Você está na página 1de 178

Vanja Alendar

PROJEKTOVANJE SEIZMIKI OTPORNIH


ARMIRANOBETONSKIH KONSTRUKCIJA
KROZ PRIMERE

Deo A - Osnovi teorije i uvod u propise





Vebe u okviru kursa
Projektovanje i gra#enje betonskih konstrukcija 2
na IX semestru odseka za konstrukcije



















Gra#evinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Institut za materijale i konstrukcije
Beograd, novembar 2004.



PREDGOVOR drugom izdanju


Pet godina je prolo od objavljivanja prvog izdanja ovih skripti. Ako je i godinu dana trebalo
za odmor od napora da se prvo izdanje pripremi, u naredne $etri godine moglo je puno toga da
se uradi, ali nije. A onda nam se pridruio na mladi asistent Ivan Ignjatovi&, koji se ponudio da
prekuca delove teksta pisane rukom. Takva se ponuda ne odbija, njemu ne. Kada je odlu$eno da
se nastavi sa radom, ispostavilo se da je kasno da se ceo tekst preradi kako bi valjalo, naravno.
Nastava je u toku, pa je kao prvi - prolazni cilj usvojeno da se Deo B - Primeri prebaci u
'elektronsku formu', tako da ceo materijal studenti dobiju na CD-u. Ni to nije bio mali posao,
trebalo je pripremiti dosta skica, ilustracija.
ta je novo? Prvi deo je nepromenjen. Osim to je prekucan, tekst drugoga dela - Primeri je
i izmenjen, nadam se na bolje. Stare skice su prera#ene, dodate su i nove, kao i fotografije koje
ilustruju efekte dogo#enih zemljotresa, ili rezultate eksperimentalnih ispitivanja na modelima.
Uz fotografije na alost nije naveden izvor, to je osnovni red. Izvinjavam se autorima, bi&e
ura#eno u slede&em izdanju. Deo teksta koji se odnosi na hale, a koji nije ni pripadao skriptama,
potpuno je prera#en, dopunjen i uklju$en u tekst kao Primer 4.
Kako se koristi tekst? Obim originalnog teksta bio je prilago#en raspoloivom vremenu od
$etrnaest nedelja nastave. U me#uvremenu, izmenjen je program predmeta, pa se ravnopravno,
po sedam nedelja, studentima izlau problemi prethodnog naprezanja, odnosno zemljotresa.
Tako#e, deo problema koji je ranije izlagan na vebama, sada je deo predavanja. Tekst skripti
ipak nije skra&en, ali se moe $itati na razne na$ine. Obavezni deo obuhvata:
- Deo A - Osnovi teorije, kao dopunski tekst predavanjima, ali bez poglavlja 6 - Uvod u
Evrokod 8;
- Deo - B - Primeri pro&i ceo, ali bez poglavlja Pitanja i odgovori u Primerima 1-3, koja
zahtevaju poznavanje koncepta propisa Evrokod 8.
To je minimun, koji jo uvek ima smisla. Time se naruava prvobitna koncepciju, ali je
dovoljno, ako je jedini cilj da se savlada primena vae#ih doma#ih propisa iz ove oblasti.
Godinji zadatak i pismeni ispit se ionako rade isklju$ivo prema vae&im doma&im propisima.
ta jo pro$itati, stvar je dogovora sa predmetnim nastavnikom. Toplo se preporu$uje da se i
ostali delovi pro$itaju, bar kao pri$a. Koncept skripti je da se preko Evrokoda 8 objanjava
sutina doma&ih propisa i filozofija projektovanja.
Na kraju, elim da se zahvalim asistentu Ivanu Ignjatovi&u, koji me je doveo u situaciju da
ne smem da ga izneverim. Ivane, da sredimo i prvi deo?


Beograd, novembar 2004. Vanja Alendar


PREDGOVOR prvom izdanju

U podnaslovu teksta koji sledi, stoji da je u pitanju materijal za ve`be na IX-om, zavr{nom
semestru studenata odseka za konstrukcije. Tako je i po~elo, iz `elje da studenti sa fakulteta ponesu
vi{e "papira" i znanja nego {to se to mo`e zapisati kredom na tabli, u 14 nedelja nastave. @elja da
tekst mo`da bude interesantan i in`enjerima u praksi, nadam se da je doprinela samo kvalitetu, ne i
preteranom obimu.
Pisanje i pravljenje mno{tva skica zapo~eo sam po~etkom septembra 1999., nebi li se stiglo
za po~etak nastave. Kasno, naravno. U tih mesec dana, pripremljen je ovaj prvi deo, nadam se da
ima glavu i rep, a da nema grubih previda. Ovih sedamdesetak strana je program prve polovine
kursa, sedam nedelja. Drugi deo, koji treba da sadr`i probrane primere sa razradom pojedinih
delova iznetih ovom prilikom, treba da bude gotov do po~etka drugih sedam nedelja nastave. Ako
me ne{to spre~i u tome, ovaj prvi deo je u svakom slu~aju celina za sebe, i najva`niji.
Tekst je koncizan i obiman u isto vreme. Izneti su i ilustrovani osnovni pojmovi, bez ~ijeg se
razumevanja nebi trebalo upu{tati u odgovorno projektovanje seizmi~ki otpornih AB konstrukcija.
Ako su neki pojmovi ve} usvojeni na drugim predmetima, ovde se ipak ponavljaju, jedino iz `elje da
se na jednom mestu pove`u u zaokru`en koncept.
Pri skiciranju sinopsisa, po{ao sam od ~injenice da na{i va`e}i "seizmi~ki propisi" deluju vrlo
jednostavno, "ni{ta lak{e nego uraditi projekat slo`ene konstrukcije uz pomo} nekog od softvera iz
ove oblast". Me|utim, propisi su pisani 1981. godine, kada nije bilo ra~unara u praksi, a o
aseizmi~kom projektovanju je bilo vrlo malo re~i u redovnoj nastavi. U me|uvremenu su se
nepovoljno preklopile tri stvari: formalno jednostavni propisi, nedovoljno obrazovanje in`enjera u
praksi i pojava atraktivnih softvera koji "sve re{avaju"- najgora mogu}a kombinacija. Otuda i
koncept teksta, iz namere da se objasni su{tina, da se pojasne na{i propisi i da se da uvod u budu}e
evropske propise, ~iji se prednacrt u me|uvremenu pojavio.
Od studenata se o~ekuje normalno predznanje, kao i priprema unapred. Na ~asovima }e se
prvenstveno ukazati na bitne stvari sadr`ane u tekstu a dokle }e se sti}i, zavisi od inspiracije izlaga~a
i zainteresovanosti studenata. Sve {to je potrebno sadr`ano je u tekstu, tabla }a slu`iti samo za ad-
hok diskusije, prema tome, studenti treba pred sobom da imaju tekst. Nakon nekih od poglavlja,
studenti }e dobiti zadatke koje treba sami da urade. Zadaci se rade kod ku}e, predaju, prihvataju ili
ne, ali su obja{njenja eventualnih zabluda kolektivna, jer su gre{ke obi~no sistematske.
O~igledno je da u ovakvom sistemu nedostaje li~no upoznavanje, kontakt, rad sa svakim
pojedina~no. Prednost je data konceptu "svi sve ~uju", kako obja{njenja tako i odgovore na
pojedina~na javna pitanja. Koga materija bude posebno zainteresovala, vrata kabineta su mu
otvorena, pa }emo to nadoknaditi, u kamernom okru`enju.
Dugujem zahvalnost svima kojima sam eventualno bio potreban ovih mesec dana, nadam se
da nisu digli ruke od mene. Predmetnom nastavniku prof.M.A}i}u zahvaljujem na podr{ci pri
pisanju teksta. Posebnu zahvalnost izra`avam Branku Milosavljevi}u koji je ~itavu stvar inicirao,
podsticao da bi na kraju i pa`ljivo pro~itao tekst. Prihvatio sam sve njegove primedbe, posebno onu
da mu se sve ovo dopada i da smatra da je u pitanju "jedna korisna i dobra knjiga". Ko se ne slo`i,
neka ka`e, bi}e pomenut, u slede}em, "pravom" izdanju.



Beograd, oktobar 1999. Vanja Alendar




SADR@AJ uz Deo A


1. REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA O ZEMLJOTRESIMA 1-1
1.1 OPIS ZEMLJOTRESA 1-1
1.2 ZAPISI UBRZANJA TLA U TOKU VREMENA - AKCELEROGRAMI 1-3
2. PONA[ANJE PRI ZEMLJOTRESU LINEARNO ELASTI^NIH SISTEMA
SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE 2-1
2.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA IZ DINAMIKE KONSTRUKCIJA 2-1
2.2 SPEKTRI ODGOVORA ELASTI^NIH SISTEMA
SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE 2-5
3. PONA[ANJE PRI ZEMLJOTRESU NELINEARNIH SISTEMA
SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE 3-1
3.1 TRADICIONALNA - SAVREMENA ZA[TITA KONSTRUKCIJA OD ZEMLJOTRESA 3-1
3.2 OSNOVI DINAMIKE ELASTO-PLASTI^NIH SISTEMA
SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE 3-2
3.3 ODGOVOR NA ZEMLJOTRES ELASTO-PLASTI^NIH SISTEMA
SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE 3-4
3.4 NELINEARNI SPEKTRI ODGOVORA EP SISTEMA 3-6
3.5 KONCEPT NELINEARNOG PRORA^UNA SISTEMA
SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE 3-7
3.6 AKUMULACIJA O[TE]ENJA I EKVIVALENTNA DUKTILNOST POMERANJA 3-8
4. KAKO REALIZOVATI ELASTO-PLASTI^AN SISTEM
U ARMIRANOM BETONU 4-1
4.1 KRIVINA PRESEKA - POMERANJE KONSTRUKCIJE 4-1
4.2 NELINEARNI ODGOVOR AB KONSTRUKCIJA 4-3
4.3 PO^ETNA KRUTOST AB PRESEKA I KONSTRUKCIJA 4-6
4.4 REALNO PONA[ANJE ARMIRANO BETONSKIH KONSTRUKCIJA
PRI CIKLI^NIM DEFORMACIJAMA 4-7
4.5 MODELIRANJE AB KONSTRUKCIJA 4-8
5. SISTEMI SA VI[E STEPENI SLOBODE 5-1
5.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA IZ DINAMIKE KONSTRUKCIJA 5-1
5.2 UPRO[]ENA MODALNA SPEKTRALNA ANALIZA 5-2
5.3 PLASTI^NI MEHANIZMI SISTEMA SA VI[E STEPENI SLOBODE 5-5
5.4 OBEZBE\ENJE POUZDANOSTI @ELJENOG MEHANIZMA KONSTRUKCIJE -
"PROGRAMIRANO PONA[ANJE" 5-6
5.5 OCENA PONA[ANJA KONSTRUKCIJA NELINEARNOM STATI^KOM ANALIZOM 5-7
5.6 OCENA PONA[ANJA KONSTRUKCIJA PRI "ZAMRZNUTIM POMERANJIMA" 5-8
6. KONCEPT SAVREMENIH PROPISA
- UVOD U EVROKOD 8 (EC8) 6-1
6.1 OP[TI ALGORITAM PROPISA 6-1
6.2 ULAZNI SEIZMI^KI PODACI 6-2
6.3 ELASTI^NI SPEKTAR UBRZANJA 6-2
6.4 KLASE DUKTILNOSTI KONSTRUKCIJA 6-3
6.5 DOZVOLJENA VREDNOST FAKTORA REDUKCIJE OPTERE]ENJA
- FAKTORA PONA[ANJA PREMA EC8 6-4
6.6 PROJEKTNI (NELINEARNI) SPEKTAR UBRZANJA 6-5
6.7 REGULARNOST KONSTRUKCIJE 6-6
6.8 TORZIONA KRUTOST KONSTRUKCIJE 6-7
6.9 KRUTOST TAVANICA U SVOJOJ RAVNI 6-7
6.10 OSNOVNI NOSE]I SISTEM PRI ZEMLJOTRESU 6-8
6.11 PRORA^UNSKA KRUTOST ELEMENATA 6-9
6.12 PROSTORNO DEJSTVO ZEMLJOTRESA 6-11
6.13 PRORA^UN UTICAJA USLED ZEMLJOTRESA 6-12
6.14 EFEKTI DRUGOGA REDA 6-12
6.15 PRERASPODELA UTICAJA 6-13
6.16 KOEFICIJENTI SIGURNOSTI 6-13
6.17 DIMENZIONISANJE, KONSTRUISANJE DETALJA
I OBEZBE\ENJE ZAHTEVANE DUKTILNOSTI 6-14
6.18 PROGRAMIRANO PONA[ANJE 6-14
6.18.1 Faktor preoptere}enja 6-14
6.18.2 Zidovi 6-15
6.18.3 Grede 6-15
6.18.4 Stubovi 6-16
6.18.5 ^vorovi okvira 6-16
6.18.6 Konstrukcijski sistem 6-17
6.19 KONTROLA POMERANJA KONSTRUKCIJE 6-18
6.20 KADA SE EFEKTI ZEMLJOTRESA MOGU ZANEMARITI ? 6-20
6.21 OKVIRNE KONSTRUKCIJE SA ISPUNOM 6-20
6.22 MONTA@NE KONSTRUKCIJE 6-20
6.23 FUNDIRANJE 6-20
7. SEIZMI^KI PRORA^UN PREMA YU PROPISIMA 7-1
7.1 ULAZNI SEIZMI^KI PODACI 7-1
7.2 ELEMENTI PRORA^UNA SEIZMI^KIH UTICAJA 7-1
7.3 PORE\ENJE EC8 I YU81 7-3

8. LITERATURA uz Deo A


1-1
1. REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA
O ZEMLJOTRESIMA

UVOD

U uvodnom delu izlo`eni su osnovni seizmolo{ki pojmovi : opis zemljotresa u pro-
storu, ja~ina zemljotresa u epicentru - magnutuda, povratni period zemljotresa kao i opis
efekata zemljotresa na objekte i okolinu na nekoj lokaciji - intenzitet. U nastavku, defini-
{u se merljive fizi~ke veli~ine koje su podloga za in`enjerski opis zemljotresa na nekoj
lokaciji: ubrzanje, brzina i pomeranje tla, postupak registrovanja - akcelerogrami kao i
njihove empirijske veze sa magnitudom i rastojanjem lokacije od epicentra. Na kraju, dat
je primer efekata zemljotresa u Mionici 1998. na lokaciji teritorije Beograda.
1.1 OPIS ZEMLJOTRESA
Zemljotres predstavlja kretanje tla usled naglih tektonskih poreme}aja u delu
zemljine kore - `ari{tu (hipocentar), na dubini H - `ari{na dubina, slila 1.1 Zemljotresi sa
`ari{nom dubinom H<70 km smatraju se plitkim zemljotresima. Oblast na vertikalnoj
projekciji `ari{ta na povr{inu zemlje naziva se epicentar. Rastojanje objekta od `ari{ta
odnosno epicentra naziva se `ari{no - R odnosno epicentralno - R
e
rastojanje , slika 1.1.

