1

1. Uvod

Prelom ili fraktura (lat. fractura) je udruena mehanika povreda koja se
karakterie oteenjem mekih tkiva, prekidom kontinuiteta kosti (lat. fractura
osseum) ili hrskavice (lat. fractura cartilaginis) koji nastaje delovanjem spoljanje
sile, koja je dovoljno jaka da nadjaa nivo fizioloke elastinost kosti ili hrskavice.
Prelomi mogu nastati kao posledica povrede ili kao posledica raznih oboljenja
povezanih sa promenama u strukturi i karakteristikama kotanog tkiva.Teina
preloma zavisi od obima oteene kosti i njihovog broja. Viestruki prelomi velikih
kostiju mogu dovesti do oteenja krvnih sudova sa masovnim gubitkom krvi i
traumatskim okom. Takoe, posle preloma bolesnici se dugo oporavljaju.
Oporavak moe da potraje i vie meseci, i prati ga znaajno umanjenjenje
ivotnih i radnih sposobnosti povreene osobe

















2

2. Podela preloma

2.1. Podela prema uzroku koji je izazvao prelom kosti ili hrskavice

Traumatski prelom zdravih kosti ili hrskavice (lat. fractura traumatica) je
prekid kontinuiteta kosti ili hrskavice izazvan delovanjem mehanike sile
Spontani ili patoloki prelom kosti ili hrskavice je prekid kontinuiteta kosti ili
hrskavice nastao kao posledica bolesti. Ova vrsta preloma moe nastati i nakon
neznatne povrede zbog promene kostne strukture koja je uslovljena patolokim
procesom u kotanom tkivu (npr: osteomijelitis, primarni malignom kosti, kotane
metastaze malignih tumora, mladalake kotane ciste, osteogenezis imperfekta
itd). U spontane prelome spadaju i prelomi u starosti zbog osteoporoze .


2.2. Podela prema stanju kontinuiteta koe nakon preloma
Na osnovu toga da li je u toku preloma dolo do oteenja kontinuiteta koe i
potkonog tkiva, i da li postoji ili ne postoji komunikacija mesta preloma sa spoljnom
sredinom razlikujemo :

Otvoreni prelom, (lat. fractura aperta complicata) kod koga se iznad patrljaka
kosti ili u njegovom neposrednom okruenju oteena koa. Prelomljene kosti su
u direknom kontaktu sa spoljanom sredinom, izloene moguoj infekciji, i u
praksi su tei za leenje i oporavak. Projektil kod ustrelina, ili primarni
isekundarni projektili kod eksplozije mogu prouzrokovati otvorene (komunitivne)
prelome.
Zatvoreni prelom, karakterie se po tome to je iznad preloma koa intaktna
(ouvana). Prelomljene kosti nisu u kontaktu sa spoljanom sredinom. Javljaju se
uglavnom na ekstremitetima, i laki su za leenje. Kod starijih osoba, od sedme
3

dekade nadalje, esto usled pada zbog posrtanja nastaju tipini zatvoreni prelomi
hirurkog vrata butnjae, koji su tesno povezani sa osteoporozom.


2.3. Podela prema teini preloma

Sloeni ili segmentarni prelomi karakteriu se oteenjem kosti na dva ili vie
mesta. Takvi prelom su dvostruku ili viestruki (lat. fractura duplex, fractura
multiplex seu comminutiva). Najee se javljaju na dugim kostima udova. Kod
pada sa visine na ekstremitete mogu nastati sloeni prelomi na na raznim
nivoima. Pri tome usled prodiranja otrih krajeva viestruko polomljenih kostiju
kroz meka tkiva i kou ovi prelomi mogu biti i otvoreni. Ovi prelomi su
karakteristini po lokalizaciji lezija, i oteanoj repoziciji i leenju.
Prosti prelomi ili naprsnua (fisure), bez odvajanja prelomljenih segmenata
kostiju. U ovu grupu spadaju i prelomi kod kojih postoji odvajanje i dva fragmenta
kosti, ali u osnovi su one u kontaktu sa bazom sa mogunou manje dislokacije
ili esto bez nje.


