Mape Uma

F
m
c
s
A
T o f f i Buua Bari Buzan
Biblioteka UM
2
Mapu uma na koricama uradila j e sedanmaestogodinja Jelena Marii
TONTBUZAN
RARTBUZAN
MAPE UMA
Briljantno razmiljanje
Beograd, 1999.
Naslov originala
Tony Buzan, Barry Buzan
THE MIND MAP BOOK
Copyright Tony Bnzcm & Barry Bttzctn 1993
Published by BBC Books
Autorskaprava za Jugoslaviju
Branislav Marii
lzdava
FINESA, Rada Konara la, Beograd
tel./fax 011/437-127; 011M28-536
Ztf izdavaa
Branislav Marii
Urednik
aslav Mani
Prevodilac
Mr J asmina Krpo-etkovi
Recenzija
Prof. dr Miodrag Pani
Lektura
Nevcna Mani
Korektura
Zorica Marii
Priprema za tampu
Studio SKRIPTA
tampa
Kua tampe
tira: 500 primeraka
ISBN 86-82683-03-2
Sadraj
Re unapred...................................................................................... VII
Predgovor...............................................................................................X I
Uvod, Ova knjiga i kako je upotrebiti.............................................. 1
Prvi segment: Prirodna arhi tcktoni ka......................................... 9
I Zadivljujui mozak........................................................... 11
II Veliki umovi...................................................................... 24
III Mozgovi u dilemi............................................................. 28
IV Briljantno razmiljanje..................................................... 45
V Put koji predstoji............................................................... 48
Drugi segment: T emel j i ................................................................. 51
VI Brejnstorming rei............................................................. 52
VII Brejnstorming slika........................................................... 58
VIII Od brejnstorminga do mapiranja uma............................. 64
IX Mapiranje uma.................................................................. 67
Trei segment: Struktura.............................................................. 84
X Vodea naela.................................................................... 85
XI Razvijanje linog stila..................................................... 108
etvrti segment: Sinteza.............................................................. 121
XII Donoenje odluka........................................................... 122
XIII Organizovanje sopstvenih idej a.................................... 129
XIV Organizovanje tuih ideja............................................... 134
XV Pamenje.......................................................................... 140
XVI Kreativno razmiljanje................................................... 145
XVII Grupna mapa uma........................................................... 161
Peti segment: U potreba.............................................................. 169
Odeljak A - Lina upotreba
XVIII Samoanaliza................................................................. 170
XIX Reavanje problema.................................................... 176
XX Rokovnik mapa uma.................................................... 183
Odeljak B - Porodina upotreba
XXI Uenje i prianje pria u krugu porodice................... 188
Odeljak C - Obrazovna upotreba
XXII Razmiljanje................................................................. 206
XXIII Poduavanje................................................................. 213
XXIV Stvaranje rekapitulacione mape uma.......................... 222
Odeljak D - Poslovna i profesionalna upotreba
XXV Sastanci.......................................................................... 230
XXVI Prezentacije................................................................... 243
XXVII Menadment................................................................. 250
XXVIII Kompjutersko mapiranje uma..................................... 268
Odeljak E - Budunost
XXIX U susret briljantnom razmiljanju i mentalno
opismenjenom svetu..................................................... 273
Dodatak.......................................................................................... 293
Beleke velikih umova - test..................................................... 293
Odgovori na test Slike prirodne arhitektonike ...................... 303
Odgovori na test Beleke velikih umova .............................. 305
Bibliografija................................................................................. 307
O autorima................................................................................... 314
RE UNAPRED
Svet se, hteli mi to ili ne, kree od
linearnosti ka ikoninosti. Budu-
nost je u nelinearnoj komunikaciji.
U konnmikaciji koja se grana kao
to to ine nae misli pre no to ih
zarobimo rejit ili fiksacijom na har-
tiju, gde moraju suzbiti svoju pri-
rodu i sabiti se u redjednog linear-
nog sistema.
Milorad Pavi
Sudei po ovim reima Milorada Pavia, budunost je poela! Pred
itaocima je knjiga koja na upravo na ovaj nain otvara vrata novog
veka, ukazujui na mogunost razvijanjajedne pragmatine vetine, uz
pomo koje se jednostavno i sa uivanjem moe ostvariti efikasna i
razgranata komunikacija sa okolinom, jednako kao i sa nepreglednim
svetom sopstvenih misli i oseanja.
Iako glavni koncept u ovom iskoraenju u budunost - briljantno
razmiljanje, i njegovo ostvarenje kroz asocijativne dijagrame, koje
autori ove knjige nazivaju mapama uma, na prvi pogled izgleda kao
sasvim novi sistem, re je zapravo o jednoj nama sasvim bliskoj, ali
sistematski zaboravljanoj vetini koja kroz mehanizam spontanog aso-
ciranja funkcionie u dejim glavama irom planete. Ono to je zaista
novo u mapiranju uma, je jasan metod kojim se ovaj mehanizam dejeg
sanjarenja, briljivo skrivan u mentalnom ivotu odraslih, oslobaa i
usmerava ka praktinim potrebama.
Citalac ima priliku da primenom metoda i tehnika opisanih u ovoj
knjizi postigne zavidne rezultate u poslu, kreativnom razmiljanju,
pripremanju predavanja i prezentacija, hvatanju i pravljenju beleaka,
planiranju, donoenju odluka, reavanju problema, i naroito - u pam-
enju i uenju na svim nivoima.
Urednik
VII
Posveujemo ovu knjigu irenju
slobode Ijudske inteligencije
Zahvalni ca
eleli bismo da izrazimo svoje veliko potovanje i ogromnu zahval-
nost sledeim osobama: naim roditeljima, Gordonu i Din Buzan
(Gordon, J ean Buzan), koji su nas otisnuli na ovo neverovatno pu-
tovanje, a naroito mami za dubinu brige i za dane rada kojima je
doprincla pripremi ovog rukopisa; Vandi Nort (Vanda North), naem
spoljnom uredniku, koja je uloila toliko truda pomaui nam u sas-
tavljanju ove knjige kao to bi neki pisac uloio u pisanje sopstvenog
dela; Loreni Gil (Lorraine Gill), umetnici, za njeno duboko pronicanje
u znaaj prirodc posmatranja, slika i odnosa umetnosti i mozga, pam-
enja i kreativnosti; Debori Buzan (Deborah Buzan) za neprckidno
ohrabrivanje i podrku tokom mnogih godina trajanja ovog projekta;
Majklu D. Gelbu (Michael J. Gelb) za njegovu upornu i pasioniranu
podrku nama, ovoj knjizi i svetu mapiranja uma\ naim prijateljima
koji su proveli toliko vremena itajui razliite verzije i pomaui nam
- Polu i Lin Kolins (Paul, Lynn Collins), koji su nam pored mnogih
drugih stvari pomogli da uvidimo i to da je kvantni skok zaista jedan
mali skok!; Dudi Koldvel (J udy Caldvvell), koja je davala kritike u
pravom smislu te rei, raspaljujui u namaentuzijazam; Donu Hamblu
(J ohn Humble), ija je podrka konceptu mapiranja uma tokom niza
godina davala trajnu emocionalnu snagu; onu Adamu (Sean Adam),
za njegovu ogromnu linu podrku, njcgovo 10-godinje anagaovanje
naprojektu i njegov dosledan prijateljski pritisak na Tonija da izda ve
jednom tu knjigu; Dordu Hjuzu (George Ilughes), koji je prvi
uspeno primenio tehniku mapa uma uenja u kruguporodice; Edvardu
Hjuzu (Edvvard Ilughes), koji je primenio briljantno razmiljanje i
mapiranje uma da bi ,,briljirao na Univerzitetu Kembrid; dr Endrjuu
Strajneru (Andrew Strigncr), koji je pomogao da briljantni um nastavi
da briljira; Piteru Raselu (Pctcr Russcll), ovcku knjigc mozga, za
njegovu neprekidnu podrku; Deraldini vorc (Geraldine Schwartz),
koja je pruila toliko pomoi u gajenju ovog koncepta; Filidi Vilson
(Phyllida \Vilson) koja je uvek pronalazila put kroz najsloenije lavirinte
rvui se sa prekucavanjem ove knjigc; Tonijcvom kancelarijskom osoblju
- Keroli Kouker (Carol Coaker), Kejti Morel (Kate Morrell) i Lesliju
Zahvalnica
Bajesu (Lesley Bias) - koji su omoguili funkcionisanje svih sistema
za sve vreme stvaranja ove knjige, kao i za njihove priloge u vidu mapa
uma; itavoj svojoj BBC ekipi: Niku epmenu (Nick Chapman), direk-
toru proizvodnje, Krisu Veleru (Chris Weller), efu sektora za izdavanje
knjiga, ili Ejblman (Sheila Ableman), efu redakcije, Debori Tejlor
(Deborah Taylor), projektnom uredniku, Keli Dejvis (Kelly Davis),
uredniku sektora rukopisa, Kejti Di (Kate Gee), kontroloru proizvod-
nje, Sari Kid (Sara Kidd), dizajneru, i Denifer Fraj (J ennifer Fry),
prctraivau slika; Martinu i Alison Kuram (Martin, Alison Cursham),
koji su obezbedili letnji predah koji je pomogao da se zapone posao;
Kari, Piteru, Doris, Tanji i Dulijanu Ejr (Caro, Peter, Doris, Tanya,
J ulian Ayre) koji su nam pruili podrku, izdravanje i prelepu kuu
Grinem Hol sa okolinom, gde je i napisan vei deo ove knjige; porodici
Foli (Folley), za pruanje smetaja i radnog prostora izvanrednog
kvaliteta; Piteru Baretu (Peter Barrett), koji je prvi razradio validan
kompjuterski softver za mape uma; i svim maperima uma, briljantnim
misliocima i lanovima kluba Brain Club.
Predgo vo r
Toni: Na svojoj dmgoj godini fakulteta, zakoraivi krupnim koracima
odluno u biblioteku, upitao sam bibliotckarku gdc mogu pronai
knjigu o svom mozgu i njegovoj upotrebi. Ona me je smcsta uputila u
deo biblioteke posveen medicini!
Kad samjoj objasnio da nisam imao nameru da svoj mozak podvrgnem
opcraciji ve da ga upotrebim, utivo sam obaveten da nema takvih
knjiga.
Napustio sam biblioteku zaprepaen.
Kao i drugi oko mene, prolazio sam tada kroz tipino studentsko
hodoasniko napredovanje - sporo saznavanje da koliina akadem-
skog rada sve vie raste i da mozak poinje da se ugiba pod teretom sveg
tog neophodnog razmiljanja, kreativnosti, pamenja, reavanja pro-
blema, analize i pisanja. Takoe, kao i ostali, iskusio sam ne samo
umanjcnje rezultata ve i ubrzano gomilanje negativnih rezultata. Sto
sam vie hvatao beleke i uio, imao sarn, paradoksalno, manje uspeha!
Logina progresija ovih okolnosti mc je dovela do katastrole. Ukoliko
bih smanjio uenje ne bih mogao da upijem neohodne informacije, to bi
progresivno uveavalo loe posledice; ukoliko bih poveao uenje, pravei
vie beleaka, ulaui vie vremena, opet bih srljao u propast.
Odgovor je, kako sam pretpostavljao, morao biti negde u nainu
korienja sopstvene inteligencije i vetine razmiljanja - zbog toga je
dolo do moje napred pomcnutc posetc biblioteci.
Udaljavajui se od biblioteke toga dana, shvatio sam da je moj
neuspeh u pronalaenju potrebne knjige za mene u stvari bio prerueni
blagoslov. J er ako takvih knjiga nije bilo, onda morabiti da sam dospeo
na sasvim nctaknutu teritoriju od zapanjujueg znaaja.
Poeo sam da prouavam sve oblasti znanja za koje sam mislio da
e biti od pomoi u rasvetljavanju osnovnih pitanja:
Kako da nauim kako da uim?
Kakva je priroda mog razmiljanja?
XI
Koje su najbolje tehnike pamenja?
Koje su najbolje tehnike kreativnog razmiljanja?
Koje su najbolje aktuelne tehnike breg i efikasnijeg itanja?
Koje su najbolje aktuelne tehnike razmiljanja uopte?
Da li postoji mogunost razvijanja novih tehnika razmiljanja ili
pak jedne sveobuhvatne tehnike?
Posledica ovih pitanja je bilo to to sam poeo da prouavam
psihologiju, neuro-psihologiju mozga, semantiku, neuro-lingvistiku,
teoriju informacija, pamenje i mnemonike tehnikc, pcrcepciju, krea-
tivno razmiljanje i opte nauke. Postepeno sam shvatio da ljudski
mozak funkcionie efektivnije i efikasnije ukoliko se njegovim razlii-
tim fizikim aspektima i intelektualnim vetinama omogui da rade u
harmoniji jedni sa drugima, a ne da budu razdvojeni.
Najmajunije stvari su davale najznaajnije i u najveoj meri zado-
voljavajue rezultate. Na primer, jednostavno kombinujui dve korti-
kalne vctine rei i boja, transformisao sam svoje hvatanje beleaka.
J ednostavno dodavanje dveju boja mojim bclekama je popravilo nji-
hovo memorisanje za vie od 100 procenata, i to je modajo vanije,
omoguilo mi je da ponem da uivam u tome to radim.
Malo po malo, sveobuhvatna arhitektura je poela da se pomalja, i
dok se to deavalo, poeo sam da, iz hobija, pomaem acima koji su
okarakterisani kao nesposobni za uenje, ,,beznadeni, dislek-
sini, ,,zaostali ili ,,delinkventi. Svi ovi takozvani propali sluajevi
su se ubrzo preobrazili u dobre uenike, a izvestan broj je stigao i do
prvog mesta u svojim razredima.
J ednoj devojici, Barbari, reeno je da ima najnii IQ koji je ikad
zabeleen u njenoj koli. Tokom jednog meseca, uei kako da ui,
poveala je svoj IQ na 160, i na kraju je zavrila kolu kao najbolji ak
svog koleda. Pet, mladi Amerikanac izuzetnog talenta, pogreno
okarakterisan kao nesposoban za uenje, izjavio je (nakon to je
,,razbio vei broj testova kreativnosti i pamenja),J a nisam bio ne-
sposoban za uenje; ja sam bio lien uenja!
U ranim 70-tim godinama ovog veka stigla je vetaka inteligencija,
tako da sam mogao da kupim megabajtni kompjuter i da uz njega
dobijem prirunik za upotrebu od 1.000 strana. Pitam se - s obzirom da
na naem toboe naprednom civilizacijskom stupnju, svi mi dolazimo
na svet sa zauujue kompleksnim bio-kompjuterom, koji je kvadrili-
XII
Predgovor
on puta snaniji od bilo kog poznatog kompjutcra - gde su nai pri-
runici za upotrebu?
Tada sam odluio da napiem seriju knjiga zasnovanih na svojim
istraivanjima: Enciklopedija mozga i njegove upotrebe. Poeo sam
1971. godine, i dok sam pisao, slikanahorizontuje postajalasvejasnija
- razvijao se koncept briljantnog razmiljanja i mapiranja uma.
Na ranim stupnjevima razvoja mapiranja uma, predvideo sam nje-
govu upotrcbu prc svcga za potrcbc pamcnja. Meutim, posle vie
meseci diskusije, moj brat Bari me je ubedio da kreativno razmiljanje
predstavlja jednako vanu primenu ove tehnike.
Bari jeradionateoriji mapiranjaumaizsasvim razliite perspektive,
i njegov doprinos je u ogromnoj meri ubrzao moj razvitak mapiranja
uma. Njegova lina pria je vrlo intrigantna, i najbolje je da je ispria
on sam.
Bari: Susreo sam se sa Tonijevom idejom mapiranja uma 1970. godine,
ubrzo poto sam se i sam doselio u London. U to vreme, ideja je bila u
fazi formiranja, i tek je poela da dobija svoj sopstveni identitet,
razlikujui se od pukog hvatanja beleaka pomou kljunih rei. To je
bio samo jedan deo Tonijevog ireg programa rada na metodama uenja
i na razumevanju ljudskog mozga. Kao povremeni uesnik u Tonijevom
radu, bio sam na rubovima ovog razvojnog procesa. Moje lino ozbiljno
angaovanje na ovoj tehnici poinje onda kada sam poeo da je prime-
njujem u procesu pisanja doktorske teze.
Ono to me je privuklo mapiranju uma nije bila njegova primena u
hvatanju beleaka koja je oarala Tonija, ve u stvaranju beleaka. Bilo
mi je potrebno ne samo da organizujem rastuu masu istraivakih
podataka, ve i da razbistrim svoje misli o uvijenom politikom pitanju
zato mirovni pokreti skoro nikada ne uspevaju da postignu zadate
ciljeve. Moje iskustvo mi je pokazalo da su mape umabile vrlo mono
sredstvo za razmiljanje, jer su mi omoguile da skiciram glavne ideje
i da brzo i jasno sagledam u kakvoj su one meusobnoj vezi. Snabdele
su me izvanredno korisnim prelaznim stadijumom izmeu procesa
razmiljanja i zavrne realizacije teksta.
Uskoro sam shvatio da je problem premoivanja jaza izmeu
razmiljanja i pisanja predstavljao glavni odluujui faktor uspeha ili
propasti za moje kolege studente post-diplomce. Mnogi nisu uspeli da
premoste taj jaz. Postajali su sve vei poznavaoci svog predmeta
X III
Predgovor
istraivanja, a sve manje i manje sposobni da poveu sve detalje da bi
mogli pisati o njemu.
Mapiranje uma mi je pruilo izvanrednu odskonu dasku u napre-
dovanju. Omoguilo mi je da poveem i preistim svoje ideje bez
prolaska kroz proces ,,skiciranja i ,,re-skiciranja koji oduzimaju vrc-
me. Odvajajui razmiljanje od pisanja, mogao sam da razmiljam
jasnije i sveobuhvatnije. Kadaje dolo vremc da zaponem pisanje, ve
sam imao jasnu strukturu i vrst oscaj za pravi smer, to je pisanje
uinilo jednostavnijim, brim i prijatnijim. Zavrio sam svoj doktorat
za manje od tri propisanc godine, a imao sam vremena i da napicm
poglavlje za jednu knjigu, pomognem osnivanje jednog novog trome-
senog asopisa za meunarodne odnose, zatim postanem njegov ured-
nik, kao i pomonik urednika studentskih novina, da ponem da se
bavim motociklizmom, i da se oenim (sabuduom suprugom napravio
sam mapu uma sastavljajui spisak naih branih zaveta). Zbog ovih
iskustava, moj entuzijazam za kreativno razmiljanje u sklopu tehnike
je rastao.
Mapiranje uma je ostalo centralni element u mom celokupnom
pristupu akademskom radu. Omoguilo mi je da odrim neobino
visoku produkciju knjiga, lanaka i konferencijskih referata. Pomoglo
mi je da ostanem generalista u oblasti u kojoj je opseg informacija
nalerao Ijude da postanu specijalisti. Takoe, mapama uma pripisujem
i to da su mi omoguile da piem jasno o teorijskim problemima ija
kompleksnost suvie esto rezultira nerazumljivom prozom. Njegov
uticaj na moju karijeru se moda najbolje ogleda u iznenadenju koje me
esto doekuje kada se prvi put susretnem sa nekom osobom: Mnogo
ste mlai nego to sam oekivao. Kako je mogue da ste napisali toliko
za tako kratko vreme?
Poto sam iskusio ogromni uticaj mapiranja uma na svoj sopstveni
ivot i rad, postao sam propagator posebnog znaaja kreativnog raz-
miljanja u okviru ireg spektra primena koje je Toni razvijao.
Krajem 70-tih Toni je odluio da objavi knjigu o mapiranju uma, i
potom smo razgovarali o nainu na koji bih ja mogao biti ukljuen u
projekat. Tokom prethodnih decenija nas dvojica smo razvili sasvim
razliite stilove. Iz svog rada napoduavanju i pisanju, Toni je razradio
vrlo veliki broj primena, poeo je da povezuje tehniku sa teorijom o
mozgu, a takoe je razradio i mnoga formalna pravila. Kao akademski
pisac, ja sam zaorao mnogo uu brazdu. Moje mape uma su ukljuivale
XIV
Predgovor
samo nekoliko formalnih elemenata, skoro nimalo boja ni slika, i razvile
su prilino razliitu bazinu arhitekturu. Upotrebljavao sam ih gotovo
iskljuivo za pisanje projekata, iako sam se sve vie, to mi je veoma
koristilo, sluio mapama uma i za dranje predavanja i potrebe me-
naderskih poslova. Nauio sam kako da duboko razmiljam tokom
duih vremenskih perioda, koristei mape uma za osmiljavanje struk-
ture i podravanje veih istraivakih projekata.
Postojalo je vie razloga zato smo eleli da saraujemo na ovoj
knjizi. J edan razlog je bila pretpostavka da bismo sintezom dva razliita
shvatanja mogli da napravimo bolju knjigu. Drugi razlog je bio nae
zajedniko oduevljenje mapamauma, i to to smo eleli daone postanu
dostupne svetu. Trei razlog je bila frustracija koju sam doiveo dok
sam pokuavao da nauim neke svoje studente tehnici mapiranja uma.
Nekoliko neuspelih pokuaja me je ubedilo da je Toni bio u pravu
rekavi da ljude treba uiti ne samo tehnici mapiranja, ve i tome kako
da misle. eleo sam knjigu koju bih mogao ponuditi svetu i rei: Ovo
e vas nauiti kako da razmiljate i radite kaoja".
Radni proces koji je usledio je bio vrlo dug. Poprimio je formu
prihvatljivog dijaloga u redovnim, ali retkim intervalima tokom kojih
je svaki od nas pokuavao da onog drugog dovede u stanje potpunog
razumevanja svojih sopstvenih idcja. Oko 80% knjige je Tonijevo:
itava teorija o mozgu, veza kreativnosti i pamenja, pravila, vei broj
tehnika, skoro sve prie, i sve vezc sa ostalim istraivanjima. Njegov je
i sam tekst, jer je on sastavio skoro celokupan nacrt. Moj glavni doprinos
izraen je u strukturiranju knjige i u sprovoenju koncepta da se stvarna
snaga mapa uma realizuje upotrebom pojmova direktne povezanosti.
Osim toga igrao sam i uloge kritiara, suprotstavljenog, zanovetala,
pristalice i ko-generatora ideja.
Proteklo je osta vremena pre no to je ijedan od nas dvojice u
potpunosti uspeo da razume i proceni shvatanja onog dmgog, ali smo
na kraju uspeli da postignemo skoro potpunu saglasnost. Iako sporo,
zajedniko pisanje moe ponekad stvoriti knjigu koja ima mnogo veu
irinu i dubinu od one koju bi svaki od autora postigao piui sam. Ovo
je upravo jedno takvo delo.
Totti: Kao to je Bari rekao, sproveli smo u praksi ono to smo propovedali,
a propovedali smo ono to smo koristili, upotrebljavajui mape uma u
pisanju knjige Mape uma. Tokom perioda od 10 godina, osmiljavali
XV
Predgovor
smo pojedinane brejnstorming* mape uma, a zatim sastavljali i me-
usobno povezivali nasa dva skupa ideja. Posle duboke diskusije,
inkubirali bismo, a onda i generisali sledei skup ideja, provodili vreme
posmatrajui prirodne fenomene, pojedinano pravili rnape uma svojih
koncepcija sledee etape i jo jcdanput ih spajali u svrhu poredenja i
napredovanja.
Mapa uma komplctne knjige je generisala pojcdinane mape uma
za svako poglavlje, a svaka mapa uma je stvarala osnovu za tekst datog
poglavlja. Proces je dao novo znaenje reima ,,brat i, naroito,
,,bratstvo\ J o dok smo pisali o torne, shvatili smo da smo i mi sami
stvorili grupni um koji je sadravao sve elemente naih pojedinanih
umova kao i eksplozivne sinergistike rczultate njihovog susreta.
Nadamo se da e vam ova knjiga dati isto uzbuenje otkrivanja,
uzbuenje istraivanja, i isto uivanje u kreativnom generisanju ideja i
komunikaciji sauniverzumom drugog ljudskog bia kojc smo i mi iskusili.
Pogovor predgovora - dvadesetprvi roendan mapa uma
Mape uma su po prvi put zvanino uvedene u svet u prolee 1974.
godine, objavljivanjem rodonaelne knjige u oblasti mapiranja uma -
Koristite obe hemisfere mozga. U okviru proslave, ovo specijalno
izdanje predstavlja spomcn na roendansku zabavu veka, proslavljenu
u londonskom Rojal Albert Holu 21. aprila 1995. godine.
Kako su godine prolazile, broj ljudi koji su poeli da koriste bri-
ljantno razmiljanje i mapiranje uma rastao je skoro logaritamskom
progresijom. Procenjuje se da sada postoji vie od 100 miliona mapera
uma irom sveta koji koriste metod u svim dravama sveta.
U cilju uspostavljanja podrke i komunikacije izmeu briljantnih
mislilaca - mapera uma, kao i da bi se dala podrka dobrotvornim
ustanovama koje podravaju koncept razmiljanja kao neizostavni deo
nastavnog plana svake kole, nedavno je osnovano Drutvo mapera uma.
Cilj Drutva je da se do 2000. godine najmanje deset procenata
svetske populacije upozna sa briljantnim razmiljanjem, mapiranjem
uma i mentalnom pismenou.
Pridruite nam se!
* Brejnstorming (engl. brainstorming), grupna tehnika za reavanje specifinih
problema, prikupijanje informacija, stimulisanje kreativnog razmiljanja, razvi-
janje novih ideja itd., koja ukljuuje prirodno i spontano uee u diskusiji svih
lanova grupe. (prim. prev.)
XVI
Uvod
Ovaknji gai kako jeupo trebi ti
Pregled
Svrha ove knjige
Organizacija segmenata
Organizacija poglavlja
Vebanja
Nivoi u primeni mapa uma
Povratne informacije
Ovaknjigaivi
SVRHA OVE KNJ IGE
Ova knjiga je osmiljena kao avantura koja vas privlai, oduev-
ljava, stimulie i izaziva. Otkriete neke zaprepaujue injenice o
svom mozgu i njegovoj funkciji, i uiniete svoje prve krupnije korakc
na putu slobode uma.
Knjiga Mape uma ima pet glavnih namena:
1 Da vas uvede u novi koncept razvoja misli - briljantno razmiijanje.
2 Da vas upozna sa revolucionarno novom alatkom koja e vam
omoguiti da koristite briljantno razmiljanje na najbolji nain u
svim aspektima vaeg ivota - mapom uma.
3 Da vam da duboku intelektualnu slobodu pokazujui vam da moete
kontrolisati prirodu i razvoj svog procesa razmiljanja, kao i to da
je vaa sposobnost kreativnog razmiljanja teorijski beskrajna.
Ova knjiga i kako je upotrebiti
Uvod
4 Da vam omogui praktino iskustvo briljantnog razmiljanja, is-
tovremeno znaajno poveavajui standard mnogih vaih intelektu-
alnih sposobnosti i inteligencije.
5 Da vam priuti oseanje uzbuenja i otkrivanja dok budete is-
traivali ovaj novi univerzum.
ORGANIZACI.J A SEGMENATA
Da biste postigli ove ciljeve, knjigu smo podelili u est glavnih
segmenata:
1 Prirodna arhitektonika
U ovom segmentu vas uvodimo u najsavremenije informacije o
ljudskom mozgu, njegovom dizajnu, arhitekturi i funkciji. Pokazaemo
vam da su mnogi veliki mislioci u istoriji (u ovoj knjizi oznaeni kao
veliki umovi) koristili vetine koje su dostupne svakome. Zatim emo
vam pokazati zato se, uprkos ovome, vie od 95% ljudi susree sa
velikim problemima u procesima kao to su razmiljanje, pamenje,
koncentracija, motivacija, organizacija ideja, odluivanje i planiranje.
Ovaj segment vas takoe uvodi u briljantno razmiljanje i mapi-
ranje uma> pokazujui vam da su oba koncepta prirodni izdanci funda-
mentalnih modanih struktura, i kako e vam svaki od njih znatno
poboljati mentalne sposobnosti.
2 Temelji
Ovaj segment vas vodi kroz praktinu primenu mogunosti leve i
desne hemisfere vaeg mozga, pokazujui vam kako da koristite svaku
pojedinano, i kako da ih kombinujete na specifine naine koji e
znaajno umnoiti prednosti koje dobijate upotrebom svog mozga.
Rezultat je kompletna tehnika mapiranja uma (objanjena u devetom
poglavlju).
3 Struktura
U ovom segmentu ete dobiti kompletnu zbirku zakona i preporuka
za upotrebu briljantnog razmiljanja i mapiranja uma na najbolji
mogui nain. Ovi zakoni i preporuke su zamiljeni tako da poveaju
preciznost i slobodu vaeg razmiljanja.
2
Uvod Ch'o knjiga i kako je upotrebiti
U vezi sa ovim savetima, daju vam se uputstva i ohrabrenje da
razvijate svoj sopstveni stil mapiranja uma.
4 Sinteza
Ovaj segment vam daje pregled razliitih intelektualnih zadataka
kojih se moete uspeno latiti pomou mapa uma. Ovo ukljuuje:
donoenje odluka, organizaciju sopstvenih ideja (pravljenje beleaka),
organizaciju tuih ideja (hvatanje beleaka), kreativno razmiljanje i
napredni brejnstorming, unapreenje memorije i imaginacije, kao i
kreiranjc kolektivnog uma.
5 Upotreba
Ovaj segment sadri pregled oblasti primene mapa uma. Podeljen
je na sledei nain:
Lina upotreba
Porodina upotreba
Obrazovna upotreba
Poslovna i profesionalna upotreba
Budunost
Ovi naslovi predstavljaju oblasti u kojima se najee koriste mape
uma. U svakoj oblasti cte nauiti itav nizposebnih i praktinih vetina
mapiranja uma. One su osmiljene tako da vam obezbede sveobuhvatni
komplet alatki neophodnih za va intelektualni ivot i rad. Specijalna
primena ukljuuje samo-analizu, reavanje problema, pamenje, pi-
sanje eseja, bavljenje menadmentom i uestvovanje na sastancima.
Segment se zavrava prvim ikad napisanim uvodom u kompjuterske
mape uma i kratkim osvrtom na budunost mentalno opismenjenih
Ijudi.
6 Dodatak
Ovaj segment je uveden kao podrka za ono to je prolo u prethod-
nim segmcntima, a takoe i za vau razonodu i zabavu. Stoga ete tu
nai informacije o slikama prirodne arhitektonike i belekama velikih
itmova predstavljene u vidu neposrednih podataka ili, altemativno, u
vidu testova.
Ova knjiga i kako j e upotrebili Uvod
Test o Belekama velikih umova
Ovo je zbirka od 17 beleaka etrnaestorice velikih svetskih umova
odabranih iz oblasti umetnosti, politike i knjievnosti. Da biste uradili
ovaj test, prouite svaku beleku i pokuajte da pogodite ime njenog
autora. Najvei broj osvojenih poena na ovom testu, do trenutka pri-
preme za tampu, je bio sedam od sedamnaest - pogledajte da li vi
moete da uradite bolje! (Odgovore na pitanja izovog testa moete nai
na strani 305.)
Prirodna arhitektonika
U knjizi ete nai slike preuzete iz sveta ivotinja, biljaka, minerala i
pojmova koje pokazuju arhitektoniku prirode. I ove slike su ureene
tako da se mogu koristiti kao opcioni test. Cilj je da vidite da li moete
da prepoznate mape prirode, od kojih se u svakoj na svoj poseban nain
ogledaju struktura i naini razmiljanja vaeg mozga. Do trenutka
pripreme za tampu, najvei broj osvojenih poena na ovom testu je bio
15 od moguih 31. (Odgovori su na strani 303.)
Bibliografija
Bibliografija ukljuuje romane, izdanja popularne nauke kao i tradi-
cionalnije naune publikacije o mozgu. Tu se takoe nalazi i vei broj
naunih radova, ukoliko elite da idete dalje kroz ovu beskrajno fas-
cinirajuu oblast. Upuivanje na bibliografiju je obeleeno simbo-
lom:
ORGANIZACIJ A POGLAVLJ A
1 Struktura poglavlja
Svako poglavlje u knjizi Mape uma sadri sledee glavne elemente:
sliku sa predstavom prirodne arhitektonike koja pokazuje sliku iz
sveta prirode u kojoj se odraavaju oblici mape uma i briljantnog
razmiljanja.
pregled sadraja poglavlja
uvod u kome je predstavljena glavna nit poglavlja
samo poglavlje
uvod u sledee poglavlje
4
UvocJ Ovci knjiga i kako je upotrebiti
2 lstaknuti tekst
Kroz itavu knjigu Mape uma nailaziete na okvirom ili drugim
tipom slova istaknute delove teksta. Oni predstavljaju odlomke za koje
su nai studenti traili da budu posebno naglaeni, poto se pokazalo da
su bili od izuzetne pomoi pri uenju.
3 Istraivanje
Znak koji se javlja na poetku paragrafa ukazuje na poetak dela
teksta potkrepljenog istraivakim priama koje pokazuju zato je
toliko vano pratiti preporuke date u knjizi Mape uma.
VEBANJ A
Osvojiete novu dimenziju razumevanja i sposobnosti ukoliko bu-
dete uradili vebe ponuene u ovoj knjizi. Vebe su u vidu testova,
izazova i istraivanja. Najbolje je da se upotrebi podloak za mapu uma
(prazan beli list A3 formata), komplet od 12 ili vie kvalitetnih flomas-
tera, etiri ili vie fluorescentnih flomastera za markiranje teksta, raz-
liitih svetlih boja, kao i jedna standardna olovka za pisanje.
Gotovu opremu za mape uma je mogue naruiti i potom od
izdavaa.*
Ovaj materijal e vam omoguiti da u potpunosti upotrebite svoje
briljantno razmiljanje i vetine mapiranja uma, kao i da ove nove
tehnike nauite sa lakoom, brzo i uivajui. Druga prednost prc-
poruenih vebi je u tome to e va podloak za mapu uma postati
vizuelni zapis vaeg napretka.
NTVOI U PRIMENIMAPA UMA
Bez obzira na nivo znanja koji posedujete o mapama uma, va
inicijalni pristup treba da se sastoji u prilino brzom prelistavanju cele
knjige, skeniranju njene strukture, posmatranju onih delova koji bi
mogli biti od posebnog znaaja za vas, kao i u formulisanju sopstvenih
poetnih ciljeva.
Posle toga, va pristup e biti razliit u zavisnosti od nivoa znanja i
iskustva:
* Podaci o izdavau nalaze se na kraju knjige. (prim. ur.)
5
Ova knjiga i kako je upotrebiti Uvod
1 Poetnici
Ukoliko ste poetnik, to znai da nemate uopte ili imate vrlo malo
iskustva sa mapama uma, nastavite da itate ovu knjigu kao da je
udbenik. J ezgrovit sadraj o tome kako da pristupite itanju naiete
u etrnaestom poglavlju, strana 136. (Detaljnije objanjenje tehnike
uenja naiete u knjizi Koristite obe hemisfere mozga* izdanje iz
1989. godine, poglavlje IX.)
2 Korisnici na srednjem nivou
Ukoliko ve imate neko znanje o mapama uma i ve ste zapoeli
neki oblik osnovne primene, upotrebite jo jednom tehniku uenja.
Pokuajte da usavrite svoju tehniku u svetlu ove knjige, upravljajui
se takoe i prema sopstvenim ciljevima u skladu saoblastima primene
mapa uma izloenim u petom segmentu ove knjige.
3 Napredni korisnici
Ukoliko ve imate znaajnog iskustva sa mapama uma, preporuu-
jemo vam da se skoncentriete na prva tri segmenta, zadravajui se na
delovima ije vam je temeljnije poznavanje potrebno ili pak na de-
lovima koji sadre za vas nove informacije. Zatim, pregledajte peti
segment (,,Upotreba) da biste osnaili, preistili i upotpunili svoje
postojee vetine.
Koji kod bio va nivo, podstiemo vas da konstruiete - bilo dok
itate ili poto zavritc itanje ove knjige - rekapitulacionu mapu uma
itave knjige.
POVRATNE INFORMACIJ E
Ova knjiga e uvek od vas traiti progresivan rad. Zbog toga bismo
izuzetno cenili povratnu informaciju od vas, u vidu razliitih doprinosa:
1 Prie
Bilo kakva vaa pria, ili pak prie vaih prijatelja ili poznanika koji
su mogli da primene mapu uma na neki znaajan ili neobian nain.
* Svi naslovi na koje tekst upuuje navedeni su na srpskom jeziku, bez obzira da li
je knjiga prevedena ili ne. (prim. ur.)
6
Uvod
Ova ktijiga i kako je upo/rebiti
2 Istraivanju
Ukoliko su vam poznata bilo kakva istraivanja, eksperimenti ili
studije koje govore u prilog nekoj od stavki iznetih u ovoj knjizi,
molimo vas da nas obavestite preko izdavaa,* sa to je mogue
detaljnijim referencama.
3 Dodaci
U koliko postoje bilo kakvi dodaci, nova poglavlja, ili ak novi
segmenti koje biste eleli da ukljuimo u sledea izdanja, molimo da
nam to dostavite do znanja.
4 Beleke velikih umova
Potrebno nam je to vie primera!
5 Velbe/Igre
Ukoliko ste sami osmislili, ili pak poznajete druge osobe koje su
osmislile neku vebu ili igru koja moe da ubrza razvoj tehnika mapi-
ranja uma, molimo vas da nam dostavite skicu, sa kompletnim po-
dacima o autoru.
6 Mape uma
Slino tome, ukoliko imate izvanredne primere mapa uma koje bi
mogle biti ukljuenc u budua izdanja, molimo vas da nam poaljete
originale ili fotokopije u boji na razmatranje.
7 Bibliografija
Ukoliko postoje druge knjigc ili nauni radovi za koje mislite da bi
mogli biti od koristi, molimo vas da nam dostavite detalje o publikaciji.
OVA KNJ IGA I VI
Vi koji sada itate ove rei, inite to kao jedinstvena linost sa
jedinstveno razvijenim sklopom mogunosti uenja. Prema tome, na-
predovaete onom brzinom i ritmom koji varna budu posebno odgo-
varali. U svetlu ovoga, veoma je vano ne ii protiv samoga sebe.
Primeri koji su dati u knjizi Mape uma ne treba da budu upotrebljeni
* Podaci o izdavau nalaze se na kraju knjige. (prim. nr.)
7
Ova knjiga i kako j e upotrebiti Uvod
kao standardi koji se moraju dostii, ve kao svetionici koji e vas voditi
ka vaem cilju.
Kad budete stigli do kraja ove knjige preporuujemo vam da je
proitate jo jedanput - brzo. Ovo itanje posle zavretka itanja
izgledae kao da se susreete sa starim prijateljem, pruajui vam
proirenu perspektivu svakog segmenta u razvoju kakvu poseduje dobro
obaveteni italac.
8
Prvi segsmnti Pftminuarhifektoiiika
Ko god da ste, gde god da ste, vi da biste proitali ove rei -
koristite najlepi, najsloeniji, najkompleksniji, najmisteriozmji i naj-
snaniji objekat poznatog univerzuma - Ijudski mozak.
Mi smo, kao evolutivni model, stari pukih 45.000 godina, i sada
stojimo na rubu revolucije koja e promeniti kurs Ijudskog raz-
voja. Po prvi put u tri i po miliona godina staroj istoriji Ijudske
inteligencije, ta inteligencija je shvatila da moe razumeti, anali-
zirati i gajiti samu sebe. Primenjujui sebe na sebi ona moe razviti
nove naine razmiljanja koji su mnogo fleksibilniji i moniji od
tradicionalnih naina miljenja koji su danas u upotrebi irom
sveta.
Tek tokom nekoliko poslednjih vekova smo poeli da prikupljamo
informacije o strukturi i radu naih mozgova. J ednako kao i uzbuenje
otkria, tako i broj radova i lanaka objavljenih o ovom predmetu dobija
svoj impuls. Izraunatojedasmoutokuproteklih lOgodinaakumulirali
ak 95 procenata svih ikad prikupljenih informacija o ljudskom mozgu.
Iako smo jo uvek vrlo daleko od potpunog razumevanja (sve vie smo
svesni da je ono to znamo samo mali deo onoga to tek treba saznati),
saa znamo dovoljno da bismo promcnili - zauvek - nae vienje
drugih, kao i sebe samih.
Koja su onda to otkria i kakvi su odgovori na sledea pitanja?
1 Koji su sastavni delovi naeg mozga?
2 Kako obraujemo informacije?
3 Koje su glavne funkcije mozga?
4 Kako su centri za razliite sposobnosti rasporeeni u mozgu?
5 Kako uimo i ta najlake prizivamo u seanje?
6 Da li je ljudski mozak sutinski sprava za stvaranje i traenje
obrazaca?
7 Koje suto tehnike koje koriste inae obini ljudi, a posebni po svojoj
sposobnosti pamenja?
Prvi segment: Prirodna arhitcktonika 9
8 Zato toliki broj ljudi oajava nad mogunostima i funkcijama
sopstvenog mozga?
9 Koji je prirodni i odgovarajui nain razmiljanja?
10 Koj i jc prirodni i odgovarajui izraz ljudske misli?
Pr\d segment daje odgovore na sva ova pitanja, uvodei vas u
zadivljujui svet prirodnc arhitekture vaeg mozga, kako na elijskom,
tako i na makro nivoima, kao i u osnovne principe funkcionisanja
mozga. Pokazuje vam se kako su veliki umovi koristili vetine koje
su dostupne svakome, i zato je 95 proccnata ljudi nezadovoljno svojim
mentalnim funkcijama. U poslednjim poglavljima ovog segmenta uvo-
dimo vas u novi, na sposobnostima mozga zasnovan nain naprednog
razmiljanja: briljantno razmiljanje, i njegov prirodni izraz, mapu
uma.
10 Prvi segment: Prirodna arhitektonika
I
Zadi vljujui mo zak
Pregled
Uvod
Savremena istraivanja mozga
Fiziologija uenja i pamenja
Getalt (celovitost)
Mozak kao asocijativna maina briljantnog razmiljanja
Istorijski razvoj ljudske inteligencije
Uvod u sledee poglavlje
UVOD
Ovo poglavlje e vas provesti brzinom leta konkorda kroz naj-
novija* biofizioloka i neurofizioloka istraivanja tog zadivljujueg
bio-kompjutcra - ljudskog mozga.
Otkriete koliko modanih elija posedujete i kako one uzajamno
deluju na zaudujue kompleksan i prefinjen nain. Takoe ete otkriti
pravu prirodu informaciono-procesionih sistema vaeg mozga i upo-
znaete se sa najnovijim saznanjima u oblasti istraivanja leve i desne
hemisfere.
Dok budete itali o prirodi i funkcionisanju vaeg pamenja, kao i
odrugim vanijim funkcijamavaegmozga, shvatieteizvanreni obim
njegovih potencijala i kapaciteta.
* Prvo englesko izdanje ove knjige iza5lo je 1993. godine. (prim. ur.)
Prvi segment: Prirodna arhitektonika 11
f Zadivljujui mozak
SAVREMENA ISTRAIVANJ A MOZGA
Modana elija
Prouavajui modanu eliju, Ser Carls Serington (Charles Sherring-
ton), koji se smatra praocem neurofiziologije, hio je podstaknut da
napie sledei poetski iskaz:
Ljudski mozakje arobni razboj na kome milionisvedeih unkova tkaju
raz/ivajuu aru, aru uvek punu znaenja, premda nikad stalnu,
promenljivu harmoniju manjih ara. Kao da j e Mleni put zapoeo
nekakav kosmiki ples
Procenjuje se da se u mozgu svakog oveka nalazi milion miliona
(1.000.000.000.000) modanih elija.
Svaka modana elija (neuron) sadri ogroman elektrohemijski
kompleks i moan sistem za obradu i transmisiju mikro podataka koji
se, uprkos svojoj sloenosti, moe smestiti na vrh glave iode. Svaka
od ovih modanih elija izgleda kao super-hobotnica, sa centralnim
telom i desetinama, stotinama, ili hiljadama pipaka.
Sto vie uveliavamo prikaz, vidimo da je svaki pipak kao grana
nckog drvcta, koji zrakasto polazi iz elijskog centra ili nukleusa. Kraci
modane elije se nazivaju dcndritima (opisani kao prirodni oblici ili
strukturc nalik drvetu). J edna posebno krupna i dugaka grana, zvana
akson, predstavlja glavni izlaz za svaku informaciju koju prenosi data
elija.
Svaki dendrit i akson moe biti dug od jednog milimetra do 1,5
mctra, a po njihovoj povrini se itavom duinom nalaze mali izrataji
nalik peurkama koji se nazivaju dcndritskim tmiima i sinaptikim
voriima (v. prethodnu stranu).
Idui dalje kroz ovaj super-mikroskopski svet, nalazimo da svaki
dcndritski trni/sinaptiki vori sadri hemijske supstance koje pred-
stavljaju glavnc prenosnike poruka u naem ljudskom procesu mi-
ljenja.
Dendritski trni ili sinaptiki vori iz jcdnc modane elije e se
povezati sa sinaptikim voricm iz drugc modane clijc, i dok elck-
trini impuls putuje kroz modanu eliju, hemijske supstance se prenose
^J edna od milion miliona (1.000.000.000.000) modanih
elija, koja pokazuje zrakastu prirodnu arhifekturu.
Zadivljajui mozak 1
kroz siuni, tenou ispunjeni prostor izmeu elija. Ovaj prostor se
naziva sinaptikim jazom.
Hemijske supstance se prenose na prijemnu povrinu, stvarajui pri
tom impuls koji putuje krozprijemnu modanu eliju, odakle seupuujc
na susednu modanu eliju (v. detalj ilustracije na str. 15).
Iako pojednostavljeno ilustrovana, kaskada biohemijskih informa-
cija koje prolaze kroz sinapsu je zastraujue inspirativna po svojoj
veliini i sloenosti. To su, u mikrokosmikim razmerama, Nijagarini
vodopadi.
Modana elija moe primati impulse iz stotina hiljada spojnih
taaka u svakoj sekundi. Ponaajui sckao ogromnatelefonskacentrala,
clija moe trenutno izraunati, mikrosekundu po mikrosekundu, sumu
podataka svih primljenih informacija, i zatim ih usmeriti na odgovara-
jui put.
Dok data poruka, ili misao, ili ponovo doivljeno seanje prolazi od
jedne modane elije do druge, uspostavlja se biohemijska elektromag-
netna staza. Svaka od ovih neuronskih stazaje poznata kao memorijski
trag. Ovi memorijski tragovi ili mentalne mape predstavljaju jednu od
najuzbudljivijih oblasti savremenog istraivanja mozga, dovodei nas
ujedno do nekih iznenaujuih zakljuaka.
Svaki put kad neto pomislite, biohemijski/elektromagnetni otpor
du staze kojom se prenosi ta misao se smanjuje. To je kao da
pokuavate da raistite stazu u umi. Prvi put to predstavlja
borbu, jertreba da se izborite za svoj prolaz kroz iblje. Drugi put
kad budete ili istom stazom, bie vam mnogo lake zbog
raiavanja koje ste uradili prvi put. Sto ee budete ili tom
stazom, nailaziete na sve manji otpor, dok, nakon mnogih
ponavljanja, ne budete imali irok, gladak put koji zahteva vrlo
malo ili nimalo raiavanja. Slian fenomen se deava i u
vaem mozgu: to vie ponavljate obrasce ili mape misli, nailazite
na sve manje otpora. Prema tome, imajui u tome ogromni
znaaj, samo ponavljonje poveovo verovotnou ponovljanjo.
Drugim reima, to se ee neki mentalni dogaaj" deava,
vea je verovatnoa njegovog ponovnog deavanja.
Da se vratimo analogiji sa umom, ponovna upotreba odrava staze
utabanima, podstiui na taj nain dalji ,,saobraaj. to ste vie puteva
i staza u stanju da utabate i koristite, to e vae razmiljanje biti jasnije,
14 Pr\i segment: Prirodna arhitcktonika
/
Zadivljujui mozak
bre i efikasnije. Granice ljudske inteligencije su, na mnoge naine, u
vezi sa sposobnostima mozga da osmisli i upotrebi ovakve obrasce.
Pet modanih elija koje pokazuju deo neuronskih spojeva u
mozgu. Ova slika j e pojednostavljena hiljadu puta i predstavlja
jedan mikroskopski deo mozga.
U zimu 1973. godine, profesor Pjotr Kuzmi Anokin sa Moskov-
skog univerziteta je obj avio svoj najnovij i javni iskaz o rezultatima svog
60-godinjeg istraivanja prirode modanih elija. Njegov zakljuak,
objavljen u radu Formiranje prirodne i vetake inteligencije, je bio
sledei:
Moemo pokazati da svaki od 10 milijardi neurona u Ijudskom
mozgu ima mogunost povezivanja ravan broju zopisanom kao
jedan sa dvadeset osam nula iza! Ukoliko samo jedan neuron
ima ovakav kvalitet potencijala, teko moemo da zamislimo ta
moe da uradi itav mozak. To znai da bi ukupni broj moguih
kombinacija/permutacija u mozgu, kad se napie, izgledao kao
jedinica praena nizom nula dugakim 10.5 miliona kilometara!
J o ne postoji Ijudsko bie koje bi moglo da iskoristi sav
potencijal svog mozga. Zbog toga ne prihvatajmo nikakve pesi-
mistike procene o granicama Ijudskog mozga. On nema granica!"
Pr\'i segment: Prirodna arhitektonika 15
Zadivljujui mozak 1
Kako se sve ovo postie? Najveim spojem u poznatom univer-
zumu - meusobnim spojem vaih modanih elija. Svaka pojeinana
modana clija sposobna je da uspostavi kontakt i spoj sa ak 10.000
ili vie susednih modanih elija u istom trenutku.
Upravo se u ovim svetlucavim i neprestanim spojevima beskrajni
oblici, beskrajne mape vaeg uma, stvaraju, gaje i rastu. Briljantno
razmiljanje odraava vau unutranju strukturu i procese. Mapa uma
je vae spoljanje ogledalo vaeg sopstvenog briljantnog razmiljanja i
omoguava vam pristup ovoj ogromnoj misaonoj clektrani.
rei
logika
brojevi
nizovi
linearnost
analiza
liste
Cerebralni korteks mozga prikazan frontalno. Prikazane kortikalne
sposobnosti ine elektranu intelektualnih mogunosti koje se mogu
koristiti pri beleenju i razmiljanju.
Cerebralne hemisfere vaeg mozga
U kasnim 60-tim godinama ovog veka, profesor Roder Speri (Roger
Sperry) iz Kalifornije, koji je potom dobio Nobelovu nagradu za svoja
istraivanja, objavio jc rezultate svojih istraivanja najrazvijenijeg dela
mozga, cerebralnog korteksa (korteks - spoljanja Ijutura ili kora).
ritam
prostorno poimanje
/ Zadivljujui mozak
Sperijevi poetni nalazi su pokazali da dve strane, ili hemisfere,
korteksa tee da meusobno podele intelektualne funkcije (gornja ilus-
tracija). Desna hemisfera je izgleda dominantna u sledeim intelektu-
alnim oblastirha: ritam, prostorno poimanje, getalt (celovitost%ima-
ginacija, sanjarenje, boja ;i dimenzija. Leva hemisfera je, ini se,
dominantna za drugaiji, ali podjednako snaan sklop mentanih sposob-
nosti: rei, logika, brojevi, nizovi, linearnost, analiza i //.s7e.
Istraivanja Orntajna (Ornstein), Zajdela (Zaidel), Bloha (Bloch) i
drugih, koja su usledila, potvrdila su ove nalaze. Otkriveno je jo i
sledee:
lako je svaka hemisfera dominantna za odreene aktivnosti, obe
su u osnovi sposobne da pokrivaju sva podruja, i mentalne
sposobnosti koje je identifikovao Roder Speri u sutini su dis-
tribuirane po itavom korteksu.
Trcnutna moda da se ljudi oznaavaju bilo kao dominantno levoruki
ili desnoruki jc prema tome kontra-produktivna. Kao to je Majkl Bloh
(Michael Bloch) istakao u jednom svom radu: Ukoliko budemo nazi-
vali sebc ,,dcsnohcmisfernim ili levohemisfernim Ijudima, ogra-
niiemo svoju mogunost razvijanja novih strategija.
Rei loe mi ide, ili hemam mentalnu sposobnost X predstavlja
neistinu i nerazumevanje. Ukoliko je neko slab na podruju bilo koje
vctine, tanatvrdnjabi bilatrebajo darazvijam mentalnu sposobnost
X . J cdinu prepreku izraavanju i primeni svih naih mentalnih sposob-
nosti predstavlja nivo naeg znanja o tome kako da im pristupimo.
Opseg sposobnosti koje su dostupne svima nama ukljuuje sve one
sposobnosti koje su ranije pripisivane bilo levoj, bilo desnoj hemisferi:
1 J ezik
Rei
Simboli
2 Broj
3 Logika
Niz
Liste
Linearnost
Zadivljujui mozak /
Analiza
Vreme
Asocijacija
4 Ritam
5 Boja
6 Slikovno izraavanje
Sanjarenje
Vizuelizacija
7 Prostorno poimanje
Trodimenzionalnost
Getalt (celovitost)
Bviljantno razmiljanje i mapiranje uma uzimaju sve ove elemente
u obzir.
FIZIOLOGIJ A UENJ A I PAMENJ A
Istraivanja su pokazala da, za vremc procesa uenja, ljudski mozak
primarno pamti sledee:
podatke sa poetka perioda uenja (efekat prvenstva);
podatke sa kraja pcrioda uenja (efekat skoranjosti);
svaku injcnicupovezanu sa pojmovima ili obrascima koji su vc
uskladiteni ili u vezi sa drugim aspektima onoga to se ui;
svaku injenicu koja je naglaena zbog svog znaaja ili jedin-
stvenosti;
svaku injenicu koja naroito privlai neko od pet ula;
injcnice koje su od naroitog znaaja za osobu.
Spisak ovihsaznanjavam,zajednosagrafikonom na sledeoj strani,
prua informacije koje su od kritinog znaaja za razumevanje naina
na koji va mozak radi.
Svakako da su ova saznanja (a ne teorija o levohemisfernom/des-
nohemisfemom mozgu, kao to su mnogi pretpostavljali) uticale na
moj razvoj mapiranja uma. Sezdesetih godina, kada sam na razliitim
univerzitetima drao predavanja o fiziologiji uenja i pamenja, poeo
18 Pr\'i segment: Prirodna arhitektonika
Zadivljujui mozak
sam da primeujem ogromni raskorak izmeu teorije koju sam predavao
i onog to sam stvarno inio.
Moje beleke za predavanja su bile tradicionalne linearne beleke,
koje su osiguravale tradicionalnu koliinu zaboravljanja i tradicionalnu
koliinu nekomunikativnosti. Koristio sam ovakve beleke kao osnovu
za predavanja o pamenju u kojima sam isticao da su dvaglavna faktora
za podseanje bili isticanje i povezivanje. A ova dva elementa su ba
nedostajala u mojim linim belekama!
Postavljajui sebi stalno isto pitanje ta je to to e mi u mojim
belekama pomoi da istiem i povezujem pojmove i ideje?, doao
sam, kasnih 60-tih i ranih 70-tih, do embrionalnog koncepta mapiranja
uma. (Za potpuniju diskusiju o priseanju za vreme uenja, pogledajte
knjigu Koristite obe hemisfere mozga). Moja naredna istraivanja pri-
rode procesa obrade informacija, strukture i funkcionisanja modane
elije, kao i istraivanja cerebralnog korteksa, potvrdila su i podrala
originalnu teoriju, i tako su roene mape uma.
\
3
/
\
Grafikon kojim se predviaju visoke i niske vrednosti u procesu
priseanja tokom perioda uenja. Uzroci pojave visokih vrednosti se
mogu iskoristiti za konstrukciju osnove nove teorije uenja
Pni segment: Prirodna arhitektonika 19
Zadivljujui mozak I
GETALT (CELOVITOST)
Nai mozgovi tee stvaranju obrazaca i zaokruivanju celine. Na
primer, mnogi ljudi e, itajui rei J edan, dva, tri..., morati da se
izbore protiv impulsa da dodaju re ,,etiri. Slino, ako neko kae
Imam jednu fascinantnu priu da vam ispriam...Uh! Izvinite, upravo
sam se setio da o tome ne bih smeo nikome da priam, va um e
zapomagati za upotpunjenjem informacije! Ova uroena tendencija
mozga da trai upotpunjenje je zadovoljena strukturom mape uma.
Mapa uma vam doputa beskrajni niz asocijativnih ,,sondaa koje
sveobuhvatno istrauju svaku ideju ili pitanje koje vas zanima.
MOZAK KAO ASOCIJ ATIVNA MAINA
Ta zauujua maina, va mozak, ima pct osnovnih funkcija -
primanje, skladitenje, analiziranje, izraavanje i kontrolisanje - ob-
janjenih na sledei nain:
1 Primanjc
Utisci primljeni od bilo kog vaeg ula.
2 Skladitcnje
Vae pamenje, kojc ukljuuje i skladitenje (sposobnost skladite-
nja informacije) i priscanje (sposobnost pristupa toj inl'ormaciji).
3 Analiziranje
Prepoznavanje obrazaca i obrada informacija.
4 Izraavanje
Svaki oblik komunikacije ili kreativni in, ukljuujui i razmi-
ljanje.
5 Kontrolisanjc
Odnosi se na sve mentalne i fizike funkcijc.
Ovih pet katcgorija se uzajamno pojaavaju. Na primer, lake je
primiti podatak ukoliko ste zainteresovani ili motivisani, i ako je proccs
primanja kompatibilan sa modanim funkcijama. Poto ste uspeno
primili informaciju, bie vam lake da je skladitite i analizirate. I
20 Prvi segment: Prirodna urhitektonika
/ Zadivljtijtii mozak
obrnuto, efikasno skladitenje i analiza e poveati vau sposobnost
primanja informacija.
Na slian nain, analiza kojaukljuuje sloeni poredak zadataka pri
obradi informacija, zahteva sposobnost skladitenja (sauvati i pove-
zati) onoga to ste primili. Kvalitet analize e oigledno biti pod
uticajem vae sposobnosti da primate i skladitite informacije.
Ove tri funkcije konvergiraju u etvrtu - izraavanje ili pred-
stavljanje pomou mape uma, govora, gesta itd. onoga to je bilo
primljeno, skladiteno i analizirano.
Peta kategorija, kontrolisanje, odnosi se na generalno praenje svih
vaih mentalnih i fizikih funkcija od strane mozga, ukljuujui i opte
zdravlje, dranje i faktore okruenja. Ova kategorijaje veoma vana jer
su zdrav um i zdravo telo od esencijalnog znaaja ukoliko ostale etiri
funkcije primanja, skladitenja, analiziranja i izraavanja treba da
funkcioniu svojom punom snagom.
ISTORIJ AT RAZVOJ A LJ UDSKE INTELIGENCIJ E
Istorija ljudske inteligencije se moe posmatrati kao potraga mozga
za nainima ellkasne komunikacije sa samim sobom.
Kadaje prvi ovek povukao prvu liniju, revolucija ljudskc svesti jc
ubrzana, a mape uma predstavljaju njenu najnoviju fazu razvitka. (Za
dublju diskusiju, pogledajte rad Lorene Gil (Lorraine Gill) - Liniju j e
stvorio ovek)
Od trenutka kada su Ijudska bia shvatila da mogu izraziti svoje
unutranjc mentalne slike, razvoj je postao vrlo brz. Prvi znaci su
evoluirali u slike, otpoinjui sa ranim peinskim crteima australijskih
Aboridina. Kako se civilizacija razvijala, slike su se saimale u sim-
bole, a zatim u alfabete i pisma, kao to su kineski znaci ili egipatski
hijeroglifi. Sa razvojem zapadne misli i irenjem uticaja Rimskog
carstva, transformacija od slike do slova je bila kompletna. Potom,
tokom 2.000 godina, ne tako beznaajna snaga pisma je zadrala
evolutivni zamah nad trenutno poruenom slikom.
Prvi Ijudi koji su nainili znake su, prema tome, doslovno obeleili
gigantski skok u evoluciji inteligencije, ispoljavajui prve tragove
mentalnog sveta. Cinei to, oni su fiksirali svoje misli u vremenu
i prostoru, takoe omoguavajui svojim mislima da premoste te
Prvi segment: Prirodna arhitekionika 21
Zadivljujubi niozak /
iste dimenzije. Ljudska inteligencija je sada mogla da komunicira
sa sobom kroz beskrajna prostranstva vrernena i prostora.
Simboli, slike i kodovi su se konano razvili u pisanje, a ovaj glavni
napredak je predstavljao klju pojavljivanja i razvoja velikih civili-
zacija kao to su bile one u Mcsopotamiji i Kini. Ovi narodi su uivali
u oiglednim prednostima nad onima koji jo nisu bili razvili pisanje,
pa prema tomc nisu imali pristupa mudrosti i znanju koji su poticali od
velikih umova prolosti.
Kao kad se irokareka satcra u uski odvod ustave, trendprikupljanja
informacija se ubrzavao tokom vekova, izazivajui dananju eksploziju
informacija. U poslednje vremc ova ,,eksplozija jc dclom izazvana
pretpostavkom da je pisanje jedino ispravno sredstvo uenja, analize i
irenja informacija.
Ukoliko je pisanje zaista najbolji nain za preuzimanje, analizu i
odavanje informacija, zato toliko mnogo ljudi ima probleme na polju
uenja, razmiljanja, kreativnosti i pamenja? Zato se ale na osnovnu
nesposobnost, gubitak samopouzdanja, smanjenje interesa i oslabljenu
mo koncentracije, pamenja i razmiljanja?
Uobiajeni odgovori na ove probleme ukljuuju omalovaavanje
samog sebe, smanjenje uinka, apatiju i prihvatanje krutih i ogmatskih
pravila, to sve dalje ometa prirodno funkcionisanje mozga.
Uzeli smo re, reenicu, logiku i broj kao kamene temcljce nae
civilizacije, primoravajui nae mozgovc da koriste ograniene naine
izraavanja za koje porazumevamo da su jedino ispravni.
Zato smo to uinili? Zato jer smo, u univerzalnim evolutivnim
terminima, jo uvek tek roene bebe. Prema tome; razumljivo je
da smo morali da izvrimo eksperiment nad nama samima"
zauzimajui trenutno neudoban poloaj kojeg opisuje sledee
poglavlje, a razjanjavaju poglavlja koja slede.
