Arhitektura Interneta: Internet je kolekcija autonomnih sistema (ASs - autonomous

systems).ASs su interneti pod administrativnom kontrolom jednog entiteta. ASs su

povezani sa jezgrom osnovne mree koja je AS takoe. podmree u AS su povezane
pomo!u rutera (unutra"njih pristupa). unutra"nji pristupi (ruteri) komuniciraju pomo!u
Interior #ate$ay %rotocols& I#%s (protokola unutra"njih pristupa). ASs su povezani
pomo!u rutera (spolja"nji pristupi). spolja"nji pristupi komuniciraju pomo!u '(terior
#ate$ay %rotocols& '#%s. krajnji sistem -) host. I#*% (Internet #roup *anagment
%rotocol). podrava multiprenos. A+% (Address +esolution %rotocol). prevodi I% adresu
u *A, adresu. +A+% (+everse Address +esolution %rotocol). do-ijanje sim-oli.ke I%
adrese iz *A, adrese
I% - Internet %rotocol. dizajniran za kori"!enje u meuso-no povezanim sistemima
/packet-s$itched0 komunikacione mrea ra.unara& o-ez-euje 1unkciju rutiranja kroz
vi"estruke mree. o-ez-euje 1ragmentaciju i ponovno sklapanje duga.kih datagrama&
ako je to potre-no& za prenos kroz mree /malih paketa0
nema garancija da !e datagram -iti dostavljen. o-ez-euje sredstva za adresiranje izvora
i destinacije 2,%s i 34%s u razli.itim mreama
prenosi in1ormacije pri prvenstvenoj& siguronosnoj klasi1ikaciji i podeli 2,% segmenata
speci1icira internet adrese
o IP (Internet Protocol) vr"i adresiranje ra.unara u mrei.
o IP adresa jedinstveno identi1ikuje svaki host u mrei. 5ost moe -iti
ra.unar&terminal& ruter& pa .ak i ha-.
o I% adresa je niz od 67 nule i jedinice& tj. 8 okteta (-ajta) nula i jedinica. 9vakav
na.in adresiranja -io -i jako komplikovan za stalnu upotre-u& pa se koristi
decimalna reprezentacija uz upotre-u ta.aka (dotted-decimal representation) gde
se svaki oktet prevodi u svoj decimalni ekvivalent& a oni se meuso-no odvajaju
ta.kama.
o :a primer I% adresa:
o ;<<<<<<< ;;;;;;;; ;;;;;;;; ;;;;;;;<
o se zapisuje kao:
o <7=.;.;.<.
I,*% Internet ,ontrol *essage %rotocol
o integralni deo I%& koji se mora implementirati u svakom I% modulu
I,*% poruke in1ormi"u o pro-lemima u komunikacionom okruenju
I,*% poruke se prenose u I% datagramima
2,% - 2ransmission ,ontrol %rotocol
> 2,% (protokol kontrole prenosa)
konekciono orjentisan& end-to-end (host-to-host) pouzdani protokol
o-ez-euje pouzdani process-to-process komunikacioni servis u
multimrenom okruenju
prenosi sve podatke u jedinicama& koje se nazivaju segmenti
"alje i prima segmente in1ormacija promenljivih duina koji su priloeni
uz /koverte0 I% datagrama
implementiran je samo u krajnjim sistemima
34% - 3ser 4atagram %rotocol
> nepouzdan& nekonektivni end-to-end (host-to-host) protokol
> pretpostavlja da se I% koristi kao osnovni protokol
> transakciono orjentisan& za"tita isporuke i kopija nije zagarantovana
> traenje aplikacija koje nalau pouzdanu isporuku tokova podataka tre-a da
koristi 2,%
> implementiran je samo u krajnjim sistemima
Aplikacioni sloj
%rimeri protokola aplikacionog sloja su:
> S*2% (Simple *ail 2rans1er %rotocol)
o-ez-euje osnovne mehanizme za prenos elektronske po"te
> ?2% (?ile 2rans1er %rotocol)
protokol koji se koristiti za prenos datoteka izmeu ra.unara
> 2'@:'2
omogu!ava korisniku sa terminala da uti.e na program koji se izvr"ava u drugom
hostu
> S:*% (Simple :et$ork *anagement %rotocol)
o-ez-euje nadgledanje i upravljanje mreom ra.unara
> A992% (A992strap %rotocol)
do-ija in1ormacije o kon1iguraciji& uklju.uju!i I% adrese
'nkapsulacija podataka
u 2,%BI% mreama
> 'nkapsulacija
- postavljanje poruke u okvir za transport
> 'nkapsulacija podataka za prenos kroz 2,%BI% mree
- 2,% segment ili 34% datagram (2%43) je enkapsuliran u I% datagramu (:%43)
> I% datagram je enkapsuliran direktno u okvir (hardverski okvir) za prenos kroz
prenosni medijum
Internet adrese
> sim-oli.ni nazivi ra.unara
slovni naziv dodeljen ra.unaru
port
jedinstveni indenti1ikator kanala za prenos poruka na jednoj internet adresi
I% adresa - Internet %rotocol adresa
jedinstvena adresa dodeljena mrenom inter1ejsu ra.unara
*A, adresa
adresa 1izi.kog sloja mrenog inter1ejsa
:azivi host-a
4omain :ame System (4:S)
shema imenovanja koja se koristi na Internetu
nazivi host-a se sastoje od niza al1anumeri.kih delova koji su razdvojeni ta.kama
pozicija naziva
C domeni pozicije naziva - top.level domeni&
poddomeni& host
I% adresa
jedinstveno struktuirana adresa
o adresa dodeljena mrenom inter1ejsu .vora (host& ruter...)