Seizmi~ki talasi izazivaju kretanje osnovne stene ispod objekta, propagiraju kroz
lokalno tlo do temelja objekta i izazivaju kretanje temelja i objekta. Lokalna tla u kojima
se pri zemljotresu mogu pojaviti likvefakcija ili klizi{te, nazivaju se dinami~ki nestabilnim
tlom. Objekti fundirani u takvom tlu nisu predmet narednih razmatranja, pretpostavlja
se da je objekat fundiran u stabilnom tlu, bez zna~ajnije interakcije konstrukcije i tla.
Mera ja~ine zemljotresa naziva se magnituda zemljotresa - M. Prema Richteru /1/,
veza oslobo|ene energije E u `ari{tu i magnitude M glasi
log
10
E=4,8 + 1,5M (Joul-a) (1.1)
Zemljotres magnitude M , 32 puta je "ja~i" od zemljotresa magnitude M-1, 1000
puta ja~i od zemljotresa magnitude M-2 itd. Za zemljotrese magnitude M<5 smatra se
da prakti~no ne izazivaju {tete, dok sa porastom magnitude raste zahva}ena povr{ina kao
i intenzitet (El Centro 1940. M=6,6 ; Skoplje 1963. M=6,0 ; Crna gora 1979. M=7,0 ;
H

-

`
a
r
i
{
n
a

d
u
b
i
n
a
Re - epicentralno rastojanje
R
-
`
a
r
i
{
n
o
r
a
s
t
o
j
a
n
j
e
Likvefakcija
Klizi{te
Lokalno tlo
@ari{te (hipocentar)
Epicentar
Osnovna stena

Slika 1.1 Zemljotres - prostorni opis
1-2
Maljen-Mionica 1998. M=5,6 ). Smatra se da je najve}a mogu}a magnituda M=9
(Lisabon 1755. M=8,6 ).
Prose~an vremenski interval T
p
(godina) izme|u pojave dva zemljotresa iste ja~ine
naziva se povratni period zemljotresa sa magnitudom M. Ja~i zemljotresi doga|aju se
re|e, sa du`im povratnim periodom. Za zemljotres sa povratnim periodom od T
p
=50
godina o~ekuje se da se pojavi jedanput u 50 godina, dva puta u 100 godina itd.
Recipro~na vrednost povratnog perioda, P=1/Tp, predstavlja verovatno}u pojave
zemljotresa odre|ene ja~ine u jednoj - teku}oj godini.
Ocena merodavnog zemljotresa za projektovanje konstrukcija vr{i se prema
prihvatljivom riziku za odre|eni objekat /2/ :
P=0,02 (T
p
=50 godina) - o{te}enja koja ne zahtevaju popravku,
P=0,002 (T
p
=500 godina) - o{te}enja koja se mogu popraviti, tzv. projektni
zemljotres,
P=0,0002 (T
p
=5000 godina) - nepopravljiva o{te}enja.
Verovatno}a pojave zemljotresa sa povratnim periodom T
p
u vremenskom
intervalu od T godina iznosi P
t
=1-(1-P)
T
. Verovatno}a pojave zemljotresa sa povratnim
periodom T
p
=500 godina u narednih T=10 godina iznosi P
10
=1-(1-1/500)
10
= 0,02 =
1/50. U periodu od T=T
p
godina, verovatno}a pojave zemljotresa sa povratnim periodom
T
p
iznosi P
Tp
= 0,63 (P
50
=P
500
=P
5000
).
Mera efekata, posledica zemljotresa na objekte i okolinu naziva se intenzitet
zemljotresa - I

na odre|enoj lokaciji. Gradacija posledica izra`ava se skalama intenziteta,
koje mogu da budu opisne (..."padaju dimnjaci, zvone crkvena zvona, otpada malter"...)
ili kvantitativne (ubrzanje, brzina, pomeranje tla, ili kombinacija ovih veli~ina). Na
osnovu opisnih skala procenjuje se o~ekivana ili dogo|ena {teta, ali za analizu efekata
zemljotresa na konstrukcije podatak da "zvone zvona" je neupotrebljiv.
U Jugoslaviji se koristi MSK-64 skala, sa dvanaest stepeni intenziteta zemljotresa.
Zemljotresi intenziteta do {est stepeni ne smatraju se {tetnim, dok na teritoriji
Jugoslavije najve}i o~ekivani intenzitet zemljotresa sa povratnim periodom T
p
=500
godina iznosi devet stepeni. Mada izme|u o~ekivane {tete i ubrzanja tla postoji slaba
korelacija, ako ne postoje pouzdaniji podaci obi~no se za vezu intenziteta I i gornje
granice najve}eg o~ekivanog ubrzanja tla a
g
pretpostavlja:
intenzitet VII-og stepena: a
g
0,10 g (zona niskog seizmi~kog intenziteta)
intenzitet VIII-og stepena: a
g
0,20 g
intenzitet IX-og stepena: a
g
0,40 g
gde je g=9,81 m/s
2
ubrzanje zemljine te`e. Pove}anju intenziteta za jedan stepen odgo-
vara dva puta ve}e ubrzanje tla. Prema Siko{eku /1/, za vezu magnitude M i intenziteta
zemljotresa I u epicentru, za teritoriji Jugoslavije mo`e da se usvoji relacija
I = 1,5M - 0,5 (1.2)
Za odre|enu lokaciju - teritoriju, ocena o~ekivanog intenziteta zemljotresa sa
razli~itim povratnim periodima T
p
vr{i se na osnovu seizmi~ke rejonizacije - analize
lokalnih geolo{kih uslova, kao i o~ekivanih magnituda, `ari{nih dubina i epicentralnih
rastojanja zemljotresa koji mogu da se pojave u potencijalnim `ari{tima. Rejonizacija
mo`e da bude prose~na - makro-rejonizacija (globalna podela teritorije Jugoslavije,
prema kojoj se u Beogradu mo`e o~ekivati zemljotres intenziteta I=VIII sa povratnim
periodom T
p
=500 godina), ili detaljna - mikro-rejonizacija. Podaci se sistematizuju u
obliku seizmolo{kih karata, koje prikazuju intenzitet ili neki merljiv podatak, kao {to je
ubrzanje tla. Za potrebe izgradnje stanice "Beograd - Centar" u Prokopu, nakon
1-3
seizmi~ke mikrorejonizacije, za maksimalno o~ekivano ubrzanje tla pri zemljotresu sa
povratnim periodom T
p
=500 godina usvojeno je a
g
= 1,18 m/s
2
= 0,12g , {to je znatno
manje od navedene gornje granice ubrzanja tla za VIII-u seizmi~ku zonu od 0,20g.
1.2 ZAPISI UBRZANJA TLA U TOKU VREMENA - AKCELEROGRAMI
Zemljotres izaziva prostorno kretanje temeljnog tla, koje se mo`e opisati sa tri
translacije i tri rotacije tla - "{est stepeni slobode". U zoni epicentra jakih zemljotresa
obi~no su izra`ene sve komponenete kretanja, dok se za ocenu odgovora konstrukcije
udaljenijih objekata rotacije tla obi~no mogu zanemariti. Kako se pouzdanost
konstrukcija ionako proverava za efekte gravitacionih optere}enja, to se naj~e{}e
zanemaruju i vertikalna ubrzanja tla usled zemljotresa.
Mada zemljotres u su{tini izaziva "prinudna pomeranja" konstrukcija, naj~e{}e se
njegovi efekti opisuju preko ubrzanja mase konstrukcije, kao jo{ jedan slu~aj
horizontalnog optere}enja, analogno dejstvu vetra.
Podaci o o~ekivanim ubrzanjima tla zasnivaju se, izme|u ostalog, i na zapisima
ubrzanja tla u toku trajanja zemljotresa -
akcelerogramima, koji se registruju pomo}u
ure|aja akcelerografa. Za ocenu efekata
zemljotresa na konstrukcije zna~ajni su podaci:
maksimalno registrovano ubrzanje tla - max a
g
(na
dalje - a
g
), trajanje jakog dela zemljotresa - t
D
,
predominantni period oscilovanja tla - T
g
, slika
1.2. Na osnovu registrovanih ubrzanja, analiti~ki
se mogu dobiti zapisi promene brzine tla - v
g

odnosno pomeranja tla - d
g
u toku vremena, slika
1.3b-c. Ra~unska apsolutna pomeranja tla su problemati~an podatak, jer se dobijaju
nakon dvostruke integracije dijagrama ubrzanja tla, kome obi~no nedostaje po~etni deo,
dok se akcelerograf automatski ne uklju~i. Zapisi ubrzanja obi~no se koriguju, pa kako
postupci korekcije vremenom napreduju, menja se i ra~unsko pomeranje tla zemljotresa
El Centro iz 1940. godine.
Prema Naumoskom /1/, maksimalno ubrzanje tla a
g
(cm/s
2
) zemljotresa magni-
tude M , na lokaciji sa `ari{nim rastojanjem R - atenuacijska formula, mo`e da se oceni
prema relaciji
a
g
= 654e
0,54 M
/(R+20)
1,33
(1.3)
maksimalna o~ekivana brzina tla v
g
(cm/s) iznosi
v
g
= 4,43e
0,94 M
/(R+20)
1,38
(1.4)
a maksimalno o~ekivano pomeranje tla d
g
(cm) mo`e da se oceni pomo}u relacije
d
g
= 0,060e
1,20 M
/(R+20)
1,34
(1.5)
Prema Paulay /2/, veza maksimalnog ubrzanja tla a
g
(m/s
2
) i intenziteta zemljo-
tresa I na jednoj lokaciji mo`e da se prika`e u obliku
a
g
= 10
- 2,40 + 0,34 I
odnosno (1.6)
I = (log
10
a
g
+ 2,40)/0,34 (1.7)
max a
g
T
g
t
D
U
b
r
z
a
n
j
e

t
l
a

-

a
g
(
t
)
Vreme - t (s)

Slika 1.2 Karakteristike zapisa
ubrzanja tla
1-4

Prema Watabe-u /1/, trajanje jakog dela zemljotresa t
D
(s) mo`e da se proceni
prema relaciji
t
D
= 10
(M-2,5)/ 3,23
(1.8)
-0.4
-0.2
0.0
0.2
0.4
0 5 10 15 20 25 30
U
b
r
z
a
n
j
e

(
g
)
-0.4
-0.2
0.0
0.2
0.4
0 5 10 15 20 25 30
U
b
r
z
a
n
j
e


(
g
)
-0.4
-0.2
0.0
0.2
0.4
0 5 10 15 20 25 30
Vreme - (s)
U
b
r
z
a
n
j
e

(
g
)
Petrovac '79
a
g
=0,30g
Ulcinj '79
a
g
=0,24g
Beograd '98
a
g
=0,023g
d.
e.
f.
-0.4
-0.2
0.0
0.2
0.4
0 5 10 15 20 25 30
U
b
r
z
a
n
j
e

(
g
)
-400
-200
0
200
400
0 5 10 15 20 25 30
B
r
z
i
n
a

(
m
m
/
s
)
-250
-200
-150
-100
-50
0
50
0 5 10 15 20 25 30
Vreme (s)
P
o
m
e
r
a
n
j
e
(
m
m
)
El Centro '40
a
g
=0,32g
El Centro '40
v
g
=361mm/s
El Centro '40
d
g
=214mm
a.
b.
c.

Slika 1.3 Zapisi zemljotresa: a)El Centro (zemljotres Imperial Walley, California, 1940.,
komponenta EW, M=6,6), b-c) El Centro - brzina i pomeranje tla, d)Petrovac (Crna Gora
1979., komponenta EW, M=7,0), e)Ulcinj (Crna Gora 1979., komponenta EW, M=7,0),
f)Beograd (Mionica 29.09.1998., komponenta EW, M=5,6, epicentralno rastojanje R
e
=74
km, dubina `ari{ta H=16 km). Zapis "Beograd" registrovan je na sarmatskim kre~njacima
("lokalno tlo"), na stanici Ta{majdan Republi~kog seizmolo{kog zavoda u Beogradu.
0.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
0 50 100 150 200
R (km)
a
g
(
g
)
0.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
1.2
0 100 200 300
R (km)
P
e
r
i
o
d

T
g
(
s
)
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
5 6 7 8 9
Intenzitet - I
a
g
(
g
)
M=6
M=7
M=8
a.
b. c.
M=8
M=7
M=6
70 km
70 km

Slika 1.4 (a) atenuacijska kriva prema (1.3); (b) ubrzanje tla - intenzitet prema (1.6); (c)
predominantni period oscilovanja tla T
g
u zavisnosti od magnitude i `ari{nog rastojanja /1/
1-5

Prema Seed-u /1/, predominantni period sopstvenih oscilacija tla T
g
na nekoj
lokaciji raste sa porastom magnitude M, ali i sa pove}anjem `ari{nog rastojanja R, slika
1.4.c - "tlo filtrira" visoke frekvence sopstvenih oscilacija.
Navedene empirijske relacije treba shvatiti kao kvalitativne, izme|u ostaloga i
zbog toga {to su preuzete od razli~itih autora, pa je mogu}a neusagla{enost veli~ina,
intenziteta na primer.
Primer 1.1 ..........
Na osnovu ocenjene magnitude M=5,6 i dubine `ari{ta H=16 km zemljotresa u
Mionici 1989. godine, analiti~ki odrediti parametre kretanja tla u epicentru i na lokaciji
Beograd, R~R
e
=74 km.

Prema (1.2), intenzitet zemljotresa u epicentralnom podru~ju Mionice 1998.
godine iznosio je
I

= 1,5x5,6-0,5 = 7,9
{to se dobro sla`e sa registrovanim o{te}enjima na terenu.
Prema (1.3), maksimalno prose~no ubrzanje tla u Beogradu iznosi
a
g
= 654e
0,54x5,6
/(74+20)
1,33
=31,9cm/s
2
= 0,032g
dok je na stanici Ta{majdan, na kre~njacima, registrovano ubrzanje od 0,023g, slika
1.3.f.
Prema (1.4), maksimalna brzina tla u Beogradu iznosi
v
g
= 4,43e
0,94x5,6
/(74+20)
1,38
= 1,62 cm/s
dok se integracijom registrovanih ubrzanja dobija vrednost v
g
= 0,85 cm/s.
Prema (1.5), maksimalno pomeranje tla u Beogradu iznosi
d
g
=0,060e
1,20x5,6
/(74+20)
1,34
= 0,11 cm
dok se integracijom registrovanih ubrzanja dobija vrednost d
g
= 0,07 cm.
Prema (1.7), ra~unski intenzitet zemljotresa u Beogradu iznosi
I=(log
10
0,032x9,81

+ 2,40)/0,34 = 5,6
dok se ocene kre}u u granicama I=5-5,5.
Prema (1.8), trajanje jakog dela zemljotresa iznosi
t
D
= 10
(5,6-2,5)/3,23
= 9,1 s
{to se sla`e sa merenjima.
Prema slici 1.4c, predominantni period sopstvenih oscilacija tla je u granicama
T
g
= 0,25 - 0,30 s, {to ukazuje da je ovaj zemljotres bio najopasniji za krute
konstrukcijske sisteme, sa niskim periodom sopstvenih oscilacija.

Ukupni utisak je da predlo`eni izrazi prihvatljivo opisuju merene i osmatrane
veli~ine. I pored niskog intenziteta registrovanog u Beogradu, zemljotres sa epicentrom
u Mionici izazvao je prili~no uznemirenje u Beogradu, pa i mala o{te}enja na pojedinim
starijim objektima. Prema re~ima svedoka, na pojedinim lokacijama pojavila se i panika
u visokim objektima.
1-6
Generalno, zemljotresi ~ija je du`ina trajanja jakog dela t
D
<10 sekundi, kod kojih
je predominantni period oscilacija tla T
g
<1 sekunde i kod kojih je odnos ubrzanja i
brzine tla a
g
/v
g
>1, spadaju u zemljotrese visoke frekvence, kratkog trajanja i niske energije.
Takav je bio i mioni~ki zemljoters (a
g
/ v
g
=0,023x981/0,85 = 26,5 1/s > 1).
Prema va`e}oj rejonizaciji teritorije Jugoslavije, Beograd se nalazi u VIII-oj, a
Mionica u IX-oj zoni seizmi~kog intenziteta, prema skali MSK-64. Utisak je pojedinih
gra|evinaca kao i seizmologa da su o~ekivani efekti zemljotresa na teritoriji Beograda
precenjeni. Ako je `ari{te u podru~ju Mionice, pri zemljotresu magnitude M=5,6, u
Beogradu izazvalo ubrzanje od samo 0,02g na steni, postavlja se pitanje koje je to `ari{te,
i kolika je energija potrebna da se iniciraju ubrzanja od oko 0,2g, sa povratnim periodom
od T
p
=500 godina?
Beograd je podru~je sa najve}om koncentracijom stanovni{tva i materijalnih
dobara u Jugoslaviji, pa pri dono{enju budu}ih propisa i utvr|ivanju karata ubrzanja tla
treba izvr{iti ozbiljne analize.
Izneta dilema ni u kom slu~aju nije prilog pau{alnim procenama tipa "ma kakav
zemljotres!". [ta mo`e da se dogodi na teritoriji Beograda prvenstveno treba da procene
seizmolozi. Za gra|evince je to jedno od dejstava na konstrukcije, ma koliko iznosilo. I
slab zemljotres mo`e da bude opasan za lo{a konstrukcijska re{enja.