UVOD U SLEDEE POGLAVLJ E
Iz fiziolokih i psiholokih injenica nam je poznato da mozak
poseduje ogromnu mo koja eka da budc osloboena. Da biste saznali
neto vie o pravom potencijalu mozga i o tomc kako da ga upotrebite,
moramo da bacimo pogled na mozgove koji se istorijski smatraju
velikima. U sledccm poglavlju emo se susresti sa nekima od velikih
22 Prvi segment: Prirodna urhitektonika
/ Zadivljujui inozak
mislilaca prolosti i zapitati sc da li su oni zaista koristili potpuniji
spektar asocijativnih i izraajnih mogunosti, kao i mogunosti briljant-
nog razmiljanja.
II
Veli ki umo vi
Pregled
Uvod
Veliki umovi
Upotreba kompletnog spektra mentalnih sposobnosti
UVOD
Svi oni koji su smatrani velikim umovima u oblastima umetnosti,
nauke, politike, knjievnosti, vojnih disciplina, biznisa i obrazovanja
koristili su belekc koje su im pomagale da razmiljaju. U svetlu
informacija datih u prvom poglavlju o radu mozga, ovo poglavlje
istraujc do kog stepena su neke velike istorijske linosti koristile svoju
ogromnu misaonu mo. Ovo je vaa prilika da ih analiziratc i kopirate!
VELIKI UMOVI
Za one od vas koji su bili kritikovani da prave neuredne beleke
ili ,,krabotine, ovo to sledi e pruiti utehu i oslobaanje od optube!
Za vremc mojih predavanja u proteklih 25 godina, esto sam poka-
zivao beleke jednog nepoznatog mislioca koji je generalno smatran
,,velikim. Zatim sam pozivao uesnike kursa da identifikuju autora
beleaka. U svakoj grupi, uesnici su pominjali - obino pogreno
pogaajui - imena da Vinija, Ajntajna, Pikasa, Darvina, i bar jo
nckog drugog velikog muziara, naunika ili politiara.
Ovaj eksperiment je pokazao da mi pretpostavljamo da su osobc kao
da Vini ili Ajntajn morale dostii svoju veliinu koristei iri spektar
mentalnih sposobnosti od ostalih. Primer koji sledi podrava ovu pret-
24 Prvi segment: Prirodna ar/iitektonika
n Veliki umovi
postavku, obezbeujui dokaze da su veliki umovi zaista koristili vie
od svojih prirodnih sposobnosti, i da su - za razliku od svojih preteno
linearno-misleih savremenika - intuitivno koristili principe briljant-
nog razmiljanja i mapiranja uma.
UPOTREBA KOMPLETNOG SPEKTRA MENTALNIII
SPOSOBNOSTI
Brz nain da procenite odlike svojih ili bilo ijih beleaka je da
pogledatc spisak mentalnih sposobnosti na stranama 17-18 i da pro-
verite koliko je ovih sposobnosti ukljueno u te beleke - to vie to
bolje.
Beleke na sledeoj strani, iji je autor Leonardo da Vini, istiu
smisao izlaganja. On je koristio rei, simbole, brojeve, nizove, liste,
linearnost, analizu, asocijacije, vizuelni ritam, imaginaciju, iluziju tro-
dimenzionalnosti i gctalt* - primer kompletnog uma koji je u stanju
dase kompletno izrazi. Beleke, takoe na slcdeoj strani, kojeje uradio
Pikaso, sveobuhvatne su na slian nain. Moete pokuati da pogodite
koje beleke je napisao da Vini, a koje Pikaso, kao vebu za zagrevanje
pre nego to uradite test Beleke velikih umova (str. 293) u Dodatku.
Pogledajte takoe stranu 4.
U testu Beleke velikih umova (str. 293), naiete vie primera
velikih mislilaca koji su se izraavali na nain koji reflektuje kompletan
spektar njihovih mentalnih sposobnosti.
Kompletnu diskusiju o prirodi, manifestaciji i oslobaanju gcnija,
sa ivotnim priama mnogih koji su pomenuti u Mapama uma, pogle-
dajte u Buzanovoj knjizi genija i Svetskim rekordima u pamenju.
Ove beleke, spoljni izraz misaonih procesa velikih umova pro-
losti, otkrivaju da su oni zaista koristili vei deo svoje inherentne**
mentalne moi nego ljudi iz njihove okoline. Znamo da bismo svi mi
mogli da koristimo istu inherentnu mentalnu mo. Pa zato onda toliki
broj Ijudi sada ima tako velike probleme sa razmiljanjem, kreativ-
* Getalt (nem. - lik, oblik) - struktura ili konfiguraeija nekog fizikog, biolokog
ili fiziolokog fenomena intcgrisanog tako da predstavlja funkcionalnu cclinu
(jedinicu) ija se svojstva ne mogu izvesti sumiranjem njenih delova. (prim. prev.)
** Inherentan (lat.), nerazdvojiv, pripadajui, svojstven. (prini. prev.)
Veliki t/movi //
%*
-^mrrr.tSir,
f>V *
'i
V a p *
#** 1. ^ ** * * * *
#
t,
f*j
f f
r
\ \
j'f
' .A'
S/ J
>/
f y *&>&
'*1? *..,<,<S* **44ii /
t
____
- ,:.. f L M . . r.*A> :'*'&*' * + * + * * *
/ *&*
^ m /< j r / *> 44v4 / * " 4 * V y *<
^/ i u n i t t r 6 fe..*!*,,?,,* <,
4s,4***ii0' J/ff
* ^ ^ A t * ' 'l f t i 4 4 . f
</ *h.r !**!* '*->. ,/r*f
f *>/
Jt-
**.
Beleke velikog uma" (2)
26
Pr\>i segment: Prirodna arhitektonika
II Veliki uniovi
nou, reavanjem problema, planiranjem, pamenjem i suoavanjem
sa promenama? Razlozi se istrauju u sledeem poglavlju, Mozgovi u
dilemi.
Pn'i segment: Prirodnu arhitektonika 27
111
Mo zgo vi udi lemi
Pregfed
Uvod
Standardne linearne beleke
Glavni stilovi standardnog pravljenja/hvatanja beleaka
Sredstva koriena za standardno pravljenjc/livatanje belcaka
Mane standardnih beleaka
Poslcdice po nae mozgove
Rezultati istraivanja pravljenja/hvatanja beleaka
UVOD
Ovo poglavlje otkriva inherentnu slabost sistcma pravljenja/hva-
tanja beleaka koji se danas koriste po itavom svetu. Analizirajui
efektivnost razliilih stilova pravljcnja/hvatanja beleaka, moemo po-
eti sa razvijanjem sistema koji e raditi sa naim mozgovima umesto
protiv naih mozgova.
STANDARDNE LINEARNE BELEKE
Vano je, na poctku, napraviti jasnu razliku izmeu pravljenja
beleaka i hvatanja beleaka. Pravljenje bcleaka znai organizovanje
sopstvenih misli, esto na kreativan, nov nain. Hvatanje beleaka znai
rezimiranje neijih tuih misli, izraenih u nekoj knjizi, lanku ili
predavanju.
Tokom protckle dve dekade, moje kolege i ja smo istraivali stilove
pravljenja/hvatanja beleaka pojedinaca na svim nivoima, u kolama,
28 Pr\'i segment: Prirodna arhitektonika
m Mozgovi n dilemi
na univerzitetima i meu razliitim profesijama. Ovo istraivanje je
sprovedeno u mnogim razliitim zemljama i ukljuilo je posmatranje,
ispitivanje i praktine eksperimente.
J edan od eksperimenata sastojao se u tome to smo traili od svakog
lana grupe da pripremi, za vreme od pet minuta, jedan inovativni,
kreativni govor na temu Mozak, inovacija, kreativnost i budunost.
Bilo im je doputeno da koriste irok izbor papira, olovaka u boji i
drugog materijala za pisanje, a traili smo da svoje beleke usklade sa
sledeim svrhama :
pamenje donoenje odluka
komunikacija i prezentacija upravljanje vrcmenom
inovacija i kreativnost rcavanje problema
planiranje duhovitost
analiza ukljuenjc slualaca
I pored toga to.im je ponuen irok izbor pribora, veinaje odabrala
standardnu hartiju na linije i jednu (obino crnu, plavu ili zelenu)
olovku. Rezultati pobuuju interesovanje.
STIL
SVRHA
SREDSTVA
pamenje rei
[ ------------------
komunikacija
brojevi
kreativnost
nizovi
planiranje
linije
2 "
analiza
liste
odluivanje
logika
----------------
i t d .
analiza
jedna boja
3
'J c
H * ^ "
TTT -----
c
Tri glavna stila pisanja beleaka koje koristi 95 procenata osoba u
svim kolama i meu svim profesijama irom sveta, bez obzira na
jezik ili nacionalnost. Da li uviate zato su njihovi mozgovi u
dilemi" (videti str. 30-32).
Pr\i segment: Prirodna arhitektonika 29
Mozgovi u dilemi
///
GLAVNI STILOVI STANDARDNOG
PRAVLJENJ A/HVATANJA BELEAKA
Tri glavna stila koriena u eksperimentu su ilustrovana naprethod-
noj slici.
1 Reenini/narativni stil koji se sastoji od jednostavnog ispisivanja
svcga onog to treba da bude saopteno u narativnoj formi.
2 Stil spiska koji ukljuuje zapisivanje ideja po redosledu javljanja u
svesti.
3 Stil numerike ili abecedne skice koji se sastoji u pravljenju bele-
aka u hijerarhijskom nizu sastavljenom od glavnih kategorija i
podkatcgorija.
Mnogi Ijudi kombinuju razliite elemente ovatri glavnastila. Meu-
tim, postoji takoe i etvrti, znatno rei stil, esto opisan kao neorgani-
zovan ili ,,neuredan. Ovaj etvrti stil, kao to emo videti, moe biti
vrlo srodan mapiranju uma.
irom sveta, dananji standardni sistemi pravljenja/hvatanja bele-
aka su identini. Dok beleke sa Bliskog istoka ili iz Azije mogu
izgledati razliito od zapadnjakih bcleaka, one u stvamosti sadre iste
elemente. lako se jezici kao to su kineski, japanski i arapski piu
vertikalno ili zdesna na levo, a ne sleva na desno (videti stranu 32),
prezentacija je jo uvek linearna.
U svim kolama, univerzitetima ili preduzeima koje smo posetili,
tri glavna stila skicirana u gornjem tekstu je koristilo vie od 95
procenata ispitanika.
SREDSTVA KORIENA ZA STANDARDNO
PRAVLJ ENJ E/HVATANJ E BELEAKA
U okviru svakog od tri glavna opisana stila, osnovna sredstva su bila
sledea:
1 Linearni obrazac
Beleke su obino pisane u pravim linijama. Potovani su gramatika,
hronoloki i hijerarhijski niz.
30 Pr\i segment: Prirodtta urhitektonika
/// Alozgovi u dilemi
2 Simboli
Simboli su ukljuivali slova, rei i brojeve.
3 Analiza
Analiza je koriena, ali je njen kvalitet bio pod negativnim uticajem
lineamog obrasca, odraavajui u prevelikoj meri naglaenost linearne
prirode prezentacije pre nego samog sadraja.
Brzi osvrt na prvo poglavlje (Savremcno istraivanje mozga, str.
17-18) nas podsea da simboli, linearni obrasci, rci, brojevi i analiza,
osnovni elementi dananjeg standardnog pravljenja/livatanja beleaka,
predstavljaju samo tri od mnogih drugih sredstava dostupnih cercbral-
nom korteksu Ijudskog mozga. Ove standardne beleke pokazuju go-
tovo potpuno odsustvo sledeeg:
vizuelnog ritma;
vizuelnog obrasca (ili bilo kog obrasca);
boje;
slike (imaginacije);
vizuelizacije;
,,trodimenzionalnosti;
prostornog poimanja;
getalta (celovitosti);
asocijativnosti.
Poto su ovi nedostajui elementi od escncijalnog znaaja za celo-
kupno funkcionisanje mozga, a posebno za priseanje tokom uenja,
nije iznenaujue to je veina uesnika u nacm istraivanju smatrala
itav ovaj posao oko pisanja beleaka prilino frustrirajuim. Rei koje
su najee povezivane sa pravljenjem/hvatanjem beleaka su bile:
dosadno, ,,kazna, ,,glavobolja, grevi u prstima, domai zada-
tak, ,,ispiti, izgubljeno vreme, ,,neuspeh, ,,kmtost, ,,depresija,
,,strah, ,,studiranje, ,,uenjc.
Pored ostalog, vie od 95 procenata beleaka bilo je monoton-
sko", napisano samo jednom bojom, obino plavom, crnom ili
sivom. Re monoton" predstavlja koren rei monotonija". A
ta mozak radi kad mu je dosadno? Utia se, iskljui i ode na
* Movoiovoi; (gr. monotonos) - u jcdnom tonu, glasu. (prim. prev.)
spavanje. To znai da 95 procenata pismene Ijudske populacije
pravi beleke na nain koji je osmiljen tako da izaziva dosadu,
i njima samima i drugima, do nivoa mentalne konfuzije, i da
mnoge od njih poalje u stanje besvesti.
A metod deluje. Treba samo da pogledamo po kolskim, univerzitet-
skim, mesnim i gradskim bibliotekama irom sveta. ta polovina ljudi
radi u tim bibliotekama? Spava! Naa mesta za uenje su postala velike
javne spavaonice!
fS v \xo f s ^ ^ * <y.> \__Cr1m _
* ~ * /
y \ c i )i v/>*
t >W | *
*> .i) I '' '
^ ^vca < & \ ^y( ^ r'v^
. W \ r+J \ j \J |
Mozgovi u dilemi ///
Arapske beleke koje daju primer slinosli globalnih stilova pisanja
beleaka, bez obzira da li j e smer sleva na desno, zdesna na levo, ili
ak, kao kod nekih azijskih jezika, vertikalan (videti str. 30).
Prirodna arhitektonika: slike 1, 2/ 3 >>>
32 Pr\i segment: Prirodna arhitektonika
Prirodna arhitektonika: slika 4 A; slika 5 >
Pnv' segment: Prirodmi urliitektonika
Grafiki prikaz jedne jedinice" iniormacije u mozgu (v. str. 45)
Prirodna arhitektonika, slilca
38 Pni segmenl: Prirodna arhitektonika
/// Mozgovi u dilemi
Ova globalna bolest spavanja" kao odgovor na uenje je
izazvana injenicom da je tokom poslednjih nekoliko vekova
ogromna veina nas pravila beleke koje koriste znatno manje
od polovine kapaciteta naeg cerebralnog korteksa. Ovo se
pripisuje injenici da vetine povezane sa naom levom i desnom
hemisferom nisu u mogunosti da meusobno uzajamno deluju
na nain koji bi proizveo spiralu pokreta i razvoja koja stremi
nagore. Umesto toga smo opteretili nae mozgove sistemom
pravljenja/hvatanja beleaka koji ih podstie da odbacuju i
zaboravljaju! Kombinovane smetnje ova dva faktora uzimaju
veliki danak.
MANE STANDARDNIH BELEAKA
Postoje etiri mane dananjih standardnih sistema pravljenja/hva-
tanja beleaka:
1 Maskiranje kljunih rei
Vane ideje se saoptavaju kljunim reima - onim reima, obino
imenicama ili glagolima, koje izazivaju i razvijaju relevantne asoci-
jacije kada god se proitaju ili uju. U standarnim belekama ove rei
se esto nalaze na razliitim stranicama, zamaskirane masom manje
vanih rei. Ovi faktori spreavaju mozak da pravi odgovarajue aso-
cijacije meu kljunim konceptima.
2 Oteiavanje pamenja
Monotonske (jednobojne) beleke su vizuelno dosane. Kao takve,
bie odbaene i zaboravljene. Osim toga, standardne beleke su csto
u formi beskrajnih spiskova slinog izgleda. Sama monotonija pravlje-
nja ovakvih spiskova dovodi mozak u polu-hipnotiki trans, skoro
sasvim onemoguavajui pamenje njihovog sadraja.
3 Rasipanje vremena
Standardni sistemi pravljenja/livatanja beleaka rasipaju vreme u
svim fazama:
podstiui nepotrebno beleenje
zahtevajui itanje nepotrebnih beleaka
< < Prirodna arhitektonika: slike 7 i 8
Mozgovi u clilemi
III
zahtevajui ,,presliavanje nepotrebnih beleaka
zahtevajui traenje kljunih rei
4 Neuspeh u kreativnom stimulisanjii mozga
Po samoj svojoj prirodi, linearna prezentacija stanardnih beleaka
spreava mozak da pravi asocijacije, suprotstavljajui se tako krea-
tivnosti i memoriji. Sem toga, posebno kada smo suoeni sa belekama
tipa spiskova, mozak neprestano ima oseaj da je doao do kraja ili
,,zavrio. Ovaj lani oseaj dovrenosti deluje skoro kao neki mentalni
narkotik, usporavajui i guei na proces razmiljanja.
POSLEDICE PO NAE MOZGOVE
Stalno korienje neefikasnih sistcma pravljenja/hvatanja beleaka
ima niz posledica po nae mozgove:
Gubimo svoju mo koncentracije, kao rezultat razumljivc pobune
mozga protiv maltretiranja.
Stiemo naviku koja troi vreme da pravimo beleke o belekama
u pokuaju da otkrijemo sve neuhvatljiviju sutinu onoga to
uimo.
Doivljavamo gubitak pouzdanja u sebe same i u svojc mcntalne
sposobnosti .
Gubimo ljubav prema uenju koja je tako oigledna kod male dece
i kod onih koji su imali dovoljno sree da naue kako da ue.
Patimo od dosade i frustracije.
to vie radimo, manjc naprcdujemo, zbog toga to nesvesno
radimo protiv sebe.
Nai dananji sistemi pravljenja/hvatanja beleaka imaju sve manje
i manje rezultata. Ono to nam treba je sistem koji e postizati
rezultate usmerene ka napretku.
Dve prie su relevantne u ovom trenutku. Prva se tie dosijea
o jednoj autistinoj devojci zabeleenog u knjizi Springera i
Doja (Springer, Deutch) -Levi" mozak, desni" mozak (1 985).
Autori izvetavaju da se kod autistiara, koji imaju i ozbiljne
smetnje u govoru, esto moe nai superiorna umetnika sposob-
/// Mozgovi u diletni
nost. Oni navode da je u vreme kada je imala tri i po godine,
Naa crtala crtee pune ivota sa mnotvom detalja...". Autori
sugeriu da ova posebna sposobnost odslikava doprinos desne
hemisfere, a kasnije belee da se Naina vetina crtanja smanji-
vala sa nastavkom terapije".
Da je Naa bila uena na nain koji bi bio kompatibilan sa njenim
modanim funkcijama, ona bi verovatno nastavila da razvija svoje ve
jake umetnike sposobnosti uporedo sa razvojem verbalnih sposob-
nosti. Mape uma bi bile odgovarajue sredstvo.
Druga pria se onosi na mladu devojku iz Njujorka, koja je u
devetoj godini bila odlian uenik. Sa 10 godina, imala je vrlodobar
uspeh; sa 11 dobar, a sa 12 godina postala je dovoljan uenik, sa
tendencijom ka totalnoj propasti. Ona, njeni nastavnici i njeni roditelji
su svi bili zbunjeni, jer je uila mnogo, sve vie iz godine u godinu, i
oigledno je bila inteligentna.
Njeni roditelji su mi omoguili da se sretnem sa njom. Posle dugog
i tunog razgovora, ona se iznenada razvedrila i rekla Postoji jedna
stvar u kojoj sam sve bolja i bolja.
- Koja? - zapitao sam.
- Moje beleke, odgovorila je.
Njen odgovor me je pogodio poput groma, jer je reio misteriju. Da
bi bila bolja u koli, ona je pretpostavila da mora imati sve bolje i bolje
beleke. Bolje je za nju znailo vie reenica, to je mogue
doslovnijih i tradicionalno ,,urednijih. Kao rezultat toga, ona je naivno
ulagala sve vie i vie snage u tu svoju aktivnost zbog koje je pogreno
razumevala i zaboravljala ono to je uila. Ovaj metod namerno je
upotrebljavao jedan Rus po imenu ereevski, ovek izvanrednog
pamenja, da bi sebi pomogao da zaborav!ja\ im je shvatila ta ini,
bilaje u stanju daprimeni mapiranje uma i da krene u pozitivnom smeru.
REZULTATIISTRAIVANJ A
PRAVLJ ENJ A/HVATANJ A BELEAKA
Ovi nalazi su poduprti mnogim akademskim studijama o pravlje-
nju/hvatanju beleaka, posebno onim dr Haua (Howe) sa Univerziteta
Egziter (Exeter).
Pn'i segment: Prirodna arhiiektonika 43
Mozgovi u dilemi
Ul
%% Studija dr Haua je trebalo da prosudi koliko dobro su studenti
bili u stanju da govore iz svojih beleaka, pokazujui pri tom
potpuno i integrisano razumevanje. Takoe su morali da budu u
stanju da koriste svoje beleke za ponavljanje gradiva, i da
obezbede tano priseanje i promiljene odgovore u uslovima
ispita kada beleke vie nisu bile dostupne. Rezultati su bili
sledei, od najgoreg do najboljeg:
1 Dobijene kompletne beleke od rei do rei.
2 Lino uraene kompletene beleke od rei do rei.
3 Dobijene reenine beleke sa zakljucima.
4 Lino uraene reenine beleke sa zakljucima.
5 Dobijene beleke sa kljunim reima. (Ovo se ponekad pokazalo
izuzetno slabim jer je osoba koja ih je dobila bila nesposobna da napravi
odgovarajue mentalne asocijacije.)
6 Lino uraene beleke sa kljunim reima.
Ilauove studije pokazuju da su konciznost, efikasnost i aktivno lino
uee od presudnog znaaja za uspeno beleenje.
Kao to smo videli, dananji sistemi pravljenja/hvatanja beleaka
koriste samo deo ogromnog modanog potencijala za uenje. Takoe
znamo i da su veliki umovi koristili mnogo vei deo mentalnog ka-
paciteta koji nam je svima dostupan. Naoruani ovim saznanjem,
moemo krenuti dalje u sledee poglavlje koje nas upoznaje sa briljant-
nim razmiljanjem - jasnijim, prirodnijim i efikasnijim nainom kori-
enja naih mozgova.
I V
Bri ljantno razmi ljanje
Preglcd
Uvod
Briljantno razmiljanje
UVOD
Ovo poglavlje objedinjuje informaeije iz prethodna tri poglavlja i
uvodi vas u briljantno razmiljanje, znaajni korak u evoluciji ra-
zumevanja i negovanja Ijudskog mozga, onosno raspolaganja ljudskim
mozgom.
BRILJ ANTNO RAZMILJ ANJ E
Informacija - sistem obrade u vaem mozgu
ta se deava u vaem mozgu kada okusite zrelu kruku, pomiriete
cvee, sluate muziku, posmatrate potok, dodirujete dragu osobu ili
jednostavno evocirate uspomene?
Odgovorje istovremeno i jednostavan i zauujue sloen.
Svaki deli informacije koji ulazi u va mozak - svako oseanje,
seanje ili misao (ukljuujui svaku re, broj, kod, hranu, miris, liniju,
boju, sliku, otkucaj, notu i strukturu) mogu biti predstavljeni kao
centralna sfera iz koje zrakasto polaze desetine, stotine, hiljade, milioni
,,kukica (v. stranu 38).
Svaka kukica predstavlja jednu asocijaciju, a svaka asocijacija ima
svoj beskrajni red karika i spojeva. Sve asocijacije koje ste ve upotre-
bili moete smatrati svojim seanjem, svojom bazom podataka ili
Briljantno razniiljanje IV
svojom bibliotekom. Dok itate ove rei moete biti sigurni da se u umu
koji ih ita nalazi sistem za obradu podataka koji znatno nadmauje
kombinovane analitike kapacitete i mogunosti skladitenja najsavre-
menijih svetskih kompjutera (v. nie).
Kao rezultat koricnja ovog multi-ordinatnog sistema za obradu i
skladitenje podataka sa mnotvom kukica, va mozak ve sadri mape
informacija koje bi i najvee svetske kartografe ostavilc bez daha u
ncvcrici, kad bi samo mogli da ih vide.
Obrazac razmiljanja vaeg mozga se, dakle, moe posmatrati
kao gigantska asocijativna mainerija - jedan super bio-kom-
pjuter sa linijama misli koje se granaju iz praktino beskrajnog
broja jezgara podataka. Ova struktura odslikava neuronsku
mreu koja ini fiziku arhitekturu vaeg mozga.
Brza procena e vam otkriti da vaa ve postojea baza podataka
pojcdinih informacija, kao i asocijacija koje se granaju iz njih, sadri
vie kvariliona asocijacija.
Neki Ijudi koriste ovu ogromnu bazu podataka kao izgovor da
prestanu sa uenjem, objanjavajui da su njihovi mozgovi skoro
napunjeni", i da iz tog razloga nee da naue nita novo jer
moraju da sauvaju dragoceni, preostali prostorza zaista vane
stvari". Ipak, nema razloga za zabrinutost jersada znamo, preko
radova dr Marka Rozenvajga (Mark Rosenvveig) iz Pariza, da i
kad biste pohranjivali u va mozak 10 pojedinanih podataka
(od kojih svaki predstavlja jednostavnu re ili sliku) svake sekunde
tokom 100 godina, jo uvek biste iskoristili manje od jedne
desetine njegovog skladinog kapaciteta.
Ovaj zapanjujui kapacitet skladitenjaje omoguen jednom skoro
neverovatnom prefinjenou komplikovanih putevakoji ine nae me-
tabolike procese. ak je i samo jedna deonica nekog metabolikog
puta zapanjujue slocna (videti prvo poglavlje, Savremena istra-
ivanja mozga, str. 15). I kao to je profesor Anokin naglasio, ak je i
ovaj izvanredni kapacitet skaditenja nitavan prema sposobnostima
mozga da stvara obrasce koristei podatke koje ve poseduje (v. takode
str. 279).
Ma koliko da ste pojcdinanih podataka ve pohranili, i ma koliko
da ste asocijacija ve uradili, va potencijal da osmiljavate nove
obrasce i kombinacije ideja ih prevazilazi za vie kvadriliona.
IV Briljantno razmiljanje
to vie novih podataka nauite/prikupite na jedan integrisani,
razgranati, organizovani nain, utoliko e vam biti lake da nauite jo
vie.
Iz ove gigantske sposobnosti za obradu informacija i kapaciteta za
uenje potekao jc koncept briljantnog razmiljanja iju manifestaciju
predstavlja mapa uma.
Briljantno razmiljanje* se odnosi na proces asocijativnih misli koje
proistiu iz centralne take ili se vezuju za centralnu taku. Ostala
znaenja engleske rei radiant su takoe znaajna: blistavo svetleti,
pogled jasnog oka koje zrai radou i nadom i ina taka meteor-
ske kie - slino eksploziji misli.
Kako da dobijemo pristup ovom uzbuljivom novom nainu raz-
miljanja? Uz pomo mape uma, koja predstavlja spoljni izraz briljant-
nog razmiljanja. Mapa uma se uvek grana iz centralne slike. Svaka re
i slika postaju sami za sebe subcentri asocijacija, i sve se to nastavlja u
potencijalno beskrajni lanac razgranatih pojmova koji idu iz ili ka
zajednikom centru. Iako se mapa uma crta na dvodimenzionalnoj
povrini, ona predstavlja multi-dimenzionalnu realnost, obuhvatajui
prostor, vrcme i boju.
Pre nego to nauite kako da primenite ovo mono sredstvo, od
sutinskog znaaja je da razumete operativne principe mozga koji ga
generiu. Takoe je od sutinskog znaaja da razumete briljantno raz-
miljanje naprirodan i praktino automatski nain na koji su svi ljudski
mozgovi oduvek funkcionisali. U evolutivnom razvoju procesa raz-
miljanja koristili smo samo pojedinane snopove zraenja umesto
itave multi-dimenzionalne elektranc.
UV OD U SL EDEE POGL A V L J E
Briljantno mislei mozak bi morao biti u mogunosti da se izrazi u
razgranatoj formi koja odslikava obrazac njegovih sopstvenih misaonih
procesa. Kao to emo videti u sledeem poglavlju, Put koji predstoji,
mapa uma predstavlja takvu formu.
* Radiant thinking, od engl. glagola ,,to radiate" - iriti se ili kretati u raznim
pravcima, ili iz datog sredita. (prim. prev.)
V
Put ko ji predsto ji
Pregled
Uvod
Mapa uma - definicija
ta kau korisnici mapa uma
UVOD
Ovo poglavljc definie prirodni izraz briljantnog razmiljanja -
mapu uma, sledeu evoluciju Ijudske misli.
MAPA UMA - DEFINICIJ A
Mapaumajc izraz briljantnog razmiljanja i prema tome predstavlja
prirodnu funkciju Ijudskog uma. To je mono grafiko sredstvo koje
obezbeuje univerzalni klju za oslobaanje potencijala mozga. Mapa
uma moe biti upotrebljena u svakom aspektu ivota u kom e po-
boljano uenje i jasnije razmiljanje poveati ovekov uinak. Mapa
uma poseduje etiri osnovne karakteristike:
1 Predmet panje je kristalizovan u centralnoj slici.
2 Glavne teme predmeta se granaju iz centralne slike.
3 Grane sadre kljuni lik ili kljunu re otisnutu napridruenoj liniji.
Teme od manjeg znaaja se takoe predstavljaju kao grane povezane
sa granama vieg nivoa.
4 Grane formiraju povezanu ,,vorinu strukturu.
V Put koji predstoji
Mape uma se mogu naglasiti i obogatiti bojama, slikama, iframa i
iluzijom trodimenzionalnosti, da bi bile interesantnije, lepe i osobe-
nije. One zauzvrat poboljavaju kreativnost, pamenje i, posebno,
evociranje upamenog.
Mape uma vam pomau da napravite razliku izmeu vaeg mental-
nog kapacitetci skladitenja, to e vam vaa mapa uma omoguiti da
pokaete, i vae mentalne efikasnosti skladitenja, to e vam vaa mapa
uma omoguiti da postignete. Efikasno skladitcnje podataka multi-
plicira va kapacitet. To je kao razlika izmeu dobro ureenog i loe
ureenog skladita, ili biblioteke sa ili bez sistema reda.
TA KAU KORISNICI MAPA UMA
Mape uma su opisali oni koji ih koriste, od petogodinjaka pa do
ostalih na svim nivoima poslovanja i obrazovanja, i to na sledee naine:
prava nemska maina (misao koja ima strukturu gena);
sredstvo koje vam pomae da se starate o scbi;
prava alatka za mentalno treniranje;
ogledalo uma;
sredstvo za brigu o mozgu;
moj mentalni vulkan;
sredstvo za raspolaganjc inteligcncijom;
mrea misli usmerena ka cilju;
sredstvo za izraavanje inteligencije;
epitoma** sumirajuih zamisli - upotrebi mapu uma, spasi drvo!
Spasi drvo? Spasi umu!;
embrionalna manifestacija super-logike misli;
najobuhvatnija tehnika za kreativno razmiljanje;
multi-dimenzionalna mnemonika tehnika;
svesni elcktroencefalogram samokontrole!;
ispoljavanje unutranjih misaonih obrazaca - mapa mozga;
* U originalu a Neme Machine, od gr. prefiksa nerti-, nenw-, nemo- ili sufiksa
-nemct, -nem.ata- konac, konast, isprcden, vrtloast, rotirajui. (prim. prev.)
** Epitoma, gr. - saet prikaz, kratak pregled, olienje. (prim. prev.)
Prvi segment: Prirodna arhitektonika
49
Put koji predstoji
V
nain na koji, konano, mogu da uivam dok upotrebljavam svoj
mozak!;
,,put(evi!) do mentalne slobode;
mapa uma predstavlja ispoljavanje svih aspekata kortikalnih
mogunosti i inteligencije, koja omoguava mozgu da dobije
lluidniji, graciozniji i bri pristup svom ogromnom skladitu
sposobnosti;
,,za eru informacija i osvajanja kosmosa, ono to je lincarno
pisanje beleaka bilo za industrijsku cru.
lli, kao to je jedan korisnik izjavio kad je prvi put upotrebio mape
uma: ,,To je kao da sam itav ivot vozio sa prljavim vctrobranom i
onda ga je mapa uma iznenada oistila za mene.
Svi ovi opisi su odgovarajui i relevantni. Posmatrani zajedno, oni
otkrivaju mapu uma kao sledei korak u progresiji od linearnog (jedno-
dimenzionalnog), preko lateralnog (,,dvodimenzionalnog), do bri-
ljantnog ili multi-dimenzionalnog razmiljanja.
UV OD U SL EDEI SEGM ENT
Naoruani znanjem koje ste stekli o radu i potencijalima svog
mozga, sada ste spremni da putujete kroz komplikovani svet cerebral-
nog kortcksa. Ovo putovanje e poloiti temelje izraavanja i oslo-
badanja vaeg mentalnog potencijala, i odvee vas, kroz seriju hrejn-
storming vebi, do kompletne umetnosti mapiranja uma.
50 Pr\'i segment: Prirodna urhitektonika
Prpffl segment:
Temelfi
Ovaj segment (poglavlja od VI do IX) istranje blizanaki srodne
svetove rei i slika, pokazujui vam kako da oslobodite neverovatnu
mentalnu energiju korienjem monih tehnika brejnstorminga i asoci-
jacija. Ovapoglavlja vas vode odosnovnog brejnstorminga briljantnog
razmiljanja, preko brejnstorminga mini-mape uma, do same mape
uma.
Dntgi segment: Temelji 51
VI
Brejnsto rmi ngrei
Pregled
Uvod
Veba izgradnje mini-mape uma od rei
Implikacije
Aplikacije
Uvod u sledee poglavljc
UVOD
Ovo poglavlje ulazi u sutinu sistema vaeg mozga za briljantno
razmiljanje i obradu informacija. Kroz brejnstorming vebe, otkriete
ogromni potencijal svoje asocijativne maincrije, atakoe ete dobiti i
uvid u svoju jedinstvenost i jedinstvenost drugih Ijudi kao posebnih
individua.
Bie vam pokazana nova brejnstorming tehnika, kao i neki intere-
santni rezultati istraivanja. Posebno, omoguie vam se dublje razu-
mevanje komunikacije i izbegavanje meusobnih nesporazuma.
52 Drugi segment: Temelji
VI Brejnstorming rei
V EBA TZGRA DNJ E MTNT-MAPE UMA OD REI
Mini-mapa uma je embrionalna forma mape uma. Iako ovakva mapa
uma ima prcfiks ,,mini, njene implikacije su ogromne.
Da biste uradili sledee vebe, bie vam potrebne olovke i podloak
za mapu uma, kopija gornje slike ili nekoliko velikih, praznih listova
hartije.
Veibanje
Ispiite tampanim slovima na linijama, brzo, bez pauze za razmiijanje,
prvih deset asocijacija koje vam dou na um kada pomislite na pojam
,,srce. Vano je da zapiete prve rei koje vam padnu na pamet, bez
obzirakako smeno izgledale. Ova veba nije test i nebi trebalo da traje
due od jednog minuta.
Ukoliko ste u mogunosti, zamolite jo dve ili tri osobe da urade
vebu istovremeno. Ne razgovarajte o svojim asocijacijama dok radite
vebu.
Analiza rezultata
Va cilj je da pronaete one rei koje su zajednike za sve lanove grupe.
(U ovom sluaju re ,,zajednike ima svoje doslovno znaenje- ,,duh,
na primer, nije isto to i ,,dua.)
Pre sumiranja rezultata, trebalo bi da svako od vas predvidi, pojedi-
nano i u tajnosti, koliko e rei biti zajedniko svim lanovima grupe;
koliko e rei biti zajedniko za vie njih; i na kraju koliko e rei biti
odabrano od strane samo jedne osobe.
Kada ste zavrili vebu i uradili svoje procene, uporedite rei koje
ste vi zapisali sa reima svojih prijatelja ili kolega. Onda proverite i
porazgovarajte o broju zajednikih rei. (Ukoliko sami radite vebu,
ondajednostavno uporedite svoj skup asocijacija sa skupom asocijacija
autora knjige, videti nie.)
Sve osobe redom mogu naglas proitati svoju listu rei dok ih drugi
zapisuju, podvlaei svaku re koja je identina i obeleavajui bojom
ili ifrom ko je odabrao koju re (v. str. 73, gore).
Veina ljudi predvia da e biti mnogo rei zajednikih za celu
grupu, a da e svega nekoliko rei biti svojstveno samo pojedincima.
Drugi segment: Temelji 53
Brejmtorming rei VI
Ipak, posle vie hiljada pokuaja, otkrili smo da je prava retkost nai
ak i samo jednu zajcdniku re u grupi od etiri lana.
Kada je ova ,,zajcdnika re stavljena u centar sledee mini-mape
uma, i kad je istih etvoro ljudi upitano da ponovi vebu sa tom
,,zajednikom reju, rezultat je bio isti, pokazujui da ak i taj zajed-
niki imcnitelj ima fundamentalno razliit koren!
Sto je vie ljudi u grupi sve je manje anse da bilo koja rc bude
zajednika svim lanovima grupe (videti grafikon na sledeoj strani).
Rezultati slinih vebi
Vebakoju ste upravo zavrili sa pojmom ,,srea edati sline rezultate
i sa bilo kojim drugim pojmom.
Na primer, grupa viih bankarskih menadera, od 40 do 55 godina
starosti i sa slinom biografijom, uradili su istu vebu sa pojmom
,,tranje. Kao to smo i predvideli, u proseku ni jedna re nije bila
zajednika za sva ctiri lana grupe; ponegde je jedna re bila zajed-
nika za tri osobe; nekoliko parova rei zajedniko za dve osobe; i na
kraju, veina rei jedinstvcna za svakoga ponaosob.
Grupa se alila dato nijebilo fer, poto re nije bilaod veeg znaaja
za njih. U drugom sluaju, prcdviali su da bi njihovi rezultati imali
mnogo vic ,,zajednikog.
Nakon toga, data im je i druga veba, koristei re ,,novac umesto
rei ,,tranje. Na njihovo uenje, rezultati su se jo vie razlikovali.
Rezultati se suprotstavljaju popularnom pogrenom shvatanju:
to vie obrazujete Ijude, to e oni vie postati slini klonovima.
Primer iz vebe sa pojmom ,,srea.
54
VI
Brejmtormmg rei
Briljantno razmiljanje pokazuje da je istina suprotna: to vie
obrozufefe Ijude, to e jedinstvenije postati njihove ogromne,
rastue mree asocijacija.
broj Ijudi
Grafikon koji ilustruje neverovatnu jeinstvenost misaone mree
svakog Ijudskog bia - kako broj Ijudi rasle tako broj zajednikih
rei opada
Na strani 73, gore, nai ete rezultate dobijene iz tri grupe ljudi od
po etiri osobe koji su beleili svoje asocijacije sa pojmom ,,tranje.
Obeleavanje bojom je korieno da se pokau rei koje su zajednike
za najmanje dve osobe.
I MPL TK A CTJ E
Ogromni polencijal vae asocijativne mainerije
Uzmite u obzir injenicu da je svaki prizor, zvuk, miris, ukus ili oseaj
koji ste ikada imali -bilo svesno ili parasvesno - kao mali zraei centar
iz koga polaze milioni asocijacija.
A sada zamislite da pokuavate da pribeleite sve te asocijacije.
To bi bilo nemogue, zato to bi se svaki put kada neto zapiete
pojavila misao o tome to ste zapisali. To bi bila jo jedna asocijacija
koju biste morali da zapiete, i tako dalje, ad infmitum. Ljudski mozak
moe da proizvede beskrajan broj asocijacija; tako je i na potencijal
kreativnog razmiljanja na slian nain beskrajan.
Dmgi segment: Temelji 55
Brejnstorming rei VI
U prosenom ljudskom mozgu postoji vie kvadriliona upotre-
bljenih asocijacija. Ova ogromna mrea se moe smatrati ne samo
vaom memorijom ili vaom linom rcferentnom bibliotekom, ve i
vaim celokupnim svesnim iparasvesnim ja (v. Tony Buzan, Uprezanje
para-mozga).
Jedinstvenost svakog pojedinca
Cinjenica da pojedinci dele tako mali broj zajednikih asocijacija
na zadatu re, sliku ili ideju znai da se mi na magian i tajanstven
nain razlikujemo jedni od drugih. Drugim reima, svako Ijudsko
bie je mnogo individualnije i jedinstvenije nego to se to do sada
pretpostavljalo. Vi koji sada itate ovu reenicu, posedujete u
svom mozgu trilione asocijacija koje ne delite ni sa kim, ni u
prolosti, ni u sadanjosti, ni u budunosti.
Kada pronaemo kakav jedinstveni mineral nazivamo ga: dragi
kamen", neprocenjiv", dragulj", neocenjive vrednosti", dra-
gocen", blago", ,,redak",lep", nezamenjiv".
U pogledu onoga to su istraivanja otkrila o nama samima,
trebalo bi da ponemo da primenjujemo ove termine i na sebi
kao i na drugim Ijudskim biima.
APLIKACIJ E
Naa izvanredna jedinstvenost ima mnoge prednosti. Na primer, u
svakoj situaciji kada pribegncmo brejnstormingu ili kada treba da
reimo problem, to je vea raznolikost ieja tim bolje. Svaka jedinka
tako postaje izuzetno znaajan deo proccsa.
U irem drutvenom kontekstu, takozvano ,,delinkventno, abnor-
malno ili ,,ekscentrino ponaanje se sada esto moe prihvatiti u
novom svetlu kao odreeno razilaenje od postavljenih normi, koje
vodi pojaanoj kreativnosti. Na ovaj nain se mnogi oigledni dru-
tveni problemi mogu u stvari preokrenuti u reenja.
Rezultati ovih vebi takoe istiu opasnost koja se javlja kada ljude
posmatramo kao grupu, a ne kao pojedinca. Cenei nau jedinstvenost,
moemo lake reavati nesporazume i konflikte, bilo line ili drutvene.
Vebe asocijacija otkrivaju neogranienu snagu mozga svakog o-
vcka, bilo da spada u one ,,nadarene ili u one prethodno okarakterisane
kao ,,prosene. Ove vebe, prema tome, mogu osloboditi milijarde
VI Brejnstorming rei
Ijudi od njihovih samo-nametnutih mentalnih ogranienja. J ednostavno
primenjujui vebu sa pojmom ,,srea opisanu u ovom poglavlju,
svako moe iskusiti trenutnu eksploziju mentalne snage.
Uzmite primer osmogodinjeg deaka iz jedne zaostale etvrti Lon-
dona koga su uitelji smatrali praktino slaboumnim, i koji je to izgleda
i sam prihvatao. Poto je zavrio vebu sa pojmom ,,srea, upitao sam
ga da li bi mogao da pronae dalje asocijacije za bilo koju od deset rei
koje je zapisao. Zastao je za trenutak, zapisao dve, zatim ispravio pogled
i sa sjajem u oima zapitao ,,Da li mogu da nastavim?.
Kada sam rekao ,,Da, poeo je oklevajui, kao neko ko po prvi put
ulazi u more. Zatim, u sve brem ritmu, skoro kao odmotavanje rolne,
rei i asocijacije su poele da kuljaju iz njega. Njegovo itavo fiziko
stanje se transformisalo u stanje udnje, energije i sree, dok je popunjavao
stranu bukvalno viui ,,J a sam pametan! J a sam pametan!. I bio je u
pravu. Nedostajalo mu je obrazovanje.
Razumevanje razgranate prirode realnosti nam daje uvid ne samo
u prirodu razumevanja, ve i u prirodu nesporazuma, na taj nain
pomaui da se izbegnu mnoge emotivne i logike zamke koje
osujeuju nae pokuaje da komuniciramo.
U kontekstu ove knjige, brejnstorming je prvi korak ka mapama
uma. Ove vebe mogu da ojaaju i daju tonus vaim asocijativnim
sposobnostima dok se pripremate za potpuni razvoj briljantnog razmi-
ljanja.
Ukoliko se sposobnost briljantnog razmiljanja mozga moe prime-
niti na rei, koje predstavljaju predmet leve kortikalne vetine, da li
se ista snaga moe primeniti i na imaginaciju i slike kao desnu
kortikalnu vetinu? Sledce poglavlje se bavi ovim pitanjem.
Drttgi segment: Temelji 57
VI I
Brejnsto rmi ngsli ka
Pregled
Uvod
Mo slika
Veba izgradnje mini-mape uma od slika
UV OD
Ovo poglavlje razmatra savremena istraivanja mozga koja su za-
prepastila eksperte irom sveta. Zajedno sa priloenim praktinim
vebama, ovo znanje e vam omoguiti pristup ogromnom skladitu
imaginativnih vetina koje uspavane lee kod 95 proccnata populacije.
M O SL I K A
Godine 1970. asopis Scientific American je objavio rezul-
tate fascinantnog eksperimenta kojeg je sproveo Ralf Heber
(Ralph Haber). Heber je pokazao svojim ispitanicima seriju od
2560 fotografskih slajdova, predstavljajui im jednu sliku svakih
10 sekundi. Ispitanicima je trebalo oko 7 sati da pogledaju sve
slajdove, ali je vreme gledanja bilo podeljeno u odvojene seanse
tokom perioda od nekoliko dana. Sat nakon to bi poslednji slajd
bio prikazan, ispitanici su bili podvrgnuti testu prepoznavanja.
Svakoj osobi je prikazan set od 2560 parova slajdova, od kojih je
jedan slajd bio iz serije koju su videli, a drugi iz slinog skupa koji nisu
videli. U proseku, tanost njihovog prepoznavanja je bila izmeu 85 i
95 procenata.
58 Drugi segment: Tenielji
VII
Brejnstorming slikn
Poto je potvrdio neuporedivu preciznost mozga kao mehanizma za
primanje, skladitenje i priseanje, Heber je sproveo drugi eksperiment
da bi proverio sposobnost mozga da brzo prepoznaje slike. U ovom
eksperimentu, jedan slajd je pokazivan svake sekunde.
Rezultati su bili identini, pokazujui da mozak ne samo to ima
izvanredni kapacitet utiskivanja i prizivanja informacija, ve da to moe
postii, bez gubitka preciznosti, i pri neverovatno velikim brzinama.
U cilju daljeg testiranja mozga, Heber je sproveo i trei eksperiment
u kome su slajdovi takoe pokazivani po jedan svake sekunde, ali ovaj
put kao slikc u ogledalu. J o jedanput, rezultati su bili identini,
pokazujui da i ak pri velikim brzinama mozak moe da manipulie
slikama u trodimenzionalnom prostoru bez gubitka efikasnosti.
Heberov komentar je bio sledei: Ovi eksperimenti sa vizuelnim
stimulusima sugeriu da je PREPOZNAVANJ E SLIKA U SUTINI
SAVRSENO. Rezultati bi verovatno bili isti i kad bismo upotrebili
25000 slika umesto 2500."
J edan drugi istraiva, R. S. Nikerson (Nickerson), objavio je u
asopisu Canadian Journal of Phychology rezultate ekspcrimcnta u
kome je svakom ispitaniku prikazano 600 slika, i to jedna slika svake
sekunde. Kada su ispitanici podvrgnuti testu prepoznavanja, prosena
preciznost je bila 98 procenata!
Kao i ITeber, i Nikerson je proirio svoje istraivanje, poveavajui
broj slika sa 600 na 10.000. Znaajno je da je Nikerson naglasio da je
svaka od njegovih 10.000 slika bila ,,ivopisna (to jest upadljiva, lako
pamtljiva slika kakve se koriste u mapama uma).
Sa ovakvim ivopisnim slikama ispitanici su postizali stopu pre-
ciznosti prepoznavanja od 99,9 procenata. Doputajui izvestan nivo
dosade i iscrpljenosti, Nikerson i njegove kolege su procenili da bi
ispitanici, i kad bi im se pokazalo milion slika umesto 10.000, uspeli da
prepoznaju 986.300 - to predstavlja stopu prepoznavanja od 98,6
procenata.
U svom lanku Nauiti 10.000 slika" u asopisu Quarferly
J ournal of Experimentol Psychology, Lajonel Stending (Lionel
Standing) je izjavio da je kapacitet memorije prepoznavanja
skoro beskrajan!".
Brejnstorming slika VII
Razlog zato je, da citiramo staru izreku, slika vrenahiljadu rei
lei u tome to slike angauju veliki opseg kortikalnih sposobnosti:
oseaj za boju, oblik, liniju, trodimenzionalnost, strukturu, vizuelni
ritam i posebno ,,/w<3ginaciju - re koja potie od latinske rei imagi-
nari, to doslovno znai mentalno oslikavati.
Slike, prema tome, mnogo ee nego rei izazivaju podseanje, a
takoe su i preciznije i snanije u pokretanju irokog spektra asocijacija,
to pojaava kreativno razmiljanje i pamenje. Ovo pokazuje kako je
smeno to to se 95 procenata hvatanja/pravljenja beleaka radi bez
prednosti kakvu pruaju slike.
Razlog za ovo odbacivanje slika delom lei u naem savremenom
prenaglaavanju rei kao primamog sredstva za infonnisanje. Mcutim,
razlog takoe moe biti i u (pogrenom) vcrovanju mnogih ljudi da
nemaju sposobnosti za stvaranje slika.
T&Mf-
Levo: Najbolji umetniki pokuaj dominantno
desnorukog autora crtan desnom rukom.
Desno: Najbolji umetniki pokuaj istog aulora dva
sata kasnije, nakon vebanja, crtan levom rukom.
Tokom prethodnih 30 godina smo, zajedno sa jo nekima, ukljuu-
jui i umetnice dr Beti Edvards (Betty Edwards) i Lorenu Gil, istraivali
Vll Brejnstorrning shka
miljenje o ovoj problematici. U okviru pomenutih eksperimenata, ak
25 procenata ispitanikaje izjavilo da nemaju sposobnost vizuelizacije,
a vie od 90 procenata veruje da imaju uroenu nesposobost za crtanje
ili slikanje na bilo koji nain. Dalja istraivanja su pokazala da svako
sa ,,normalnim mozgom (genetski ili fiziki neoteenim) moe nauiti
da crta do nivoa polaznika dobre umetnike kole (v. prethodne crtee).
Razlog zato tako mnogo Ijudi smatra da su nesposobni za stvaranje
slika lei u tome to, umesto da shvate da mozak uz pomo kontinuira-
nog eksperimentisanja uvek uspeva, grekom zamenjuju svoj poetni
neuspeh svojom fundamentalnom nesposobnou i smatraju ga istin-
skom merom svog talenta. Na taj nain ostavljaju jednu svoju mentalnu
vetinu (koja je mogla prirodno da procveta) - da uvene i nestane.
U svojoj knjizi Duhovi u maini uma, S. M. Koslin (Kosslyn)
tvrdi da se ,,u mnogim naim slikovnim eksperimentima pokazalo
da Ijudi nedvosmisleno napreduju kroz praksu". Mapiranje uma
ponovno budi ovaj izvanredni kapacitet vizuelizacije. Kada mo-
zak razvija svoju sposobnost oslikavanja, ujedno razvija i svoj
kapacitet razmiljanja, svoju sposobnost percepcije, svoje pam-
enje, svoju kreativnost i poverenje u sebe.
Dva iroko rasprostranjena i tetna verovanja su dovela do savre-
menog odbacivanja naih vizeulnih sposobnosti:
1 Da su slike i boje nekako primitivne, detinjaste, nezrele i nevane.
2 Da je mo stvaranja i reprodukovanja slika bogom dani talenat
dodeljen samo vrlo malom broju ljudi. (U stvari, to je bogom dani
talenat darovan svima!)
Uz potpunije razumevanje mozga poinjemo da shvatamo da se
mora uspostaviti nova ravnotea izmeu vinosti slici i vinosti rei. U
kompjuterskoj industriji ovo se ogleda u ubrzanom razvoju maina koje
nam omoguavaju da povezujemo rei i slike i da manipulicmo reima
i slikama istovremeno. Na linom planu, to je pokrenulo mape uma.
V EBA I ZGRA DNJ E M I NI -M A PE UMA OD SL I K A
Veba koja se preporuuje osobama koje ele da izgrade svoju
vizuelnu mentalnu muskulaturu je identina vebi sa pojmom ,,sre-
a, opisanoj u prethodnom poglavlju, osim to se u centar postavlja
Drugi segmcnt: Temelji 61
Brejnstorming slika
VII
slika i to sc na svakoj od linija koje se granaju iz centra crta prvih deset
slikovnih asocijacija.
U vebi kao to je ova, od sutinskog znaaja je da Ijudi prevaziu
svoju inhibiciju da c nacrtati ,,loe slike. Bez obzira koliko ,,loe
izgledale poetne slike, zbog prirode ljudskog mozga koja se zasniva
na probi i uspehu (a ne greci), te slike e jednostavno predstavljati prvi
ekspcrimentalni stupanj iz koga e uslediti trajni i neizbeni naprcdak.
Dobra centralna slika koja se prcporuuje za poetak je slika ,,kue,
zbog toga to prua mnotvo mogunosti za jednostavni razvoj asoci-
jativnih slika.
Ciljevi vebe
Ciljevi ovakve vcbc za stvaranje vizuelnih asocijacija su sledei:
1 Da se oslobodi ogromna mo vizuelnog korteksa.
2 Da se poveaju mogunosti memorije za skladitenje i priseanje
posredstvom koricnja slika za naglaavanje i povezivanje.
3 Da se povea estetsko uivanjc.
4 Da se slomi otpor prema korienju slika u procesu ucnja.
5 Da se potpomogne mentalna relaksacija.
6 Da se otpone sa razvijanjem izvanrednih moi vizuelizacije i
percepcije koju su koristili veliki umetnici/mislioci kao to je bio
Leonardo da Vini.
Slikovno povezivanje it praksi
Evo jednog zabavnog i uveseljavajueg primera kako slikovno povezivanje
deluje u praksi.
Nekolicini odraslih se na seminaru pridruio i petogodinji sin
jednog od uesnika. Deak, po imenu Alcksandar, koji je tek umeo da
napie nekoliko nepovezanih slova alfabeta, junaki i uporno je insis-
tirao da se i on pridrui vcbanju. I pored protivljenja odraslih, na kraju
mu je ipak bilo doputeno da se ukljui.
VII Brejnstorming slika
Aleksanar je izabrao Ijudski mozak kao centralni lik, jer jc uo da
se mozak spominje toliko puta tokom prethodnih dana. On je tada poeo
da naglas oslikava na sledei nain.
,,A sada, da vidimo, ta radi moj mozak?...A da, on postavlja
pitanja!. Rekavi to, nacrtao je nezgrapan prikaz znaka pitanja i odmah
nastavio: ,,A sada, ta jo radi moj mozak?...A da, on ima prijatelje!.
I rekavi to, brzo nacrta sliicu na kojoj su bilc dvc ruke koje se dre, i
nastavio: ta jo radi moj mozak?...
,,A da, on kae hvala vam!. I rekavi to, nacrta malu kovertu i
nastavi, uz veselje koje se poveavalo, dok je poskakivao gore-dole na
svojoj stolici, sa reavanjem svakog sledeeg: ta jo radi moj mo-
zak?...
,,A da, on voli mamu i tatu!. I rekavi to, nacrtamalo srce, dovrivi
svih svojih deset vizuelnih asocijacija bez trenutka oklevanja i sa
usklicima uzbudenja pri svakom slcdccm reenju. Ovo je bio mozak
koji je radio potpuno prirodno - blistavo tekui, otvoreno i olino
povezujui.
Vebanje
Naoruani svim ovim informacijama o svom uroenom kapacitetu za
slikovno povezivanje, nastavite na potpuno isti nain kao to ste radili
sa vebom povezivanja rei, stvarajui svoju sopstvenu centralnu sliku
za koncept ,,kue (ili pak koristei neku sliku slinu onoj na str. 73) i
dodajui slike koje vam padaju na pamet.
UVOD U SL EDEE POGL A V L J E
Nakon to ste zavrili ove dve brejnstorming vebe, koristei dve
razliite kortikalne vetine, sada treba da integricte svet rei i svet slika.
Sledee poglavlje nastavlja putovanje od osnovnog brejnstorminga do
mapiranja uma.
VI I I
Od brejnsto rmi nga do mapi ranja
uma
Pregled
Uvod
Poveajte svoju mo povezivanja
Vebanje
UVOD
Ovo poglavlje nastavlja proces zapoet u estom poglavlju vebom
sa pojmom ,,srea. Idui dalje od faze mini-mape uma, ovo poglavlje
vas dovodi do praga kompletnog mapiranja uma, pokazujui vam kako
da proirite bilo koju mapu uma do bilo koje veliine koju elite.
POV EA J T E SV OJ U M O POV EZI V A NJ A
Sledei korak je da proirite poetnu vebu sa pojmom ,,srea,
pratei ve data uputstva.
Na potpuno isti nain na koji se vaih deset poetnih rei ili slika
granalo od centralnog pojma ,,srea, svaka od ovih deset rei moe da
razgranava svoje sopstvene asocijacije.
Slobodnim asociranjem na svaku od deset rei ili slika, povezujui
pojmove koji polaze od njih linijama i jasno piui tampanim slovima
pojedinane kljune rei po linijama koje su iste duine kao i same rei,
moete poeti da gradite verbalno ,,drvo asocijacija mape uma, kakva
je mapa na strani 66.
VIII Od brejmtorminga do mapiranja uma
Kada pogledate ilustraciju primetiete da je poetnih deset rei
napisano krupnijim slovima, i da su linije po kojima su ispisane deblje
od sekundarnih linija. Ovo slui da bi se naglasio njihov znaaj kao
deset kljunih pojmova koji su vam na poetku pali na pamet.
Dok budete povezivali rci u svojoj mini-mapi uma poveavacte
istovremeno i prefinjenost i snagu svoga pamenja.
Godine 1985. Anderson i Parlmuter (Anderson, Parlmutter)
su sproveli zanimljiv eksperiment sa pamenjem. Predstavili su
ispitanicima centralne kljune rei i zatraili od njih da stvaraju
asocijacije koje poinju zadatim slovom.
Na primer, jednoj grupi je zadata kljuna re i poetno slovo u
nizu pas - s, kost - m". Drugoj grupi je zadat niz kockar - s,
kost - m". Potom je praena brzina kojom su ispitanici doli do
rei meso". Osobe iz pn/e grupe su bile bre jer je prethodna re
pas" aktivirala memorijski lanacpas-kost- meso". Kao rezultat
svojih istraivanja, Anderson i Parlmuter sugeriu da:
Pamenje radi kao aktivacioni proces, koji se iri odrei do asoci-
rane rei putem ovakvih lanaca"
V EBA NJ E
Bacitc kratak pogled na ilustraciju na sledeoj strani. Zatim proirite
svaku od svojih deset poetnih kljunih rci daljim asocijacijama.
Provedite 1minut nad svakim kljunim pojmom (ukupno 10 minuta).
Kada ste zavrili ovu vebu, biete na drugom, treem i etvrtom
nivou vae mini-mape uma. U tom trenutku shvatiete da tako moete
da nastavite u nedogled!
Ova veba vam pokazuje daje, uz korienje odgovarajuih tehnika,
va mozak u mogunosti da istrauje i manifestuje svoju beskrajnu
kreativnu sposobnost.
Poto ste uradili vebe, integrisali i proirili svoju mo za asociranje
slika i rei, sada ste spremni da izrazite svoj potpuni spektar kortikalnih
i mentalnih sposobnosti u samoj mapi uma.
Od brejnstorminga do niapiranja uma
VIII
IX
Mapi ranje uma
Pregled
Uvod
Uprezanje kompletnog spektra vaih kortikalnih sposobnosti
Uvod u hijerarhije i kategorije
Putovanje kroz um jednog mapera uma (I)
Implikacije
Putovanje kroz um jednog mapera uma (II)
J o o hijcrarhijama i kategorijama
Prednosti hijerarhije, kategorizacije i PDP
Prednosti mapiranja uma nad linearnim pravljenjem/hvatanjem
beleaka
UVOD
Ovo poglavlje vas uvodi u tehnike stvaranja reda i strukture u vaem
razmiljanju; a deo Putovanje kroz um jednog mapera uma e vam
omoguiti da vidite proces mapiranja uma ,,iznutra. Sem toga, pred-
staviemo vam dalje dokaze o beskrajnom kapacitetu povezivanja i
kreativnosti vaeg mozga.
UPREZA NJ E K OM PL ET NOG SPEK T RA VAI H
K ORT I K A L NI H SPOSOBNOSTI
Upeatljivost mape uma se ostvaruje postavljanjem centralne slike
umesto centralne rei i korienjem slika umesto rei gde god je to
mogue. Kombinovanje ove dve kortikalne vetine - oseaj za rei i
Drugi segment: Tcmelji 67
Mapiranje uma
IX
slike, viestruko e uveati vau intelektualnu snagu, posebno dok
stvarate svoje sopstvene slike.
Godine 1989. V. M. Metlin (W. M. Matlin) je opisao
eksperiment koji je to i pokazao. Sproveli su ga Bul i Vitrok (Bull,
VVhittrock) 16 godina ranije, da bi ispitali efekte koje slike
ostavljaju na proces uenja.
Bul i Vitrok su traili od dece stare 9 i 10 godina da zapamte rei
kao to su mozak", asopis", nevolja" i istina". Deca su
podeljena u tri grupe. Prva grupa je itala rei i njihove definicije,
zapisivala ih i potom stvarala svoje sopstvene slike, kako rei tako
i njihovih definicija. Deca u drugoj grupi su radila isto kao i deca
u prvoj, samo to su umesto da crtaju svoje, precrtavala ve
gotove slike. Deca u treoj grupi su jednostavno samo ponavljala
zapisivanje rei i njihovih definicija.
Nedelju dana kasnije, deca su podvrgnuta testu priseanja rei i
njihovih definicija. Deca iz prve grupe, koja su stvarala sopstvene
slike, su imala daleko najbolje rezultate, dok su deca iz tree
grupe, koja nisu nita crtala, bila najgora.
Ovi nalazi idu u prilog injenici da je mapa uma jeinstveno
pogodna alatka za uenje. Ona ne samo to koristi slike, ve i sama
predstcivlja s 1i k u.
Mapa uma upree kompletan spektar kortikalnih sposobnosti -
oseaj za rei, slike, brojeve, logiku, ritam, boju i prostorno poi-
manje - jednom jedinstveno snanom tehnikom. inei to, prua
vam slobodu da skitate po beskrajnom prostranstvu svog mozga.
UV OD U H I J E R A R H I J E I K A T EGORI J E
Dabiste uspeli da kontroliete i primenjujete ovu ogromnu mentalnu
mo, bie vam potrebno da strukturirate svoje misli i vau mapu uma
koristei hijerarhiju i kategorizaciju. Prvi korak je da identifikujete
svoje pojmove direktne povezanosti (PDP).