2.4. Podela prema dejstvu mehanike sile

Neposredni ili direktni, prelomi su oni koji nastaju na mestu delovanja
mehanike sile. To se dogaa ako je energija udarca dovoljno velika da nadmai
otpornost kotanog tkiva, a samo sedite se usled inercije tela ne pomera
podjednako s ostalom masom. Kod ovakvih preloma ako je izazvan mehanikim
oruem na mestu preloma jaavlja se i oteenje mekih tkiva.
Indirektni ili posredni prelom je ei oblik preloma koji je nastaje kada sila
deluje na udaljenom mestu od dejstva mehanike sile, ili na distalnim krajevima
udova, i izaziva savijajanje ili uvrtanje kosti. Ova vrsta preloma najee se via
4

kod pada sa visine i u saobraajnim nesreama kada obino nastaje prelom
butnjae, nadlaktice, golenjae, bice, radijusa, preloma rebara, lobanjskih
kostiju i kimenog stuba. Osim toga i sama akcija miia moe polomiti kost
(unutranja trauma). Posredni prelomi se mogu nadovezati na neposredne ili
mogu nastati samostalno.

2.5. Podela prema stanju kontinuiteta kosti

Potpuni prelom je onaj koji se karakterie potpunim prekidom kontinuiteta kosti
u celoj njenoj debljini ili celoj njenoj duini.
Nepotpuni ili inkompletni prelom je onaj kod koga kost ili hrskavica nije
potpuno prekinuta. On se moe manifestovati u tri osnovna oblika :
1. napuknue, zalom (lat. infractio) (delimini prekid kontinuiteta kosti u njegovoj
debljini)
2. odlom (lat. fragmentum, abris fractura) (otkinue dela kosti, najee neke kvrge)
3. pukotina (lat. fissura) (prekid kontinuiteta kosti u kome je kost delomino prelomljena
u njenoj duini, pri emu je prvobitni oblik kosti ouvan).


3.Patofiziologija tekih i rizinih preloma

Kao posledica tekih preloma mogu da nastanu sledee komplikacije: ishemija
okolnih meki tkiva, kompartment sindrom, infekcije.


5


3.1. Ishemija okolnih mekih tkiva

Pored akutne ishemije koja je povezana sa neposrednim vaskularnim
oteenjem (prelom ili tromboza), za koju se lako utvruje dijagnoza i koja se lako
ispravlja, postoji i kontuziono ishemijsko oteenje koe i okolnih mekih tkiva pri
otvorenom prelomu, koji je u 50% sluajeva praeno infekcijom sa moguim
usporavanjem oporavka i ogranienim funkcijama, kao posledicama. Ovako
neposredno oteenje tkiva pogorava pojava edema i hematoma koji mogu da ugroze
mikrocirkulaciju
Takoe i hirurka intervencija moe da doprinese pogoranju traume
devaskularizacijom u ve prisutnoj ishemijskoj zoni, kao i upotreba pneumatskih
podveza u operativnoj fazi leenja.
Isahemijsko oteenje mekih tkiva u stvari izazivaju sile koje su posledica
kotane traume i one neposredno zavise od vrste preloma kao i uzroka njegove pojave.
Smanjenje kolateralnog toka krvi smanjuje perfuziju tkiva ili izaziva hipoksiju koja
moe da utie na elijske metabolike procese. Hipoksina elija nije u stanju da se na
adekvatan nain suprotstavi inferkciji i nedovoljno tei oporavku. Takoe u naruenoj
mikrocirkulaciji naruen je i tonus krvnih sudova, to prati pojava edema koji uveava
rastojanje izmeu krvnih sudova i tkiva ili se smanjuje komponenta difuzije koja treba da
neutralie hipoksiju .

3.2. Kompartment sindrom

Pojava ovog sindroma je povezana sa porastom pritiska u meuelijskom
prostoru muskulature. On u kompartment sindromu postaje vei od pritiska kapilarne
perfuzije to ima za posledicu zastoj u cirkulaciji u toj zoni.Ukoliko unutranji pritisak
6

miinog snopa pree 80 mmHg, zaustavlja se kapilarna perfuzija ili dolazi do kolapsa
kapilara.
Edem miia koji je nastao usled teke lokalne traume prouzrokuje ovaj porast
pritiska (ako se terapijom brzo ne reaguje) to dovodi do nekroze miia, kompresije
krvnih sudova i oteenja perifernog nervnog sistema.