2-1
2. PONA[ANJE PRI ZEMLJOTRESU LINEARNO ELASTI^NIH
SISTEMA SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE

UVOD

Poznavanje pona{anja konstrukcije, uz pretpostavku njenog elasti~nog odgovora na kretanje
tla pri zemljotresu je osnovni podatak za ocenu efekata zemljotresa na konstrukcije. Realne
konstrukcije naj~e{}e imaju vi{e stepeni slobode, ali je prvi ton oscilacija naj~e{}e
dominantan, i predstavlja osnovu ve}ine propisa u ovoj oblasti. Nakon definisanja osnovnih
pojmova iz dinamike konstrukcija, prikazan je odgovor dva elasti~na sistema sa jednim
stepenom slobode, na dva karakteristi~na zapisa ubrzanja tla - akcelerograma. U nastavku,
re{enje se generalizuje na ceo opseg sopstvenih perioda realnih gra|evinskih konstrukcija,
formulisanjem elasti~nih spektara ubrzanja i pomeranja .
2.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA
IZ DINAMIKE KONSTRUKCIJA
Za opisivanje kretanja jedne mase konstrukcije u prostoru u op{tem slu~aju
potrebno je {est komponenti pomeranja, tri translacije i tri rotacije mase. Zavisno od
dispozicije konstrukcije, rasporeda masa kao i pravca dejstva dinami~ke pobude - kretanja tla,
broj nezavisnih komponenti pomeranja koji je dovoljan da se opi{e kretanje se smanjuje, i
naziva se broj stepeni slobode. U slu~aju dominantnog horizontalnog kretanja jedne mase u
ravni, govori se o sistemu sa jednim stepenom slobode - nepoznatim horizontalnim
pomeranjem mase d(t) u toku vremena, slika 2.1.
Pri dejstvu spoljne stati~ke sile F, horizontalno pomeranje d mase u op{tem slu~aju
posledica je vi{e komponenti pomeranja: pomeranja d usled klizanja temelja, pomeranja
aH usled rotacije temelja za ugao a, pomeranje d
1
i d
3
usled deformacija savijanja i smica-
nja i pomeranja d
2
usled aksijalnog optere}enja pojedinih delova konstrukcije, slika 2.1
d = D + aH + d
1
+ d
2
+ d
3
= dF = F/k (2.1)
Ukupno pomeranje d usled jedini~ne sile F=1 , naziva se fleksibilnost konstrukcije
("matrica fleksibilnosti"), dok se inverzna vrednost k=1/d naziva krutost konstrukcije na
pomeranje ("matrica krutosti"). U ve}ini slu~ajeva, fleksibilnost odnosno krutost konstruk-
W W
W
W
d
1
d
2
d
3
D
h
b
h
aH
d
=
+ D aH d
1
+ +
a
H
d
W
k
F
W
D
d
2
d
3
+
M,Q N M,Q

Slika 2.1 Komponente pomeranja sistema sa jednim stepenom slobode
2-2
cije mogu dovoljno ta~no da se odrede samo iz deformacija savijanja, na osnovu krutosti EI
preseka na savijanje.
Pri kretanju tla sa zna~ajnijim ubrzanjem d"
g
(t), problem postaje dinami~ki, jer se u
konstrukciji javljaju i inercijalne sile. Osnovne dinami~ke karakteristike sistema su period
sopstvenih oscilacija sistema
T=2p(m/k) = 2p(md) (2.2)
odnosno kru`na frekvenca sopstvenih oscilacija
w = 2p/T = (k/m) (2.3)
gde je m - masa sistema.
Ukupno pomeranje d
t
mase u odnosu na po~etni polo`aj u prostoru jednako je zbiru
pomeranja d
g
konstrukcije kao krutog tela zajedno sa tlom, slika 2.1.b, i relativnog pomeranja
d mase u odnosu na temelj, slika 2.1.c. Totalno, apsolutno ubrzanje mase u prostoru iznosi
d
t
" = d"
g
+ d".
Odgovor konstrukcije na kretanje tla sa promenljivim ubrzanjem d"
g
(t) mo`e da se
odredi na osnovu re{enja problema relativnog kretanja mase konstrukcije sa nepomerljivim
temeljom, optere}ene efektivnom dinami~kom silom u centru mase P
ef
=-md"
g
slika 2.1.d.
U svakom trenutku vremena t , rezultanta horizontalnog "spoljnog opetre}enja" -
zbir efektivne P
ef
i inercijalne sile F
I
= md" usled relativnog ubrzanja, u ravnote`i je sa
unutra{njim silama konstrukcije, otporu elasti~ne konstrukcije pomeranjima - F
K
=kd, i sili
prigu{enja kretanja F
C
=cd', gde je c - viskozno prigu{enja a d' - relativna brzina kretanja, slika
2.1.d
P
ef
- F
I
- F
k
- F
c
= 0 odnosno (2.4)
md" + cd' + kd = -md"
g
(2.5)
Podeljena sa masom m, jedna~ina (2.5) glasi
d" + 2xwd' + w
2
d = -d"
g
(2.6)
gde je x=c/2mw koeficijent prigu{enja, a A(t)=w
2
d "pseudo ubrzanje" mase. Za veli~ine
koeficijenta prigu{enja x<0,10, pseudo ubrzanje, koje odre|uje iznos naprezanja
konstrukcije prakti~no je jednako totalnom ubrzanju, koje uti~e kako na ljude, tako i na
opremu objekta, (d"
g
+ d") w
2
d.
H
M
d
M
d
t
M
d
g
k,C
= +
d
M
k,C
F
I
F
K
F
C
F
C
F
K
P
ef
W
a. b. c. d.
d"
g

Slika 2.2 Osnovni parametri dinami~kog modela
2-3
U slu~aju kretanja tla, re{enje
jedna~ine (2.6) mo`e da se odredi u obliku
Duhamel-ovog integrala, ili se primenjuju
numeri~ke metode, kao {to je Njumarkova
metoda sa konstantnim ubrzanjem /3/, /4/.
Ulazni podatak je promena ubrzanja tla u
toku vremena d"
g
(t), definisana zapisima
ubrzanja tla - akcelerogramima, slika 1.3.
^esto se umesto registrovanih vred-
nosti ubrzanja koriste skalirane vrednosti
ubrzanja tla. Oblik zapisa se zadr`ava, ali
se sve ordinate akcelerograma multiplikuju odnosom a
g
/ maxd"
g
(t) , tako da maksimalno
ra~unsko ubrzanje tla bude jednako `eljenoj vrednosti a
g
.
Rezultati analize se tradicionalno prikazuju u obliku sile elasti~nog otpora
konstrukcije F
k
(t)=mA(t)=mw
2
d(t) - koncept"zemljotresa kao spoljnog optere}enja", slika
2.3.a. Danas je trend da se efekti zemljotresa interpretiraju kao "prinudno relativno
pomeranje" konstrukcije, dok je sila F(t)=kd(t) u op{tem slu~aju funkcija krutosti k
konstrukcije, slika 2.3.b.

d(t)
F
K
(t)=Kd(t)
d(t)
F
K
(t)
a. b.

Slika 2.3 Interpretacija rezultata analize
-60
-40
-20
0
20
40
60
80
0 5 10 15 20 25 30
-200
-150
-100
-50
0
50
100
0 5 10 15 20 25 30
Pomeranje tla
Pomeranje konstr.
-60
-40
-20
0
20
40
60
80
0 5 10 15 20 25 30
a.
b.
c.
d.
e.
f.
T=0,5s
T=1,5s
T~ 1,5s
T~ 0,5s
El Centro
a
g
=0,2g
-200
-150
-100
-50
0
50
100
0 5 10 15 20 25 30
Pomeranje tla
Pomeranje konstr.
A
p
s
o
l
u
t
n
o

p
o
m
e
r
a
n
j
e

(
m
m
)
R
e
l
a
t
i
v
n
o

p
o
m
e
r
a
n
j
e

(
m
m
)
U
b
r
z
a
n
j
e

(
g
)
0,58
35,7
66,2
0,12
-0.6
-0.4
-0.2
0.0
0.2
0.4
0.6
0 5 10 15 20 25 30
Vreme t (sec)
Pseudo ubrzanje
Ubrzanje tla
-0.6
-0.4
-0.2
0.0
0.2
0.4
0.6
0 5 10 15 20 25 30
Vreme t (sec)
Pseudo ubrzanje
Ubrzanje tla

Slika 2.4 Odgovor elasti~ne konstrukcije na zapis El Centro
2-4
Primer 2.1......
Njumarkovom metodom odrediti odgovor elasti~ne konstrukcije sa jednim stepenom
slobode na uticaj zapisa El Centro prema slici 1.3.a, skaliranog na maksimalno ubrzanje tla
a
g
=0,2g. Analizirati dva slu~aja konstrukcija, sa periodom sopstvenih oscilacija T=0,5s
odnosno T=1,5s. Za vrednost koeficijenta prigu{enje usvojiti x=5%.
Na slici 2.4 prikazani su rezultati analize sa korakom integracije od 0,02 sekunde:
ukupna - apsolutna pomeranja tla odnosno mase konstrukcije (sl.2.4.a i d), relativna
pomeranja mase u odnosu na temelj (sl.2.4.b i e) kao i vrednosti ubrzanja tla odnosno
pseudo ubrzanja mase konstrukcije A(t)/g, (sl.2.4.c i f).
Tlo sa sobom "nosi" konstrukciju, i nizom impulsa ubrzanja u toku vremena izaziva
sopstvene oscilacije i relativna pomeranja mase. Nepravilan niz impulasa u oba slu~aja
izaziva oscilacije konstrukcije sa periodama prakti~no jednakim sopstvenim periodima
oscilovanja T=0,5 odnosno T=1,5s. Konstrukcija sa ni`om periodom T=0,5s ima manja
relativna pomeranja u odnosu na mek{u konstrukciju, {to je op{ti trend i za druge zapise,
ali ne i pravilo.
U oba slu~aja maksimalno ubrzanje tla je naravno 0,2g, ali se kod kru}e konstrukcije,
sa ni`om periodom ubrzanja mase dodatno uve}avaju, amplifikuju na iznos 0,58g, dok je u
slu~aju "mek{e" konstrukcije pseudo ubrzanja od 0,12g manje od ubrzanja tla. Vrednost
faktora amplifikacije - odnos maksimalnog ubrzanja konstrukcije i tla iznosi b
0
= 0,58g/0,2g
= 2,9 (T=0,5s) odnosno b
0
= 0,12g/0,2g = 0,6 (T=1,5s).
Primer 2.2.....
Njumarkovom metodom odrediti odgovor elasti~ne konstrukcije sa jednim stepenom
slobode za uticaj zapisa Petrovac prema slici 1.3.d, skaliranog na maksimalno ubrzanje tla
a
g
=0,2g. Analizirati dva slu~aja konstrukcija, sa periodom sopstvenih oscilacija T=0,5s
odnosno T=1,5s. Za vrednost koeficijenta prigu{enje usvojiti x=5%.


-80
-60
-40
-20
0
20
40
60
0 5 10 15 20 25
-80
-60
-40
-20
0
20
40
60
0 5 10 15 20 25
a.
b.
c.
d.
T=0,5 s T=1,5 s
Petrovac
a
g
=0,2g
R
e
l
a
t
i
v
n
o

p
o
m
e
r
a
n
j
e

(
m
m
)
U
b
r
z
a
n
j
e

(
g
)
60,5
30,3
0,054
-1.0
-0.5
0.0
0.5
1.0
0 5 10 15 20 25
Vreme t (sec)
Pseudo ubrzanje
Ubrzanje tla
0,97
-1.0
-0.5
0.0
0.5
1.0
0 5 10 15 20 25
Vreme t (sec)
Pseudo ubrzanje
Ubrzanje tla

Slika 2.5 Odgovor konstrukcije na zapis Petrovac
2-5
Na slici 2.5 prikazani su rezultati analize sa korakom integracije od 0,02 sekunde:
relativna pomeranja mase u odnosu na temelj (sl.2.5.a i c) kao i vrednosti ubrzanja tla
odnosno pseudo ubrzanja mase konstrukcije A(t)/g, (sl.2.5.b i d).
U ovom slu~aju konstrukcija sa ni`om periodom ima ve}a relativna pomeranja.
Ubrzanja kru}e konstrukcije se amplifikuju 4,85 puta na iznos od ~ak 0,97g, dok u slu~aju
mek{e konstrukcije, pseudo ubrzanje iznosi samo 0,054g.

Dva navedena primera pokazuju da za odgovor konstrukcije nije bitan samo iznos
maksimalnog ubrzanja tla nego i predominantni period oscilacija tla T
g
, slika 1.4.c kao i
frekventne karakteristike zemljotresa - tok promene ubrzanja u vremenu. Sa druge strane, za
isti zapis, odgovor konstrukcija sa razli~itim periodama sopstvenih oscilacija se razlikuje.
2.2 SPEKTRI ODGOVORA ELASTI^NIH SISTEMA
SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE KRETANJA
Za isti zapis ubrzanja tla d"
g
(t), svi elasti~ni sistemi sa istim periodom T, odnosno
kru`nom frekvencom sopstvenih oscilacija w (m/k=const) i prigu{enjem x pona{aju se
identi~no u toku trajanja zamljotresa, i dosti`u iste ekstremne vrednosti relativnih
pomeranja, relativnih brzina odnosno totalnih - pseudo ubrzanja. Ukoliko se ordinate
ubrzanja tla pomno`e, normalizuju faktorom a, u istom odnosu promeni}e se i
odgovoraju}e ekstremne vrednosti.
Projektante u praksi obi~no interesuju upravo ove ekstremne vrednosti, jer defini{u
maksimalno naprezanje i pomeranje konstrukcije, ali za o~ekivani zemljotres na datoj
lokaciji, za koji se eventualno zna o~ekivano maksimalno ubrzanje tla a
g
, ali ne i tok,
frekventne karakteristike zemljotresa. Zbog toga se za analizu naj~e{}e koriste zapisi
dogo|enih zemljotresa, ili se matemati~ki formiraju simulacije - sintetizovani zapisi ubrzanja
tla, skalirani na o~ekivano maksimalno ubrzanje tla a
g
.
Postupkom prikazanim u prethodnim primerima, efekti pojedinih zapisa Z ubrzanja
tla na konstrukcije sa razli~itim priodama T
i
mogu da se sistematizuju u obliku spektra
odgovora, koji prikazuju maksimalni odgovor konstrukcije - pomeranje, brzinu ili ubrzanje, ~iji
je algoritam prikazan na slici 2.6.


Za izabrani zapis Z (El Centro na primer), numeri~kom integracijom sra~unava se
odgovor konstrukcija sa razli~itim periodama T
1
-T
n
. Za svaku od perioda T
i
, registruje se
d(t)
T
1
T
i
T
n
x=5%
D=max d(t)
V=wD
A=w
2
D
Novi zapis ubrzanja tla - Z
D
1
(T
1
)
D
i
(T
i
)
D
n
(T
n
)
Period T
P
o
m
e
r
a
n
j
e

D
Z
1
Z
j
Z
m
Start

Slika 2.6 - Algoritam formiranja spektra odgovora
2-6
maksimalno sra~unato pomeranje sistema D=maxd(t), na osnovu ~ega se formira dijagram,
spektar pomeranja D(T) za zapis Z. Umesto sra~unatih maksimalnih relativnih brzina i
totalnih ubrzanja, obi~no se koriste pseudo vrednosti brzina - V=wD odnosno pseudo
ubrzanja A=w
2
D, za koja je re~eno da su prakti~no jednaka totalnim ubrzanjima mase.
Postupak se ponavlja sa novim zapisima ubrzanja tla (Petrovac na primer), ~ime se dobija
familija spektra odgovora, koji se obi~no normalizuju ili na ubrzanje zemljine te`e g, ili na
maksimalno o~ekivano ubrzanje tla a
g
.

Primer 2.3.....
Za zapise ubrzanja tla El Centro, Petrovac, Ulcinj i Beograd, formirati elasti~ne spektre
pseudo ubrzanja i relativnih pomeranja u intervalu perioda T=0,02 - 3,0s, prigu{enje x=5%.

Na slici 2.7 prikazani su rezultati prora~una, normalizovani na maksimalno ubrzanje
tla a
g
. Na dijagramima su ozna~ene i prethodno dobijene vrednosti iz primera 2.1 i 2.2.
Op{ti trend je da sa produ`enjem perioda oscilacija konstrukcije opada vrednost
maksimalnih ubrzanja ali i raste vrednost maksimalnih pomeranja konstrukcije.
Zapisi Petrovac i Ulcinj registrovani su istovremeno, pri istom zemljotresu, ali na
razli~itim lokacijama. Razlike spektara odgovora ukazuju na zna~aj lokalnih efekata tla, koji
mogu znatno da izmene frekventni sastav oscilacija tla koje poti~u iz istog izvora - `ari{ta
zemljotresa.

Primer 2.4.....
Za elasti~nu konstrukciju sa periodom oscilovanja T=1,5s, odrediti maksimalno
relativno pomeranje i ubrzanje za efekte zemljotresa "tipa" El Centro sa maksimalnim
ubrzanjem tla a
g
= 0,2g.
Prema slici 2.7.b, maksimalno pomeranje iznosi
D = a
g
D(a
g
) = 0,2g x 0,034 = 0,2x9810x0,034 = 66,7 mm.
Prema slici 2.7.a, maksimalno ubrzanje iznosi
A = a
g
A(a
g
) = 0,2g x 0,59 = 0,118g (=w
2
D /g = (2p /1,5)
2
x66,7/9810)
0
1
2
3
4
5
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0
Period (s)
A

(
a
g

)

=

A
/
a
g
El Centro
Petrovac
Ulcinj
Beograd Petrovac
Beograd
4,85
2,87
1,97
2,18
0,59
0,27
0.000
0.025
0.050
0.075
0.100
0.125
0.150
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0
Period (s)
D
(

a
g

)

=

D
/
a
g

(
s
)
Ulcinj
Petrovac
El Centro
Beograd
0,015
0,034
0,124
0,031
0,018
0,012

Slika 2.7 Spektar odgovora: a) pseudo ubrzanja i b) relativnog pomeranja elasti~nog sistema
2-7
Za sistem sa masom m, maksimalna vrednost reakcije konstrukcije - ra~unskog
seizmi~kog optere}enja F iznosi
F = mA = 0,118mg
Transverzalna sila i moment uklje{tenja konzole visine H iznose Q=F odnosno
M=FH.

Primer 2.5.....
Za konzolu visine H=6,67m, sa te`inom konstrukcije na vrhu W=300 kN, odrediti
potreban moment inercije I stuba punog kvadratnog popre~nog preseka, tako da pri zemljotresu
El Centro, sa maksimalnim ubrzanjem tla od a
g
=0,2g pomeranje vrha konzole D bude
jednako 1% od visine konzole H. Moduo elasti~nosti beton E=250 GPa.
Masa konstrukcije iznosi
m = W/g=300/9,81 = 30,58 kNs
2
/m
Dozvoljeno pomeranje vrha konstrukcije iznosi
maxD=1%H = 0,01 x 6,670 m = 0,0667 m odnosno
maxD/a
g
= 0,0667/0,2x9,81 = 0,034 s
Prema slici 2.7.b, za zapis El Centro i vrednost D(a
g
)= 0,034 s, sledi da konstrukcija
treba da ima period oscilovanja od T=1,15s. Kako je T=2p(md), to pomeranje vrha
konzole usled stati~kog dejstva jedini~ne sile d=1H
3
/3EI treba da iznosi
d = (T/2p)
2
/m = (1,5/2p)
2
/30,58 = 1,86 10
-3
m pa je
potI = H
3
/3Ed = 6,67
3
/3 x 2,5 10
7
x 1,86 10
-3
= 2,12 10
-3
m
4
.
Potrebna dimenzija b stuba kvadratnog popre~nog preseka iznosi
b=(12 x potI)
1/4
= (12 x 2,12 10
-3
)
1/4
= 0,40 m.

3-1
3. PONA[ANJE PRI ZEMLJOTRESU NELINEARNIH
SISTEMA SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE

UVOD

Nivo optere}enja elasti~ne konstrukcije usled zemljotresa mo`e, u slu~aju izuzetno
zna~ajnih objekta da se usvoji kao projektno optere}enje konstrukcije pri zemljotresu, ili da
se kontrolisano smanji. Klasi~ni koncept smanjenja nivoa optere}enja zasniva se na
dopu{tanju nelinearnog odgovora konstrukcije, uz pojavu kontrolisanih o{te}enja
konstrukcije. Nakon obja{njenja osnovnih pojmova dinamike elasto-plasti~nih sistema,
ilustruje se postupak formiranja nelinearnog spektra ubrzanja, uspostavljanjem veze
raspolo`ive duktilnosti pomeranja konstrukcije i dozvoljenog nivoa redukcije seizmi~kog
optere}enja. Polaze}i od nelinearnog spektra ubrzanja, izlo`en je op{ti algoritam
projektovanja seizmi~ki otpornih konstrukcija, koji je osnova svih propisa. Na kraju, osim
jednostavnog kriterijuma iscrpljenja konstrukcije dostizanjem kapaciteta deformacija pri
monotonom stati~kom optere}enju, formulisan je i kombinovani kriterijum, kao podloga za
definisanje ekvivalentne duktilnosti pomeranja, ~ime se obuhvata i cikli~na istorija
deformacija konstrukcije pri zemljotresu.
3.1 TRADICIONALNA - SAVREMENA ZA[TITA KONSTRUKCIJA
OD ZEMLJOTRESA
Nivo seizmi~kog optere}enja pri elasti~nom odgovoru konstrukcija obi~no je izuzetno
visok, i te{ko ga je konstrukcijskim merama prihvatiti. Pri tome, ve} je uvo|enje viskoznog
prigu{enja od x = 5% zna~ajno, ali ne i dovoljno ubla`ilo efekte zemljotresa, slika 3.1 -
pseudo ubrzanje konstrukcije normalizovano na ubrzanje zemljine te`e.


Problem ima i svoju ekonomsku stranu, kao i
uvek - ulo`iti sredstva pri gra|enju za ne{to {to se mo`da ne}e ni desiti, ili prihvatiti rizik
o{te}enja i eventualnih popravki? Pri razmi{ljanju kako da se konstrukcija racionalno
adaptira zemljotresu, da se za{titi od preoptere}enja usled prinudnih pomeranja izazvanih
pomeranjem tla koje ne mo`emo da spre~imo, treba imati u vidu da su pri dinami~kim
pojavama mogu}i i konstrukcijski sistemi - privremeni mehanizmi koji su "stabilni" dok traje
kretanje, slika 3.2. Kod realnih konstrukcija, potrebno je ipak obezbediti stabilnost sistema
pre i nakon prestanka kretanja, kao i ograni~iti mogu}u trajnu deformaciju sistema.
Tradicionalni koncept smanjenja efekata zemljotresa zasniva se na umanjenju
seizmi~kog optere}enja putem adaptacije krutosti osnovne nose}e konstrukcije pomeranjima

Slika 3.2 "Stabilan sistem" pri
kretanju
-4
-3
-2
-1
0
1
2
3
4
0 5 10 15 20 25
Vreme (s)
U
b
r
z
a
n
j
e


(
g
)
Prigu{enje 0%
Prigu{enje 5%
Prigu{enje 20%

Slika 3.1 Efekat viskoznog prigu{enja, T=0,5s
3-2
usled zemljotresa, slika 3.3, {to podrazumeva pojavu odre|enog nivoa o{te}enja
konstrukcije - neelasti~an tj. nelinearan odgovor konstrukcije. Usvojeni iznos prigu{enja od
5% tako|e podrazumeva pojavu nagla{enijih prslina.

Deluje kao paradoks da konstrukcija sa manjim optere}enjem F<F
e
ima ve}a
o{te}enja, slika 3.3.b, ali redosled je obrnut, optere}enje je ni`e jer je upravo pojavom
o{te}enja sni`ena krutost konstrukcije, tipi~no za uticaje prinudnih pomeranja.
Ako se ne mo`e spre~iti pomeranje tla, konstrukcijski je mogu}e u horizontalnoj
ravni prese}i, izolovati temelj konstrukcije od kretanja tla, konceptualni primer savremene
za{tite konstrukcija - ku}a "na to~kovima" na slici 3.4.a. Ovaj koncept je efikasan u slu~aju
krutih konstrukcija, produ`ava se period oscilovanja i smanjuje se efektivna sila P
ef
.
Ono {to je bitno, treba ubla`iti pobu|ivanje kretanja mase usled propagiranja
oscilacija kroz konstrukciju. Ako je glavna masa konstrukcije visoko, stubovi mogu da se
za{tite postavljanjem dinami~ke izolacije ispod mase, primer konstrukcija krovova velikih
raspona na neoprenskim le`i{tima na vrhu stubova, konceptualno re{enje prema slici 3.4.c.
U oba navedena slu~aja, relativna pomeranja mase konstrukcije u odnosu na podlogu -
smicanje le`i{ta ~esto je merodavan kriterijum za realizaciju za{tite.
Za{tita konstrukcija mo`e da se ostvari i intervencijama koje modifikuju prigu{enje
kretanja. Efekti prigu{enja mogu da se poja~aju dodavanjem posebnih "dampera" -
prigu{iva~a, slika 3.4.b, sistem pogodan u slu~aju fleksibilnih konstrukcija.
Tradicionalni na~in gra|enja i za{tite jo{ uvek preovla|uje, i u propisima pa i u
praksi, tako da se naredne analize odnose na ovaj koncept. Ako pri prinudnim pomera-
njima treba ograni~iti nivo naprezanja nelinearnim odgovorom konstrukcije, tada je elasto-
plasti~an model odgovora konstrukcije svakako najjednostavniji.
3.2 OSNOVI DINAMIKE ELASTO-PLASTI^NIH
SISTEMA SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE
Na slici 3.5 ilustrovan je sistem sa jednom masom m za koji se pretpostavlja da je
konstrukcijskim merama obezbe|ena elasto-plasti~na veza sile F i pomeranja d vrha
konstrukcije.
Pri prinudnom pomeranju vrha d
m
, reakcija elasti~nog sistema sa kruto{}u k iznosila
bi F
e
= kd
m
, ta~ka I na slici 3.5.b. Pri pomeranju d
m
, akumulirana potencijalna energija
jednaka je zbiru povr{ina E
e1
+ E
e2
+ E
h
, slika 3.5.b. Ukoliko se sistem oslobodi oslonca,
nastupi}e oscilacije du` prave I-II, sa periodom oscilovanja T=2p(m/k), uz stalnu izmenu
F < F
e
!?
W W
F
e
O{te}enja
Elasti~an odgovor
konstrukcije
Neelasti~an odgovor
konstrukcije
Paradoks ?
Manja sila - ve}a o{te}enja
a. b.

Slika 3.3 Tradicionalni koncept
gra|enja i za{tite od zemljotresa
W
W
a. b.
W
c.


Slika 3.4 Savremeni koncepti gra|enja i
za{tite od zemljotresa
3-3
kineti~ke i potencijalne energi-
je. Ukoliko nema prigu{enja,
amplitude oscilacija jednake su
po~etnom pomeranju d
m
- elas-
ti~an sistem "se se}a" stanja iz
koga je izveden i reaguje
"koleri~no".
Pretpostavimo da je ela-
sti~ni nivo optere}enja F
e
kon-
strukcijski neprihvatljiv, i da
`elimo da ga smanjimo na iz-
nos F
y
= F
e
/R, gde je R usvo-
jena vrednost faktora redukcije
elasti~nog optere}enja. Pri prinudnom pomeranju d
m
, elasto-plasti~an sistem (EP - sistem)
sa istom inicijalnom kruto{}u k "sti}i }e" u ta~ku 3 na slici 3.5.b.
Akumulirana potencijalna energija EP sistema jednaka je povr{ini E
e2
, jer je znatan
deo unete energije E
h
nepovratno izgubljen proizvo|enjem trajne deformacije d
p
.
Osloba|anjem od oslonca, EP sistem }e da osciluje u "pomerenom polo`aju", sa smanjenim
ubrzanjem i amplitudom, po pravoj 3-4 odnosno izme|u ta~aka M-EP na slici 3.5.a. Kako
su masa i inicijalna krutost isti, to je i period oscilovanja EP sistema jednak periodu
oscilovanja elasti~ne konstrukcije.
Zavisno od nosivosti F
y
odnosno stepena redukcije optere}enja R, EP sistem
akumulira manje potencijalne energije - delimi~no "zaboravlja odakle je krenuo", adaptira
se trajnim deformacijama, reaguje relativno "flegmati~no".
Ukoliko je u pitanju monotoni stati-
~ki opit cikli~nih deformacija, pri "rastere}e-
nju", pomeranju iz ta~ke 3 u suprotnom
smeru, odgovor EP sistema opisan je
"putem" 3-4-5-6 itd.
Primer 3.1.....
Za sistem sa jednom masom i perio-
dom oscilovanja T=0,5s, odrediti odgovor sis-
tema na impuls ubrzanja tla koji linearno
raste od a
g
(t=0)=0 do a
g
(t=0,1s)=0,2g ,
slika 3.6.a. Za vrednosti faktore redukcije
usvojiti R=1 (elasti~an sistem), 2,5, 5 i 10, a
za prigu{enje x = 0.
Za re{enje nelinearnog dinami~kog
problema upotrebljen je program DIANA -
TNO Delft /5/. Zadatak je re{en primenom
Njumarkove metode integracije i modifi-
kovane Njutn-Rapsonove iterativne proce-
dure /3/,/4/. Na slici 3.6.a prikazana su rela-
tivna pomeranja, a na slici 3.6.b optere}enje
odgovaraju}e konstrukcije, normalizovano
na proizvod mase i maksimalnog ubrzanja
tla - pseudo ubrzanje konstrukcije. Kao {to
je i nagove{teno, nakon prestanka kretanja
M E EP
d
m
d
p
k (x=0)
d
F
d
m
-d
m
d
p
F
e
F
y
-F
e
-F
y
k
k
1
II
3
4
d
y
E
h
E
e1
E
e2
2
I
5
6
a. b.

Slika 3.5 Dinamika elasto-plasti~nog - EP sistema
-4
-3
-2
-1
0
1
2
3
4
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0
Vreme (s)
P
o
m
e
r
a
n
j
e

(
m
m
)
-0.3
-0.2
-0.1
0
0.1
0.2
0.3
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0
F
/
(
m
a
g
)
R=1,0
R=2,5
R=5,0
R=10
R=1,0
R=2,5
R=5,0
R=10
F
y
=maxF
e
/R
0,2g
0,1s
a.
b.

Slika 3.6 Odgovor EP sistema na impuls
ubrzanja tla
3-4
tla (t=0,1s), EP sistemi osciluju u pomerenom - deformisanom polo`aju, sa smanjenim
ubrzanjem odnosno optere}enjem sistema, limitiranim usvojenom nosivo{}u sistema F
y
.
3.3 ODGOVOR NA ZEMLJOTRES ELASTO-PLASTI^NIH
SISTEMA SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE
Pretpostavimo da je poznat odgovor elasti~ne konstrukcije sa kruto{}u k na dati
zapis ubrzanja tla, maksimalno seizmi~ko optere}enje F
e
i relativno pomeranje d
e
, slika 3.7.
Potrebno je odrediti tok i maksimalnu vrednost pomeranja d
m
EP sistema sa istom
inicijalnom kruto{}u k , ali sa redukovanom nosivo{}u F
y
=F
e
/R i odgovaraju}im
pomeranjem d
y
na granici dostizanja nosivosti tj.
granici elasti~nosti.
Odnos m
d
= d
m
/d
y
naziva se potrebna duktilnost
pomeranja sistema. Da bi se obezbedila stabilnost kon-
strukcije, kapacitet pomeranja konstrukcije d
u
treba da
je ve}i od o~ekivanog maksimalnog pomeranja d
m
pri
zemljotresu. Cilj nelinearnih dinami~kih analiza naj~e{-
}e je utvr|ivanje potrebne duktilnosti pomeranja pri
usvojenoj redukciji nosivosti sistema.
Jedna~ine kretanja (2.6) i dalje va`e na
po~etnom delu 1-2, dok na delu 2-3 glasi
md" + cd' + F
y
= -md"
g
(3.1)
a na delu 3-4, slika 3.5.b
md" + cd' + k(d-d
p
)= -md"
g
(3.2)
Primer 3.1
Za zapise El Centro, Petrovac i Ulcinj, analizirati odgovor elasto - plasti~nih sistema sa
periodom oscilovanja T=0,5, 1,5 i 3,0 sekunde, za vrednosti faktora redukcije R=2,5, 5 i 10.
Za sva tri zapisa, za maksimalno ubrzanje tla usvojiti a
g
=0,2g.
U prvom koraku odre|eno je maksimalno optere}enje elasti~nog sistema F
e
, i
potom su formirani elasto-plasti~ni sistemi sa redukovanom nosivo{}u u odnosu na
zahtevanu nosivost elasti~nog sistema F
e
. U Tabeli 1 dat je prikaz rezultata analiza za sve
zapise i periode oscilovanja, dok je na slici 3.8 prikazan vremenski odgovor konstrukcije sa
periodom T=0,5 sekundi usled zemljotresa El Centro. Kriva R=1 predstavlja odgovor
elasti~ne konstrukcije, koji je prethodno prikazan i na slici 2.4.
d
F
d
e
d
m
=m
d
d
y
F
e
F
y
=
F
e
/R
k
1
d
y
2
I
3
m
d
R
EP
E
4
Lom
d
u

