AMERIKI

MENADMENT
NATAA SI MEUNOVI 809/ 11
BRKUANI N DANKA 748/ 11
JOVANOVI DUI CA752/ 11

VISOKA KOLA TEHNIKIH STRUKOVNIH STUDIJA AAK
aak, 2014.
UVOD
Menadmet, kao nauna disciplina koja se predaje u obrazovnim institucijama
irom sveta velikim delom je nastala u Americi, zemlji koja je bila lider u
kreiranju principa i naela moderne teorije upravljanja.

Amerikanci nisu previe upudeni u istoriju i deavanja na svetskoj sceni -
potpuno fokusirani na sadanjost i bududnost ne razmiljaju o prolosti.
Takoe je prisutno uverenje meu stanovnitvom po kome se previe stvari
deava u njihovoj zemlji da bi imali vremena da se interesuju za druge.

Konkurencija je izraena na svim nivoima u Americi kao jedno od osnovnih
pravila, a inovacija je visoko cenjena kao pokreta ekonomije i drutva.
STILOVI UPRAVLJANJA
1.Evropski i ameriki menadment
Severna Amerika (SAD, Kanada)
Zapadna Evropa
2.Japanski menadment
Japan
Japanske kompanije u inostranstvu
3.Azijsko pacifiki menadment
Azijsko-pacifiki region (Koreja, Tajvan, Hong-Kong, Tajland, Filipini,
Malezija, Singapur i Indonezija)









KARAKIERISTIKE AMERIKOG MENADMENTA


1. Individualizam,
2. Tenja ka brzoj karijeri,
3. Specijalizacija,
4. Izraeni lini interesi,
5. Materijalna motivacija iznad moralne motivacije
6. Nepostojanje identifikacije sa kompanijom,
7. Potovanje hijerarhije u procesu odluivanja.


KARAKTERISTIKE AMERIKOG MENADMENTA
1.Individualizam, kao karakteristika ovog pristupa, ukazuje da radnik
(zaposleni) ne eli - prilikom izvravanja radnih zadataka - pomo svojih
kolega, a nerado (ili nikako) je ne prua drugima. eli da potvrdi svoje
sposobnosti kroz samostalno reavanje problema.
2.Tenja ka brzoj karijeri poinje jo u studentskim, ili srednjokolskim
danima. Odabiranjem dobre kole ili fakulteta, pojedinac se priprema da -
u samom startu - zauzme dobre pozicije u kompaniji.
3.Specijalizacija je ono emu tee mladi britanski ili ameriki biznismeni.
ele da se neprekidno dokazuju u jednoj oblasti poslovanja i da, po tome,
postanu poznati, priznati i traeni. Oni menjaju kompaniju, neki put svake
dve-tri godine, ali ostaju u istom podruju rada.


KARAKTERISTIKE AMERIKOG MENADMENTA
4.Izraeni lini interesi Pojedinac stavlja svoje interese iznad interesa kompanije, all u
meri koja ne teti kompaniji i njenom poslovanju.
5.Materijalna motivacija iznad moralne istie, jo jednom, indlvidualizam u odnosu na
kolektivizam. Naime, motivi se dele na moralne i materijalne. Moralnl motivi mogu se
nazvati kolektivnim, a materijalni linim. U zapadnoevropsklm kompanijama novac je
najznaajniji (moda i jedini) motivator.
6.Nepostojanje identifikacije sa kompanijom oslanja se na staru britansku izreku koja
glasl: "Moj dom je moja tvrdjava" ("My home is my castle"). Na primer, Englezi striktno
potuju svoje radno vreme. Ne dolaze ni minut ranije, ni minut kasnije na posao. Isto je i
sa zavretkom radnog vremena.
7.Potovanje hijerarhije u procesu odluivanja ukazuje na to da se za poslovodne
pozicije biraju ljudi koji su proli veoma otru selekcionu proceduru. Pretpostavlja se da
su oni najbolji i njihovim odlukama se (uglavnom) bezrezervno veruje.
KARAKTERISTIKE AMERIKOG
MENADERA
1. PRODUKTIVNOST IZNAD SVEGA
2. POSLOVNI KARAKTER
3. NESENTIMENTALNI PREGOVARAI
PRODUKTIVNOST IZNAD SVEGA
U Americi je izraen tip menadmenta koji je usmeren na
poveanje produktivnosti i zadovoljstva zaposlenih, sa snanim
akcentom na planiranju, individualnom odluivanju i izuzetnoj
profesionalnoj predanosti. Za razliku od japanskog
menadmenta, ameriki karakterie niska stopa lojalnosti
prema kompaniji od strane njenih zaposlenih. Menjanje
kompanija i radnih mesta je uobiajena stvar, a zaposleni
obino prelaze na bolji posao im su u prilici da to urade.
POSLOVNI KARAKTER
Tanost je izuzetno vana u poslovnim odnosima, a koncept "vreme je
novac" je vrlo ozbiljno shvaden u ovoj poslovnoj kulturi. Novac kao takav
je kljuan prioritet, a ameriki menaderi su poznati po spremnosti na
preuzimanje rizika ako je finansijski aspekt primamljiv.
Amerikanci donose zakljuke brzo i odluno, a visoko cene direktnost
Istrajnost i reenost su kao karakteristike na visokom nivou prisutne
kod amerikih poslovnih ljudi
Radna etika je veoma izraena kod amerikih menadera, a odnosi
izmeu polova u poslovnim okvirima su se dosta promenili u
odnosu na prola vremena. ene rukovodioci se, meutim, jo uvek
bore za veu jednakost u oblasti uticaja i finansijskih primanja