3.3. Infekcija

Rizik od infekcije je veoma veliki ukoliko doe do tekih kontaminacija (npr nakon
zagaenja kontaminiranom prainom ili zemljom) koje mogu da izazvovu anaerobni
mikroorganizmi.
Ovaj fenomen je tesno povezan sa vrstom bakterija koja je uzronik zagaenja,
jer moe da se razvije u gasnu geangrenu, koja je znatno tei i podmukliji oblik infekcije,
i koja je neposredno povezan sa hipoksijom. Hipoksino tkivo (u kome je parcijalni
pritisak kiseonika ispod 40 mmHg), ne moe da aktivira svoje odbrambene mehanizme
koji zavise od kiseonika, kao to su fagocitoza i dejstvo polimorfonukleara, to ga
spreava da se suprotstavi umnoavanju bakterija


4.Vrste preloma femura

4.1. Prelomi acetabuluma
Acetabulum je aica, jama karline kosti, koja ini zglob kuka. Prelomi
acetabuluma najee nastaju u saobraajnim nesreama. Pri sudaru, flektirano koleno
vozaa ili suvozaa udara u instrument tablu i sila se prenosi na glavu butne kosti koja
7

lomi pojedine delove acetabuluma. Boni udar u trohanter moe da dovede do preloma
dna acetabuluma i ulaska glave butne kosti u malu karlicu centralna luksacija.
Klinika slika
U klinikoj slici dominira jak bol u predelu povreenog kuka, kao i znaci
traumatskog oka. Ova povreda je esta u sklopu politraume.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, objektivnog pregleda, a
potvruje se rendgenskim snimcima, kompjuterizovanom tomografijom (CT) i
magnetnom rezonancom.

Leenje
Kod nedislociranih i manje dislociranih preloma leenje se sprovodi
konzervativno longitudinalnom skeletnom trakcijom. Dislocirani prelomi se lee
operativno repozicijom i fiksacijom fragmenata zavrtnjima ili ploicom i zavrtnjima.
Leenje se nastavlja skeletnom trakcijom radi rastereenja zgloba kuka. Oslonac na
nogu povreene strane dozvoljava se tek nakon est meseci.

4.2. Prelomi glave butne kosti (Fractura capitis femoris)

Prelomi glave butne kosti su retki i najee su udrueni sa prelomom
acetabuluma i iaenjem zgloba kuka.

Klinika slika
8

U klinikoj slici dominira iaenje kuka. Kao komplikacije mogu da nastanu
aseptina nekroza glave butne kosti i posttraumatska artroza.


Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, objektivnog pregleda,
rendgenskih snimaka i kompjuterizovane tomografije (CT).


Leenje
Neophodna je hitna repozicija. Ukoliko nema dislokacije preloma glave butne
kosti i acetabuluma, leenje se sprovodi neoperativno, skeletnom ekstenzijom i
rastereenjem. Kod sloenih preloma leenje se sprovodi operativno repozicijom
fragmenata i njihovom fiksacijom.

4.3. Prelomi vrata butne kosti (Fractura colli femiris)

Prelomi vrata butne kosti najee nastaju pri padu na kuk. Najee se sree
kod osoba preko ezdesete godine ivota kod kojih pored traume znaajnu ulogu ima i
prisutna osteoporoza. Kod mladih osoba prelom vrata butne kosti nastaje pod dejstvom
snane traume (saobraajne nesree).

Klinika slika
U klinikoj slici dominira bol u predelu kuka koji se pojaava pri pokuaju
pokretanja ekstremiteta. Pored bola prisutna je i funkcionalna nemo. Bolesnik ne moe
9

aktivno da podigne povreeni ekstremitet i odvoji petu od podloge. Kada je u pitaju
dislocirani prelom karakteristini znaci su: noga se nalazi u spoljnoj rotaciji preko 45
stepeni, postoji skraenje povreene noge i noga se nalazi u addukciji u odnosu na
horizonatalno poloenu karlicu.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, objektivnog pregleda, a
potvruje se rendgenskim snimcima (antero-posteriorni i profilni snimak).

Leenje
Nedislocirani prelomi vrata butne kosti se lee neoperativno imobilizacijom u
gipsu 3 do 4 meseca. Dislocirani prelomi se lee operativno, kod mlaih osoba se
sastoji iz unutranje fiksacije, a kod starijih iz primarne artroplastike (ugradnja
vetakog zgloba kuka). Kod vrlo starih osoba se preporuuje ugradnja parcijalne
endoproteze zgloba kuka.

