Univerzitet u istonom Sarajevu

Saobraajni fakultet
Doboj
Seminarski rad
Predmet: Saobraajna psihologija
Tema: Vjetine, navike i automatizacija pokreta
Student: Profesor:
Nada Kljeanin 3!"#$ dr %leksandar &ili
Sadraj:
I Uvod
#'#' (vod
#'$' )eorija
#'$'#' &ehanizam djelovanja alkohola na ovjeka
#'$'$' (ticaj alkohola na ponaanje vozaa
#'$'3' &ehanizam izluivanja alkohola iz organizma
#'$'*' Stanja opijenosti
#'$'!' +sihike i ,izike osobine starenja
II Metodologija
$'#' +redmet istra-ivanja
$'$' .iljevi
$'3' /ipoteze
$'*' Varijable
$'!' 0nstrumenti
$'1' +rocedura i uzorak
III Rezultati
3'#' 2ezultati dobijeni za alkohol
IV Zakljuak
V Literatura
VI rilozi
$
1. Uvod
2azvoj ljudskog drutva, ekonomski, kulturni i socijalni, skoro uvijek je bio praen
pojavom odre3enih oboljenja' Veliki broj oboljenja javlja se kao posljedica naina i uslova u
kojima ljudi -ive i rade'
4ananje vrijeme donosi ubrzani ritam obavljanja svakodnevnih zadataka i obaveza,
kako na poslu tako i u porodici, saobraaju i sl'' )o doprinosi pojavi da je vie nego ranije,
prisutan pojaan psiholoki teret koji savremeni ovjek sa sobom nosi'
( -elji da ubla-i unutranju napetost i rijei -ivotne tekoe pred kojima se
svakodnevno nalazi, svaki ovjek pribjegava speci,inim mehanizmima adaptacije koji
odgovaraju njegovoj linosti' )ako e u trenucima potekoa, razliitih osujeenja
5,rustracija6, pojedine neuskla3ene linosti pribjei upotrebi duhana, alkohola ili opojnih
droga, kao sredstvu sa kojim se 7reavaju8 problemi'
(zimanje takvih sredstava u poetku stvara naviku, koja uz 7povoljne8 uslove sredine,
postepeno ra3a bolesnika, ovisnika'
9to se tie konkretno saobraaja, alkohol predstavlja najveu opasnost me3u gore
navedenim ovisnostima' %lkohol, bez sumnje, najvie dovodi do saobraajnih nezgoda'
+rocenat uea alkohola na saobraajne nezgode u nekim zemljma, kao to su S%4 i :inska,
dosti-e skoro !; <' %lkohol dovodi do te-ih nezgoda najee kod mladih neiskusnih osoba' S
obzirom na visok procenat zastupljenosti uticaja alkohola na saobraajne nezgode i poto je u
vezi sa drugim aspektima socijalnog ponaanja, alkohol predstavlja problem od drutvenog
znaaja'
4va su najva-nija, negativna uticaja alkohola na ovjeka' 4ejstvom alkohola,
pogoravaju se ,izioloke sposobnosti= slabi otrina vida, produ-ava se vrijeme reakcije, slabi
koordinacija i preciznost pokreta, itd' Sa druge strane, pod dejstvom alkohola slabi pa-nja,
poveava se samouvjerenost, slabi kritinost i raste sklonost ka rizicima' >va dva uticaja se
pojaavaju'
(ticaj alkohola zavisi od konectracije u krvi 5mozgu6' Ve kod ;,$ promila smanjuje se
sposobnost da se nou procijeni rastojanje' Sa ;,3 promila slabi procjena rastojanja i danju,
su-ava se vidno polje i ote-ava prilago3enje na svjetlo?tamu' Kod ;,! promila znatnije slabe
razumne konice, poveava se spremnost za rizik, usporovaja su reakcije, opada koncentracija
i slabi pa-nja' Kod koncetracije od ;,* promila oko *;< vozaa nije sposobno da upravlja
vozilom, kod ;,1 promila nesposobnih je oko 1;<' Kod ;,@ promila preko !< vozaa je
nesposobno, a kod #,; promil nijedan voza nije u stanju da udovolji zahtjevima saobraaja i
da vlada svojim vozilom' Aato su neke dr-ave ovu granicu proglasile apsolutnom
nebezbjednou i predvidjele obavezno hapenje vozaa u tim sluajevima'
Aa #; do #! minuta resorbuje se oko pola, za $; minuta oko 1;<, a poslije 3; minuta
skoro ;< konzumiranog alkohola' +oslije #?$ sata zavrava se resorpcija' Brzina eliminacije
alkohola iz organizma zavisi od vrste pia, vrste i koliine hrane, brzine pijenja, itd' 9vetski
naunik Cidmark 5#D$$'6 je utvrdio da se alkohol raspore3uje brzinom od ;,# do ;,$* promila
na sat' Koliina alkohola u krvi mijenja se vremenom, tako da prvo raste 5oko 1;?; minuta
poslije pijenja6, a zatim opada 5#!?$; sati poslije pijenja6' Aato se radi utvr3ivanje ranije
koncetracije alkohola 5u vrijeme nezgode6 dva puta vadi krv 5u razmaku od 1; minuta6 ili se
vade krv i urin'
3
2izik od uea u saobraajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa
porastom koncetracije alkohola u krvi' Vozai sa preko #,! promila alkohola u krvi imaju od
$; do 1; puta vei rizik da uestvuju u nezgodi nego vozai do ;,! promila' &e3u nezgodama
sa pijanim vozaima ima 3,! puta vie nezgoda sa nastaradalima, nego me3u ostalim
nezgodama' %lkohol poveava rizik saobraajne nezgode vie nego bilo koji drugi poznati
,aktor rizika' %ko bi se iz saobraaja iskljuili svi vozai pod uticajem alkohola u S%4, broj
poginulih u nezgodama bi se smanjio za *<' 0stra-ivanja u Norvekoj su pokazala da pijani
vozai imaju *; puta vei rizk nezgode sa povrije3enim i oko #1; puta vei rizik nezgode sa
poginulim' %lkohol je, po pravilu, povezan sa te-im posljedicama nezgoda 5$ puta veu
smrtnost6, dok droge 5bez alkohola6 nisu' Najei pijani vozai su mukarci, starosti do 3;
godina, a oko 1< ovih nezgoda su slijetanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom'
Najvei broj ovih nezgoda se ne evidentira'
%lkohol je povezan sa drugim ,aktorima rizika i oni se obino multipliciraju' %ko pijan
voza vozi nou, u uslovima smanjene vidljivosti, ako se radi o mladom i neiskusnom vozau,
ako je vozilo neispravno i tako dalje, rizici se mogu i viestruko poveati' Sa druge strane,
postoje primjeri vrlo iskusnih vozaa koji su esto vozili pijani, a nisu uestvovali u
nezgodama' Naime, ako je pijan voza svjestan rizika, on mo-e obazrivim ponaanjem,
sporomo i pa-ljivom vo-njom, djelimino, da kompenzira negativan uticaj alokohola' >va
pojva se zove kompenzacija rizika u saobraaju'
( Novom Aelandu je procjenjeno da svaka D;?ta vo-nja u pijanom stnaju 5preko ;,@
promila6 rezultira nezgodom, a samo jedna od 3! vo-nji u pijanom stanju se otkrije i osudi'
4anas se, sve ee primjenjuju razne mjere kako bi se smanjio broj pijanih vozaa u
saobraaju' >ve mjere idu od edukacije, zakonskih ogranjienja, zabrane kupovine alkohola za
mlade 5u mnogim dr-avama S%4 lica mla3a od #@, #D, $; ili $#' godine ne mogu kupovati
alkohol6 estih, sluajnih ili dobro uoljivih kontrola, otrih kazni, pa do tehnikih sredstava
koja se ugra3uju u vozilo' Na primjer, zatitne alkohol?brave se ugra3uku u vozila iji vlasnici
su uhvaeni u vo-nji pod uticajem alkohola' >vaj ure3aj spreava vozaa da ukljui vozilo
prije testiranja na alkohol, kao i sluaju ako je ovaj test pozitivan' Najvee smetnje
povratnitva se posti-e, ako je ova ugradnja alternativa klasinim kaznama 5zatvor, zabrana
upravljanja, elektronska prismotra i slino6'
&e3utim, alkohol poveava i rizik kod drugih uesnika u saobraaju, a posebno kod
pjeaka' +ijani pjeaci, vozai traktora i biciklisti su tako3e veoma rizine grupe' Najrizinije
grupe pjeaka u :rancuskoj su pjeaci pod uticajem alkohola 5posebno nou6, dijeca, stara lica
i pjeaci u zonama stajalita javnog prevoza' &e3u poginulim pijanim pjeacima posebno se
istiu mla3i mukarci' Svaki etvrti poginuli pjeak? mukarac u 9vedskoj bio je pod uticajme
alkohola' Srednja koncetracija kod pijanih pjeaka bila je #,1 promila' +osebno su ugro-eni
pijani vozai pedesetih godina, nou i tokom vikenda'
4ok se stavovi mjenjaju prvenstveno edukacijom, ponaanjem 5pa i vo-nja pod
uticajem6 se mijenja unapre3ivanjem znanja i stavova, ali dosljednom kaznenom politikom'
*
2. Teorija
+ostoje mnoge de,inicije alkoholizma koje mogu da se klasi,ikuju u odnosu na to da li
su kulturalno, bihevioralno ili ,izioloki zasnovane' Aajedniki su im patoloki obrasci
upotrebe alkohola i problemi u drutvenom i pro,esionalnom ,unkcionisanju, pri emu su kod
alkoholne zavisnosti prisutni jo i visoka tolerancija na alkohol, amnezije i izra-eni
apstinencijalni sindrom 5,izike i psihike tekoe pri prestanku uzimanja alkohola6' Eedna od
mnogobrojnih de,inicija je i de,inicija da je alkoholizam 7hronini poremeaj ponaanja koji
se mani,estuje ponovljenim ekscesivnim pijenjem koje odstupa od uobiajenih obrazaca
pijenja za datu sredinu i koje je praeno tekoama zdravstvenog i socijalnog
,unkcionisanja8'F
+aralelno sa de,inisanjem alkoholizma javljaju se i uvjerenja koja mogu da se grupiu u tri
osnovna mita o alkoholizmu=
#' %lkoholizam je samo bolest' ( ovom shvatanju postoji mijeanje bolesti kao posljedice
prekomjernog pijenja sa samim prekomjernim pijenjem' >no mo-e da se de,inie kao
bolest ali samo u irem znaenju te rijei u okviru savremenog holistikog pristupa u
medicini'
$' %lkoholizam je samo izbor' >vo stanovite krije u sebi miljenje da je alkoholiar sam
odabrao da bude alkoholiar i sve to je potrebno u terapiji jeste da se on predomisli i
prestane da pije' >vaj pristup previ3a mnoge pritiske koje alkoholiar trpi, kao i mone
inioce kao to su zavisnost i navika'
3' %lkoholizam je samo simptom. >vo stanovite vodi traganju za korijenima
psiholokog problema iji je simptom pijenje 5traume iz djetinjstva, rani porodini
uslovi i sl6 kao i primjeni raznih 7dubinskih8 psihoterapija'
1.2.1. Mehanizam djelovanja alkohola na ovjeka
4a bi se shvatilo kako alkohol utie na pojavu nezgoda treba da se upozna mehanizam
djelovanja alkohola na ovjeka, iji uticaji zavise od njegove koncentracije u tijelu' +rije nego
to se upozna uticaj etil?alkohola na ponaanje, ukratko e se razmotriti kako se on apsorbuje,
distribuira i eliminie iz tijela' %lkohol se, za razliku od hrane, vrlo brzo apsorbuje i rastvara u
tenosti i tkivima, tako da se u krvi javlja ve poslije nekoliko minuta od trenutka unoenja'
!
Slika !' >dnos koncentracije alkohola u krvi prema nainu uzimanja
Koncentracija alkohola brzo raste, do dva asa od unoenja, kada poinje postepeno da opada
u toku #@ asova' Na koncentraciju alkohola u krvi utie i brzina uzimanja alkohola' %ko se
odre3ena koliina alkohola popije naglo, koncentracija e biti vea nego kad se ista koliina
popije u manjim koliinama kroz odre3eno du-e vrijeme, slika #D 5/udolin, V', #D$6' +ored
koliine i naina uzimanja alkohola, na brzinu apsorpcije utie vrsta pia, vrsta i koliina
hrane, puenje i razne individualne osobine, te posebno te-ina' +uenje odr-ava visoku
koncetraciju alkohola u krvi, a razni sedativi i stimulatori pospeuju dejstvo alkohola' 0sto tako
prelaz alkohola u krv 5resorpcija6 znatno je br-i ako se pije natate 5ujutro ili kada je ovjek
gladan6' Gestoka pia imaju jaku koncentraciju alkohola na jedinicu zapremine pa im je vei i
intenzitet resorpcije' Na dijagramu # je prikazana koncentracija alkohola u krvi kad se ista
koliina alkohola popije, jednom natate 5gornja krivulja6, a drugi put poslije obroka 5donja
krivulja6 H /udolin, V', #D$'

Dijagram !' +ijenje alkohola poslije jela i natate
%psorbovana koliina alkohola koja se nalazi u krvi biva brzo preneta u ostale delove tela,
posebno u one koji su bogati krvnim sudovima' ( mozak alkohol sporije dopire ali du-e
ostaje' Koncentracija alkohola u mozgu je u linearnom odnosu sa njenom koncentracijom u
krvi, pa je zato pouzdana direktna procena iz krvi' >sim toga mogue je proceniti koliinu
alkohola preko mokrae ili izdahnutog vazduha' +ostoje brojni hemijski testovi za odre3ivanje
alkohola u krvi' Koliina alkohola u krvi se najpreciznije izra-ava odnosom te-ine alkohola u
datok koliini krvi 5mg"#;;ml6' &e3utim prete-no se izra-ava kao procenat alkohola u odnosu
na te-inu, to je u sutini ista stvar' +ri koncentraciji ;,;!I uestalost pojave nezgoda je
slina kao kod vozaa koji nisu pili' &e3utim, sa poveanjem koncentracije na ;,;1I
vjerovatnoa nezgoda se poveava' )ako je u jednom istra-ivanju na3eno da je sa poveanjem
koncentracije na ;,;1I vjerovatnoa pojave nezgoda dvostruko vea nego kod trijeznih
vozaa, a sa ;,#;I koncentracijom alkohola postoji 1 puta vea vjerovatnoa nego kod
1
poslije jela
vozaa bez alkohola u krvi' +oveana uestalost nezgoda u zavisnosti od koncentracije
alkohola u krvi prema nekim drugim analizama, prikazanim u je neto ni-a'
&e3utim, u principu sa poveanjem koncentracije iznad ;,;!I rizik se dosta poveava, tako
da iznad koncentracije od ;,#;I rizik je vei za nekoliko puta da bi iznad ;,#!I bio skoro #;
puta vei nego u trezvenom stanju'
!"#"#" Uti$aj alko%ola na &ona'anje vozaa
+ovezanost nezgoda sa alkoholom mo-e se upoznati preko dejstva alkohola na ponaanje'
Vlada uverenje da alkohol pojaava razne ,unkcije iako ima vie depresivnu ulogu' Nema
odre3enih modela ponaanja pri razliitim stadijumima intoksikacije, ali se uoavaju
karakteristine promjene u ,unkcijama koje su znaajne za vo-nju' +ri ni-im nivoima
intoksikacije zahvaene su vidne i perceptivne ,unkcije, pri osrednjim su zahvaene vie
saznajne ,unkcije i odluivanje, a pri najveem stepenu, od ;,#!I, pogo3ene su motorne
,unkcije i organizacija i koordinacija pokreta' Kao to se mo-e oekivati alkohol prvo utie na
saznajne ,unkcije' Slabije opa-anje esto je praeno kratkotrajnim nesvjesnim periodima kada
se ne opa-a i voza nije svjestan da se ti periodi javljaju' +od uticajem alkohola pojavljuje se
jako su-avanje perceptivnog vidnog polja, a pokreti oiju postaju manje uestali pa i
usmjeravanje pa-nje nije pravovremeno' )e promjene su veoma bitne za ponaanje vozaa kod
kojih je budnost osnovna' &entalne ,unkcije, kao pamenje za skorije doga3aje je
poremeeno' +ri viim nivoima alkohola te promjene se jasno uoavaju u motornom
ponaanju, govoru i vo-nji' >ve promjene su praene poveanim samopouzdanjem pa dolazi
do velikog nesklada sposobnosti i mogunosti' +od uticajem alkohola dolazi do promjene u
emocionalnom ponaanju i osjeaju manje odgovornosti'
1.2.!. Mehanizam izluivanja alkohola iz or"anizma