Pojmovi direktne povezanosti zasnivaju se na kljunim pojmovima
na osnovu kojih se moe organizovati mnotvo drugih pojmova. Termin
,,maine, na primer, obuhvata veliki broj kategorija, od kojih je jedna
motoma vozila. Ova kategorija, sa svoje strane, takoe pokree irok
68
Drugi segmcnt: Tctttelji
IX Mapiranje uma
spektar, kome pripada i re ,,kola. Re ,,kola opet obuhvata mnotvo tipova,
meu njima i ,,ford, koji takoe ukljuuje vei broj razliitih modela.
Gledano iz ove perspektive, re ,,maine je snanija od rei ,,ford,
zato jer obuhvata i potencijalno strukturira ogroman spektar informa-
cija. Re ,,maine ujedno i sugerie skup kategorija i postavlja ih u
podreen hijerarhijski poredak.
Slino tome, ovakva hijerarhija se moe proiriti navie, na jo vie
nivoe gcncralizacijc: rc ,,artcfakti*, na primcr, ukljuuje i re ,,ma-
ine kao podreenu. Ove kljune rei, ili pojmovi direktne povezanosti,
predstavljaju klju za oblikovanje i upravljanje kreativnim procesom
asociranja. Drugim reima, one su naslovi poglavlja koje biste upotre-
bili kada biste pisali knjigu na neku temu.
Klasina studija, koju su sproveli Bouer, Klark, Lezgold i
Vimzens (Bovver, Clark, Lesgold, VVimzenz) 1969. godine, po-
kazala je znaaj hijerarhije kao pomonog sredstva za pamenje.
U ovom eksperimentu, ispitanici su bili podeljeni u dve grupe.
Svakoj grupi su pokazane etiri karte, sa 28 rei napisanih na
svakoj od njih.
Osobama u prvoj grupi su pokazane rei koje su bile hijerarhijski
organizovane. Na primer, re instrument" bi se nalazila na vrhu,
od koje bi se dalje granale rei gudai" i udaraljke". Na
sledeem nivou su bile grane sa reima violina", viola", i
violonelo,, koje su se nalazile ispod rei gudai", i grane sa
reima timpani", bubnjevi", bongo,, ispod rei udaraljke", i
tako dalje.
Osobama u drugoj grupi su pokazane istovetne rei, ali ras-
poreene po principu sluajnosti. Sposobnost priseanja je po-
tom testirana kod ispitanika iz obe grupe. Ba kao to biste sada
i oekivali, ispitanici iz prve grupe su imali daleko bolje rezultate
od osoba iz druge grupe, kojima su pokazivani sluajni spiskovi
tih istih rei.
PUTOV A NJ E K ROZ UM J EDNOG
M A PERA UMA (I )
Ovo je vaa ansa da ,,zavirite u um jedne osobe i da istraite njene
idcjc o pojmu sree. U toku proccsa, imacte mogunost da primenite
* Artefakt (lat.) predmet nainjen Ijudskom rukom. (prim. prev.)
69
Mapiranje unia IX
sve tehnike mapiranja uma koje ste do sada nauili, kao i nekoliko
novih.
Maper uma zapoinje od centralnog lika koji izraava pojam sree.
Slika treba da sadri iluziju trodimenzionalnosti i barem tri boje.
Prvi pojam direktne povezanosti koji je naem maperu pao na um
je re , , A K T I V N O S T l u . Ova re je napisana krupno velikim slovima na
podebljanoj, zakrivljenoj liniji koja polazi iz centra, liniji koja je iste
duine kao i sama re.
Prve asocijacije - imenice ,,amac\ ,,srce, ,,trka i glagol ,,deliti
- granaju se od pojma , , A K T I V N O S T I .
U mozgu naeg mapera uma je sada sevnuo novi PDP - , , L J U D I .
Ova re je postavljena na levoj strani mape uma, takoe krupno na-
pisana i prikaena za centralni lik podebljanom linijom. Razne boje
kojom je re ispisana ukazuju na raznobojnost razliitih rasa, ukljuu-
jui i Marsovce!
Sledei skup pojmova - ,,porodica, ,,prijatelji, ,,izvoai, ,,sta-
ratelji, ,,ivotinje, granaju se iz ove kljune rei.
Neki od ovih pojmova takoe indukuju nove. ,,Brat, ,,majka,
,,otac, dodati su uz re ,,porodica. Uz re ,,izvoai, reaju se
,,maioniari, ,,glumci, ,,klovnovi. Pojam ,,staratelji indukuje rei
,,nastavnici, ,,svetenici, ,,psiholozi i ,,treneri.
Svaki od sledea tri terminapredstavljaju PDP- H R A N A , O K R U -
l N J E i , , O S E A N J A - i kao takve dobijaju svoj odgovarajui status
na mapi uma.
Re , , O K R l J E N J E indukovala je dva pojma. Na domain brzo
dodaje sliku planine i re ,,seosko. U ovom trenutku emo zastati da
bismo razmotrili implikacije ovoga to je do sada uraeno.
I M PL I K A CI J E
Razmatrajui mapu uma koju je na domain osmislio, jasno je da
bi bilo koja kljuna re ili slika sa nje mogli biti smeteni u sredite nove
mape uma koja e takode biti razgranata.
Imajui ovo u vidu, svaka mapa uma je potencijalno beskrajna.
Posmatrajui njenu zrakastu strukturu, svaka kljuna re prido-
data mapi uma sama po sebi otvara mogunost za novi i jo vei
spektar asocijacija, koje opet sa svoje strane otvaraju mogunosti
IX
Mapiranje uma
za sve nove i nove, i sve vee i vee spektre, i tako dalje ad
infinitum. To jo jednom pokazuje beskrajnu asocijativnu i krea-
tivnu prirodu svakog normalnog Ijudskog mozga.
Ovo je takoe sasvim kontradiktorno iroko rasprostranjenom shva-
tanju da je stvaranje ideja mnogo tee od njihovog ureivanja i organi-
zovanja. Ukoliko je naa sposobnost mapiranja uma beskrajna, onda se
jedina tekoa sastoji u tome da odredimo kada da se zaustavimo; a
mapa uma nam moe pomoi ak i u donoenju ove odluke.
Nasuprot tome, linearne beleke u formi spiskova su u direktnoj
suprotnosti sa radom uma, jer one pokreu ideju, a zatim joj namerno
presecaju vezu sa prethodnim idejama i idejama koje slede. Kontinui-
rano odvajajui svaku ideju od njenog konteksta, linearne beleke
blokiraju prirodni proces razmiljanja, sagorevajui ga.
Spiskovi zauzdavaju slobodu pokreta u mozgu i konano dovode do
zastoja uspostavljajui uskc ncuralne staze misli koje sve vie smanjuju
verovatnou kreativnosti i priseanja.
Razlog zbog koga spiskovi imaju ovakve posledice lei u
tome to oni deluju direktno suprotno asocijativnoj prirodi moz-
ga. Cim se neka ideja pojavi sa njom je zavreno", i raskida se
njena veza sa prethodnim idejama i idejama koje slede. Ovo
neprekidno giljotiniranje novih misli predstavlja jedan od glavnih
faktora koji stoje iza zastraujue medunarodne statistike pokre-
tanja kreativnih ideja. U testovima koje je vrio E. Pol Torens (Paul
Torrance), na primer, kada je od ispitanika traeno da smisle to
je mogue vie primera za korienje (asocijacija) odreene
ideje, prosean broj je bio - a ispitaniku je pri tom bilo dato
vremena koliko eli - beznaajnih 26. Cinjenica je da bi ispitanik,
da je poznavao briljantno razmiljanje, uspeo da skupi vie
miliona poena pre nego to bi odustao od daljeg razmiljanja, i
to zbog istog zamora.
M A PERA UMA (I I )
Vrativi se naem maperu uma, nali smo naeg domaina kako -
pod trenutnim uticajem prethodnog obrazovanja-preivljavamentalnu
blokadu.
Dntgi segment: Temelji 71
Mapiranje uma IX
Usle nedostatka znanja o naim umovima, ovakve mentalne blo-
kade dre pojedine ljude ,,nemima - tokom nekoliko sekundi ili
minuta, satima, godinama... ponekad i tokom itavog ivota. Meutim,
kad jednom razumete beskrajnu asocijativnu prirodu svoga mozga,
biete u stanju da mu pomognete da pomogne sam sebi.
Upreui tendenciju mozga da funkcionie kroz getalt, odnosno
celovito, na domain jednostavno dodaje prazne linije kljunim reima
na mapi uma, namamljujui tako mozak da ,,popuni delove koji ga
dozivaju.
U trenutku kada Ijudski mozak shvati da moe da povezuje bilo
ta sa bilo im, bie u stanju da gotovo trenutno pronalazi
asocijacije, posebno kada je izazvan dodatnim stimulusom.
Od sada moemo sa uivanjem posmatrati kako na domain kom-
pletira asocijativnu mreu: dodaje vie slika; pojmove drugog, treeg i
etvrtog nivoa; povezuje delove; koristi kodove; sumira glavne teze
kada smatra da je neka vana grana dovrena.
U ovoj fazi, jo jedan vaan aspekt briljantnog razmiljanja/mapi-
ranja uma postaje oigledan: to da je mapa uma zasnovana na logici
asocijacija, a ne na logici vremena. Mapa uma se prua u bilo kom
smeru i hvata bilo koju misao iz bilo kog ugla.
Poto je pokrenuo dovoljno ideja da bi zadovoljio zahteve svog
govora, prezentacije, rada ili istraivanja, na domain odluuje da jo
vie sredi svoje ideje dajui svakoj od njih broj, postavljajui na taj
nain mapu uma u hronoloki niz, ukoliko bi to bilo neophodno.
J O O HI J ERA RHI J A M A I K A T EGORI J A M A
Pojmovi direktne povezanosti u svakoj mapi uma predstavljaju one
rci ili slike koje su najjednostavnija i najoiglednija sredstva za stva-
ranje reda. To su kljuni pojmovi koji u sebi sakupljaju najvei broj
asocijacija.
Upravo je korienje hijerarhije i kategorizacije ono to razlikuje
potpunu mapu uma od mini-mape uma opisane ranije. U mini-mapi
uma, prvih deset rei ili slika dobijaju svoj znaaj samo zato to su prve
pale na pamet. U potpunoj mapi uma one su poreanje prema svojoj
pripadajuoj vanosti.
Multi-ordinatna veba sa pojmom tranje" koju su radile tri grupe od po
etiri osobe u potrazi za zajednikim pojmovima (v. str. 54)
Primer vebe stvaranja mini-mape uma sa
uradila Vanda Nort (Vanda North, v. slr. 63)
Mapa uma Marka Brauna (Mark Brown) koja na spektakularan nain
prikazuje upotrebu slika, oblika i trodimenzionalnosti (v. str. 89-94)
< < < < Prirodna arhitektonika, slike 9, 10, 11 i 12; slika 13 A
Mapa uma Klaudijusa Borera koja pokazuje kako e primena osnovnih
principa (korenovi) dovesti do odgovarajuih plodova! (v. str. 109)
tf>~y , *'i Ki w #*
A4opa umo so jedinstvenom slikom, aufora Ulfa Ekberga (v. str. 112)
fTEM M s
Pr o b l e ms
-95 - l o
F trtupr 8 S
LOCAL LS I 0
c o s r -*> t s
STAFF 25 -l o
SPAT* fc? -30
lS))U -SO Zo
APf 7S 15
"TOTALS 50 -15
Mapa urna ac/fora Vande Noi1 koja joj je pomogla pri donoenju odluke o
fome da li da preseli svoju firmu ili nc (v. str. J 24-126)
Drugi segment: Temelji
IX Mapiranje uma
J ednostavan nain da otkrijete primarne pojmove direktne poveza-
nosti je da postavite sledea pitanja:
Kakvo znanje se trai?
Kad bi ovo bila knjiga, kakvi bi bili naslovi poglavlja?
Koji su moji specifini eiljevi?
Kojih su sedam najvanijih kategorija u delu koji se razmatra?
Koja su moja osnovna pitanja? ,,Zato?\ ,,ta?\ Gde?, ,,Ko?\
,,Kako?\ ,,Koji? esto mogu odlino da poslue kao glavne
grane na mapi uma.
Koja je to ira ili sveobuhvatnija kategorija u koju se ove ukla-
paju?
Vrlo esto e, samo postavljanje ovih pitanja otkriti eljene pojmove
direktne povezanosti. Ukoliko to ne uspe, ponite od centralnog lika ili
pojma i povucite etiri do sedam linija koje se granaju od njega. Sada
ponovo postavite gornja pitanja.
Alternativno, moete se ponovo vratiti tehnici mini-mapa uma,
zabeleiti prvih deset rei ili slika koje vam padnu na pamet, i onda se
zapitati koje se od njih mogu kombinovati pod nekim optijim naslo-
vom.
PREDNOST I H I J E R A R H I J E , K A T EGORI ZA CI J E 1
POJ M OV A DI REK T NE POV EZA NOSTI
1 Primarne ideje su na svom mestu, tako da sekundame i tercijarne
ideje mogu da ih prate brzo i lako, u cilju olakavanja harmonine
strukture misli.
2 PDP slue da uoblie, izvajaju i izgrade mape uma omoguavajui
mozgu da razmilja na prirodno strukturiran nain.
Veibanje
Koristei sve tehnike mapiranja uma koje ste do sada nauili, napravite
svoju sopstvenu kompletnu mapu uma o pojmu ,,srea, i uporedite je
sa mapom na strani 66.
Mapiranje uma iX
PREDNOST I M A PI RA NJ A UMA NAD L I NEA RNI M
PRA V L J ENJ EM /HV A TA NJ EM BEL EA K A
Polazei od mana standardnih beleaka (navedenih na stranama
41-42), moemo izvesti prednosti mapiranja uma:
1 Uteda vremena beleenjem iskljuivo relevantnih rei (izmeu 50
i 95 procenata).
2 Uteda vremena pri itanju iskljuivo relevantnih rei (vie od 90
procenata ukupnog vremena).
3 Uteda vremena pri pregledanju beleaka (vie od 90 procenata
ukupnog vremena).
4 Uteda vremena pri traenju kljunih rei koje se ne moraju traiti
u kontinuiranom tekstu punom nepotrebne reitosti (vie od 90
procenata ukupnog vremena).
5 Pravilno usmcravanje koncentracije.
6 Lake pronalaenje kljunih rei od esecijalnog znaaja.
7 Koncentracijakljunih rei od esecijalnog znaaja najcdnom mestu
(vremenski i prostorno), ime se poboljavaju kreativnost i prise-
anje.
8 Povezanost kljunih rei jasnim i svrsishodnim asocijacijama.
9 Vizuelnadopadljivostipreglednostkojaomoguujemozgudalake
pamti.
10 Kontinuiranost i potencijalna beskrajnost razgranavanja misli koja
omoguuje stalno nova otkria i nova ostvarenja.
11 Celovitost i dovrenost koja, u skladu sa prirodom mozga, stalno
obnavlja nau prirodnu elju za uenjem.
12 Upotreba svih kortikalnih sposobnosti, na osnovu ega mozak po-
staje sve pripravniji, prijemiviji i sigurniji u svoje sposobnosti (v.
poglavlje 111- Posledice po nae mozgove, strana 42).
82 Drugi segment: Tentelji
IX Mapiranje uma
Zavrili ste prvi i drugi segment, upoznali ste se sa arhitekturom i
temeljima briljantnog razmiljanja, napredovali od osnovnog brejn-
storminga do mini-mapa uma, a odatle do pravog mapiranja uma.
Sada vam je potrebna struktura u okviru koje biste izrazili svoje
briljantno razmiljanje. Trei segment vam prua osnovna naela koja
e oslobaati, a ne koiti, vau prirodnu kreativnost.
Drugi segment: Tentelji 83
Tre segment:
Treisegment vas iipoznaje sazakonima ipreporukama u mapiranju
uma. Ova naela e vam omoguiti da znatno poveate svoju mentalnu
preciznost, kreativnost, snagu i slobodu. Kada budete jednom razumeli
i prihvatili osnovne zakone, biete u mogunosti da bre razvijate svoj
lini stil mapiranja uma.
84 Treti segment: Struktura
X
Vo deanaela
Pregled
Uvod
Poglcd jednog vanzemaljca na ljudsku inteligenciju
Tri osnovne instrukcije (tri ,,P) za mapiranje uma
Zakoni i preporuke u mapiranju uma
Pregled zakona mapiranja uma
Obrazloenje zakona mapiranja uma
Pregled preporuka za mapiranje uma
Obrazloenje preporuka za mapiranje uma
etiri opasna podruja
UVOD
Ovo poglavlje poinje posmatranjem razvoja ljudske inteligencije
sa stanovita jednog imaginarnog vanzemaljca. Perspektiva vanzc-
maljca e vam omoguiti da istraite osnovna naela briljantnog raz-
miljanja sa veom objektivnou nego to bi to inae bilo mogue.
Zakoni i preporukc u mapiranju uma su uspostavljeni - i dopunjeni
praktinim vebama - da bi vam pomogli da uklonite mentalne blokade,
da upamtite ono to ste mapirali i da pripremite odgovarajue uslove za
rad. Na kraju poglavija ete videti kako da izbegnete najee zamke
koje ekaju mapere poetnike.
Trei segmenf: Struktura 85
Vodea naela X
POGL ED J EDNOG V A NZEM A L J CA
NA L J UDSK U TNTEL I GENCI J U
Zamislite da ste vanzemaljae izjedne milijardu godina stare civilizacije,
od koga je zatraeno da civilizacijski mlae, ali vrlo talentovane stanovnike
Zemlje proui, pomogne im i eventualno se sprijatelji sa njima.
Prouavali ste intenzivno stanovnike Zemljc i otkrili da oni pose-
duju zapanjujuc kompleksan korteks, sa irokim spektrom naprednih
mentalnih sposobnosti, beskrajnim asocijativnim kapacitetom, prak-
tino neogranienim kapacitetom skladitenja, i takoe neogranienom
mogunou indukovanja novih ideja i asocijacija. Osim toga, oni
poseduju izvanrcdno sloeno i fleksibilno telo koje slui kao oslonac i
transportno sredstvo te inteligencije, fizioloku sposobnost da pobolj-
aju svoje mogunosti, kao i usaenu radoznalost koja ih tera da
istrauju sve aspekte univerzuma.
Dalje primeujete da, u pokuaju da dobijetc pristup njihovim
ogromnim mentalnim moima, pripadnici ljudske rase ,,cede svoju
inteligenciju iskljuivo kroz neverovatno uzan i ogranien kanaljezika.
Kao rezultat toga, mnogi od njih dobijaju pravu muninu na sam pomen
uenja, a na milionima institucija za uenje koje su rasute po celoj
planeti veina studenata ili spava ili pokuava da se izvue odatle!
Ganuti ovom tragikominom situacijom, odluujete da date ljudima
zbirku zakona mapiranja uma da biste im pomogli da realizuju svoje
neverovatne moi. Ovi zakoni moraju biti vaei posmatrano iz bilo koje
akademske perspektive u kojoj ljudi mogu odabrati da ih primene -
semantike, neurofiziologije, teorije informacija, teorije kortikalnih hemis-
fera, fizike, psihologije, filozofije, istraivanja pamenja ili teorije uenja.
Ono to sledi su zakoni, teorije i preporuke koje ete vi predloiti.
T RI OSNOV NE I NST RU K CI J E
ZA M A PI RA NJ E UM A - (T RI P)
U mnogim drevnim kulturama Istoka, majstori uitelji su novim
uenicima tradicionalno davali samo tri osnovne instrukcije: povinuj
se, sarauj i osamostali se. Svaka od ove tri instrukcije karakterie
pojedinu fazu uenja.
Povinuj se - oznaava da uenik treba da podraava uitelja, traei
objanjenje samokadaje to neophodno. Sva ostalapitanjatreba dabudu
zabeleena i postavljena tek u sledeoj fazi.
86 Trei segment: Struktura
X Vodea naehi
Sarauj - se odnosi na sledeu fazu kada uenik, poto je nauio
osnovne tehnike, poinje da konsoliduje i integrie informacije po-
stavljajui odgovarajua pitanja. U ovoj fazi uenik treba da pomae
uitelju u analizi i stvaranju.
Osamostali se - oznaava da e uenik, poto je u potpunosti nauio
sve to je uitelj mogao da ga naui, odati potovanje uitelju nastavlja-
jui proces mcntalne evolucije. Na ovaj nain, uenik moe da iskoristi
uiteljevo znanje kao platformu sa koje e stvarati nova shvatanja i
paradigme, postajui tako uitelj sledee gencracijc.
Ekvivalenti za ove tri instrukcije (tzv. tri ,,P)* u mapiranju uma su
prihvati, primeni i prilagodi.
Prihvati znai da, u prvoj fazi, treba da odstranite sve predrasude
koje imate o svojim mcntalnim ogranienjima i da tano pratite
zakone mapiranja uma, podraavajui date modele to preciznije
moete.
Primeni predstavlja drugu fazu, kada ste zavrili osnovne vebe
date u ovoj knjizi. U ovom trenutku, sugeriemo vam da uraditc
minimum 100 mapa uma primenjujui zakone i preporuke sadr-
ane u ovom poglavlju, razvijajui svoj sopstveni stil mapiranja
uma i eksperimentiui sa razliitim tipovima mapa uma koji su
skicirani u sledeim poglavljima. Mape uma treba da koristite u svim
aspektima kako hvatanja beleaka tako i pravljenja beleaka dok ih
ne osetite kao potpuno prirodan nain organizovanja vaih misli.
Prilagodi se odnosi na tekui razvoj vaih vetina mapiranja uma.
Poto ste se uvebali na nekoliko stotina ,,istih mapa uma, ovo
je vreme za eksperimentisanje sa razliitim nainima prilagoa-
vanja oblika mape uma. J avite nam svoje rezultate...
ZA K ON I I PREPORU K E U M A PI RA NJ U UMA
Zakoni
Zakoni mapiranja uma su namenjeni poveavanju, a ne ograniavanju
vae mentalne slobode. U ovom kontekstu, vanoje dase red ne pomea
sa krutou ili sloboda sa haosom. Suvie esto se red prihvata sa
negativnom konotacijom kao rigidan i ograniavajui. Slino, sloboda
se grekom zamenjuje haosom i nedostatkom strukturiranosti. U stvar-
* U originalu (ri ,,A: accept, apply, adapt. (prim.prcv.)
Trei segment: Struktura 87
Vodea naela X
nosti, istinska mcntalna sloboda predstavlja sposobnost da se stvori red
iz haosa. Zakoni mapiranja uma e vam pomoi da uradite upravo to.
Zakoni su inae podeljeni na zakone tehnike i zakone planiranja:
Tehnike
1 Koristite isticanje
2 Koristite asociranje
3 Buditejasni
4 Razvijte lini stil
Plan
1 Koristite hijerarhiju
2 Koristite numeriki poredak
Preporuke
1 Razbijte mentalne blokade
2 Popravite
3 Pripremite
PREGL ED ZA K ONA M A PI RA NJ A UMA
Tehnike
Uvek koristite centralni lik.
Koristite slike po itavoj mapi uma.
Koristite tri ili vie boja po jednom centralnom liku.
Koristite iluziju trodimenzionalnosti slika i rei.
Koristite sinesteziju.*
Koristite varijacije veliine slova, linija i slika.
* Sinestezija (gr.), meanjc fizikih doivljaja, saoseaj, sposobnost nenadraenog ula
da oseti nadraaj drugog ula. (prim. prevj
X Vodea naela
Koristite ravnomerne razmake.
Koristite odgovarajue razmake.
Povezujte strelicama pojmove na mapi, bilo da su na istoj ili na
razliitim ,,granama
Koristite boje.
Koristite kodove ili skraenice.
3 Buditejasni
Koristite samo jednu kljunu re na svakoj liniji.
Sve rei piite tampanim slovima.
Piite kljune rei tampanim slovima na linijama.
Povlaite linije iste duine kao to je i duina rei na njima.
Povezujte ,,grane sa centralnom slikom.
Povezujte linije jedne sa drugima.
Podebljajte centralne linije.
Uokvirite pojmove koji se granaju iz istog pojma.
Uinite svoje slike to je mogue jasnijima.
Postavite svoj papir vodoravno isprcd sebe.
Piite slova to vertikalnije.
4 Razvijte lini stil
Plan
2 Koristite numeriki poredak
OBRA ZL OENJ E ZA K ONA M A PI RA NJ A UMA
Tehnike
Isticanje, kao to smo ve videli, predstavlja jedan od glavnih faktora
za poboljanje memorije i kreativnosti. Sve tehnike koje se koriste za
Vodea naelci X
isticanje se mogu koristiti i za asociranje, kao i obratno. Sledei saveti
vam omoguavaju da postignete optimalno isticanje u svojim mapama
uma.
Uvek istaknite centralni lik
Slika automatski predstavlja fokus za oko i mozak. Pokree brojne
asocijacije i zapanjujue je efikasna kao pomono sredstvo u mcmori-
sanju. Osim toga, slika je atraktivna - i to na mnogim nivoima. Ona vas
privlai, prua vam zadovoljstvo i skree vau panju na sebe.
Ukoliko oreena re (umcsto slike) apsolutno mora biti u sreditu
vae mape uma, i ta re se moe pretvoriti u sliku korienjem iluzije
trodimenzionalnosti, razliitih boja i ,,ulepavanja.
Koristite slike po itavoj mapi tima
Korienje slika gde god je to mogue vam prua sve gore navedene
prednosti, a ujedno stvara i stimuliuu ravnoteu izmeu vaih vizuel-
nih i lingvistikih kortikalnih vetina i poboljava vau vizuelnu per-
cepciju.
Ukoliko otklonitc svoju eventualnu predrasudu da ste lo crta i
pokuate da nacrtate leptira, na primer - moda vam se va prvi crte
nee dopasti. U nekim sluajevima ete moda imati velianstveni
neuspeh! Ali, prednost je u tome to ste pokuali, i sledei put kada
budete videli leptira, poeleete da ga malo detaljnije pogledate sa
namerom da ga bolje zapamtite i lake preslikate.
Na taj nain, koristei slike u svojim mapama uma, usredsrediete
se jasnije na stvami ivot i teiete da popravite svoje ,,kopiranje
stvarnih objekata. Doslovno ete otvoriti svoje oi za svet oko sebe.
Koristite tri ili vie boja po jednom centralnom liku
Boje stimuliu memoriju i kreativnost, pomaui vam da izbegnete
opasnost od monohromatske monotonije. One daju ivot vaim slikama
i ine ih atraktivnijim.
Koristite iluziju trodimenzionalnosti slika i rei
Korienje ,,tree dimenzije ini da stvari ,,iskau, a ta god da iskae
to se lake pamti i saoptava. Prema tome, najvaniji elementi vae
mape uma mogu biti naglaeni tako to e biti nacrtani ili napisani ,,u
tri dimenzije.
Koristite sinesteziju (meanje fizikih oseaja)
Kada god je to mogue, ukljuite u svoju mapu uma rei ili slike koje se
pozivaju na ulo vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira i kinestezije.* Ovu
tehniku su koristili mnogi poznati mnemoniari, kao i veliki pisci i pcsnici.
Na primer, u svom vclikom epu Odiseja\ koji je inae zapanjujui
primer memorije, Homer koristi potpuni spektar ovekovih ula da bi
preneo uzbuenje i opasnost Odisejevog putovanja kui poslc opsade
Troje. U sledeoj sceni, Odiscj je napravio greku naljutivi Posejdona,
boga mora, koji mu se sveti podiui stranu oluju:
Tekto izrekne to, s visine krupan se talas strano obori na krov
i njegov zaljulja amac, a sam padne daleko od amca, korman
iz ruku pusti; o jarbol njemu po sredini udari strana bura pa ga
prebi u onoj vetrova smesijedro i motka padnu da/eko u valove
morske. A njegapod vodu baci val, i dugo se nije mog o pomoliti
gore, pod silnom navalom vode, jer mu otea ruho to mu dade
divna Kalipsa. Dockan izroni tek, iz ustaje slanu igorkupljuvao
vodu, a silna i s temena lila mu voda. Jako na muci ivoj, on opet
seti se amca, pa se za njim vine u vale i najzad ga zgrabi, te mu
u sredinu sedne od preke beei smrti. Veliki talas amo i tamo
baco mu amac. Kao kad jesenji Borej uzvitla po polju drae,
vrsto se jedna drugojprilepile, tako su vetri po moru amo i tamo
Odisejev bacali amac: as ga j e dognao Noto do Boreja neka
ga nosi, a as Euro Zejiru iistupio neka ga vitla.
(Prevod: Milo N. uri)
Uoite ritam, ponavljanje, nizanje, slikovitost, usmerenost ka svim
ulima, pokret, preuveliavanje, boje i oseaje, sve to sadrano u
jcdnom majslorskom paragrafu vrednom spomena.
Zanimljivo je posmatrati kako mala deca upoznaju prirodu svim
svojim ulima. Oni dodiruju, probaju, pokreu i istrauju; oni pevue,
pevaju, rimuju i jedno drugomc priaju prie, stvarajui lantazije i
sanjarenja oaravajuih mapa uma.
* Kinestezija ('psih.), oseaji kretanja, napetosti i napregnutosti snage. (prim. prev.)
Vodea naela
Kao i ta deca, tako je i veliki mnemoniar ereevski, poznat kao
,,S, koristio sinesteziju kako bi zapamtio bukvalno svaki trcnutak svog
ivota. Usvojoj knjizi o,,-u, Umjednogmnemomara", Aleksandar
Lurija (Luria) izvetava:
/ za ,,S-a, takoe, znaenje rei bilo j e od dominantnog
znaaja. Svaka rejeproizvodila efekatprizivanja grafikog lika
u njegovom umu, a ono to ga j e razlikovalo od ohinih Ijudi j e
to to su njegove slike bile neuporedivo ivotnije i stahilnije od
njihovih. Dalje, njegove slike su bile nepromenljivo povezane
sinestezijskim komponentama...
Pokret takoe predstavlja vanu mnemoniku tehniku i moe biti
od koristi u vaim mapama uma. Vae rei, vae slike, vaa itava mapa
uma moe biti u pokretu - kao udesne nezaboravne animacije Volta
Diznija. Da biste pokrenuli svoje slike, jednostavno ih obogatite odgova-
rajuim detaljima koji-stvaraju iluziju pokreta, kao u sledeim primerima:
Koristite varijacije veliine slova, linija i slika
Varijacija veliine najbolje pokazuje relativni znaaj pojmova u hije-
rarhiji. Uveane dimezije daju naglasak, poveavajui time verovat-
nou priseanja.
Koristite ravnomerne razmake
Sreeni razmaci poveavaju jasnost slike, pomau pri korienju hije-
rarhije, ostavljaju mapu uma ,,otvorenom i pruaju estetsko zadovoljstvo.
Koristite odgovarajue razmake
Ostavljajui odgovarajuu koliinu prostora oko svakog pojma daete
svojoj mapi uma red i strukturu. To nas dovodi do loginog zakljuka
da prostor izmeu pojmova moe biti isto toliko vaan koliko i sami
X Vodea naela
pojmovi. Na primer, u japanskoj umetnosti araniranja cvea, itav
aranman se bazira na prostoru izmeu pojedinih cvetova. Slino, i u
muzici se zvuk esto postavlja oko tiine. Tako, recimo, Betovenova
uvena Peta simfonija zaista poinje pauzom, odnosno tiinom.
Asociranje predstavlja drugi znaajan faktor popravljanja memorije
i kreativnosti. Asociranjc je u na tnozak ugraena sposobnost koju on
koristi da bi dao smisao naem fizikom iskustvu, to prcdstavlja klju
ovekovog pamenja i razumevanja.
Poto ste ustanovili svoj centralni lik i svoje pojmove direktne
povezanosti, snaga asocijacija moe povesti va mozak u dubinu bilo
kog problema.
Kao to je ve spomenuto, svaka tehnika koriena za asociranje se
takoe moe upotrebiti i za naglaavanje, i obrnuto.
Povezujte strelicama pojmove na mapi, bilo da sit na istoj ili na
razliitim granama
Strelice automatski vode vae oko ka povezivanju jednog dela mape
uma sa drugim. One mogu biti jednosmerne ili sa vrhovima u oba
pravca; dvodimenzionalne ili trodimenzionalne; kao i razliite veliine
ili oblika. Strelice prostorno usmeravaju vae misli.
Koristite boje
Boja predstavlja jedan od najsnanijih alata za poboljanje memorije i
kreativnosti. Odabiranje specifinih boja za kodiranje, ili pak za odre-
ene delove vae mape uma, omoguie varn bri pristup informaci-
jama, poboljanje memorisanja informacija kao i poveanje broja i
opsega vaih kreativnih ideja. Ovakve obojene kodove ili simbole mogu
stvarati kako pojedinci tako i grupe.
Koristite kodove ili skraenice
Kodiranje vam omoguuje da u trenutku stvarate veze izmeu razliitih
delova svoje mape uma, ma koliko da su prostorno udaljeni jedan od
Vodea naela
drugoga. Ovi kodovi ili skraenice mogu biti u obliku kukica ili krstova,
krugova, trouglova, podvuenih delova, a takoe mogu biti i neto
sloenije kao one na mapi uma na strani 78 (gore).
Kodiranje moe utedeti i dosta vremena. Na primer, moete koris-
titi itav spektar jednostavnih ifri u svim svojim belekama da biste
predstavili ljude, projekte, elemente ili procese koji se esto ponavljaju.
Kodiranje osnauje i istie kategorizaciju i hijerarhijujednostavnim
primenjivanjem boja, simbola, oblika i slika. One se takoe mogu
primeniti za povezivanje polaznog materijala (kao to su biografske
referencc) sa vaom mapom uma.
3 Budite jasni
Nejasnost oteava percepciju. Ukoliko budete krabali svoje be-
leke, to e omesti pre ncgo potpomoi vae pamenje; to c takoe
omesti i asocijativnu prirodu i jasnost vaeg razmiljanja.
Koristitc samo jedmi kljunu re na svakoj liniji
Svaka pojedinana re ima hiljade moguih asocijacija. Stavljanjem
samo jedne rei na jednu liniju e vam omoguiti slobodu asociranja,
kao kad sejednoj grani dodajo lanaka. Znaajne fraze nisu izgubljene
i sve vae opcije se ostavljaju otvorenima. (Za proirenu diskusiju o
ovom pravilu v. str. 107-105.)
Sve rei piite tampanim slovima
tampana slova imaju bolje definisan oblik pa je, prema tome, vaem
umu lake da ih ,,fotografie. Gubitak vremena se vie nego nadoknadi
koristei prednosti brzog kreativnog asociranja i priseanja. Pisanje
tampanih slova takoe podstie kratkou izraavanja, a velika i mala
tampana slova podjednako mogu da poslue za pokazivanje relativnog
znaaja rei na vaoj mapi uma.
94
Trei segrnent: Struktura
Vodea naela
Piite kljune rei tampanim slovima na linijama
Linija obrazuje ,,skelet za ,,meso koje predstavlj#re. Linija, prema
tome, obezbeuje organizovanost i urednost koje poboljavaju jasnou
i potpomau priseanje. Linije takoe podstiu stvaranje daljih veza i
dopuna (v. slike na strani 105).
Povlaite linije iste duine kao i rei na njima
Ovaj zakon olakava da se rei postavljaju jedna uz drugu, to pot-
pomae stvaranje asocijacija. Osim toga, uteeni prostor vam omo-
guava da dodate vie informacija svojoj mapi uma. (Vie o ovome ete
nai na strani 215.)
Povezujte linije jedne sa drugima, a glavne grane sa centralnim likom
Povezivanje linija u vaoj mapi uma e vam omoguiti da povezujctc
misli u svojoj glavi. Linije se mogu transformisati u strelice, krive,
petlje, krugove, ovale, trouglove, poliedre ili u bilo kakav drugi oblik
iz neogranienog skladita vaeg uma.
Podebljajte centralne linije
Podebljane linije svojom naglaenou trenutno alju signal mozgu o
znaaju vaih centralnih ideja. Ukoliko je vaa mapa uma u istra-
ivakoj fazi, za vreme proccsa mapiranja uma moe vam se desiti da
otkrijete da su neke od perifernih ideja u stvarnosti znaajnije od
centralnih ideja. U tom sluaju moete jednostavno podebljati i spoljne
linije tamo gde je to potrcbno. Pune, zakrivljene linije doprinose vizuel-
noj privlanosti.
Uokvirite pojmove koji se granaju iz istog pojma
Kada granina linija ,,obgrli emu dovrene grane mape uma, to
definie jedinstveni oblik te grane. Na taj nain ovaj jedinstveni oblik
moe pokrenuti evociranje informacija sadranih u okviru date grane.
Za naprednije mislioce mnemoniare, ovakvi oblici mogu postati ive
slike koje drastino poveavaju verovatnou priseanja.
Vodea naela
Mnogi od nas su to skoro potpuno nesvesno radili kao deca. Na
primer, da li se moda seate kako ste leali napolju nekog sunanog
dana, gledajui gore u plavo nebo iarano oblacima? Ako se sea-
te,verovatno je da ste gledali u oblake koji su plovili, razmiljajui:
Hej, eno j e ovca!\ Ovo j e dinosaurus!\ Ovoje amac! ,,A ovo
j e ptica!...
Va mozak je stvarao likove iz sluajnih oblika, inei ih lake
pamtljivima. Na isti nain, stvaranje oblika u vaoj mapi uma e vam
omoguiti da organizujete mnoge delove podataka u nekom lake
pamtljivom obliku. Ovo grupisanje podataka, tzv. ,,zbijanje, pred-
stavlja dobro poznatu mnemoniku tehniku.
Prematvrdnjamapsihologa, naakratkoronamemorijaje sposobna
da u proseku uskladiti samo sedam infonnacija. Zbijanje nam moe
pomoi da ovaj skladini prostor koristimo efikasnije.
Na primer, neuvebani korisnik mozga moe koristiti itavu svoju
kratkoronu memoriju da bi uskladitio sedmocifreni telefonski broj.
Vet korisnik mozga e, s druge strane, tih sedam brojeva zbiti na neki
lako pamtljiv nain, ostavljajui tako prostora za druge informacije.
Godine 1982. ejz i Erikson (Chase i Erickson) su sproveli eksperi-
ment o ovom aspektu memorije, a opisali su ga Glas i Holiouk (Glass i
IIolyoak) 1986. godine. J edan ispitanik se pokazao vrlo zanimljivim. U
poetku je mogao da, u proseku, zapamti samo sedam cifara. Meutim,
poto je vie od dve godine vebao tehniku zbijanja, mogao je da
zapamti 82 cifre. Njegova posebna strategija je bila da zbija brojeve
tako da odgovaraju informacijama koje je ve pohranio u svojoj du-
goronoj memoriji. Na primer, niz 351 je asocirao sa tadanjim
svetskim rekordom tranja najednu milju (3 minuta 51 sekunda).
Prema tome, crtanje granica na mapi uma ima oigledne mne-
monike prednosti. Ukoliko elite da dodate jo grana nakon to ste
nacrtali granicu, u tom sluaju novi set grana moe biti uokviren novom
granicom, nalik godovima na pretesterisanom deblu.
Neka vae slike budu to j e mogue jasnije
J asnost spoljanjeg izgleda podstie i unutranju jasnost misli. J asna
mapa uma e takoe biti i elegantnija, prijatnija i atraktivnija.
96
Trei segment: Struktura
Vodea naela
Drite svojpapir vodoravno ispred sebe
Vodoravna (pejzana) orijentaeija papira vam daje vie slobode i
prostora za crtanje mape uma nego uspravni (,,portretni) poloaj.
Vodoravna mapa uma je takoe i laka za itanje.
Neiskusni maperi uma esto zadravaju telo i olovku u istoj poziciji
a rotiraju papir. Ovo nee izazivati nikakve probleme u toku samog
stvaranja mape uma, ali e njeno ponovno itanje zahtevati fizioloko
izvijanje koje bi stavilo na probu ak i sposobnosti jednog uiteljajogc!
Piite slova to vertikalnije
Vertikalno pisanje tampanih slova omoguava vacm mozgu laki
pristup izraenim mislima, a ovaj zakon se moe primeniti podjednako
i na ugao linija i na samo pisanje. Ukoliko budcte crtali svojc linije to
je mogue vodoravnije, vaa mapa uma e biti mnogo laka za itanje.
Pokuajte da maksimalni ugao ne bude vei od 45 .
4 Razvijte lini stil dok se pridravate zakona za mapiranje uma
Kao to jc vc prethodno razmatrano, svi smo mi zapanjujue
jedinstveni. Nae mape uma bi trebalo da odraavaju jedinstvene mree
i obrasce misli u svakom pojedinanom, mozgu; to vie u tome
uspevaju to e i naim mozgovimabiti lake da se identifikuju sa njima.
U cilju razvijanja istinski linog stila mapiranja uma, morate se
pridravati pravila ,,plus jedan. Ovo znai da svaka mapa uma koju
uradite mora biti za nijansu obojenija, za nijansu trodimenzionalnija, za
nijansu matovitija, vie asocijativno loginija i/ili lepa od prethodne.
Na ovaj nain ete stalno razvijati i preiavati sve svoje mentalne
sposobnosti. Takoe ete praviti mape uma koje elite da pregledate i
koristite zapotrebe stvaralatvaikomuniciranja. Sem toga, to vei lini
peat date svojim mapama uma, to e vam lake biti da se setite
informacija koje one sadre. (Vie o ovome nai ete u poglavlju XI,
str. 108.)
Plan
Kao to smo ve diskutovali u poglavlju IX (str. 68), korienje
hijerarhije i kategorizacije, uz pomo pojmova direktne povezanosti, u
ogromnoj mcri uveava sposobnosti vaeg mozga.
Vodea naela
2 Koristite numerieki poredak
Ukoliko vaa mapa uma predstavlja osnovu za reenje specifinog
zadatka, kao to je neki govor, rad ili ispit, eleete da svoje misli
poveete u specifinom poretku, bilo hronoloki ili po znaajnosti.
Da biste ovo sproveli u delo moete jednostavno numerisati grane
po eljenom redosledu, ili ak dodati odgovarajue vreme deavanja ili
posebnu naglaenost svakoj grani, ukoliko je to neophodno. Slova
alfabcta se mogu koristiti umesto brojeva, ako vam to vie odgovara. U
svakom sluaju, korienje poretka e automatski rezultirati loginijim
razmiljanjem.
PREGL ED PREPORUK A ZA M A PI RA NJ E UMA
Razbijte mentalne blokade
1 Dodajte prazne linije.
2 Postavljajte pitanja.
3 Dodajte slike.
4 Odravajte budnim svoj beskrajni asocijativni kapacitet.
Popravite
1 Ponovo pregledajte svoje mape uma.
2 Uradite kratku provcru svake mape uma.
Pripremite
I Pripremite svoj mentalni stav
Razvijajte pozitivan mentalni stav.
Kopirajte slike oko sebe.
Posvetite se svojoj mapi uma.
Posvetite se apsurdu!
Ulepavajte svoju mapu uma to vie.
98
Trei segment: Strukturu
Vodeci mela
2 Phpremite svoj pribor
3 Pripremite svoj radniprostor/okruenje
Obezbedite umerenu temperaturu prostorije.
Koristite prirodno svetlo kad je to mogue.
Obezbedite dovoljno sveeg vazduha.
Namestite sobu na odgovarajui nain.
Stvorite prijatno okruenje.
Pustite odgovarajuu muziku, ili radite u tiini ako vam to vie
odgovara.
OBRA ZL OENJ E PREPORUK A ZA M A PI RA NJ E UMA
Preporuke za mapiranje uma su osmiljene da vam pomognu da
primenite napred pomenute zakone, da oslobodite protok svojih misli i
da obezbedite najbolje mogue okruenje za svoj mozak i telo.
Razbijte menta/ne blokade
1 Dodajte prazne linije
Ukoliko vam se desi trenutna blokada, jednostavno dodajte praznu
liniju ili linije na mapi uma na kojoj trenutno radite. Ovo e izazvati va
mozak da dovri ono to nije dovreno i popunie rupe posredstvom
vae beskrajne asoeijativne moi.
2 Postavljajte pitanja
Pitanja predstavljaju glavno sredstvo pomou kojeg mozak aku-
mulira mreu znanja. Kad god izazovete svoj mozak odgovarajuim
pitanjima vi stimuliete odgovore koji razbijaju blokadu.
3 Dodajte slike
Dodavanje slika mapi uma potpomae verovatnou pokretanja da-
ljih asocijacija i verovatnou priseanja.
4 Odravajte budnim svoj beskrajni asocijativni kapacitet
Odravanje ovakve budnosti e osloboditi va mozak od njegovih
uobiajenih ogranienja. Setite se vebc sa pojmom srea - bilo koja
re moe predstavljati sredite razgranate mree asocijacija.
Trei segment: Strukturu 99
Vodea naela
X
Vebanjc
Bie vam od koristi ako u ovoj fazi uradite sledee dve vebe.
Prvo, odaberite bilo koji podatak iz svoje memorije i poveite ga, uz
pomo logike ili mate, sa bilo kojim sluajno izabranim objektom.
Drugo, izdvojitebilokoji pojam sa mapeumanakome ste se ,,zaglavili
i postavite ga u sredite nove mini-mape uma. Da biste pokrenuli
mentalni tok, brzo ispiite desetak asocijacija koje vam prve dou na
um.
Popravite
1 Ponovo pregledcijte svoje mape nma
Istraivanja su pokazala da se pamenje nakon ponovnog pregledanja
menja po odgovarajuoj vremenskoj krivulji (v. knjigu Tonija Buzana,
Savrenopamenje, strana 82). Ukoliko vam je potrebno aktivno (a ne
pasivno) pamenje vae mape uma, moda za neki ispit ili specifini
projekat, treba da planirate ponovni pregled te mape posle odreenog
vremena. Ovo e vam omoguiti da preradite ili ispravite pojedine
delove, popunite delove koji nedostaju i ojaate naroito znaajne
asocijacije.
Nakon perioda uenja od jednog sata idealno bi bilo da ponovo
pregledate svoju mapu uma:
Posle 10-30 minuta Posle mesec dana
Posle jednog dana Posle tri meseca
Posle nedelju dana Posle est meseci
Mapa uma e tako postati deo vae tckue dugorone memorije.
2 Uradite kratku proveru svake mape uma
Povremeno, dok radite ponovni pregled svoje mape uma, trebalo bi
brzo (za nekoliko minuta) da uradite i jednu mapu uma koja rezimira
sve ono to ste uspeli da prizovete u seanje iz izvorne mape.
Dok radite jednu od ovih dodatnih mapa uma, vi u stvarnosti
ponovno stvarate i osveavate svoja seanja, pokazujui ponovo da su
kreativnost i seanje dve strane istog novia.
Ukoliko se zadrite samo na proveri svoje izvome mape uma, va
mozak e ostati zavisan od spoljnih stimulusa mape uma da bi mogao
da prepozna ono to je ve uradio. Stvarajui dodatnu mapu uma, s
Vodea naela
druge strane, moi ete da proverite svoje priseanje bez spoljanjih
stimulusa. Tada moete da uporedite rezultate sa vaom izvomom
mapom uma i ispravite greke, nedoslednosti ili propuste, ukoliko ih
ima.
Pripremite
Da biste postigli maksimum, treba da osmislite idealni kontekst -
mentalni i fiziki u okviru koga ete stvarati svoje mape uma. Sledee
preporuke bi trebalo da vam pomognu da budete sigumi u to da imate
najbolji mogui lini stav, opremu i radno okruenje.
1 Pripremite svoj mentalni stav
Razvijte pozitivan mentalni stav
Pozitivan mentalni stav deblokira um, poveava verovatnou stvaranja
spontanih veza, relaksira telo, poboljava percepciju i izaziva opte
iekivanje pozitivnih rezultata. Sve ove prednosti e se odraziti i u
vaoj mapi uma. Prema tome, od vitalnog znaajaje dasvakom zadatku
mapiranja uma pristupite pozitivno, ak i ako se to deava u tradicio-
nalno ,,negativnoj situaciji kakva je polaganje ispita.
Kopirajte slike oko sebe
Kad god ste u prilici treba da kopirate dmge mape uma, slike ili
umetnika ela. To je neophodno zbog toga to va mozak ui kopira-
njem i potom stvara nove slike ili koncepte iz onih koje je kopirao. Va
retikulami aktivirajui sistem (prefinjena stanica za sortiranje u bazi
vaeg mozga) e automatski traiti informaciju koja bi vam mogla
pomoi da poboljate svoju vetinu mapiranja uma.
Posvetite se svojoj mapi uma
Mnogi ljudi se zabrinu ili razoaraju ukoliko njihove mape uma ne
zadovolje oekivanja. U tom sluaju, trebalo bi da bez osude analizirate
svoju mapu uma i da obnovite vau odluku da nastavite i napredujete.
Prepustite se apsurdu!
Posebno u inicijalnim, kreativnim fazama bilo koje mape uma, sve
,,apsurdne ili luckaste ideje treba da budu zabeleene, doputajui
svim dodatnim idejama da poteku od njih. Razlog ovome je to to su
ideje koje izgledaju apsurdne ili luckaste obino daleko odproseka. Vrlo
Vodea naela X
esto se ispostavi da ba takve ideje upravo podstiu velike proboje i
nove paradigme, koji su takoe, po definiciji, daleko od standarda.
Uinite svojn mapu uma to lepom
Va mozak je prirodno usklaen sa lepotom. Prema tome, to je lepa
vaa mapa uma, vie ete iz nje ostvariti i zapamtiti. (Detalje o efikas-
nosti slika nai ete u poglavlju VII, str. 58).
2 Pripremite svoj pribor
Na parasvesnom nivou mi teimo da se ukljuimo u ili isk-
ljuimo iz bilo kog ulnog unosa, u zavisnosti od njegove privlanosti.
Vai papiri, olovke, flomasteri i ormarii za dranje pisaeg pribora
treba, prema tome, da budu najbolji koje moete nabaviti, da bi vas
privlaili i da biste imali elju da ih upotrebite.
3 Pripremite svoj radni prostor/okruenje
Kao i va pribor, tako i radno okruenje moe u vama probuditi
negativan, neutralan ili pozitivan odgovor. Vae okruenje bi stoga
moralo da bude to je mogue prijatnije i udobnije da bi vas postavilo
u najbolji okvir za razmiljanje.
Obezhedite umerenu temperaturu u sobi
Ekstremne temperature e vas odvraati od rada. U uslovima umerene
temperaturc moete lako prilagoditi svoje odevanje, tako da se oseate
prijatno.
Koristite prirodno svetlo kad godje to mogue
Prirodno svetlo najvie oputa oi, i obezbeuje vaem mozgu pre-
ciznije informacije o obliku, boji, linijama i ,,reljefnosti.
Obezbedite dovoljno sveeg vazduha
Kiseonik predstavlja jednu od vanih komponenti ,,hrane za va mo-
zak. Sve vazduh snabdeva mozak ovim gorivom, poveavajui tako
vau percepciju i mentalnu izdrljivost.
Uredite sobu na odgovarajui nain
Obezbedite da vaa stolica, pisai ili radni sto budu najboljeg mogueg
kvaliteta i da vam njihov dizajn omoguava oputen, udoban, uspravan
poloaj. Dobar poloaj poveava dotok krvi u mozak, poboljava
102
Trei segment: Struktura
X
Vodea nae/a
percepciju i ojaava vau metalnu i fiziku snagu. Osim toga, dobro
dizajniran, atraktivan nametaj e u vama buditi elju za korienjem
takvog radnog prostora.
Stvorite prijatno okruenje
Poput pribora ili nametaja dobrog kvaliteta, i atraktivno okruenje e
u vama buditi elju da koristite svoj radni prostor. Zbog toga to se
uenje vrlo esto povezuje sa kanjavanjcm, mnogi ljudi parasvesno
ine zatvorsku eliju od svog prostora za uenje ili rad. Napravite od
svog prostora mesto kuda zaista elite da odete, ak i ako nematc
nikakav poseban zadatak na umu. Nekoliko omiljenih slika na zidu,
atraktivna prostirka - ovi detalji mogu uiniti va radni prostor gostolju-
bivijim i privlanijim.
Pustite odgovarajuu muziku, ili radite u tiini ako vam to vie odgovara
Svi mi razliito reagujemo namuziku.Neki ljudi vole dasluajumuziku
dok rade mapu uma; drugi vie vole tiinu. Vano je da isprobate i jedno
i drugo, kao i da odaberete vrstu muzike - bilo da je to klasina, dez,
pop, rok ili neka druga muzika - koja odgovara i vama i vaim
oseanjima u datom trenutku.
E T I RI OPA SNA PODRUJ A
Postoje etri glavne zamke za svakog mapera uma:
1 Mape uma koje to u stvamosti nisu
2 Zabluda da fraze imaju vei znaaj
3 Zabluda da ,,neuredna mapa uma nije dobra
4 Negativna emotivna reakcija prema bilo kojoj mapi uma
Sva ova opasna podruja se mogu izbegavati dok imate na umu
principe koji su objanjeni u daljem tekstu.
1 Mape uma koje to u stvarnosti nisu
Dijagrame sline primerima na sledeoj strani, esto, u ranim fa-
zama mapiranja uma, stvaraju osobe koje jo nisu u potpunosti
prihvatile sve zakone mapiranja uma.
Vodea naela
X
X
X -
Mape uma koje to u stvarnosti nisu. Ove strukture, esto nazivane
grozdastim ili paukolikim dijagramima, dovode do konfuzije,
monotonije i haotinih misli. Pokuajte samo da odredite ko/iko
kortikalnih sposobnosti ukljuuju ovakvi dijagrami i, to je vanije,
koliko kurtikalnih sposobnosti iskljuuju.
Na prvi pogled, one izgledaju kao mape uma i ini se da se poko-
ravaju osnovnim principima mapiranja uma. Meutim, tu postoji vei
broj razlika. Kako se ove slike razvijaju, njihova struktura postaje sve
vie preputena sluaju i monotona. ta vie, sve ideje se svode na isti
nivo i svaka od njih gubi asociranost sa ostalima.
Zbog toga to su zakoni o jasnoi, naglaavanju, i asociranju zapo-
stavljeni, ono to je izgledalo kao da se razvija u red i strukturu u stvari
rezultira konfuzijom, monotonijom i haosom.
2 Zabluda da fraze imaju vei znaaj
Ovo opasno podruje se najlake moe objasniti na praktinom
primeru.
X
Vociea naela
Recimo daje neko imao vrlo tuno popodne i daeli da naini mapu
uma dnevnikog zapisa kao to je prikazano na primeru 1.
^ V E O M A T I I NO POPODNE
Primer 1: Standardno beleenje fraze koje je na prvi pogled u redu, ali u
scbi sadri opasne netanosti.
Primer 2: Neto konciznije beleenje koje ilustruje slobodu svake rei da
grana sopstvene asocijacije.
Primer 3: Beleka koja, pratei sva naela mapiranja uma, doz\-oljava svom
autom da sagleda obuhvatniju, taniju i uravnoteeniju sliku realnosti.
Progresija beleenja fraze vrlo tuno popodneu kojoj primena
zakona mapiranja uma u znatnoi meri pribliava autora beleke istini
(v. str.94)
Na poetku ovo izgleda kao savreno odgovarajui zapis o jednom
popodnevu koje je zaista bilo vrlo tuno. Meutim, kada bolje po-
gledamo, uoavamo vei broj nedostataka. Prvo, ova beleka ini
izuzetno tekim preraivanje interpretacije tog popodneva. Fraza izra-
ava fiksirani koncept koji ne otvara ni jednu drugu mogunost.
Nasuprot tome, primer 2 prelama ovu frazu u pojedinane rei,
doputajui svakoj od njih slobodu da razgrana sopstvene jedinstvene
Vodea naela
asocijacije. Znaaj ovoga se jo drastinije moe primetiti na primeru
3, gde je pravilo jedne rei svedeno na svoj logini zakljuak i gde su
ukljueni i dodatni principi slike i boje. Tu moete videti da je glavni
koncept popodneva koncept sree, sa glavnim naglaskom na prefiksu
ne- u rei ,,nesreno. Moda ste bili bolesni, dramatino neuspeni, ili
ste dobili neke veoma loe vesti, i sve je ovo istinito. Takoe]z istinito
da je popodne imalo i neke pozitivne strane (sunce je moda sijalo, pa
makar i za kratko!), to vam sve pravilo pojedinane rei/slike doputa
da verno zabeleite. Pravilo jedne jedinice mape uma vam doputa da
jasnije i realnije sagledate i vae unutranje i vae spoljanje okruenje,
i da tako budete ,,iskreniji prema sebi.
U najgorem sluaju, negativne fraze mogu izbrisati itave danc,
godine, pa ak i decenije ljudskog ivota. Prola godina je bila najgora
u mom ivotu, Moje godine provedcne u koli su bile pravi pakao!,
da citiramo samo neke od primera koji se esto mogu uti.
Ukoliko se ovakve misli esto ponavljaju one e na kraju postati
istinite. Ali one nisu istinite. Svakako, svi mi doivljavamo razoarenja
i frustracije s vremena na vreme. Ali uvek postoje i pozitivni faktori -
ako nita drugo, injenica da smo jo uvek ivi i svesni toga da smo
depresivni! Naravno, tu je i injenica da jo uvek posedujemo i poten-
cijal za pozitivne promene i razvoj.
Korienje pojedinanih rei u vaoj mapi uma e vam omoguiti
da jasnije i rcalnije sagledate svoje unutranje i spoljanje okruenje.
To e takoe obezbediti i ravnoteu, omoguavajui vam da vidite i
drugu stranu bilo kog problema. Od posebnejc pomoi i pri reavanju
problema i kreativnom razmiljanju, jer ostavlja va um otvorenim za
sve opcije.
3 Zabluda da neuredna mapa uma nije dobra
U izvesnim situacijama, kada nemate dovoljno vremena ili sluate
neko prilino konfuzno predavanje, moe vam se desiti da napravite
mapu uma koja izgleda ,,neuredno. To ne znai da je ovakva mapa
,,loa. Ona jednostavno odraava stanje vaeg uma u to vreme, ili stanje
onoga to je ulo u va um.
Vaoj ,,neurednoj mapi uma moe nedostajati jasnoa i lep izgled,
ali ona e jo uvek predstavljati taan zapis vaih mentalnih procesa u
trenutku stvaranja mape.
Voclea naela
Uredno napisane lineame beleke mogu pruati estetski uitak, ali
koju vrstu informacija moete iz njih izvui? Kao to smo ve videli,
ovakve beleke izgledaju vrloprecizno i organizovano, alije oku-poto
im nedostaju naglaavanje i asocijacije - obino skoro nemogue da ih
deifruje.
Shvativi ovo, moi ete u velikoj meri da eliminiete krivicu i
,,samokritizerstvo. Posmatrajui svoju mapu uma shvatiete da niste
vi biii neorganizovani, neuredni i konfuzni, ve predava koga ste
sluali ili autor knjige koju ste itali!
4 Negativna emotivna reakcija prema svojoj mapi uma
Povremeno vam se moe desiti da odmah napravite ,,finalnu mapu
uma, ali e vam se mnogo ee desiti da to bude prvi pokuaj.
Ukoliko ste razoarani ili depresivni standardom svoje mape uma, treba
jednostavno da se podsetite da je ovo samo prva skica koja e zahtevati
reviziju pre nego to bude sasvim zavrena.
Vehanje
Po itavoj knjizi ete nai mape uma koje su odabrane ili priprcmljene
da bi ilustrovale to je vie mogue zakona i primena. U ovom trenutku
vam moe biti od koristi da bacite pogled na sve mape uma koje su date
u ovoj knjizi, proveravajui da li se pridravaju zakona i kritikujui ih
kada mislite da treba. Poto ste to uradili, trebalo bi da kopirate elemente
iz najboljih, sa ciljem da i sami napravite svoje, jo sjajnije, lepe i
nezaboravnije mape uma!
Ovo poglavlje vam je pmilo celokupno znanje koje vam je potrebno
da biste se otisnuli u beskrajni univerzum briljantnog razmiljanja!
Poto ste prihvatili sve zakone i prepomke, treba da svojim mapama
uma date lini peat. Sledee poglavlje-Razvijanje linogstila, objanjava
kako da poboljate svoje mape uma koristei ih tako da izraavaju vau
posebnu linu kombinaciju sposobnosti i karakteristika.
XI
Razvi janje li no gsti la
Pregled
Uvod
Umetnost mapiranja uma
Primeri iz umetnosti mapiranja uma
Korist od stvaranja umetnikih mapa uma
Pria o velikom umetniku mapiranja uma
UV OD
U ovom poglavlju ete nauiti kako da koristite zakone i preporuke
u mapiranju uma da biste izrazili svoju jedinstvenu linost. Poinjemo
sa nekoliko vrlo raznovrsnih primera umetnosti mapiranja uma, a zatim
istraujemo moguu korist stvaranja umetnikih mapa uma. Tu je
takoe i muna pria o jednom maperu uma koji je, skoro sasvim
sluajno, ostvario svoj san.
UM ET NOST M A PI RA NJ A UMA
Mape uma predstavljaju idealnu priliku da poboljate koordinaciju
ruke i oka, i da razvijete i usavrite svoje vizuelne sposobnosti. Sa malo
vie prakse, sposobnost stvaranja slika koju ste ve razvili moete
iskoristiti da povedete svoje mape uma u carstvo umetnosti. Ovakve
mape uma e vaem mozgu omoguiti da izrazi svoju sopstvenu umet-
niku i kretivnu linost. U razvijajnju svog sopstvenog linog stila bie
vam veoma korisno da primenite vodea naela korienja slike, boje,
,,rcljefnosti i odgovarajuih razmaka.
XI Razvijanje linog slila
P R I M E R I I Z UM ET NOST I M A PI RA NJ A UMA
Autor izvanredne drvolike mape uma na strani 79 je Klaudijus Borer
(Claudius Borer), koji je postao poznat irom Evrope po svojim umet-
nikim mapama uma o strukturi i organizaciji. Ova opta mapa uma
pokriva osnovne pravce, glavne grane i mogue ,,plodove jednog
biznisa koji se razvija.
Mapu uma na strani 112 (gore) je nacrtala Keti De Stefano (Kathy
De Stefano), marketinki konsultant, da bi izrazila svoju ideju idealnog
radnog mesta. Rezultat toga je briljantno kreativno umctniko delo koje
je ujedno i kreativna mapa uma puna ivota.
Drugu mapu uma na strani 112 (dole) je napravio dr Don Gizink
(J ohn Geesink), meunarodni konsultant u industriji kompjutera. On je
eleo da izrazi koncept ,,ljubavi na umetniki, duhovit nain, bez
korienjarei. Ljudi koji su videli njegovu mapuuma su gapreklinjali
da im napravi fotokopiju u boji!
K ORI ST OD STV A RA NJ A U M ET NI K I H MAPA UMA
1 Razvijanje umetnikih vetina i vizuelnog opaanja, to zauzvrat
poboljava pamenje, kreativno razmiljanje i poverenje u sebe.
