Você está na página 1de 2

Fakultet za medije i komunikaciju

Predmet: Psihologija komunikacija

Student: Ana Petrović III 60/07

Tema: MASLOV

Abraham Maslov je američki psiholog dvadesetog veka, zastupao je holističko-


dinamičko stanovište koje spada u oblast humanističke psihologije, koju je on nazvao
trećom slilom. Maslov u svojim istraživanjima polazi od zdravih i stvaralačkih osoba kad
izvodi zaključke o ličnosti. Smatrao je da psihologija zbog njenog pesimističkog i
negativog i ograničenog poimanja ljudskog bića usresredila više na slabe strane ljudskih
bića nego na njihove jače strane, da je dublje istražila grehe nego vrline. Psihologija
posmatra život u svetlu čovekovih očajničkih nastojanja da izbegne bol, a ne njegovih
aktivnih koraka u pravcu prijatnosti i sreće. Izložio je suštinu shvatanja o tome šta je
zdrava ličnost u psihijatriskom smislu.

Prvo, to je snažno verovanje u sopstvenu prirodu čoveka, čovek ima potrebe,


sposobnosti i sklonosti koje su nasleđene, neke su svojstvene čitavoj ljudskoj vrsti i svim
kulturama dok su neke jedinstvene za određenog pojedinca. Ove potrebe su pre dobre ili
neutralne nego rđave. Drugo, uvaženo je shvatanje da se potpuno zdrav, normalan i
poželjan razvoj sastoji u ostvarivanju ove prirode, u ispunjavanju ovih potencijala i u
dostizanju zrelosti. Treće, psihopatologija potiče od osporavanja, osujećenja ili krivljenja
čovekove prave prirode.

On smatra da je unutrašnja priroda slaba , nežna i tanana i nije u stanu da se


odupre navici i kulturnom pritisku i pogrešnim stavovima upravljenim prema njoj. Kod
svakog ljudskog biča postoji snažna volja za zdravljem, impuls za rastom ili ostvarivanje
ljudskih potencijala. Čovek postaje unesrećen ili neurotičan zbog toga što ga sredina
zanemaruje i izopačava, ili pak zbog toga što on poremeti svoj način mišljenja, razaranje i
nasilje nisu prirodni čoveku.

Izložio je teoriju ljudske motivacije u kojoj pravi razliku između osnovnih potreba
i metapotreba. U osnovne potrebe spadaju glad, nežnost, sigurnost, samopoštovanje i sl.U
metapotrebe svrstane su potrebe za pravdom, dobrotom , lepotom, redom, jedinstvom i sl.
Osnovne potrebe su potrebe usled nedostatka, a metapotrebe su potrebe usled razvoja.
Osnovne potrebe su u većini slučajeva nadmoćnije i pojavljuju se u hijerarhijskom sledu
za razliku od metapotreba. Metapotrebe su instiktivne ili prirodne ljudskom biću i
ukoliko nisu zadovoljene osoba može da oboli ( otuženost, patnja cinizam...).
Po Maslovu psiholozi da bi razvili potpuniju i obuhvatniju nauku o ljudskoj osobi,
imaju obavezu da izučavaju i one osobe koje su do kraja ostvarile svoje potencijale, i on
je upravo na ovim osobama vršio opsežna istraživanja i proučavao njihova svojstva .

Maslov je istraživao i ono sto naziva ''vrhunskim doživljajem'', došao je do


zaključka da osobe koje imaju vrhunske doživljaje osećaju potpunije, u većoj saglasnosti
sa spoljašnjim svetom, osećaju se svojim gospodarima, spontane, manje svesne prostora i
vremena, visprenije, itd. Humanistička nauka, kojom se i Maslov bavio izučavala je
pitanja vrednosti, individualnosti, svesti, svrhe, etike i viših dometa ljudske prirode.

Maslovljev jedinstveni doprinos organizmičkom stanovištu sastoji u njegovoj


zaokupljenosti zdravim, a ne bolesnim ljudima, kao i u njegovom uverenju da iz
proučavanja ove dve grupe ljudi nastaju različite vrste teorija.