Slika 3.7 Osnovni parametri EP
modela
Tabela 1 Period T
0.50 0.50 0.50 0.50 1.50 1.50 1.50 1.50 3.00 3.00 3.00 3.00
R A/a
g
D/a
g
m
d
DM A/a
g
D/a
g
m
d
DM A/a
g
D/a
g
m
d
DM
1.0 2.87 0.018 0.00 0.59 0.034 0.00 0.39 0.088 0.00
El Centro 2.5 1.15 0.013 1.76 0.96 0.24 0.032 2.40 1.21 0.15 0.073 2.08 1.05
5.0 0.58 0.014 3.89 1.35 0.12 0.037 5.42 1.77 0.08 0.054 3.03 0.92
10.0 0.29 0.017 9.31 2.05 0.06 0.055 16.30 2.85 0.04 0.078 8.88 1.35
1.0 4.85 0.031 0.27 0.015 0.11 0.024
Petrovac 2.5 1.95 0.019 1.54 0.92 0.11 0.022 3.61 1.68 0.04 0.019 2.02 0.98
5.0 0.97 0.012 1.88 0.90 0.05 0.011 3.57 1.42 0.02 0.014 2.85 0.90
10.0 0.49 0.015 4.75 1.12 0.03 0.010 6.42 1.88 0.01 0.016 6.85 1.29
1.0 1.97 0.012 2.18 0.124 0.34 0.115
Ulcinj 2.5 0.79 0.029 5.91 3.01 0.87 0.100 2.02 0.98 0.20 0.125 2.72 1.23
5.0 0.40 0.052 20.80 6.64 0.44 0.098 3.94 1.06 0.10 0.087 3.80 0.97
10.0 0.20 0.071 57.30 9.43 0.22 0.127 10.20 1.40 0.05 0.062 5.42 0.91

3-5

Relativna pomeranja EP sistema u granicama su pomeranja koja dosti`e elasti~an
sistem (35,6mm), pri ~emu je najmanje pomeranje sistema sa faktorom redukcije R=2,5
(25,0mm = 70% pomeranja elasti~nog sistema), slika 3.8.a.
Kao {to je i zadato, maksimalno optere}enje EP sistema ne prelazi propisanu
nosivost u odnosu na elasti~an sistem, slika 3.8.b, normalizovano na ma
g
.
Deljenjem pomeranja d(t) u nekom trenutku vremena sa odgovoraju}om vredno{}u
pomeranja na granici elasti~nosti d
y
za svaki od EP modela, dobija se tok promene faktora
duktilnosti pomeranja m
d
(t), slika 3.8.c. Karakteristi~no je da maksimalna potrebna
duktilnost pomeranja EP sistema raste sa veli~inom faktora redukcije elasti~nog optere}enja
R. Smanjenje nosivosti "pla}a se" pove}anim zahtevima za obezbe|enje post-elasti~nih
deformacija konstrukcije. Zahtevane vrednosti potrebne duktilnosti pomeranja m
d
relativno
su bliske usvojenim vrenostima faktora redukcije optere}enja R, razlike su do 30%.
U Tabeli 1, prikazane su maksimalne vrednosti odgovora konstrukcija, maksimalno
pseudo ubrzanje A/a
g
i pomeranje D/a
g
normalizovani na maksimalno ubrzanje tla
-40
-30
-20
-10
0
10
20
30
40
0 5 10 15 20 25 30
R=1
R=2,5
R=5
R=10
-3
-2
-1
0
1
2
3
0 5 10 15 20 25 30
-10.0
-7.5
-5.0
-2.5
0.0
2.5
5.0
0 5 10 15 20 25 30
35,6
25.0
33,1
9,31 R=10
3,89 R=5
El Centro
a
g
=0,2g T=0,5s
Pomeranje (mm)
a.
El Centro
a
g
=0,2g T=0,5s
Sila/ma
g
1,76 R=2,5
El Centro
a
g
=0,2g T=0,5s
Duktilnost pomeranja m
d
Trajna deformacija
27,7
2,87
2,87/2,5
b.
c.

Slika 3.8 Odgovor EP sistema na zemljotres El Centro
3-6
a
g
= 0,2g. Pored maksimalne potrebne duktilnosti pomeranja m
d
, prikazane su i vrednosti
indeksa o{te}enja DM konstrukcije, koji }e biti komentarisan kasnije, u poglavlju 3.6.
Na slici 3.9.a prikazana je zavisnost pseudo ubrzanja A(a
g
) konstrukcije u funkciji
perioda oscilovanja i faktora redukcije R za zapis El Centro. Kroz sra~unate vrednosti za tri
perioda oscilovanja provu~ena je regresiona kriva. Maksimalno ubrzanje pa i optere}enje
konstrukcije opadaju sa porastom faktora redukcije R kao i sa porastom perioda T.

Na slici 3.9.b prikazana je zavisnost potrebne duktilnosti pomeranja m
d
u funkciji
faktora redukcije R i perioda oscilovanja T za zapis El Centro. U podru~ju perioda du`ih od
t=0,5 sekundi, trend je da potrebna duktilnost ne zavisi od perioda oscilovanja, kao i da
vrednost potrebne duktilnosti pomeranja te`i usvojenoj vrednosti faktora redukcije R.
Izneta zapa`anja va`e i za zapis Petrovac, Tabela 1, dok odgovor konstrukcije sa
periodom T=0,5s na zapis Ulcinj pokazuje potpuno odstupanje.
3.4 NELINEARNI SPEKTRI ODGOVORA EP SISTEMA
U praksi je obi~no poznata obezbe|ena vrednost faktora duktilnosti pomeranja m
d
, a
tra`i se dozvoljena vrednost faktora redukcije optere}enja R, inverzan problem.
Analogno prethodnoj analizi, ali uz malo vi{e truda, mogu da se formiraju inverzne
krive R(m
d
,T), crtkaste linije na slici 3.10.a. Sistematskom parametarskom analizom razli~i-
tih EP sistema podvrgnutih razli~itim zapisima ubrzanja tla, mogu}e je ustanoviti pogodne
aproksimacije ove zavisnosti, od kojih je jedna, mo`da i najpoznatija prikazana na slici
3.10.a, puna linija, za vrednosti faktora duktilnosti pomeranja konstrukcije m
d
=2,5, 5 i 10.
U podru~ju izrazito kratkih perioda oscilovanja, ispod vrednosti T
1
, vrednost faktora
redukcije iznosi R=1, za sve obezbe|ene duktilnosti pomeranja. To je tzv. oblast "jednakih
ubrzanja konstrukcije i tla ", karakteristi~na za izrazito krute konstrukcije koje se moraju
projektovati na prakti~no elasti~an odgovor konstrukcije.

2.08
3.89
5.42
3.03
9.31
16.30
8.88
1.76
2.40
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
0.0 1.0 2.0 3.0
Period (s)

d
R=2,50
R=5,00
R=10,0
2.87
0.39
1.15
0.24
0.58
0.12
0.08
0.29
0.59
0.15
0.04
0.06 0.0
0.5
1.0
1.5
2.0
2.5
3.0
0.0 1.0 2.0 3.0
Period (s)
A

(
a
g
)
R=1,00
R=2,50
R=5,00
R=10,0
a. b.

Slika 3.9 Zapis El Centro: a) pseudo ubrzanje, b) potrebna duktilnost pomeranja
3-7

U podru~ju kra}ih i srednjih perioda T=T
1
-T
2
, dozvoljena vrednost faktora
redukcije R mo`e da se aproksimira izrazom
R=(m
d
-1)
1/2
(3.3)
U podru~ju du`ih perioda, T>T
2
, za vrednost faktora redukcije mo`e da se usvoji da
je jednaka vrednosti obezbe|enog faktora duktilnosti pomeranja
R = m
d
(3.4)
Ukoliko se vrednosti elasti~nog spektra ubrzanja
(R=1) podele odgovaraju}im vrednostima faktora redukcije
R(m
d
,T), dobija se nelinearni spektar pseudo ubrzanja
konstrukcije , primer za zapis El Centro na slici 3.10.b.
Na slici 3.11 prikazana je uobi~ajena interpretacija
navedenih veza. Iz sli~nosti trouglova dijagrama F-d, mo`e da
se zaklju~i da identitet R=m
d
ustvari zna~i da je pomeranje
EP sistema jednako pomeranju elasti~nog sistema sa istom
po~etnom kruto{}u, fundamentalni zaklju~ak na kome }e se
zasnivati propisi, slika 3.11.a.
Prema slici 3.11.b, relacija R=(m
d
-1)
1/2
mo`e da se
interpretira kao uslov jednakih povr{ina ispod dijagrama F-d
elasti~nog i EP sistema, otuda i naziv "uslov jednakih energija
deformacija".
3.5 KONCEPT NELINEARNOG PRORA^UNA SISTEMA
SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE
Na osnovu rezultata dosada{njih analiza, mo`e da se uspostavi koncept prora~una
odgovora konstrukcija na dejstva zemljotresa, koji se zasniva na poznatim nelinearnim
spektrima odgovora konstrukcija na dejstva zemljotresa, prema algoritmu na slici 3.12.
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0 1 2 3
Period (s)
R
md
=2,5
md
=5
md
=10
T1 T2
0
1
2
3
0.0 1.0 2.0 3.0
Period (s)
A

(
a
g
)
m
d
=1,0
m
d
=2,5
m
d
=5,0
m
d
=10
a.
b.
a.

Slika 3.10 a) Zavisnost faktora redukcije R od obezbe|ene duktilnosti pomeranja;
b) nelinearni spektar pseudo ubrzanja konstrukcije
F
e
F
y
=
F
e
/R
d
y
d=d
e
=m
d
d
y
R=m
d
d
F
e
F
y
=
F
e
/R
d
y
d=m
d
d
y
R=(m
d
-1)
1/2
d
e
d
a.
b.

Slika 3.11 Interpretacija
faktora redukcije R
3-8
Sa poznatim podacima o geometriji, materijalu, optere}enju konstrukcije kao i
maksimalnom o~ekivanom ubrzanju tla a
g
, projektant mo`e da sra~una period oscilovanja
T
1
. Na osnovu tipa konstrukcijskog sistema, nivoa aksijalnog optere}enja i predvi|enih
detalja armiranja, usvaja se obezbe|ena duktilnost pomeranja m
d
, recimo m
d
=5. Na osnovu
sra~unatog perioda i duktilnosti, sa referentnog nelinearnog spektra ubrzanja o~itava se
vrednost ubrzanja konstrukcije A(a
g
), pa je projektno optere}enje jednako proizvodu mase,
ubrzanja tla i normalizovanog ubrzanja, F
d
=(F
y
)=ma
g
A.
Sa projektnim optere}enjem vr{i se "stati~ki prora~un", odre|uju se naprezanja
delova konstrukcije, dimenzioni{u preseci i proverava stvarno pomeranje konstrukcije pri
zemljotresu, polaze}i od pomeranja na granici elasti~nosti. Kona~no, vr{i se konstruisanje
detalja tako da se obezbedi pretpostavljena vrednost duktilnosti pomeranja konstrukcije.
U prethodnom poglavlju, nelinearni spektar ubrzanja konstrukcije konstruisan je
razmatraju}i elasto-plasti~ni model odgovora konstrukcije. Izlo`eni algoritam se
principijelno ne menja i ako se odgovor konstrukcije modelira na neki drugi na~in, koji
bolje opisuje realni odgovor konstrukcija od armiranog betona, na primer. Osnov koncepta
je da, za poznatu duktilnost pomeranja konkretne konstrukcije, nosivost nelinearnog sistema
mo`e da se redukuje u odnosu na maksimalni odgovor elasti~nog sistema.
3.6 AKUMULACIJA O[TE]ENJA I
EKVIVALENTNA DUKTILNOST POMERANJA
Rezultat dosada{njih razmatranja je da je definisan odgovor elasti~ne, kao i elasto-
plasti~ne konstrukcije na zemljotres - pomeranje d
m
odnosno potrebna duktilnost pomera-
nja m
d
, definisana kao odnos maksimalnog pomeranja d
m
nelinearnog sistema pri zemljo-
W
H
m=W/g
b,d,MB k
T
1
=2p(m/k)
1/2
Procena m
d
(= 5,0)
0
1
2
3
0.0 1.0 2.0 3.0
Period (s)
md=1,0
md=2,5
md=5,0
md
=10
Projektno seizmi~ko
optere}enje
F
d
= (F
y
) = m a
g
A
a
g
W
Stati~ki
prora~un
F
d
M,Q,N,d
Dimenzionisanje
preseka
Kontrola pomeranja
K
o
n
s
t
r
u
i
s
.

d
e
t
a
l
j
a
O
b
e
z
b
e
|
e
n
j
e

m
d
T
1
A

(
a
g
)

Slika 3.12 Koncept prora~una konstrukcija na bazi nelinearnog spektra
ubrzanja konstrukcije
3-9
tresu i pomeranja d
y
pri dostizanju nosivosti nelinearnog sistema. Me|utim, koliki treba da
bude kapacitet pomeranja konstrukcije d
u
pri monotonom stati~kom optere}enju, da bi nivo
o{te}enja konstrukcije nakon zemljotresa bio u prihvatljivim, `eljenim granicama? - nije
definisan kriterijum prihvatljivog odgovora nelinearne konstrukcije pri zemljotresu.
Kao najjednostavniji kriterijum mo`e da se usvoji odnos maksimalnog pomeranja d
m

pri zemljotresu i obezbe|enog kapaciteta pomeranja d
u
konstrukcije pri monotonom stati~kom
prinudnom pomeranju, slika 3.13. Tada indeks o{te}enja konstrukcije DM iznosi
DM=d
m
/d
u
= m
d
/m
u
< 1 (3.5)
gde je m
u
=d
u
/d
y
duktilnost pomeranja pri dostizanju loma, iscrpljenja nosivosti
konstrukcije. Ako je pri zemljotresu indeks o{te}enja dostigao vrednost DM=1, konstrukcija
je dovedena u stanje kolapsa. Projektant mo`e da uti~e na nivo za{tite konstrukcije od
o{te}enja izborom odgovaraju}e ve}e vrednosti d
u
.
Kriterijum (3.5) prihvatljiv je u slu~aju odgovora konstrukcija sa jednim izra`enim
pomeranjem preko granice elasti~nosti d
y
, i sa zanemarljivom akumulacijom o{te}enja zbog
ve}eg broja ciklusa post-elasti~nih deformacija.
Me|utim, u situacijama kada konstrukcija trpi ve}i broj zna~ajnijih ciklusa post-
elasti~nih deformacija, akumulacija o{te}enja u toku du`eg trajanja jakog dela zemljotresa
mo`e da "iscrpi" konstrukciju. U takvim slu~ajevima, kao mera o{te}enja konstrukcije ~esto
se usvaja kombinovana vrednost indeksa o{te}enja u obliku
DM
d
d
E
F d
m
u
h
y u
= + b
S
(3.6)
gde je SE
h
integral potro{ene energije -
histerezisne krive EP sistema, slika 3.13, ~ija vred-
nost raste sa du`inom trajanja zemljotresa odno-
sno sa brojem ciklusa, F
y
je nosivost sistema, dok
je prvi ~lan d
m
/d
u
ve} definisan izrazom (3.5.).
Vrednost faktora b utvr|uje se eksperimentalno,
a za kvalitativnu analizu odgovora AB konstruk-
cija mo`e da se usvoji b=0,15 /6/. Kao i ranije, vrednost DM=1 defini{e potpuno iscrpljenje
nosivosti konstrukcije.
Primer 3.2.......
Na slici 3.14 prikazan je tok promene vrednosti indeksa o{te}enja DM u toku
d
F
d
e
-d
u
F
e
-F
y
k
1
E
h
2
"Lom"
d
y
d
m
3
4 5
6
d
u
F
y
Monotoni opit

Slika 3.13 Indeks o{te}enja DM

0
1
2
3
0 5 10 15 20 25 30
Vreme (s)
D
M
T=1,5;R=10
T=0,5;R=10
T=1,5;R=5
T=3,0;R=5
T=3,0;R=2,5
T=0,5;R=2,5
0
1
2
0 5 10 15 20 25 30
Vreme (s)
D
M
T=1,5;R=10
T=1,5;R=5
a. b.

Slika 3.14 Zapis El Centro, indeks o{te}enja DM: a) d
u
= d
e
; b) d
u
> d
e

3-10
trajanja zemljotresa El Centro sa maksimalnim ubrzanjem tla a
g
=0,2g. Dijagram 3.14.a do-
bijen je uz pretpostavku da je kapacitet pomeranja d
u
pri monotonom optere}enju upravo jed-
nak maksimalnom ostvarenom pomeranju d
e
odgovaraju}e elasti~ne konstrukcije, d
u
= d
e
.
U tom slu~aju je m
u
=R, slika 3.7. Po~etna vrednost indeksa, DM(t=0), pretstavlja ustvari
izraz (3.5), da bi potom vrednost indeksa DM rasla u toku trajanja zemljotresa.
Predvi|eni kapacitet pomeranja je nedovoljan (DM>1), po pravilu u slu~ajevima
ve}ih stepena redukcije optere}enja R, kada je zna~ajan udeo akumilacije o{te}enja, drugi
~lan izraza 3.6, slika 3.13. Za dati zapis zemljotresa, kapacitet deformacija konstrukcije d
u
u
ovom slu~aju treba korigovati.
Na slici 3.14.b prikazana je promena indeksa DM za korigovanu konstrukciju, kod
koje je za kapacitet pomeranja d
u
pri monotonom optere}enju usvojeno: d
u
= 1,5d
e
u
slu~aju R=2,5, d
u
= 1,8d
e
u slu~aju R=5 i d
u
= 2,4d
e
u slu~aju R=10. Kao {to se vidi,
vrednosti indeksa DM prakti~no su svedene u granice DM=1, osim za slu~aj konstrukcije sa
periodom T=1,5 za koju je vrednost faktora redukcije optere}enja R=10 u ovom slu~aju
prevelika.

Tok akumulacije o{te}enja u toku trajanja zemljotresa Petrovac i Ulcinj prikazan je
na slikama 3.15 odnosno 3.16. Za konstrukciju sa periodom T=0,5 sekundi "lociranu" u
Ulcinju "nema spasa", ako bi se stvarno pona{ala prema primenjenim modelima.
0
1
2
0 5 10 15 20 25
Vreme (s)
D
M
T=1,5;R=10
T=3,0;R=10
T=1,5;R=5
T=1,5;R=2,5
T=0,5;R=10
0
1
2
0 5 10 15 20 25
Vreme (s)
D
M
T=1,5;R=2,5
a.
b.

Slika 3.15 Zapis Petrovac, indeks o{te}enja DM: a) d
u
= d
e
; b) d
u
> d
e


0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0 5 10 15 20 25
Vreme (s)
D
M
T=0,5;R=10
T=0,5;R=5,0
T=0,5;R=2,5
0
1
2
3
4
0 5 10 15 20 25
Vreme (s)
D
M
T=0,5;R=10
T=0,5;R=5,0
T=0,5;R=2,5
a. b.

Slika 3.16 Zapis Ulcinj, indeks o{te}enja DM: a) d
u
= d
e
; b) d
u
> d
e

3-11

Rezultati izvr{enih analiza ukazuju da je u znatnom broju slu~ajeva potrebno
obezbediti ne{to ve}i potreban kapacitet duktilnosti pomeranja m
u
pri monotonom optere}enju
od zahtevane duktilnosti pomeranja m
d
pri zemljotresu - tzv. ekvivalentnu duktilnost, na~elno
m
m am
u
d d
DM
=
+ ( ) 1
(3.7)
gde se za vrednost faktora a mo`e kvalitativno
usvojiti a=0,10. Za vrednost DM=1,0, relacija 3.7
prikazana je na slici 3.17, za dve vrednosti parametra a.
^emu vrednost DM u izrazu 3.7? Kvalitativno,
smatra se da su u slu~aju kada je DM<0,5, o{te}enja
konstrukcije posle zemljotresa popravljiva, da sa
porastom vrednosti DM nivo o{te}enja raste, da bi pri
vrednosti DM=1 nastupio kolaps konstrukcije /7/.
Projektant na~elno mo`e da bira nivo o{te}enja
konstrukcije, pri ~emu se kriterijum o{te}enja mo`e
formulisati i po drugim veli~inama: obrtanju preseka,
relativnom spratnom pomeranju, rotacijama preseka, izdu`enju armature, {irini prslina itd.
Koncept je ilustrovan na primeru kriti~nog preseka, ali se mo`e generalizovati na element
konstrukcije, sprat i konstrukciju u celini.
Razvoj propisa kre}e se u pravcu formulisanja koncepta projektovanja na bazi
kontrole nekog od bitnih parametara koji opisuju pona{anje i o{te}enje objekata -
"performance based design".

0
5
10
15
20
0 2 4 6 8 10
a=0
a=0,10
m u
=
m d
Zahtevana duktilnost m
d
P
o
t
r
e
b
a
n

k
a
p
a
c
i
t
e
t

d
u
k
t
.
m
u
5
DM=1

Slika 3.17 Potreban kapacitet
duktilnosti pomeranja
4-1
4. KAKO REALIZOVATI ELASTO-PLASTI^AN SISTEM
U ARMIRANOM BETONU

UVOD

U prethodnim razmatranjima analiziran je odgovor konstrukcije sa elasto-
plasti~nom vezom sile i pomeranja vrha. U ovom poglavlju, analiza silazi na nivo popre~nog
preseka i razmatraju se zahtevi koji se postavljaju u pogledu potrebnih krivina preseka
odnosno veza napon - dilatacija na nivou materijala. U nastavku, razmatra se kapacitet
nelinearnih deformacija uobi~ajenih betonskih preseka i konstrukcija, kao i konstrukcijske
mere za pove}anje kapaciteta - utezanje betonskih preseka uzengijama. Na kraju je dat
prikaz jednog ispitivanja kao i savremenih postupaka modeliranja AB konstrukcija.
4.1 KRIVINA PRESEKA - POMERANJE KONSTRUKCIJE
Ako su rezultati prethodnih analiza zadovoljavaju}i, postavlja se pitanje kako
realizovati EP model pomeranje-sila u realnim konstrukcijama sa jednim stepenom
slobode, konzola na slici 4.1.a.
Da bi se postigla elasto-plasti~na veza sila-pomeranje F-d, neophodan uslov je da je
bar na delu visine konstrukcije mogu}e realizovati elasto-plasti~nu vezu moment-krivina
preseka M-k , slika 4.1.b.

Primer 4.1........
Odgovor elasti~ne konstrukcije na dejstvo sile F u vrhu konzole je moment M
e
=FH u
uklje{tenju, pomeranje vrha d
m
i krivina preseka u uklje{tenju k
e
slika 4.1.a-b. Za zahtevanu
vrednost duktilnosti pomeranja m
d
i uz pretpostavku da je faktor redukcije optere}enja R=m
d
,
potrebno je konstruisati konstrukciju za koju }e moment u uklje{tenju

imati vrednost M
y
=M
e
/R. Krutost konstrukcije na pomeranje odrediti prema krutosti preseka na savijanje EI .
Sa poznatom vredno{}u momenta u uklje{tenju - nosivosti preseka M
y
=M
e
/R
odre|ena je i krivina na granici elasti~nosti k
y
=M
y
/EI , slika 4.1.b. Prema Morovoj analogiji,
pomeranje d
y
vrha konzole na granici elasti~nosti iznosi
d H
H
H
y y
y
= = 0 5
2
3 3
2
, k
k
(4.1)
W
Krivina
Pomeranje
k
m
=m
k
k
y
k
y
H
H
p
m
k
d
m
=m
d
d
y d
y
k
e
EP
E
m
d
b.
F
M
e
M
y
=M
e
/R
R
EP
E
a.
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
0 0.05 0.1 0.15 0.2
Du`ina plast. zgloba - Hp/H
P
o
t
r
e
b
n
a

d
u
k
t
.
k
r
i
v
i
n
e

-
m
k
m
d
=2,5
m
d
=5,0
m
d
=10
c.

Slika 4.1 Obezbe|enje elasto-plasti~ne veze sila-pomeranje
4-2
Ostatak pomeranja vrha do zahtevanog iznosa d
m
realizova}e se konstruisanjem
plasti~nog zgloba u oblasti uklje{tenja. Sve elasto-plasti~ne deformacije konstrukcije bi}e
koncentrisane na du`ini plasti~nog zgloba H
p
, sa nepoznatom maksimalnom vredno{}u
krivine preseka k
m
= m
k
k
y
, slika 4.1.b. Za ostali deo konstrukcije pretpostavlja se da ostaje
u oblasti elasti~nog odgovora materijala. Za du`inu H
p
plasti~nog zgloba okvirno mo`e da
se usvoji polovina dimenzije d preseka elementa u ravni savijanja.
Pomeranje d vrha konzole usled pove}anih krivina preseka preko granice elasti~nosti
na du`ini plasti~nog zgloba H
p
iznosi
d k k k m = - - = - - ( ) ( ) ( ) ( , )
m y p
p
y k p
p
H H
H
H
H
H 2
1 0 5
2
(4.2)
Da bi se obezbedilo zahtevano pomeranje vrha konzole d
m
, treba da je zadovoljen uslov
d = d
m
- d
y
= d
y
(m
d
-1)

(4.3)
Uvr{}enjem (4.1) i (4.2) u (4.3) dobija se veza potrebne duktilnosti krivine m
k
na du`ini
plasti~nog zgloba H
p
i zahtevane duktilnosti pomeranja vrha konzole m
d

m
k
k
m
k
m
y
d
p p
H
H
H
H
= = +
-
-
1
1
3 1 0 5 ( , )
(4.4)
Na slici 4.1.c prikazana je zavisnost potrebne duktilnosti krivine m
k
u funkciji du`ine
plasti~nog zgloba H
p
i zahtevane duktilnosti pomeranja m
d
. Veza va`i za bilo koji materijal,
~elik, beton, druga je stvar da li se potrebne duktilnosti krivina mogu, i pod kojim uslovima
realizovati. Pri zahtevanoj duktilnosti pomeranja m
d
= 5 i du`ini plasti~nog zgloba H
p
/H =
0,10, potrebna duktilnost krivine iznosi m
k
=15, {to uop{te nije malo, u slu~aju AB
konstrukcija.

Primer 4.2.........
Na slici 4.2 prikazan je okvir sa beskona~no krutom riglom - "smi~u}i okvir". Pri
pomeranju vrha od d
m
, na slici 4.2.b prikazana je raspodela krivina, koja se mo`e interpretirati
kao dve ekvivalentne konzole visine H. U ovom slu~aju, relacija (4.4) glasi
m
k
k
m
k
m
y
d
p p
H
H
H
H
= = +
-
-
1
0 5 1
3 1 0 5
,
( , )
(4.5)
Pri zahtevanoj duktilnosti
pomeranja m
d
=5, i du`ini plas-
ti~nog zgloba H
p
/2H = 0,10,
potrebna duktilnost krivine izno-
si m
k
=3,8 {to je u slu~aju AB
konstrukcija lako ostvarljivo.
Da bi se ostvarila
potrebna duktilnost pomeranja
konstrukcije, i konstrukcijski
sistem igra zna~ajnu ulogu.
d
m
H
H
H
p
k
y
k
m
Ekvivalentna
konzola
a. b.
d
m
/2
d
m
/2

Slika 4.2 EP smi~u}i okvir
4-3
4.2 NELINEARNI ODGOVOR AB KONSTRUKCIJA
U armirano betonskim konstrukcijama, krivina preseka k posti`e se dilatacijama
skra}enja usled pritiska u betonu - e
c
i izdu`enja ~elika e
s
, slika 4.3.a
k = (e
c
+ e
s
)/h (4.5)
Da bi se u zoni plasti~nog zgloba uop{te realizovale nelinearne deformacije betona i
armature, armatura mora da bude pouzdano usidrena u temelj, uz efikasno fundiranje koje
}e da obezbedi da se pomeranje vrha konzole realizuje krivinama preseka, a ne rotacijom ili
"skakutanjem" temelja.

Primer 4.3.........
Pri dimenzionisanju nosivosti preseka za uticaje uobi~ajenih optere}enja, dilatacije su
propisima ograni~ene na e
c
<0,0035 u betonu odnosno e
s
< 0,010 u ~eliku, ~ime je
ograni~ena i maksimalna vrednost krivine preseka za uobi~ajene slu~ajeva optere}enja.
Me|utim, ni taj iznos krivine preseka ~esto nije mogu}e dosti}i, jer iznos aksijalnog
optere}enja preseka bitno uti~e na sposobnost post-elasti~nih deformacija preseka, primer
stuba kvadratnog popre~nog preseka, MB30, slika 4.3.b.

0
50
100
150
200
250
300
350
400
0 0.01 0.02 0.03 0.04
Krivina (1/m)
M
o
m
e
n
t

(
k
N
m
)
n=0,20
max e
s
= 4%
m=1%
m=2%
m=4%
0
50
100
150
200
250
300
0 0.01 0.02 0.03 0.04
Krivina (1/m)
M
o
m
e
n
t

(
k
N
m
)
MB50
MB40
MB30
N=656 kN
m=1%
max e
s
=4%
m
n=N
u
/bdb
b
m
MB50
MB30
0
50
100
150
200
250
300
0 0.01 0.02 0.03 0.04 0.05 0.06 0.07 0.08
Krivina (1/m)
M
o
m
e
n
t

(
k
N
m
)
max e
s
= 1%
max e
s
= 4%
n=0
n=0,10
n=0,20
n=0,50
n=0,80
b=40
4
0
k
y
k
u
k
u
m=
1%
k
u
/k
y
=4-5
Detalj
d
F
H
Pouzdano sidrenje
armature i fundiranje !
e
s
e
c
H
p
h
k
f a. b.
c. d.

Slika 4.3 Nelinearni odgovor AB stuba
4-4
Za kvadratni presek stuba prikazani su dijagrami M-n-k (n=N/b
2
b
B
) sa dilatacijama
~elika ograni~enim na 0,010 odnosno 0,040, "mimo propisa". Sa porastom aksijalnog
optere}enja, opada grani~na vrednost krivine preseka pri lomu. Dopu{tanje ve}ih dilatacija
~elika pove}ava grani~nu vrednost krivine preseka, ali samo pri ni`im nivoima aksijalnog
optere}enja, u slu~ajevima "loma po armaturi". Duktilnost krivine pri ~istom savijanju iznosi
4 - 5 (e
s
< 0,010) odnosno 8 - 10 (e
s
< 0,040), {to ne obe}ava, slika 4.1.c.
Poku{aj da se pri nivou aksijalnog optere}enja n = 0,20 duktilnost krivine preseka
pove}a pove}anjem procenta armiranja m , slika 4.3.c ili marke betona, slika 4.3.d ne}e dati
zadovoljavaju}e rezultate.
Postavlja se pitanje mo`e li se onda uop{te ne{to posti}i u armiranom betonu, mogu
li se u slu~aju zemljotresa obezbediti pove}ane dilatacije armature i betona, makar i uz
smanjenu nosivost preseka?
Na slici 4.4 uobi~ajeni "radni dijagrami" betona i ~elika prikazani su linijom 1, dok
linije 2 prikazuju "po`eljne" dijagrame, odgovor materijala u slu~aju zemljotresa. Na
dijagramu s-e ~elika, linija 3 je u slu~aju zemljotresa nepo`eljna, ~elik treba da poseduje
osobinu oja~anja - linija 2, kako bi se obezbedila ve}a du`ina plasti~nog zgloba, postepenim
propagiranjem dilatacija te~enja armature du` elementa.

Na slici 4.5 prikazani su rezultati jednoaksijalnih opita betona i ~elika. Dok se u
slu~aju rebrastih ~elika mogu dopustiti pove}ane dilatacije ~ak i do 10%, slika 4.5.b, dotle
su dilatacije pritiska betonskih cilindara sa ~vrsto}om f
c
' u granicama definisanim propisma.
"Lom"
0,2 0,35
b
b
e

(%)
s
"Lom"
"g+p"
Zemljotres
1,5?
1
2
b
bu
"Lom"
1,0
f
y
e
(%)
s
"Lom"
"g+p"
Zemljotres
6,0?
1
2
3
f
t
a. b.

Slika 4.4 Radni dijagrami a) betona i b) ~elika
Dilatacija (%)
N
a
p
o
n

(
M
P
a
)
0
10
20
30
40
50
60
70
0.000 0.001 0.002 0.003 0.004 0.005
Dilatacija
N
a
p
o
n

(
M
P
a
)
fc'=60
fc'=50
fc'=40
fc'=30
fc'=20
a. b.
0,0035

Slika 4.5 Rezultati jednoaksijalnih opita: a) betona i b) ~elika /8/
4-5
Pove}anje duktilnosti krivine dopu{tanjem pove}anih dilatacija ~elika nije dovoljno,
potrebno je da se nekako pove}a i kapacitet deformacija betona.
Opiti na slici 4.5.a su naravno izvedeni na nearmiranim betonskim prizmama. Na
rezultatima ovih opita jednoaksijalne ~vrsto}e zasnivaju se uobi~ajeni algoritmi prora~una
preseka na savijanje sa normalnom silom, u kom slu~aju se jednoaksijalno stanje napona
prostire na delu ukupne povr{ine popre~nog preseka. U realnim konstrukcijama,
"jednoaksijalna ~vrsto}a preseka elementa" je ve}a, jer se bo~nom {irenju betona pri
pove}anim dilatacijama pritiska, sa pojavom podu`nih prslina u pravcu optere}enja
suprotstavljaju uzengije preseka - preseci su "popre~no utegnuti", slika 4.6.b-c.

Bo~nom {irenju betona opire se ustvari "omota~" od podu`ne armature i uzengija.
Efikasnost utezanja zavisi od koli~ine i podu`nog razmaka uzengija, granice razvla~enja
~elika ali i od razmaka podu`nih {ipki koje su "bo~no pridr`ane - poduprte" uzengijama,
slika 4.6.c. Ovaj omota~ defini{e utegnuto jezgro preseka dimenzija b
0
prema slici 4.6.b.

Primer 4.4.......
Za opisivanje efekata utezanja betona na pove}anje jednoaksijalne nosivosti i
deformabilnosti postoje razli~iti predlozi,
jedan od njih ilustrovan je na slici 4.6.a /2/.
Kriva B
1
predstavlja paraboli~nu aproksi-
maciju rezultata opita sa slike 4.5.a za fc'=25
MPa, a linija B
2
se odnosi na isti beton, ali
utegnut uzengijama Rf10/10 prema slici
4.6.b. Pove}anje nosivosti je zna~ajno, i {to je
va`nije, kapacitet dilatacija - deformabilnosti
je pove}an.
Za dalje ra~unske analize, pret-
postavljen je ne{to ni`i efekat utezanja -
beton B
3
, sa pove}anom ~vrsto}om od fc'=35
MPa koja se dosti`e pri dilataciji betona od
0,004, slika 4.6.a.
Na slici 4.7 prikazani su rezultati
prora~una moment - krivina preseka prema
b
w
l
w
B
3
B
1
-B
3
?
B
1
0.0
10.1
25.0
39.7
19.9
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
0 0.005 0.01 0.015
Dil atacij a
N
a
p
o
n

(
M
P
a
)
B
1
B
2
B
3
0,0022
0,004
F=
f
u
s
v
3
4
b
0
=34
B
3
B
1
a.
c.
b.
d.
4
0

Slika 4.6 Utezanje AB preseka uzengijama
0
50
100
150
200
250
0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1
Krivina (1/m)
M
o
m
e
n
t

(
k
N
m
)
Neutegnut presek - (B1)
Utegnut ceo presek - (B3)
Utegnuto jezgro preseka
- jezgro (B3)
- za{titni sloj (B1)
1
2
3

Slika 4.7 Efekat utezanja betona
4-6
slici 4.6.b, za iznos normalne sile od N=0,2f
c
'b
2
=0,2x2,5x40
2
=800kN. Kriva 1 predstavlja
odgovor neutegnutog preseka, model betona B
1
sa slike 4.6.a. Linija 2 predstavlja odgovor
preseka uz pretpostavku da je ceo popre~ni presek utegnut, model betona B
3
. Pri
pove}anim dilatacijama pritiska nastupa odvajanje, "oljuskavanje" za{titnog sloja preseka, i
svo|enje nosivog preseka na presek utegnutog jezgra. Linija 3 prikazuje odgovor preseka
kod koga je za jezgro usvojen model utegnutog betona B
3
, a za za{titni sloj model
neutegnutog betona B
1
, slika 4.6.b.
U oba slu~aja, utezanje preseka znatno pove}ava grani~ne dilatacije pri dostizanju
loma preseka, samim tim i maksimalne krivine odnosno kapacitet deformacija.
Isti princip va`i za bilo koju pritisnutu zonu slo`enih preseka, kao {to je zid T -
preseka na slici 4.6.d, kod koga je potrebno pove}ati duktilnost krivine preseka utezanjem
{rafiranih "skrivenih stubova". U zoni spoja rebra i flan{e zida uvek se postavljaju uzengije,
ali eventualno ra~unski potrebno utezanje nije uvek potrebno.
Svi prora~uni moment - krivina ura|eni su programom RESPONSE, koji se na
disketi distribuira uz ud`benik /9/.
4.3 PO^ETNA KRUTOST AB PRESEKA I KONSTRUKCIJA
Pri dosada{njim analizama teorijskih elasto-plasti~nih modela odgovora konstrukcija
na dejstvo zemljotresa, formiranju nelinearnih spektara odgovora na primer,
pretpostavljeno je da je inicijalna, po~etna krutost k elasti~ne i EP konstrukcije identi~na.
Postavlja se pitanje kako odrediti prora~unsku krutost preseka i konstrukcije sa kojom se
potom formira dinami~ki model konstrukcije?

Primer 4.5.......
Na slici 4.8.a prikazan je popre~ni presek slo`enog AB zida. Uz pretpostavku da je
centri~ni napon pritiska usled gravitacionog optere}enja s
0
=1,5 MPa (N
0
=A
c
s
0
= 2580 kN, Ac
- povr{ina bruto preseka betona), i da je zid armiran minimalnom koli~inom armatute prema
YU seizmi~kim propisima /10/, izvr{iti analizu prora~unskih krutosti preseka konstrukcije.
Ako se za
krutost preseka na
savijanje EI usvoji
krutost EI
0
bruto I-
preseka slo`enog zi-
da prema slici 4.8.a,
veza moment - kri-
vina prikazana je li-
nijom 1 na slici
4.8.c.
Veza mome-
nt-krivina odre|ena
modeliranjem armi-
ranog preseka pre-
ma postupku iz
prethodnog primera, prikazana je na slici 4.8.b, pri ~emu je modelirano i oja~anje ~elika.
Maksimalna krivina preseka zida iznosi skoro 3%. Detalj dijagrama, do vrednosti krivina od
0,2% prikazan je na slici 4.8.c. Elasto-plasti~na aproksimacija dijagrama moment-krivina
prikazana je linijom 2 na slici 4.8.c, koja prolazi kroz karakteristi~nu ta~ku ra~unskog
dijagrama za koju se naj~e{}e usvaja nivo od 75% momenta nosivosti M
y
=8000 kNm. Sa
Krivina
M
o
m
e
n
t

0
2000
4000
6000
8000
10000
0 0.0005 0.001 0.0015 0.002
Krivina (1/m)
M
o
m
e
n
t

(
k
N
m
)
b.
c.
0,75M
y
= 6000 kNm
0,0005
EI
ef
=6000/0,0005
=1,2 10
7
kNm
2
My=8000 kNm
1
2
0,03
10000
Detalj
300
3
0
020
2
0
MB30
E
c
=250GPa
a.
EI
0
=5,5EI
ef
A

(
a
g
)
F

Slika 4.8 Slo`eni zid, prora~unska krutost preseka
4-7
odgovaraju}om krivinom od 0,0005 1/m, efektivna krutost preseka iznosi EI
eff
= 1,2 10
7
kNm
2
, {to je 5,5 puta manje od krutosti EI
0
bruto I - preseka zida.

Primer 4.6.......
U praksi ~est slu~aj usvajanja karakteristika samo rebra za prora~un krutosti preseka
slo`enih zidova, zasniva se upravo na ~injenici da }e nakon dostizanja ~vrsto}e betona na
zatezanje, beton zategnute flan{e i dela rebra zida biti isklju~en iz nosivosti i krutosti
preseka, osim armature u ovom zonama.
Me|utim, onda bi trebalo biti dosledan, pa i za krutost jednostavnog zida koji nema
flan{e tako|e usvojiti prora~unsku vrednost efektivne krutosti EI
ef
, manju od krutosti bruto
preseka EI
0
, {to u praksi naj~e{}e nije slu~aj.
Na slici 4.9 prikazani su dijagrami
moment-krivina pravougaonog zida, rebra
zida na slici 4.8.a, sa istim normalnim
naponom od gravitacionog optere}enja i
istim minimalnim procentom armiranja.
Efektivna krutost preseka iznosi EI
ef

= 2,8 10
6
kNm
2
, linija 2, {to je ~ak 4,1 puta
manje od krutosti bruto pravougaonog
preseka EI
0
, linija 1 na slici 4.9.
Usvajanje sni`ene krutosti zida I -
preseka i pune krutosti zida pravougaonog
preseka za posledicu ima poreme}aj
relativnih krutosti elemenata konstrukcije,
{to ima uticaja na prora~unske uticaje
slo`enih sistema, poglavlje 6.11.
4.4 REALNO PONA[ANJE ARMIRANO BETONSKIH
KONSTRUKCIJA PRI CIKLI^NIM DEFORMACIJAMA
Elasto-plasti~ni model jeste jednostavan za obja{njenje problema, dovoljno ta~no
opisuje pona{anje betonskih preseka pri monotonim optere}enjima u istom smeru, ukoliko
je lom po ~eliku, koji i daje karakter krive. Me|utim, pri cikli~nim deformacijama usled
zemljotresa, fenomeni su slo`eniji i modeliraju se drugim, slo`enijim vezama moment -
krivina ili sila - pomeranje.
Zbog poznatog Bau{ingerovog efekta, ni sam ~elik ne pokazuje idealan elasto-
plasti~an odgovor na cikli~ne deformacije, dolazi do zaobljenja
krive odgovora, sa povr{inom histerezisne krive manjom od
elasto-plasti~nog odgovora, slika 4.10.
Pri formulisanju racionalnih modela pona{anja AB
konstrukcija pri zemljotresu, nezamenljivu ulogu imaju
laboratorijski eksperimenti kao i osmatranja pona{anja realnih
konstrukcija pri zemljotresu. Kao primer, na slici 4.11 prikazana
je dispozicija opita na modelima AB trospratnih zidova izvedenih
na ETH - Cirih /8/.
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
0 0.0005 0.001 0.0015 0.002
Krivina (1/m)
M
o
m
e
n
t

(
k
N
m
)
0,75M
y
= 1800kNm
0,00065
EI
ef
=1800/0,00065
=2,8 10
6
kNm
2
M
y
=2400 kNm
1
2
EI
0
=4,1EI
ef

Slika 4.9 Krutost pravougaonog preseka zida
s
e
1
2
3
4
5
6
7

Slika 4.10 Cikli~ne
deformacije ~elika
4-8
Model zida trospratne zgrade
u razmeri 1:3, sa tri mase od po 120
kN, testiran je zadavanjem ubrzanja
vibracionoj platformi pomo}u prese
- aktuatora, prema sintetizovanom
akcelerogramu. Efekat gravitacionog
optere}enja simuliran je vertikalnim
prethodnim naprezanjem.
Na slici 4.12 prikazani su
rezultati opita cikli~nog monotonog
optere}enja dva zida, razli~ito
armirana. Zid na slici 4.12.b poka-
zuje dobar - po`eljan odgovor za AB
konstrukcije. Elasto- plasti~ni
dijagram monotonog opita je anvelopa cikli~nih deformacija, ali histerezis znatno odstupa
od elasto-plasti~nog modela (EP), su`en je i pokazuje tendenciju pada krutosti u toku
ciklusa. Povr{ina histerezisa je manja nego u slu~aju teorijskog elasto-plasti~nog modela,
samim tim i koli~ina potro{ene energije.
Zid na slici 4.12.a pokazuje nepo`eljnu, ali sasvim mogu}u situaciju u praksi. Osim
pada krutosti preseka, prisutan je i pad nosivosti sa pove}anjem broja ciklusa, i definitivni
lom pri relativno malom broju ciklusa.
4.5 MODELIRANJE AB
KONSTRUKCIJA
Sve do pojave rezultata opita na
modelu realne AB konstrukcije iz prethodnog
poglavlja, teorija zasnovana na elasto-
plasti~nom modelu odgovora konstrukcije je
"lepo napredovala". Budu}i da se konstrukcije
od betona stvarno izvode, i to uglavnom
prema Propisima, zna~i da re{enje ipak
postoji. Pre napu{tanja razmatranja efekata
zemljotresa na primeru najjednostavnije
konstrukcije, konzole sa jednom masom,
potrebno je bar nagovestiti kako }e to "beton"
"Mase"
3x120 kN
"N-sila"
Kablovi
"AB zid"
R=1:3
Vibraciona
platforma
Aktuator

Slika 4.11 Dispozicija opita /8/
Horizontalno pomeranje vrha (mm)
S
i
l
a

a
k
t
u
a
t
o
r
a

(
k
N
)
M
o
m
e
n
t

u

u
k
l
j
e
{
t
e
n
j
u

(
k
N
m
)
S
i
l
a

a
k
t
u
a
t
o
r
a

(
k
N
)
M
o
m
e
n
t

u

u
k
l
j
e
{
t
e
n
j
u

(
k
N
m
)
Horizontalno pomeranje vrha (mm)
Monotoni opit
Monotoni opit
Pad nosivosti
Pad krutosti
a.
b.
EP
Beton

Slika 4.12 Histerezisne krive /8/
F
y
F
y
d
k
0
d
y
d
y
k
n
k
r
1 2
3
4
5
6
7
8
9
10

Slika 4.13 Model F-d sa uticajem
akumulacije o{te}enja na krutost
4-9
sa slike 4.12.b da se uklopi u op{ti algoritam iz poglavlja 3.5.
Ako elasto-plasti~ni model F(sila, moment)- d(pomeranje, krivina preseka) ne opisuje
korektno odgovor realnih AB konstrukcija, onda treba "smeniti" model. Na slici 4.13
kvalitativno je prikazan ra~unski model odgovora kakvi se danas koriste u nelinearnoj analizi
AB konstrukcija izlo`enih dejstvu zemljotresa. Inicijalna krutost k
0
kao i nosivost F
y
(pri
~emu plato ne mora da bude horizontalan) odre|eni monotonim opitom formiraju kostur
krive. Zavisno od trenutnog iznosa deformacije d, ali i od istorije deformacija, krutost
sistema se menja u toku cikli~nih deformacija pri zemljotresu. Pravila po kojima se
odre|uju krutosti k
n
, k
r
itd. pojedinih grana, histerezisna pravila, utvr|uju se usagla{avanjem
sa eksperimentalno utvr|enim rezultatima, prema slici 4.12 na primer.
Osim {to je formulacija matemati~ki komplikovanija,
princip analize je isti kao i u slu~aju EP modela. Ako su u
konstrukciji definisane zone plasti~nih zglobova, odgovor tih
zona mo`e da se opi{e prethodnim modelom, dok se za ostale
delove konstrukcije mo`e usvojiti da se pona{aju elasti~no -
koncept "koncentrisanog nelinearnog odgovora" u ~vorovima
{tapova modela konstrukcije.
Danas je popularan koncept "makroskopskog
modeliranja", gde se deo zida visine h, na primer, modelira
vi{eslojnim sistemom nelinearnih opruga, od kojih svaka, k
1
-k
n

mo`e da ima svoje histerezisno pravilo, tako da ukupni efekat
bude usagla{en sa rezultatima eksperimenata, slika 4.14.

Za razliku od prethodnih, "makroskopskih modela",
koji su trenutno jedino racio-
nalno re{enje za modeliranje
konstrukcija objekata u celini,
metod kona~nih elemenata se
uglavnom koristi za
nelinearnu seizmi~ku analizu
delova ili detalja AB kon-
strucija - "mikroskopsko mo-
deliranje".
Na slici 4.15 prikazan
je model sedmospratnog
armiranobetonskog slo`enog
zida, kod koga su prva dva
sprata, beton i sva armatura
modelirani nelinearno, a za
ostatak konstrukcije je usvo-
jen idealno elasti~an model
/11/. Ukupna masa konstruk-
cije koncentrisana je u visini
petoga sprata, nivou "rezul-
tante" seizmi~kog optere}e-
nja. Napon u betonu usled
k
1
k
2
k
3
Konzola
h

Slika 4.14 Vi{eslojni model
nelinearnih opruga
10
15
20
25
30
35
40
1 2 3 4
f
cm
=38
f
c
=30
f
ctm
=2.9
-1
C30/37
2.2
E
cm
=31935
f (MPa)
e (0/00)
c.)
14x200=2800
1
3
x
2
0
0
=
2
6
0
0
3000
2
8
0
0
F1 R1
F2 R2
e=200
b.)
Strana 1
Strana 2
1
2
3
4
5
6
7
N
e
e
l
a
s
t
i
~
n
o
E
l
a
s
t
i
~
n
o
7
x
3
0
0
0
=
2
1
0
0
0
+Pomeranje
W/2
W/2
a.)
Strana 1 Strana 2
F1
R1

Slika 4.15 "Mikroskopsko modeliranje": a) model zida,
b)presek i raspored armature, c) jednoaksijalni model betona
4-10

gravitacionog opetere}enja u ovom slu~aju iznosi 2,0MPa, dok ujedna~eni procenat
armiranja vertikalnom armaturom iznosi 1,2%. Nelinearna stati~ka i dinami~ka analiza
ura|ene su programom DIANA-TNO /5/.
Pomeranjem oslonca u nivou masa, prema shemi ciklusa na slici 4.16, prvo je
definisan stati~ki odgovor konstrukcije, sila-pomeranje u nivou masa, pri monotonom
cikli~nom optere}enju, slika 4.16. Prora~un je zavr{en pri maksimalnom pomeranju od
250mm i duktilnosti pomeranja q
d
=4,2, znatno iznad prognoziranog pomeranja od 150mm,
prema elasto-plasti~nom modelu prethodno analiziranom, slika 4.18.
Pre dinami~ke analize utvr|en je period oscilovanja sistema sa jednom masom. Sa
bruto kruto{}u celog I-preseka zida, period iznosi T=0,6s, dok se sa efektivnom kruto{}u
period produ`ava na T=1,2s. Seizmi~ka analiza ura|ena je za sekvencu od prvih osam
sekundi zapisa El Centro, normalizovanom na maksimalno ubrzanje tla a
g
=0,40g. U slu~aju
elasti~ne konstrukcije, u toku ove
karakteristi~ne sekvence trajanja pojavljuju
se ekstremi svih veli~ina - pomeranja i
ubrzanja. Odgovor sistema prikazan je na
slici 4.17, dok je tok pomeranja za tri
razli~ita koncepta modeliranja prikazan na
slici 4.18.
Na kraju ovog informativnog pregle-
da, poenta: eksperimenti, osmatranje objekata
posle zemljotresa, sofisticirani ra~unski modeli
uz silan trud entuzijasta, treba projektantima u
praksi da defini{u vezu dozvoljenog faktora
redukcije optere}enja i obezbe|ene duktilnosti
pomeranja - nelinearni spektar ubrzanja za
AB konstrukcije prema "jednostavnom"
algoritmu na slici 3.15.