%lkohol se iz tijela odstranjuje razgradnjom' (etra razgra3uje oko D; < ukupne koliine
alkohola, a ostalih #; < izlazi izdisanjem i mokrenjem' 2azgradnja alkohola odvija se dakle, u
jetri i ovisi o sposobnosti enzimnog sistema jetre da metabolizira alkohol' +remda koliina
koja se u jetri razgra3uje mo-e razgraditi u odre3enom vremenu zavisi od mnogih razliitih
individualnih ,aktora, ipak se uopte mo-e rei da u jednom satu jetra mo-e preraditi koliinu
alkohola koja po prilici, odgovara koliini od ;,# I alkohola u krvi' )o znai da bi organizmu
koji u sebi ima minimalnu u saobraaju doputenu koncentraciju od )*+ I za &ot&uno
otre,njenje trebalo oko tri sata" Nakon viednevnih novogodinjih JterevenkiJ organizmu
treba i desetak dana da bi se povratilo u prijanje kondiciono stanje' )ime se opovrgava opte
prihvaeno miljenje da se mo-emo otrijezniti kraim ili du-im snom, oljicom ka,e ili nekim
drugim stimulativnim sredstvom' Naprotiv, u snu se razgradnja alko%ola us&orava, jer je
usporeno disanje pa prema tome i odstranjenje alkohola preko plua' Ne samo da je va-no u
odre3enom trenutku utvrditi alkoholisanost te zabraniti uzimanje alkoholnih pia u vrijeme
radnog procesa, ve je upotrebu alkoholnih pia potrebno ograniiti i u odre3eno vrijeme prije

poetka rada' (glavnom se smatra da se alko%olna &ia ne smiju uzimati bar osam sati
&rije &oetka rada"
( pojedinim sluajevima, naroito kad se radi o vozaima ili ljudima koji rade na izuzetno
opasnim mjestima ili na poslovima ija je va-nost vrlo velika, vjerovatno ni razmak od osam
sati nee biti dovoljan 5dijagram $6' +rije dugih vo-nji dobro je potpuno se suzdr-ati od
alkohola i dan prije'
Dijagram #' Vrijeme izluivanja alkohola iz organizma
1.2.#. Stanja opijenosti
Stanje lak'e &ri&itosti -o&ijenosti. je od ;,!; H ;,DD I' Karaketristika ovog stanja je
opta uzbu3enost 5iritabilnost6 organizma' (esnik u saobraaju osjea toplinu, poveava se
rumenilo na licu, raste krvni pritisakK Voza gubi kontinuitet misli, slabije pamti, gubi
kritinost, prividno osjea viu sposobnost, neoprezno se ponaa itd' +oveava mu se hrabrost
i -elja za isticanjem' Smanjuje se otrina vida i sluha 53; H *; <6' Slabija je adaptacija vida pri
nonoj vo-nji i"ili tunelu' >vo stanje znatno remeti vo-nju' Kod nekih vozaa laka opijenost se
mani,estuje u oputanju tijela, malaksalosti, bezvoljnosti, iscrpljenosti i pospanosti' 4ogodi se
da vozai zas&u i uzrokuju saobraajnu nezgodu' >vo stanje dovodi do nepotovanja
etikih normi 5psuju, viu, vulgarni su, neumjesno se ale H primitivno se ponaaju6 i
saobraajnih propisa, ne toleriu prepreke stvarajui nepovoljne 5rizine6 saobraajne situacije'
Stanje te,e &ri&itosti -o&ijenosti. je od #,;; H #,*D I' Simptomi te-e opijenosti su
uoljivi' 0ntelektualne ,unkcije i koordinacija vidno slabe' Eae su izra-ene greke pri pokretu i
hodanju' Sposobnost upravljanja vozilom je smanjena'
ijano stanje je od #,!; H $,*D I' ( pijanom stanju, vozai su znatno upadljiviji
zbog vidno oslabljenih intelektualnih ,unkcija, pokreta i upadljivih razdra-ljivih reakcija'
Vidno je izra-ena pospanost to izrazito ote-ava vo-nju' Slabe osjeti ravnote-e koji
uslovljavaju teturanje' ( tom stanju vozai esto uzrokuju saobraajne nezgode'
@
/e,i oblik &ijanstva je od $,!; H 3,*D I' )e-e pijanstvo je u potpunosti upadljivo i
primjetljivo' Vozai nejasno izgovaraju rijei, izra-enije teturaju, posru pa i padaju'
>rjentacija je poremeena, vide dvostruko, esto haluciniraju, ote-ano diu i nerazumno se
ponaaju' Aa vo-nju su nesposobni i gotovo uvijek uzrokuju saobraajne nezgode'
0omatozno stanje je od +*1) 2 3*)) I" Komatozno stanje se mani,estuje izrazitim
slabljenjem i gubitkom svijesti, radnje se odvijaju usporeno i nekontrolisano' Slabo reaguju na
vanjske podra-aje H na svjetlo i druge dra-i' >soba se preznojava i gubi tjelesnu temperaturu'
Aa vo-nju nema ba nikakvih sposobnosti'
1.2.$. Psihike i fizike osobine starenja
Llobalno uzevi proces starenja mo-emo prikazati progresivnim slabljenjem koji
zahvaa 3 osnovna vida, a to su= ,izioloke promjene, psiholoke promjene i socialno?
