pro lo-
s ti, prem da bi se po mno gim ele men ti ma mog lo tvr di ti da nje zin o pi
ok vir tran zi ci ja ni ti na kon vie od dva de set ljea ni je zav ren i
prev la dan. Da nas se na lus tra ci ju kao real po li tiki po jam i plat for mu
ba rem u hrvat skom kon tek stu os la nja ju sa mo raz mjer no mar gi nal ni
po li tiari i po li tike stran ke i frak ci je, a agen da lus tra ci je veinom se
po ve zu je sa sna ga ma ko je gle da ju unat rag, a ne unap ri jed. No, ako je
lus tra cij ski pro ces kao ideo loka pod lo ga da nas pas s, njegovo sus tav-
no teo rij sko i em pi rij sko is traiva nje ite ka ko je vano, ne sa mo zbog
to ga da se is trai i do ku men ti ra zbi va nja u pro tek la dva de set ljea ne go
i slje deih pet go di na, us pr kos okol nos ti da su stan dar di EU u tom pod ruju jo vr lo
uid ni, a stu panj har mo ni za ci je vr lo nizak. Ko nano je, vie zbog po li tikih raz lo ga,
pog lav lje 23. bi lo zat vo re no, za jed no s pog lav lji ma 8. (trino nat je ca nje) te 33. ( nan-
cij ske i pro raun ske od red be), na meuv la di noj kon fe ren ci ji 30. svib nja 2011., ka da su
i for mal no zak ljueni pris tup ni prego vo ri. Dalj nje kom pli ka ci je u ovom pod ruju ipak
su vr lo iz vjes ne. O pro ce su pris tu pa nja EU i pra vo sud nim re for ma ma u Hr vat skoj v.
vie u Uze lac 2011.
35
O sud be nim vi jeima u Eu ro pi usp. Voer ma ns/Albers, 2003.
166 ALAN UZELAC
i za to da se iz vu ku pou ke u ve zi s pro ce si ma ko ji se od vi ja ju drug dje,
kao i mo guih slinih zbi va nja u bu dunos ti. Za pros tor ju gois tone
Eu ro pe, lus tra ci ja je da nas ak tual ni ja u svo me dru gom, de ri vi ra nom
va lu ne vie kao ob raun s to ta li tar nom ko mu nis tikom prolo-
u, ne go kao ob raun s neto re cen tni jim au to ri tar nim i to ta li tar nim
reimi ma iz de ve de setih go di na, pa i kao ob raun s to ta li ta ris tikim
me to da ma vla da vi ne i nji ho vim pro ta go nis ti ma uo pe. S dru ge stra ne,
no vi val lus tra ci je na vi di ku je u ne ta ko da le kom sus jed stvu: ini se da
e se sline po tekoe, pog reke, pa i in di vi dual ne i skup ne tragedi je
po nav lja ti u zem lja ma sje ver ne Af ri ke, Blis kog is to ka i junog Me di-
te ra na prim je ri Ira ka, Egip ta ili Li bi je po ka zat e to u vr lo blis koj
bu dunos ti.
Pou ka ovo ga tek sta mog la bi se saeti u kon sta ta ci ji da, iz prav ne
per spek ti ve, lus tra ci ja pred stavlja po se ban iza zov. Ona je, da se po-
sluimo kan tov skim rjeni kom, u tre nu ci ma stvar ne ili in ten di ra ne
prom je ne po li tikih pa ra dig mi nuna, ali ne mo gua mi si ja. Pros tor
za nje zi no us pjeno os tva re nje, ako se uo pe ot va ra, es to je uzak:
pro zor mo gunos ti (win dow of op por tu ni ties) ot va ra se ri jet ko i krat ko,
na je e ne pos red no na kon ve li ko ga po li tikog prev ra ta. Za us pjeh su,
meutim, pot reb ne snane po lu ge: drutve ni kon sen zus, raz bo rita i
um je re na prim je na kom pa ti bil na s ljud skop rav nim zah tje vi ma te poje-
din ci i in sti tu ci je neo ka lja nog in teg ri te ta kao pro ta go nis ti lus tra cij skih
prak si. U pro tiv nom, pa i u vre me ni ma ko ja sli je de, lus tra cij ski pro ce-
si la ko do vo de ili do ne dos tat nih re zul ta ta, ili do nep rih vat lji vih re zul-
ta ta sup rot nih naeli ma vla da vi ne prava i prav ne drave prak si ko je
la ko mo gu zap ri je ti ti pot re bom da se u dog led noj bu dunos ti po ja ve
i to s pra vom zas tup ni ci no vog va la lus tra ci je, ko ji bi tre bao lus tri-
ra ti lus tra to re pret hod nih vre me na. Ideal no ili kan tov ski gle da no,
moda bis mo, sve jed no, tre ba li nas ta vi ti bi ti rea lis tini i in zis ti ra ti na
os tva re nju ne mo gue mi si je. Rea lis tiki od go vor bio bi po ma lo re zig-
ni ran: u pot ra zi za prav dom, pro tek vre me na i pog led unap ri jed ini se
je di nim nep rob le ma tinim od go vo rom i li je kom za nep ravde iz pro-
los ti; ri jeima po pu lar ne kul tu re, the an swer is blowi n in the wi nd.