o dva mrena inter1ejsa -) dve I% adrese ra.unara (host& ruter...)
o samo jedan mreni inter1ejs -) I% adresa se naziva host adresa
o I% adrese (I% verzija 8) su duga.ke 67 -ita i podeljene su u dvodelnu hijerarhiju
o broj mree - net-id
o broj host-a (on adresira interfejs) - hosta-id
o moe biti podeljen na dva dela -subnet-id i host-id
pet klasa I% adresa
o ta.kasta decimalna notacija
o I% adrese (I% verzija D) su duga.ke <7E -itova
Flase I% adresa:
I% adresa - podmrea
%odmrea
o deljenje jedne mree u vi"e manjih mrea
host-id je podeljen u dva dela
su-net-id i host-id
maska podmree (ili adrese)
o maska koja deli I% adresu na -roj mree i -roj host-a
%rimer I% adrese (klasa A) sa su-net-id
*rea <8=.<=G&;.; se sastoji iz dve mree
<8=.<=G.HE.; i <8=.<=G.6<.;
I%vD
> Fako -i se zadovoljili zahtevi dana"njeg (i -udu!eg) Interneta& I%vD donosi
slede!e karakteristike:
C Ie!i adresni prostor
C Jednostavnije zaglavlje za e1ikasniju o-radu paketa
C 5ijerarhijska struktura mree za e1ikasnije rutiranje
C %odr"ku za "iroko primenjene protokole rutiranja
C %odr"ku za autokon1iguraciju ra.unara
C %odr"ku za -ez-ednost podataka sa IPSec implementacijom
C %o-olj"ana podr"ka za Mobile IP
C 3graena podr"ka za kvalitet servisa (KoS)
C %ove!an -roj multicast adresa
9snovno zaglavlje I%vD
> I%vD zaglavlje je jednostavnije u odnosu na I%v8
4odatna zaglavlja I%vD
> 3 I%vD ve!ina dodatnih opcija se nalazi u dodatnim zaglavljima
> Ie!a e1ikasnost u prenosu paketa& jer se "alju samo potre-na zaglavlja
I%vD adresni prostor
> I%vD adresa je duine <7E -ita
> 2ipovi I%vD adresa
C Unicast C %redstavlja adresu koja se dodeljuje jednom inter1ejsu.
C Anycast C %redstavlja adresu koja identi1ikuje vi"e inter1ejsa koji tipi.no
pripadaju i razli.itim ureajima. %aket koji je poslat na anycast adresu
sti!i !e naj-liem i samo jednom inter1ejsu& koji je vezan za tu adresu.
Foji je naj-lii inter1ejs odreeno je protokolom rutiranja i metrikom.
C Multicast C %redstavlja adresu koja identi1ikuje skup inter1ejsa koji tipi.no
pripadaju razli.itim ureajima. %aket koji je poslat na multicast adresu
-i!e prosleen na sve inter1ejse odreene tom adresom.
> 2001:4170:0000:0000:0000:0000:0000:0112/64
> 2001:4170:0:0:0:0:0:112/64
> 2001:4170::112/64
I%vD tunelovanje
> I%vD sao-ra!aj se enkapsulira u I%v8 pakete& kako -i -io poslat preko I%v8
in1rastrukture.
> 9mogu!eno je izolovanim I%vD mreama da komuniciraju& -ez potre-e za
izmenom postoje!e I%v8 in1rastrukture
Svetsko tri"te L-road-andaM raste
> Arzina razvoja L-road-andaM prevazilazi -rzinu razvoja mo-ilnih komunikacija
> 4e1inicija Aroad-and-a
zavisi od geogra1ije
Triple play mree
> Svaka in1ormacija se moe razloiti na tri osnovna elementa:
C Iideo zapis
C Audio zapis
C %odatke
> *ree koje na kvalitetan na.in prenose sva tri osnovna tipa in1ormacije se
nazivaju Triple play mree
> A2* C osnova broadband mrea u pro"losti
> I% N ethernet C osnova multiservisnih (Triple play) mrea danas
> 9pti.ki ka-lovi i sistemi prenosa su osnovni transportni mehanizam
> Arhitektura Interneta
> Stak TCP/IP protokola
> IP - Internet Protokol
> ICMP - Internet Control Message Protocol
> TCP - Transmission Control Protocol
> UDP - User Datagram Protocol
> Aplikacioni sloj
> Enkapsulacija podataka u TCP/IP mreama
> Internet adrese
> !a"i#i host-a $ra%unara na mrei&
> IP adresa
> IP adresa - podmrea
> 'e"olucija imena i adrese
> IP#( adresni prostor
> IP#( tunelo#anje
> Potre)e "a *)road)and+ pristupom
> )ei%ni *)road)and+
> Standardi )ei%ni *)road)and+
> ,arakteristike odre-enih standarda "a .ireless #e"e
> Triple play mree
> /iMA0 1orum
> /iMA0 Standard
> Po"icija /iMA0-a
> */iMA0+ tehnologije
> IP T2 3 real time, PPV, Conditional Access
> 24D 3 Video on Demand
> Prenos podataka i pristup Internetu
> IP tele5onija
> IP Distance learning
> IP 2ideo nad"or
> IP 2P!
> ADS678 - domet i protok
> 9ta se moe ponuditi korisnicima ADS678: