1

Milena Ivanovi A1-26/2013

PERCEPCIJA FORME I ELEMENATA ARHITEKTONSKOG OBJEKTA
ANALIZA OBJEKTA NA TRGU SLOBODE U NOVOM SADU
Osnovne informacije o objektu
Analizirani objekat se nalazi na Trgu slobode u Novom Sadu i izgraen je krajem 19. veka kao
interpolirana dvospratna zgrada u stilu secesije. Stilom gradnje se uklapao u postojee okruenje, a
isticao se spratnou, jer su okruujui objekti- Matica srpska i hotel J elisaveta (danas Vojvodina)
jednospratni. Matica srpska je sruena 1954. godine zbog urbanistikih zahteva radi proirenja ulice
Modene. Nakon njenog ruenja, zgrada se nala na uglu i dolo je do adaptacije u ugaoni objekat.
Fasada je obrijana tj. skinuti su svi ornamenti, fenestracija je promenjena i dodati su balkoni na uglu.
Uklanjanjem ove fasade, naruena je stilska skladnost koja je postojala na trgu. Graani Novog Sada
danas ovaj objekat posmatraju sa mrnjom i oseanjem gaenja, smatrajui da ova socijalistika
zgrada ne zasluuje svoje mesto na glavnom gradskom trgu.
1



Analiza celokupnog objekta
Forma objekta je pravilno geometrijska, zatvorena, sa jasnim pravilnim ivicama i u skladu sa
okruujuim objektima. Podeljena je u dve funkcionalne zone: poslovnu u prizemlju i stambenu zonu
na etaama. Forma je imala ambijentalnu i reprezentativnu funkciju, ali kada je doivela
transformaciju, njena nova funkcija se ne moe sa lakoom utvrditi. Budui da je sadanja forma
nastala urbanistikom intervencijom probijanja ulice Modene, moe se rei da je funkcija forme sada
urbanistika. Jezik arhitekture ovog objekta je takoe povezan sa drastinim promenama koje su ga

1
Grupa autora, Ime i prezime: Novi Sad, Prometej, Novi Sad, 2010
Slika 1. Prvobitni izgled objekta (http://www.opusteno.rs/slike/2010/06/stare-slike-novog-sada/april 2014.)
2

zadesile. Fasada koja je nasleena ima jasan karakter i smisao koji ukazuje na to ta se nalazi unutar
objekta. Ona ima odreeni ritam i red koji je skladan. Za razliku od nje, novonastala fasada je jako
drastina i kontrastna. Njen jezik nije u potpunosti jasan i logian. Horizontalni akcenat ini da objekat
bude van ravnotee. On se nalazi neto nie u odnosu na balkon na prvom spratu druge fasade pa i
na taj nain odudara od nje. Ugao objekta nije izraen u dovoljnoj meri da bi nadvladao horizontalni
akcenat fasade ka ulici Modene. Takoe, ne postoji harmonija, niti odreeni odnosi izmeu dve
fasade kojima objekat izbija na jedno od najprometnijih mesta u gradu. Moda je ovo zapravo ideja
koja se krije iza ovakve intervencije, ali trebalo je vie voditi rauna o meri kojom se kontrast izraava
u jednom takvom okruenju i celokupnom podruju. Materijal kojim je objekat obloen je malter,
zelenkasto-sive boje i on je jedini element koji ove dve potpuno razliite fasade objedinjuje u jedan
objekat. Uoava se deo koji je ute boje na kome se nekada nalazio znak Albus koji je pre vie
godina uklonjen. To odsustvo, ili njegovo ne popunjavanje jo vie utie da ovaj objekat izgleda
nedovreno. Takoe, vrlo vano je i stanje u kome se ovaj materijal nalazi, to se po promeni boje na
nekim mestima, moe zakljuiti da nije zadovoljavajue.





Slika 2. Izgled objekta iz Zmaj Jovine ulice, autorska fotografija, mart 2014.
3

Analiza fasade objekta prema Trgu slobode
Severozapadna fasada je jednostavnog oblikovanja i elemenata. U prizemlju se u centru, na
sredini fasade nalaze velika dvostruka vrata, koja predstavljaju indirektni ulaz u objekat budui da
vode u prolaz. Levo i desno do njih, javljaju se po dva velika prozora (izloga) sa vratima izmeu koja
su direktan ulaz u objekat. Iznad izloga nalaze se znakovni oblici odreenih marki robe kao vid
informisanja i dekoracije. Uoava se razlika u oblikovanju a i bojama izmeu prizemlja i spratova i
njihova neusklaenost. Na prvom i drugom spratu primeuje se pregledni raspored elemenata otvora
jednostavnog kvadratnog oblika. Nalaze se po est otvora, s tim da sedmi- poslednji sa leve strane
predstavlja razliito oblikovani balkon koji razbija simetriju ove fasade. Ovaj ritam fenestracije je
nasleen od predhodnog oblikovanja zgrade i na taj nain sauvan u novom izrazu. Analizom duine
otvora i duine fasade, kao i visine otvora i visine fasade, dolazi se do proporcijskih odnosa 1:10 (slika
3). Boja zastora na prozorima kao i boja materijala stolarije je u