4.4. Prelomi dijafize butne kosti (Fractura diaphyseos femoris)

Prelomi dijafize butne kosti nastaju pod dejstvom snane traume, najee u
saobraajnim nesreama, pri padu sa visine ili pod dejstvom vatrenog oruja.

Klinika slika
Klinikom slikom dominiraju jak bol i deformitet butine na mestu preloma.
Prisutna je nemogunost izvoenja pokreta u zglobu kuka i kolena. Povreeni ne moe
aktivno da odvoji nogu od podloge. Tokom pregleda se konstatuju krepitacije i patoloka
pokretljivost u nivou preloma. Pod dejstvom vrlo jake mehanike sile koja izaziva prelom
kosti, dolazi do opsenih povreda mekih tkiva i krvarenja u miiima butine. Jak bol i
10

obilno krvarenje pri prelomu dijafize butne kosti predstavljaju latentnu opasnost za
nastanak oka.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, objektivnog pregleda, a
potvruje se rendgenskim snimcima.

Leenje
Neoperativno leenje se sprovodi skeletnom trakcijom preko tajmaovog klina.
Operativno leenje preloma dijafize femura sprovodi se repozicijom fragmenta i
fiksacijom osteosintetskim materijalom (ploa i zavrtnji, intramedularni klin, unutranji
fiksator). Kod otvorenih prelooma stabilizacija fragmenata se postie spoljnim
fiksatorom.

4.5. Subtrohanterni prelomi femura( Fractura subtrochanterica femoris)

Subtrohanterni prelomi femura zahvataju proksimalnu treinu dijafize femura (
butna kost), koja se prua pet centimetara distalno od malog trohantera.

Uzrok nastanka
Subtrohanterni prelomi femura nastaju pri padu ili udaru o trohanterni masiv sa
rotacijom butine. Posebno je znaajno da se u subtrohanternom predelu najee
viaju patoloki prelomi butne kosti, u odnosu na druge delove butne kosti, kao
posledica metastaza malignih tumora dojke i plua.

Klinika slika
11

Kliniki, postoji deformitet proksimalnog dela natkolenice i nemogunost aktivne
elevacije (podizanja) noge. Povreena noga je u celosti rotirana upolje, s tim to je
skraenje noge obino jae izraeno zbog dislokacije fragmenata.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, objektivnog pregleda, a
potvruje se rendgenskim snimkom u dva pravca.

Leenje
Leenje je operativno. Najbolje rezultate daje stabilna unutranja fiksacija

4.6.Suprakondilarni prelom butne (Fractura supracondylica femoris)

Suprakondilarni prelom butne kosti najee nastaje pod dejstvom snane sile
pri padu ili udaru na savijeno koleno.

Klinika slika
Prelom moe biti poprean, kos ili kominutivan. U klinikoj slici dominira bol, otok
i deformitet suprakondilarnog predela. Prisutna je patoloka pokretljivost na mestu
preloma sa nemogunou izvoenja pokreta u kolenu. Kod ovog preloma mogua je
karakteristina dislokacija distalnog fragmenta put unazad i dole pod dejstvom
m.gastrocnemiusa, pri emu otre ivice distalnog fragmenta mogu da povrede krvne
sudove i ivce u zatkolenoj jami.


Dijagnoza
12

Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, objektivnog pregleda,
rendgenskog snimka butne kosti sa kolenim zglobom u dva pravca.

Leenje
Neoperativno leenje inicijalno se sprovodi skeletnom distenzijom. Operativno
leenje suprakondilarnih preloma butne kosti obuhvata repoziciju fragmenta i fiksaciju
ploom i zavrtnjima.
4.7. Trohanterni prelomi butne kosti (fractura trochanterica femoris)
Trohanterni prelomi su prelomi proksimalnog okrajka butne kosti, koji nastaju
izmeu velikog i malog trohantera (gornji okrajci butne kosti).

Uzrok nastanka
Mehanizam povrede je najee sluajan pad na kuk prilikom saplitanja u kui ili
na ulici, pri emu osoba direktno udara velikim trohanterom o podlogu. Trohanterni
prelomi su etiri puta ei kod osoba enskog pola to se objanjava i
postmenopauzalnom osteoporozom.