ekonomski problemi' &e3u ,iziolokim poremeajima na prvo mjesto dolazi progresivno
,iziko i mentalno slabljenje, a psiholoke promjene koje to prate obuhvataju niz va-nih
elemenata kao= poveanu zavisnost od drugih, osjeaj nejednakosti, bezkorisnosti,
bespomonosti i odbaenosti, strah od usamljenosti i bolesti i slino' Starenje kao proces
poinje sa poetkom -ivota i rezultat je progresivnih degerenativnih procesa pa nema niti
jedne psihike niti ,izike ,ungcije koja se u starosti ne mijenja' Koliko je neko star ne mo-e
se odrediti jedinstvenim kriterijumima, jer starenje ukljuuje u sebi bioloke, socialne i
psihike procese koji u slo-enoj me3usobnoj zavisnosti determiniraju realnu starost'
:izioloko starenje se kao normalni proces stavlja kao suprotnost takozvanom patolokom
starenju koje oznaava brzo ili ubrzano starenje uslovljeno nekim patolokim procesom' >vo
stanje odnosno njegove posljedice zahtijevaju i lijeenje jer se radi o bolesti'
%% Metodolo"ija
2.1. Predmet istraivanja
+redmet istra-ivanja jeste uticaj alkohola na sposobnost uea u saobraaju kod osoba starijih
od !; godina'
>dluka za ovu temu proizilazi zbog sve veeg broja ovisnikaM iroka de,inicija pojma ovisnosti
odnosi se na drogu, alkohol, duvan, itd' +redmet istra-ivanja je ispitati upoznatost vozaa sa
alko?testom, kao i njihovo prihvatanje ovog testa, a sve ovo u cilju to bezbjednijeg odvijanja
saobraaja'
2.2. &iljevi
#' (tvrditi da li osobe starije od !; godina ee voze u alkoholisanom stanju, u odnosu na
osobe mla3e -ivotne dobiN
$'0spitati vozae starije od !; godina da li su otpornije na alkohol sada ili u mla3oj -ivotnoj
dobiN
3' (tvrditi koliko su vozai upoznati sa alko?testomN
*' (tvrditi koliko njih smatra da ovaj test treba uvesti prilikom kontrole saobraajaN
!' (tvrditi koliko pol i starosna dob utiu na prihvatanje ovog testaN
D
2.!. 'ipoteze
#'/ipotetiki se oekuje da osobe starije od !; godina rija3e uestvuju u saobraaju u
alkoholisanom stanju, tj' da su zbog -ivotnog iskustva savjesniji vozai u odnosu na mla3e
vozae'
$'/ipotetiki se oekuje da su osobe starije od !; godina neotpornije na akohol u odnosu na
mla3u populaciju, tj' potrebna im je manja koliina alkohola da se napiju'
3' >ekuje se da e vozai u !;< sluajeva biti upoznati sa pojmom droga testa'
*' >ekuje se da od njih !;<, koji su upoznati sa droga testom, 3;< prihvati ovaj test
prilikom kontrole saobraaja'
!' >ekuje se da e osobe -enskog pola u veem procentu prihvatiti droga test, nego osobe
mukog pola' )ako3e, oekuje se da e starosna dob uticati na prihvatanje ovog testa'
2.#. (arijable:
Nezavisna varijabla bi bila starost osobe'
Aavisne varijable bi bile=
#' vo-nja pod uticajem alkoholaM
$' otpornost na alkohol
Nezavisne 5pol, starosna dob, iskustvo, upoznanost6
Aavisne 5prihvatanje droga testa pri kontroli saobraaja6'
2.$. %nstrumenti:

4o podataka sam doao koristei policijske izvjetaje iz Saobraajne policijske stanice
u 4oboju dobijene na osnovu sprovedenog intervjua sa pomonikom komandira navedene
institucije gospodinom &ilenkom Eoiem' +ored navedenog intervjua kao instrument za
dobijanje podataka koriten je i upitnik koji je prilo-en na posljednjoj stranici' Na osnovu
upitnika dobijeni su podaci o starosnoj dobi ispitanika, te podatak o tome da li posjeduje
vozaku dozvolu ili ne' +ored ovih osnovnih podataka za sprovedeno istra-ivanje, dobijeni su
podaci o tome koliko ispitivane osobe esto konzumiraju alkohol dok voze, koliko esto
koriste automobil i da li piju dok ne voze' 0sto tako dobijeni su podaci o tome kako alkohol
utie na njih sada u odnosu na nekakvu raniju -ivotnu dob, tj' da li im je sada potebna manja
koliina alkohola da se napiju'
%nketa se sastoji od #$ pitanja 5* pitanja socio?demogra,skog karaktera, a ostalih @
pitanja se odnosi na upoznanost, miljenje i prihvatanje alko?testa6, koja obuhvata prikupljanje