kontrastu sa bojom fasade to doprinosi nekoj ivosti. Balkon na prvom spratu se prostire du cele
fasade i ograda je napravljena od metalnih ipki. Ovaj elemenat je takoe postojao i na probitno
projektovanoj zgradi. Na drugom spratu, balkon je skraen i njegova ograda je od stakla sa metalnom
podkonstrukcijom. Upravo ovim elementima se razbija jednolinost i naglaava se ugao objekta, ali u
neadekvatnoj meri. Stub na uglu kao konstukcijski i izraajni element vertikalno povezuje etae. Kada
se objekat posmatra sa Trga Slobode, stie se utisak da sa slobodne strane izgleda kao da nije
zavren. Pri vrhu zgrade nazire se dvovodni krov koji je obloen crvenim crepom. Ono to je
neizbean element na fasadi savremenih zgrada javlja se i ovde u malom broju, a to su delovi
rashladnih ureaja. U odnosu na kontekst, ovakvi elementi ne bi trebalo da se pojavljuju ili, ne bi smeli
da budu vidljivi.
Slika 3. Severozapadna fasada, a:a
1
= 1:10 ; b:b
1
= 1:10, autorska fotografija, mart 2014.
a
a
1
b
b
1
4

Analiza fasade objekta prema Ulici Modene
Severoistona fasada se potpuno razlikuje od severozapadne. Kako je ovaj objekat doiveo
transformaciju iz objekta u nizu u ugaoni objekat, jasno se moe videti da o ovoj fasadi nije
razmiljano kao o onoj sa Trga slobode. Iz ulice Modene objekat se drugaije sagledava. U prizemlju
je dominatno prazno, tj. otvor u vidu izloga i otvaranja pogleda od spoljanjosti ka unutranjosti i
obrnuto. U ovu svrhu koristi se staklo kao materijal. Ulazi u objekat su direktni, sa javne povrine. Ono
to se najvie uoava kada se sagleda cela fasada, je jedan dominatan pravac- horizontalni, i
vertikalni koji se jedva primeuje, pa se tako ini da objekat nije u ravnotei. Akcenat horizontalnog
nadograenog dela je veoma jak i ne postoji harmonija izmeu njega i ostatka fasade. On je podeljen
na podudarna polja pravougaonog oblika koja predstavljaju otvore i koja se ponavljaju direktno jedna
za drugim. Elementi prozora na fasadi se javljaju u minimalnom broju i nalaze se u meusobnoj
ravnotei i kontrastu u pogledu njihovog pravca pruanja, ali nemaju nikakav odnos sa onima na
drugoj fasadi, ta vie, potpuno su drugaije oblikovani i izmeu njih nije uspostavljena jasna veza i
koordinacija. Otvori koji su postavljeni vertikalno tek neznatno istiu iz ravnine fasade, pa se tu moe
nai odnos sa horizontalnim akcentom koji u dosta veoj meri izlazi iz fasade. Ova fasada se vie
doivljava kao prazan zid kome su dodati otvori da to ne bi bila u potpunosti. Taj, veinom prazan zid,
odaje utisak zatvorenosti i nepristupanosti. Kako su se do skoro na gotovo celoj fasadi nalazili razni
bilbordi i reklame (slika 5.) jasno je da ova fasada ne poseduje velike kvalitete koje bi trebalo da se
istiu, ve one koji treba da se sakriju. Takoe, na krovu se primeuju ostaci podkonstrukcija koje su
nosile informativne table i obavetenja. Ovi elementi se ni po emu ne uklapaju u objekat i trebalo bi
biti uklonjeni kako ne bi bili pogreno protumaeni.


Slika 4. Severoistona fasada, autorska fotografija, mart 2014.
5



Zakljuak
Prema nekim teorijama, nemogue je diskutovati o arhitektonskom prostoru ako za polaznu taku
uzmemo perceptualni prostor, tj. subjektivno arhitektonsko doivljavanje, te se iz takvog stava izvodi
zakljuak da arhitektura poinje da postoji tek kada biva doivljena, da je besmisleno tvrditi da je
ovek centar arhitektonskog prostora i da se sa ovekovim kretanjem menjaju pravci i smerovi
arhitektonskog prostora.
2
Meutim, subjektivni doivljaj koji je stvoren na osnovu percepcije je jedini
nain na koji graani doivljavaju svoje okruenje, a svesna tenja ka komunikaciji arhitekture i njene
okoline bi dovela do stvaranja bolje slike o arhitektonskom objektu u oima posmatraa.
Po meni, glavno obeleje ovog objekta su transformacije i promene koje je od svog nastanka
doivljavao. Nekada deo svog okruenja, sada je postao ugaoni koji i dalje daje utisak da nije zavren
i da ga oekuje jo promena. Neusklaeni elementi, nedefinisani i nejasni odnosi izmeu starog i
novog su deo zakljuka koji se moe doneti posmatranjem ovog objekta. Negde zatvoren i
nepristupaan a negde otvoren, poput prizemlja, koje ovaj objekat oivljava i ini vaan deo urbanog
tkiva. Ovom objektu je potrebno posvetiti posebnu panju, budui da se nalazi na glavnom gradskom
trgu i kao takvog ga treba sagledavati i po potrebi menjati.



2
Norberg-ulc K. Egzistencija, prostor i arhitektura. Graevinska knjiga Beograd:, 1999.
Slika 5. Nekadanji izgled objekta (http://www.skyscrapercity.com, april 2014.)
6

Literatura
Grupa autora, Ime i prezime: Novi Sad, Prometej, Novi Sad, 2010
Norberg-ulc K., Egzistencija, prostor i arhitektura, Graevinska knjiga, Beograd, 2006