167 (Ne)sav la di ve prep re ke lus tra ci ji: quis cus to diet ip sos cus to des?
LI TE RA TU RA I IZVORI:
Ce pl, V., (1992.), Ri tual Sac ri ces, Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view,
1992(1):24.
Croa tia 2006. Prog re ss Re po rt, COM (2006.) 649 nal; SEC (2006.) 1385.
Da vid, R., (2003.), Lus tra tion Laws in Ac tion: The Mo ti ves and Eva lua tion
of Lus tra tion Po li cy in the Cze ch Re pub lic and Po la nd (1989.-2001.),
Law and So cial Inqui ry, 28:387-439.
Da vid, R., (2006.), In Exchan ge for Tru th: The Po li sh Lus tra tio ns and the Sou th
Af ri can Am nes ty Pro ce ss, Po li ti kon, 33(1):81-99.
Di ka, M., (2008.), Je li u Re pub li ci Hr vat skoj pro ve de na lus tra ci ja ili o
po loaju su da ca ti je kom pr ve tri i pol go di ne na kon do noenja Us ta va
iz 1990., u: Kre gar/Flego/Ravli (ur.), Hr vat ska ka ko sa da da lje,
Zag reb (2008.), str. 45-60.
Di lem mas of Jus ti ce: How can de moc ratic go ver nmen ts deal wi th the injus ti ces
of their pre de ces so rs wit hout sac ri ci ng the ru le of law? A fo rum on the
re ce nt Hun ga rian con sti tu tio nal cou rt de ci sion up hol di ng sta tu tes of
li mi ta tio ns (1992.), Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, 1992(2):17.
Do rnba ch, A., (1992.), Spe cial Re por ts: Ret roac ti vi ty Law Over tur ned in
Hun ga ry, Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, 1992(1):7.
El lis, M.S., (1996.), Pur gi ng the Pa st: The Cur re nt Sta te of Lus tra tion Laws in the
For mer Com mu ni st Bloc, Law and Con tem po ra ry Proble ms, 59(4):181-196.
El ster, J., (1998.), Co mi ng to Ter ms wi th the Pa st. A Fra mewo rk for the Stu dy of
Jus ti ce in the Tran si tion to De moc ra cy, Ar chi ves Eu ro penes de So cio lo gie,
39(1):7-48.
Kom me rs, D., (1997.), Tran si tio nal Jus ti ce in Eas te rn Ger ma ny, Law and
So cial Inqui ry, 22:829-48.
Kri tz, N. J., (1995.), Tran si tio nal Jus ti ce: How Emer gi ng De moc ra cies Rec kon
wi th For mer Re gi mes, Was hin gton, DC, Uni ted Sta tes In sti tu te of Pea ce
Pre ss.
Let ki, N., (2002.), Lus tra tion and De moc ra ti sa tion in Ea st-Cen tral Eu rope,
Eu ro pe-A sia Stu dies, 54(4):545.
McA da ms, J., (1997.), Com mu ni sm on Trial: The Ea st Ger man Pa st and the
Ger man Fu tu re, in A. Ja mes McA da ms (ed.), Tran si tio nal Jus ti ce and the
Ru le of Law in New De moc ra cies (Not re Da me, In and Lon don:
Uni ver si ty of No tre Da me Pre ss), pp. 239-68.