2 Smanjenje stresa, relaksacija i istraivanje vlastite linosti.
3 Uivanje.
4 Stvaranje dobrih ,,uzora za ostale mapere uma.
5 Postizanje boljeg razumevanja rada velikih umetnika.
6 Komercijalna korist. (Na primer, jedan petogodinji Englez je po-
stao zanesen mapama uma i poeo je da stvara najmanje po dve
dnevno, a svaku je prodavao za petostruki iznos svog nedeljnog
deparca!)
PRI A O V EL I K OM UM ETNI K U M A PI RA NJ A UMA
Godine 1984. Ulf Ekberg, pomorski kapetan i ekspert za kompjut-
erske sisteme iz vedske, pohaao je kurs mapiranja uma. Od njega su
se oekivale velike stvari, s obzirom da je redovno prilagao karikature
Razvijanje linog stila XI
za novine svoje kompanije, a takoe je zapoeo da ui portretno i
pejzano slikarstvo.
Na kraju kursa, kada je trebalo da svi polaznici zavre svoje rekapi-
tulacione mape uma, Ulfov mozak se blokirao!
Razoaran i frustriran, otiao je kui za vikend, zarekavi sc da c
posvetiti nekoliko sati zavravanju kursa u velikom stilu, o emu je
inae sanjao.
Delom i da bi se oslobodio dnevnih frustracija, poao je da radi na
velikom amcu koga je drao u svom zadnjem dvoritu. Bio je ledeni
zimski dan u Stokholmu i Ulf se, samo to jc zavrio posao, okliznuo i
pao tri metra nie na zaleenu zemlju. Na svoju radost, doekao se na
noge savreno. Ali, poto je samouvereno zakoraio, pao je na zemlju
u bolovima i bukvalno je morao da otpuzi do kue. Doktor je ustanovio
da Ulf ima dve naprsline na obema petnim kostima i da nee moi
pristojno da hoda jo bar dva meseca.
Poto se Ulfov bes zbog svoje prinudne nepokretnosti slegnuo, reio
jc da ispuni jednu od svojih ivotnih ambicija - da uradi sliku u stilu
Salvadora Dalija. Planirao je da kao temu koristi rekapitulacionu mapu
uma sa jedinstvenom slikom, u koju e ukljuiti sve to je nauio na
kursu kao i svoje line interpretacije i ekstrapolacije.
Meu konceptima koje je eleo da ukljui nalazili su se i sleei:
Introspekcija - mozak kako gleda u sebe, dok gleda u sebe kako
gleda u sebe...
Rimski ideal mens sana in corpore sano (,,u zdravom telu zdrav
duh / sa zdravim duhom zdravo teIo)
Ljubav kao escncijalni element za zdravo funkcionisanje mozga.
Mozak kao sinergistiki sistem
Vreme kao varijabla.
Mogunost uma da stvori sve to eli.
Zongliranje kao metafora za ravnoteu i samokontrolu.
Snano oseanje pravde koje se moe nai u visoko disciplino-
vanom mozgu.
Najvei mozak na planeti.
Mozak kao muziki sistem.
Osnovna egzistencijalna pitanja.
XI Razvijanje linng stila
Ajntajnova teorija relativiteta posmatrana u kontekstu mozga kao
beskrajne asocijativne maine.
Razumevanje okonanja rata.
Mozak kao magini sistem.
Greke koje se prihvataju i prijatni delovi procesa uenja.
Prevazilaenje svih poznatih granica.
Ovaj prvi istinski primer umetnosti mapiranja uma je odtampan u
ogranienom tirau i ve postaje kolekcionarski predmet (v. str. 80).
Istraivanje Ekbergove umetnike mape uma e vas upoznati sa
mnogim idejama koje jo nisu spomenute u ovom poglavlju i koje e
vas inspirisati da jo vie razvijete svoj lini stil mapiranja uma.
U ovoj fazi se moda oseate kao dete kome je upravo dat komplet
neverovatno sloenih i prelepih igraaka sa kojima ne zna ba sasvim
ta da radi. Sleei segment istrauje ogromni spektar moguih primena
vetina i tehnika mapiranja uma koje ste nauili.
Razvijanje linog slila
XI
fREEDOM
ExPl 0r ATi0n
m
m
Mapa uma autorke Keti De Stefano koja izraava njenu ideju
o idealnom radnom mestu (v. str 109)
Mapa uma autora dr Dona Gizinka iz firme Digital Corporation, ko/a
istrauje koncept Ijubavi bez korienja rei (v. str. 109)
Prirodna arhitektonika: slika 14 >
Prirodna arhitektonika: slika 15
Veba objekat X"! (v. str. 127)
Dijagram metabolikih puteva koji podsea na sloenu
viekategorjisku mapu uma (v. str. 130)
Mapo uma koju je uradio jedan otac (on Adam) u elji da pomogne svojoj
kerki da poloi ispit iz knjievnosti - u emu je i uspela! (v. str. 138)
Trei segmenl: Striiktura 117
Mapa uma koju je uradila Pen Kolins, vii proclucent programa
Radio-televizije Irske pod nazivom Late Late Show", pomou koje je
planirala i registrovala glavne emisije (v. str. 138)
jT SE-NSuai.
4/rCA ^
^TSMuZZi
T,PfC^
Mapa uma poznatog filmskog i video producenta Deni Herisa (Denny Harris), u
kojoj autor sumira celokupni program posveen pamenju (v. str. 142)
Trei segment: Strukturu 119
efvrli segment: Siiiteza
Ovaj segment istranje mnogobrojne razliite zadatke koji se ns-
peno mogu reiti korienjem mapa uma. Ti zadaci ukljuuju sledee
glavne oblasti intelektualne aktivnosti:
donoenje odluka;
organizovanje sopstvenih ideja kao i ideja drugih Ijudi;
kreativno razmiljanje i brejnstorming;
stvaranje grupnog uma ili meta-uma.
elvrti segment: Sintezu 121
XI I
Donoenje odluka
Pregled
Uvod
Uobiajcno donoenje odluka
Biranje jedne od dve mogunosti
Putovanje kroz um jednog mapera uma (I I I )
Donoenje oduke
Postupanje sa neodlunou
Vebe za donoenje odluka
Koristi od binamih mapa uma
UV OD
Mapa uma predstavlja veoma korisno sredstvo za donoenje odluka.
Korienjem mape uma da biste definisali svoje potrebe i clje, pri-
oritete i ogranienja, moi ete da donosite odluke koje se baziraju na
jasnijem sagledavanju aktuelnih situacija. Poto ste stekli obimno zna-
nje zakona mapiranja uma, iskoristite ovo poglavlje kao pomo pri
korienju svojih novootkrivenih sposobnosti kada donosite odluke.
UOBI A J ENO DONOENJ E ODL UK A
Pri uobiajenom donoenju odluka mapa uma e vam pomoi da
odmerite znaaj pojedinih faktora u datoj situaciji.
Uzmimo za primer odluivanje da li da kupite nova kola ili ne.
Potreban vam je izvestan nivo komfora i kvaliteta, ali nemate previc
novca. Moda ete morati da se zadovoljite polovnim kolima i da
122 etvrti segment: Sinteza
xn Donoenje odluka
prednost date finansijskoj utedi u odnosu na manju pouzdanost i
izdrljivost.
Mapa uma nee doneti odluku umesto vas. Ipak, ona e znatno poveati
vau sposobnost da donesete odluku osvetljavajui kljune momente.
BI RA NJ E J EDNE OD DV E M OGUNOSTI
Ovakvo ,,jednostavno odluivanjejepoznatopodnazivom binarno
odliiivanje (izvedeno iz latinskog binarius,bini, u znaenju ,,po dva,
,,od dva). Binamo odluivanje predstavlja prvu fazu u stvaranju reda.
Ono se u irem smislu moe kategorisati kao procenjivanje, koje
ukljuuje jednostavne izbore kao to su : da/ne, dobro/loe, efika-
sno/neefikasno, delotvorno/nedelotvomo, skupo/jeftino. Tree puto-
vanje kroz um jednog mapera uma e vam pruiti dobar primer.
M A PERA UMA (I I I )
Prilikom ponovne posete naem domainu, zatekli smo ga kako
treba da donese odluku o kupovini kue.
Pratei zakone mapiranja uma, u sredite mape se postavlja multi-
dimenzionalna, viebojna slika. Zbog toga to je ovo odluka procene,
pojmovi direktne povezanosti su alternativna reenja DA ili NE.
Poto je postavio centralni lik i glavne grane, na domain prati
metod stvaranja mini-mape uma koji dozvoljava mapi uma da ,,uhvati
sve misli koje mu padaju na pamet u vezi sa kupovinom kue. im su
neke od glavnih grana na svom mestu, na domain nastavlja da prati
metod mini-mapiranja uma koji dozvoljava mislima koje prolaze kroz
glavu da teku prirodno. Svaka se, na mapi uma, smeta na mesto koje
joj najbolje odgovara. S obzirom da je proces asociranja uglavnom
nelinearan, normalna progresija e, u skladu sa diktatom serije misli,
izazivati skakanje s jedna grane na drugu. Razmiljanje o stresu moe,
na primer, izazvati misli o snovima ili o okruenju koje se nalaze na
drugom delu mape uma. Ove misli, za uzvrat, mogu dovesti do razma-
tranja alternativa. (Sistematski popunjavati granu po granu nije po-
eljno jer ograniava rad mozga i hvata ga u zamku polu-hronolokog
metoda razmiljanja.) Mnogo je bolje pustiti um da slobodno poveava
svoj domet, dozvoljavajui kompletnom spektru misli i emocija da se
ukljue u rastuu mreu asocijacija.
etvrti segment: Sinteza 123
Donoenje odhika XII
Korienje slika i boja od strane naeg domaina ima naroit znaaj
pri donoenju odluka, jer ti vizuelni elementi pomau da se uhvate
koncepti i emocije. Nasuprot opte rairenom miljenju, emocije pred-
stavljaju integralni deo svakog procesa odluivanja, pa im se stoga mora
dati i odgovarajui znaaj na mapi uma.
DONOENJ E ODL UK E
J ednom kada smo sve relevantne informacije, misli i emocije stavili
na mapu uma, na raspolaganju nam je pet glavnih metoda za donoenje
binarne odluke:
1 Odluivanje izazvano samim procesom
U mnogim sluajevima i sam proces mapiranja uma generie od-
luku. Poto mozak izvri pregled svih prikupljenih podataka, javlja se
iznenadno ,,aha! koje na efikasan nain zavrava proces odluivanja.
2 Ponderisanje*
Ukoliko, posle zavretka mape uma, odluka jo uvek nije jasna,
moe se upotrebiti metod ponderisanja. U ovom metodu, svaka speci-
fina kljuna re iz svih delova mape dobija broj od 1 do 100 u
zavisnosti od svog znaaja (v. str. 80, dole).
Kada svaki pojam dobije broj, izraunavaju se zbirovi, prvo za
stranu ,,DA, a zatim za stranu ,,NE. Vei zbirpobeuje.
Mapa uma na strani 80, koju je nacrtala Vanda Nort (Vanda North),
bivi predsednik Meunarodnog drutva za ubrzano uenje i podu-
avanje (International Society for Accelerated Learning and Teaching)
i suosniva udruenja The Brain Tmst, nam dajejasan primer mape uma
koja koristi odmeravanje. Vanda je morala da odmeri vei broj linih i
profesionalnih inilaca pri odluivanju o tome da li dapreseli glavnu filijalu
svoje poslovne firme ili ne. Pogledajte ta je pobedilo!
3 Intuicija (superlogika)
Ukoliko ni prvi ni drugi metod nisu proizveli odluku, izbor se moe
doneti na bazi intuicije ili unutranjeg oseanja.
Intuicija je esto klevetana mentalna sposobnost koju neuropsiholog
Majkl Gelb (Michael Gelb) i ja volimo da defmiemo kao termin
* Mentalno omeravanje, poreenje. (prim. ur.)
124 et\rti segment: Sinteza
XII
Donoenje odluka
,,superlogika. Mozak koristi superlogiku da bi pretraivao svoju og-
romnu banku podataka (koja se sastoji od milijardi injenica priku-
pljenih iz prethodnog iskustva) kada god treba da donese neku odluku.
Mozak kao kroz bljesak zavrava zaprepaujue matematike pro-
raune koji obuhvataju trilione mogunosti i permutacija, da bi doao
do matematiki precizne procene verovatnoe uspeha, to se u podsvesti
moe izraziti na sledei nain:
Poto sam razmotrio praktino beskrajnu bazu podataka vaeg
prethodnog ivota i integrisao ih sa trilionima injeninih podataka
koje ste mipredstavili u vezi sa tekuom situacijom donoenja odluke,
moja trenutna procena verovatnoe uspeha j e 83,7862 procenta.
Rezultat ovih mnogobrojnih prorauna se registruje u mozgu, pre-
vodi u bioloku reakciju i jedinka ih interpretira kao jednostavni ,,unu-
tranji oseaj.
lstraivanja sprovedena na Harvardskoj poslovnoj koli (Harvard
Business School) su pokazala da menaderi i predsednici nacionalnih i
multi-nacionalnih organizacija pripisuju 80 procenata svog uspeha
delovanju intuicije ili unutranjeg oseaja.
Mapa uma je naroito korisna za ovaj vid super-razmiljanja, zato
to mozgu prua iri spektar informacija na kojima moe bazirati svoje
proraune.
4 Inkuhacija
J o jedan od metoda je jednostavno pustiti svoj mozak da inkubira
ideju. Drugim reima, poto ste zavrili svoju mapu uma o odluivanju,
pustite svoj mozak da se odmori. Upravo u trenucima odmora i samoe
nai mozgovi harmonizuju i integriu sve podatke koje su primili. I ba
u takvim trenucima mi esto donosimo svoje najvanije i najispravnije
odluke, zbog toga to relaksacija oslobaa ogromnu mo para-mozga
- 99 procenata neiskorienih mentalnih sposobnosti, ukljuujui i one
koje se esto nazivaju ,,podsvesnim. (Vie o ovome nai ete u knjizi
Tonija Buzana Uprezanje para-mozga).
Ovaj metod imapodrku i krozpraktino iskustvo. Naprimer, mnogi
ljudi navode kako su se iznenada setili gde se neto nalazi, kako su im
iznenada pale na um kreativne ideje ili su iznenada shvatili da treba da
donesu posebnu odluku dok su leali u kadi, brijali se, vozili kola,
dogirali, leali u krevetu, sanjarili, radili u bati, sedeli na plai, etali
etvrti segment: Sintezu 125
Donoenje odluka XII
se u prirodi ili bili u nekim drugim trenucima mira, odmora i osam-
Ijenosti. Preporuljivo je da koristite ovu tehniku jer upravo u ovakvim
situacijama va mozak harmonizuje i integrie utiske i, kao rezultat
toga, donosi svoje najznaajnije i najispravnije odluke.
5 Pismo-g/ava
Ako ste zavrili svoju mapu uma, a nijedan od prethodnih metoda
nije rezultirao odlukom, onda su, verovatno, razlozi za obe varijante
jednako ,,teki. U ovakvoj situaciji obe odluke su zadovoljavajue, i
moete odabrati jednu od njih na osnovu jednostavnog bacanja novia;
glava - jcdan izbor, pismo - drugi.
Dok novi bude padao, paljivo analizirajte svoje oseanje, ono e
vam pomoi da se zaista opredelite, jer ponekad mislimo da su varijante
jednake, ali na paramozak donosi svoju podsvesnu odluku.
Ukoliko po padanju novia osetite razoarenje ili, pak, olakanje,
vae oseanje e zapravo biti relevantno, tako da ete u skladu sa njim
moi da donesete pravu odluku.
POSTUPA NJ E SA NEODL UNOU
U retkim sluajevima e vam se desiti da svi gore pomenuti metodi
odluivanja podbace i da poinjete da se ljuljate napred - nazad kao klatno.
U tim trenucima mozak je podvrgnut jedva primetnom preokretu sa
binarnog (sa dva reenja) biranja na trijadno (sa tri rcenja) biranje.
Odluka nije vie jednostavno ,,da ili ,,ne. To je sada:
1 Da.
2 Ne.
3 Nastaviti razmiljanje o izboru.
Trea mogunost ne samo to jeste kontra-produktivna, nego to
postaje sve vie to je due zadravamo. Konano, onapostaje predmet
izbora, jer je to pravac ka kome je vaa mentalna energija usmerena.
Najjednostavnije reenje ovog problema je da ne donesete treu
odluku! Drugim reima, im prepoznate ovaj spiralni vihor na svom
mentalnom horizontu, trebasmesta da se odluite za ,,DA ili ,,NE (prva
ili druga mogunost). Osnovni princip je daje plodonosnije doneti neku
odluku i primeniti je, nego biti u stanju paralisanosti.
126 eh'rti segment: Sinteza
XII Donoenje odluka
V EZBE ZA DONOSENJ E ODL UK A
1 Kao i svi drngi vidovi razmiljanja, tako i binarno odluivanje
zahteva uvebanost. Vebajte svoju vetinu donoenja odluka po-
stavljajui sebi sledea pitanja:
Da li da kupim predmet X? Da li da nauim lekciju X?
Da li dapristupim organizaciji X? Da li da putujem u zemlju/grad X?
Da li da promcnim osobinu X?
2 U vebi objekat X, osnovna ideja je da se pronau PDP i kada
nemamo nikakve podatke - drugim reima, da napravimo skup
pitanja koja moete postavljati u vezi sa svakim objektom i koja
mogu, kao serija istraivanja, posluiti kao osnova za kompletnu
mapu uma jednom kada se objekat identifikuje.
Veba se takoe moe primeniti da bi vam pomogla da analizirate neko
pitanje pre nego to pokuate da na njega odgovorite. Na mapi uma za vebu
objekat X, na str. 115 (dole), glavne grane su objanjene na sledei nain:
1 Istorija - Gde su njegovi koreni? Kako se razvijao?
2 Struktura- Kakve vidove moe imati? Kakvamuje graa? Ova pitanja
mogu obuhvatiti spektar nivoa od molekulamog do arhitekturalnog.
3 Funkcija - Kako radi? Kakva je njegova dinamika?
4 Uloga - ta radi: a) u svetu prirodc? i b) u svetu Ijudi?
5 Klasifikacija - U kakvom je odnosu sa drugim stvarima? Ovo
takoe moe obuhvatiti irok spektar od vrlo uoptenih pitanja iz
svcta ivotinja, biljaka, minerala, do speciflnih klasifikacija kao
to je klasifikacija vrsta ili periodni sistem elemenata. Moete
pokuati da isprobate ova pitanja na nekoj od sledeih sugestija za
objekat X: konj, kola, ugljenik, Spanija, sunce, Bog, kamen,
knjiga, TV. Naravno moetc odabrati i bilo tadrugopo svom izboru.
Kada zavrite ovu vebu, pogledajte da li moetc da osmislite
drugaije i bolje PDP (ako moete, dostavite nam rezultate!).
Moete takoe stvarati mape uma binarnog odluivanja u oblastima
kao to su javne diskusije o religiji, politici, moraiu, profesijama, ili pak
obrazovnom sistemu.
Donoenje odluka XII
K ORI ST I OD MAPA UMA U BI NA RNOM ODL UI V A NJ U
1 Binarne mape uma omoguavaju vaem mozgu da trenutno asi-
milira itav spektar sloenih i meusobno povezanih informacija,
dovodei sve probleme ujasan fokus. One takoe daju vaem mozgu
unapred strukturirani okvir za stvaranje asocijacija, osiguravajui
na taj nain da e svi relevantni elementi biti uzeti u obzir.
2 Ove mape koriste itav spektar kortikalnih vetina, to rezultira
sveobuhvatnijim razmatranjem potenci jalnih odluka.
3 Koriste slike, boje i iluziju trodimenzionalnosti kao sredstva za
dodavanje neophodne kreativnosti procesu donoenja odluka.
4 Takoe koriste boje i slike za ukljuivanje vitalnih emotivnih odgo-
vora u odluivanje i pomau isticanje glavnih taaka koje treba
porediti.
5 Proces mapiranja uma esto sam po sebi rezultira donoenjem
odluke ili pak pokree donoenje odluke.
6 Ovakve mape generiu vei broj posebnih pojmova nego bilo koji
drugi metod, osiguravajui na taj nain tanije donoenje finalne
odluke, naroito ako se koristi metod numerikog odmeravanja.
7 Koriste iri spektar kortikalnih vetina od uobiajenog, oslobaajui
intuitivne, nad-logike sposobnosti mozga.
8 Obezbcuju uravnoteen i shvatljiv postupak uz pomo koga se
mogu kristalisati odgovarajue odluke.
9 J asno odslikavajui unutranji proces donoenja odluke, one omo-
guavaju osobi da zadri fokus na elementima koji su relevantni pri
odreenom odluivanju.
Poto ste se upoznali sa binamim donoenjem odluka, spremni ste
za prelazak na viekategorijsko mapiranje uma.
XI I I
Organizovanje sopstvenih ideja
Pregled
Uvod
Pravljenje beleaka
Sloeno mapiranje uma
Putovanje kroz um jednog mapera uma (IV)
Vebe za razvijanje misli
Korist od viekategorijskih mapa
UVOD
U ovom poglavlju nauiete kako da organizujete sopstvene ideje
(da pravite beleke), koristei viestruko razgranate ili viekategorijske
mape uma. Ovo ukljuuje mnogo sloeniju hijerarhiju i vei broj
pojmova direktne povezanosti nego jednostavni model binarnog odlui-
vanja. Viekategorijske mape uma se mogu koristiti za veinu deskrip-
tivnih, analitikih i procenjivakih zadataka, premda smo mi koristili
primere osnovnog donoenja odluka da bismo vam olakali prelaz sa
mapa uma u binamom odluivanju do viekategorijskog mapiranja
uma. Takoe ete nastaviti i svoje putovanje kroz um jednog mapera
uma i nauiti neke zabavne igre i vebe za razvijanje misli.
PRA V L J ENJ E BEL EA K A
Pravljenje beleaka je proces izvlaenja informacija iz sopstvenog
seanja ili iz sopstvenih kreativnih rezervoara i njihovo organizovanje
u jednom spoljanjem obliku. To je proces u kome vi organizujete
etvrti segnient: Sinteza 129
Organizovanje sopstvenih ideja XIII
sopstvene ideje ili nabinarni ili na viekategorijski nain. Proces takoe
izuzetno pomae i prilikom odluivanja.
SL OENO M A PI RA NJ E UMA
Dok binarne mape uma imaju samo dve glavne grane koje polaze iz
centra, sloene ili viekategorijske mape uma mogu imati bilo koji broj
glavnih grana. U praksi, prosean broj pojmova direktne povezanosti
(PDP) je izmeu tri i sedam.
Ovo se deava zbog toga to proscan mozak, kao to smo videli u
desetom poglavlju (Obrazloenje zakona mapiranja uma, str. 89), ne
moe zadrati vie od sedam vanih informacija u svojoj kratkoronoj
memoriji. Trebalo bi stoga da va cilj bude da odaberete najmanji broj
PDP koje istinski obuhvataju predmet vaeg interesovanja, koristei ih
da informacije razbijete na delove kojima je lako baratati, poput po-
glavlja u knjizi.
Sedee grupe PDP su se pokazale veoma korisnim pri razvijanju
viekategorijskih mapa uma:
Osnovna pitanja - kako/kada/gde/zato/ta/ko/koje?
Segmenti - poglavlja/lekcije/teme
Svojstva - karakteristike objekata
Istorija - hronoloki sled ogaaja
Struktura - vidovi objekata
Funkcija - ta objekti rade
Proces - kako objekti rade
Procena- koliko su objekti dobri/vredni/korisni
Klasifikacija - u kakvom su objekti meusobnom odnosu
Definicija - ta objekti znae
Linosti - kakve uloge/karaktere imaju ljudi
Uei kako da razvijate i manipuliete viekategorijskim mapama
uma izuzetno ete poboljati sposobnosti vaeg mozga da opisuje,
analizira, procenjuje i sintetie informacije. To to su vrlo sofisticirani
hijerarhijski sistemi klasifikacije korieni tokom prolog veka u biolo-
giji i astronomiji (v. str. 116) poeli sve vie i vie da lie na sloene
viekategorijske mape uma - zanimljiv je sluaj ogledanja prirode u
mapama uma i obratno!
xw
Orgamzovanje sopstvenih ideja
M A PERA UMA (I V)
Na domain je, od kada smo ga ostavili u prolom poglavlju, doneo
odluku, zasnovanu na kompletiranoj binarnoj mapi uma, da kupi kuu.
Sledee pitanje je neto sloenije: Kakvu kuu da kupim?
U poetku je proces identian. Na domain postavlja odgovarajui
,,trodimenzionalni, viebojni lik u sredite. Zatim bira PDP koje e
pokriti itav spektar mogunosti: cena, okruenje, namena, dodaci,
veliina, stil.
J ednom kada su ovi parametri uspostavljeni, na domain moe da
popunjava svoje specifine clje i prioritete ispod svakog od naslova.
Proces odmah razjanjava spektar odluka koje se mogu doneti, istiui
kljune momcntc koji e upravljati kupovinom. Mapa uma nee doneti
odluku sama - ona maperu uma samo predstavlja jedan vedski sto
sa mogunostima iz kojih se moe odabrati prava odluka.
Poto je kompletirao viekategorijsku mapu uma, na domain je
spreman da konsultuje ponudu agencija za trgovinu nekretninama sa
mnogo jasnijom idejom ta eli i zahteva od jedne kue.
V EBE ZA RA ZV I J A NJ E M I SL I
Kao i svi drugi oblici razmiljanja i viekategorijske mape uma
predstavljaju vetinu koja se moe nauiti i razvijati. U daljem tekstu
vam predstavljamo dve korisne i zabavne vebe za razvijanje misli.
Zato bi to bilo zanimljivo?
Svaka od ovih vebi se moe uraditi kao brza mapa uma jer predstavlja
izvanredan nain za poboljavanje vaih sposobnosti da brzo odaberete
relevantne PDP. Zamislite i zatim mapirajte, zato bi bilo zanimljivo
da:
1 Izaete sa...
2 Kupite...
3 Nauite...
4 Promenite...
Organizovanje sopstvenih ideja XIII
5 Poverujete...
6 Povuete se iz...
7 Zaponete...
8 Napravite...
9 Zavrite...
Smislite objekat za svaku stavku sa spiska i pokuajte da to bude
neki ,,apsurdan objekat da biste isprovocirali svoje sposobnosti za
matanje, pamenje ikreativno razmiljanje istovremeno. Sledei korak
je da uradite vrlo brzu mapu uma za svaki objekat, koristei ne vie od
sedam glavnih razloga zato bi svaki od njih bio zabavan. (Sekundarna
korist od ovih vebi je u tome to one esto podstiu preduzimanje
stvarne akcije kada shvatite koliko bi vam to zabave pruilo!)
Objekat ,,X
Ovo je apstraktniji i, prcma tome, zahtevniji nain za testiranje vaih
sposobnosti za izbor PDP. Va zadatak je da pripremite mapu uma koja
opisuje objekat ,,X. Problem je to vi ne znate ta je to objekat X, tako
da morate da smislite skup PDP opte namene koje bi mogle, ukoliko
ih dalje razvijate, da generiu potpuni i sreeni opis bilo kog objekta.
Donosenje odluke
Kada zavrite svoju viekategorijsku mapu uma, proces donoenja
odluke e nalikovati jednostavnom biranju jedne od dve mogunosti, a
koraci koje u ovom trenutku treba dalje pratiti su isti kao i oni navedeni
u prethodnom poglavlju.
K ORI ST OD V I EK A T EGORI J SK I H MAPA UMA
Poto ste zavrili viekategorijsku mapu uma, moda ete poeleti
da primenite jedan ili vie metoda opisanih u poglavlju XII (Donoenje
odluke, str. 124-126) da biste doneli svoju oduku.
Najvanije koristi od viekategorijskih mapa su sledee:
1 Pomau vam da razvijete svoje mentalne sposobnosti za klasifiko-
vanje, kategorizaciju, britkost i jasnou.
XIII
Organizovanje sopstvenih ideja
2 Omoguavaju vam daprikupitckompleksne podatke u integrisanom
obliku na samo jednom listu papira, poveavajui na taj nain
verovatnou donoenja dobro informisane i inteligentne odluke.
3 Istiu kljune momente koji se moraju razmotriti prilikom odlui-
vanja.
4 Koriste, kao i binarne mape uma, kompletan spektar kortikalnih
vetina, to rezultuje u sveobuhvatnijem razmatranju odluke.
5 Stimuliui sve te kortikalne oblasti, viekategorijske mape uma
podstiu mozak da zapone dijalog sa samim sobom. Drugim re-
ima, one omoguavaju mozgu da posmatra svoje sopstvene ak-
tivnosti u jednoj celovitoj spoljanjoj slici i da tako naui vie o
samom sebi. Ta nova saznanja proiruju perspektive mozga, pod-
stiui ga da stvara jo naprednije misli o datoj temi.
6 Mogu se sauvati za buduu upotrebu kao podsetnici razloga u vezi
sa prethodnim odlukama ili kao vodei principi za druge situacije u
kojima treba doneti sline odluke.
Sada kada ste nauili kako da organizujete sopstvene ideje, odnosno
da pravite beleke koristei viekategorijske mape uma, bie vam lako
da organizujete i tue ideje, odnosno da hvatate beleke. Predmet
sledeeg poglavlja je vitalna i prijatna umetnost hvatanja beleaka, koja
tradicionalno predstavlja uzrok propasti mnogih ljudskih ivota.
C'etvrti segment: Sinteza 133
XIV
Organi zo vanje tui h i deja
Pregled
Uvod
Hvatanje beleaka
etiri osnovne funkcije beleaka
Odrcdivanje produktivnog mentalnog pristupa za hvatanje be-
leaka
Praktini primer viekategorijskog mapiranja uma
Korist od viekategorijskog mapiranja uma za hvatanje beleaka
UVOD
Ovo poglavlje razmatra kako moete koristiti viekategorijske mape
uma da biste organizovali tue ideje (hvatali beleke). Poto ste istraili
osnovnc funkcije beleaka, nauiete kako da se pripremite za hvatanje
beleaka tako da izvuete maksimalnu korist iz svakog perioda uenja.
Tu je takoe i praktian primer viekategorijskog hvatanja beleaka i
saet prikaz koristi od ovakvog hvatanja beleaka.
HVATANJ E BEL EA K A
Ilvatanje beleaka je proces apsorbovanja tuih ideja iz raznih
govora, knjiga i drugih medija, kao i njihovo organizovanje u struktum
koja odraava originalni smisao ili vam pak omoguava da ih reor-
ganizujete tako da zadovolje vac potrebe. Ilvatanje beleaka treba
dopuniti i sopstvenim mislima.
XIV Organizovanje tuih ideja
E T I R I OSNOV NE FUNK CI J E BEL EA K A
1 Mnemonika
2 Analitika
3 Kreativna
4 Konverzaeijska.
Mnemonika
Na alost, veina studenata po kolama i na univerzitetima irom sveta
smatra da beleke nisu nita vie do pomono sredstvo za memorisanje.
Njihova jedina briga je da im beleke omogue da zapamte ono to su
itali dovoljno dugo da bi proli na ispitu, posle ega se informacije
mogu sreno zaboraviti. Kao to smo videli, pamenje zaista jeste
znaajan inilac, ali nikako i jedini. Druge funkcije, kao to su analiza
i kreativnost, podjednako su znaajne.
Mapa uma predstavlja naroito efikasno mnemoniko sredstvo zbog
svih razloga navedenih u sledeem poglavlju (str. 140). Kao tehnika za
hvatanje beleaka nema ni jednu negativnu osobinu kakve nalazimo
kod standardnog lineamog hvatanja beleaka, kao to je opisano u
poglavlju III (Mane standardnih beleaka, str. 41). Umesto toga, mapa
uma nam nudi sve prednosti metoda koji radi u harmoniji sa vaim
mozgom, koristei i oslobaajui kompletan spektar njegovih sposob-
nosti.
Anafitika
Pri hvatanju beleaka na predavanju ili iz nekog pisanog materijala, od
sutinskog znaaja je da se pre svega identifikuje osnovna struktura
prezentiranih informacija. Mapiranje uma vam moe pomoi da iz
lineamih informacija izvuete pojmove direktne povezanosti i organizu-
jete hijerarhiju.
Kreativna
Najbolje beleke e vam pomoi ne samo da zapamtite i analizirate
informacije, ve e posluiti i kao odskona daska za kreativno razmilja-
nje.
Organizovcmje tuih ideja XIV
Mape uma lcombinuju beleke preuzete iz spoljnjeg okruenja
(predavanja, knjige, asopisi i mediji) sa belekama stvorenim u
unutranjem okruenju (odluivanje, analiza i kreativno razmi-
Ijanje).
Konverzacijska
Kada hvatatc beleke u vidu mape uma sa nekog predavanja ili iz knj ige,
one bi trebalo da obuhvate sve relevantne informacije iz datog izvora.
U idealnom sluaju, te beleke bi takoe trebalo da ukljue i spontane
misli koje se javljaju u vaem umu dok sluate predavanje ili itate
knjigu. Drugim reima, mapa uma bi trebalo da odslika konverzaciju
izmeu vaeg intelekta i govornika, odnosno pisca. Posebne boje ili
ifrovani simboli se mogu koristiti da biste istakli va lini doprinos
razmeni ideja.
Ukoliko se desi da su predavanje ili knjiga loe organizovani ili
loe predstavljeni, vaa mapa uma e odslikati taj nedostatak
jasnoe. Ovo moe imati kao rezultat mapu uma neurednog
izgleda, ali e istovremeno otkriti i izvor konfuzije, Zbog toga ete
imati mnogo bolji pregled situacije od vaih kolega koji hvataju
linearne beleke, u kojima je njihova konfuzija prikrivena u
mnogobrojnim stranicama uredno ispisanih, ali funkcionalno
beskorisnih redova i spiskova.
Mapa uma tako postaje mono sredstvo za prikupljanje informacija
od drugih ljudi, za procenu kvaliteta njihovog razmiljanja, kao i za
povezivanje sa svojim linim interesima i ciljevima.
ODREI V A NJ E PRODUK TI V NOG M ENTA L NOG
PRI STUPA ZA HVATANJ E BEL EA K A
Da biste na najbolji nain iskoristili svoje mogunosti hvatanja
beleaka, vano je da osmislite pristup koji e vam omoguiti da
izgradite jasno strukturiranu mapu uma dok vae hvatanje beleaka
napreduje.
Da biste imali najbolji mentalni pristup u hvatanju beleaka iz neke
knjige, koristite tehniku organizovane primene mapa uma (TOPMU)*
* U originalu Mind Map Organic Study Technique (MMOST); u knjizi Brzo itanje
istog autora (izdanje Finesa, 1998) ova tehnika se navodi pod skraenim nazivom
tehnika tnapa uma (TMU). (prini. prev.)
136 enrti segment: Sinteza
XIV
Organizovanje tuih ideja
koja je detaljno opisana u knjizi Tonija Buzana Koristite obe hemisfere
mozga (poglavlje IX). Postoji osam osnovnih koraka:
1 Vrlo brzoprelistajte ili pregledajte itavu knjigu ili lanak, da biste
stekli opti utisak o njihovoj organizaciji.
2 Odredite koliinu vremena kojeg ete provesti u prouavanju i
isplanirajte koliko materijala ete pregledati za to vreme.
3 Mapirajte ono to ve znate iz te oblasti da biste uspostavii asocija-
tivne mentalne ,,kuke.
4 Definiite svoje namere i ciljeve za dati period uenja i zavrite jo
jednu mapu uma sa svim pitanjima na koja treba dati odgovor.
5 Uradite opte osmatranje itavog teksta, prouavajui sadraj, glav-
ne naslove, rezultate, zakijuke, rezimea, glavne ilustracije ili gra-
fikone, kao i sve ostale znaajne elemente koji su vam zapali za oko.
Ovaj proces e vam obezbediti centralni lik i glavne grane (pojmove
direktne povezanosti) vae nove viekategorijske mape uma teksta.
Mnogi studenti tvrde da su esto zavravali 90 procenata svog
zadatka za vreme same faze osmatranja. Usredsreujui se na celo-
kupnu strukturu i glavne elemente teksta, autorova sutinska vodea
pokretaka snaga ubrzo postaje jasna i lako se moe mapirati.
6 Sada preite na detaljniji pregled, prouavajui sav materijal koji
nije bio obuhvaen optim osmatranjem, pre svega poetne i zavrne
delove pasusa, odeljaka i poglavlja, gde su uglavnom koncentrisane
informacije od sutinskog znaaja. Dodajte i ovo svojoj mapi uma.
7 Sledea faza je uvid, kada popunjavate najvei deo svoje slagalice
uenja, jo uvek preskaui sva problematinija podruja. Poto ste
se upoznali i sa ostatkom teksta, trebalo bi da vam sada bude mnogo
lake da razumete ove odlomke i da dopunite svoju mapu uma.
8 Na kraju dolazimo do faze osvrta, kada se vraate do teih delova
koje ste preskoili u ranijim fazama, i kada se osvrete na itav tekst
da biste odgovorili na sva preostala pitanja i ispunili sva preostala
oekivanja. U ovoj fazi bi trebalo da ste zavrili mapu uma svojih
beleaka. Pogledajte poglavlje XXIV (mapa uma na str. 240).
XIV
Ovaj proces moe nalikovati slaganju mozaine slagalice, koje
zapoinje posmatranjem kompletirane slike na kutiji, zatim se sas-
tavljaju uglovi i spoljanje ivice i postcpeno se popunjava sredina, sve
dok ne dobijete potpunu sliku.
Slian pristup se preporuuje i kada ste na nekom predavanju. Da
biste olakali svoj zadatak hvatanja beleaka, moete zamoliti pre-
davaa da vam unapred da pregled glavnih naslova, tema ili kategorija
koje e razmatrati tokom predavanja.
Ukoliko to nije mogue, jednostavno napravite mapu uma dok
sluate, tragajui za PDP dok predavanje tee. Posle predavanja moete
prepraviti, reorganizovati i preraditi svoju mapu uma, to po sebi
predstavlja proces koji e vas naterati da date smisao informacijama,
pripremi i prezentaciji, ujedno poboljavajui i vae razumevanje. Vie
o mapiranju predavanja nai ete u poglaviju XXVI (str. 243).
PRA K T I NI PRI M ER
V I EK A T EGORI J SK OC M A PI RA NJ A UMA
Viekategorijsku mapu uma na strani 117 je napravio jedan otac da
bi pomogao svojoj kerki da poloi prijemni ispit iz engleske knji-
evnosti za upis na univerzitet.
Kada se suoi sa strukturom tako sloenom kao to je roman,
ogromna je prednost mozga ako moe da se osloni na ovakav tip
mentalne ,,mree koja istie najvanije literarne elemente u romanu.
Ovakav tip mape urna omoguava itaocu da preciznije i sveobu-
hvatnije izvue sr iz bilo kog teksta. Takoe, ona u znatnoj meri
olakava transformisanje tih esencijalnih informacija u govomu ili
pisanu formu (kao to su odgovor na ispitu ili rad).
Mapu uma na strani 118 (gore) je tokom etiri meseca pripremala
Pen Kolins (Pan Collins), producent vodeeg irskog televizijskog pro-
grama, The Late Late Sho\v. Trebalo je da Pen organizuje razmiljanja
itave ekipe o temama, voditeljima, redu programa i tako dalje. Za sebe
lino je ubeleila, krupnim strelicama, kako se program kotirao te
nedelje.
XIV
K ORI ST OD V I EK A T EGORI J SK OG
M A PI RA NJ A UMA ZA HVATANJ E BEL EA K A
1 Svih 12 prednosti mapiranja uma spomenutih u devetom poglavlju
(str. 82).
2 Oslobaanje vaih ogromnih trai i nai moi mentalnog asoci-
ranja.
3 Bre postizanje ciljeva uenja.
4 Mogunost lakog i brzog transformisanja beleaka u formi mape
uma u rad, prezentaciju ili neku drugu kreativnu ili komunikativnu
formu.
5 Uveanje jasnosti vaih analitikih misli.
6 Porast ushienja zbog sakupljenog znanja.
7 Trajno i lako dostupno registrovanje svih vaih znaajnih iskustava
tokom uenja.
Poto ste koristili mape uma da organizujete svoje i tue ideje,
spremni ste da istraite odnos izmeu mapa uma i pamenja - to je
predmet sledeeg poglavlja.
etvrli segment: Sintezu 139
XV
Pamenje
Pregled
Uvod
Grki mit
Mapa uma kao multidimenzionalno sredstvo za pamenje
Mnemonika mapa uma kao ogledalo kreativnosti
Primena mnemonikih mapa uma
Korist od mnemonikih mapa uma
UVOD
Ovo poglavlje zapoinje ivopisnim grkim mitom koji e nam rei
mnogo toga o meusobnim odnosima pamenja, energije i kreativnosti.
Potom emo istraiti ulogu mapa uma kao mnemonikog sredstva i
sredstva za kreativno razmiljanje, pre nego to rezimiramo koristi od
mnemonikih mapa uma.
GRK I M I T
Zevs, kralj bogova, bio je dobro poznat kao ljubavnik. Najvei deo
svog vremena je provodio zavodei - bilo direktno ili na prevaru - sve
najlepe ene i na nebesima i na zemlji.
Nasuprot uobiajenom verovanju, svoja oseanja nije delio podjed-
nako - postojala je jedna boginja sa kojom je provodio mnogo vie
vremena nego sa bilo kojom drugom. Njeno ime je bilo Mnemosina,
boginja pamenja. J edanput je sa njom proveo itavih devet dana i noi
strasno vodei Ijubav, a iz ovog spajanja rodilo se devet muza.
XV Pamenje
Muze predstavljaju kreativnost. Svaka od njih je boginja posebne
umetnosti:
Erato - ljubavne poezije; Talija - komedije;
Kaliopa - epske poezije; Melpomena - tragedije;
Euterpa - lirske poezije; Uranija - astronomije;
Polihimnija - sveane i Klio - istorije;
ozbiljne pesme; Terpsihora - igre.
Zevs simbolizuje energiju i snagu. Prema mitu to znai da
spajanje energije ili snage sa pamenjem kao plod daje kreativ-
nost. Ovaj odnos ima mnogo implikacija za teoriju mapiranja
uma. Zanimljivo je primetiti da je Toni osmislio mapu uma
iskljuivo na osnovu svojih istraivanja u oblasti priseanja tokom
uenja ili mnemonike. Mapa uma je prema tome primarno
predstavljala tehniku pamenja. Kasnije je prirodno evoluirala u
kretivnu vienamensku tehniku razmiljanja, uz teorijsku podrku
Sperijevih (Sperry) istraivanja mozga i istraivanja Torensa (Tor-
rance) i saradnika u oblasti kreativnosti.
MA PA UMA K A O M UL TI DI M ENZI ONA L NO
SREDSTV O ZA PA M ENJ E
Mnemonike tehnike ukljuuju upotrebu imaginacije i asociranja u
cilju stvaranja nove i lako pamtljive slike. Kao i imaginacija i asoci-
ranje, tako i mapa uma kombinuje sve kortikalne vetine da bi stvorila
jedno efikasno mutidimenzionalno sredstvo za pamenje.
Multidimenzionalno, u ovom kontckstu, znai da vam mapa uma,
za razliku od jednodimenzionalne (linija) ili dvodimenzionalne (ravan)
perspektive, omoguava da stvorite unutranju, zraeu, trodimenzio-
nalnu sliku koja koristi ukrteno asociranje, boju i vreme.
Kreativna misao na slian nain kombinuje dva elementa da bi
proizvela trei sa ciljem da sadanjost projektuje u budunost. Krea-
tivno sredstvo vam pomae da projektujete sadanjost u budunost da
biste promenili ili osmisli tu budunost. Mnemoniko sredstvo vam
pomae da prolost ponovo stvorite u sadanjosti.
Mnemonika mapa uma, prema tome, ima identian mehanizam i
dizajn kao i multidimenzionalna, kreativna mapa uma. Na isti nain na
koji mnemonika mapa uma znaajno uveava vau mo pamenja,
elvrti segment: Sinteza 141
Pamenje XV
tako i krcativna mapa uma beskrajno i u svim pravcima uveava
jednostavni model kreativnog razmiljanja.
M NEM ONI K A MA PA UMA
K A O OGL EDA L O K REA TI V NOSTI
Kao i pamenje, tako se i kreativno razmiljanje zasniva na imagi-
naciji i asociranju. Cilj je da se povee pojam A sa pojmom B, proiz-
vodei tako jednu novu, inovativnu ideju, daleku od svake norme, koju
oznaavamo atributom ,,kreativna. Proces mnemonikog i kreativnog
razmiljanja imaju u sutini identinu stmkturu - jedina razlika je u
nameri.
Mnemoniko sredstvo povezuje dva pojma da bi omoguilo mozgu
da prizove (ponovo stvori) treu sliku u budunosti.
Kreativno sredstvo, slino tome, kombinuje dva elementa da bi ih
u budunosti projektovalo u trei, ali cilj kreativnosti je da se budunost
promeni ili da se na nju utie na neki nain, dok je cilj mnemonike
jednostavno da se neeg setimo.
Tako, pravei mnemonike mape uma, vi istovremeno vebate i
svoje kreativne sposobnosti za razmiljanje. Ove pak, za uzvrat, po-
veavaju kapacitet memorije i tako se stvara uzajamno ojaanauzlazna
spirala.
Ilustracija na strani 118 (dole) daje primer mape uma koja je
istovremeno i mnemoniko sredstvo i sredstvo za kreativno razmi-
ljanje. Ovu mapu je nacrtao vodci ameriki video producent, po
imenu Deni Heris (Denny Harris), a napravljena je da bi ga podseala
na ono to je eleo da ukljui u video program koji se bavi pamenjem.
Njegova mapa uma sumira sadraj programa, ukljuujui i pregled i
detaljno objanjenje mnemonikog sistema sa brojevima/oblicima, pri-
menu jednogjednostavnog mnemonikog sistema, kao i optu diskusiju
0 praksi i teoriji koje su predstavljene u programu. U ovom sluaju,
razvijanje mnemonike mape uma postaje istinski kreativni proces koji
1sam proizvodi nove ideje o strukturi i sadraju programa - pamenje
koje se hrani kreativnou koja se hrani pamenjem.
PRI M ENA M NEM ONI K I I I MA PA UMA
Vei broj spccifinih primena mapa ume objanjen je u segmentu V,
u odeljcima Lina upotreba, Porodina upotreba, Obrazovna upotreba
XV
Pamenje
i Poslovna i profesionalna upotreba. Postoje, meutim, i mnoge druge
primene za generalno memorisanje, kao to je priseanje radio i televiz-
ijskih emisija od naroitog interesa, snova, prijatnih porodinih dogaa-
ja ili optih spiskova stvari koje treba uraditi.
J edna naroito korisna primena je traganje za ,,izgubljenim seanjem
- moda za imenom neke osobe ili adresom nekog objekta.
U ovakvim sluajevima, fokusiranje izgubljenog pojmaje obino
kontraproduktivno jer je ,,on nestao, pa se ,,njegovim fokusiranjem u
stvari koncentriete na odsustvo ili prazninu.
Imajui u vidu asocijativnu snagu vacg uma, ostavite sredite mape
uma praznim i okruite ga reima i slikama koje su u vezi sa sreditem
koje nedostaje.
Na primer, ukoliko je ,,nestali centar ime neke osobe, onda glavnc
grane treba da ukljue pol, uzrast, izgled, porodicu, glas, hobi, profesiju,
kao i mesta kada ste je prvi i poslednji put sreli. Na ovaj nain
dramatino poveavate verovatnou da e va mozak prepoznati centar
iz svojih bazapodataka. (Vie o ovome nai ete u knjizi Tonija Buzana
Savreno pamenje, poglavlja XXIII-XXIV.)
Ukoliko vam nije zgodno da pravite stvarnu mapu uma da biste
prizvali svoje ,,izgubljeno pamenjc, moete jcdnostavno vizuelizirati
mapu uma ovog tipa.
K ORI ST OD M NEM ONI K I H MA PA UMA
1 Ovakve mape uma koriste sve kortikalne vetine, poveavajui na
taj nain u ogromnoj meri verovatnou priseanja.
2 Aktiviraju mozak na svim nivoima, ine ga pripravnijim i sposob-
nijim za priseanje.
3 Njihova atraktivnost budi u mozgu elju da im se stalno vraa, to
takoe podstie verovatnou spontanog priseanja.
4 Ovakve mape su sutinski dizajnirane upravo kao pomono sredstvo
za pamenje.
elvrti segment: Sinteza 143
Patnenje
5 Korienje mnemonikih mapa uma seanja aktivira mozak da
postane mnemoniki pripravan to sa svakom ponovnom upotrebom
poveava nivo sposobnosti bazinog pamenja.
6 Ove mape odslikavaju proces kreativnog razmiljanja, to istovre-
meno poveava i samu sposobnost za kreativno razmiljanje.
7 Odravaju visok nivo priseanja tokom itavog perioda uenja ili
sluanja (nasuprot standardnim krivama zaboravljanja opisanim u
knjizi Tonija Buzana Savreno pamenje, poglavlje V).
8 Koriste sve individualne asocijativne sposobnosti, poveavajui
sposobnosti utiskivanjaupamenje i stvaranja mrea, aprematome,
poveavajui i verovatnou priseanja.
9 Obezbeuju jedan ,,pouzdani metod pamenja, poveavajui tako
i poverenje u sebe, motivaciju i opte mentalne funkcije.
Kao to smo videli, pamenje i kreativnost su samo dve strane istog
novia. Poto smo istraili mnemoniku korist mapa uma, sledee
poglavlje nam osvetljava njihove mnogobrojne prednosti kao sredstva
za razmiljanje i brejnstorming.
XVI
Kreati vno razmi ljanje
Pregled
Uvod
Ciljevi kreativnog mapiranja uma
Mapa uma kao mehanizam kreativnog razmiljanja
Faze procesa kreativnog razmiljanja
Mapiranje urha kao sredstvo za ostvarivanje novih paradigmi
Korist od mapa uma kreativnog razmiljanja
UVOD
U ovom poglavlju fokus je na kreativnom razmiljanju uz upotrebu
mapa uma. Otkriete zato su mape uma tako iznenaujue efikasne u
ovoj oblasti, kao i to kako da ih upotrebite da biste proirili i poboljali
svoje sopstvene vetine kreativnog razmiljanja i brejnstorminga, ime
ete ostvariti i znaajne nove uvide.
C I L J E V I K REA TI V NOG RA ZM I L J A NJ A
Mape ama kreativnog razmiljanja ili brejnstorminga mogu imati
veoma mnogo razliitih ciljeva. Najvaniji medu njima su sledei:
1 Da se istrae sve kreativne mogunosti datog subjekta.
2 Da se um raisti od svih prethodnih pretpostavki o subjektu,
ustupajui tako prostor novim kreativnim mislima.
et\}rti segment: Sinteza 145
Kreativno razmiljanje XVI
3 Da se generiu ideje iji e rezultat biti specifine aktivnosti ili pak
stvaranje ili promena fizike realnosti.
4 Da se podstakne konzistentnije kreativno razmiljanje.
5 Da se stvori novi koncepcijski okvir u kome se prethodne ideje mogu
reorganizovati.
6 Da se uhvate i razviju ,,iskre pronicljivosti kada se pojave.
7 Da se kreativno planira.
MA PA UMA K A O
M EHA NI ZA M K REA TI V NOG RA ZM I L J A NJ A
Mapa umaje idealno prilagoena kreativnom razmiljanju jer kori-
sti sve sposobnosti koje se uobiajeno vezuju za kreativnost, pre svega
imaginaciju, asociranje ideja i fleksibilnost.
U psiholokoj literaturi, naroito u prirunicima sa testovima o
krcativnom razmiljanju E. Pola Torensa, fleksibilnost se identifikuje
kao vitalni element kreativnog razmiljanja. Drugi znaajni faktori
ukljuuju i mogunost da se:
povcu nove i jedinstvene ideje sa ve postojeim;
koriste razliite boje;
koristc razliiti oblici;
kombinuju neobini oblici;
uveliava slika i koristi iluzija trodimenzionalnosti;
podesi konccpcijska pozicija;
preurede i poveu ve postojei koncepti;
obmu ve postojei koncepti;
odgovori na estetski privlaan objekat;
odgovori na emotivno privlaan objekat;
odgovori na objekat koji privlai ulo vida, dodira, sluha, mirisa
i ukusa;
koriste oblici i oznake koji se mogu meusobno zamenjivati.
Posmatrajui zakone mapiranja uma i optu teoriju da je mapa
uma u stvari prefinjena i elegantna spoljna manifestacija svih
146 etvrti segrnent: Sinteza
XVI
Krealivno razmiljanje
gore navedenih kategorija, uviamo sledee: da mapa uma
predstavlja spoljnu manifestaciju kompletnog procesa kreativnog
razmiljanja.
Moja lina istraivanja su otkrila upadljivu slinost izmeu glavnih
faktora kreativnog razmiljanja i glavnih faktora istorije razvoja mne-
monikih tehnika. Detaljniju diskusiju o ovome moete nai u prethod-
nom poglavlju (Mnemonika mapa uma kao ogledalo kreativnosti,
str. 142).
Skoro identina priroda kreativnog razmiljanja i mnemonikih
principa potvruje da je mapa uma esencijalna i prirodna mani-
festacija i sredstvo izraavanja ovih vidova misli. To takoe
postavija temelje i za tvrdnju da, u suprotnosti sa mnotvom
literature o kreativnosti i pamenju, ova dva procesa jesu lik i
odraz u ogledalu jednog te istog procesa, i da nisu odvojeni,
razliiti i, po rrmogim teoretiarima, u suprotnosti.
Populami mit da je kreativni genije mislima odsutan i zaboravan
pogrean je poto previa injenicu da takvi geniji zaboravljaju samo
one opte stvari koje psiholozi smatraju vrednim pamenja. Kada bi se
panja usmerila na mo pamenja u vezi sa subjektom njihovih krea-
tivnih misli, otkrili bismo pamenje isto tako ogromno kao u bilo kog
velikog mnemoniara.
FA ZE PROCESA K REA TI V NOG RA ZM I L J A NJ A
Pravilna primena tehnike mapiranja uma kreativnog razmiljanja e
omoguiti individualnim maperima uma da proizvedu bar dva puta vie
kreativnih ideja od tradicionalne velike brejnstorming grupe za isto
vreme.
Postoji pet faza u procesu mapiranja uma kreativnog razmiljanja.
1 Brza, rafalna mapa uma
Ponite tako to ete nacrtati jedan stimuliui lik u sredini. (Na
primer, ukoliko elite da razmiljate o novim mogunostima u tehnolo-
giji letenja, moete da nacrtate par krila kakva ima Konkord.) Va crte
treba da bude postavljen u sredinu velikog praznog lista papira i iz njega
treba da poe svaka ideja koja vam padne na pamet kada pomislite na
zadati subjekat.
Tokom perioda koji e trajati ne vie od 20 minuta treba da pustite
da vam ideje izleu to je bre mogue. Teranje mozga da radi u brzini
e ga osloboditi od uobiajenih obrazacarazmiljanja i podstai nove i
esto na prvi pogled apsurdne ideje. Ove ,,apsurdne ideje treba oba-
vezno zadrati, jer poseduju kljueve za otvaranje novih perspektiva i
menjanje starih i ograniavajuih navika. Da citiramo filozofa Rudolfa
Flea (Rudolf Flesch):
Kreativno razmiljanje moe znaiti da ste jednostavno shvatili da
nije nikakva posebna vrlina raditi stvari na nain kako su one oduvek
1bi/e raene.
Takoe bi vam moglo biti od koristi da imate na umu i poznatu izreku
Ezre Paunda:
Genije... toznaisposobnostda viditedesetstvaritamogdeobian
ovek vidi jednu, a talentovan ovek dve ili tri, kao i sposobnost da
zabeleite tu viestruku percepciju u materijalu svoje umetnosti.
Razlog zato list papira mora biti to vei se moe nai u Buzanovom
pravihi: mapa uma e se iriti sve dok ne ispuni itav prostor koji je
dostupan. Pri kreativnom razmiljanju, potrebno vam je to je mogue
vie prostora da biste namamili svoj mozak da sipa sve vie i vie ideja.
2 Prva rekonstrukcija i revizija
Napravite kratku pauzu, doputajui svom mozgu da se odmori i da
pone da integrie ideje koje je do tada generisao. Tada treba da
napravite novu mapu uma u kojoj ete identifikovati glavne grane ili
pojmove direktne povezanosti, kombinujui, klasifikujui, gradei hi-
jerarhije, pronalazei nove asocijacije i razmatrajui ponovo, u kontek-
stu itave mape uma, sve one ideje koje su u poetku izgledale ,,glupo
ili ,,apsurdno. Kao to smo videli, to je ideja manje konvencionalna
to se ee ispostavi da je u stvari dobra.
Za vreme prve faze rekonstrukcije, moete primetiti sline ili ak
identine koncepte kako se pojavljuju du spoljnih granica vae mape
uma. Njih ne treba odbaciti kao nepotrebna ponavljanja. Ovi koncepti
su sutinski ,,razliiti zbog toga to su povezani sa razliitim granama
koje polaze iz centralnog lika. Ove periferene repeticije odslikavaju
sutinski znaaj ideja koje su pohranjene duboko u vaem skladitu
znanja, ali koje, u stvamosti, utiu na svaki aspekat vaeg razmiljanja.
XVI Kreativno razmiljanje
Da biste ovakvim konceptima dali njihovu mentalnu i vizuelnu
teinu, treba da ih podvuete kada se po drugi put pojave; oiviite ih
nekom geometrijskom figurom kada se pojave po trei put; i, ako se
pojave i po etvrti put, uokvirite ih ,,trodimenzionalnim okvirom.
Povezujui ova srodna ,,trodimenzionalna podruja na svojoj mapi
umai dajui iluzijutrodimenzionalnog izgledanjihovim vezama, moe-
te doslovno stvoriti novi mentalni okvir koji e izazvati bljesak spoznaje
kakav se pojavljuje kada neku staru injenicu osmotrimo iz novog ugla.
Ovakav preokret predstavlja veliku i trenutnu reorganizaciju itave
strukture misli.
U nekom smislu se moe initi da ovaj tip mape uma kri pravila,
poto centralni lik i glavne grane nemaju vie centralni znaaj.
Meutim, ovakva mapa uma nc samo da ne kri pravila, ve ih
koristi u potpunosti, a naroito ona pravila koja se odnose na na-
glaavanje i imaginaciju. Nova ideja, otkrivena i ponovljena na grani-
cama misli moe postati novi centar. Pratei trai i nai mreu vaeg
mozga, mapa uma istrauje dalje domete vae trenutne misli u potrazi
za novim centrom koji e zameniti stari. Ubrzo potom, taj novi centar
e biti zamenjen novim i jo naprednijim konceptom.
Mapa uma potpomae i odslikava intelektualno istraivanje i raz-
voj.
3 Inkubacija
Kao to smo videli u poglavlju XII (Donoenje odluke, str. 125),
iznenadno kreativno ostvarenje esto nailazi kada je mozak u opu-
tenom, mirnom i usamljenikom stanju - moda dok etamo, trimo,
spavamo ili sanjarimo. To se deava zbog toga to ovakva stanja
dozvoljavaju procesu kreativnog razmiljanja da se iri do najdaljih
granicapara-mozga, poveavajui verovatnou mentalnih proboja.
Veliki kreativni mislioci su koristili ovaj metod tokom itave isto-
rije. Ajntajn je sugerisao svojim studentima da koriste inkubaciju kao
neophodni deo svih svojih razmiljanja; Kekule, otkriva benzenskog
prstena, ukljuivao je inkubaciju/sanjarenje u svoj svakodnevni pro-
gram rada.
Kreativno razmiljanje XV!
4 Druga rckonstrukcija i revizija
Posle inkubacije mozak e dobiti osveenu perspektivu vaih pri-
marnih i sekundarnih mapa uma, i moda e vam biti od koristi da
uradite jo jednu brzu, ,,rafalnu mapu uma da biste uvrstili rezultate
ove integracije.
Tokom druge faze rekonstrukcije, treba da razmotrite sve inforfna-
cije koje ste skupili i integrisali u prve tri faze, u cilju pravljenja jedne
sveobuhvatne mape uma.
Mapa uma na strani 156, koju je uradila Norma Svini (Norma
Sweeney), predstavlja rezultat intenzivne inkubacije i veeg broja
revizija misli. Ona predstavlja kulminaciju ideja o prezentaciji organi-
zacije Brain Clubs u svetu.
5 Zavrnafaza
U ovoj fazi treba da potraite reenje, odluku ili ostvarenje koje je
predstavljalo va prvobitni cilj kreativnog razmiljanja. Ovo esto
ukljuuje povezivanje sasvim razliitih elemenata na vaoj finalnoj
mapi uma, to e dovesti i do znaajnijih novih saznanja i proboja.
M A PI RA NJ E UMA K A O SREDSTV O
ZA OSTV A RI V A NJ E NOV I H PA RA DI GM l
Za vreme dubokog i produenog kreativnog razmiljanja, ukoliko
su u prvoj fazi rekonstrukcije i revizije dobijena nova saznanja, inku-
bacija moe proizvesti nove perspektive o kolektivnim saznanjima,
poznatije kao paradigmatski zaokret.
Mapu uma na stranama 154-155 je uradila Lorena Gil. Ova mapa
sumira seriju predavanja o kreativnom procesu vienu oima umctnika
koji ga primenjuje. Mapa uma ukljuuje istoriju umetnosti, razvoj
gramatike gledanja i vetine potrebne za dovravanje kreativnih
zadataka. U koincidenciji sa savremenim istraivanjima mozga, ova
mapa uma naglaava umetnost kao nauku (i nauku kao umetnost), a
takoe naglaava i uvebanost kako imaginacije tako i telau kreativnom
procesu.
Mapa uma na strani 157 koju je uradio Bendamin Zender (Ben-
jamin Zander), dirigcnt Bostonske filharmonije, predstavlja rezultat
jednog takvog procesa. Mapa uma odslikava Zenderov sutinski nov
150 etvrti segment: Sintezu
Kreativno raziniljanje
pristup Betovenovoj Devetoj simfoniji, pristup koji predstavlja rezultat
dugogodinjeg istraivanja, umutranjeg mapiranja uma i intenzivne
inkubacije.
Paradigmatski zaokret predstavlja globalnu promenu u razmi-
ljanju o pretpostavkama koje su postale prihvaene irom sveta.
Primeri ukljuuju Darvinovu teoriju evolucije i Ajntajnovu teoriju
relativiteta, paradigme misli koje su zamenile preanje para-
digme. Mapa uma predstavlja primarno sredstvo za beleenje
procesa paradigmatskog zaokreta.