podataka usled posmatranja 1; sluajno odabranih vozaa u toku jednog mjeseca 53; osoba
-enskog pola i 3; osoba mukog pola6, a sve u cilju dokazivanja njihovog prihvatanja i
miljenja o alko?testu' Aa prikupljanje podataka koriten je, prvenstveno, razgovar'
#;
2.). Pro*edura i uzorak:

0spitivanje je izvreno na uzorku od $; osoba, na teritoriji optine 4oboj u vremenskom
inervalu od #'##'$;;@' do ;1'#$'$;;@' godine' Bitno je napomenuti da je navedeni uzorak od
$; ispitanika iz ciljane grupe, tj' osobe starije od !; godina'
(zorak ini 1; lica sluajno odabranih gra3ana grada 4oboja 5vozai, razliitog pola,
starosti, obrazovanja, iskustva, ekonomskog stanjaK6'
+rocedura je trajala dvadeset dana, tako to je saobraajna policija vrila kontrolu saobraaja i
omoguila nam da vrimo ispitivanje' 0z samog razgovora se moglo primjetiti da vozai
nemaju dovoljno znanja o alko?testu' S obzirom da je ispitano 3; osoba -enskog pola i 3;
osoba mukog pola, injenica je, da su -ene zainteresovanije za uvo3enje ovog testa prilikom
kontrole saobraaja' 0pak, ostale socio?demogra,ske karakteristike 5godina starosti, iskustvo,
upoznatost, itd'6, ukazuju na to da ispitani vozai nisu sigurni u pouzdanost ovog testa i da
nebi prihvatili da se uvede u redovnu kontrolu saobraaja'
%%% +ezultati
!.1. +ezultati dobijeni za alkohol
Na osnovu prikupljenih i obra3enih podataka dobijenih iz Saobaraajne policijske stanice u
4oboju, na osnovu sprovedenog intervjua sa pomonikom komandira navedene institucuje
gospodinom &ilenkom Eoiem, dobijeni su sledei rezultati=
( mjesecu aprilu tekue godine na alkohol je testirano preko $;; lica, od kojih je kod !$ lica
zabilje-ena nedozvoljena koliina alkohola u krvi, odnosno preko dozvoljenih ;';3I alkohola
u krvi' Aabrinjavajua je injenica da je preko !;< alkoholisanih osoba mla3e -ivotne dobi
5od $; do 3; godina6, dok oko *;< alkoholisanih osoba predstavljaju osobe srednje -ivotne
dobi 5od 3; do !; godina6' 0 na kraju, ciljana grupa 5osobe starije od !; godina6 se pokazala
kao najsavjesniji vozai' ( aprilu mjesecu od pedeset i dvije alkoholisane osobe samo * osobe
su starije od !; godina, to u procentima iznosi @<' Svi ovi podaci se jasno mogu vidjeti u
tebeli # i na dijagramu 3'
Starosna dob ispitivanih
osoba
Broj osoba sa nedozviljenom
koliinom alkohola u krvi
Procentualno izraeno
20-30 odina 2! osoba "2#
30-$0 odina %0 osoba %0#
$0-"0 odina %% osoba %%#
Preko "0 odina $ osobe $#
&kupno' "2 osobe &kupno' %00#
Tabela 1. Podaci dobijeni iz policijske stanice
##
(oliko esto konzumirate
alkohol dok vozite)
(oliko esto konzumirate
alkohol dok ne vozite)
(oliko esto vozite
automobil)
&vijek 0 ispitanika 3 ispitanika * ispitanika
+esto 3 ispitanika " ispitanika ! ispitanika
,ijetko $ ispitanika " ispitanika $ ispitanika
-ikad %3 ispitanika ! ispitanika 3 ispitanika
&kupan br.
ispitanika
20 ispitanika 20 ispitanika 20 ispitanika
,ija"ram !. Procentualno izraena prisutnost alkohola prema ivotnoj dobi
Tabela 2. .io podataka dobijenih iz upitnika
9to se tie rezultata dobijenih iz upitnika, bitno je napomenuti da je ispitivanje pomou istog
sprovedeno na $; ciljanih ispitanika, tj' $; ispitanika koji su stariji od !; godina i posjeduju
vozaku dozvolu' Na osnovu prikupljenih i obra3enih podataka dobijenih na osnovu
pomenutog upitnika dobijeni su sledei rezultati=
Na pitanje OO Koliko esto konzumirate alkohol dok voziteNOO, niti jedan ispitanik nije rekao da
svakodnevno to radiM 3 ispitanika su rekla da pomenutu radnju ine esto5#!<6M * ispitanika su
rekla da rijetko voze u navedenom stanju 5$;<6M dok je #3 ispitanika reklo da nikada ne
konzumiraju alkohol dok voze 51!<6'
#$
Na pitanje OO Koliko esto konzumirate alkohol dok ne voziteNOO, 3 ispitanika su rekla da
svakodnevno rade 5#!<6M ! ispitanika je reklo da pomenutu radnju ine esto5$!<6M tako3e !
ispitanika je reklo da rijetko voze u navedenom stanju 5$!<6M dok je ispitanika reklo da
nikada ne konzumiraju alkohol dok voze 53!<6'
Na pitanje OO Koliko esto vozite automobilNOO, 1 ispitanika je reklo da svakodnevno to rade
53;<6M ispitanika je reklo da pomenutu radnju ine esto53!<6M * ispitanika su rekla da
rijetko voze u navedenom stanju 5$;<6M dok su 3 ispitanika rekla da nikada ne konzumiraju
alkohol dok voze 5#!<6'
( tabli $' i na dijagramu *' dati su navedeni podaci na jedan jednostavniji i pregledniji nain'
,ija"ram #. Brojani prikaz
Na pitanje OO 4a li ee konzumirate alkohol ranije ili sadaNOO, #; ispitanika je reklo da su prije
ee konzumirali alkohol 5!;<6M 1 ispitanika je reklo da pomenutu radnju ine istim
intenzitetom,tj' da nema razlike53;<6M dok su * ispitanika rekla da sada ee konzumiraju
alkohol nego prije 5$;<6'
Na pitanje OO 4a li vam je potrebna manja koliina alkohola da se napijete sada ili dok ste bili
mla3iNOO, $ ispitanika su rekla da im je prije, dok su bili mla3i, bila potrebna manja koliina
alkohola da se napoju 5#;<6M * ispitanika su rekla da im je potrebna ista koliina alkohola da
#3
0
3
4
13
3
5 5
7
6
7
4
3
0
2
4
6
8
10
12
14
Koliko esto
konzumirate
alkohol dok
vozite
Koliko esto
konzumirate
alkohol dok ne
vozite
Koliko esto
vozite automobil
Uvjek
esto
!ijetko
"ikad
se napiju,tj' da -ivotna dob ne utie na to5$;<6M dok je #* ispitanika reklo da im je sada
potrebna manja koliina alkohola da se napiju nego prije 5;<6'
( tabli 3' i na dijagramu !' dati su navedeni podaci na jedan jednostavniji i pregledniji nain'
4a li ee konzumirate
alkohol ranije ili sadaN
4a li vam je potrbna manja koliina alkohola da
se napijete sada ili dok ste bili mla3iN
+rije #; ispitanika $ ispitanika
Nema razlike 1 ispitanika * ispitanika
sada * ispitanika #* ispitanika
(kupan br'
ispitanika
$; ispitanika $; ispitanika
Tabela !. .io podataka dobijenih iz upitnika
,ija"ram $. Brojani prikaz
#*
10
6
4
2
4
14
0
2
4
6
8
10
12
14
#a li e$%e konzumirate
alkohol ranije ili sada&
#a li vam je 'otrbna
manja koliina alkohola
da se na'ijete sada ili dok
ste bili mla(i&
)rije
"ema razlike
*ada
%( -akljuak
Na osnovu svega navedenog jasno je da alkohol u velikoj mjeri teti organizmu' Abog
svoje brze apsorpcije u organizmu, alkohol se ve nakon nekoliko minuta nalazi u krvi, a
samim tim se iri po itavom tijelu i dospjeva u sve organe' Svaka konzumacija vee koliine
alkohola dovodi do unitavanja odre3enog broja nervnih elija, koje se vie nikada ne mogu
obnoviti, tj' bivaju trajno unitene' &e3utim, ovo predstavlja mo-da i najmanju tetnost
alkohola jer osoba konzumacijim istog iskljuivo sebi nanosi tetu' Vei problemi se javljaju
.S./0 102S3.4 P.56
Upoznatost
,o 27 "odina
,6 20
1# )
Preko 27 "odina
./ 20
8 !
Ukupno
21 9
#!
kada osobe u pijanom stanju nisu sposobne da se kontroliu pa ine radnje koje ugro-avaju
-ivote ili egzistenciju drugih ljudi, najee svojih najbli-ih lanova porodice' Eo vei
problem se javlja kada osobe u navedenom stanju sjedaju za volan i uestvuju u saobraaju'
Na ovaj nain ne samo da ugro-avaju svoj -ivot i -ivote svijih saputnika, nego ugro-avaju i
-ivote ostalih uesnika u saobraaju' >vo predstavlja vrlo ozbiljan problem naeg drutva i
zahtjeva vee anga-ovanje u njegovom rjeavanju, kako pripadnika policije tako i obinih
gra3ana'
Na osnovu podataka dobijenih iz Stanice saobraajne policije u 4oboju jasno se vidi da mladi
vozai predstavljaju najopasniju kategoriju gra3ana u pogledu vo-nje u alkoholisanom
stanju5!$<6, to vjerovatno ima veze sa njihovim neiskustvom i nekakvom -eljom za
dokazivanjem' 4ok stariji vozai, vozai preko !; godina, vrlo rijetko sjedaju za volan u
alkoholisanom stanju5*<6' >vo vjerovatno ima veze sa njihovim bogatim -ivotnim iskustvom'
0sto tako na osnovu sprovedenog istra-ivanja potvr3eni su podci dobijeni iz policije, tj' da su
stariji vozai mnogo savjesniji i da rje3e voze u pijanom stanju' +ored ovog, istra-ivanje je
pokazalo da stariji vozai smatraju, u velikoj mjeri, da im je sada potrebna manja koliina
alkohola da se napiju nego kada su bili mla3i'
Na osnovu svega pomenutog evidentno je da su hipotetike pretpostavke potvr3ene i da starije
osobe ne predstavljuju primaran problem u pogledu vo-nje u pijanom stanju, nego da su to