Neu ma nn, F., (1974.), De mok rat ska i au to ri tar na drava, Zag reb, Nap ri jed.
Opi nion on Croa tias Ap pli ca tion for Mem ber ship of the Eu ro pean Union,
CO M(2004) 257 nal.
Pri mo rac, V., (2000.), Pra vo ri jek, Split, Fe ral Tri bu ne.
Rzep lin ski, A., (1992.), A Les ser Evil: At tem pti ng to de sign a fair lus tra tion
pro ce du re, Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, 1992:3:33.
Sha pi ro, B.J., (1991.), Beyo nd Rea so nab le Dou bt and Pro bab le Cau se:
His to ri cal per spec ti ves on the An glo-A me ri can law of evi den ce, Ber ke ley:
Uni ver si ty of Ca li for nia Pre ss.
Szczerbiak, A., (2002.), Dea li ng wi th the Com mu ni st Pa st or Po li ti cs of the
Pre se nt? Lus tra tion in Po st-Com mu ni st Po la nd, Eu ro pe-A sia Stu dies,
52(4):553-72.
168 ALAN UZELAC
Szczer biak, A., (2003.), Ci vi li sed Lus tra tion? Eva lua ti ng the Po li sh Mo del,
Stu dia Po li tyczne, 14:35-72.
Tei tel, R.G., (2001.), Tran si tio nal Jus ti ce, Oxfo rd: Oxfo rd Uni ver si ty Pre ss.
Tuc ker, A., (1999.), Pa ra noi ds May be Per se cu ted: Po st-to ta li ta rian Ret roac ti ve
Jus ti ce, Ar chi ves Eu ro penes de So cio lo gie, 40(1):56-100.
Uze lac, A., (1995.), Lus tra ci ja, dis kvali ka ci ja, is tka. O pro ce si ma i
us tavno p rav nim prob le mi ma iz bo ra su da ca u pri je laz nom raz dob lju,
Iu dex, 3(1):413-434.
Uze lac, A., (2000.), Ro le and Sta tus of Jud ges in Croa tia, u: Ober ham mer
(ur.), Ric hter bi ld und Rechtsre fo rm in Mit te leu ro pa, Wien, CLC, 23-66.
Uze lac, A., (2002.), Amen dmen ts to the Law on Cour ts and Law on Sta te
Ju di cial Coun cil Ele men ts of the Re fo rm of the Or ga ni za tio nal Ju di cial
Le gis la tion, Croa tian Ju di cia ry: Les so ns and Per spec ti ves,
Zag reb, Hel sin ki Com mit tee, 37-80.
Uze lac, A., (2006.), The Ru le of Law and the Croa tian Ju di cial System: Cou rt
De lays as a Ber rier on the Road to Eu ro pean Aces sion, in: Fro si ni/Lupoi/
Marchesiello (e ds.), A Eu ro pean Spa ce of Jus ti ce, Ra ven na, 87-108.
Uze lac, A., (2011.), EU als Ka ta lysa tor oder Hin der nis fr Re for men?,
Blic kpun kt Kroa tien, Zag reb, Fried ri ch Ebe rt Stif tu ng, Nr. 12 (Mrz 2011.).
Vla di mir Pri mo rac in me mo riam (2001.), Ko lo, 11(2):120-143.
Voer ma ns W.; Al be rs, P. (2003.), Coun ci ls for the Ju di cia ry in EU Coun tries,
Stras bou rg: Eu ro pean Council for the Ef cien cy of Jus ti ce (CEPEJ).
Wer le, G., (2005.), Prin cip les of In ter na tio nal Cri mi nal Law, The Ha gue:
T.M.C. As ser Pre ss.
Wil lia ms, K., (2003.), Lus tra tion as the Se cu ri ti za tion of De moc ra cy in
Czec hos lo va kia and the Cze ch Re pub lic, Jour nal of Com mu ni st Stu dies
and Tran si tion Po li ti cs, 19(4):1-24.
Wil lia ms, K., Fowler, B., Szczer biak, A., (2005.), Explai ni ng Lus tra tion in
Cen tral Eu ro pe: A Po st-com mu ni st Po li ti cs Ap proa ch, De moc ra ti za tion,
12(1):22-43.