Za maperauma kreativnog razmiljanja, novo shvatanje se postavlja
u novi okvir iznenadnim saznanjima koja su se dogodila upara-mozgu
tokom inkubacije. Na ovaj nain maper uma dodaje nove dimenzije
svom razmiljanju, bclei fazc paradigmatskog zaokreta dobijajui
mnemonike i makroskopske vizije o predmetnoj materiji, to vodi ne
samo ka novim idejama ve konano i do same mudrosti.
K ORTST OD MAPA UMA
U K REA TI V NOM RA ZM I L J A NJ U
1 Automatski koriste sve sposobnosti kreativnog razmiljanja.
2 Generiu mentalnu energiju koja sve vie raste kako se maper uma
kree ka svom cilju.
3 Dozvoljavaju maperu uma da sagleda mnogo elemenata istovre-
meno, poveavajui na taj nain verovatnou kreativnog asociranja
i integrisanja.
4 Omoguavaju ovekovom mozgu da lovi ideje koje se inae skri-
vaju u mranim delovima periferije njegovog razmiljanja.
5 Poveavaju verovatnou sticanja novih saznanja.
6 Osnauju i podupiru proces inkubacije, poveavajui verovatnou
generisanja novih ideja.
7 Podstiu igranje i humor, to poveava verovatnou da e maper
uma odlutati daleko od standarda i da e proizvesti zaista kreativnu
ideju.
Poto ste oslobodili svoju linu kreativnost putem mapa uma, moete
ostvariti neizmernu dodatnu pokretaku snagu radei sa drugima u cilju
stvaranja grupnog uma. To je upravo i predmet sledeeg poglavlja.
152
enrti segment: Sinteza
TîKTI MG
[NP IVlDUAt-'S in t EPPRETATio H
OF KEAUTIES - MinD -To -
HANP -TPAMSCAlBiMG
SfM SA TI OHS.
Mapa uma autora Lorene Gil o prirodi kreativnosti
i perspektivama jednog umetnika (v. str. 150)
V
< J \ /
Of?<SAM|C ( ( \ \ ATOMIC
STRUCTURe Vy -------
C R E A T IN
Mapa uma autora Norme Svini o prezentaciji organizacije Brain Clubs
u svetu, a posebno u arapskim zemljama (v. str. 150).
156 elvrti segmertt: Sinteza
i
Zaisto kreativna mapa uma Bendamina Zendera, dirigenta Bostonske
filhramonije, o stvaranju u okviru Betovenove Devete simfonije (v. str. 150).
Cetvrti segnient: Sintezu 157
Mapa uma o razvoju timskog rada koju su uradili administratori firme Digital.
Dr Stenli sa 7,5 m dugom mapom uma aviona Boing (v. str. 165 i 251)
1
Mapa umo koju je nopravila jedna ena, vii administrator, ispitujui svoj
sistem verovanja, svoju linost i odabrane smernice za budunost (v. str. 174)
Mapa uma koju je uradio jedan mukarac - glavni administrator jedne
multinacionalne organizacije, razmatrajui svoj ivot i ponovo se
usredsreujui na svoju porodicu (v. str. 173).
efvrti segment: Sintcza 159
Mapa uma aufora Tese Tok-Hart o reavanju
problema u komuniciranju (v. str. 178)
160
/
XVII
Grupna mapa uma
XVII
Grupna mapa uma
Pregled
Uvod
Funkcije grupnog mapiranja uma
Stvaranje grupnog uma
Primena grupnog mapiranja uma
Primeri grupnih mapa uma u akciji
Binarni grupni um
Korist od grupnog mapiranja uma
UVOD
U ovom poglavlju ispitujemo uzbudljive mogunosti koje nam nude
grupne mape uma, u kojima grupc pojedinaca mogu kombinovati i
multiplicirati svoje line kreativne sposobnosti.
FU NK CI J E GRUPNOG M A PI RA NJ A UMA
Prednosti okupljanja pojedinaca u grupe za mapiranje uma je sumi-
rao Majkl Bloh iz laboratorije Speri (Sperry) u jednom svom radu:
Usvom svakodnevnom ivotu nauimo bezbroj informacija koje su
jedinstvene za svakog od nas. Zbog tog jedinstva, svaki pojedinac
poseduje znanje i ugao posmatranja koji su svojstveni iskljuivo njemu.
Stoga j e od velike koristi kada sa drugima radimo na reavanju pro-
blema. Kombinujui svoje poznavanje mapa uma sa znanjem drugih
osoba, prosleujemo asocijacije koje stvaramo i mi, a i ti drugi.
Gntpna mapa uma XVII
Tokom grupnog brejnstorminga, mapa uma prestavlja spoljni odraz,
tampani otisak grupnog konsenzusa koji se pojavljuje, a zatim
postaje i grupni zapis ili seanje. Tokom itavog ovog procesa, pojedi-
nani mozgovi kombinuju svoju energiju da bi stvorili poseban grupni
mozak. U isto vreme, mapa uma odslikava evoluciju ovog viestrukog
,,bia i belei razgovor koji se odvija unutar njega.
U idealnom sluaju, nije mogue razlikovati grupnu mapu uma od
mape koju je stvorio samo jedan veliki mislilac.
STV A RA NJ E GRUPNOG UMA
Uraene su brojne studije koje razmatraju pozitivni uticaj
proveravanja znanja i postavljanja odgovarajuih pitanja, uticaj
koji se uveliava korienjem mape uma. J ednu od najinteresant-
nijih studija su sproveli Frejz i vorc (Frase i Schvvartz), 1975.
godine, u kojoj su podelili svoje ispitanike u tri grupe parova. U
prvoj grupi, jedan ispitanik bi proitao neki odlomak i zatim svom
partneru postavljao pitanja koja se tiu tog odlomka. U drugoj
grupi, jedan ispitanik bi proitao odlomak i zatim bi bio ispitivan
od strane svog partnera u vezi sa proitanim odlomkom. U treem
sluaju, jednostavno bi oba ispitanika u tiini proitala odlomak,
bez ikakvih interakcija sa svojim partnerom. Prva i druga grupa
su postigle veoma dobre rezultate na testovima priseanja, dok
su rezultati tree grupe bili veoma loi.
Otkria ovog eksperimenta su pruila dalju podrku sugestiji da e
beleenje saznanja i pitanja u formi mape uma dovesti do mnogo boljeg
razumevanja materije koju itate. Nalazi Frejza i vorca su takoe
pruili dodatnu podrku pretpostavci da je od mnogo vee koristi raditi
u paru ili u grupi, nego sam; i uestvovati u aktivnoj konverzaciji o
materiji koju uite, nego uiti u tiini - vrlo aktivna verbalizacija vodi
veoj efikasnosti prilikom obrade informacija, kao i boljem priseanju.
Osim toga, rad sa drugima e rezultovati u jedinstvenom uglu posma-
tranja i asocijacijama svake jedinke koja daje doprinos veoj, globalni-
joj mapi uma, kao i u mnogo sveobuhvatnijem i integrisanijem uenju.
Faze grupnog mapiranja uma su vrlo sline ve opisanim fazama
mapiranja uma pri individualnom kreativnom razmiljanju. Osnovna
razlikaje u tome to su mnoge funkcije koje se pojavljujuupara-mozgu
XVII
Grupna mapa uma
pojedinca za vreme inkubacije zamenjene fizikom aktivnou na raun
uesnika grupe za mapiranje uma.
Postoji sedam glavnih faza u procesu grupnog mapiranja uma.
1 Definisanje teme
Tema se jasno i koncizno definie, postavljaju se ciljevi, a lanovima
grupe se daju sve informacije koje mogu biti relevantne za njihova
razmiljanja.
2 Individualni brejnstorming
Svaki lan grupe treba da provede bar 1sat radei ,,rafalnu mapu
uma, kao i mapu uma nakon rekonstrukcije i revizije, na kojima se vide
glavne grane ili pojmovi direktne povezanosti. (Ovo predstavlja ekvi-
valent fazama 1i 2 procesa mapiranja uma pri individualnom krea-
tivnom razmiljanju, opisanim u poglavlju XVI, str. 147-149.)
Ovaj metod je sasvim suprotan tradicionalnom brejnstormingu kada
jedna osoba predvodi grupu, beleei na panou ili centralnoj tabli
kljune ideje koje daju drugi uesnici. Ovo je kontraproduktivno jer e
svaka re ili koncept koji se javno spomenu stvarati mentalne vrtloge i
struje koje e sve uesnike u grupi povui u istom pravcu. Na ovaj nain,
tradicionalne brejnstorming grupe negiraju nelinearnu asocijativnu mo
individualnog mozga, gubei tako veliku dobit koja se mogla postii da
je na poetku svakom mozgu doputeno da istrai svoje sopstvene
neprekinute misli o datoj temi.
3 Diskusija u malim grupama
Grupa se sada podeli u manje grupe sa tri do pet uesnika. U svakoj
manjoj grupi uesnici izmenjuju ideje i dodaju svojim mapama uma
ideje koje su generisali ostali uesnici. Ova faza treba da traje 1sat.
Od sutinskog je znaaja da se zadri pozitivan stav potpunog
prihvatanja. Koju god ideju da spomene jedan lan grupe, ona mora biti
podrana i prihvaena od strane svih ostalih lanova. Na ovaj nain,
mozak koji je generisao neku ideju e biti podstaknut da nastavi
istraivanje tog lanca asocijacija. Moe se ispostaviti da ba sledea
karika u lancu bude znaajno saznanje, proisteklo iz ideje koja je na
poetku delovala slabo, glupo ili nevano.
Grupna mapa uma XVI/
4 Stvaranje prve grupne mape uma
Poto je zavrena iskusija po malim grupama, itava grupa je sada
spremna za stvaranje svoje prve grupne mape uma.
Vrlo veliki pano ili papir veliine itavog zida se koriste za beleenje
osnovne strukture. Samo beleenje moe raditi itava grupa, po jedan
dobar maper uma iz svake manje grupe, ili pak samo jedna osoba koja
e imati ulogu zapisniara za itavu grupu.
Boju i formu oznaka treba dogovoriti da bi se obezbedila jasnoa
misli i fokusa.
Odaberu se pojmovi direktne povezanosti kao glavne grane. Sve
ostale ideje se takoe ukljuuju u mapu uma, jer gmpa i dalje zadrava
svoj stav potpunog prihvatanja. Za grupni um, ovakva mapa uma
predstavlja istu fazu koju postie individualni maper uma u dmgoj fazi
individualnog brejnstorminga.
5 Inkubacija
Kao i kod individualnog kreativnog mapiranja uma, od sutinskog
znaaja je dozvoliti i gmpnoj mapi uma da se ,,uree.
J ojednom se proces brejnstorming mapiranjaumaznatno razlikuje
od tradicionalnih metoda, u kojima je potraga za idejama predstavljena
neprekidnim verbalnim i analitikim aktivnostima dok se ne postigne
rezultat. Ovakvi pristupi koriste samo jedan deo modanih sposobnosti
ime se postie slabiji rezultat, jer eliminacijom velikog broja prirodnih
modanih sposobnosti za razmiljanje one ne samo to se ne koriste,
ve se gubi i njihov sinergistiki odnos sa to malo vetina koje su
koriene.
6 Druga rekonstrukcija i revizija
Posle inkubacije, gmpa treba da ponovi faze 2, 3 i 4 da bi prikupila
rezultate ponovno razmotrenih i integrisanih misli. To znai da je
potrebno uraditi pojedinane brze ,,rafalne mape uma, a zatim uraditi
rekonstruisane mape uma sa glavnim granama, razmenu ideja, modifi-
kovanje mapa uma u malim gmpama i konano stvaranje dmge gmpne
mape uma.
Dve velike gmpne mape uma se tada mogu uporediti, u pripremi za
zavrnu fazu.
XVII Grupna mapa uma
Mapa uma na strani 158 (gore) je grupna mapa uma koju je napravio
tim od osam administratora korporacije Digital: Metju Pak, upravnik
odeljenja mikrosistema, Tomas Spinola, upravnik odeljenja druge sme-
ne, Tomas Saliven, upravnik odeljenja glavnog raunovodstva, Kris
labeh, upravnik terenske slube, Lorita Vilijams, upravnik odeljenja,
Riard Koler, upravnik odeljenja specijalista, Toni Bigonia, upravnik
odeljenja terenske slube i Don Ragsdejl, upravnik terenske slube.
Proveli su pet dana radei na razvoju timskog rada. Njihovi zakljuci
su bili trajno pozitivni!
7 Analiza i donoenje odluka
U ovoj fazi, grupa donosi kritine odluke, postavlja ciljeve, smilja
planove i rediguje koristei metode navedene u poglavlju XII (strana
122).
PRI M ENA GRUPNOG M A PI RA NJ A UMA
Glavne aplikacije grupnih mapa uma su sledee:
Zajednika kreativnost
Kombinovano priseanje
Grupno reavanje problema i analiza
Gmpno donoenje odluka
Gmpno ureivanje projekata
Gmpna obuka i obrazovanje
PRI M ERI GRUPNI H MAPA UMA U A K CI J I
Metod grupnog mapiranja uma se poslednjih godina koristi vrlo
uspeno u porodicama, kolama, na uni verzitetima i u multinacionalnim
kompanijama.
Inenjerski primnik za avion tipa Boing je saet u jednu 7,5 metara
dugu mapu uma, da bi se timu od 100 viih aeronautikih inenjera
omoguilo da za nekoliko nedelja naue ono za ta je nekad trebalo
nekoliko godina. Rezultat je bila procenjena uteda od 11 miliona
olara. Pogledajte stranu 158 (dole).
Kompanije Electronic Data Systems (EDS), Digital Equipment
Corporation i Nabisco su primenjivale programe uenja sa gmpama
intelektualnih komandosa. Koristei grupno mapiranje uma i tehniku
Grupna inapa uma XVII
organizovane primene mapa uma (TOPMU)> ak 120 lanova vieg
osoblja je moglo da ujutro ue u sobu u kojoj se odvijao seminar i da
je to isto vee napusti sa spoznatim informacijama vrednim etiri do
est proitanih knjiga, koje su mapirane, integrisane, sveobuhvatno
zapamene i primenjene na profesionalne situacije.
Na Univerzitetima u Oksfordu i Kembridu, studenti kao to je
Edvard Hjuz (videti knjigu Tonija Buzana Koristite obe hemisfere
mozgci) su koristili grupne mape uma da bi postigli izuzetno dobre ocene
na ispitima, uz minimalnu koliinu vremena utroenog na uenje.
irom sveta se formiraju grupe porodinog genija, u kojima
porodica postaje grupni um, apojedini roditelji i deca stalno zauzimaju
prvo mesto u bilo kojoj mentalnoj (a esto i fizikoj!) aktivnosti kojom
odaberu da se bave. Za kompletan dan uenja porodinog genija
pomou mapa uma, pogledajte poglavlje XXI (str. 197) i poglavlje
XXIV (str. 240).
BI NA RNI GRUPNI UM
Najosnovnija forma grupnog uma je binami um, u kome dve osobe
rade kao partneri na odreenom kreativnom projektu. Ovde se primenjuje
procedura slina onoj kojaje opisanau poglavlju XXI (str. 189) za vei
grupni um:
1 Definie se subjekat.
2 Osobe se razdvajaju da bi pripremile svoje pojedinane, rafalne
mape uma i osnovne mape uma.
3 Susreu se da bi diskutovale i razmenile ideje.
4 Stvara se prva zajednika mapa uma.
5 Inkubiraju ponovno integrisane ideje.
6 Stvara se rekonstruisana, revidirana mapa uma.
7 Analiziraju i donose zakljuke.
U dugoronim projektima (kao to je za mog brata i mene bilo
pisanje ove knjige) zajedniko mapiranje uma ima nekoliko prednosti.
Mape uma se mogu koristiti kao sredstvo za sreivanje, beleenje i
XVII
Grupna mapa uma
stimulisanje konverzacije na mogobrojnim sastancima kakve ovaj pro-
jekat zahteva. Takoe vam omoguavaju sprovoenje procesa tokom
dueg vremena i tokom mnogobrojnih seansi, u kontinuitctu i sa zama-
hom.
K ORI ST OD GRUPNOG M A PI RA NJ A UMA
1 Ovakav metod razmiljanja i uenja je prirodan za ljudski mozak i
znatno zabavniji.
2 Tokom itavog procesa grupnog mapiranja uma postoji podjednak
i konzistentan naglasak kako na pojedincu tako i na grupi. Sto su
ee pojedinci u mogunosti da istrauju svoje sopstvene mentalnc
univerzume to vie ovakvi istraivai doprinose grupi, a da se pri
tome njihov doprinos ne gubi ni na koji nain.
3 Grupni um izvlai korist od pojedinanih doprinosa i odmah potom
vraa natrag svoju snagu lanovima, ime jo vie poveava njihovu
sposobnost doprinoenja grupnom umu.
4 Grupno mapiranje uma moe jo u svojim poetnim fazama da
generie mnogo vei broj korisnih i kreativnih ideja nego tradicio-
nalne brejnstorming metodc.
5 Grupno mapiranje uma automatski stvara pojavu konsenzusa, gra-
dei na taj nain timski duh i fokusirajui sve umove na grupnc
ciljeve i namere.
6 Svaka ideja koju predloi bilo ko od lanova se prihvata kao vredna.
lanovi na taj nain poinju da oseaju da ,,poseduju grupni
konsenzus.
7 Grupna mapa uma slui kao tampani otisak grupne memorije. Ona
takoe garantuje da e na kraju sastanka svaki lan grupe imati
slino i sveobuhvatno razumevanje onoga to je postignuto. (Ovo
se ponovo bitno razlikuje od tradicionalnih pristupa u kojima la-
novi grupe odlaze sa tobonjim razumevanjem za koje se tek kasnije
ispostavi da se veoma razlikuje od miljenja drugih lanova.)
Grupna mapa uma XVI!
8 Grupna mapa uma predstavlja mono sredstvo za razvijanje sop-
stvene linosti svakog pojedinca, a takode slui i kao relativno
objektivna referenca na osnovu koje osoba moe testirati i istraivati
srodne ideje.
Iz ovog poglavlja, kao i iz prethodnih poglavlja o vaoj sopstvenoj
jedinstvenosti, brzo ete doi do zakljuka da to ste vie posebni, to e
znaajniji biti va doprinos, kako samome sebi tako i grupi. J edan
posebno efikasan i zabavan nain da razvijete tu jedinstvenost je da
razvijete svoj sopstveni stil mapiranja uma.
UVOD U SL EDEI SEGM ENT
Ovim poglavljem je zakljuena vaa osnovna obuka za jednostavno
mapiranje uma, kao i za naprednije mapiranje uma, kako na pojedi-
nanom, tako i na grupnom nivou. Sledei segment detaljno istrauje
mnoge uzbudljive naine primene vaih novosteenih mogunosti.
Segment se zavrava novim zanimljivim dostignuimaumapiranju uma
pomou kompjutera, kao i linim pogledom Tonija Buzana na bri-
Ijantno razmiljanje i mentalno opismenjenu budunost.
168 etvrd segment: Sinteza
Peti seginenh Upofrebci
U ovom segmentu emo istraiti mnoge praktine naine na koje
moete koristiti svoje novosteene vetine mapiranja uma: poeemo
od primene u line svrhe (amoanaliza, reavanje problema, voenje
dnevnike mape uma); potom slede primene u okviru porodice; obra-
zovne primene (razmiljanje, poduavanje, pravljenje mapa uma za
knjige, predavanja ili video prezentacije); i na kraju, poslovne i pro-
fesionalne primene, ukljuujui i novi razvoj kompjuterskih mapa uma
i perspektive budunosti briljantnog razmiljanja. Neki itaoci e eleti
da prorade ceo ovaj segment u nizu, dok drugima moe vie odgovarati
dci pogledaju poglavlja koja im se ine kao najrelevantnija za njihove
speciflne potrebe.
Lina upotreba
- Samoanaliza
- Reavanje problema
- Rokovnik mapa uma
Porodina upotreba
- Uenje i prianje pria u krugu porodice
Obrazovna upotreba
- Razmiljanje
- Poduavanje
- Stvaranje rekapitulacione mape uma
Poslovna i profesionalna upotreba
- Sastanci
- Prezentacije
- Menadment
- Kompjutersko mapiranje uma
Budunost
- U susret svetu briljantnog razmiljanja i mentalne pismenosti
Peti segment: Upotreba 169
Odeljcik A: Lk hc i upofrebcs
XVI I I
Samo anali za
Pregled
Uvod
Samoanaliza uz pomo mapa uma
Osvrt na prole i postavljanje buduih ciljeva
Pomaganje drugima u samoanalizi
Primeri mapa uma u samoanalizi
Korist od mapa uma u samoanalizi
UV OD
U ovom poglavlju se razmatra kako moete iskoristiti mape uma da
biste dobili bolji uvid u sopstvenu linost, svoje potrebe, elje i du-
gorone ciljeve. Nauiete takoe i kako da pomognete drugima u
njihovoj samoanalizi, a imaete priliku i da pogledate neke fascinantne
primere mapa uma samoanalize.
SA M OA NA L I ZA UZ POM O MA PA UMA
Bilo da odmeravate teinu argumenata za i protiv promene svog
posla, ili pak pokuavate da definiete svoje dugorone prioritete, mape
uma vam mogu biti od velike pomoi da razbistrite svoje misli i
oseanja. Pogledajte i poglavlje XII (str. 122).
Mapa uma vam moe pruiti sveobuhvatni odraz sopstvene linosti,
jer koristi kompletan spektar kortikalnih vetina. Poto ste videli taj
170 Peti segment: Lina upotrcha
XVIII Samoanaliza
jasni spoljni odraz samoga sebe, malo je verovatno da ete trpeti
negativne posledice zbog donoenja odluka koje se kose sa vaom
prirodom i vaim stvarnim potrebama i eljama.
Korisno e biti da zaponete sa mapom uma samoanalize koja
prikazuje kompletnu sliku, ukljuujui to vie vaih glavnih karakteri-
stika i linih osobina.
1 Priprema okruenja
Pre nego to ponete, treba da pripremite svoje okruenje pratei
preporuke date u poglavlju X (Obrazloenje preporuka za mapiranje
uma, str. 102-103). Na ovako osetljivom podruju kao to je samo-
analiza, od neobine vanosti je da va pribor bude vrhunskog kvaliteta,
a vae okruenje to je mogue privlanije, udobnije i mentalno stimu-
lativnije. Briga o samom sebi e vau samoanalizu uiniti otvorenijom,
kompletnijom, dubljom i korisnijom.
2 Brza, ,,rafalna mapa uma
Nacrtajte viebojni, trodimenzionalni centralni lik koji predstavlja
bilo vau fiziku, bilo pojmovnu ideju o samome sebi. Zatim uradite
,,rafalnu mapu uma, doputajui potpuni i slobodni tokinjenica, misli
i emocija. Brzi rad e vam olakati da izrazite sve svoje ideje, dok bi
pokuaj da budete previe uredni ili paljivi verovatno inhibirao spon-
tanu iskrenost koja je neophodna za jednu ovakvu vebu.
3 Rekonstrukcija i revizija
Sada odaberite ta e biti vae glavne grane ili pojmovi direktne
povezanosti. Korisni PDP ukljuuju:
Linu istoriju (prolu, sadanju, buduu) Prijatelje
Vae jae strane Dostignua
Slabosti Hobije
Ono to volite Odgovornosti
Ono to ne volite Rad
Dugorone ciljeve Kuu
Porodicu Emocije
Poslednja stavka, vaa emotivna priroda, ima veliki znaaj, mada
vrlo esto biva iskljuena. Boje, oblici, simboli i slike bie vam od
Peti segment: Lina upotreba 171
Samoanaliza
posebne pomoi pri izraavanju ovog aspekta vae linosti na mapi
uma.
Ostali korisni PDP se odnose na trenutne smernice vaeg ivota, ili
na smernice koje biste eleli da preuzmete u budunosti. Ovi PDP
takoe mogu formirati glavne grane na vaoj mapi uma.
Uenje
Znanje
Posao
Zdravlje
Putovanja
Slobodno vreme
Kultura
Ambicije
Problemi
Nakon to ste zavrili ,,rafalnu mapu uma i odabrali glavne grane,
treba da uradite jednu veu i razraeniju verziju, sa vie umetnikih
komponenti. Ta finalna mapa uma predstavlja spoljanji odraz vaeg
unutranjeg stanja.
4 Donoenje odluka
Posmatrajui finalnu mapu uma, moete donositi odluke i planirati
svoje budue akcije, koristei metode opisane u poglavlju XII (str.
124-126).
I
OSV RT NA PROL E I POSTA V L J A NJ E
BUDUI H CI L J EV A
Godinji lini pregled prethodnih dostignua i projektovanje bu-
duih ciljeva je od velike koristi za potrebe planiranja vaeg ivota, a
mapa uma predstavlja idealno sredstvo za izvrenje ovih zadataka.
Poto ste dali ocenu svojih prologodinjih dostignua u obliku
mape uma, tu istu mapu moete koristiti kao osnovu za drugu mapu uma
u kojoj ete opisati svoj plan akcija za sledeu godinu. Na taj nain,
moete iskoristiti sledeu godinu da razradite svoje jac strane i pri-
oritete, i da moda odluite da potroite manje vremena i energije na
172 Peti segment: Lina upotreba
XVII! Samocinaliza
oblasti koje se nisu pokazale dovoljno produktivnim ili zadovoljava-
juim u prolosti.
Kako godine prolaze, tako e ove godinje mape uma formirati jedan
tekui zapis, koji otkriva trendove i obrasce tokom itavog vaeg ivota
i koji vam omoguava uvid u sopstvenu linost i put kojim se va ivot
kree.
Preporuujemo da, osim ovih godinjih mapa uma, uradite i mapu
uma samoanalize na poetku i na kraju svake znaajne faze svog ivota,
bilo kada menjate posao ili kuu, ili kada zapoinjete ili zavravate neku
vezu sa drugima, neki kurs ili pak studije.
POM A GA NJ E DRUGI M A U SA M OA NA L I ZI
Moda elite da pomognete svojim prijateljima ili kolegama da
analiziraju svoju linost, i to moda ba nekome ko nikad nije uradio ni
jednu mapu uma. U takvim sluajevima moete pratiti iste faze koje su
ve opisane (str. 171-172), sa jedinom razlikom u tome to postajete
neiji pisar umesto da analizirate samog sebe.
Va prijatelj ili kolega moe opisivali centralni lik dok ga vi crtate.
Potom moe izdiktirati sve svoje misli, oseanja i ideje koje mu padnu
na pamet, dok ih vi zapisujete kao vid ,,rafalne mape uma. Verovatno
e biti neophodno da mu pomognete da pronae odgovarajuepojmove
direktnepovezanosti. Tada moete da nacrtate sveobuhvatnu mapu uma
koja ukljuuje sve to je va prijatelj ili kolega rekao, s tim to analizu
moe uraditi on sam ili je pak moetc uraditi zajedno, ukoliko to naete
za shodno.
PR I M E R I M A PA UMA U SA M OA NA L I ZI
Primerkoji se nalazi nadonjoj polovini strane 159jemapaumakoju
jeuradioglavni administrator u jednoj multinacionalnoj korporaciji, sa
prvobitnom namerom daanalizira svoj ivotuodnosunasvojeposlovne
aktivnosti. Meutim, kako je mapa uma sve vie otkrivala njegova
oseanja, tako je poela da odslikava i sve glavne elemente njegovog
ivota.
Meu njima su bili i porodica, posao, sportske aktivnosti, uenje i
opti razvoj linosti, kao i njegovo zanimanje za istonjake filozofije
i obiaje.
Samoanaliza XVII!
Potom je objasnio da je, pre samoanaliziranja mapiranjem uma,
pretpostavljao da mu je posao glavna briga. Ali, kroz proces mapiranja
uma, shvatioje da njegovaporodica predstavlja istinski temelj njegovog
ivota. Kao rezultat toga, promenio je svoj odnos sa enom, decom i
drugim roacima, i prilagodio svoj raspored tako da odslikava njegove
stvarne prioritete.
Kao to se moglo i predvideti, njegovo zdravlje i mentalno stanje su
se poboljali u ogromnoj meri, porodica mu je postala bliskija i puna
ljubavi, a posao se dramatino popravio od kada je i tu poeo da se
odslikava njegov novi pozitivni nastup.
Primer na gomjoj polovini strane 159 pripada jednoj eni - admin-
istratom, koja je razmatrala promenu svoje karijere i linih smemica.
Uradila je mapu uma sa ciljem da otkrije ko je ona u stvari i kakvi su
bili njeni sistemi verovanja. U poetku je patila od nedostatka samopo-
tovanja. Meutim, kada je zavrila svoju samoanalizu, bila je isto tako
blistava kao i njena mapa uma.
K ORI ST OD MAPA UMA U SA M OA NA L I ZI
1 Obezbeuju znatno objektivniji pogled na sopstvenu linost.
2 Koristei sve kortikalne vetine, daju potpunu i realnu sliku linosti.
3 Omoguavaju kako makroskopski, tako i mikroskopski pogled na
linost, podjednako obuhvatajui i generalne osobine, i sitnije, ali
ne manje relevantne, detalje.
4 Olakavaju preciznije planiranje budunosti postavljajui je u kon-
tekst sadanjeg stanja linosti.
5 Slue kao trajni zapis, doputajui maperu uma da stekne realniju
dugoronu perspektivu.
6 Omoguuju nam da pomognemo dmgima da urade samoanalizu.
7 Korienjem boja, slika i oznaka, olakavaju izraavanje emocija i
njihovo ukljuivanje u samoanalizu.
174 Peli segment: Lina upotrebu
XVIII
Samoanaliza
Poto ste iskusili korienje mapa uma za optu samoanalizu, sle-
dee poglavlje razmatra kako ih moete upotrebiti u reavanju speci-
finih linih problema.
XI X
Reavanje problema
Pregled
Uvod
Reavanje linih problema uz pomo mapa uma
Reavanje problema u meusobnim odnosima uz pomo mapa
uma
Faze reavanja meusobnih problema
Korist od reavanja meusobnih problema uz pomo rnapa uma
UVOD
U ovom poglavlju ete otkriti kako da koristite mape uma da biste
reili svoje line probleme kao i da biste reili tekoe u odnosima sa
drugima. Mnoge od vetina koje ste ve stekli - kao to su samoanaliza
i donoenje odluka - igraju ulogu i prilikom reavanja problema.
REAVANJ E L I NI H PROBL EM A
UZ POM O MA PA UMA
Ovaj proces je skoro identian procesu samoanalize, samo to se
sada u ii nalazi neka specifina lina osobina ili karakteristika koja
moe izazivati vau zabrinutost.
Zamislite, na primer, daje va problem preterana stidljivost. Ponite
sa centralnim likom (na kome je moda predstavljeno vae lice skriveno
rukama!), zatim uradite ,,rafalnu mapu uma , oslobaajui sve misli i
emocije izazvane idejom o stidljivosti.
176 Pefi segment: Lina upotreba
XIX
Reavanje prohlenta
Pri prvoj rekonstrukciji i reviziji, vaipojmovi direktnepovezanosti
mogu da ukljue: situacije u kojima oseate stid, emocije koje vas ine
stidljivim, fizike reakcije koje ste iskusili, verbalno i fiziko ponaanje
koje sledi, pozadinu vae stidljivosti (kada se prvi put pojavila i kako
se razvijala), kao i mogue uzroke.
Poto ste sveobuhvatno definisali, analizirali i inkubirali problem,
treba da uradite i drugu rekonstrukciju i reviziju. U toj drugoj mapi uma
treba da osmotrite svaki element problema i da razradite poseban plan
akcija za njegovo reavanje. Preduzimanjc ovih akcija e vam omogu-
iti da reite problem u celosti.
U nekim sluajevima e se ispostaviti da ste pogreili u vezi sa
stvarnim problemom. Ukoliko se ista re ili pojam pojavi na neko-
liko grana, postoje velike mogunosti da j e to upravo osnova vaeg
problema, a ne ono to stepostavili u sredite. U ovoj situaciji treba
da jednostavno zaponete novu mapu uma, sa novim kljunim
konceptom kao centralnim likom, i da nastavite kao i ranije.
REA V A NJ E PROBL EM A U M EUSOBNI M
ODNOSI M A UZ POM O MAPA UMA
Bliski odnosi esto imaju alostan kraj zbog toga to ni jedna osoba
ne razume u potpunosti onu drugo, niti potuje njene stavove. ak i ako
su emocije dovoljno jake, a nema prave komunikacije, osobe se mogu
nai usred destruktivne spirale negativnih asocijacija.
Ukoliko, na primer, osoba A osea da je povreena od strane osobe
B, onda je verovatno da e osoba A imati negativne misli o osobi B. Te
negativne misli poveavaju nivo povreenosti osobe A, to izaziva
daljne negativne misli o osobi B. Destruktivna spirala dobija zamaha
sve dok, da upotrebimo popularan izraz, problem ne bude naduvan
preko svake mere.
Na kraju se ak i pozitivni dogaaji iz prolosti uvuku u destruktivni
vir i poinju da se posmatraju iz negativnog ugla. Recimo, roendanski
poklon koji je jedan partner dobio od drugoga vie ne predstavlja znak
ljubavi. Umesto toga, oznaava se kao ,,podmiivanje ili odvlaenje
panje od neijih zlih namera.
Reavanje problema XIX
Otvaranjem slobodnih kanala za komunikaciju, mapa uma moe
pomoi da se izbegne spirala negativnih asocijacija. Osim toga, sveobu-
hvatna zrakasta struktura mape uma omoguavauesnicima da postave
svoj problem u iri i pozitivniji kontekst. Sve ovo je potkrepljeno
injenicom da je veliki broj brakova i prijateljstava spaseno pomou
mapa uma.
Primer jedne ovakve mape uma za reavanje linih problema je
mapa uma na strani 160 (gore) koju je napravila Tesa Tok-Hart (Tessa
Tok-Hart). Njena mapa uma prikazuje probleme koje je i sama iskusila,
a ujedno primetila i kod drugih. Centralni lik koji predstavlja dva lica
spojena podebljanom linijom pokazuje osnovne ljudske elemente koji
se razmatraju, s tim to pojmovi sa desne strane predstavljaju nepos-
redne prepreke, dok su pojmovi na levoj strani oni koji potpomau
odvijanje procesa. Lukovi na spoljnoj desnoj strani pokazuju posredne
faktore koji esto predstavljaju uzrok konflikta. Lukovi na spoljnoj
levoj strani pokazuju karakteristine kvalitete kojimase moe prevazii
konflikt. Ui lika sa pozitivne strane su otvorene i sluaju, dok su ui na
desnoj strani zatvorene za svaku pridolazeu informaciju. Kratke pode-
bljane strelice u centru desne strane mape uma pokazuju potpunu
blokadu komunikacija. iroke strelice na spoljanjim lukovima po-
kazuju rat, unitcnje, otuenje i razjedinjenost na jednoj strani, i krea-
tivnost, prijateljstvo, sreu i jedinstvo na drugoj.
FA ZE REAVANJ A M EUSOBNI H PROBL EM A
Da bi reavanje meusobnih problema bilo uspeno, od sutinskog
znaaja je da obe strane u potpunosti razumcju teoriju mapa uma i
njihovu primenu. Uz pretpostavku da je ovaj uslov ispunjen, postoje tri
glavne faze procesa.
1 Priprema okruenja
Kao i kod samoanalize, veoma je znaajno da sav va pribor bude
najboljeg kvaliteta, a vae okruenje to udobnije i povoljnije za odvi-
janje procesa. Poto proces moe trajati nekoliko sati, naroito kada je
u pitanju vei problem, treba da se isplaniraju aktivnosti i pauze za
odmor, kao i laka hrana, da biste bili sigumi da se veba nee zavriti
samo analizom, ve da e dovesti do reenja.
178 Peti segment: Lina upotrebu
XIX Reavanje problema
2 Pravljenje mapa uma
U ovoj fazi svaka osoba treba da uradi po tri velike, posebne mape
uma: sa onim to ne volite, onim to volite i predlozima za reenje.
U svakoj od ove tri mape uma treba da pratite uobiajenu proceduru
- prvo da zavrite ,,rafalnu mapu uma, a zatim uradite paljivu rekon-
strukciju, pri kojoj ete izabrati svoje PDP.
Ono to ne volite
Tokom jednog sata (ili vie) svaki uesnik treba da uradi iscrpnu mapu
uma koja e pokrivati sve dotadanje negativne aspekte meusobnog
odnosa. Bez obzira na to koliko pozitivnih elementa ima u pojedinanoj
situaciji, cilj je da u ovom trenutku date potpuni i objektivni opis
negativnih aspekata.
Od sutinskog je znaaja da uesnici urade mape uma potupno sami,
ne razmenjujui nikakva gledita ili miljenja tokom procesa mapiranja
uma.
Poto ste zavrili negativnu mapu uma, treba da napravite kratku
pauzu, tokom koje e konverzacija biti strogo usmerena na druge stvari.
Ono to volite
Sada pratite identinu proceduru da biste napravi li pozitivnu mapu uma,
u kojoj ete otkriti sve zadovoljavajue aspekte meusobnog odnosa u
prolosti i sadanjosti. J o jednom treba napomenuti daje odsustvo bilo
kakve diskusije tokom procesa mapiranja uma od sutinskog znaaja, a
cilj toga je formalna diskusija koja treba da usledi nakon zavravanja
sve tri mape uma.
Reenja (predlozi)
Tokom pravljenja ove mape uma osobe se odvojeno usredsreuju na
davanje predloga, razraujui i plan akcije za reavanje svih aspekata
problema.
3 Formalna diskusija
U ovoj fazi svaki uesnik na smenu prezentira (videti poglavlje
XXVI, str. 243) prvo negativnu mapu uma, zatim pozitivnu mapu uma
i na kraju predloge reenja.
Peti segmeni: Lina upotreba 179
Recivanje problema XIX
Tokom prezentacija, sluaoci uzimaju nove prazne listove papira na
kojima e uraditi mape uma koje sveobuhvatno i precizno ukljuuju sve
to je o njima reeno. Od sutinskog je znaaja da se sluaoci u ovom
momentu pretvore u neujne zapisniare. J edini dozvoljeni komentari
su komentari u svrhu provere razumevanja tvrdnji osobe koja vri
prezentaciju i za potvrivanje razumevanja meusobnih gledita. Po-
tovanje ovog pravila je od naroitog znaaja za vreme razmene nega-
tivnih mapa uma, kada neke od tvrdnji mogu biti iznenaujue, o-
kantne ili ak traumatine.
Sluaoci moraju da zapamte da, na osnovu multi-ordinatnc prirode
percepcije, ta god drugi rekli to mora biti istinito iz njihovog ugla
posmatranja. Slualac mora te tvrdnje apsorbovati i integrisati ukoliko
eli da shvati zato je uopte dolo do problema i kako se on moe reiti.
Od sutinskog je znaaja, takoe, da svi uesnici kau celu istinu
i nita osim istine iz svog ugla posmatranja, jer bi prikrivanje bilo ega
dovelo do razarajuih nedoreenosti.
Prezentacije treba da se odvijaju po utvrenom redosledu:
1 Osoba X prezentira negativne aspekte, a osoba Y pravi mapu uma.
2 Kratka pauza.
3 Osoba Y prezentira negativne aspekte, a osoba X pravi mapu uma.
4 Kratka pauza.
5 Osoba X prezentira pozitivne aspekte, a osoba Y pravi mapu uma.
6 Kratka pauza.
7 Osoba Y prezentira pozitivne aspekte, a osoba X pravi mapu uma.
8 Kratka pauza.
9 Osoba Y prezentira reenja, a osoba X pravi mapu uma.
10 Kratka pauza.
11 Osoba X prezentira reenja, a osoba Y pravi mapu uma.
12 Diskusija. Postizanje dogovora oko reenja i proslavljanje!
XIX Reavanje problema
Najbolje je da se prvo razmene negativni aspekti, poto oni oi-
gledno predstavljaju srce problema. Cilj nije svakako sakupljanje poena
za sebe ili meusobno vreanje, ve da se u to veoj meri objasne
uzroci koji izazivaju bol svakom od partnera, tako dabi rane mogle biti
zaleene. Svakako, sam in izbacivanja svih negativnih aspekata na
otvoreno, u atmosferi objektivnosti i potovanja, esto moe u manjoj
ili veoj meri reiti problem koji je uglavnom prouzrokovan nera-
zumevanjem tueg gledita.
Iznoenje pozitivnih aspekata nakon negativnih vrlo esto dovodi
do mnogih pozitivnih iznenaenja, na isti nain kao to je prethodna
veba dovela do negativnih okova. Pozitivni aspekti odnosa daju
dodatni pokretaki impuls za traenje reenja, usmeravajui energiju
partnera u mini-grupni um koji se instinktivno kree ka konsenzusu.
Neposredno nakon razmene predioga reenja trebalo bi identifikovati
podruja uzajamnog slaganja i dogovoriti planove za akciju.
K ORI ST OD REAVANJ A M EUSOBNI H
PROBL EM A UZ POM O MAPA UMA
1 Njihova struktura garantuje otvorenost uesnika.
2 Svakom uesniku pruaju sveobuhvatni pogled na gledite ostalih.
3 Podstiu iskrenost meu uesnicima.
4 Postavljaju problem u mnogo iri kontekst, omoguavajui dublje
razumevanje njegovih uzroka i podstiui jau pokretaku snagu za
njegovo reavanje.
5 Imaju ulogu tekueg zapisa meusobnog odnosa, a pozitivnc mape
uma i mape uma sa reenjima se mogu koristiti i kao izvor snage i
podrke za dalji razvoj odnosa.
6 Ovaj metod omoguava pojedincu ne samo da razume onog drugog,
ve i da stekne bolji uvid u sopstvenu linost, to e dovesti i do
vee samosvesnosti i zrelosti.
7 Osim boljeg razumevanja, kao rezultat imaju i stvaranje vre veze
meu partnerima, manje stresan meusobni odnos i vee potovanje
prema jedinstvenosti tueg gledita.
Reavanje problema XIX
Proces opisan u ovom poglavlju e biti mnogo jednostavniji kada
budete zavrili i svoju objektivnu samoanalizu. U tom kontekstu ete
otkriti da reavanje linih i interpersonalnih problema postaje lake i
efikasnije, i da u veini sluajeva vodi ka poveanju kako sopstvene
tako i zajednike ushienosti.
Osim samoanalize i reavanja problema, mape uma mogu imati i
mnoge druge korisne uloge u svakodnevnom ivotu. U sledeem po-
glavlju emo otkriti kako da koristimo rokovnik mapa uma - imiver-
zalni liniplaner\*
* U originalu Urtiversal Persortal Organiser (UPO). (prini. prev.)
182 Peti segment: Lina upotreha
XX
Ro ko vni k mapa uma
Pregled
Uvod
Principi rokovnika niapa uma
Godinji plan
Meseni plan
Dnevni plan
Segmenti planiranja ivota
Korist od rokovnika mapa uma
UVOD
Tradicionalni dnevnici i rokovnici predstavljaju krajnje linearno
sredstvo koje nas vrsto dri pod tiranijom vremena. U ovom poglavlju
ete se upoznati sa novim, revolucionarnim dnevnikom-rokovnikom
koji vam dozvoljava da organizujetc svojc vrcme prema svojim potre-
bama i eljama, a ne obrnuto. Dnevnik se moe koristiti podjednako i
kao dnevnik-planer i kao retrospektivni dnevnik za zapis dogaaja,
misli i oseanja. Rokovnik mapa uma nudi mogunost sinteze ova dva
tradiconalna pristupa voenju dnevnika.
PRI NCI PI ROK OV NI K A MA PA UMA
Kao to mapauma predstavlja veliki skok od standardnog lineamog
vodenja beleaka, tako je i rokovnik mapa uma ili univerzalni lini
planer (ULP) mnogo efikasniji i efektivniji od stanardnog dnevnika
ili rokovnika.
Rokovnik mapa uma XX
Pored kortikalnih vetina koje se koriste i u tradicionalnim dnev-
nicima (rei, brojevi, liste, nizovi, hijerarhija), rokovnik mapa uma
ukljuuje i boju, ilustracije, simbole, kodove, duhovitost, sanjarenje,
getalt, iluziju trodimenzionalnosti, asocijacijativnost i vizuelni ritam.
Pruajui vam istinski i potpuni odraz vaeg uma, rokovnik mapa
uma vam omoguava da radite u sve tri prostorne dimenzije, kao i u
dimenzijama boja i vremena. Rokovnik mapa uma tako postaje ne samo
sistem za organizaciju vremena, ve i sistem za organizaciju sopstvene
linosti i sopstvenog ivota.
GODI NJ l PL A N
Godinji plan (ili anoplan) treba da vam jednostavno obezbedi
pregled glavnih dogaaja u godini. Potrebno je da bude to je mogue
pozitivniji (da bi vam uzvraao kontinuiranom podrkom), i ne treba da
sadri nikakve specifine detalje, poto se oni mogu prikazati u me-
senim i dnevnim planovima.
U godinjem planu treba u znatnoj meri koristiti boje, oznake i slike,
a takoe bi trebalo da osmislite i svoje sopstvene ifre u raznim bojama,
koje e vam garantovati tajnost kada je to potrebno. Ovo obeleavanje
raznim bojama treba da nastavite i u svojim mesenim i dnevnim
planovima, da biste omoguili konzistentnost i neposrednost prilikom
poreenja, planiranja i priseanja.
M ESENI PL A N
Mesena stranica rokovnika mapa uma jednostavno predstavlja
proirenu verziju pojedinanog meseca iz godinjeg plana. Datumi i
dani su poreani u koloni na levoj strani, dok se asovi niu na vrhu
stranice s leva na desno.
Da ni stranica kao ni um ne bi postali pretrpani, u svakom danu ne
bi trebalo da bude vie od pet elemenata (sastanaka, dogaaja, zadata-
ka), koji se unose kao slike u boji, ifre u boji ili kao kljune rei. Svaki
dodatni detalj se moe ukljuiti u dnevni plan.
Primer na strani 194 pokazuje plan za mesec avgust 1990. godine iz
mog sopstvenog dnevnika, u kome sam pokazao sastanke, specijalne
Lat. anno, u znaenju godine, u godini. (print. prev.)
Rokovnik mapa uma
dogaaje, eiljeve i vreme provedeno na poslovnim putovanjima u druge
zemlje.
Koristei konzistentno ifrovanje u odreenim bojama mogue je
dobiti trenutni pregled itave naredne godine. Na isti nain, pregledajui
plan prethodne godine i 12 mesenih planova, moete dobiti trenutni
uvid u bilo koji period, uz garantovano priseanje.
tavie, ovakvi godinji i meseni planovi predstavljaju odlinu
osnovu za godinji pregled prethodnih ciljeva i postavljanje buduih (v.
poglavlje XVIII, strane 172-173). Poreenje, proraunavanje i razma-
tranje optih trendova postaje mnogo jednostavnije kada imate pred
sobom pregled itave godine.
DNEV NI PL A N
Dnevna stranica rokovnika mapa uma se zasniva na 24-asovnoj
satnici, na mapi uma kao sredstvu za planiranje i pamenje, kao i na
injenici da je ljudski mozak vizionarski mehanizam okrenut ostvari-
vanju ciljeva.
Kao u i sluaju godinjih i mesenih planova, i ovde se primenjuje
to je mogue vie zakona mapiranja uma. U idealnom sluaju, trebalo
bi da napravite po dve mape uma za svaki dan: prvu, da biste isplanirali
dan unapred, i drugu, da biste pratili razvoj dogaaja - ova druga mapa
uma se takoe moe iskoristiti i da biste uradili retrospcktivu dana.
Primer na strani 195 predstavlja drugi dan avgusta iz mog sop-
stvenog mesenog plana. U ovom dnevnom planu 24-asovna satnica
u gornjem levom uglu mi prua pravu perspektivu koliine vremena na
raspolaganju u toku dana. Centralni lik dnevne mape umaje knjigakoju
upravo itate. Nasmejana usta, koja podseaju na Aladinovu lampu,
ukazuju na to da sam diktirao segmente knjige i da sam se nadao da u
biti inspirisan ,,duhom sopstvene imaginacije.
Dan je podeljen u pet glavnih ogranaka, pri emu je najvei deo
predstavljao moj rad na knjizi. etnja i tranje, masaa i fizike vebe
trebalo je da mi pomognu da razmiljam i da se fiziki pripremim za
sledee dane koje sam planirao daprovedem radei na knjizi. Vee sam
proveo sa prijateljem, u dobrom raspoloenju!
Kao i godinji, odnosno meseni planovi, tako i dnevni planovi
mogu biti korieni za pregled bilo kog perioda vaeg ivota, bilo
Peti segment: Lina upotreha 185
Rokovnik mapa tima XX
sveobuhvatno ili pak vrlo detaljno. Letimini pregled nas moe vrlo
slikovito podsetiti na celu nedelju, mesec ili godinu.
SEGM ENTI PL A NI RA NJ A I V OTA
Kao i drugi lini planeri, tako vam i rokovnik mapa uma moe
pomoi u praenju razliitih aspekata vaeg ivota. J o jednom, da ne
biste pretrpali svoj um, najbolje e biti da upotrebite svega nekoliko
pojmova direktnepovezanosti. Najkorisnije su:
Zdravlje i dobro raspoloenje
Porodica i prijatelji
Kreativnost
Zarada i posao
U svakom od ovih segmenata moete planirati i mapirati telefonske
pozive, sastanke, praznike, itd. i pribeleiti kreativne ideje i stvari kojc
treba da zapamtite.
K ORI ST OD ROK OV NI K A M A PA UMA
1 Prua vam kako makroskopski, tako i mikroskopski pregled vaeg
ivota, postajui sveobuhvatna alatka za organizovanje ivota. Omo-
guava vam premoavanje budunosti i prolosti; planiranje i evi-
denciju.
2 Vizuelno je atraktivna, a sa poboljanjem sposobnosti korisnika
postaje sve atraktivnija - korisnik na kraju poinje da stvara umet-
nika dela.
3 Godinji, meseni i dnevni planovi omoguavaju trenutni pregled
viegodinjih perioda, kao i poreenje i razmatranje dugoronih
trendova.
4 Rokovnik mapa uma postavlja svaki dogaaj u kontekst vaeg
ivota.
5 Dnevniki sistem sam po sebi predstavlja multidimenzionalnu mne-
moniku multidimenzionalnih mnemonika! Na taj nain omoguava
praktino potpunu ekstemalizaciju memorijskog jezgra vaeg i-
vota.
XX Rokovnik mapa uma
6 Stavlja pod vasu kontrolu segmente ivota koji su za vas najznaajniji.
7 Sistem, po svom sklopu, podstie samorazvoj. To se postie omo-
guavajui mozgu da efikasnije koristi nedavno otkriveni TEFCAS*
model uenja. TEFCAS model se zasniva na injenici da mozak
funkcionie putem pokuaja, posle koga sledi odreeni dogaaj kao
i povratna reakcija, koju zatim mozak proverava i kojoj se pri-
lagoava da bi ostvario svoj trajni i konani cilj, a to je uspeh.
8 Korienje slika, oznaka u bojama i ostalih zakona mapiranja uma
vam omoguava trenutni pristup informacijama.
9 injenica da je rokovnik mapa uma vizuelno stimulativan i atrakti-
van podstie vas da ga koristite. Ovo se u znatnoj meri razlikuje od
standardnih dnevnika koje mnogi ljudi podsvesno odbacuju - ,,za-
boravljajui da unesu stvari u svoje dnevnike, stavljajui ih na
pogreno mesto, ili pak oseajui krivicu to ih nc koriste uopte.
10 Pregledanje dnevnika postaje kao odlazak u bioskop, u kojem
gledate filmove o sopstvenom ivotu!
Mapiranje uma ne samo to poveava vae moi samo-analize,
reavanja problema i line organizacije, ve takoe obogauje i va
porodini ivot. U sledeem odeljku ete nai mnoge uzbudljive naine
korienja mapa uma za potrebe uenja u krugu porodice kao i za
zabavu.
* TEFCAS - skraenica od poetnih slova engleskih rei Trial (pokuaj), Event
(dogaaj), Feedbaek (povratna reakeija), Cheek (provera), Adjust (prilagoda-
vanje), Suceess (uspeh). (prim. prev.)
Odeljak B: Porodilna upGtrekti
XXI
Uenje i pri anje pri a u krugu
po ro di ce
Pregled
Uvod
Prianje prie uz pomo mape uma
Grupna mapa uma uenja u krugu porodice
Dan posveen uenju uz porodino mapiranje uma
Korist od porodinog mapiranja uma
Porodino mapiranje uma u praksi
UVOD
Ovo poglavlje se bavi primenom tehnika opisanih u poglavlju XVII
(str. 161)uporodici.Bilodasekoristi zazabavu ili zauenje, porodino
mapiranje uma je uzbudljivo, zabavno i predstavlja pravi izazov. Moe
istovremeno ojaati i poveati i vae meusobne veze.
PRI A NJ E PRI E UZ POM O M A PE UMA
Prvo pripremite svoje okruenje i pribor; papire za mape uma i vei
broj kvalitetnih olovakauboji rasprostrite po podu ili stolovima. Postoji
sedam glavnih faza u procesu prianja pria.
188 Peti segment: Porodina upotreba
XXI Uenje i prianje pria u krugu porodice
1 Razmisljanje o ideji
Svaki lan porodice treba da uradi individualni brejnstorming sa
idejama o superkreativnoj bajci. Ideje mogu biti u vidu predloenih
naslova (to je mogue fantastinijih...) ili pak u vidu centralnih likova
(ivotinja, povre, vanzemaljac ili ak ljudsko bie!).
Poto svaka osoba proita svoje ideje, glasa se o tome koji e se
naslovi ili koji likovi koristiti za dananju zajedniku priu. Moda e
vam biti teko da se odluite, ali ostale ideje moete uvek sauvati i
iskoristiti za neko sledee prianje pria.
2 Jndividualni brejnstorming
Uzimajui nov list papira, svako crta odabranu centralnu sliku ili lik
i provodi oko 20 minuta radei ,,rafalnu mapu uma sa prvim idejama
koje padaju na um, da bi pria bila originalna i izvanredna, i da bi
privlaila panju.
3 Rekonstrukcija i revizija
Svaki lan porodice sada bira pojmove direktne povezanosti, po
mogustvu ukljuujui i neke od sledeih:
Zaplete
Linosti
Teme
Okolinu
J eziki nivo
Boje
Slike
Moralnost
Oseanja
Rezultate
Ovi pojmovi bi trebalo da formiraju glavne grane na rekonstruisanoj
i revidiranoj mapi uma. Mlaim lanovima e moda trebati mala
pomo roditelja...Samo im objasnite da su linosti ljudi u prii, zapleti
su ono to se deava u prii, i tako dalje. Ove mape uma treba da budu
pune slika i boja, i trebalo bi da njihovo crtanje bude zavreno za vreme
od trideset do etrdeset minuta.
Peti segment: Porodina upotreba 189
Uenje i prianje pria u krugu porodice XXI
4 Inkubacija
Do sada bi ve trebalo da ste spremni za jednu pauzu! Igrajte neku
igru, odmorite se, popijte pie, eventualno neto pojedite, i zatim
posvetite oko 30 minuta razgledajui jedni drugima mape uma i disku-
tujui o njima. Ovo e verovatno biti veoma zabavno, ali i iznenaujue
- ljudi obino shvate da su lanovi njihove porodice mnogo matovitiji
nego to su to ikad zamiljali! Ali zapamtite da morate imati sasvim
pozitivno miljenje o idejama ostalih. Svako kritizerstvo i obeshrabri-
vanje u ovoj fazi e ozbiljno smanjiti poverenje u sebe i uivanje u
mapiranju.
5 Stvaranje prve grupne mape uma
Odaberite ,,zapisniara ili, alternativno, neka svi lanovi na smenu
crtaju deo gigantske mape uma. Ponite sa raznobojnim, viedimenzi-
onalnim centralnim likom, zatim odaberite i kombinujte najbolje po-
jmove direktnepovezanosti da biste kompletirali okvir prie. Napravite
koliko god elite razliitih koncepata koji polaze od glavnih grana.
6 Prianje prie
Sedei u krugu oko gotove mape uma, svaki lan porodice redom
pria po jedan deo prie. Svaki uesnik moe prekinuti svoj deo prie
u bilo kom trenutku, ali bi idealno bilo da ostavi neku neizvesnost ,,u
vazduhu, tako da sledea osoba mora da smisli matovit, fantastian
ili duhovit nastavak.
Svaki lan mora da se potrudi da pria posle svake promene bude
sve bizarnija i matovitija. Ovo e dati podsticaj grupnom umu dakoristi
mapu uma kao osnovu na kojoj se moe sazidati jedna zaista inventivna
kula fantazije.
Dobra ideja bi bila da se ova faza prianja prie zabelei na traci.
7 Stvaranje druge grupne mape uma
Posle jo jedne kratke pauze, moete posluati traku sa snimljenom
priom ili je pak jo jednom ispriati, stvarajui pri tome fmalnu i
mnogo lepu mapu uma. Finalna mapa uma se moe uraditi ili kao
grupna veba ili individualno. Da biste dobili to bolju priu, poeljno
je da se kompletan tekst prekuca, koristei vrlo krupna slova i ne
prelazei vie od deset linija po strani. Nasuprot svake kucane strane
XXI IJenje i prianje pria u krugu porodice
treba ostaviti po jednu praznu stranu nakojima razliiti lanovi porodice
mogu nacrtati odgovarajue ilustracije za tekst. Na ovaj nain porodica
stvara izvrsnu biblioteku knjiga bajki, a uei kroz proces pisanja stie
se veliki broj vetina koje se kasnije mogu koristiti i u koli. Mape uma
i ilustracije se mogu koristiti kao dekoracije na zidovima deje sobe
(mada se na kraju esto desi da je njima ukraena i itava kua!).
GRUPNA MA PA UMA UENJ A U K RUGU PORODI CE
Tehnika organizovane primene mapa uma (TOPMU) - opisana u
ovoj knjizi, u poglavlju XIV (str. 137-138) i u knjizi Tonija Buzana,
Koristite ohe hemisfere mozga (poglavlje IX) - omoguava pojedin-
cima da poveaju brzinu, razumevanje, efektivnost i efikasnost uenja
pet do deset puta. Primenjujui istu tehniku na uenje u okviru poroice
ili grupe, ovo poboljanje se moc poveati onoliko puta koliko ima
lanova u grupi.
Ukratko, TOPMU se sastoji od dve glavne faze, pripreme i primene,
i moe se koristiti za grupno uenje na sleei nain:
1 Priprema
Odluite kao grupa koju ete koliinu teksta proitati u ovoj etapi
uenja i procenite nivo teine brzim skeniranjem teksta. Koliina
teksta moe varirati od samo jednog poglavlja, ukoliko je seansa
uenja kratka, preko itavog segmenta, ukoliko je seansa dua, do
kompletne knj ige ukoliko pred sobom imatc na raspolaganju itav
dan za uenje u krugu porodice (videti gore). Pri duim seansama
uenja lanovi porodice se mogu opredeliti za varijantu da svako
od njih proita isti materijal i da se potom vri poreenje, ili da
svako proita razliit deo materijala koji e se kasnije kombino-
vati.
Odluite koliko vremena e trajati svaka etapa uenja, a onda tu
koliinu vremena podelite na odgovarajue intervale neophodne
za prelaenje svakog odeljka ili segmenta teksta.
Neka svaki pojedinani lan uradi ,,rafalnu mapu uma svog
dosadanjegznanja o subjektu, poveavajui nivo mentalne bud-
nosti i uspostavljajui asocijativne ,,kuke za nove informacije.
Ovaj proces vam takoe pomae da identifikujete podruja o
kojima nc posedujete znanje i koja e zahtevati posebnu panju.
Pregledajte jedni drugima mape uma, razmenite ideje i napravite
jednu ili vie mapa uma postojeeg znanja grupe.
Mapirajte pojedinano ciljeve i namere ove etape uenja. Pojmovi
direktne povezanosti ,,Ko?, ,,Kada?, ,,Gde?, ,,Zato?, ,,ta?,
,,Kako? i ,,Koje? su posebno znaajni u ovoj fazi.
J o jednaput meusobno pregledajte mape uma, razmenite ideje i
napravite odgovarajue mape uma sa grupnim ciljevima i name-
rama ove etape uenja.
Stvaranje mapa uma ve postojeeg znanja i vaih ciljeva e
izotriti mentalni fokus grupe i poveati vau motivaciju i kon-
centraciju.
Pojedinano, a zatim i grupno, mapirajte sva pitanja na koja treba
dati odgovor tokom ove etape uenja.
2 Primena
Pojedinano uradite opte osmatranje teksta, pregledajui sa-
draj, glavne naslove, rezultate, zakljuke, znaajne grafikone i
ilustracije, i sve ostalo to vam zapadnc za oko.
Pokuajte da identifikujete glavne elemente teksta, razgovarajte
sa ostalim lanovima grupe o svojim utiscima i napravite prelimi-
narnu grupnu mapu uma koja pokazuje osnovnu strukturu teksta.
Sada preite na fazu detaljnijegpregleda, prouavajui materijal
koji nije obuhvaen optim osmatranjem, naroito poetne i za-
vrne delove pasusa, odeljaka i poglavlja, u kojima su koncentri-
sane informacije od sutinskog znaaja.
J o jednom prodiskutujte o svojim utiscima sa ostatkom grupe i
ponite da popunjavate neke detalje na grupnoj mapi uma.
Zatim sledi faza uvida. U ovoj fazi popunjavate svoju mentalnu
mozaiku slagalicu. Ponovo pregledajte materijal, popunjavajui
vei deo onoga to nije bilo pokriveno prilikom opteg osmatranja
i pregledanja. Tokom ove faze obeleite tekoe i krenite dalje -
sa njima ete se pozabaviti uskoro.
Na kraju dolazi osvrt. Tokom ove faze treba da se vratite na delove
koji vam stvaraju tekoe i na problematina podruja koja ste
Prirodna arhitektonika: slika 22 >
t
,i i [ i1.............................................
* * * * * I * M A T U I
S^ttCMftSSL
&9 M %***
----------- - t ----------------------= = ----------------------- --
Lineorna" stranica iz dnevnika Tonija Buzana koja pokazuje
korienje svih kortikalnih vetina za kreativnije i za pamenje jednostavnije
voenje dnevnika (v. str. 184)
2S2*2S*
Mapa uma iz linog dnevnika Toni/'a Buzana koja pokazu/e mapu uma dana
u kome je formalno zapoeo pisanje knjige Mape uma, i koja simbolizuje
duh proistekao iz ideja razmatranih tokom diksusija (v. str. 185)
Peti segment: Porodiena upotreba 195
Mapa uma ba/ke koju je uradila Dona Kim sa svojom decom (v. str. 788)
196 Peti segmenl: Porodinu upotreba
1
Mopa uma jednog kompletnog dana posveenog uenju koju su uradile dve
majke, Lin Kolins i Karo Ejr (v. str. 203)
U4ZCN
z
Jozo:
Mapa uma o kolskim sporfovima koju je uradila Karen mit (v. str. 208)
Mapa uma koju je uradila^Katarina Najman za jedan kolski projekat o
vedskoj (v. str. 208)
198 Peti segment; Porodinu upotreba
Mopo uma koju je za jedan kolski projekat uradio Tomas Enskog (v. str. 208)
J edna od mapa uma autora Dejmsa Lija koje su mu pomogle
da poloi ispite (v. str. 209)
Peti segment: Porodina upotreba J 99
preskoili u ranijim fazama. U ovoj fazi treba da se osvrnete na
ceo tekst i da odgovorite na sva preostala pitanja, ispunite preo-
stale ciljeve i dovrite svoju linu tekuu mapu uma.