Klinika slika
U klinikoj slici je prisutan deformitet u proksimalnom delu femura, sa rotacijom
noge upolje. Aktivni pokreti nisu mogui i povreeni ne moe da podigne nogu od
podloge. Pasivni pokreti, kao i pokuaj korekcije poloaja povreene noge, su veoma
bolni i praeni krepitacijama. Postoji jako izraen hematom u proksimalnom delu
femura. Opte stanje povreenog je veoma loe.

Dijagnoza
13

Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, objektivnog pregleda,
rendgenskih snimaka kuka u dva pravca.

Leenje
Leenje moe biti neoperativno i operativno. Izbor zavisi od opteg stanja
povreenog i vrste preloma. Neoperativno leenje se vri skeletnom ekstenzijom.
Operativno leenje podrazumeva otvorenu repoziciju i unutranju fiksaciju fragmenata u
reponiranom poloaju ploicom i zavrtnjima. Prednost se daje dinamikoj fiksaciji
trohanternih preloma ( Mitkoviev dinamiki unutranji fiksator, Riardsov klin...).
4.8. Prelomi kondila butne kosti (Fractura condyli medialis/lateralis)

Prelomi kondila butne kosti nastaju pod dejstvom direktne ili indirektne sile.

Klinika slika
Kondili su donji okrajci butne kosti. U klinikoj slici preloma kondila dominiraju
deformitet i veliki hemartros (prisutnost krvi u zglobu) kolenog zgloba. esto su
povreeni i ukrteni ligamenti, kao i kolateralni ligament na suprotnoj strani.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, objektivnog pregleda,
rendgenskog snimka butne kosti i kolenog zgloba.

Leenje
Glavni cilj leenja je da se opet uspostave anatomski intraartikularni odnosi.
Izolovani prelomi kondila butne kosti bez dislokacije ili sa malom dislokacijom lee se
14

gipsanom imobilizacijom. Ukoliko se anatomski poloaj ne moe postii zatvorenom
repozicijom, indikovana je otvorena hirurka repozicija i fiksacija fragmenata
spongioznim zavrtnjima ili ploom i zavrtnjima. Posle operativnog zahvata poinje se sa
aktivnim pokretima u kolenom zglobu, ali bez oslonca na operisanu nogu sve do
zarastanja preloma.


5. Zakljuak

Nain leenja je u direknoj vezi sa mehanizmom nastanka povrede. Na
izboinama na kojima su vezani miii dominira dinamilka funkcija dok statike nema.
Samim tim odvajanje kosti je gotovo nemogue pri nekom pokretu, do povrede dolazi
iskljuivo usled poremeaja miinih vlakana, koja su reflektorno smanjena i ona ne
izazivaju vee pomeranje preloma, ve stimulativno deluje na ostifikaciju pukotine gde
je dolo do preloma.
Iz navedenih razloga kod avulzijskih preloma veoma retko se primenjuje
imobilizacija, ve se preporuuje odmor od nekoliko dana i lagani nastavk sportske
aktivnosti, doziran prema mogunostima miine snage a pokreti koji se izvode kreu
se do pojave bola. Relativna indikacija za hiruku intervenciju jesu: avulzione frakture
tuberkuluma nadlaktine kosti i oba epikondila humerusa. Apsolutna indikacija su
avulzijske frakture locirane u predelu zgloba kolena i na kalkaneusu.





15






6.Literatura:

http://www.stetoskop.info/Prelomi-vrata-butne-kosti-Fractura-colli-femiris-
3891-c39-sickness.htm?b9
http://www.stetoskop.info/Prelomi-acetabuluma-3867-c39-
sickness.htm?b9
http://www.stetoskop.info/Prelomi-dijafize-butne-kosti-Fractura-
diaphyseos-femoris-3869-c39-sickness.htm?b9
http://www.stetoskop.info/Prelomi-glave-butne-kosti-Fractura-capitis-
femoris-3874-c39-sickness.htm?b9
http://www.stetoskop.info/Prelomi-kondila-butne-kosti-Fractura-condyli-
medialis-lateralis-3880-c39-sickness.htm?b9
http://www.stetoskop.info/Subtrohanterni-prelomi-femura-Fractura-
subtrochanterica-femoris-3893-c39-sickness.htm?b9
http://www.stetoskop.info/Suprakondilarni-prelom-butne-Fractura-
supracondylica-femoris-3894-c39-sickness.htm?b9
http://www.stetoskop.info/Prelom-kostiju-1681-s13-content.htm