NESENTIMENTALNI PREGOVARAI
Poslovanje sa amerikim partnerima moe biti ponekad
konfuzno i nepredvidivo,mora se imati na umu da je za veinu
kompanija i njenih predstavnika karakteristian i izraen visoki
profesionalizam
U poetku poslovnih pregovora veoma je vano izbegavati
teme vezane za politiku, religiju, rasu i polove. "Politika
korektnost" se oekuje od druge strane u pregovorima.
Amerikanci su generalno utivi, ali e u veini situacija
direktno rei ta misle o odreenoj stvari, nemajui pri tom
nameru da uvrede bilo koga time. U mnogim poslovnim
kulturama ovo se smatra agresivnim i neprikladnim
PRIMER EVROPSKOG AMERIKOG
MENADMENTA
Kada je britanski proizvoa luksuznih automobila Jaguar zapao u duboku
krizu, zbog najezde kvalitetnih automobila sa Dalekog Istoka - na elo ove
kompanije doao je, u aprilu 1980, Don Igan (John Egan).
Grupa od tridesetak ljudi, sedei u grupi dva nivoa nie,davala je razne
predloge za oporavak kompanije. Predlozi su imali zajedniku karakteristiku:
zagovarall su proizvodnju manjih, i ekonominijih automobila, umesto
dotadanjih luksuznih i skupih.
Posle samo etrdeset minuta debate, nadnesen nad svojim potinjenim, kao
orao nad nemonim stadom, Igan je rekao: "Mali automobi lmali profit, veliki
automobil - veliki profit".
Pravilno je izvrio segmentaciju, odabravi trite SAD kao najpogodnije za
plasman luksuznih automobila. Do kraja osamdesetih godina, Jaguar je
proseno godinje prodavao 10,000 automoblla na tritu SAD.
RAZLIKA IZMEU JAPANSKOG I
AMERIKOG MENADMENTA
Vilijem Ouci (1981) je postavio tzv. teoriju Z koja je po svojim
postavkama suprotna teoriji X i teoriji Y. Teorija Z ne pridaje veliki
znacaj rukovodjenju, ali istice znacaj globalnog organizacionog
sistema, sto je suprotno teoriji Y. Zadovoljstvo radnika poslom ne
zavisi samo od demokratizacije stila rukovodjenja vec, iznad svega,
od celokupnog sistema industrijskih odnosa.
Spajajuci Japansku i ameriku praksu, Ouci je dao karakteristike
kompanije sa Z tipom organizacije


Karakteristike kompanije sa Z tipom
organizacije

1.Dugorono zaposlenje A+J
2.Individualna odgovornost A
3.Postupno napredovanje zaposlenih J
4.Umerena specijalizacija A+J
5.Indirektna kontrola J
6.Briga za zaposlene i porodice J
A = ameriki menadment; sve individualno i brzo
J = japanski menadment; sve kolektivno i sporo


Japanski menadment
Ameriki menadment
Doivotno zaposlenje Kratkorono zaposlenje
Kolektivno odluivanje Individualno odluivanje
Kolektivna odgovornost Individualna odgovornost
Postupno napredovanje Brzo napredovanje
Indirektna kontrola Direktna kontrola
Nespecijalizovana karijera Specijalizovana karijera
Briga o svima Selektivna briga
RAZLIKA IZMEU JAPANSKOG I
AMERIKOG MENADMENTA
-ovek sa Zapada se suprotstavlja okolini (prirodi) i pokuava je
pobediti, potiniti svojoj
volji, odnosno svojim potrebama.
-ovek sa Istoka eli da uspostavi sa okolinom takav odnos, da
zajedno sa njom obezbedi odgovarajudi razvoj, da stvori zajedniki
svet u kome ima prostora i mesta za oveka (sa njegovim zahtevima) i
za prirodu (da ne bude ugroena).


ZAKLJUAK
Amerikanci brzo uspostavljaju poslovne odnose, ali njihovi odnosi ne idu u dubinu i nisu
dugoveni, jer su fokusirani na posao i na njegovu sutinu, a ne toliko na relacije meu
ljudima. To moe predstavljati problem u poslovnim odnosima sa, recimo, nekim azijskim
kulturama gde je uspostavljanje prijateljstva vano za uspeno poslovanje i ono traje
veoma dugo, esto i doivotno.
Jedan od najboljih naina da se uspeno posluje sa amerikim poslovnim ljudima je da
se pree na sam posao pragmatinim i strunim pristupom. Fokus na posao i direktnost
u tom smislu mogu da stvore o profesionalnosti i dobroj poslovnoj praksi druge strane,
to je put ka poverenju i uspenoj saradnji sa amerikim poslovnim ljudima.
Razlog amerike dominacije je njeno vodee mesto u informatikoj revoluciji. SAD imaju
vie kompjutera nego ostatak sveta zajedno.

HVALA NA PANJI