J o jednom, grupna diskusija e vam pomoi da razreite sva
problematina podruja, odgovorite na sva teka pitanja i ispu-
nite preostale ciljeve. Zatim treba da pojedinano ili u grupi date
zavrni ton svojim mapama uma.
Nakon zavretka gmpnog procesa uenja, svaki pojedinac pose-
duje kako makro-razumevanje (opte shvatanje) materije tako i
mikro-razumevanje (detaljnije poznavanje sadraja). Makro-ra-
zumevanje je sadrano u velikim grupnim mapama uma i na
glavnim granama, dok je mikro-razumevanje izraeno u detaljni-
jim delovima mapa uma.
DAN POSV EEN UENJ U
UZ PORODI NO M A PI RA NJ E UMA
Porodini plan uenja se moe koristiti u svakoj porodici ij i lanovi
ele da poveaju svoje znanje, za postizanje akademskih ciljeva ili zbog
opteg interesa. Kreiranje tako dauenje ini toje mogue efikasmjim
i prijatnijim.
Koristei ovakvu vrstu plana za uenje i dobro organizovane beleke
u vidu mape uma, sadraj itave knjige se moe preneti lanovima grupe
u vremenu od 30 minuta do jednog sata! Dan posveen uenju je
osmiljen tako da svaki lan ima na raspolaganju dva sata vremena da
posvetijednoj knjizi.Nataj nainporodica od etiri lanamoe za samo
jedan dan proitati, mapirati, razumeti i meusobno razmeniti etiri
knjige!
Plan uenja je detaljno opisan u knjizi Tonija Buzana JJprezanje
para-mozga (poglavlje X), a saet prikaz osnovnih koraka je dat dalje
u tekstu. Pogledajte i mapu uma na strani 240.
1 Ponite oko 10 sati pre podne sa nekim pripremnim fizikim ve-
bama (30 minuta). Ove vebe mogu biti u formi igara, rastezanja ili
aerobika, i trebalo bi da ne budu napome ve da poslue vie u svrhu
zagrevanja.
< Prirodna arhitektonika: slika 24
2 Kratko preletite tekst koji treba da bude nauen (15 minuta).
3 Napravite pauzu- odmorite se, igrajte igre, ili se relaksirajte na ncki
drugi nain (5-10 minuta).
4 Odluite koliko vam je vremena na raspolaganju za ucnje i pauze,
i podelite ga u intervale koji e pokrivati odreene segmente ma-
terije (10 minuta).
5 Napravite mapu uma svog dosadanjeg znanja o temi, svoje ciljeve
i namere i pitanja na koja treba odgovoriti (20 minuta).
6 Pauza (5-10 minuta).
7 Uradite brzo opte osmatranje knjige, pregledajui sadraj, glavne
naslove, i tako dalje. Zatim unesite glavne grane na grupnoj mapi
uma. (15 minuta).
8 Pregledajte knjigu, detaljnije prouavajui materiju, i nastavite sa
konstruisanjem svoje mape uma (15 minuta).
9 Pauza za ruak (1 sat).
10 Ovo je period razgovora, tokom kog moete diskutovati i reavati
problematine segmente sa drugim lanovima porodice (30 minuta).
12 Pregledajte knjigu, bavei se svim istaknutijim problemima i pita-
njima i popunjavajui zavrne detalje na svojoj mapi uma (30
minuta).
14 Ovo je faza razmene, tokom koje lanovi porodice predstavljaju,
koristei svoje mape uma odreene knjige, kompletan rezime onoga
to je naueno iz teksta. (Detalje o prezentiranju nai ete u po-
glavlju XXVI, strana 243).
Svaka prezentacija bi trebalo da traje oko 25 minuta, sa pauzom od
5-10 minuta posle prve dve. Dok jedan lan prezenttira materiju, ostali
lanovi igraju ulogu zapisniara, pravei svoje mape uma i trudei se
da postignu nivo razumevanja priblino jednak nivou razumevanja
prezentatora. Koristei naknano uvianje i prezentatorovu organi-
zaciju i izlaganje, moi ete da popravite i poboljate kako svoju mapu
uma, tako i mape uma ostalih, u najveoj moguoj meri. Mapa uma na
strani 197 predstavlja rezultat jednog prolenog dana posveenog ue-
nju u jednoj bati u Somersetu u Engleskoj. Dve porodice, Ejr i Kolins,
prouavale su knjige i informacije o tome kako razvijati porodini duh,
primenjujui na taj nain ono to ue - na to to ue! Zavrnu mapu
uma tog dana uenja su zavrile majke, Lin Kolins i Karo Ejr. Centralni
lik predstavlja etiri etvrtine njihovog predmeta uenja, a svaka grana
je lukavo obeleena, tako da broj ujedno predstavlja i sliku sadraja te
grane. Na primer, broj tri je stilizovan u obliku jedne od hemisfera
mozga, jer se ova grana odnosi na funkcije leve i desne hemisfere mozga
(videti prvo poglavlje, Savremena istraivanja mozga, str. 16), dok je
broj est predstavljen u obliku jednoroga - predstavljajui jedinstve-
nost! Mapa uma je puna i mnogih drugih duhovitih slika u ijem
pretraivanju bi italac mogao da uiva!
15 Proslava - usavrite svoj sopstveni metod!
Proslavljanje uspeno zavrenog projekta moe ukljuiti veernji
izlazak u bioskop, pozorite ili na neki sportski dogaaj, specijalnu
veeru, razmenu raznih ,,nagrada i kupovinu ,,porodinog poklona.
Takoe vam se moe desiti da sledeeg dana, nakon dana pos-
veenog uenju, otkrijete da vam se pamenje i razumevanje teksta
poboljalo. Ovo se deava zato jer san, odnosno ,,prespavljivanje, daje
idejama ansu da se integriu i ,,presloe unutar vaeg uma.
Nakon toga, regulamo pregledanje u intervalima preporuenim u
poglavlju X (Obrazloenja preporuka za mapiranje uma, str. 100) e
vam omoguiti da zadrite vae seanje i razumevanje teksta.
K ORI ST OD PORODI NOG M A PI RA NJ A UMA
1 Porodino mapiranje uma vam nudi sve prednosti grupnog mapi-
ranja uma navedene u poglavlju XVII (strane 167-168).
2 Koristei mape uma za prianje pria, poboljava se porodina
kreativnost.
3 Brzina i efikasnost uenja pojedinca se uveava onoliko puta koliko
ima lanova porodice.
Peti segmcnt: Porodina upotreba 203
Uenje i prianje pria u kntgu porodice XXI
4 Tokom itavog procesa uenja pomou mape uma, lanovi porodice
se angauju u konverzaciji o materiji koju ue, umesto studiranja u
tiini. Tstraivanja su pokazala da aktivna verbalizacija vodi mnogo
efikasnijoj obradi i kasnijem priseanju informacija.
5 Korienjem mapa uma, umesto linearnih beleaka, ne umanjuje se
vrednost znanja niti se ono razliva, ve se znanje upravo poveava
putem komunikacije.
6 lanovi porodice poveavaju svoju sposobnost razumevanja novih
podruja znanja.
7 Kao posledica toga, poveavaju i svoju sposobnost pripremanja i
polaganja ispita.
8 Sto je jo vanije, itav njihov odnos prema uenju i ispitima se
transformie. Kroz porodino mapiranje uma, svi lanovi porodice
mogu poeti da posmatraju uenje ne kao kaznu ve kao zado-
voljstvo.
9 Korienje mape uma kao sredstva za pomo i komunlkaciju sa
drugim lanovima porodice moe poveati motivaciju svih lanova
da poboljaju svoju sposobnost razmiljanja kao i sposobnost hva-
tanja/pravljenja beleaka primenom mapiranja uma.
10 Porodino mapiranje uma snai jedinstvo porodice, jer svaki lan
biva ukljuen u intelektualna zanimanja drugih i prua im podrku,
ujedno delei i oseaj zadovoljstva i poveane motivacije. Porodica
postaje porodica prijatelja.
PORODI NO M A PI RA NJ E UMA U PRA K SI
Mnoge porodice koje redovno upranjavaju dane posveene uenju
su uspele da svoju decu izvuku sa donjih pozicija u njihovim razredima
do prvog, drugog ili treeg mesta u svim predmetima. Slino tome, i
roditelji su uvideli da se usavravaju u svom poslu i profesionalnom
uenju.
J edna porodica iz vedske, sa oba roditelja i troje dece, toliko je
uivala u svojim danima posveenim uenju, da ih je regularno up-
ranjavala svakog vikenda tokom est meseci. Poto su deca sve vie i
vie napredovala u koli, ujedno priajui svojim prijateljima o tim
XX! Uenje i prianje pria u krugu porodice
uzbudljivim danima posveenim uenju, vest se irila i na kraju je
porodica bila naprosto opsednuta decom iz susedstva koja su elela da
im se pridrue!
Ovim poglavljem smo pokrili najvei deo porodine primene mapi-
ranja uma, a ujedno smo videli i kako se to moe prelivati i na podmje
obrazovanja.
Sledei odeljak se proimje na obrazovne prednosti mapa uma pri
reavanju specifinih zadataka, kakvi su pisanje radova, priprema za
ispite, poduavanje, kao i hvatanje beleaka iz knjiga, odnosno pre-
davanja ili filmova.
Odeliok C: Obrozovno ppofreio
XXI I
Razmi ljanje
Pregled
Uvod
Mapiranje uma za radove
Mapiranje uma za ispitc
Mapiranje uma za projekte i izvetaje
Primeri mapa uma projekata
Korist od mapa uma za potrebe prezentacije i pisanja
UVOD
Ovo poglavlje pokriva tri najvanija aspekta primene mapa uma pri
razmiljanju i pisanju beleaka - pripremu i pisanje radova, odnosno
projekata ili izvetaja i pripremu ispita.
K ORI ENJ E M A PA UMA U PI SA NJ U RADOVA
Za razliku od hvatanja bcleaka iz knjige ili sa predavanja, koje se
sastoji u izvlaenju osnovnih elemenata iz lineame materije da bi se
napravila mapa uma,pravljenje beleaka za radove znai da prvo treba
identifikovati osnovne elemente subjekta na mapi uma, a onda koristiti
tu mapu uma beleaka da biste izgradili linearnu stmkturu.
Kao i uvek, trcba da zaponete svoju mapu uma centralnim likom
koji predstavlja temu vaeg rada.
206 Peti segment: Obrazovna upotrcba
XXII Razmiljanje
Potom treba da odaberete pojmove direktne povezanosti, kao to
je opisano u poglavlju IX (str. 68) i poglavlju XIII (str. 129), koje
e predstavljati glavne grane ili osnovne sub-segmente. U ovoj
fazi treba da obratite panju na to ta naslov ili pitanje trae od
vas. Same rei u naslovu vam obino ve sugeriu kakvi bi PDP
trebalo da budu.
Pustite svoj mozak da slobodno ,,luta, dodajui mapi informacijc
ili kljune take kad god vam se uini da su relevantne. Nema
nikakvih ogranienjau broju primarnih i sekundarnih grana koje
polaze od vaih pojmova direktnepovezanosti. Za vreme ove faze
mapiranja umatreba da koristite oznake (boje, simbole, ili i jedno
i drugo) da biste obeleili mesta za poredenje ili asocijacije
izmeu razliitih delova.
Zatim sreditc i reorganizujte svoju mapu uma u jednu povezanu
celinu.
Sada sedite i napiite prvu skicu svog rada, koristei mapu uma
kao okvir. Dobro organizovana mapa uma treba da vas snabde
svim glavnim sub-segmentima rada, od kojih svaki treba da sadri
kljuno mesto kao i naine povezivanja izmeu pojedinih kljunih
mesta. U ovoj fazi treba da piete to bre moete, preskaui sve
delove koji vam predstavljaju posebne potekoe, naroito od-
reene rei ili gramatike strukture. Na ovaj nain ete omoguiti
mnogo bri protok, a uvek se moete vratiti problematinim
delovima neto kasnije, kao to biste radili i dok uite iz neke
knjige.
Ukoliko naiete na blokadu pisanja, stvaranje jo jedne mape
uma vam moe pomoi aje prevaziete. U mnogim sluajevima,
samo crtanje centralnog lika e ponovo pokrcnuti mozak kroz igru
i slobodno kretanje oko naslova vacg rada. Ukoliko se ponovo
zablokirate, jednostavno dodajte nove linije koje se granaju od
ve osmiljenih kljunih rei i slika, pa e prirodni getalt, vaa
tendencija ka kompletiranju popuniti prazan prostor novim
reima i slikama. Istovremeno treba da se setite beskrajnog aso-
cijativnog kapaciteta svog mozga i da dopustite svim svojim
mislima da teku, a posebno onima koje ste odbacili kao ,,ap-
surdne. Ovakve blokade e nestati im budete uvideli da ih nije
Peti segment: Ohrazovna upotreba 207
Razmiljanje XXII
stvorila nesposobnost vaeg mozga, ve prikriveni strah od neus-
peha i nerazumevanje naina na koji mozak funkcionie.
Konano, pregledajte mapu uma i unesite zavrne detalje u rad,
vie povezujui i dajui podrku svojim argumentima uz vie
injenica ili citata, ujedno modifikujui ili proirujui svoje zak-
Ijuke tamo gde je to potrebno.
Vano je napomenuti da je namena mapa uma o kojima govorimo
da zamene obimne lineame beleke koje veina studenata pie pre nego
to pree na pisanje samog rada. Metod mapiranja uma koristi samo
jednu mapu uma i jednu kratku prvu skicu umesto standardnih dvadeset
stranica beleaka i dvc ili tri prve verzije. Takoe treba spomenuti da je
kompjuterski tekst-procesor odlian dodatak mapi uma jer omoguava
veu fleksibilnost pisanja. Slino tome, kompjuterski program pod
nazivom Mind Map Plus (poglavlje XXVIII, str. 268) predstavlja od-
linog saradnika za pisanje rada.
Uenicima ili studentima, koji stalno polau ispite, bie od velike
koristi to to svaki rad trcba da napiu za odreeno ogranieno vreme,
kao daje u pitanju pravi ispit. Ovaj pristup je posebno koristan u vrlo
dinaminim akademskim situacijama, kada je vaem mozgu neophodan
stalni trening da bi napredovao u uslovima ,,kuvanja, pod pritiskom
kakvi vladaju za vreme ispita (videti priu o Edvardu Hjuzu u knjizi
Tonija Buzana, Upotrebite obe hemisfere mozga, poglavlje I).
Tri mape uma na stranama 198 i 199 su uradila dcca iz jedne kole
u Svedskoj, Karen Smit, Katarina Najman i Tomas Enskog, i to za
pisanje radova o sportu, vedskoj i kompjuterima.
Kao to je Katarina rekla dok je radila svoju mapu uma:
Sto vie piem i ertam, to mi vie stvari pada na um to vie ideja
dobijam, to su one bolje i originalnije. Shvatila sam da j e mapa uma
beskrajna.
Samo bi neka osoba koju veoma potujem, ili stomak koji kri od
gladi, ili velikae mogli da mezaustave u izgradnji mojih mapa uma!u
Ove tri mape uma, od kojih su dve na vedskom, pokazuju univer-
zalnost jezika mapa uma.
208 Peti segment: Ohrazovna upotreha
XXII Razmiljanje
K ORI ENJ E MA PA UMA ZA I SPI T E
Poto ste koristili mape uma beleaka tokom itavog uenja i poto
ste ponovo pregledali svoje mape uma u prepomenim intervalima,
trebalo bi da ste vie nego spremni za polaganje ispita. Sve to vam je
potrebno da svoje izvrsno znanje pretoite u izvanredno izlaganje je
odgovarajui pristup.
Prvi korak je da proitate paljivo ispitna pitanja u celini, birajui
na koja ete pitanja prvo odgovarati i pravei mini-mape uma svih
misli koje vam trenutno padnu na pamet dok itate pitanja.
Dalje, treba da odluite kojim ete redom odgovarati na pitanja i
koliko vremena ete posvetiti svakom od njih.
Odolevajui porivu da odmah ponete sa detaljnim odgovaranjem
na prvo pitanje, uradite ,,rafalne mape uma za sva pitanja. Pratei
ovu proceduru, omoguiete svom mozgu da istrauje, tokom
itavog ispita, razgranavanje svakog pitanja, bez obzira na to na
kom pitanju radite u odreenom trenutku.
A sada se vratite na prvo pitanje i uradite mapu uma koja e
posluiti kao okvir za odgovor. Centralni lik odgovara vaim
uvodnim komentarima, dok svaka od glavnih grana pokriva pod-
naslov ili segment literature. Za svaki nastavak vaih glavnih
grana trebalo bi da ste u mogunosti da napiete jedan do dva
pasusa.
Dok budete razraivali svoj odgovor videete da ste u stanju da
poveete itavu stmktum svog znanja, i da moete donositi zak-
ljuke upotrebom sopstvenih misli, asocijacija i interpretacija.
Ovakav odgovor e ispitivau pokazati vae sveobuhvatno znanje,
sposobnost analiziranja, organizovanja, integrisanja i povezivanja, a
naroito sposobnost da date sopstveno, kreativno i originalno,
miljenje o temi. Dmgim reima, dobiete odlinu ocenu!
Mapa uma na strani 199 (dole) je jedna od vie stotina mapa uma
koju je uradio student Dejms Li. On je pripremio ove mape uma kao
pomo pri polaganju ispita u viim razredima srednje kole i za prijemni
ispit na univerzitet. Kada je imao 15 godina, Dejms je propustio est
meseci nastave zbog bolesti, i preporueno mu je da ponovi razred zbog
toga to su ispiti bili ve na vidiku. Dejms je ubedio svoje nastavnike
da ga puste da se ,,oproba i poeo je da pravi mape uma za sve to mu
Peti segment: Obrazovna upotreba 209
Razmiljanje XXII
se pojavilo pred oima! Za samo tri meseea uradio je posao za koji bi
bila porebna jedna godina, a na deset ispita je dobio sedam petica i tri
etvorke. Mapa uma na strani 199 (dole) je mapa koju je Dejms uradio
za polaganje ispita iz istorije, u kojoj iznosi glavne razloge za poctak
Drugog svetskog rata.
K ORI ENJ E MA PA UMA ZA PROJ E K T E I I ZV E T A J E
Korienjem mapa uma znatno se moe olakati i rad na nekom
projektu ili izvetaju, bilo da se radi o nekoliko stranica dugakom
tekstu, ili tekstu duine jedne doktorske disertacije.
Ovakvi projekti mogu ukljuiti ekstenzivna istraivanja i finalnu
prezentaciju u pisanoj, grafikoj ili usmenoj formi, ali jc pristup u
sutini isti kao i pristup korien za pisanje radova i pripremanje ispita.
Kao i u bilo kom zadatku za uenje, prvi korak je da odluite koliko
planirate da uradite u odreenom vremenskom roku. Ovi ciljevi sa
odreenim vremenskim rokom i sa odreenom koliinom materije su
podjednako znaajni kako za dugorone, tako i za kratkorone projekte.
Zatim, za vreme faze istraivanja, moete koristiti mape uma da
biste pravili beleke iz izvornog materijala, da biste zapisali rezultate
istraivanja, da biste organizovali i integrisali svoje ideje redom kako
se pojavljuju, kao i da biste formirali osnovu za vau finalnu pisanu ili
usmenu prezentaciju. (Vie o davanju prezentacija nai ete u poglavlju
XXVI.)
Kao i mapc uma radova i ispita, tako e i projekti i izvetaji pisani
na ovaj nain sigurno biti bolje strukturirani, bolje fokusirani, krea-
tivniji i originalniji, nego oni koji se baziraju na munim tradicionalnim
metodama linernog pisanja beleaka i ponovljenog pisanja raznih ver-
zija.
PRI M ERI MA PA UMA PROJ EK A TA
Mapa uma na strani 234 rezimira projekat koji su sproveli IBM i
Britanska vlada uz Plan za obuku omladine (Youth Training Scheme).
Cilj je bio da se daju osnovna naela najefikasnijih naina za obra-
zovanje mladih ljudi. Rezime se pokazao toliko cfikasnim da su ga
ukljuili u 1BM/YTS prirunik, kao i vei broj drugih mapa uma.
210 Pe/i segment: Ohrazovna upotreha
XXII Razmiljanje
Drugi primer se odnosi na 13-godinju uenieu iz Amerike po imenu
Lana Tzrael, koja je postala vrlo uspean autor sa svojom knjigom Mo
deijeg ama - postanite genije na brzaka, u koautorstvu sa Tonijem
Buzanom.
Lanin uspon do slave je poeo u srednjoj koli Highland Oaks u
oblasti Dade County, Florida, kada se ukljuila u kolsko takmienje u
izradi naunih projekata.
Poto je ve otkrila mapiranje uma i bila fascinirana njime, Lana je
kao svoj nauni projekat odabrala istraivanje cfekata mapiranja uma
na uenje. Odluila je da sprovede seriju eksperimenata o seanju i
kreativnosti, koristei svoje kloske drugove kao subjekte istraivanja.
Kao i svaki dobar naunik, podelila je svoje ispitanike u eksperimen-
talnu i kontrolnu grupu, i potom je paljivo pratila dva skupa rezultata
testa.
Grupa uenika koja je koristila mape uma je pokazala znaajan
napredak u svojim rezultatima, a preciznost i kreativnost Laninog
projekta su joj doneli prvo mesto na oblasnom takmienju. Takoe se
kvalifikovala i za dravno takmienje gde je osvojila drugo mesto u
konurenciji od 42 uesnika.
Kao rezultat svega toga, Amanda Morgan-Hejgan, biva Lanina
nastavnica, pozvala ju je na Osmu svetsku konferenciju za nastavnike
darovitih i talentovanih uenika, koja se odravala u Sidneju u Aus-
traliji. Amanda Morgan-Hejgan je izjavila: Lana mi je pokazala svoj
rad i tada mi je iznenada sinulo da bi to bilo izvanredno za konferenciju
kaojedna odlina prezentacija, koju bi mogli dauju nastavnici izcelog
sveta.
Koristei mape uma kao osnovu svoje prezentacije, Lana je ubrzo
postala slavna linost. Pojavila se na nacionalnoj televiziji, bila mnogo
puta gost na radiju i dala intervjue za vodee dnevne novine. Njena
knjiga Mo deijeg uma -postanite genije na brzaka je doivela veliku
populamost, a dobila je i na stotine pisama od ljudi koji su eleli da
saznaju neto vie. Primer jedne od Laninih mapa uma nai ete na
strani 260.
Ono to je otpoelo kao kolski nauni projekat pretvorilo se u
Lanino ivotno delo. Reeno njenim reima: Mapiranje uma mi je
toliko pomoglo i elim da podelim to znanje sa drugim ljudima. elim
da promenim lice obrazovanja irom sveta. Zaista, Don Skali (J ohn
Razmiljanje XXII
Sculley), ef firme Apple Computers, izjavio je da e putem mapiranja
uma Lana promeniti svet.
K ORI ST OD MAPA UMA PRI M ENJ ENI I I U
PREZENT I RA NJ U I PI SA NJ U
1 Eliminiu stres i neraspoloenje izazvane dezorganizacijom, stra-
hom od neuspeha i blokadama pisanja
2 Oslobaaju vae asocijativne ,,kuke za prikupljanje novih informa-
cija i ideja, pojaavajui na taj nain kreativnost i originalnost.
3 U ogromnoj meri smanjuju vreme potrebno za pripremu, strukturi-
ranje i kompletiranje prezentacije ili pisanog zadatka.
4 Daju vam kontinuiranu kontrolu nad analitikim i kretaivnim pro-
cesima.
5 Njihov rezultat je bolje fokusirana, organizovana i integrisana pre-
zentacija, rad, odnosno projekat ili izvetaj.
I J V OD U SL EDEE POGL A V L J E
Kao to je jasno pokazano u prii o Lani Izrael, student koji ui na
pravi nain e prirodno evoluirati u dobrog nastavnika. Sledee po-
glavlje istrauje razliite sluajeve u kojima mapiranje uma moe
pomoi onima koji se bave poduavanjem drugih.
212 Peti segment: Obrazovna upotreha
XXI I I
Po duavanje
Pregled
Uvod
Mozak u razvoju
Primena mapa uma u poduavanju
Specijalno obrazovanje
Korist od poduavanja pomou mapa uma
UVOD
Ovo poglavlje baca novu svetlost na ulogu nastavnika i istrauje
mnogobrojne naine na koje se mape uma mogu primeniti da bi i
poduavanje i uenje postali stimulativniji, prijatniji i efikasniji.
Uloga nastavnika
Poduavanje je neosporno jedna od najznaajnijih profesija u naem
drutvu, jer su nastavnici odgovomi za najcenjeniji od svih resursa,
ljudski intelekt. Poto mozak radi sinergistiki, gradei gigantske struk-
ture na osnovu znanja koje ve poseduje, uloga nastavnika postaje jo
znaajnija. Ukoliko je osnova znanja lana ili slaba to znai da, to
student bude vie gradio na takvoj osnovi, izvesnije je da e se itava
stmktura na kraju smiti. alosno je to u ovakvim sluajevima povean
napor kao rezultat ima sve loiji uspeh.
Prema tome, od sutinskog je znaaja da svi nastavnici shvate da
je pn/a lekcija koju treba da odre svojim studentima osnova
mentalne pismenosti - nouiti kako da se ui - iako studenti ve
poseduju odreena znanja.
Podaavanje XXIII
Da bi se postigao ovaj ciij, mozgu je potrebna i odgovarajua alatka.
Mapa uma je upravo ta alatka.
M OZA K U RA ZV OJ U
Kada ljudski mozak prvi put ovlada mapiranjem uma?
Kada to naui, mogao bi da glasi odgovor.
Taan odgovor je ,,U trenutku (a moda i ranije) kada je roen!
Razmotrite nain na koji se razvija bebin mozak, naroito nain na
koji se ui jezik. J edna od prvih rei koje beba izgovori je ,,mama.
Zato ,,mama? Zato to je mama centar mape uma! Od njega polaze
glavne grane - ljubav, hrana, toplota, zatita, kretanje i obrazovanje.
Na taj nain beba instiktivno stvara iznutra mape uma, od trenutka
roenja i tokom itavog ivota, gradei iz svakog razgranatog centra
grane i mree asocijacija koje se na kraju razviju u stub znanja odraslog
oveka.
Nastavnik treba da obezbedi mogunost da se te sloene rnree
stalno obogauju, tako da bude osigurano ne samo to da e one nastaviti
da rastu tokom itavog ivota uenika, ve i to da se mogu koristiti i u
spoljanjem svetu.
PRI M ENA MA PA UMA U PODUAVANJ U
Osim to e upoznati svoje studente sa teorijom i praksom mapiranja
uma, nastavnik moe da koristi mape uma na razne praktine naine da
bi poduavanje i uenje bilo to lake i prijatnije.
1 Priprema heleaka za predavanje
Beleke za predavanja predstavljaju jedan od najmonijih naina
korienja mapa uma. Priprema predavanja u obliku mape uma je
mnogo bre nego u pisanoj formi i imaogromnu prednostjer dozvoljava
i predavau i studentu da sve vreme imaju pred sobom pregled itavog
subjekta. Predavanje u obliku mape uma je mnogo jednostavnije dopu-
njavati iz godine u godinu, a da pri tome ne postane zbrkano, dok
njegove mnemonike osobine znae da kratak pregled pre predavanja
brzo dovodi naslov ponovo u iu. Zbog toga to i samo znanje pre-
davaa evoluira, ista mapa uma e pokrenuti sasvim razliita predava-
nja, ako se koristi iz godine u godinu. Ovim se izbegava monotonija
214 Peti segment: Obrazovna upotreba
XXIII Poduavanje
ustajalih beleaka za predavanje, a pri tome se ne zahteva nikakav
dodatni rad! Predavanje postaje mnogo zabavnije i inetresantnije kako
za predavaa tako i za studente, odnosno publiku.
Kao okvir za predavanje, mapa uma omoguava govorniku da odri
savrenu ravnoteu izmeu spontanog i sveeg govora s jedne strane, i
jasne i dobro strukturirane prezentacije s druge strane. Omoguava
precizno praenje vremenskog toka za vreme predavanja, ili pak, uko-
liko se dozvoljeno vreme promeni iz nekog razloga, predava moe
redigovati materiju ,,na licu mesta tako da prilagodi svoje predavanje
duem ili kraem terminu, po potrebi. Funkcija redigovanja moe
takoe biti veoma korisna ukoliko neka nova informacija postane
dostupna upravo pre samog predavanja (novinska vest, prethodni go-
vomik...).
Mapu uma na strani 235 je uradio Bari Buzan za jedno obimno
predavanje na skupu univerzitetskih profesora i spoljno-politikih funk-
cionera. Naslov koji se nalazi u centru su odredili organizatori konfe-
rencije i zbog toga nije saet u jednu re ili u jednostavnu sliku. Postoji
nekoliko kljunih rei na mapi uma koje ukazuju na oblasti znanja ili
ideje drugih autora koje su poznate govomiku. Obratite panju na
arhitekturu dugih linija, koja omoguava altemativni nain skiciranja
primarnih i sekundarnih grana. Koristei ovakvu mapu uma, kvalifiko-
vani govornik moe priati od deset minuta do deset sati. Svaka od
glavnih grana moe predstavljati predavanje za sebe, tako da ovo ujedno
moe biti i nacrt za itav jedan kurs. Moe se koristiti (a i korieno) je
kao univerzitesko predavanje. Moe se korisiti (ali u ovom sluaju jo
nije) i kao pripremna skica za pisanje lanka.
Mapu uma o hemijskoj kinetici na strani 236 (gore) je pripremio
Grejem Viler (Graham Wheeler), ef aktiva profesora hemije u gimna-
ziji Herschel u Engleskoj. Mapa uma pokriva itav jedan segment kursa
hemije za uenike viih razreda koji se pripremaju zaupis na univerzitet,
a koriste ga podjednako i nastavnici, za planiranje i dranje svojih
predavanja, i uenici, da bi lake pratili samo predavanje.
Grejem Viler je tokom perioda od pet godina drao svoja predavanja
iz hemije pomou mapa uma, a prolaznost njegovih uenika je bila 98
procenata. (Videti takoe priu o an-Lik Kastneru, poglavlje XXVII,
Primeri mapa uma u menadmentu, strane 265-267.)
Podnavanje XXIII
2 Godinji plan
Nastavnik moe koristiti mapu uma kao pregled itavog godinjeg
nastavnog programa, na kojoj su uneti segmenti po semestrima i lekcije
koje treba predavati. (Na primer, nastavnik geografije moe sa mape
uma planirati godinju frekvenciju terenskih ekskurzija i slajd prezen-
tacija u odnosu na broj standardnih asova nastave.)
3 Semestralni plan
Semestralni plan predstavlja sub-segment godinjeg plana i esto
ima formu manje mape uma koja polazi od jedne grane ili nekoliko
grana godinjeg programa. Semestralni plan moe da sadri naslove
koje je nastavnik odabrao iz nastavnog plana, kao i priblian raspored
predavanja.
4 Dnevni plan
Dnevni plan ima slinu formu kao i dnevna stranica rokovnika mapa
uma opisana u poglavlju XX (str. 185), i treba da sadri posebne detalje
o predavanjima, kao to su vreme poetka i zavretka, broj uionice,
naslov predavanja, i tako dalje.
5 Lekcije i prezentacije
Koristei veliku tablu, pano ili slajd-projektor, nastavnik moe
crtati, dok predavanje tee, odgovarajue delove mape uma. Ovakav
spoljni odraz misaonog procesa e pomoi u razjanjavanju strukture
lekcije. To e takoe zadravati panju uenika i poveati njihovo
pamenje i razumevanje datog subjekta. ,,Skeletne mape uma se
takoe mogu podeliti studentima da ih sami dovre, ili im se pak mogu
dati cmo-bele fotokopije koje e potom obojiti sami.
6 Ispiti
Ukoliko je cilj ispita da se proveri uenikovo znanje i razumevanje,
a ne njegova sposobnost pisanja, onda mapa uma predstavlja idealno
reenje. Ona na prvi pogled moe nastavniku otkriti da li uenik
generalno shvata materiju ili ne, kao i to ta predstavlja njegovu jau,
a ta slabiju stranu. Mapa uma takoe otkriva i ona podmja na kojima
je lanac asocijacija, iz nekog razloga, otiao na pogrenu sranu. Ovakav
pristup daje nastavniku jasnu i objektivnu ideju o koliini uenikovog
znanja, neoptereenu prosuivanjem o dmgim sposobnostima kao to
xxm Poduavanje
je gramatika tanost, pravilno pisanje i urednost rukopisa. Uz to, tedi
ogromnu koliinu vremena koje se uobiajeno potroi na itanje i
ocenjivanje gomile ispitnih radova!
Ovaj koncept je dalje razradila Kristina Hogan (Christine Hogan),
direktor kole za menadment Tehnolokog univerziteta Curtin u Pertu,
Australija. Kao koordinator programa za Organizaciono ponaanje,
Hoganova je uvela mapiranje uma za itavo osoblje i uenike. Ona kae:
Uveli smo to kao metod ispitivanja. Na poetku semestra studenti
dobijaju vodi kroz gradivo i ciljeve za svaku nedelju. Podstiu se da
na suprotnim stranama za svaku nedelju nacrtaju sumarne mape uma.
Reeno im j e da e se mapa uma pojaviti na ispitu i da e moi da biraju
neki od nedeljnih naslova, npr.:
'lzaberite pojam motivacija ilipojam vodstvo i nacrtajte mapu
uma koja ilustmje osnovne teorije/koncepte/modele kao i vae sop-
stvene ideje. Koristite dvostruku stranu za pisanje odgovora u svojoj
svesci.'
Potom smo razvili emu za ocenjivanje studentskih mapa uma:
\y
Sema bodovanja
a) Sadriaj:
Sirina (pokrivanje spektra teorija/koncepata) 5
Dubina (pokrivanje detalja) 5
b) Sopstvene ideje 4
c) Korienje strategija mapiranja uma:
Boje 2
Simboli 2
Strelice _______2
UK UPNO 20
Verujemo da mapiranje uma predstavlja strategiju koja se moe
koristiti zapodsticanje temeljnog umestopovrnog uenja. Bigs i Telfer
(Biggs, Telfer, 1987), kao i Marton i Slajo (1976), sproveli su is-
traivanje temeljnog i povrnog uenja, gde pojam ,,teme!jno oz-
naava unutranju motivaciju, kada studenti pokuavaju da razumeju
znaenje svog rada i da razumeju kontekst novih ideja i koncepata.
Povrno uenje j e motivisano spolja i dovodi do uenja napamet.
Peti segment: Obrazovna upotreha 217
Poduavanje XXII/
Votkins i Heti (Watkins, Hattie, 1985) su pokazali da j e povrni
pristup najee uspeno korien u niim razredima i da j e izvestan
broj studenata morao da promeni tu srategiju pri prelasku na uni-
verzitet. Od mnogih naih studenata j e zatraeno dapreu na temeljno
uenje pri mapiranju uma, jer su tada podstaknuti na sagledavanje
itave slike i povezivanje teorija, koncepata i svojih sopstvenih ideja.
7 Projekti
Mape uma su iealne za planiranje, praenje i prezentaciju pro-
jekata. One podstiu sveobuhvatno i fokusirano razmiljanje u ranim
fazama, omoguavajui kako nastavniku tako i studentu da proverava
napredovanje i posmatra rastuu mreu meusobno povezanih informa-
cija, a ujedno prcdstavljaju i idealan okvir za pisanu ili usmenu prezen-
taciju koja dolazi na kraju.
Mapa uma moe biti naroito korisna u profesionalnoj obuci. U
londonskoj policijskoj slubiLondon Metropolitan Police Service (koja
ima ctrdeset etiri hiljade zaposlenih) poduavanjc prcdstavlja rastuu
i vrlo znaajnu oblast interesovanja. Naelnik Daglas Brend (Douglas
Brand) je upotrebio mapu uma (v. str. 236, dole) da bi razmotrio svc
preostale stavke koje se tiu obuke, nakon to su slubenici zavrili
generalni deo. Ova mapa uma pokazuje kako i opta razmaranja i
komplikovani detalji podjednako mogu biti ukljueni u okviru jednc
mapc uma. Tu se takoe mogu nai i segmenti koje bi uesnici u obuci
mogli smatrati korisnim.
Drugi primer pokazuje kako mape uma mogu biti koriene za
pianiranje predavanja u jednom od najbre rastuih podruja uenja u
ovom trenutku - uenju jezika. Mapu uma na strani 237 jc napravio,
kao plan predavanja za grupu polaznika kursa engleskog jezika, arls
La Fond (Charles La Fond), koji dri itav niz meunarodnih kola za
uenje jezika. Slike na mapi uma su osmiljene tako da stimuliu um
polaznika dapostavljaju pitanja tokom kursa, da podstiu diskusiju i da
pokau akti vnost. Ova mapa uma ,,vredi kao pola dana uenja, a takoe
se upotrebljava i za pregled gradiva.
Srodna mapa uma na strani 238 (gore) pokazuje jo detaljnije kako
se mapa uma moe posebno koristiti za uenje gramatike. Mapa uma
Larsa Soderberga (Lars Soderberg), lingvistikog strunjaka i nas-
tavnika iz vedske, ukljuuje sveobuhvatni prcglcd glavnih elemenata
XXIII Poduavanje
gramatike francuskog jezika na samo jednoj strani. U jednom vizuel-
nom poimanju, mapa uma prua one elemente koje mnogi smatraju
tekim, ako ne i nemoguim, i ini ih jasnim i lako dostupnim.
SPECI J A L NO OBRA ZOV A NJ E
Mape uma su naroito korisne kao pomo osobama koje imaju neke
tekoe pri uenju. Mapu uma na strani 238 je uradio autor ove knjige
u saradnji sa 9-godinjim deakom koga emo nazvati Timi. Deko pati
od vrlo teke cercbralne paralize, to znai da su njegove funkcije
kretanja znatno oslabljcne. Mnogi su smatrali da mu je nemogue
pruiti ikakvo obrazovanje i da je neinteligentan.
U toku popodneva koje su proveli zajedno, okrueni bojicama i
praznim blokovima, Toni ga je prvo zapitao da kae ko je njegova
porodica. Timi je vrlo pomno pratio pravljenje beleaka, i ak je
ispravio prilino sloeno ime svoje sestre koje nije bilo dobro napisano.
Potom je Timi zapitan koja su njegova glavna interesovanja, na ta
je on bez oklevanja odgovorio kosmos i dinosaurusi, tako da su ta dva
pojma uneta kao glavne grane na mapi uma. Upitan je ta mu se svia
u kosmosu. Rekao je ,,planete. Timi je zatim koncizno naveo imena
planeta i njihov pravilan raspored, to je pokazalo da on ne samo da
bolje poznaje na lokalni solami sistem od 90 procenata populacije, ve
i da je njegova slika o tome vrlo jasna. Kad je stigao do planete Saturn,
zastao je, pogledao pravo u Tonijeve oi i rekao: Divno...
Kada su na red doli dinosaumsi, Timi je zatraio olovku i poeo
brzo da ara. Znajui da takvo aranje nikad nije bez znaaja, Toni ga
je zapitao da kae ta to znai. Timi je objasnio da su to, sasvim
oigledno, diplodokus i tiranosaums reks: tata, mama i beba. Timijev
um je bio bistar i jasan kao kod bilo kog univerzitetskog studenta, a
njegova jedina potekoa je bila u povezivanju svojih misli i njihove
fizike ekspresije.
Zatraio je da sam uradi jednu mapu uma. Napravio je jo jednu
,,krabotinu i objasnio je na sledei nain: narandasto je predstavljalo
njegovo telo, koje ga je inilo vrlo srenim. Crna vrljotina u gornjem
delu je predstavljala njegov mozak, koji ga je inio vrlo srenim. uta
vrljotina je predstavljala delove njegovog tela koji ne rade, koji su ga
inili nesrenim. Zastao je za trenutak i na kraju dodao jednu tamnu
vrljotinu koja je pokrivala donji deo mape uma, za koju je rekao da
Peti segment: Ohrazovnu upotreba 2/ 9
Poduavanje XXIII
predstavlja nain na koji e koristiti svoje razmiljanje da bi pomoglo
telu da bolje radi.
U ovom i u mnogim drugim slinim sluajevima, mapa uma oslo-
baa mozak osoba sa potekoama u uenju od semantikih ogra-
nienja koja esto poveavaju nesposobnost, ukoliko takva postoji, pa
ak je mogu i stvoriti tamo gde je u poetku nije ni bilo.
K ORI ST OD PODUAVANJ A POM OU MAPA UMA
1 Automatski pobuuju interes kod studenata, inei ih prijemivijim
i kooperativnijim tokom predavanja.
2 Predavanja i prezentacije postaju spontaniji, kreativniji i zabavniji,
kako za nastavnika tako i za studente.
3 Kako godine prolaze, beleke nastavnika umesto relativne krutosti
zadravaju fleksibilnost i prilagodljivost. U ovim vremenima brzih
promena i razvoja, nastavnik mora biti u mogunosti da brzo i lako
menja i dopunjava beleke za predavanja.
4 Poto mape uma prikazuju samo relevantan materijal najasan i lako
pamtljiv nain, studenti tee postizanju sve boljih ocena na ispitima.
5 Za razliku od linearnog teksta, mape uma pokazuju ne samo inje-
nice nego i odnose izmeu tih injenicci, to studentu omoguava
bolje razumevanje subjekta.
6 Fizika zapremina beleaka za predavanje se drastino smanjuje.
7 Mape uma su naroito korisne za decu sa potekoama u uenju,
pre svega onima sa disleksijom. Oslobaajui detc tiranije seman-
tike, na koj u otpada 90 procenata potekoa, mapa uma omoguava
detetu mnogo prirodnije, kompletnije i bre izraavanje sopstvene
linosti.
Poto smo razmotrili naine korienja mapa uma u obrazovnim
zadacima pisanja i poduavanja, jo uvek nam ostaje da razmotrimo
njihovu primenu u jednoj od najvanijih aktivnosti uenja - hvatanju
beleaka. Sledee poglavlje detaljno objanjava najbolje naine za
220 Peti segment: Obrazovna upotrcba
XXIII Poduavanje
korienje mapa uma kada hvatate beleke iz knjige, sa predavanja,
video-prezentacija, kompjutera ili filma.
XXI V
Stvaranjerekapi tulaci o nemapeuma
Pregled
Uvod
Mapa uma knjige
Mapa uma predavanja, video-prezentacije, kompjuterske prezen-
tacije ili filma
Pregledanje mapa uma beleaka
Stvaranje rekapitulacione mape uma
Korist od mapa uma beleaka i rekapitulacione mape uma
UVOD
Ve smo se, u poglavlju III (str. 28), susreli sauasnom intelektual-
nom movarom koju su svorili tradicionalni lineami metodi pisanja
beleaka, kao i sa mnogim prednostima koje pmaju mape uma bele-
aka. U ovom poglavlju se tehnika mapiranja uma specijalno povezuje
saitanjem knjiga,poseivanjem predavanjai sticanjem velikekoliine
integrisanog znanja.
MAPA UMA K NJ I GE
Da ukratko ponovimo, tehnika izgradnje mape uma knjige sastoji se
iz dvadela-pripreme i primene. U okvim ovih segmenata postoji osam
faza. Radi lakeg snalaenja, faze su ukrako prikazane u daljem tekstu,
sa prepomenim vremenskim ogranienjima. Kompletna pregledna
mapauma autora VandeNort o tehnici TOPMU, kojaukljuuje i dnevni
plan uenja, nalazi se na strani 240.
222 Peli segment: Obrazovna upotreba
XXIV Stvaranje rekapitulacione mape uma
Priprcma
1 Prelistavanje - osmislite centralni lik mape uma (10 minuta)
2 Planiranje predvienog vremena i koliine materije (5 minuta)
3 Mapiranje postojeeg znanja o subjektu (10 minuta)
4 Definisanje i mapiranje ciljeva (5 minuta)
Primena (vreme zavisi od koliine materije koju uite)
5 Osmatranje - dodajte glavne grane na mapi uma
6 Pregled - prvi i drugi nivo
7 Uvid - popunite detalje na mapi uma
8 Osvrt - dovrite mapu uma
PRI PREM A
1 Prelistavanje (10 minuta)
Pre nego to ponete sa detaljnim itanjem knjige, od sutinskog je
znaaja dasteknete optu sliku.Najbolji nainje dapregledate naslovnu
stranu i zadnju stranu, kao i sadraj, a zatim da prelistate sve strane
nekoliko puta, kako biste dobili opti ,,utisak o knjizi.
Zatim uzmite jedan veliki prazan list ili podloak za mapu uma i
nacrtajte centralni lik koji sumira temu ili naslov. Ukoliko na naslovnoj
strani ili negde u knjizi postoji posebno upadljiva ili ivopisna slika,
slobodno je moete iskoristiti. Ukoliko ste takoe dovoljno sigurni u to
kojeeglavne grane polaziti izcentra, moete i njih dodati istovremeno.
Glavne grane e esto odgovarati glavnim segmentima ili poglavljima
knjige, ili pak vaim glavnim ciljevima itanja.
Zapoinjui mapu uma ve u ovoj ranoj fazi, omoguiete svom
mozgu da izgradi centralni fokus i osnovnu arhitekturu u okviru kojih
e integrisati sve informacije dobijene prouavanjem knjige.
2 Planiranje predvienog vremena i koliine materije (5 minuta)
U skladu sa ciljevima uenja, sadrajem knjige i nivoom sloenosti,
i sa koliinom znanja koje ve posedujete, odredite koliinu vremena
Peti segment: Obrazovna upotrcba 223
Stvaranje rekapitulacione mape uma XXIV
koje ete posvetiti itavom projektu, kao i koliinu materije koju ete
prei tokom svakog perioda uenja.
3 Mapiranje postojeeg znanja o subjektu ( l 0 minuta)
A sada se ,,okrenite od vae knjige i prethodne mape uma, uzmite
novi list papira i to j e bre mogue uradite ,,rafalnu mapu uma o svemu
to do sada znate o datoj temi. Ovo treba da ukljui i sve informacije
koje ste stekli poetnim prelistavanjem knjige, kao i bilo kakvo opte
znanje ili specifine informacije koje ste pokupili tokom itavog svog
ivota, a koje su na bilo koji nain povezane sa predmetom uenja.
Mnogi ljudi su ushieni i iznenaeni kada otkriju da poseduju
mnogo vee znanje o temi nego to su to prethodno mislili. Ova veba
je takoe veoma vredna zbog toga to izaziva odgovarajue asocijacije
ili ,,kuke na povrini vaeg mozga i usmerava njegovo kretanje u
pravcu predmeta uenja. Takoe vam omoguava da uvidite koja sujaa
i slabija podruja vaeg znanja, ukazujui vam ujedno i na aspekte koje
morate dopuniti.
4 Definisanje i mapiranje ciljeva (5 minuta)
U ovoj fazi moete ili dodati svom ve postojeem znanju mapu
uma koju ste upravo napravili, koristei raznobojne olovke, ili pak
moete uzeti novi prazan list i uraditi jo jednu ,,rafalnu mapu uma
ciljeva zbog kojih itate knjigu. Ovi ciljevi mogu biti specifina pitanja
na koja elite da pronaete odgovor, podruja znanja o kojima elite
neto vie da saznate ili moda sposobnosti koje elite da steknete.
Mapiranje ciljeva na ovakav nain znatno poveava verovatnou da
e va sistem ,,oko/mozak registrovati svaku informaciju na koju
naie, a koja je relevantna za zadate ciljeve. U stvari, mapa uma vaih
ciljeva predstavlja ,,apetit koji prirodno motivie vae istraivanje. Na
isti nain na koji osoba koja nije jela nekoliko dana postaje opsednuta
hranom, tako i dobre pripremne mape uma poveavaju vau ,,glad za
znanjem.
PRIMENA (vreme zavisi od koliine matcrije koju uite)
5- 8 Osmatranje, pregfed, uvid, osvrt
Poto ste zavrili pripremu, spremni ste da krenete sa etiri nivoa itanja
- osmatranjem, pregledom, uvidom i osvrtom - to e vas uvesti jo
dublje u sadraj knjige. Detalje o ovim fazama nai ete u poglavlju
XXI (Grupna mapa uma uenja u krugu porodice, str. 191).
U ovom trenutku moete ili mapirati knjigu dok je itate, ili pak
obeleavati knjigu tokom itanja, a tek kasnije kompletirati mapu uma.
Oba pristupa su podjednako dobra - pitanje je iskljuivo linog izbora
koji ete odabrati, to moe zavisiti i od toga da li je knjiga vaa ili ne.
Mapiranje uma dok itate je kao da vodite tekuu ,,konverzaciju
sa autorom, koja odslikava razvoj znanja kako itanje napreduje.
Rastua mapa uma vam takoe omoguava da proveravate svoj
nivo razumevanja i fokusiranja prikupljenih informacija.
Kasnije mapiranje uma znai da ete napraviti mapu uma tek
poto stepotpunorazumeli sadraj i povezanost segmenataknjige.
Vaa mapa uma e stoga biti sveobuhvatnija i usredsreenija, tako
da verovatno nee zahtevati reviziju.
Koji god metod da izaberete, vano je da zapamtite da je mapiranje
knjige dvosmerni proces. Cilj nije samo jednostavno kopiranje misli
autora u lbrmi mape uma. To je, pre svega, pitanje organizacije i
integracije autorovih misli u kontekstu vaeg sopstvenog znanja, ra-
zumevanja, interpretacije i specifinih ciljeva. Mapa uma bi stoga
trebalo da ukljui i vae komentare, misli i kreativnu realizaciju pro-
isteklu iz onoga to ste proitali. Korienjem razliitih boja ili oznaka
moi ete da napravite razliku izmeu svojih sopstvenih doprinosa i
doprinosa autora.
MAPA UMA PREDAVANJ A, VIDEO-PREZENTACIJ E,
KOMPJ UTERSKE PREZENTACIJ E ILI FILMA
Ovakvo mapiranje vrlo je slino mapiranju knjige, jedino to ste u
ovom sluaju izloeni linearnoj progresiji predavanja ili prezentacije i
lieni ste luksuza da poredite razliite delove materije po svom na-
hoenju.
Zbog toga je naroito vano da steknete uvid u predmet to je bre
mogue. Pre nego to predavanje, video-prezentacija ili film pone,
treba da nacrtate centralni lik i to je mogue vie glavnih grana. (Mnogi
dobri predavai e rado pomoi svakome ko pokae zanimanje za
njihov predmet i bie sreni da vam daju pregled predavanja koji
pokazuje glavne oblasti koje predavanje pokriva.)
Peti segment: Obrazovnu upotreba 225
Stvaranje rekcipitulacione mape uma XXIV
J o jedanput, pre poetka predavanja, video-prezentacije ili filma,
moete uraditi brzu dvominutnu, ,,rafalnu mapu uma svog dotadanjeg
znanja o datom subjektu, da biste pripremili mozak za primanje novih
informacija.
Kako vreme protie, moete u svoju poetnu mapu uma unositi
informacije i ideje koje vam se uine relevantnim, prilagoavajui
osnovnu srukturu ukoliko je to potrebno. Kao i kada pravite mapu uma
knjige, treba uvek da ukljuujete i svoje komentare i priloge kao
reakciju na tekst predavaa.
Ne brinite ukoliko informacije koje pristiu postanu dezorgani-
zovane, a vaa mapa uma ,,neuredna. Kao to smo ve videli, takozvane
,,uredne beleke su u sutini znatno manje efikasno sredstvo za preno-
enje informacija do mozga.
Lana Tzrael, devojica koju smo spomenuli u poglavlju XXII (str.
211), oigledno koristi mape uma kao standardni deo svog kolskog
ivota. Njena mapa umana strani 260, predstavlja kombinaciju beleki,
rada i pripreme za ispit. Kao to Lana kae:
Ova mapa uma j e napravljena iz mojih beleakasa asova istorije.
Moj nastavnik obino dri predavanja svakoga dana i, naravno, ja
pravim mape uma njegovih predavanja. Ova mapa uma se odnosi na
rane amerikepolitike stranke i njihove stavove. Centralni lik ilustruje
razlaz u politici koji je doveo do formiranja dve posebne stranke. im
bacim pogled na lik, odmah mi j e jasno kojaje tema mape i koje su
osnovne karakteristike stranaka. Demokrate su vie obini Ijudi, a
federalisti se brinu za aristokratiju. Upotreba slika u mapama uma j e
odlina za grupisanje koncepata, priseanje informacija, a ujedno
istoriju ini zabavnijom. Linerani ekvivalent ovoj mapi bi bile najmanje
dve do tri stranice lineranih beleaka - a uiti tri stranice umesto jedne
sigurno nije bazabavno. tavie, ova mapa se moepregledatizajedan
minut, to tedi vreme i omoguava bolje priseanje jer su kljune rei
vrsto povezane. Mapiranje uma doprinosi uenju u velikoj meri jer
omoguava: zabavu, jedinstvenost, kreativnost, vre priseanje, or-
ganizovanost umesto dosadnih sati ,,gruvanja, preglednost i mogu-
nost revizije. Uz to, mape uma su mi pomogle da dobijem 5 iz istorije -
to predstavlja definitivni napredak!
PREGLEDANJ E MAPA UMA BELEAKA
Poto ste kompletirali svoje mape uma beleaka trebalo bi da ih
redovno ponovo pregledate, da biste odrali nivo razumevanja i pri-
seanja onoga to ste nauili. Prirodni ritmovi vae memorije su de-
taljno obraeni u knjizi Tonija Buzana Savreno pamenje (poglavlje
XI), kao i u knjizi Koristite obe hemisfere mozga (poglavlje V). U
daljem tekstu vam dajemo pregled osnovnih taaka.
Za I-asovni period uenja, optimalni intervali i vremenska ogra-
nienja za ponovni pregled nakon uenja izgledaju ovako:
Posle 10 minuta - uradite pregled u trajanju od 10 minuta.
Posle 24 asa - uradite pregled u trajanju od 2-4 minuta.
Posle nedelju dana - uradite pregled od 2 minuta.
Posle mesec dana - uradite pregled u trajanju od 2 minuta.
Posle est mcseci - uradite pregled u trajanju od 2 minuta.
Posle godinu dana - uradite pregled u trajanju od 2 minuta.
Posle ovoga e informacije sigurno biti pohranjene u dugoronoj
memoriji.
Umesto da samo pogledate originalnu mapu uma za svaki pregled,
najbolje je da otponete radei novu ,,rafalnu mapu uma onoga ega
se seate. Ovo e vam pokazati ega ste u stanju da se prisetite bez ikakve
pomoi. Potom moete uraditi poreenje sa originalnom mapom uma,
prilagoavajui neslaganja i jaajui delove kojih se slabije priseate.
STVARANJ E REKAPITULACIONE MAPE UMA
Ukoliko sluate neki dui kurs predavanja, dobra je ideja da na-
pravite jednu gigantsku mapu uma koja e sadrati sve sub-segmente,
teme, teorije, linosti i dogaaje koji su u vezi sa datim subjektom. Svaki
put kada itate knjigu ili sluate predavanje, moete zabeleiti sva
znaajnija nova gledita na svojoj rekapitulacionoj mapi uma, stvara-
jui na taj nain spoljni odraz rastue mree svog unutarnjeg znanja. Na
strani 283, nai ete rekapitulacionu mapu uma koja prikazuje njihovu
upotrebu u bavljenju vanrednim okolnostima u menadmentu!
Mapa uma na strani 259, koja prikazuje klasifikaciju ptica i njihovih
redova autora Brajana Helera (Brian Heller), strasnog omitologa ama-
tera i vieg administratora u IBM-u, predstavlja izvanredan primer
Peti segment: Obrazovna upotrcba 227
Stvaranje rekap'itulacione mape uma XXIV
takvog jednog spoljnog odraza. Na samo jednoj strani Brajan je uspeo
da napravi pregled znanja koje je prikupljao itavog svog ivota.
Oni koji su se oprobali u ovome primetili su pojavu trenda izne-
naenja koji ujedno i nagrauje. Posle nekog vremena granice mape
uma poinju da se ire i u drugc subjekte i discipline. Tako periferija
rekapitnlacione mape uma o psihologiji poinje da zalazi u neurotizi-
ologiju, matcmatiku, filozofiju, astronomiju, geogratiju, meteorologiju,
ekologiju i tako dalje.
Ovo ne znai da se struktura vaeg znanja dezintegrie 1 suvie
udaljava od sutine. To u stvamosti znai da se vae znanje produbljuje
i iri i na dmge oblasti znanja. Ovo je faza intelektualnog razvoja koja
je poznata svim velikim misliocima u istoriji, kada otkrijete da su sve
dicipline meusobno povezane. To je takoe i faza u kojoj e vam vaa
rekapitulaciona mapa uma pomoi da doprinesete kontinuiranom i-
renju ljudskog znanja.
KORIST OD MAPA UMA BELEAKA
IREKAPITULACIONE MAPE UMA
1 Omoguavaju vam da u svakom trenutku zadrite itavu ,,sliku
znanja u vidokrugu, pruajui vam uravnoteenije i sveobuhvatnije
razumevanje subjekta u celini.
2 Zauzimaju mnogo manje prostora od linearnih bcleaka. J edna
velika strana mape uma moe da sumira izmeu 10 i 1000 stranica
teksta.
3 Daju vaem mozgu centralni fokus i stuktum u okviru kojih moe
integrisati znanje o bilo kom subjektu.
4 Poveavaju ,,glad mozga za znanjem.
5 Omoguavaju vam da povezujete svoje sopstvene misli i ideje sa
idejama iz knjiga, sa predavanja ili prezentacija.
6 Znatno su efektivnije i efikasnije za potrebe pregledanja.
7 Poboljavaju vae pamenje i razumcvanje knjiga, predavanja i
prezentacija, omoguavajui vam da postignete odlian uspeh na
bilo kom polju znanja.
XXIV Stvaranje rekapitulacione tnape uma
Nakon to zavre svoje formalno obrazovanje, veina ljudi nalazi
posao u razliitim zanimanjima. U sledeih nekoliko poglavlja videete
kako moete upotrebiti mapiranje uma da biste svoj posao uinili
lakim, prijatnijim i produktivnijim.
Oeljsk D: Pmhvm i profesionalna upolreba
XXV
Sastanci
Pregled
Uvod
Individualno mapiranje uma
Grupno mapiranje uma
Voenje sastanka pomou mape uma
Korist od mapa uma za sastanke
UVOD
Na sastancima bi idealno bilo kada bi svako bio ujedno i govomik
i lan publike. Upotreba mapa uma rezultira aktivnim ueem, kako
na individualnom tako i na gmpnom nivou, a aktivno uee upravo
predstavlja klju za zaista stimulativan i produktivan sastanak.
INDIVIDUALNO MAPIRANJ E UMA
Koristei tehnike ve opisane u poglavlju XIV (str. 134) i poglavlju
XXIV (str. 222), pojedinci mogu stvarati svoje sopstvene mape uma
tokom itavog sastanka.
Tema sastanka obezbeuje centralni lik, a dnevni red daje glavne
grane. Kako sastanak tee, tako moete dodavati ideje i informacije koje
vam se uine relevantnim. Alternativno, moete praviti mini-mapu uma
za svakog govornika. Ukoliko su sve mini-mape uma na jednom veli-
230 Peli segment: Poslovna i profesionalna upotreba
XXV Sastanci
kom listu papira, njihovo poreenje, kada teme i trendovi ponu da
izranjaju, bie sasvim lako.
J o jednom ponavlj amo da nema razloga za brigu ukoliko vaa mapa
uma dobije ,,neuredan izgled. Ona jednostavno odraava stanje kon-
fuzije u komunikaciji u odreenom trenutku, a kasnije se uvek moe
razjasniti i preusmeriti.
Mapu uma na strani 261 uradila je ledi Meri Tovej (Mary Tovey)
tokom 4-asovnog sastanka Izvrnog odbora organizacije The Brain
Trust, povodom dobrotvornih akcija. Centralni lik duhovito oslikava
centralnu temu sastanka, a sama mapa uma predstavlja ekvivalent za
osam stranica standardnih beleaka. Naroito korisna tehnika koju je
ledi Meri upotrebila na mapi uma je to to je obeleila mcsto za stolom
svakog uesnika - to prua vrlo korisnu dodatnu mnemoniku pomo.
Mapa uma na strani 260 je drugi primer jedne viejezine mape uma
koja ukljuuje japanski i engleski jezik. Mapit uma je uradio vii
administrator IBM-a u J apanu, a mapa predstavlja tekui zapis sas-
tanaka, kako profesionalnih tako i socijalnih, tokom trodnevnog bo-
ravka u Barseloni. Ova mapa uma je posluila i kao osnova za prezen-
taciju, koju je ovaj vii administrator odrao svojim kolegama sa posla
nakon povratka u J apan.
GRUPNO MAPIRANJ E UMA
Kao i u sluaju individualnih mapa uma, preporuljivo je da se
rekapitulaciona mapa uma pravi na velikoj tabli ili panou, tako da bude
vidljiva svima. Na ovaj nain, izabrani ,,zapisniar moe zabeleiti
svaki prilog i dati mu mesto u celokupnoj strukturi sastanka.
Ovim se izbegava dobro poznati problem odbacivanja dobrih ili
briljantnih ideja, zbog suprostavljenosti tradicionalnih metoda struk-
turiranja sastanaka i pravljenja zapisnika i prirodne grupne komuni-
kacije.
Grupna mapa uma moe ukljuiti i brejnstorming i planiranje. J edna
takva mapaumaje napravljena kao pregled sastanka izmeu ahovskog
velemajstora Rejmonda Kina (Raymond Keene), nosioca ordena Bri-
tanske imperije, Anet Kin (Annette Keene), Vande Nort i Tonija Bu-
zana. Sastanak je odran da bi se razmotrilo korienje centra Simp-
sons-in-the-Strandkao meunarodnog centra za umne sportove i mesta
odigravanja mnogih drugih dogaaja kao to su Svetski ampionat u
Peti segment: Poslovna i profesionatna upotreba 231
Scistanci XXV
igranju dame, Svetski ampionat u pamenju, razliiti ahovski am-
pionati, promocije knjiga i masovne Mentalne olimpijske igre.