upravo mla3a lica, te da je neophodno ulagati vie truda u njihovu edukaciju' )ako3e smatram
da starije osobe svojim iskustvom mogu uticati na svjest mla3ih vozaa'
>bzirom da su bolesti ovisnosti sve slo-eniji i opasniji oblik socijalne pedagogije i u
naoj sredini, a zbog velike vjerovatnoe poveanja ovih ovisnosti, u budunosti je neophodna
multidisciplinarna i multisektorijalna saradnja'
Pinjenica je da bi uvo3enje droga testa omoguilo manji broj saobraajnih nesrea, pod
dejstvom psihoaktivnih supstanci, kao i da gra3ane treba upoznati sa pojmom ovog testa, ime
bi se, posebno me3u mla3im vozaima, privukla pa-nja o njihovom uticaju na bezbjednost
saobraaja'
( cilju procjene veliine problema konzumiranja supstanci koje izazivaju ovisnost
psihoaktivne droge i druge tetne supstance neophodno je provoditi redovne istra-ivake
studije, posebno u ciljanim populacionim skupinama' 0stovremeno potrebno je podr-avati
umre-avanje i koordinaciju sakupljanja podataka iz istra-ivakih studija i iz zdravstvenih
ustanova 52egistri u-ivaoca opojnih droga6' >bjedinjavanje baza podataka na ovaj nain
omoguilo bi ,ormiranje indikatora zdravstvenih ishoda u cilju monitoringa i evaluacije
uspjenosti programa'
Mjere &reven$ije4
rimarna &reven$ija ovisnosti ima najva-niju ulogu, od svih oblika prevencije' Q,ikasno
suprotstavljanje ovom problemu podrazumijeva ukljuenje svih lanova drutva, to
podrazumijeva jedinstven stav u poruka da je koritenje droga loe i opasno'
Sekundarna &reven$ija ukljuuje rano otkrivanje ovisnika, postavljanje dijagnoze i rad na
motivaciji za lijeenje, te e,ikasno i kratkotrajno lijeenje' 2ano okrivanje i prihvatanje
lijeenja je od posebnog znaaja za uspjeno suzbijanje bolesti ovisnosti' Ne treba ni
naglaavati da su rezultati lijeenja bolji ako se ono ranije zapone, prije nego to se razviju
#1
psihika i ,izika ovisnost, a najbolje je zapoeti lijeenje kada je osoba u eksperimentalnoj
,azi'
/er$ijarnu &reven$iju ine lijeenje i psihosocijalna rehabilitacija otkrivenih sluajeva
ovisnika koji se sprovode u zdravstvenim centrima za lijeenje'
( 5iteratura:
#' Krsto Ripovac, 5$;;6, Banja Ruka= SVisoka kola unutranjih poslovaT, $;;@, ++L+
SKomesgra,ikaT Banja Ruka
$' UUU'narkomanija'ba
3' %lluisi,&'E',/ogen, E'S', coates, L'4', %lluisi, Q'%', #D@
#
*' %rbous, %', Kerrich, E'Q' %ccident statistics and the concept o, accent proneness'
Biometrics, #D!#
!' %leksandar &ili, 5$;;6, SSaobraajna psihologijaT, Lra,iar, 4oboj
(% Prilozi
Upitnik:
Koliko imate godinaN
VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV '
#@
4a li posjedujete vozaku dozvoluN
VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV '
Koliko esto konzumirate alkohol dok voziteN
uvjek esto rijetko nikad
Koliko esto konzumirate alkohol dok ne voziteN
uvjek esto rijetko nikad
Koliko esto vozite automobilN
svaki dan esto rijetko nikad
4a li ee konzumirate alkohol ranije ili sadaN
prije nema razlike sada
4a li vam je potrebna manja koliina alkohola da se napijete sada ili dok ste bili mla3iN
prije nema razlike sada
Napomena=( polje ispred odgovora, koji najvie odgovara vaoj linosti, upisati WX
6230T6
!" ol5 0 1
#" 6odina starosti5
-do 20 odina
-preko 20 odina
+" Ste&en strune s&reme5
#D
-osnovna 2kola
-srednja 2kola
-vi2a 2kola
-visoka 2kola
3" 0oliko dugo ste voza5
-do " odina
:do %0 odina
-preko %0 odina
1" Da li vam je &oznato da saobraajna &oli$ija mo,e u&utiti vozaa na alko7test5
./ -3
8" 9ta znate o ovom testu5
-ni2ta
-neznatno
-prosjeno
-upoznat4a sam u potpunosti
:" ;a koji nain ste dobili informa$ije o alko7testu5
-u zakonu
-putem medija
-neko od mojih prijatelja je bio upu5en na taj test
<"Znate li koje &osledi$e mo,e imati vo,nja &od dejstvom alko%ola5
-usporeni re6leksi
-izmjenjena percepcija
-drskost za volanom
-nepo2tovanje propisa
=" 6dje se vr'i testiranje ovog testa5
-na licu mjesta
-u policijskoj stanici
-u zdravstvenoj ustanovi
!)" Smatrate li da &rimjena ovog testa ima &ozitivan efekat5
$;
./ -3
!!" Smatrate li da bi bilo dobro da se ovaj test uvede* kao obavezan* &rilikom kontrole
saobraaja5
./ -3
!#" Ima li gra>anstvo ima dovoljno informa$ija o ovom testu5
-ni2ta
-neznatno
-prosjeno
-dovoljno
-upoznato u potpunosti
$#