Fakultet za medije i komunikaciju

Predmet: Psihologija komunikacija

Student: Ana Petrović III 60/07

Tema: KARL GUSTAV JUNG

Jung, Švajcarski psihijatar, osnivač analitičke ili kompleksne psihologije u kojoj

se razlikuju lično i kolektivno nesvesno. Ličnost je jedan od temeljnih pojmova
psihologije koji se odnosi na neponovljiv, relativno čvrsto integrisan, stabilan i
kompleksan psihički sklop osobina , koji određuje karakteristično i dosledno ponašanje
individue.U te osobine spadaju intelektualne sposobnosti, vrednosti, motivi, emocije,
ciljevi , namere i način ponašanje. Jung samtra ličnost ili psihe kao delimično zatvorem
sistem energije ali dinamika ličnosti je podlozna uticajima i modifikacijama iz spoljnih
izvora.Ličnost ne može da postane stanje savršene stabilizacije. Jungov termin za životnu
energiju je libido. Konkretan izlaz u obliku aktuelnih ili potencijanih snaga u ličnosti je
po Jungu duševna energija. Prema psihoanalizi ličnost je složen strukturalni i dinamički
sistem koji obuhvata veći broj podsistema ili instanci. Zato se psihoanaliza orijentiše na
specifično dubinsko razmatranje nesvesnih slojeva ličnosti , kao i na izučavanje dinamike
razvoja , uključujući pored normalnih i patološke posledice disharmoničnog razvoja.

Jung je otkrio postojanje kompleksa pomoću eksperimenata koji su se služili

testom asocijacija reči. Kompleks se ne ispoljava uvek otvoreno. Pokazatelj kompleksa je
svaki poremećaj ponašanja koji ukazuje na njegovo prisustvo. Intenzitet čovekove
emocijalne reakcije na neku situaciju je još jedna mera jačine kompleksa.

Jung zasniva svoje shvatanje psiho dinamike na dva osnovna načela, na nečeliu
ekvivalentnosti i načelu entropije. Opadanje jedne vrednosti znači podizanje neke druge
vrednosti. Energija stalno teče iz jednog sistema ličnosti u druge sisteme. Idealno stanje u
kome je ukupna energija ravnomerno raspoređena po različitim potpuno razvijenim
sistemima je jastvo. Jung tvrdi da je samoostvarenje cilj duševnog razvoja. Opšte je
pravilo Jungove psihologije da svaki jednostrani razvoj ličnosti stvara sukob, napetost i
pritisak, a ravnomeran razvoj svih sastavnih delova ličnosti proizvodi harmoniju,
opuštanje i zadovoljstvo.

Jung smatra da ljudi stalno napredujlu, ili pokušavalju da napreduju, sa

nepotunijeg stupnja razvoja ka potrunijem stupnju. Razvoj ličnosti može ići progresivnim
kretanjem napred ili regresivnim kretanjem natrag. Glavna odlika Jungove psihologije je
da ličnost ima tendenciju da se razvija u smislu stabilnog jedinstva. Razvoj je otvaranje i
razvijanje izvornih nediferenciranih celovitosti sa kojima su ljudi rođeni. Krajnji cilj ovog
razvoja je ostvarivanje jastva.
 Jung smatra da su u psilogogiji potrebna i prošlost i budućnost da bi potpuno
mogli da razumemo ličnost. Jung je otkrio i načelo sinhroničnosti.

U Jungovoj psihologiji daje se važna uloga nasleđu. Ali pored bioloških postoji i
nasleđivanje predačkih iskustava.

U Jungovoj psihologiji simbol ima dve glavne funkcije. On predstavlja pokušaj da

se zadovolji neki instinktivni impuls koji je bio osujećen, a s druge strane, simbol je
ovaploćenje arhetipnog materijala.