Lokacija, finansije i marketing su razmatrani do detalja. Kao rezultat
sastanka uspostavljeno je est novih manifestacija umnih sportova.
Posebna prednost korienja mapa uma na sastancima je u tome to
mapa uma daje jasniju i uravnoteeniju sliku stvamog sadraja sas-
tanka. Istraivanje je pokazalo da se na traicionalnim sastancima
prednost daje ili onima koji govore prvi ili poslednji, ili onima koji su
najglasniji, sa neobinim akcentima, sa bogatijim renikom, ili govore
sa pozicijc veeg autoriteta. Mapauma se probija kroz ovakve informa-
cijske predrasude, daje objektivniji i integrisaniji pogled koji svima
doputa da budu sasluani i podstie uravnotecno uee i vei timski
rad.
VOENJ E SASTANKA POMOU MAPE UMA
Mape uma su posebno korisne za voenje sastanaka. Predsedavajui
ima dnevni red na osnovnoj mapi uma i moe taj fundamentalni okvir
da koristi za dodavanje ideja, voenje diskusije i beleenje osnovnih
teza od kojih e na kraju biti sainjen zapisnik sa sastanka. Oznake u
boji se mogu koristiti za oznaavanje akcije, ideja, znakova pitanja i
razliitih znaajnih oblasti. Voenje sastanka na ovaj nain omoguava
predsedavajuem da se osea kao kapetan svemirskog broda koji svoj
brod sigumo vodi kroz zvezdana jata i galaksije ideja.
Varijacija na ovu temu je odreivanje slubenog zapisniara mape
uma, koji sedi pored predsedavajueg da bi mu omoguio uee na
vie nivoa istovremeno, i koji pri tome ima stalni pregled tendencije
razvoja sastanka.
J edan od onih koji koriste ovakav pristup mapiranju uma sa velikim
uspehom je Bms Donston (Bruce J ohnstone) iz firme Fidelity. U
januarskom broju asopisa Money, u lanku o Donstonu je objanjeno
kako je uspeo da postigne godinji prihod od 21 procenta tokom
proteklih deset godina i da postane najbolji investitor Amerike. U
lanku se navodi sledee:
Prirodna arhitektonika: slika 25 5*
232 Peti segment: Poslovna i profesionalna upotreba
Mapa uma Odeljen/a za obrazovanje IBM-a povodom inicijative Pomozite
Ijudima da ue", u saradnji sa Britanskom vladom (v. str. 210)
234 Peti segment: Poslovna iprofesionalna upotreba
Mopo uma koju je uradio profesor Bari Buzan za obimno predavanje na
skupu univerzitetskih profesora i spoljno-politikih funkciortera (v. str. 215)
Peti segment: Poslovna i profesionalna upotreba 235
Mapa uma o hemijskoj kinetici autora Grejema Vilera, koja pokriva itav
jedan segment kursa hemije (v. str. 215)
Mopo uma predavan/a za polaznjke kursa engleskog jezika koju je uradio
njihov nastavnik Carls La Fond (v. str. 218)
Peti segment: Poslovna iprofesionalna upotreba 237
PAgutF
AvK'Hrtl
JAuiSlBtU
[jgLASVEtJpu.
&Jil&ZM&iSg.
L^YAl.PAgi,E
vaZ^ti5BLB4#A
'OvSA^-t.fcJ. PAPiR
J OI /f Vf-VbOfi^
'oo
Wyi >ift
ê-TTfet
w r. A y ^ (v'oujr-tea
O't Teu>t 5, j-vtt;x
Vo^l oi g- c'esr Pouv6\R.
CokPiM?
c<?MAttwr?
gpw &oap ?
M <auoiT
aj p ^ Ou z
Qvet?
Oiut 7
av'fcSf'CfcOOG-!
TOUPOUOI ?
P4KClQ&
Mapa uma Larsa Soderberga sa pregledom francuske gramatike (v. str. 218)
Mapa uma koju je uradio Timi uz pomo Tonija Buzana, koja pokazuje
sposobnosti i nivo znanja osobe koja ima tekoe pri uenju" (v. str. 219)
238
Peti segment: Poslovna i profesionaina upotreba
Prirodno arhifekfonika: slika 26
Peti segment: Poslovna i profesionalna upotrcba 239
Mopa umo autora Vande Nort, koja sumira itavu TOPMU
(v. str. 222 i 189)
J
XXV Sastcmci
Nekoliko knjiga u njegovoj kancelariji, naslovi kao to su Pri-
runikza korisnike mozga / Koristite obe hemisfere mozga \ pokazuju
cia j e to ovek koji j e odluio da izvue najvie iz svog uma. Jedan od
plodova njegovih prouavanja j e i mapa uma, dijagram sa belekama
koji koncentrie kljune rei i ideje na jednoj stranici. Na dvonedeljnim
sastancima zaposlenih, sa priblino trideset analitiara i fondovnih
menadera na raspolaganju, Donston sedi sajedne strane konferencijskog
stola i sastavlja dijagram diskusije, dokPiter Lin (Peter Lvnch), glavni
um ogranka Fidelity Magellan, najboljeg nacionalnog razvojnog fon-
da, dodeljuje svakom govorniku do tri minuta uzpomopeanogsatia
kojim se meri vreme kuvanja jaja. Na jednom sastanku prolog novem-
bra, na primer, Donston j e nacrtao zelenu granu na kojoj j e napisao
AT&T - moda - osloboditi dravne kontroIe. Granajui se dalje,
Ijubiastom bojom obeleena, bila j e druga linija na kojoj j e pisalo
fleksibilnost poveati - stope i jo jedna na kojoj j e pisalo ,,B
prevod: kupiti AT&T!. Posle sastanka Donston je naruio 20000
deonica po 25 dolara. Za dve nedelje njihova cena j e otila na 27
dolara!
KORIST OD MAPA UMA ZA SASTANKE
1 Obezbeuju da svaki uesnik razume gledita ostalih uesnika.
2 Sve priloge stavljaju u odgovarajui kontekst.
3 Ukljuivanje svih individualnih priloga u mapu uma poveava
energiju, entuzijazam i saradnju u grupi.
4 Svaki lan grupe poseduj e kompletan zapis sastanka, to omoguava
da svako razume i precizno zapamti ta je odlueno.
5 Zbog toga to su mape uma tako efikasno sredstvo komunikacije,
sastanci na kojima se one koriste obino traju jednu petinu vremena
trajanja tradicionalnih sastanaka.
6 Poveavaju verovatnou ostvarivanja zadatih ciljeva.
Peti segment: Poslovna i profesionalna upotreha 241
Sas/anci
Kao to smo videli, veina sastanaka ukljuuje i neki vid prezen-
tacije. Slcdee poglavlje se bavi upotrebom mapa uma da biste po-
boljali svoje sposobnosti predstavljanja idcja i informacija na pos-
lovnom planu.
242 Pe/i segment: Poslovita iprofesionalna upotreba
XXVI
Prezentaci je
Pregled
)
Uvod
Koricnje mapa urna za pripremu prezentacije
Mapiranje uma nasuprot iinearnoj pripremi
Prezentacija uz pomo mape uma
Primeri prezentacija uz pomo mapa uma
Korist od mapa uma za potrebe prezentacije
UVOD
Prezentacije - od jedne osobe drugoj, u malim ili velikim grupama,
na radiju ili televiziji - predstavljaju vitalni deo poslovnog ivota. Ipak,
mnogi ljudi se uasavajujavnih nastupa, stavljajui svoj strahodjavnog
obraanja iznad straha od paukova, zmija, bolesti, rata, pa ak i smrti!
U ovom poglavlju se razmatra kako mape uma mogu pomoi u sav-
ladavanju tog straha omoguavajui vam da pripremite i prezentujete
svoje informacije i ideje na jasan, zanimljiv i efikasan nain. Tu su
takoe i neki zabavni primeri kako ne treba drati govore i prezen-
tacije!!
KORTENJ E MAPA UMA
ZA PRTPREMU PREZENTACIJ E
Poslovne aktivnosti su u stvarnosti mnogo blie obrazovanju nego
to se to misli. U oba sluaja, komunikacija zauzima centralno mesto.
Prezentacije
XXVI
A svaki in komunikacije ukljuuje saoptavanje i primanje informa-
cija; drugim reima, poduavanje i uenje.
Zbog toga je priprema poslovne prezentacije skoro identina pri-
premi ispita ili scminarskog rada pomou mapa uma (videti poglavlje
XXII, str. 206). Ima takoe i dosta slinosti sa mapiranjem uma za
potrebe samoanalize ili reavanja problema (videti poglavlje XVIII, str.
170, i poglavlje XIX, str. 176).
Poto ste nacrtali centralni lik, prvi korak predstavlja pravljenje
,,rafalne mape uma svih ideja koje vam padnu na pamet, a koje
su na bilo koji nain povezane sa odabranim naslovom.
Pregledajte jo jednom ,,rafalnu mapu uma, organizujte primarne
i sekundame grane i popunite sve ostale kljune rei koje vam
padnu na pamet. Poto e svaka kljuna re uzeti bar 1minut vae
prezentacije, dobra je ideja da ograniite svoju mapu uma na
maksimum od 50 kljunih rei i slika za jednosatni govor.
Pregledajte ponovo mapu uma i redukujte je jo vie, oslobaajui
se irelevantnog materijala. U ovoj fazi bi terbalo da unesete i
oznake koje e vam pokazati mesta na kojima elite da dodate
slajdove, video-trake, posebna poreenja, primere, i tako dalje.
Sada razmotrite redosled kojim elite da predstavljate glavne
grane i obeleite ih brojevima na odgovarajui nain.
Na kraju, odredite odgovarajue vreme trajanja za svaku granu, i
potom samo pratite svoje sopstvene instrukcije!
MAPIRANJ E UMA NASUPROT LINEARNOJ PRIPREMI
Postoji nekoliko nedostataka lineamih metoda za pripremanje go-
vora:
1 Poto govomici moraj u da prate pisane beleke, gube kontakt oima
sa publikom.
2 Zbog toga to moraju da pridravaju svoje beleke nisu u mo-
gunosti da naglaavaju kljune take gestikulacijom.
3 Pisani jezik je mnogo drugaiji od govomog jezika. Gramatiki
taan pisani jezik nije pogodan za usmenu prezentaciju, i skoro
sasvim sigumo e kod publike izazvati dosadu. Mapa uma daje
244 Peti segment: Poslovna i profesionalna upotrcba
XXVI Prezentcicije
govorniku savrenu ravnoteu izmeu spontanosti prirodnog govora
i strukture razraenih ideja. Ova mona kombinacija predstavlja
klju za efikasnu (i pouzdanu) prezentaciju.
4 Ranije pripremljen govor je uvek ,,zastareo. Takav govor ne doz-
voJ java govomiku da se prilagodi trenutnim zahtevima publike ili
da ga promeni u skladu sa stavovima ostalih govornika.
5 Posle oko 20 minuta, panja publike iz prvih 30 redova je us-
redsreena nc na sadraj govora, ve na to koliko je jo strana
preostalo!
6 Biti u potpunosti zavisan od bilo koje nefleksibilne forme nosi sa
sobom znatne opasnosti.
7 Zbog svoje prikovanosti za beleke govorniku je teko da zavri
prezentaciju u zadatom vremenskom roku.
Predstavljamo vam nekoliko istinitih pria koje e ilustrovati na-
vedene nedostatke.
Na prvi govomik je trebalo da odri govor na jednoj trodnevnoj
konferenciji, odranoj u gradu Vaingtonu. Konferenciji je prisustvo-
valo 2.300 delegata i na govornik je bio sedamdeset dmgi po redu od
75 govomika. Trebalo je da svoj govor odri sa podijuma, a dodcljena
mu je grobljanska smena - termin odmah posle mka.
Nije bio uveban govomik i kako se pribliavao kraju svoje 45-mi-
nutne prezcntacije veina publike je dremala. Probudili su se kada je
govornik uskliknuo zakljuak svog govora, koji je glasio ,,0 moj boe!
Nema poslednje strane!. Poslednja strana je zaista nestala. U tom
trenutku istinskog uasa on nije imao ni blagu ideju taje pisalo nanjoj!
Na drugi govomik je jedan admiral koji je bio poznat po tomc to
je i najdosadniji pripremljeni govor mogao da uini zanimljivim. Mo-
gao je da ita govor na isti nain kao to to ine spikeri - perfektno,
premda bez ikakvog znanja o sadraju.
Zamoljen je da odri govor nekolicini viih pomorskih oficira, a
poto nije imao dovoljno vremena, zamolio je svog autanta da mu on
pripremi govor u trajanju od jednog sata. Poeo je svoju prezentaciju,
ali je poeo da sumnja da neto nije u redu kada je posle jednog sata
otkrio da mu je ostalo skoro jo toliko stranica.
Prezentacije XXVI
Istinaje na kraju izala na videlo - dobio je dve kopije istog govora.
Ali, pravi uas je bilo to to su stranice bile poreane po sledeem redu
- strana 1, strana 1; strana 2, strana 2; strana 3, strana 3 i tako alje.
Zbog njegovog visokog poloaja niko se nije usudio da spomene da je
mnemonika vrednost repeticije otila moda predaleko! Mapa uma bi
ga potedela ove neprijatnosti.
PREZENTACIJ A UZ POMO MAPE UMA
Nasuprot linearnim belekama, mapa uma daje govomiku slobodu
i fleksibilnost, kao i red i preciznost.
Ukoliko publikaimaposebnepotrebe ili pitanja, biloprcili zavreme
govora, moete ih odmah ukljuiti u mapu uma. Isto tako, ukoliko se
dozvoljeno vreme za vau prezentaciju povea ili smanji, moete se
brzo i lako prilagoditi tome. Fleksibilnost mape uma vam doputa da
pratite svoj progres najednostavan nain i da ubrzate ili proirite svoju
prezentaciju ukoliko je to potrebno. Prezentacije kod kojih se govornici
striktno pridravaju zadatog vremena su impresivne ve i po tome, a
time se takoe ukazuje i potovanje drugim govornicima i publici.
Recimo, ukoliko je prethodni govornik izneo sline stavove, ali sa
vie znanja ili snage od vas, onda moete hitro neto dodati ili promeniti
na vaoj mapi uma, istiui mesta koja se podudaraju i na taj nain
formirati asocijaciju odlian je on, odlian sam i ja.
S druge strane, ukoliko je prethodni govornik napravio neke po-
grene ili nelogine komentare, njih takoe moctc ukljuiti u mapu
uma i potom proiriti tokom svoje prezentacije da biste podstakli
diskusiju i dcbatu.
Da biste odrali panju publike i osigurali razumevanje vaeg toka
misli, moete crtati mapu umatokom samog prcdavanja, predstavljajui
je kao jednostavnu malu mapu ideja.
PRIMERI PREZENTACIJ A UZ POMO MAPA UMA
Mapa uma na strani 262 predstavlja osnovu prezentacije pred-
vianja futuristc Dona Nejzbita (J ohn Naisbit). Centralni lik je slika
samog Nejzbita, a strelica koja polazi od vrha njegove glave predstavlja
njegovu viziju budunosti, od 1990. godine do 2000. godine. Deset
numerisanih grana predstavlja deset glavnih podruja promene koja jc
Nejzbit predvideo za ovaj vremenski period.
XXVI Prezentacije
Ukralko, Nejzbit previa da e se ekonomija bazirati na informa-
cijama i da e postati globalna; da e svet doiveti jo jednu renesansu
umetnosti, knjievnosti i duhovnosti; da e veliki gradovi izgubiti svoju
ulogu trgovakih centara; da e socijalizam u obliku dravne socijalne
pomoi nestati; da e engleski postati globalni jezik; da e mediji postati
elektronski, meusobno povezani i globalni; da e se glavno trgovinsko
podruje premestiti sa atlantske na pacifiku obalu; da e politika
postati individualna i preduzetnika; da e se rast u svim sferama
smatrati beskonanim; i da e trgovina biti slobodna. Kao rezultat ovih
promena, opti trend e ii ka smanjenju ratova i konflikata. Sve ove
promene se mogu posmatrati u kontekstu Nejzbilove prve serije mega-
trendova, prikazanc u kuici u gornjem levom uglu mape uma.
Mapa uma formira osnovu za diskusiju o budunosti planete, koja
moe trajati od jednog dana do nedelju dana. Sainioju je Toni Buzan,
koristei tehnike opisane u poglavljima XIV (str. 134), XVI (str. 145) i
XXIV (str. 222), tokom dvodnevnog seminara odranog u Stokholmu,
1987. godine. Naovom seminaruje DonNejzbit predstavio svoje ideje
skupu koji su sainjavali rukovodei Ijudi iz vlade, iz sveta biznisa,
raznih profesija i obrazovanja.
Drugu mapu uma (strana 263, gore) je takoe pripremio Toni Buzan,
dekan fakulteta organizacije Young President's Organisation, kao govor
dobrodolice za meunarodni skup profesora i uglednih zvaninika.
Mapa uma je posluila i kao osnova za uvodni govor i kao pregled za
uesnike.
Treu mapu uma (strana 263, dole) je uradio Rejmond Kin, nosilac
ordena Britanske imperije, ahovski velemajstor, ahovski komentator
za asopise The Times i Spectator, i najplodniji autor o ahu i raz-
miljanju u istoriji aha. Mapa uma predstavlja pripremu za predavanje
koje je Rejmond Kin odrao na panskom jeziku za pansku televiziju
(Telcvision Espana za program En Jaque). Mapa uma je bila o velikom
panskom ahovskom igrau i piscu iz esnaestog veka po iinenu Ruj
Lopes (Ruy Lopez) i o intelektualnim i politikim uticajima u njegovo
vrerne. Kao to Kin kae:
Vrednost mape uma u pripremi govora ili pisanju lanka j e dvos-
truka: pisac j e konstantno stimulisan razgranatim drveem ideja da
donosi nove i sve smelije ideje: dok istovremeno kljune rei i slike
Peti segment: Poslovna / profesionalna apotreba 247
Prezentacije XXVI
osiguravaju da se u govornoj ipisanoj reitosti neprevidi nijedan vaan
detalj.
Mapa uma j e u ovom kontekstu posebno korisna. Bez okretanja ili
sreivanja listova, mogue j e unapred informisati publiku o strnkturi i
kljunim takama. Zbog toga to uvek radite sa samo jednim listom
papira, moete rei svojoj publici o emu planirate da priate, moete
to priati sa samopouzdanjem, a potom moete uraditi rekapitulaciju
da biste pokazali uspenost dokazivanja svog gledita. Sa linearnim
belekama, opasnost j e u tome to ete zavriti priu onda kada se
zavre i vae beleke, to znai u nekom sluajnom trenutku koji j e esto
odreen hronologijom umesto znaenjem.
Podpretpostavkom da predava kompletno vlada materijom, klju-
ne rei igraju ulogu katalizatora entuzijazma i ex tempore* ideja,
umesto suvoparne recitacije injenica koje esto diktiraju datumi (npr.
predavanje poinje osvetljavanjem poetka ivota subjekta, a zavrava
se njegovim krajem), a ne znaajni sadraji. Ukoliko predava nema
perfektan uvid u materiju, linearne beleke e to jednostavno jo vie
pogorati. Bilo dapiete lanak ili drite usmeno predavanje, mapa uma
igra ulogu kormila pomou koga plovite kroz glavne okeane svoje
prezentacije.
Kin je ovo napisao kao deo lanka za The Times; zasnovano je na
mapi uma koju je koristio za svoju prezentaciju na panskoj televiziji.
Mape uma su se pokazale toliko korisnim za potrebe prezentacije,
da je neuro-psiholog i autor Majkl J. Gelb (Michael J. Gelb) napisao
itavu knjigu, Predstavite sebe, zasnovanu na briljantnom razmiljanju
i mapiranju uma. Nije iznenaujue to je za predstavljanje svoje knjige
osmislio kompletnu mapu uma.
KORIST OD MAPA UMA ZA POTREBE PREZENTACIJ E
1 Poveavaju kontakt oima sa publikom.
2 Daju vam slobodu pokreta.
3 Poveavaju angaovanost, kako govornika tako i publike.
4 Koriste iri spektar kortikalnih vetina.
* Lat. - nepripremljen, improvizovan. (prim. prev.)
248 Peti segment: Postovna i profesionatna upotreba
XXVI Prezentacije
5 Omoguavaju vam a prilagodite svoju prezentaciju potrebama
publike i da se striktno pridravate zadatog vremena.
6 Olakavaju menjanje ili proirivanje kljunih stavova.
7 Kao rezultat imaju nezaboravnu, efikasnu i prijatnu performansu,
kako za govornike tako i za publiku.
8 Daju vam slobodu da budete svoji.
Poto smo istraili posebne primcnc mapiranja uma za sastanke i
prezentacije, sledee poglavlje iri fokus na mogunosti korienja
mapa uma za poboljavanje komunikacije i poveanje efikasnosti u
mnogim drugim situacijama vezanim za menadmcnt.
XXVI I
Menadment
Pregled
Uvod
Korienje mapa uma u menadmentu
Primeri mapa uma u menadmentu
Korist od mapa uma u menadmentu
UVOD
Primena mapa uma u menadmentu mogla bi da predstavlja jednu
itavu knjigu za sebe, mada je, na mnogim nivoima, to upravo knjiga
koju samo to niste proitali! Ovo poglavlje vam pokazuje kako se sve
prethodno opisane aplikacije mapa uma mogu spojiti u kontekstu
menadmenta, u cilju povcanja efikasnosti, produktivnosti i uivanja.
KORIENJ E MAPA UMA U MENADMENTU
Mape uma moe koristiti svaki pojedinac u poslovnoj ili profesio-
nalnoj organizaciji u bilo kojoj situaciji u kojoj bi inae bilo neophodno
pisanje beleaka.
Za poetak, dan se moe isplanirati korienjem rokovnika mapa
uma (videti poglavlje XX, str. 185). Potom, telefonski pozivi, sastanci,
sednice saveta i intervjui se takoe mogu mapirati, da bi se omoguilo
svim uesnicima da imaju potpun i precizan uvid u sadraj diskusije i
dogovora.
Koristei mape uma na svojim kursevima obuke, kompanije kao to
su Electronic Data Systems (EDS), Digital Computers i British Petro-
250
Peti segment: Posiovna i profcsionalna upotreba
XXVII Menadment
leum su ve otkrile da mogu ostvariti znatne utede - u nekim slua-
jevima ak do 80 procenata! injenica je da je dr Majk Stenli (Mike
Stanley), voa projekta u korporaciji Boeing Aircraft Corporation u
Sijetlu, redukovao prirunik vazduhoplovnog dizajna na 7,5 metara
dugu mapu uma zbog ega je dobio nagradu svoje kompanije (videti
poglavlje XVII, Primeri grupnih mapa uma u akcij i, strane 165-166).
Stenli kae:
Korienje mapa umapredstavlja integralni deo mogprograma za
poboljanje kvaliteta (Quality Improvement) u korporaciji Boeing. Ovaj
program j e mojoj organizaciji ove godine omoguio utedu odpreko 10
miliona dolara (desetputa vie od onoga to j e bio na cilj). Razvili smo
jedinstvenu primenu tehnika mapiranja uma da bismo ustanovili pro-
jekte za poboljanje kvaliteta u korporaciji Boeing. Za vreme od mesec
dana ustanovljeno j e preko 500 projekata, to predstavlja milione
dolara potencijalne utede.
Osim to uveavaju brzinu i efikasnost uenja, mape uma uspevaju
i da savladaju uobiajenu krivu gubitka seanja, koja pokazuje da se 80
procenata nauenog zaboravlja u toku sledea 24 asa. Ponovni pregled
mape uma u intervalima preporuenim u poglavlju XXIV (Pregldanje
mapa uma beleaka, str. 227) osigurava da e ono to je naueno biti
ujedno i ,,zadrano u mozgu i korieno. Uopteno govorei, sve
sposobnosti koje smo prethodno razmatrali - donoenje odluka; organi-
zovanje sopstvenih i tuih ideja; individualna i grupna kreativnost;
analiza; definisanje i reavanje problema; postavljanje vremenskih
rokova i odreivanje koliine materije za uenje; a pre svega pamenje
i komunikacija - od esencijalnog su znaaja za uspeno bavljenje
menadmentom.
PRIMERI MAPA UMA U MENADMENTU
1 Struktura menadzmenta
Mape uma mogu biti koriene za potrebe strukturiranja jedne
organizacije, mogu delovati kao stabilizirajua vizija te organizacije i
ujedno sluiti za njeno predstavljanje drugima. Mapu uma na strani 264
(gore) je uradio g. J an Piter H. Siks (J an Pieter H. Six), potpredsednik
holandske osiguravajue kompanije Interpolis. Pri strukturiranju i ob-
janjavanju svoje organizacije, razmotrio je sledee: organizaciju, ko-
rene, kooperaciju, prikljuenja, prodaju i reorganizaciju.
Peti segment: Postovna i profesionalna upotreba 251
Menadment XXVII
Organizacija
Razvoj organizacije se razmatra sa dva razliita aspekta: sa nivoa
upravljanja (centralno, po sektorima, po ograncima ili po odeljenjima)
i sa nivoa dominacije u organizacionoj strukturi proizvoda (ivi/neivi),
klijenta (poljoprivrednici/pojedinci/firme) ili regiona.
Koreni
Interpolis je zasnovan na katolikim poljoprivrednim kooperati-
vama. Farmeri su organizovani u etiri katolike farmerske unije, po
jedna u svakoj biskupiji. Ove unije su stvorile sopstvene kooperativne
institucije kao to su banke, penzioni fond i osiguravajue kompanije,
koje su prvobitno predstavljale zajednike protivpoame osiguravajue
kompanije.
Kooperacija
Godine 1969, penzioni fond i etiri osiguravajue kompanije su
spojene u Interpolis. etiri godine kasnije pet kompanija je koncentri-
sano u mestu Tilburg. Struktura organizacije je bila vrsto determini-
sana proizvodom.
Prikljuenja
Godine 1972, Interpolis je prikljuio i specijalno osiguravajue
drutvo za zaitu od grada Ilagelunie, a zatim 1985. godine i opte
osiguravajue dmtvo De Twaalf Gewesten. Obe kompanije su imale
zajedniki administrativni centar, nazvan Triadome. Poslednje prik-
Ijuenje je obuhvatilo specijalno osiguravajue dmtvo za zatitu stoke
Paarden-Vee-Unie.
Prodaja
Interpolis prodaje svoje proizvode putem posrednika. Postoje tri
distributivna kanala: 800+ Rabobank, 60 LTB agenti i 100+NEVAT
agenti.
Do pre par godina sektor prodaje je obuhvatao odeljenje za marke-
ting kao i pet regionalnih prodajnih organizacija, svaka sa svoj im optim
i specijalnim kontrolorima.
252 Peti segment: Postovna iprofesionalna upotreba
XXVII Menadment
Reorganizacija
Reorganizacija je donela mnoge promene u periodu izmeu 1987. i
1989. godine. U 1987. specijalni kontrolori su izdvojeni iz sektora
prodaje, transformisani u nekoliko specijalistikih slubi i ukljueni u
tri ogranka.
2 Marketing
Mapa uma predstavlja vano sredstvo za marketing. Firma Temple
Marketing u Britaniji koristi tipske marketinke tnape nma (Marketing
Matrix Mind Map - MMMM) za planiranje marketinkih potreba
svojih klijenata.
Mapu uma na strani 264 je uradio Najdel Templ (Nigel Temple,
predsednik i glavni izvrni direktor firme Temple Marketing, i ta mapa
uma predstavlja osnovu njihovog marketinga za sve klijente.
Mapa uma razmatra: spektar proizvoda koje klijent eli da rek-
lamira; poslovne i marketinke ciljeve klijenta; primarne poruke koje
klijent eli da uputi javnosti i medijum pomou koga eli to da postigne;
prirodu i strukturu konsultativnih sporazuma; korienje razliitih me-
dija i njihovo ukljuivanje ili iskljuivanje u celokupnom market-
inkom planu; prirodu eljenog odgovora i sredstva za praenje tog
odgovora; ciljno trite u neposrednoj, skoroj i daljoj budunosti. Kao
to se u grupaciji Temple kae:
,,Mi koristimo mapiranje uma da bismo poboljali planiranje ra-
unovodstva i procesa menadmenta na svim nivoima. U seansama
brejnstorminga smo, na primer, otbili da mapiranje uma predstavlja
mono sredstvo za beleenje kreativnog uinka na mnogo loginiji
nain.
3 Rukovoenje
U firmi Electronic data Systems (EDS), konglomeratu informa-
cionih sistema, jedan od primamih korporacijskih ciljeva predstavlja
poduavanje slubenika mentalnoj pismenosti.
J edan od najvanijih vidova ove kampanje predstavlja razvoj spo-
sobnosti mkovoenja. Da bi se to posiglo, od esencijalnog znaaja je
da se uspostavi potpuno razumevanje individualnih projektnih ciljeva i
da se odredi svrha mkovodioca ili voe za mnoge razliite projekte.
Peti segment: Postovna i profesionatna upotreba 253
Menadment XXVII
Da bi se odredila uloga ,,voe u svakoj projektnoj grupi, svi lanovi
grupe bi dobijali praznu mapu uma (v. ispod), koju bi onda zajedno
popunjavali. Kao to Dim Mesermit (J im Messerschmitt) i Toni
Mesina (Tony Mesina), direktori projekata i pokretai mapa uma, kau:
Funkcionisalo j e izuzetno dobro, oduzelo j e vrlo malo vremena, i
svi su u potpunosti razumeli ta smo eleli da postignemo i koja j e
namera njihovog rukovodioca.
Primer kompletirane mape uma za ulogu rukovodioca moete videti
na strani 281 (gore).
4 Upravljanje vremenom
Kao to smo razmotrili u poglavlju XX, mape uma su veoma korisne
za planiranje vremena. Mapu uma na str. 282 (gore) delu strane je uradio
Tomas H. aper (Thomas H. Schaper) iz firme Association Intemational
Management iz Getingena, Nemaka.
Mapa uma Uloge voe koju su koristili Dim Mesermit i Toni
Mesina, direktori vodeih projekata u firmi EDS. Ovo predstavlja
prvu fazu (v. gore).
254 Peti segment: Postovna iprofesiottalna upotreba
XXVII Menadment
aperova mapa uma se bavi instrukcijama za ostale menadere o
efikasnom korienju vremena pri upravljanju sopstvenim ivotima.
Mapa uma fokusira ciljna podruja: prirodu planiranja (ukljuujui i
akronim na nemakom jeziku ,,ALPEN za primame korake pri up-
ravljanju linim vremenom); prirodu biolokih ritmova; maksimizaciju
energije odgovarajuim korienjem sopstvenog vremena.
Kao to se esto deava sa mapama uma, aper je otkrio da se i
njegova mapa uma moe koristiti u razliite svrhe. Pomogla mu je da
odredi smemice svog sopstvenog vremena i organizacije ivota kao i
da usmeri svoje kolege. Mapa uma je dospela u iu interesovanja,
uinivi ga ekspertom i osobom kojoj su drugi prilazili za savet.
5 Raunovodstvo - razvoj prakse
Mape uma postaju i sve vrednije sredstvo u polju raunovodstva.
Studenti - dobitnici nagrada sa Engleskog instituta ovlaenih rauno-
voa su ih koristili za pripremu ispita, poreski savetnici iz prestinih
kompanija kao to je Price Waterhouse su ih koristili za reavanje
problema i savetovanje klijenata, i kao to se moe videti sa mape uma
koju je uradio Brajan Li (Brian Lee, strana 282, dole), suosniva firme
B. H. Lee & Companv, Accountants, Auditors & Taxation Consultants
(raunovoe, revizori i poreski savetnici), mape uma se koriste i za
razvoj i ekspanziju prakse.
Li je istakao tri kljune take na svojoj mapi uma: opasnosti, razvoj
prakse i ekspanziju. Mapn uma je opisao na sledei nain:
Opasnosti
Glavna opasnost j e prekomerna upotreba resursa prekomernim
angaovanjem i preteranim irenjem. Od sutinskog j e znaaja raz-
motriti koje opasnosti mogu postojati u strukturi karijera partnera i
osoblja pri proirivanju delatnosti, kakvi e biti pritisci na prihode,
trokove i planove za reinvestiranje i koliko e se energije pogreno
upotrebiti, pogreno usmeriti ili se pak pokazati nedovoljnom.
Razvoj prakse
Ne samo to nam j e potreban razvoj, potrebna nam j e i konsoli-
dacija. Nema svrhe pridobijati nove klijente ukoliko se istovremeno
Peti segment: Postovna i profesionutna upotreba 255
Menadment XXVII
izgube stari. Takoe j e vano uvideti da se razvoj podjednako tie i
osoblja i klijenata.
Razvoj se moe postii marketingom, oglaavanjem, preporukama,
a posebno uz pomo postojeih klijenata. Sve ovo moe biti potpomog-
mito odravanjem sastanaka o budetu, intenziviranjem drugih servisa
i seminara i osmiljavanjem posebnih dogadanja.
Ekspanzija
Ekspanzija mora biti definisana. Ona se vrti oko veeg broja inici-
jalnih pitanja. Ko j e u ekspanziji: partneri, kolege, klijenti, osoblje?
Kada e doi do ekspanzije? U toku kogperioda? Gdeplanirate svoju
ekspanziju, tj. mesto, podruje? Da li ete to uiniti krozzajedniki rizik,
kupovinom druge firme, saraivanjem sa ostalima ili formiranjem
novih partnerstava? Takode, kako identifikujete mogunosti na svakom
od ovihpodruja i ta bi moglo da ubedi nekoga da sepridrui ovakvom
planu ekspanzije, npr. da li e mu to omoguiti penziju, godinje
odmore, pomo na dohvat ruke, proirenjeposlovne imperije, ili moda
smanjenje odgovornosti uz istovremenu veu zaradu! Kakvi trokovi su
ukljueni u ovakvu ekspanziju: kapitalni trokovi, trokovi iz resursa ili
pak trokovi u visini normalne stope prihoda?
Velika panja mora bitiposveena odabiranju metoda zapostizanje
ekspanzije i identifikaciju mogunosti. Koji su razlozi? Odakle dolazi
novac? Da li e to donetiprofit? Da l i j e to sigurno? Da li to donosi
status kakav svi zahtevaju? U potrazi za odgovorima na ova pitanja
treba koristiti kako spoljnja tako i unutarnja znanja zajedno sa svim
ostalim postojeim podrujima znanja.
Li sumira:
Raunovodstvo tradicionalno funkcionie u vrlo loginim i po-
nekad ogranienim okvirima. Mapiranje uma nosi misli daleko izvan
ovih granica.
6 Istovremena viestruka upotreba
an-Lik Kastner (J ean-Lue Kastner), vii menader u firmi ITewIett
Packard Medical Products Europe, morao je da se suoi sa jednim
problemom. Njegova kompanija proizvodi kompjuterski sistem koji
Prirodna arhitektonika: slike 27 i 28 >
256 Peti segment: Postovna i profesionalna upotreba
Rekapifulaciona mapa uma auiora Brajana Helera iz IBM-a, koja sumira
njegovo znanje o pticama prikupljano tokom itavog ivota (v. str. 227)
Per/ segment: Poslovna i profesionalna upotreha 259
Viejezina mapa uma sa trodnevnog skupa u paniji (v. str. 231)
Mapa urba koju je uradila Lana Izrael kao pripremu za ispit
iz istorije (v. str. 21 1i 226)
260 Peti segment: Poslovna iprofesionalna upotreba
Mapa uma aufora ledi Meri Tovej sa sastanka povodom dobrofvornih akcija
organizacije Brain Trusf (v. str. 231)
Peti segmenl: Poslovna i profesionalna upotreba 261
Mapa uma koju je uradio Toni Buzan o dvodnevnom predavanju (knjizi od
400 strana) autora Dona Nejzbita (v. str. 246)
Peti segment: Poslovna iprofesionalna upotreba
Mapa uma koju je uradio Tonr Buzan za svoj govor dobrodolice (v. sfr. 247)
Mapa uma autora Rejmonda Kina, nosioca ordena Britanske imperije>za
pripremu predavanja na panskoj televiziji (v. str. 247)
Peli segment: Poslovna i profesionalna upotreba 263
A/lapa uma koju je uradio J an Piter Siks iz firme Interpolis (V. stc 25 I )
[TtoNA^
Mapa uma koju je uradio Najdel Templ, osniva Temple Marketing-a, koja
se koristi kao osnova za otkrivanje marketinkih potreba klijenata (v. str. 253)
264 Peti segment: Poslovna iprofesionulna upotreba
XXVIl Menadment
moe a prati i analizira ritmove srca, i da dovoljno rano detektuje
nepravilnosti koje e upozoriti prisutnog lekara da preduzme odgovara-
jue korake. Specijalizovani strunjaci vode 4-dnevni kurs obuke za
dijagnosticiranje srane aritmije.
J cdnoga dana se razboleo lan osoblja zaduen za demonstraciju
programa, i trebalo je da bude odsutan dva meseca. Kastncr, kao ,,cf
i kao jedina osoba koja je posedovala dovoljno osnovnih informacija
da bi mogla da razmotri dranje kursa, bio je primoran da zameni svog
slubenika. Vanredna situacija je zahtevala od njega da organizuje i
dopuni svoje postojee znanje i da odri taj kurs.
Kurs obuke za sranu aritmiju j e kurs namenjen HP inenjerima
zaduenim za ovu aplikaciju, a koji treba da im omogui detaljno
poznavanje sledeeg:
fiziologije Ijudskog srca
glavnih problema ritma i njihovih posledica
rada kompjuterskog algoritma
funcionisanje sistema za aritmiju.
Osim toga, polaznici kursa moraju biti u stanju da:
obue krajnjeg korisnika (medicinsku sestm ili lekara)
objasne neka od stanja koje spravu mogu dovesti u problematinu
situaciju (kompjuter ipak jo uvek nije tako dobar kao jedan
kardiolog!)
Korisenje metoda poduavanja pomou mapa uttta
Ovaj kurs obuke se inio idealnim za testiranje poduavanja po-
mou mapa uma na jednom vrlo tekom predmetu.
Razradio sam kurs u roku od pet dana, pravei mape uma ve
postojeeg materijala, sa sledeim ciljevima:
Da svi polaznici uspeno urade test na kraju etvrtog dana.
Da svi polaznici naprave svoje referentne prirunike.
Da ne koristim slajd projektor (osim kada j e u pitanju kopija
medicinske dijagnoze).
Da popravim faktor priseanja nakon mesec dana za 100% (esto
j e znao da bude i znatno ispod 40%).
Da i instruktoru i polaznicima ovo bude prijatno iskustvo.
Menadment XXVII
Struklura
Struktura obuke j e osmiljena korienjem mape uma kao putne
kavte. Svaka grana j e predstavljala jedan od glavnih naslova, a za
svaku granu sam razvio detaljnu mapu uma koja j e bila reprodukovana
na panou. Svakog drugog sata smo pravili veu pauzu.
Kurs
Na samom poetku kursa svim polaznicima j e reeno da ostave sav
svoj lini pribor za pisanje van uionice. Dobili su samo table sa
praznim listovimapapira A3 formata i veliki izbor raznobojnih olovaka.
Polaznici su zatim upoznati sa mapama uma. Zatraeno im j e da
tokom ova 4 dana kopiraju sa panoa sve beleke sa mape uma koje bi
nastavnik sainio.
Kurs j e organizovan po sekcijama od 40 minuta, sa pauzama od 10
minuta. Tokom ovih pauza polaznicima j e omoguen pristup kompju-
terski regulisanim aparatima kojisu simulirali elektrokardiogram paci-
jenata (EKG). Tako su mogli da testiraju svoje znanje tokom kursa.
Kadajejedna odgrana na rekapitulacionoj mapi uma bilazavrena,
odpolaznika j e zatraeno da naprave svoje sopstvene rekapitulacione
mape uma. U tu svrhu j e jedan ogroman list papira bio privren za
zid i itava grupa j e potom zajedno uestvovala u stvaranju rekapitu-
lacione mape uma (v. str. 283).
Na kraju dana, od polaznika j e zatraeno da prekopiraju rekapitu-
lacionu mapu uma za sebe, kao i da pregledaju i sloe dnevni materijal.
Sledeegjutrajejedan odpolaznika uradio pregled rekapitulacione
mape uma odprethodnog dana sa itavom grupom. Potom bi poinjale
ostale aktivnosti.
Na kraju kursa, a pre poetka zavrnog testa, grupa j e ponovo
pregledala rekapitulacionu mapu uma i analizirala je do detalja.
Posle toga su polagali zavrni 2-asovni test (koji j e bio obavezan
za dobijanje diplome).
Rezultati
Odrali smo kurs zasnovan na objanjenoj emi. (Prisustvovalo j e
dvanaest polaznika, iz Engleske, Francuske, Nemake, Italije i Irske.)
Svih dvanaest j e dobilo 18 od moguih 20poena na testu - najbolji ikad
postignuti zbir.
266 Peti segment: Postovna i profesionalna upotreha
XXVII Menadment
Poslc jednog meseca sam sproveo neformalno istraivanje i utvrdio
sam da j e faktor priseanja znatno iznad 70%. U stvari, od dcset
postavljenih pitanja hili sit u stanju da, u proseka, daju odgovor na
devet!
Reakcije na kurs su hile izvrsne, polaznici su procenili da j e metod
mnogo uspeniji, mnogo korisniji i mnogo zabavniji od starog kursa
zasnovanog na prezentaciji slajdova. Neki polaznici su ak tvrdili da je
ritam kursa zasnovanog na mapama uma mnogo bolje prilagoen
polaznicima ijeznanje engleskogjezika nije bilo ba savreno. Sve ovo
pokazuje uspenost poduavanja na bazi mapa uma.
Kurs zasnovan na mapama umaje u meuvremenu odran jo 4 puta
od strane razliitih instruktora, sa slinim rezultatima.
Pokazalo se da podaavanje uz pomo mapa uma definitivno pred-
stavlja edukativno sredstvo budunosti.
KORIST OD MAPA UMA U MENADMENTU
1 Kao rezultat dajubolji menadmenti organizaciju,to vodi srenijoj
i motivisanijoj radnoj snazi. To, za uzvrat, znai manje radnih dana
izgubljenih zbog bolesti i bolju javnu reputaciju kompanije.
2 Poboljavaju komunikaciju meu lanovima osoblja.
3 Obuku ine efikasnijom i efektivnijom.
4 Marketing i promovisanje mogu bolje fokusirati, to vodi i boljoj
prodaji.
Komjuterske mape uma su realizovane tek nedavno. Sledee po-
glavlje objanjava kako kompjuterska tehnologija stupa u interakciju sa
ljudskom tehnologijom.
Peti segment: Postovna i profesionalna upotrcba 267
XXVIII
Ko mpjutersko mapi ranjeuma
Preglcd
Uvod
Kreiranje i editovanje kompjuterske mape uma
Zumiranje i slojevitost
Organizacija podataka
Praenje spontanih misli
Grupno uee
tampanje
Budunost kompjuterskog mapiranja uma
UVOD
Sve do tampanja ove knjige, mape uma su uvek stvarane samo uz
korienje olovaka u boji i hartije. Ali, tehnologija nam sada dozvoljava
da radimo mapiranje uma uz pomo kompjutera, jer kompjuteri danas
poseduju dovoljan kapacitet memorije, brzinu i mogunosti softvera,
to nam omoguava crtanje mapa uma na ekranu.
U ovom trenutku, kompjuteri se ne mogu takmiiti sa beskrajnom
vizuelnom raznolikou, prenosivou i minimalnim pomonim sred-
stvima tradicionalnih tehnika mapiranja uma. Meutim, podruja u
kojima kompjutersko mapiranje uma moe ponuditi znaajno pobolj-
anje line produktivnosti su sledea: automatsko generisanje mapa
uma, editovanje mapa uma, skladitenje podataka, povraaj podataka,
unos teksta i organizacija podataka. Stvaranje vie razliitih varijacija
iste mape uma je takoe olakano i ubrzano.
XXVIII Kompjutersko mapirartje uma
Ovo poglavlje nas upoznaje sa radom Pitera Bareta (Peter Baret),
koji je radio zajedno sa autorima knjige na stvaranju softvera pod
nazivom Mind Map Plus.
KREIRANJ E I EDITOVANJ E
KOMPJ UTERSKE MAPE UMA
Kreiranje kompjuterske mape uma je veoma jednostavno. Iz menija
na ekranu birate opciju Make a new Mind Map. Ovaj izbor odmah
prikazuje novi ekran na kome treba da unesete kljunu re za novu mapu
uma. Cim se ova kljuna re, odnosno centralni lik, unese, kompjuter
automatski crta, boji i smeta centralni lik vae mape uma u sredinu
ekrana.
Na potpuno isti nain kao to biste radili sa standardnom mapom
uma, dodajete glavne teme i grane, pri emu kompjuter svaku od glavnih
grana jednostavno identifikuje kao kljunu re. Sve sekundarne grane
se automatski rasporeuju i boje, i to istom bojom kao to je boja glavne
grane.
U svojoj kreativnoj fazi, mapiranje uma vas podstie da beleite
informacije lako i teno i da ne brinete mnogo oko precizne strukture i
pravilnog pozicioniranja ideja. Novo kompjutersko mapiranje uma
omoguava savreno razdvajanje kreativnih i editujuih delovaprocesa.
J ednom pozicionirane, grane se mogu premetati, ponovo bojiti,
kopirati, pomerati, pa ak se i itava struktura moe reorganizovati ako
je to potrebno. Svaki pojedini elemcnt ili sub-segment svake grane, a
svakako i itava grana, mogu se premestiti na bilo koje drugo mesto na
mapi uma. Grane se takoe mogu obeleiti kljunim reima koje su
razliite boje od same linije grane, a kljune rei opet mogu biti na
jednostavnoj ili na rafiranoj pozadini, to sve omoguava oznaavanje
tema, odreivanje zadataka i definisanje razliitih podruja odgovor-
nosti.
Sa kompjuterskim mapiranjem uma postajete ubrzani arhitekta ide-
ja, sposoban da eksperimentie na beskrajnom igralitu struktura.
ZUMIRANJ E I SLOJ EVITOST
Mogunost zumiranja na kompjuteru dozvoljava stvaranje mapa
uma neizmeme veliine (mega mape uma). Veliina ekrana datog
kompjuteramoe ograniiti jedino koliinu informacija koje se istovre-
Kompjutersko mapiranje uma XXVIII
meno mogu videti u izabranom stepenu prikaza, a ovaj problem bi kod
manuelnih mapa uma zahtevao ili ponovno crtanje itave mape uma na
nekom jo veem listu hartije ili crtanje nastavaka na posebnim lis-
tovima. Kompjuterska arhitektura je od kljunog znaaja u ovom po-
boljanju. Postoje tri grupe opcijazamanipulisanje megamapama uma.
1 Sa novom kompjuterskom tehnologijom, mape uma unutar mapa
uma se ve mogu crtati do dubine od etrnaest nivoa. Pri makro
prikazima, na viim nivoima, neke od grana sa mnogo detalja se tee
itaju. Kompjuter ovo reava-uz pomo zumiranja, koje vam omo-
guava da uveate bilo koji deo. Ukoliko je potrebno jo detalja,
moeseukljuiti zumiranje unutarzumiranja. Pomenutamogunost
vam dozvoljava da pogledate bilo koji detalj na mapi uma, u isto
vreme zadravajui na ekranu originalnu strukturu celokupne mape
uma.
2 Kako mega mapa uma raste, ideje na periferiji mogu postati do-
voljno znaajne da bi postale novi centri. Kompjuterski program
mapiranja uma omoguava svakoj ideji ili grani da postane novi
sredinji lik od koga polaze svi ostali elementi mega mape uma.
Ovako se moe sagledati iroki spektar razliitih uglova posma-
tranja originalne strukture, to u ogromnoj meri poboljava ra-
zumevanje svih meusobnih veza sadranih u sklopu originalne
ideje.
3 Ukoliko mapa uma postane toliko velika da zahteva proirivanje
izvan etrnaestog nivoa, kompjuter vam omoguava da od svake
primame ili sekundarne grane razvijcte posebnu kompletnu mapu
uma. Ove se potom mogu povezati sa glavnom mapom uma, omo-
guavajui vam dalje nivoe organizacije grana.
ORGANIZACIJ A PODATAKA
J edna od glavnih prednosti novog kompjuterskog mapiranja uma je
mogunost organizovanja i reorganizovanja informacija. Tntegrisano
okmenje za organizaciju podataka vam omoguava da gmpietc faj-
love u direktorijume, sub-direktorijume i sub-sub-direktorijume, i tako
dalje, tako da moete lako locirati, uz mogunost trenutnog prizivanja,
pojmove iz bilo koje kategorije. Program Mind Map Plus vam omo-
270 Peti segment: Poslovna i profesionatna upotreba
XXVIII Kompjutersko mapiranje uma
guava stvaranje tekstualnog fajla koji bi bio povezan sa bilo kojom
granom vae mape uma, kao i spajanje tih fajlova u samo jedan fajl
pogodan za obradu teksta.
PRAENJ E SPONTANIH IDEJ A
Kada vai podaci nisu ,,organizovani, ve imaju formu spontanih
ideja koje elite da zabeleite, ali koje u isto vreme ncmaju nikakve
druge posebne asocijacije, uvek je korisno da imate gde da napravite
beleke. Pri kompjuterskom mapiranju uma mogunost pravljenja ,,pri-
beleki vam dozvoljava da zabeleite svoje ideje u bilo kom direkto-
rijumu, odnosno fajlu, koje ete sauvati ili povezivati po elji.
GRUPNO UEE
Specijalna kompjuterska displej tabla za dodavanje novih grana na
mapi uma je naroito velikih dimenzija, tako da je lako moe posmatrati
mala grupa koja sedi oko kompjutera, to je tipino za standardni
sastanak u oblasti menadmenta ili planiranja. Na ovaj nain, itava
grupa moe doprineti razvoju procesa, s tim to e jedna osoba vriti
unos podataka. Ova procedura razvija zajedniko vlasnitvo nad kom-
pjuterskom mapom uma, koja se potom moe odtampati ili kopirati,
tako daje mogu koristiti svi lanovi grupe. (V. poglavlje XXIV, str. 222.)
TAMPANJ E
Crtemapeumase moe odtampati ujednoj ili vie bojana irokom
spektru postojeih tampaa ili plotera. Osim toga, tekst se moe
direktno tampati, a uraeni fajlovi mogu potpomoi prenoenjc po-
dataka do nekog drugog softvera za daljnje editovanje ili za koricnje
u drugim dokumentima. Posebni PCX fajlovi mapauma se moguuraditi
radi ukljuivanja u prirunike.
BUDUNOST KOMPJ UTERSKOG MAPIRANJ A UMA
Kompjutersko mapiranje umaje jo u povoju, a sa lakom dostup-
nou veoma monih kompjutera i inovativnog softvera u sledeih
nekoliko godina e uslediti ogromni napredak. Neke od mogunosti
koje e biti dostupne u blioj budunosti ukljuuju i sledee:
Peti segment: Poslovna i profesionulna upotreba 271
Kompjutersko mapiranje urna XXVIII
1 Viebojne slike koje mogu igrati ulogu centralnog lika mape uma
ili pak mogu biti prikaene na bilo koji deo bilo koje grane.
2 Dodatni, raznobojni i organizovani prirodni oblici grana.
3 Kompjuterska tehnologija digitalnih crtaih tabli e unos podataka
u kompjuter uiniti slinim tradicionalnom mapiranju uma. Neiz-
beni napredak u tehnologiji prenosivih kompjutera e omoguiti
univerzalnu dostupnost kolor ekrana manje teine i po povoljnim
cenama.
To e znaiti da e noenje vrlo monog kompjutera sa irokim
spektrom softvera postati sasvim uobiajeno kod studenata, menadera
i mnogih drugih korisnika. Softver za mapiranje uma e postati povezan
sa drugim softverom, to e poveati spektar odgovarajuihmogunosti
za mentalno pismenog korisnika kompjutera.
4 Grupne mape uma koje su generisali korisnici kompjutera sa razlii-
tih lokacija irom sveta e uskoro postati mogue putem modema
i/ili mrea, to e povezanim uesnicima omoguiti da simultano
generiu mega mapu uma, koja e izazvati stvaranje globalne mape
uma.
Uz razvijanje inteligencije maina i ljudi u tandemu, kakva je naa
izvesna i mogua budunost? U poslednjem poglavlju Toni Buzan daje
linu perspektivu predskazane revolucije inteligencije, uspona Umnih
zveza kao i perspektive mentalno pismenih pojedinaca koji rade na
stvaranju mentalno opismenjenog drutva i blistave budunosti briljant-
nog razmiljanja.
Gcleljok E: Budunost
XXIX
U susret bri ljantno m razmi ljanju i
mentalno o pi smenjeno m svetu
Pregled
Uvod
Revolucija inteligencije
- Eksplozija informacija o mozgu
- Umne zvezde
- Olimpijada umnih sportova/Svetski ampionati u pamenju
Mentalna pismenost
- Mentalno opismenjeni pojedinac
- Mentalno opismenjena porodica
- Mentalno opismenjena organizacija
- Mentalno opismenjeno drutvo
- Mentalno opismenjena civilizacija
Briljantno razmiljanje - blistava budunost
UVOD
Poslednje poglavlje ove knjige baca pogled na iznenaujue oh-
rabrujue savremene trendove u oblasti razmiljanja i prouavanja
mozga, kao i na uspon novih heroja i heroina - umnih zvezda.
Tu se takoe razmatraju i implikacije briljantnog razmiljanja i
mapiranja uma na nau budunost, kao i mogunosti mentalno opisme-
njenog sveta iz perspektive pojedinaca, porodica, organizacija, drutava
i globalne civilizacije.
Peti segment: Budunost 273
U susret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu XXIX
REV OL UCI J A I NT EL I GENCI J E
Dok ova knjiga ide u tampu, svet stoji na pragu nove revolucije:
otkria da inteligencija moe razumeti svoju sopstvenu prirodu, i da,
inei to, moe uveavati i hraniti samu sebe. U isto vreme, shvatamo
da na intelektualni kapitai upravo predstavlja nae glavno preimustvo.
Nacionalni olimpijski timovi trenutno posveuju ak 50 procenata
vremena treninga razvoju mentalne snagc i izdrljivosti, dok samo
vodee amcrike kompanije informativne tehnologije troe stotine mili-
ona dolara na razvoj vetina mentalne pismenosti svojih slubenika.
Eksplozija informacija o mozgu
U 1992. godini je zanimanjc za mogunosti mozga eksplodiralo u
domen populamog, poto je sve vci broj nacionalnih i internacionalnih
novina i magazinapoelo da posveuje svoje glavne lanke fiinkcijama
mozga.
Magazin Fortune je na naslovnoj strani objavio natpis Snaga
uma, tvrdei da je intelekualni kapital najvrednije primustvo
dmtva.
Magazin Ommje, u dva navrata, objavljivao lanke iz ove oblasti:
Mozak i starenje i Dijeta za mozak.
Nemaki Stern je pisao o razvoju mentalne kondicije.
Magazin Synapsia je objavio lanak Razvoj globalnog mozga.
Newsweek je uradio istraivanje o tome kako nauka otvara nove
prozore uma i pisao o mentalnoj pismenosti u lanku koji je
proizveo rekordnu reakciju italaca.
Magazin Time je objavio diskusiju o drogama i mozgu.
US News je objavio specijalno dvostmko izdanje o kreativnom
razmiljanju i jo jedno izdanje o odnosima uma i tela.
News Scientist je objavio naslovnu stranu na kojoj je bilo dvadeset
mozgova!
Novine The Times su u Engleskoj objavile lanak o revoluciji
neuro-nauka.
The Wal Street Journal je popularizovao istraivanja modane
elije.
274 Peti segment; Budunost
XXIX U siisret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu
Septembarsko izdanje asopisa Scientific American iz 1992. go-
dine je bilo u potpunosti posveeno temi ,,Um i mozak, sa
analizom pamenja i uenja.
U koincidenciji sa ovim uestalim medijskim reportaama, svedoci
smo pojave novog soja ,,superstarova na meunarodnoj sceni - umnih
zvezda.
Umne zvezde
Dvadeseti vek je poeo sa filmskim zvezdama, a ubrzo su poele da se
pojavljuju i muzike, rok i pop zvezde, i sportske zvezde. Vek se
zavrava, a novi poinje sa amnim zvezdama, koje dcmonstriraju princip
zdravog uma u zdravom telu. Milioni dece irom sveta ve kae na
zidove svojih soba postere sa likom Garija Kasparova, atletskog i
dinaminog svetskog ahovskog ampiona, sanjajui kako e i sami
postati meunarodni ahovski velemajstori i ampioni.
Slinotome, armantnamladaMaarica J uditPolgar, najmlai ikad
poznati ahovski velemajstor, postaje kultna figura. Dominik O'Brajen
(Dominic O'Brian), prvi svetski ampion u pamenju, koji koristi
memorijske mape uma kao pomo pri priseanju rekordnih koliina
informacija, redovno se pojavljuje na meunarodnoj televiziji. A tu je
i Rejmond Kin, majstor umnih igara i nosilac svetskog rekorda u broju
napisanih knjiga o igrama i razmiljanju (vie od 90!). Svojim mapama
uma, lancima, knjigama i televizijskim prezentacijama (v. str. 247 i
263) zadobio je 180.000 pristalica koji ostaju budni do jedan sat posle
ponoi da bi gledali njegove emisije.
Ova rastua brigada jurinika bistrine ukljuuje i Karla Segana,
poznatog astronoma i rukovodioca istraivanja ekstraterestrijalne* in-
teligencije koje vredi vie milijardi dolara; Omara arifa, ija briljatnost
u bridu nadmauje sjajem njegovu karijeru glumca; Edvarda de Bonoa,
koji putuje po svetu drei govore irokoj publici o lateralnom raz-
miljanju; Bobija Fiera, amerikog ahovskog genija koji je ovu igru
vaskrsnuo u javnosti, i koji se nedavno, posle viegodinje pauze,
privremeno vratio na ahovsku scenu i pobedio Borisa Spaskog; i
Stivena Hokinga, fiziara sa Kembrida, ijaje knjiga Kratka istorija
vremena do sada na listi bestselera bila due od bilo koje druge knjige
u istoriji izdavatva.
* Vanzemaljske. (prim. ur.)
U susret briljantnom razmiljanju i menlalno opismenjenom svetu XXIX
Ove umne zvezde i mentalne atlete je nedavno okupio izuzetni
znalac i profesor matematike, 65-godinji dr Merion Tinsli (Marion
Tinsley), svetski ampion u igri dame. Tinsli je, pobijajui sve mitove
0 starosti i mentalnim sposobnostima, na prvom mestu od 1954. godine
(tokom ovog perioda izgubio je svega sedam meeva). Nedavno je
pobedio i novog svetskog viceampiona, inuka (Chinook) - u pitanju
je kompjuterski program. Tvrdei da je koristio samo mali deo sposob-
nosti svog mozga za briljantno razmiljanje, Tinsli je pobedio kom-
pjuter koji je mogao da srauna tri miliona poteza u minuti, i koji je
posedovao bazu podataka sa vie od 27 milijardi pozicija!
Paralelno ovom trendu se javlja i rastua popularnost programa
intelektualnih kvizova, kao to su Mozak Britanije i ,,Mastermajnd,
1ustanovljenje nagrada kao to je nagrada organizacije Brain Trust
Mozak godine, iji su najnoviji dobitnici Gari Kasparov za mentalne
igre, ijonofiidi (Chiyonofuji) za podvige u oblasti fizike i Din
Rodenberi (Gene Rodenbery) za rad u oblasti inenjerskih medija.
Olimpijada umnih sportova - Svetski ampionati u pamenju
Nedavna razmatranja Dejvida Livaja (David Levy), koji je postao
poznat 1968. godine po tome to je izazvao kompjutere na ahovski
dvoboj i pobeivao ih tokom 20 godina, pokazala su da postoji zapre-
paujui globalni interes za mentalne sportove. Preko 100 miliona ljudi
igra Monopol i sline igre, dok 200 miliona igra Skrebl i reava ukrtene
rei. ak 60 miliona igra brid, 250 miliona igru dame, a preko 300
miliona ah.
Kao rezultat ovog astronomskog rasta interesovanja 1994. godine je
odran Svetski ampionat u pamenju, skoro u isto vreme kao i prvo
izdanje knjige Mape uma. Mentalne igre e ubudue obuhvatati tak-
mienja u svim formama briljantnog razmiljanja, ukljuujui i sve
glavne mentalne igre, takmienja u pamenju, takmienja u kreativnom
razmiljanju i takmienja u mapiranju uma.
M ENTA L NA PI SM ENOST
Svi ovi trendovi odslikavaju rastui meunarodni poriv prema men-
talnoj pismenosti, koja se definie na sledei nain:
Standardna i numerika pismenost ukljuuju razumevanje azbuke
slova i brojeva i njihovih beskrajnih permutacija i kombinacija.
276 Peti segment: Eudunost
XXIX U stisret briljantnom razmiljanju i mentalna opismenjenom svetu
Mentolno pismenost predslavlja razumevanje azbuke aspekata
biologije i ponaanja mozga, a posebno korteksa, modane
elije, uenja, pamenja i kreativnosti.
Knjiga Mape uma, sa svojim naglaskom na zrakastoj biolokoj i
pojmovnoj arhitekturi mozga, predstavlja uvod u mentalnupismenost,
koncept za koga se nadamo da e imati duboko pozitivne efekte na
linost, porodicu, organizacije, drutva i itavu civilizaciju.
1 Mcntalno opismenjeni pojedinac
U naem istorijskom mentalno nepismenom stanju, mozak poje-
dinca je zarobljen u relativno malom pojmovnom okviru, bez korienja
ak ni najprimarnijih alatki mentalnc pismenosti koje bi mu pomogle
da proiri taj svoj pojmovni okvir. ak su i tradicionalno dobro
obrazovani i pismeni pojedinci znaajno ogranieni injenicom da su
u mogunosti da koriste samo deo biolokih i pojmovnih alatki za
razmiljanje koje su im dostupne.
llustracija koja pokazuje relativmi veliinu mentalnih ekrana'
nepismenih, linearno razmiljajuih i ,,zrakastorazmiljajuih
umova. Petlja automatske samopoholjavajue povratne sprege
hriljantnog mislioca daje ekranu mogunost heskrajnogpoveavanja
U susret brHjantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu XXIX
Uveliavanje spoznaje
Mentalno opismenjen ovek je u stanju da ukljui briljantne sinergi-
stike maine za razmiljanje, kao i da osmisli pojmovne okvire i nove
paradigme beskrajnih mogunosti. Prethodna ilustracija pokazuje ,,men-
talne ekrane nepismenog, linernog i briljantno razmiljajueg uma.
Moe se videti da ovaj poslednji ekran, po prirodi intelektualne maine-
rije koja ga pokree, nastavlja da raste sa beskrajnim mogunostima
veliina i dimenzija. Ono to omoguava veliku intelektualnu slobodu
je petlja automatske samopoboljavajue povratne sprege briljantnog
mislioca, koja odraava inherentnu sposobnost mozga svakog poje-
dinca - jedne zadivljujue energane, kompaktne, efikasne i prelepe, sa
potencijalno beskrajnim horizontima.
Primena principa briljantnog razmiljanja na mozak vam omogu-
ava da se slobodnije kreetc kroz glavne intelektualne aktivnosti
odluivanja, pamenja i kreativnog razmiljanja. Poznavanje arhitek-
ture sopstvenog razmiljanja e vam omoguiti da birate i odluujete
koristei ne samo svesne mentalne procese, ve i parasvesne - te
ogromne kontinente, planete, galaksije i mentalne svemire koji ekaju
da budu istraeni od strane onih koji su mentalno opismenjeni.
Mentalno opismenjeni pojedinac je takoe sposoban da vidi vitalnc
energane memorije i kreativnog razmiljanja onakvim kakve stvarno
jesu: potpuno identini mentalni procesi koji jednostavno zauzimaju
razliito mesto u vremenu. Pamenje je ponovno stvaranje prolosti u
sadanjosti. Kreativnost je projekcija sline mcntalne sinteze iz pro-
losti u budunost. Svesni razvoj memorijc ili kreativnosti pomou
mapa uma automatski osnauje oba procesa.
Najefikasniji nain nakoji pojedinacmoerazviti sposobnosti mentalne
pismenosti i povcati mentalni ekran je da prati uputstva za briljantno
razmiljanje prikazana u poglavlju X (str. 85). Ova uputstva pred-
stavljaju tercn za vebu za razvijanje mentalnih sposobnosti kakve su
koristili veliki umovi (v. poglavlje II, str. 24; i dodatak Beleke velikih
umova - test, str. 293). Upravo je Leonardo da Vini, svakako najvei
svestrani korisnik mentalnih vetina, osmislio etvorodelnu formulu za
razvoj potpuno funkcionalnog, mentalno pismenog mozga, koja savr-
eno odraava data uputstva.
278 Peti segment: Biulunost
XXIX U siisret hriljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu
Principi Leonarda da Vinija za razvoj mentalno pismenog uma
1 Prouavaj nauku umetnosti.
2 Prouavaj umetnost nauke.
3 Razvijaj ula - naroito naui kako da g/eda.
4 Shvati da j e sve povezano jedno sa drugim.
Reeno savremenim jezikom mapiranja uma, da Vini je pojedincu
rekao siedee:
Razvij sve svoje kortikalne vetine, razvij itav spektar primajuih
mehanizama svog mozga i shvati da mozak f mkcionie sinergistiki i
da prestavlja beskrajnu i b/istavu asocijativnu mainu u blistavom
univerzumu.
Primenjujui vodea naela mapiranja uma i da Vinijeve zakone,
mozak moe da razvije svoj sopstveni izraz, istraujui nesanjane
domene. Kao to je profesor Pjotr Anokin nastavio, nakon citata iz
prvog poglavlja ove knjige (str. 15):
Nema nitijednog oveka, ni u prolosti ni u sadanjosti, koji j e
barem iz da/jine istraio celokupni potencijal mozga. Mi prema
tome neprihvatamo nikakva ogranienjapotencija/a Ijudskog moz-
ga - on j e beskrajan!
2 Mentalno opismenjena porodica
U mentalno opismenjenoj porodici naglasak e biti na razvoju,
komunikaciji, uenju, kreativnosti i ljubavi, i u tom kontekstu e svaki
lan porodice razumeti i negovati udesne, blistave i neopisivo kom-
pleksne individue - ostale lanove svoje porodice. Kao to je Don
Rejder Plat (J ohn Rader Plat) rekao:
Ako bi ova osobina kompleksnosti nekako mogla biti transfor-
misana u vidljivu svetlost tako dapostanejasno dostupna naim u/ima,
bio/oki svet bi postao hodajue polje svet/osti u poreenju sa fizikim
svetom. Sunce bi sa svojim ve/ikim erupcijama iezlo do b/ede jed-
nostavnosti uporeenju sa ruinim grmom, kina glista bi bilasvetionik,
pas bi bio gradsvet/osti, a Ijudska bia bi se isticala kao b/jetava sunca
Peti segment: BuJunost 279
U susret briljantnom razmiljanjti i inentalno opismenjenom svetu XXIX
kompleksnosti, koja isijavaju eksplozije znaenja jedni drugima kroz
gluvu no fizikog sveta koji se nalazi izmeu njih. Ozledili bismo oi
jedni drugima. Pogledajte u oreole na glavama svojih retkih i kom-
pleksnih saputnika.
Zar nije tako?
Tako je.
3 Mentalno opismenjena organizacija
Nadamo se da e u budunosti Mentalno opismenjena organizacija,
bilo da je to klub, kola, univerzitet ili poslovna organizacija, biti viena
u kontekstu proirene porodice, voena istim principima, razumevanjem
i vizijama.
Ve smo, u ranim devedesetim, poeli da uviamo prve dramatine
znake. Organizacija TheBrain Trust, meunarodnadobrotvoma organi-
zacija za sve one koji ele da naue kako da koriste svoj mozak,
osnovalaje klubove pod imenom Upotrebitesvojuglavuu deset razlii-
tih zemalja, i poela da objavljuje magazin pod nazivom Upotrebite
svoju glavu - Synapsia, meunarodni umal kluba Upotrebite svoju
glavu.
Sve je vei broj nastavnika i uenika u kolama koji su ukljueni u
mentalno opismenjavanje, a u Itonu, uvenoj engleskoj dravnoj koli,
kolski Klub mozgova (Brain Club) u svojoj prvoj godini postojanja
ve ima 300 lanova! (V. str. 287, gore.)
U meuvremenu, studenti Univerziteta Durham, koje predvodi Dejms
Li (J ames Lee), formirali su klub posveen promovisanju mentalne
pismenosti i uspostavili mreu kroz itav sistem engleskih univerziteta.
U svetu biznisa se, takoe, trend prema mentalnoj pismenosti ubr-
zava. Osim brojnih primera, navedenih u poglavljima XXV (str. 230),
XXVI (str. 243) i XXVII (str. 250), i pisci i mislioci iz poslovnog sveta
podjednako dolaze do istih zakljuaka. Piter Draker (Peter Drucker) je,
u svojoj knjizi Inovacije i preduzetnitvo, predvideo da e menader
budunosti biti jednostavno vodi za uenje, dok je Don Nejzbit, u
knjizi Megatrendovi 2000, dao prikaz deset trendova za ljudsku rasu u
pribliavanju novom milenijumu, identifikujui metatrend koji lei u
osnovi svih megatrendova: Nauiti kako uiti, o tome se samo radt.
Videti poglavlje XXVI (str. 262).
280 Peti segment: Budunost
Kompletna mapa uma Uloga voe" firme EDS (v. str. 253-254)
M l N D A 1 A P
' R O t 0 ? C H A M P I O H
Mapa uma koju je uradio Tomas H. aper, iz nemake firme Associafion
Infemafional Managemenf, o ukljuivanju efikasnog upravljanja vremenom u
ivotu pojedinca (v. sfr. 254)
Mapa uma koju je uradio B. H. Li iz firme B. H. Lee & Company,
Accountants, o razvoju, opasnostima i ekspanziji poslovne prakse (v. str. 255)
282 Peti segment: Biulunost
Mopo uma koju je uradio an-Lik Kastnerza 4-dnevni kurs obuke (v. str. 266)
284
Prirodna arhitelctonika: slika 30
Peti segment: Budunost
GORE LEVO: Kompjuterski meni programa Mind Map Plus.
GORE DESNO: Zumirani deo kompjuterske mape uma. DOLE LEVO: J edna od
grana prikazane kompjuterske mape uma ureena tako da i sama
predsfavlja centar. DOLE DESNO: J edna od grana prikazane kompjuterske
mape uma predstavljena kao posebna mapa uma.
286 Peti segment: Builunost
Mapa uma autora Donatana Montegjua (J onathan Montagu) sa Iton
koleda, koja prikazuje vikend posveen seminaru (v. str. 280)
Mapa uma koju je uradio eik Talib, koja prikazuje plan za mentalno
opismenjenavanje drutva (v. str. 289)
288
Prirodno orhitektonika: slika 31
Peti segment: Biufunost
XXIX U sitsret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu
Skoro identinu izjavu dao je Alvin Tofler (Alvin Toffler) (autor
knjige ok budunosti), u svojoj novoj knjizi Promena snaga, rekavi:
Nepismenima se nee smatrati oni koji ne znaju da itaju, ve oni koji
ne znaju kako da ue.
4 Mentalno opismenjeno drrntvo
Sa porastom broja mentalno opismenjenih pojedinaca, porodica i or-
ganizacija, uskoro emo doekati i osvit mentalno opismenjenih drutava.
Uviajui znaaj ovog trenda i njegovih implikacija, Senat Sjedinjenih
drava je nedavno proglasio devedesete godine dekadom mozga,
navodei sledee:
Odlukom Senata i Predstavnikog doma Sjedinjenih amerikih
drava, Kongresproglaava da j e dekada kojapoinje l.januara 1990.
godine oznaena kao dekada mozga , a da j e predsednik Sjedinjenih
drava autorizovan i zamoljen da donese proklamaciju kojom poziva
sve zvaninike i narod Sjedinjenih drava da ovu dekadu proprate
odgovarajuim programima i aktivnostima.
Ova inicijativa ve pokazuje znaajne efekte. Osim ohrabrujuih
daljih istraivanja i prouavanja mozga, kompanije kao to je EDS su
inicirale programe Nadmaivanje obrazovanja koji promoviu men-
talnu pismenost. Takoe smo bili svedoci i lansiranja programa Obra-
zovanje 2 0 0 0 , koji traga za novim nainima razumevanja sposobnosti
mozga za uenje, uspostavljajui programe doivotnog uenja irom
zemlje i istraujui budue potrebe kola. Pored toga, stvara se i jedna
intelektualna klima u okviru koje se mozak sve ee pojavljuje u
programima radija i televizije, kao i u svim ostalim medijima.
Drutva podjednako razmatraju i generalnu pokretaku snagu de-
kade mozga, kao i posebne inicijative, kao to je inicijativa pokrenuta
u Venecueli postavljanjem ministra za razvoj Ijudske inteligencije.
Mapa uma na strani 287, koju je uradio eik Talib (Talib), arapski
filozof i mislilac, razmatra plan za razvoj mentalno opismenjenog
drutva. Pokazujui svoju pan-lingvistiku prirodu, mapa uma obu-
hvata stabilizirajue korene obrazovanja, ekonomije i politike, a takoe
ukljuuje i druge znaajne faktore u poljoprivrei, uslunim delatnostima,
pogonskim mehanizmima, industriji, komunikacijama i marketingu.
Na desnoj strani mape istaknutaje informaciona tehnologija, zbog
svoje sve znaajnije uloge u nainima sprovoenja komunikacija i
il susret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu XXIX
biznisa u savremenim drutvima. Na levoj strani mape je grana obra-
zovanje, koja pokazuje dva oka sa kapama koja se meusobno posmatraju.
Kao to eik Talib kae:
Ovo j e snaan opis potrebe za edukacijom edukatora. Taj zadatak
j e bio zapostavljen u mnogim zemljama koje su previdele njegov og-
romni znaaj. Dobar plan se moe smatrati uspenim jedino ukoliko se
moe menjati u bilo kojoj fazi. Prema tome, plan mora biti fleksibilan i
dinamian; mora biti iv.
J edna od interesantnih stvari u vezi sa ovom mapom uma je to to
je, tokom ranih faza, jedna mlada konobarica bacilapogled na nju i, na
pitanje ta misli da je videla, odgovorila: ,,To je slikao stvaranju boljeg
sveta. Ona nije poznavala arapski jezik, niti je unapred znala o emu
se radi. Ovo predstavlja jasan i ivopisan primer uspenosti mape uma
kao osnovnog sredstva komunikacije, kao i znaaja primene istra-
ivanja funkcija Ijudskog mozga.
5 Mentalno opismenjena civilizacija
Od razvitka opismenjenog drutva samo je jedan korak do razvitka
mentalno opismenjene civilizacije. Sa eksplozijom briljantnog raz-
miljanja posredstvom kompjutera, satelita i medijskih mrea, pre-
duzeli smo prve korake prema globalnoj informacijskoj strukturi, koja
poinje da nalikuje srukturi embrionalnog mozga. Na taj nain vizija
planete, na kojoj e komunikacija i razumevanje postati bri i sloeniji,
aujedno i pristupaniji i razumljiviji, postaje sve verovatnija. Poinje-
mo da se kreemo ka realizaciji vizije filozofa Olafa Stepldona (Olaf
Stapledon), koju je dao u Tvorcu zvezda, o globalnom mozgu kroz nekih
etiri miliona godina:
U istinskom rasnom iskustvu razgranati sistem koji obuhvata
itavu planetu i ukljuuje milione miliona mozgova rase, postaje fizika
osnova rasne linosti. Jedinka otkriva da j e otelovorena u svim telima
rase. U samo jednom opaanju naslauje se svim telesnim kontaktima,
uljuujuu i uzajamne zagrljaje svih Ijubavnika. Kroz mirijadu* stopala
svih mukaraca i ena obuhvata svoj svet jednim potezom. Vidi svim
oima i obuhvata jednim pogledom sva vidna polja. Tako opaa u trenu
i u kontinuumu, tu arenu sferu, itavu povrinu planete.
* Mirijada (Gr.), bezbrojno mnotvo, prim. prev.
290 Peti segment: Budunost
XXIX U susret briljantnom razmiljanju i mentalno opismenjenom svetu
Ali ne samo tako.
Sada stoji iznad grupnih umova kao to oni stoje iznad jedinki.
Posmatra ih kao to bi neko prouavao ive elije svog sopstvenog
mozga; premda sa istini rezervisanim interesovanjem nekog ko posmara
mravinjak; a opet kao neko zanesen udnim i razliitim putevima svojih
drugova; ipak najvie kao umetnik koji nema drugih misli osim onih o
svojoj viziji i njenom ovaploenju.
Na rasni nain ovek shvata sve stvari astronomski. Svim oima i
svim opservatorijama posmatra svoj putujui svet i viri van u svemir.
Obazirui se na solarni sistem simultano sa obe ivice svog sveta, opaa
planete i sunce stereoskopski, iako binokularnim vidom. I dalje, opa-
eno sada obuhvata nejedan trenutak ve beskrajni period.
Da li jc mogue da mi barem zaponemo sa pribliavanjem ovakvoj
mentalno opismenjenoj budunosti? Knjiga Mape uma sugerie da
jeste.
BRI L .I A NTNO RA ZM I L J A NJ E - BL I STAVA BUDUNOST
U cilju razmatranja svih mogunosti, neophodno je da se smesta
vratimo iz kosmosa u korteks, i da istraimo svetionike nade Rejdera
Plata u zbrci obeshrabrujuih vesti o ekonomiji, zagaivanju i optem
globalnom stanju. Ukoliko elimo da postigncmo potpuno razumevanje
svoje trenutne situacije i realniju interpretaciju svoje budunosti, neop-
hodno je da pogledamo vrlo paljivo u jedini faktor koji vrlo dramatino
utie na sve budue mogunosti. Presudni faktor nije opte okmenje,
niti su to teorije ekonomije ili psihologije, niti ak osnovna agresivnost
oveanstva ni nepovratna plima istorije. Glavni, skoro zasleplju-
jue oigledan faktor je upravo faktor koji je bio i predmet ove knjige,
a koji u velikoj meri belei, kontrolie i usmerava ostatak jednaine:
briljantno razmiljajui ljudski mozak.
U naem sve veem razumevanju ovog neverovatno sloenog i
misterioznog organa, u naem sve veem razumevanju porodice o-
veanstva - nas samih i naih briljantnih ljudskih srodnika - i u naem
sve veem razumevanju meusobne povezanosti i relativnosti svih
stvari, lei naa nada za budunost.
Moe biti tako.
I neka bude tako!
Dodatak
Belekeveli ki h umo vatest
U dodatku ete nai 17 beleaka velikih mislilaca iz oblasti politike,
vojnih nauka, arhitckture, umetnosti, poezije, nauke i knjicvnosti.
Belekc pokazuju da je za naprednu inteligenciju sasvim prirodno
da koristi vic od prosenog spektra kortikalnih vetina. Beleke koje
smo ukljuili, za vau informaciju i zabavu, su u vidu testa. Sugeriemo
vam da ih pregledate i da pokuate da identifikujete koji je veliki
mislilac napravio koju beieku. U vreme pripreme za tampu, najvei
broj pogodaka na ovom testu je bio 7 od 17!
Beleke velikog uma" (A)
293
Beleke velikih umova - tesf Dodatak
7L Ox ~* * // d~^ 1*0%*^ *iw
ea++ U H*+ f X ^ { ^ A O U ^ .
* 2 .
Deleke velikog umo" (B)
Beleke velikog uma" (C)
294
Dodatak Beleke velikih umova - test
Beleke velikog uma" (D)
t*
W*a
u !->$>>i\
Wo,, >'u'4* A . . u. ,T
295
Be/eke velikih umova - lest Dodatak
iu
'
r *
i4r
r
wfr
* :
f
s
fN|f|
* ^V
r
fw
;-y
f
Lttr
/*-.
v -
#j4
*VJ
7*
L;
4 B C 7' Z*4- A
f ^ *& ' Tf' *f~ y ^ Jf il
Jl C$ P1*?"
f(.. *-.* 'e i*f t**f. J K H * '* 8
rJ if*J f i ' $*4 *h i'A .** I *A r * S T ' * *
f f f y t jUujptjr' 'm*1 * . kjfav* **y*f *'*% ** U'A
^ /<*r**f&** & u - Slm. . *%*&
f*r t r f t-Crfi- '** %j.***Jf y t ? / <v^ *;'* J '
tu .tt.jL tf jL & *m* >v~pr . |i + / $ > *'" ' +*'
h Aw^>- *yp-**U-',>$*M jP- tf1f * f / hr
%'fU-^H ** +ri*jL ye (**? *** fy*tttJ-S'. i~-C'tL
H <*fh'Lb~ uC'UtJ^f*, >f }<?***> *
X r,hf; h k & * '?. / **
^^9 yW6r
**? *"*?** ^ u * .-j *\
v p- ~/>**/'f ' 0j } 7
f '%<>** a mJ * (H ^ ' * 7
V < V ^ *< ^ J ~ < & * * r S i / t u r * v i - S A # >i V * f ~
r+* f o t * ? f 0 M t r * . t j /* y ^ " & /y pO^Pvt * ,/'
/ p f * f * * ' f t i / < * / f f f i - M f - & - &,, A / t J & r ~
r i '* htt* . * f J C * * +/ / i 5 n * L j!l t y ' y J K & J * J V *. *<*!
^rfe^'&S r*H & t*Mp> fjr yZ**'$**.* ** **
/ j fs- j b & *j j* /N * ' J*Ut. *>t /-*-+ :
* n - A j * * r > b ^ L * ' ^ '
f ^ J v * f t f j f v * . t * * f - / w . - A
l'f ~/rf.+& & **/& <- ' <-*/**j nt./
l & > y & * * / 9 ~ f ~ + t * * / & - -
Beleke velikog uma" (E)
296
Dodatak Beleke velikih ttmova tesl
Beleke velikog uma" (F) Beleke velikog uma" (G)
Beleke velikog uma" (H)
297
Beleke ve/ikih umovci - test
Dodatak
< D ustss , a
Ua \ j u m A
lnt-*rUA*-A
'lfi"
\ %/***
. tetrn.jt'f* . J
t l J
- f M . M
l*, I*vj
<w* *
Beleke velikog uma" (I)
Beleke velikog uma" (J )
298
Dodatak Releke velikih umova - test
Beleke velikog uma" (K)
W tfAst
t/trt
Beleke velikog uma" (L)
299
Beleke velikih umova - test Dodatak
\X-' .*#> 1h>4s/&
. * -<04^ * J f ~ * >+-* %&>* V<
<=- . -. Y' j**^ j. _
J , * , .
-.............-.---r -- ? / < , -*' , t/, J
;M t VKA. f --' 7!*-."..:.-'; 'i -'-Xi_
.!.,3-^Vf
iiffl -
JtSJf!** 1 ; ji . J|P%| _____
A & 4. Maaz* \ ' ,,r^
:fc- ...
- f - 4,1
\ <jhri^M5^
dUHgi -4U4**4 ^ jfe'l
K Ô , . _-> - v : -
:,.*. . ._.. '. .. fimiMf-Pf |.,mA.- 4- G , /gi
"Mn,-; ,-. , 'f
,*%. ; ;' ,
k-.'-t .* v - '' f
j,, j . - .--
v-, . ',.:-, * '"'.-
; , -,. ,,,.. i -"''

i * **' * *-
, .c'- -
1
11 -- , -- -,
' &-*- *.
' _
<1*
;A-#_J :
Beleke velikog uma" (M)
t jrml*|>*a * Ww,
Sittfsi-Ts.
Beleke velikog uma" (N)
300
Dodatcik Beleke velikih nmova - test
Beleke velikog uma" (O)
Beleke velikog uma" (P)
301
Beleke velikih umova - tesl Dodatak
A * > a . * * s L ^
t~% f c ^% . r z z
t Q * /
t^ Z C L f h j L
L / u O
Beleke velikog uma" (Q)
302
Dodatak Beleke velikih nmova - test
ODGOV ORI NA T EST
s l i k e PRI RODNE A RHI TEK TONTK E
str.
33 prirodna arhitektonika, slika 1
*
Nebula
34 prirodna arhitektonika, slika 2 Tobolac drvo, Namibija
35 prirodna arhitektonika, slika 3 Munja
36 prirodna arhitektonika, slika 4 Molekul insulina
37 prirodna arhitektonika, slika 5 Ilaos probija red (kompjuter-
ska grafika: eksponent Ljapu-
nova za logistiku jednainu sa
parametrom koji varira u sek-
venci AABABABAABABAB...
A: apscisa; B: ordinata. Naran-
dasta figura u prvom planu
prikazuje periodicitet, dok pla-
va pozadina prikazuje haos)
38 prirodna arhitektonika, slika 6: Fotomikrografija jedne dijatome
39 prirodna arhitektonika, slika 7: List testeraste palme
40 prirodna arhitektonika, slika 8: Glava semenke maslaka
74 prirodna arhitektonika, slika 9: Koral gorgonija
75 prirodna arhitektonika, slika 10: Ljutura pua volaka
76 prirodna arhitektonika, slika 11: Sedmokrila ptica (kompjuter-
ska grafika: atraktant haosa do-
bijen iteracijom taaka na ravni.
Take haotino lutaju na ovoj
figuri; samo vrlo veliki broj ta-
aka nam dozvoljava da raspo-
znajemo ureene strukture)
77 prirodna arhitektonika, slika 12: Oroena paukova mrea
78 prirodna arhitektonika, slika 13: Rairen rep mujaka pauna
113 prirodna arhitektonika, slika 14: Koral gorgonija
Astr. maglina. (prim. prev.)
303
Beleke velikih umova - test Dodatak
114 prirodna arhitektonika, slika 15: Plastini odlivak krvnih sudova
koji snabdevaju mozak
115 prirodna arhitektonika, slika 16: Morski crvi
119 prirodna arhitektonika, slika 17: Snegom pokriveno drvo
120 prirodna arhitektonika, slika 18: Fotomikrografija kristala
dekstroze
120 prirodna arhitektonika, slika 19: Kolonija morskih anemona
153 prirodna arhitektonika, slika 20: Hrastovo drvo zimi
160 prirodna arhitektonika, slika 21: Semepaviti
193 prirodna arhitektonika, slika 22: Svetlo na kraju tunela (komp-
juterska grafika: biomatemati-
ka simulacija halucinacije koja
se deava u uslovima bliskim
klinikoj smrti ili indukovanim^
drogama. Lavirintna Turingova
struktura se razvija u vizuelnom
kortesu, koji zbog retinokorti-
kalne mape stvara ovu sliku)
196 prirodna arhitektonika, slika 23: Pomraenje sunca
200 prirodna arhitektonika, slika 24: Elektronska mikrografija kuka-
stog ploda broike
rodna arhitektonika, slika 25: Kine kapi na liu vujeg boba
rodna arhitektonika, slika 26: Kristali leda na prozoru
rodna arhitektonika, slika 27: Bodlje kaktusa u krupnom planu
rodna arhitektonika, slika 28: Kristali tartarne kiseline
rodna arhitektonika, slika 29: Aero-snimak delte reke Kolorado
t rodna arhitektonika, slika 30: Eletronska mirografija poleno-
vih zmaca nevena
288 prirodna arhitektonika, slika 31: Fotomikrografija dijatome
* A. M. Turing (1912-1954.), engleski matematiar; Turingova maina - hipo-
tetina raunska maina koja ima beskrajnu mogunost skladitenja inf'ormacija.
(prim. prev.)
233 pr
239 pr
257 pr
258 pr
281 pr
284 nr
304
Dodatak Beleke velikih umova test
ODGOV ORI NA T EST
BEL EK E V EL I K I H UMOV A
Beleke velikog uma 1:
Beleke velikog uma 2:
Beleke velikog uma A:
Beleke velikog uma B:
Beleke velikog uma C:
Beleke velikog uma D:
Beleke velikog uma E:
Beleke velikog uma F:
Beleke velikog uma G:
Beleke velikog uma H:
Beleke velikog uma I:
Beleke velikog uma J :
Beleke velikog uma K:
* panski Plavo i Bclo. (prim. prev.)
Pablo Pikaso: stranica iz mko-
*
pisa Asul y Blanco , 1894
Leonardo da Vini: crte
Isak Njutn: autografska skica
rejlektujueg teleskopa
Albert Ajntajn: dijagram kao
odgovor na pitanje jedne uenice
Tomas Edison: crte sijalice iz
belenice za 1880. godinu
Leonardo da Vini: crtepado-
brana i krila maine za letenje
Isak Njutn: pismo Oldenburgu
od 6.2.1671., u kome opisuje
eksperiment sa svetlou
Mikelanelo: studija anatom-
skih proporcija
Betoven: strana iz Knjiga raz-
govora (1819), korienih za
razgovore sa posetiocima
Dems Dojs: crte Leopolda
Bluma, iz Ulisa , 1920
Vinsent van Gog: pismo Emilu
Bernaru, Arl,jun 1888
Kristifor Kolumbo: skicirana
mapa osti'va Hispaniola, iz brod-
skog dnevnika sa putovanja bro-
dom Santa Maria
Vilijam Blejk: ,,Jagnje izzbir-
ke Pesme nevinosti
305
Beleke velikih umova test Dodatak
Beleke velikog uma L:
Beleke velikog uma M:
Beleke velikog uma N:
Beleke velikog uma O:
Beleke velikog uma P:
Beleke velikog uma Q:
Leonardo da Vini: muzika no-
tacija
Valter H. Bretejn (Walter H.
Brattain): Laboratorijska bele-
nica dobitnika Nobelove nagra-
de, sa belekom o otkriu tran-
zistorskog efekta, 23.12.1947
Mark Tven: autoportret, 1874
Vilijam Blejk: ,,Njutn (detalj)
Don Kenedi: vrljotine,
2.7.1964.
arls Darvin: crte drveta evo-
lucije
306
Bi bli o graf i ja
Aiken, E.G., Thomas, G.S., Shennum, VV.A. Memory for a lecture: Effects
of notes, lecture rate, and information density. Journal of Educational Psy-
choIogy 67 (3), 439-44, 1975.
Anderson, J .R. Cognitive Psychology and Its Implications. Second edition.
New York: W.H. Freeman & Co., 1985.
Anderson, J .R. Retrieval of propositional information fromlong-term me-
mory. Cognitive Psychology 6, 451-74, 1974.
Anokhin, P.K. The Forming of natural and artificial intelligence. Impact of
Science on Society, Vol. XXIII3, 1973.
Ashcraft, M.H. Human memory and cognition. Glenvievv, Illinois: Scott,
Foresman & Co., 1989.
Atkinson, Riehard C., i Shiffrin, Richard M. The Control of Short-term
Memory Scientific American, August, 1971.
Baddeley, Alan D. The PsychoIogy of Memory. New York: Harper & Row.
1976.
Bever, T. i Chiarello, R. Cerebral dominance in musicians and non-musi-
cians. Science 185, 137-9, 1974.
Bloch, Michael. lmproving Mental Performance biographical notes. Los
Angeles: Tel/Syn 1990.
Borges, J orge Luis. Fictions (especially Funes, the Memorious). London:
Weindenfeld &Nicolson, 1962.
Bourne, L.E., J r., Dominowski, R.L., Loftus, E.F., i Healy, A.F. Cognitive
Processes. Eng!ewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall Inc., 1986.
Bower, G.H., i Hilgard, E.R. Theories of Learning. Englewood Cliffs, NJ:
Prentice-Hall Inc., 1981.
Bower, G.H., Clark, M.C., Lesgold, A.M., Winyeny, D. Hierarchical re-
trieval schemes inrecall ofcategoriyedword lists. JournalofVerbalLearning
and Verbal Behavior 8, 322-43, 1969.
Breznity, Z. Reducingthe gap in reading performance between Israeli lower-
and middle-class first-grade pupils, Journal ofPsychology 121 (5), 491-501,
1988.
Brown, Mark. Memory Matters. Newton Abbot: David & Charles, 1977.
Brown, R., i McNeil, D. The Tip-of-the-Tongue Phenomenon. Journal of
Verbal Learning and Verbal Behavior 5, 325-37.
Bugelski, B.R., Kidd, E., Segmen, J . lmage as a mediator in one-trial
paired-associate learning, Journal of Experimental Psychology 76, 69-73,
1968.
Buzan, Tony. Harnessing the ParaBrain. London: Wyvem Business Books,
1988.
307
Buzan, Tony. Make the Most o/Your Mind. Cambridge; Colt Books, 1977.
London: Pan, 1981.
Buzan, Tony. Speed and Range Reading. Nevvton Abbot: David & Charles,
1989.
Buzan, Tony. Use Your Head. London: BBC, 1974. Also published as Use
Both Sides ofYour Brain. New York: E.P. Dutton, Viking Penguin NAL, 1990.
Buzan, Tony. Usevour Memory. London: BBC, 1986. Also published as Use
Your Perfect Memorv. New York: E.P. Dutton, 1984. Viking Penguin NAL,
1990.
Buzan, Tony. The Brain User's Guide. New York: E.P. Dutton, 1983. Viking
PenguinNAL, 1990.
Carew, T.J ., Hawkins, R.D., i Kandel, E.R. Differential classical condition-
ing of a defensive withdrawal reflex in Aplysia Califomica, Science 219,
397-400,1983.
Catron, R.M., i Wingenbach, N. Developing the potential of the gifted
reader. Theory into practice, 25 (2), 134-140, 1986.
Cooper, L.A., i Shepard, R.N. Chronometric studies ofthe rotation of mental
images. In Chase, W.G. (Ed.) Visual Information Processing. New York:
Academic Press, 1973.
Daehler, M.W., i Bukatko, D. Cognitive Development. New York: Alfred A.
Knopf, 1985.
Domjan, M. i Burkhard, B. The Principles of Learning and Behavior.
Monterey, Cal.: Brooks/Cole Publishing Co., 1982
Dryden, Gordon i Vos, J eanette (Ed.). The Learning Revolution. Califomia;
Jalmar Press, 1993.
Edwards, B. Drawing on the Right Side of the Brain. Los Angeles: J. P.
Tarcher, 1979.
Eich, J ., VVeingartner, H., Stillman, R.C., i Gillin, J .C. State-dependent
accessibility of retrieval cues in the retention of a categorized list. Journal of
Verbal Learning and Verbal Behaviour 14, 408-17, 1975.
Erickson, T.C. Spread of epileptic discharge, Archives of Neurology and
Psychiatry 43, 429-452, 1940.
Fantino, E., i Logan, C.A. The Experimental Analysis of Behavior: A Bio-
logical Perspective. San Francisco; W.H. Freeman &Co., 1979.
Frase, L.T., i Schwartz, B.J . EfTect of question production and answering on
prose recall, Journal of Educational Psychology 67 (5), 628-35, 1975.
Freidman, A., i Polson, M. Hemispheres as independent resource systems:
Limited-capacity processing and cerebral specialisation, Journal of Experi-
mental Psychology: Human Perception andPerformance 7, 1031 -58, 1981.
Gawain, S. Creative Visualization. Toronto: Bantam Books, 1978.
Gazzaniga, M. Right hemisphere language following brain bisection: A
20-year perspective. American Psychologist 38 (5), 525-37, 1983.
Gazzaniga, M. MindMatters. Boston: Houghton Mitflin Co., 1988.
308
Gazzaniga, M. The Social Brain. New York: Basic Books Inc., 1985.
Gazzaniga, M. i DeDoux, J .E. ThelntegratedMind. Ne\v York: Plenum Press,
1978.
Gelb, Michael. Present Yourself. London: Aurum Press, 1988.
Gelb, Michael, Buzan, Tony. Lessons from theArt ofJuggling. USA; Crovvn
Harmony 1994.
Glass, A.L., HoIyoak, K.J . Cognition. New York: Random House, 1986.
Godden, D.R., i Baddelej, A.D. Context-dependent memory in two natural
environments: On land and under water, British Journal of Psychology 66,
325-31,1975.
Good, T.L., i Brophy, J .E. EducationalPsvchologv. New York: Holt, Rinehart
and Winston, 1980.
Greene, R.L. A common basis for recency efTects in immediate and delayed
recall, Journal of Experimental Psvchology: Learning, Memory and Cogni-
tion 12 (3), 413-18, 1986.
Grof, S. Beyondthe Brain: Birth, Death, and Transcendence in Psychotherapy.
New York: State University of New York Press, 1985.
Haber, Ralph N. How We Remember What We See. Scientific American,
105, May 1970.
Halpern, D.F. Thought andKnowledge: An Introduction to Critical Thinking.
Hillsdale, NJ: Erlbaum, 1984.
Hampton-Turner, C. Maps of the Mind. New York: Collier Books, 1981.
Hearst, E. The First Century of Experimental Psychology. Hillsdale, NJ:
Lawrence Erlbaum Associates, 1979.
Hellige, J . Interhemispheric interaction: Models, paradigms and recent find-
ings. In D. Ottoson (Ed.) Duality and unity of the hrain: Unifiedfunctioning
andspecialization of the hemispheres. London: Macmillan Press Ltd., 1987.
Hirst, W. Improving Memory. In M. Gazzaniga (Ed.) Perspecitves in mem-
ory research. Cambridge, Mass.: The MIT Press, 1988.
Hooper, J ., Teresi, D. The Three-pound Universe. New York: Dell Publishing
Co. Inc., 1986.
Howe, M.J .A. Using Students Notes to Examine the Role of the Individual
Leamer in Acquiring Meaningful Subject Matter. Journal of Educational
Reseach 64, 61-3.
Hunt, E., i Love, T. How Good Can Memory Be? in A.W. Melton and E.
Martin (Eds.) Coding Processes in Human Memory. Washington DC: Win-
ston/Wiley, 1972.
Hunter, I.M.L. And exceptional memory. British JournalofPsycho!ogy 68,
155-64,1977.
Kandel, E.R., i Schwartz, J .H. Molecular biology of leaming: Modulation
of transmitter release. Science 218,433-43, 1982.
Keyes, Daniel. The Minds ofBilly Milligan. New York: Random House, 1981.
309
Kimble, D.P. Biological Psychology. New York: Holt, Rinehart and Winston
Inc., 1988.
Kinsbourne, M., Cook, J . Generalized and lateralized eftects of concurrent
verbalization on a unimanual skill, Quarterly Journal of Experimental Psy-
chology23, 341-5, 1971.
Korn, E.R. The use ofaltered states of consciousness and imagery in physical
and pain rehabilitation, Journal of Mental Imagery 7 910, 25-34, 1983.
KossIyn, S.M. Ghosts in the Mind's Machine. Nevv York: W.W. Norton & Co.,
1983.
Kosslyn, S.M. Imagery in Leaming. In M. Gazzaniga (Ed.) Perspectives in
Memory Research. Cambridge, Mass.: The MIT Press, 1988.
KossIyn, S.M., Ball, R.M., Reiser, B.J . Visual images preserve metric spatial
information: Evidence fromstudies of image scanning, Journal ofExperimen-
tal Psychology: Human Perception and Performance 4, 47-60, 1978.
LeBerge, S. LucidDreaming. Ncvv York; Ballantine Books, 1985.
LaPorte, R.E., Nath, R. Role of performance goals in prose learning.
Journal of Educational Psychology, 68, 260-4, 1976.
Leeds, R., Wedner, E., Bloch, B. What to say when: A guide to more effective
communication. Dubuque, lovva: Wm. C. Brovvn Co. Publishers, 1988.
Loftus, E.F. Eyewitness Testimony. Cambridge, Mass.: Harvard University
Press, 1979.
Loftus, E.F., Zanni, G. Eyewitness testimony: The influence of vvording of
a question. Bulletin of the Psychonomic Society 5, 86-8, 1975.
Luria, A.R. The Mind of a Mnemonist. London: Jonathan Cape, 1969.
Madigan, S.A. Interserial repetition and coding processes in free recall.
Journal ofVerhal Learning and Verbal Behavior 8, 828-35, 1969.
Matlin, VV.M. Cognition. New York: Holt, Rinehart & Winston Inc., 1989.
Mayer, R.E. Thinking, problem solving, cognition. Nevv York: W.H. Freeman
&Co., 1983.
Mendak, P.A. Reading and the Art of Guessing. Reading World 22 (4),
346-51, May 1983.
Miller, G.A. The magical number seven, plus or minus two: Some limits on
our capacity for processing information. Psychological Review 63, 81-97,
1956.
Miller,VV.H. ReadingDiagnosisKit. West Nyack, NY: The Centre for Applied
Research in Education, 1978.
Neisser, U. Memory Observed: Remembering in Natural Contexts. San Fran-
cisco: W.H. Freeman & Co., 1982.
Nelson, T.O. Savings and forgetting fromlong-term memory. Journal of
Verbal Learning and Verbal Behavior 10, 568-76, 1971.
North, Vanda (with Tony Buzan). Get Ahead. UK; B.C. Publications, 1993.
Ornstein, R. The Psychology of Consciousness. New York: Harcourt Brace
Jovanovich, 1977.
310
Paivio, A. Eftects of imagery instructions and c^ncreteness of memory pegs
in a mnemonic system, Proceedings of the 76*' Annual Convention of the
American Psychological Association, 77-8, 1968.
Paivio, A. Imagery and Verbal Processes. New York: Holt, Rinehart &
Winston Inc., 1971.
Penfield, W., Perot, P. The Brains Record of Auditory and Visual Experi-
ence: A Final Summary and Discussion. Brain 86, 595-702.
Penfield, W., Roberts, L. Speech and Brain-Mechanisms. Princeton, NJ:
Princeton University Press, 1959.
Penry, J . Looking at Faces and Rememhering Them: A Guide to Facial
Identification. London: Elek Books, 1971.
Recht, D.R. Lesiie, L. Effect of prior knovvledge on good and poor readers
memory of text. Journal of Educational PsychoIogy 80 (1), 16-20, 1988.
Reid, G. Accelerated learning: Technical training can be fun. Training and
Development Journal 39 (9), 24-7, 1985.
Reystak, R.M. The Mind. Toronto: Bantam Books, 1988.
Rickards, J .P., DiVesta, F.J . Journal of Educational Psychology 66 (3),
354-62,1974.
Robcrtson-Tchabo, E.A., Hausman, C.P., Arenberg, D. A classical mne-
monic for older learners: A trip that works! In K.W. Scaie and J. Geiwitz
(Eds.) Adult development and aging. Boston: Little, Brown & Co., 1982.
Robinson, A.D. What you see is what you get. Training and Development
Journal 38 (5), 34-9, 1984.
Rogers, T.B., Kuiper, N.A., Kirker, W.S. Self-reference and the encoding of
personal information. Journal of Personality and Social Psychology 35,
677-88,1977.
Rosenfield, I. The Invention of Memory: A New View of the Brain. New York:
Basic Books Inc., 1988.
Rossi, E.L. The Psychobiology of Mind-Body Healing: New Concepts of
Therapeutic Hypnosis. New York: W.W Norton & Co., 1986.
Ruger, H.A., Bussenius, C.E. Memory. New York: Teachers College Press,
1913.
Russell, Peter. TheBrain Book. London: Routledge & Kegan paul, 1979.
Schachter, S., Singer, J .E. Cognitive, social and physiological determinants
of emotional state. Psychological Review 69, 377-99. 1962.
Schaie, K.W., Geiwitz, J . Adult Development and Aging. Boston: Little,
Brown & Co., 1982.
Siegel, B.S. Love, Medicine and Miracles. New York: Harper & Row, 1986.
Skinner, B.F. The Behavior of Organisms: An Experimental Analysis. New
York: Appleton-Century-Crofts, 1938.
Snyder, S.H. Drugs and the Brain. New York: W.H. Freeman & Co., 1986.
Sperling, G.A. The information available in brief visual presentatnon. Psy-
chological Monographs 74, Whole No. 498, 1960.
311
Sperry, R.W. lemispheric deconnection and unity in conscious awareness.
Scientific American 23, 723-33, 1968.
Springer, S., Deutch, G. Left Brain, Right Brain. New York: W.H. Freeman
&Co., 1985.
Standing, Lionel. Learning 10,000 Pictures. Quarterly Journal ofExperi-
mental Psychology 25, 207-22.
Stratton, George M. The Mnemonic Feat of the Shass Pollak, Physiologi-
cal Review 24, 244-7.
Suzuki, S. Nurtured by love: a new approach to education. New York:
Exposition Press, 1969.
Tart, C.T. Altered States of Consciousness. New York: John Wiley & Sons
Inc., 1969.
Thomas, E.J . The Variation of Memory with Time for Information Appearing
During a Lecture. Studies in Adult Education, 57-62, April 1972.
Toffler, A. Power Shift: knowledge, wealth and violence in the twenty first
century. London: Bantam Books, 1992.
Tulving, E. The Effects of Presentation and Recall of Materials in Free-Recall
Leaming. Journal of Verbal Learning and Verbal Behaviour 6, 175-84.
Van Wagenen,.W., TTerren, R. Surgical division of commissural palhways
in the corpus calloseum. Archives of Neurologv and Psychiatrv 44, 740-59,
1940.
von Restorff, H. Uber die Wirkung von Bereichsbildungen imSuprenfeld.
Psychologische Forschung 18, 299-342.
VVagner, D. Memories of Morocco: the influence of age, schooling and
environment on memory. Cognitive Psychology 10, 1-28, 1978.
VValsh, D.A. Age difference in leaming and memory. In D.S. Woodruff and
J.E. Birren (Eds.) Aging: Scientificperspecitves andSocial Issues. Monterey,
Cal.: Brooks/Cole Publishing Co., 1975.
VVarren, R.M., VVarren, R.P. Auditory illusions and confusions. Scientific
American 223, 30-6, 1970.
VVolford, G. Function of distinct associations for paired-associate perfonn-
ance, Psychological Review 73, 303-13, 1971.
Yates, F.A. The Art of Memory. London: Routledge & Kegan paul, 1966.
Zaidel, E. A response to Gazzaniga: Language in the right hemisphere:
Convergent perspectives. American Psychologist 38 (5), 542-6, 1983.
312
O auto ri ma
Toni Buzan jetvorac mapa wna, predsednik fondacije zaprouavanje
mozga, The Brain Foundation, osniva udruenja The Brain Trust i
klubova Use Your Head Clubs, kao i kreator koncepta mentalne pis-
menosti.
Roen je u Londonu 1942. godine, a diplomirao na Univerzitetu
British Columbia 1964. godine, sa odlinim ocenama iz psihologije,
engleskog jezika, matematike i optih nauka. Tokom 1966. godine radio
je za Daily Telegraph, i bio urednik asopisa International Journal o f
MENSA.*
Objavio je 44 knjige (42 o mozgu, kreativnosti i uenju, i dve zbirke
poezije). Njegove knjige (meu kojima su: Koristite obe hemisfere
mozga, Savreno pamenje, Izvucite najvie iz svog uma, Brzo itanje,
Buzanova knjiga genija, Rekordi iz mentalnog sveta i Pravo napre) su
do sada objavljene preko pedeset zemalja i prevedene na dvadeset tri
jezika. Njegov klasik, knjiga Koristite obe hemisfere mozga prodata je
irom sveta u vie od milion primeraka.
Toni Buzan je postao meunarodna medijska zvezda svojim ue-
em, prezentacijama i koprodukcijama mnogih satelitskih prenosa,
televizijskih, video i radio programa, kako nacionalnih tako i meu-
narodnih, ukljuujui tu i seriju Upotrebite svoju glavu (BBC TV) koja
je oborila sve rekorde; seriju Otvoren um (ITV); Oaravajui razboj
(jednosatni dokumentarni program o mozgu) i brojne kontakt-emisije.
Posebno treba istai video programe Snaga uma, koji distribuira BBC
Video, u kome se objanjava korienje koncepta mapiranja uma za
poslovnu upotrebu i koji je dobio glavnu nagradu na 1991 TVCA
Festivalu, i Ukoliko prvo... (If at First...)y novi pristup pretvaranju
neuspeha u uspeh.
Savetnik je u vladinim ministarstvima i multinacionalnim organi-
zacijama (ukljuujui tu i BP, Barclays Intemational, Digital Equipment
Corporation, Electronic Data Systems, Hewlett-Packard i IBM), i re-
dovni je predava u mnogim vodeim meunarodnim poslovnim or-
ganizacijama, na univerzitetima i kolama. Meu lanovima organi-
zacije Young Presidents Organisation poznat je kao Gospodin Mo-
* MENSA - Udruenje osoba sa visokim koeficijcntom inteligencije (IQ). (prim. ur.)
313
zak (Mr Brain). Osniva je Memorijade, Svetskog ampionata u pam-
enju, i suosniva Olimpijade umnih sportova pod nazivom Mentalne
olimpijske igre. Svoj rad je u velikoj meri posvetio i pomaganju
osobama koje imaju tekoe pri uenju. Poznat je i po tome to ima
najvii ,,IQ kreativnosti na svetu.
Savetnik je meunarodnih olimpijskih trenera i sportista, britanskog
olimpijskog veslakog i ahovskog tima. Izabran je za lana Meu-
narodnog saveta psihologa i saradnik je Instituta za poduavanje i
razvoj. lan je Instituta direktora (Institute of Directors), Slobodni
graanin Londona (Freeman ofthe City of London) i pokrovitelj Drutva
mladih preduzimaa na Univerzitetu Kembrid i Univerzitetu Bristol.
Njegovoj listi poasti, koja ukljuuje i nagradu za rukovoenje, YPO
Leadership Award, nedavno je dodato i priznanje korporacije EDS
Lovac orlova (Eagle Catcher Award) - koje se dodeljuje onima koji
su pokuali nemogue i uspeli u tome!
Bari Buzan je profesor meunarodnih studija na Univerzitetu Warwick
i direktor sektora za istraivanja Centra za mir i istraivanja konflikata
na Univerzitetu u Kopenhagenu. Bio je i predsedavajui Britanske
asocijacije za medunarodne studije, u periodu 1988-90. Diplomirao je
na Univerzitetu British Columbia (1968), a doktorirao na Londonskoj
koli ekonomije (1973). Intenzivno se bavi upotrebom i razvojem mapa
uma od 1970. godine, a od 1981. je sa svojim bratom radio na ovoj
knjizi.
U svom akademskom radu se specijalizirao za istoriju i strukturu
meunarodnog sistema u celini. Zbog toga je neminovno generalista,
sa irokim poznavanjem svetske istorije, politike, ekonomije, nauke i
sociologije. Pisao je i drao mnogobrojna predavanja o konceptualnim
aspektima meunarodne sigumosti, o teorijama meunarodnih odnosa.
kao i o regionalnoj sigurnosti u Evropi, junoj Africi, junoj, jugois-
tonoj i severoistonoj Aziji i na Bliskom Istoku. Lorens Fridman
(Lavvrence Freedman) ga je opisao kao ,jednog od najinteresantnijih
teoretiara savremenih meunarodnih odnosa.
Tokom itave svoje akademske karijere Bari Buzan je koristio mape
uma kao sredstvo za rvanje sa masivnim i kompleksnim temama, za
pripremu i dranje akadcmskih i javnih prezentacija, kao i za planiranje
i pisanje lanaka, radova i knjiga. Njegove publikacije ukljuuju i
314
sledea izdanja: Politika morskog clna (1976); Narodi, drave i strah:
prohlem nacionalne sigurnosti u meunarodnim odnosima (1983, pre-
raeno drugo izdanje 1991); Nesigurnost june Azije i velike sile (1986,
sa Goverom Rizvijem i drugima); Uvod u strateke studije: vojna
tehnologija i meunarodni odnosi (1987); Nova raspodela uloga reda
evropske sigurnosti: scenario za eru posle hladnog rata (1990, sa
Mortenom Kelstrupom, Pjerom Lemetrom, Elbjetom Tromer i Oleom
Viverom); Logika anarhije (1993, sa arlsom Donsom i Riardom
Litlom); i Jdentitet, migracije i rasporednove sigurnosti u Evropi (1993,
sa Oleom Viverom, Mortonom Kestrupom i Pjerom Lemetrom).
315
CTP - KaTanortmunja y ny6jiHKauHjn
Hapo^Ha GnGjiHOTeKa CpGnje, Eeorpa^
159.953
BY 3A H, T o h h
Mape uma : briljantno razmiljanje / Toni Buzan,
Bari Buzan ; [prevodilac J asmina Krpo-Cetkovi]. -
Beograd : Finesa, 1999. - XVI, 320 str. : ilustr. ;
24 cm. - (Biblioteka "Um" ; knj. 2)
Prevod dela: The Mind Map Book / Tony Buzan,
Barry Buzan. - tira 500. - O autorima: str. 313. -
Bibliografija: str. 307-312.
ISBN 86-82683-03-2
1. Ey3aH, Bapn
159.922
a) HHTejiHreiiHHja b) IlaMheiLe
ID=77397516
O BIBLIOT ECI
TP Finesau pokrenula je biblioteku UM sa namerom da
naoj italakoj publici prezentira ekskluzivna svetska
izdanja iz oblasti razvoja mentalnih sposobnosti. U njenim
okvirima nai e se dela svetskih autoriteta koji piu o raz-
voju uenja, pamenja, kreativnosti...
1. Toni Buzan - BRZO ITANJE
2. Toni i Bari Buzan - MAPE UMA
3. Toni Buzan - SAVRENO PAMENJE
4. Lana Izrael, Toni Buzan - MO DEJEG UMA
5. Majkl Gelb, Toni Buzan - POUKA IZ UMETNOSTI ONGLIRANJA
6. Grejem Fuler - KAKO NAUITI STRANI JEZIK
7. Dominik OBrajan - KAKO POLOITIISPIT
Biblioteka UM
Izdava: I P Finesa
Rada Konara l a , 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9-16 h);011/428-536
mob. 064/113 00 88;063/70 92 70 (8-22 h)
Toni Buzan:
Brzo itanje
U ovoj knjizi iznet je revolucionamo
nov metod uz pomo koga moete
drastino poveati svoju brzinu ita-
nja (preko 200 stranica na sat), a da
pri tome postignete bolje razumeva-
nje i pamenje nego pri klasinom i-
tanju.
Knjiga sadri testove i praktine
primere koji omoguuju itaocu uvid
u napredak tokom savlaivanja tehni-
ka brzog itanja.
Toni i Bari Buzan:
Mape uma
Mape uma su sredstvo za kreativnu
organizaciju misli koje nam pomae
da bolje iskoristimo neogranienu
mo mozga. Koristei slova, brojeve,
boje, linije, crtee - sa lakoom i ui-
vanjem - postiemo izuzetne rezul-
tate u poslu, kreativnom razmilja-
nju, pripremanju predavanja i prezen-
tacija, hvatanju beleaka, donoenju
odluka, reavanju problema, i naroi-
to - u pamenju i uenju.
Biblioteka UM
Izdava: I P Finesa
Rada Konara la, 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536
mob. 064/113 00 88;063/70 92 70 (8-22 h)
Toni Buzan:
Savreno pamenje
Potencijal ljudske memorije je prak-
tino neogranien! Meutim, da li
znate kako da taj potencijal iskoristite
na najbolji nain?
Ova izvanredna knjiga vam prua
mogunost da nauite memorijske
tehnike koje moete da upotrebite u
svim oblastima mentalnog funkcioni-
sanja (koncentracija, uenje, ispiti,
prezentacije, strani jezici, kreativno
razmiljanje...).
Lana Izrael, Toni Buzan:
Mo dejeg uma - po-
stanite genije na brzaka
Revolucionami metod mapiranja uma
za decu i odrasle!
Ova knjiga vas na lak, zabavan i jedno-
stavan nain uvodi u svet izvanrednog
pamenja i kreativnog razmiljanja.
Mattje uenja, a bolje ocene!
Suvie dobro da bi bilo istinito? Ne,
suvie dobro i istinito!
Biblioteka UM
Izdava: I P Finesa
Rada Konara l a , 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536
mob. 064/113 00 88;063/70 92 70 (8-22 h)
Majkl Gelb, Toni Buzan:
Pouka iz umetnosti
ongliranja
Knjiga o uenju! Autori, koristei
metaforu ongliranja, prezentiraju ja-
san i pragmatian metod, primenljiv
u bilo kojoj oblasti uenja.
Savlaujui umetnost relaksirane
koncentracije italac otkriva novi pri-
stup samorazvoju, u kojem, razbija-
jui mentalne barijere, svoje neuspe-
he pretvara u uspeh.
Grejem Fuler:
Kako nauiti strani
jezik - (bilo koji)
Izuzetna knjiga zamiljena kao po-
mona literatura u uenju bilo kog je-
zika, bez obzira da li je u pitanju kon-
vcncionalni kurs ili samostalno ue-
nje uz prirunik. Autor nudi niz prak-
tinih saveta i konkretnih tehnika za
reavanje problema u ucnju svakog
jezika, kako na polju leksike i gra-
matike, tako i na polju izgovora.
Biblioteka UM
Izdava: I P Finesa
Radti Konara la , 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536
mob. 064/113 00 88;063/70 92 70 (8-22 h)
Dominik OBrajan:
Kako poloiti ispit
Knjiga viestrukog svetskog ampi-
ona u pamcnju koja e vam pomoi
da svoju energiju i vreme iskoristite
na najbolji nain, i da svaki ispit po-
loite sa lakoom i zadovoljstvom.
Na osnovu autorovih saveta i tehnika
mocte uveati svoje samopouzdanje
i motivaciju za uenje, efikasnije or-
ganizovati vreme, kao i razviti svoju
sposobnost pamenja.
DejvidEjkres
KAKO
u
1P0L0ZITI
ISPIT
;
'
A
1 Qf
mm
M
<-1
VII
A 1
tir lO
! 1' 10
, - l'*.
i7
Opti prindpi i konkretne tehnike
Dejvid Ejkres:
Kako poloiti ispit
Knjiga koja e vam pomoi da svoju
energiju i vreme iskoristite na najbo-
lji nain, i da svaki ispit poloite sa
lakoom i zadovoljstvom.
Na osnovu autorovih saveta i tehnika
moete uveati svoje samopouzdanje
i motivaciju za uenje, efikasnije or-
ganizovati vreme, kao i razviti svoju
sposobnost pamenja.
Bi bl i oteka UM
Izdava: I P Finesa
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 00 88;063/70 92 70
www.fi nesa.edu.yu
Tony Buzan:
Koristite obe hemisfere
mozga
Najpopularnija i najtiranija knjiga
Tonija Buzana! Prodata u milionima
primeraka irom sveta.
U ovoj knjizi najsveobuhvatnije je pn-
kazan Buzanov program intelektual-
nog razvoja. Primena mapa uma, me-
morijskih tehnika, tehnika efikasnog
itanja i uenja, i pristup planiranju
vremena opisani su na izuzetno jasan
i pristupaan nain.
Toni Buzan
K0RISTITE
OBE HEMISFERE
MA7AA
Put ka intelektualnoj ravnotei
MLM - VODIC ZA SARADNIKE
Radia Dobrodolac
Najkompletnija knjiga o MUL TI -L EVEL (1\etwork)
MARK ETI NGU, odnosno mrenom sistcmu plasmana
roba i usluga.
Ovde moete nai precizne informacije o osnovama i
metodologiji rada u MLM-u, i nauiti sve FINESE ovog
posla. Praktini, upotre-
bljivi saveti. Ako sledite
postupak i prcporuke, va
uspeh ne moe izostati!
Prva knjiga o MLM-u ob-
javljena kod nas. Obavezna
literatura u svim Network
(MLM) kompanijama.
i f i ,
Obamna lluratura
|edlni prinrinik ko>{etc staln ditatl!
Radlia Dobrodolac
VODI
k m
M nfi tH'L erel
Masfetiaf
Izdava: I P Finesa
tel 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536
mob. 064/113 00 88;063/70 92 70 (8-22 h)
IP Finesa46pokrenula jc biblioteku MISAO kako bi na-
oj italakoj publici pribliila najvanija svetska dostignu-
a u istraivanju fenomena razmiljanja i njihovoj primeni u
svim oblastima ljudske egzisteneije - pre svega u domenu
posla i uenja. U prvom kolu biblioteke nai e se mahom
dcla jednog od najveih svetskih autoriteta za razmiljanje -
Edvarda de Bona.
Prvo kolo:
1. Edvard de Bono - EST EIRA ZA RAZMILJANJE
2. Edvard de Bono - PETODNEVNI KURS RAZMILJANJA
3. Edvard de Bono - LATERALNO RAZMILJANJ E
4. Edvard de Bono - LOGIKA VODE
Biblioteka MISAO
Izdava: I P Finesa
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 00 88;063/70 92 70
www.fi nesa.edu.yu
Edvard de Bono
V
Sest eira zu
razmiljanje
Stavite crni eir za kritiko stanovite,
ili uti za sunani optimizam! Zeleni e-
ir prua obilje kreativnih ideja! Pod be-
lim sagledajte injenice, a pod crvenim
izrazite oseanja! A onda osmislite itav
dijapazon moguih reenja, razvrstajte ih
- nebesko-plavi eir e vam omoguiti
nepristrasan pogled na stvari.
biti iznenaujue efikasni!
Biblioteka MISAO
Edvard de Bono
Petodnevni kurs
razmiljanja
Edvard de Bono je pionir meunarodno
poznatog sistema lateralnog razmiljanja.
U ovoj knjizi nudi nam seriju jednostav-
nih, ali podsticajnih problema za razmi-
ljanje koji ne iziskuju nikakvo specijal-
no znanje niti poznavanje matematike.
Problemi su smiljeni tako da itaocu omo-
guavaju da pronae sopstveni stil raz-
miljanja i otkrije njegove vrline i mane,
kao i potencijalne metode koje nikada ne
koristi. Nije uvek vano biti u pravu - i greka moe da bude putokaz
do pravog reenja.
Edvard de Bono
Lateralno
razntiljanje
Edvard de Bono ne tvrdi da je izumeo
ovaj mentalni proces, ali ga je svakako
prvi opisao. U svom originalnom pri-
kazu tog procesa, on namerno koristi la-
teralni pristup (s podsticajnim vizuelnim
primerima u jednom poglavlju) da bi
objasnio prirodu lateralnog razmiljanja.
Ovo je pionirska i sugestivna knjiga,
delo naunika i istraivaa koji izuzetno - i veoma jasno - misli svo-
jom glavom.
Biblioteka MISAO
Izdava: I P Finesa
Rada Konara la> 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 00 88;063/70 92 70
www.finesa.edu.yu
Robert Kiosaki
V
i Seron L. Lehter
Bogati otac
siromani otac
NE RADITE ZA NOVAC.
NEKA NOVAC RADIZA VAS!
Da biste, u fmansijskom pogledu, izali
iz rovova i preli u napad, morate da pro-
itate Bogati otac, siromani otac. Knji-
ga obiluje zdravim razumom i trgova-
kom razboritou, neophodnim za vau
finansijsku budunost.
Bogati otac, siromani otac nije jedna od onih uobiajenih knjiga o
novcu... Lako se ita, a njene glavne poruke- kao toje ona da morate
biti usredsreeni i imati petlju da biste se obogatili - veoma su jed-
nostavne.
Biblioteka USPEH
Izdava: I P Finesa
tei 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 00 88;063/70 92 70
www.finesa.fcdu.yu
Nao izdanja zati ena su hologramom.
Knjiga bez ove oznake je fal si fi kat za
iji sadraj izdava ne garantuje.
Ukoliko vidite fal si fi kat javite n am !
Dobiete ORI GINAL na poklon!
NAJZNAAJNIJA KNJIGA NAE GENERACIJE!
Ljudski mozak je superkompjuter. Deset hiljada puta je moniji od bilo kog raunara.
Mi koristimo samo oko 1% njegovog kapaciteta. Mape uma su sredstvo za kreativnu
organizaciju misii koje nam pomae da bolje iskoristimo neogranienu mo mozga.
Pomou Mapa uma - koristei slova, brojeve, boje, linije, crtee - sa lakoom i
uivanjem postiemo izuzetne rezultate u poslu, kreativnom razmiljanju, pripre-
manju predavanja i prezentacija, hvatanju i pravljenju beleaka, planiranju,
donoenju odluka, reavanju problema, i naroito - u pamenju i uenju na svim
nivoima.
Ovo je, za sve one koji ele da u potpunosti koriste potencijal svog mozga, najvanija
knjiga objavljena u ovom veku. Prua nam nove mogunosti za korienje i pobolj-
an je memori je, koncentracije i kreativnosti.
Ova knjiga napisana je sa jednim jedinim ciljem - da omogui itaocu DA NAUI KAKO
DAUI!
U XXI veku nepismenima se nee smatrati oni koji ne znaju da itaju, ve oni koji ne
znaju kako da ue.
Don Nejzbit
Svet se, hteli mi to ili ne, kree od linearnosti ka ikoninosti. Budunost je u neli-
nearnoj komunikaciji. U komunikaciji koja se grana kao to to ine nae misli pre no
to ih zarobimo reju ili fiksacijom na hartiju, gde moraju suzbiti svoju prirodu i sabiti
se u red jednog linearnog sistema.
Milorad Pavi
V A I Z D A V A
Beograd, Rada Konara 1a
011/437-127 064/113 00 88 063/70 92 70
www.flnesa.edu.yu

Mape Uma

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Mape Uma

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

F

; , -,. ,,,.. i -"''

Você também pode gostar