a2.)
-2000
-1500
-1000
-500
0
500
1000
1500
2000
-100 -80 -60 -40 -20 0 20 40 60 80 100
Pomeranje (mm)
S
i
l
a

(
k
N
)
ZID Z3-2
El Centro-0,4g
F=1500
d=-75.3
BAB87

Slika 4.17 Odgovor sila-pomeranje pri zapisu
El Centro du`ine 8 sekundi
250
-250
d (mm)
0
-1500
-1000
-500
0
500
1000
1500
-250 -200 -150 -100 -50 0 50 100 150 200 250
Pomeranje (mm)
S
i
l
a

(
k
N
)
DIANA
BAB87
ZID Z3-2
q
d
=1 q
d
=4.2
a.)
Numeri~ka
gre{ka
1
2 3 4

Slika 4.16 Odgovor sila-pomeranje pri
monotonom cikli~nom opitu
- 160
- 140
- 120
- 100
- 80
- 60
- 40
- 20
0
20
40
60
80
100
120
0 1 2 3 4 5 6 7 8
Vreme (s) P
o
m
e
r
a
n
j
e

(
m
m
)
DIANA
Elasti~no T=0,6s
Elasto-plasti~no
ZID Z3-2
El Centro-0,4g

Slika 4.18 Pomeranje u toku zemljotresa
5-1
5. SISTEMI SA VI[E STEPENI SLOBODE

UVOD
Sva dosada{nja razmatranja odnosila su se na sistem sa jednim stepenom slobode.
Sistemi sa vi{e masa - stepeni slobode su naravno naj~e{}i u praksi. Elasti~ni odgovor
ovakvih sistema obi~no se analizira primenom multi-modalne analize, koja se zasniva na
principu superpozicije uticaja. Me|utim, u nelinearnim problemima princip superpozicije
ne va`i. U narednom poglavlju, prethodno razvijena re{enja za sistem sa jednim stepenom
slobode se generalizuju i na slo`enije sisteme, pod odre|enim uslovima. U nastavku,
analiziraju se elasto-plasti~ni modeli slo`enih konstrukcija - plasti~ni mehanizmi, kao i
koncept obezbe|enja pouzdanog mehanizma pri zemljotresu - koncept programiranog
pona{anja. Informativno, prikazani su i koncepti pojednostavljenih metoda nelinearne
stati~ke analize.
5.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA IZ
DINAMIKE KONSTRUKCIJA
U realnim konstrukcijama mase su raspodeljene u prostoru, formalno se mo`e
govoriti o beskona~nom broju stepeni slobode.
Nakon {to je realna masa konstrukcije koncentrisana u ~vorovima, dvoeta`ni okvir u
ravni na slici 5.1.a predstavlja model sa 12 stepeni slobode. Ako se elimini{u nebitni stepeni
slobode - vertikalne oscilacije masa kao i njihova rotacija, dobija se sistem sa ~etri stepena
slobode - horizontalne translacije, slika 5.1.b.

Ukoliko su grede okvira i tavanica kruti u svojoj ravni, tada su pomeranja masa iste
eta`e jednaka, pa se broj stepeni slobode svodi na dva nezavisna spratna pomeranja, slika
5.1.c-d. Broj stepeni slobode jednak je broju eta`a
konstrukcije.
U slu~aju prostornih konstrukcija zgrada, ukoliko
su tavanice dovoljno krute u svojoj ravni, pomeranja svih
elemenata vezanih sa tavanicom mogu da se izraze preko
tri komponenete pomeranja, dve translacije i rotacija neke
karakteristi~ne ta~ke u ravni tavanice, obi~no centra mase
CM, slika 5.2. Ukoliko objekat ima n - eta`a, i ukoliko se
masa objekta koncentri{e samo u nivou tavanica, ukupan
broj stepeni slobode prostorne konstrukcije iznosi samo
N=3n.
a
g
n=12 n=4
n=2
k
1
k
2
m
1
m
2
d
1
d
2
a. b. c. d.

Slika 5.1 Redukcija broja stepeni slobode
A
CM
A
'
C
M
'
d
XM
d
Y
M
f
M
R

Slika 5.2 Pomeranja krute
tavanice
5-2
Da broj stepeni slobode mo`e da zavisi i od pravca dejstva pobu|iva~a, ilustrovano je
na slici 5.3. Ukoliko ubrzanje tla deluje u ravni simetrije, kretanje sistema mo`e da se opi{e
jednim pomeranjem d
x
, slika 5.3.a. Ukoliko je smer pobude u pravcu y - ose sistema, za
opisivanje kretanja potrebna su dve veli~ine, translacija d
y
i rotacija mase f. U op{tem
slu~aju, slika 5.3.c, za opisivanje kretanja jedne mase potrebne su tri komponenete
pomeranja - stepena slobode.

Elasti~ni sistemi sa vi{e stepeni slobode u praksi se naj~e{}e re{avaju primenom
multi-modalne analize, sa uzimanjem u obzir uticaja vi{e relevantnih tonova oscilacija.
Ukupni rezultati dobijaju se kombinovanjem rezultata uticaja pojedinih tonova, primenom
SRSS metode ("kvadratni koren sume kvadrata") na primer.
5.2 UPRO[]ENA MODALNA SPEKTRALNA ANALIZA
U slu~aju konstrukcija ~ija je dispozicija regularna kako u osnovi tako i po visini,
ve}ina propisa pojednostavljuje problem dozvoljavanjem primene upro{}ene modalne
analize. Osnovna pretpostvaka je da ukupna masa sistema osciluje samo u prvom, osnovnom
tonu, ~iji period i oblik oscilovanja dovoljno ta~no opisuju kretanje sistema, slika 5.4.a.

Realni sistem sa vi{e masa, te`ina spratova W
i
koji osciluje u prvom tonu, slika 5.4.a,
mo`e da se zameni ekvivalentnim sistemom sa jednim stepenom slobode, ~ija je masa m
jednaka ukupnoj masi realnog sistema, i koji ima isti period oscilovanja T
1
, slika 5.4.b.
x
y
d
x
a
g
m
n = 1
(d
x
)
x
y
d
y
a
g
m
n = 2
(d
y
, f)
f
x
y
d
y
a
g
m
n = 3
(d
x
,d
y
,f)
f
d
x
a. b. c.

Slika 5.3 Uticaj pravca pobude na broj stepeni slobode
W
1
W
2
F
1
F
2
a.
a
g
d
1
d
2
H
1
H
2

=

H
W=W
1
+W
2
F
b
b.
a
g
d
ekv
H
e
k
v
0
1
2
3
0.0 1.0 2.0 3.0
Period (s)
md
=1,0
m
d
=2,5
md
=5,0
m
d
=10
T
1
c.
A

(
a
g
)

Slika 5.4 Upro{}ena modalna analiza
5-3
Kako su periodi i masa jednaki, oba sistema imaju jednako prora~unsko pseudo ubrzanje
A(a
g
) . Ukupna seizmi~ka sila F
b
tako|e je identi~na
F
b
= m a
g
A(a
g
) = W a
g
A / g (5.1)
Ubrzanja A
i
pojedinih masa realnog sistema se razlikuju, najve}a pseudo ubrzanja
ima masa na vrhu, sa najve}im pomeranjem d
A
i
= w
2
d
i
(5.2)
Da bi pri istoj krutosti EI na savijanje, a sa masom jednakom ukupnoj masi objekta
m, ekvivalentni sistem imao isti period oscilovanja T
1
, visina H
ekv
ekvivalentnog sistema
mora da je manja od ukupne visine realne konstrukcije H, i okvirno se kre}e u granicama
H
ekv
0,7H. Zbog toga pomeranje d
ekv
ekvivalentnog sistema nije jednako pomeranju vrha
realne konstrukcije, koje je pribli`no 50% ve}e. O ovome treba voditi ra~una kod upotrebe
spektra pomeranja, slika 2.7.b.
Period oscilovanja u prvom tonu mo`e da se pribli`no odredi preko
pojednostavljene Rejlijeve relacije /13/
T
1
= 2(d
W
) (5.3)
gde je d
W
pomeranje, u metrima, vrha konstrukcije usled optere}enja horizontalnim
silama jednakim te`inama spratova W
i
, slika 5.5.a-b.

Raspodela ukupne seizmi~ke sile F
b
po pojedinim masama - eta`ama mo`e da se
izvr{i prema pomeranjima d
i
pojedinih spratova, slika 5.5.c.
F F
Wd
W d
i b
i i
j j
j
=

(5.4)
Me|utim, u fazi prora~una seizmi~kog optere}enja, pomeranja spratova jo{ uvek
nisu odre|ena. Dovoljno je ta~no ako se usvoji oblik pomeranja koji fizi~ki ima smisla -
korektni konturni uslovi, ili poznati dijagram pomeranja od nekog drugog optere}enja,
recimo od te`ina spratova prema slici 5.5.b.
Imaju}i u vidu ukupnu ta~nost postupka, dozvoljava se i pretpostavka da se
pomeranja menjaju linearno sa visinom, slika 5.5.d, u kom slu~aju sile spratova iznose
F F
W z
W z
i b
i i
j j
j
=

(5.5)
W
1
W
2
F
1
F
2
c.
d
1
d
2
Fb=SFi
W
1
W
2
F
1
F
2
d.
d
1
d
2
z
1
z
n

=

H
F
b
=SF
i
z
W
1
W
2
W
3
W
4
W
5
W
5
W
4
W
3
W
2
W
1
d
W
a. b.

Slika 5.5 Period oscilovanja i raspodela seizmi~kog optere}enja
5-4
gde su z vertikalne koordinate spratova u odnosu na uklje{tenje modela.
Primer 5.1........
Sra~unati period oscilovanja konstrukcije sa dva AB zida, slika 5.6.a. Te`ine svih eta`a
su jednake W=3924 kN. Debljina zidova b
W
=15cm. Moduo elasti~nosti E
b
=3 10
7
kNm
2
.

I
1
=0,15x3
3
/12=0,3375 m
4

I
2
=0,15 x4,5
3
/12 = 1,139 m
4

SI=I
1
+I
2
= 0,3375 + 1,139 =1,476 m
4

W
j
=W=3924 kN

q = W / h = 3924/3,5 = 1121,1 kN/m
d
W
= qH
4
/8ESI = 1121,1x17,5
4
/8 x3x10
7

x 1,476 = 0,296 m
T=2 0,296 = 1,08 s
Primer 5.2............
Uz pretpostavku da je ukupno sezimi~ko optere}enje 5% te`ine objekta iz prethodnog
primera, odrediti raspodelu ukupnog optere}enje po visini: prema pomeranjima usled te`ina
spratova i prema linearnoj raspodeli.
W
1
W
2
W
3
W
4
W
5
c.
Z1 Z2
3,0 4,5
H
=
5
h

=

5
x
3
,
5
=
1
7
,
5
m
W
5
W
4
W
3
W
2
W
1
Kruta
tavanica
a.
m
1
m
2
m
3
m
4
m
5
E(I
1
+I
2
)
b.
q
i
=
W
i

/
h
i
d
W
d.

Slika 5.6 Odre|ivanje perioda a) dispozicija, b) dinami~ki model c)
fiktivno optere}enje d) prora~unski model
Nivo - j z x = 1-z/H W
j
d
j
W
j
d
j
F
j
V
j
M
j
m kN m kNm kN kN kNm
5 17.5 0.00 3924 0.296 1161.5 466.7 466.7 0.0
4 14.0 0.20 3924 0.217 852.4 342.5 809.3 1633.6
3 10.5 0.40 3924 0.141 551.9 221.8 1031.1 4466.1
2 7.0 0.60 3924 0.072 282.5 113.5 1144.6 8074.9
1 3.5 0.80 3924 0.021 81.2 32.6 1177.2 12080.9
0 0.0 1.00 3924 0.000 0.0 0.0 1177.2 16201.1
S= 23544 2929.5 1177.2

Tabela 5.1
0.0
3.5
7.0
10.5
14.0
17.5
0 5000 10000 15000 20000
0.0
3.5
7.0
10.5
14.0
17.5
0 100 200 300 400 500
N
i
v
o
N
i
v
o
Ukupna sila
(kN)
Ukupni
moment (kNm)
1
2
2 1
a.
b.

Slika 5.7 a) Raspodela sila i b) dijagrami momenata savijanja
5-5
Rezultati prora~una raspodele optere}enja prema pomeranjima prikazani su u
Tabeli 5.1 i na slici 5.7, linija 1. Pomeranja konzole usled podeljenog optere}enja q iznosi
d(x)=d
W
/3(3-4x+4x
4
) gde je d
W
pomeranje vrha iz Primera 5.1.
Rezultati prora~una raspodele optere}enja prema linearnoj aproksimaciji prikazani
su u Tabeli 5.2 i na slici 5.7, linija 2.
Raspodela ukupnog seizmi~kog optere}enja na pojedine zidove prema krutostima
na pomeranje u ovom slu~aju mo`e da se izvr{i proporcionalno krutosti EI preseka zidova
na savijanje.
5.3 PLASTI^NI MEHANIZMI SISTEMA SA VI[E STEPENI SLOBODE
Pri razmatranjima sistema sa jednim stepenom slobode usvojeno je da se sva
nelinearna deformacija sistema - rotacije usled momenata savijanja odvijaju u oblasti
uklje{tenja konzole, u plasti~nom zglobu konstrukcije, slika 5.8.a.
Da bi se ograni~ilo ukupno seizmi~ko optere}enje F
b
slo`enijih konstrukcija,
neophodno je da se formira elasto-plasti~ni mehanizam konstrukcije. Kod sistema zidova
koji deluju kao konzole, mehanizam se formira u nivou uklje{tenja svih zidova - konzola,
slika 5.8.a.
Kod sistema okvira, po`eljno je da se plasti~ni zglobovi formiraji na krajevima greda i
u uklje{tenju stubova, slika 5.8.b.
Kod sistema povezanih zidova, sa pre~kama - veznim gredama, osim u uklje{tenju
samih zidova, plasti~ni zglobovi treba da se otvore i u veznim gredama, slika 5.8.c. Zavisno
od proporcija veznih greda i nivoa optere}enja transverzalnim silama, mogu}e je formiranje
Nivo - j z W
j
W
j
z
j
F
j
V
j
M
j
m kN kNm kN kN kNm
5 17.50 3924 68670 392.4 392.4 0
4 14.00 3924 54936 313.9 706.3 1373.4
3 10.50 3924 41202 235.4 941.8 3845.52
2 7.00 3924 27468 157.0 1098.7 7141.68
1 3.50 3924 13734 78.5 1177.2 10987.2
0 0.00 3924 0 0.0 1177.2 15107.4
S= 23544.0 206010 1177.2

Tabela 5.2
F
b
F
b
F
b
a.
b. c.
d
m d
m
d
m
q
q
q
H
F
b
W
d
m
q
d.

Slika 5.8 Plasti~ni mehanizmi konstrukcija
5-6
ili zglobova na oba kraja vezne grede, ili formiranje transverzalnog plasti~nog zgloba prema
slici 5.8.c.
Navedeni primeri su idealni slu~ajevi, kod kojih pomeranja konstrukcije nakon
stvaranja mehanizma rastu proporcionalno visini. Ugao rotacije mehanizma definisan je
odnosom maksimalnog pomeranja pri zemljotresu i visine objekta, q = d
m
/ H.
Kod konstrukcija sa "mekim" ili fleksibilnim prizemljem, slika 5.8.d iznos prinudnog
pomeranja d
m
pri zemljotresu ostvaruje se dominantno deformacijama prizemlja. U ovom
slu~aju, rotacija mehanizma q je znatno ve}a, pa su i deformacije krajeva stubova, zahtevi
za duktilno{}u znatno pove}ani. Konstrukcija je osetljiva i na efekte drugoga reda, pa se
kod ovih sistema ne dozvoljava zna~ajnija redukcija seizmi~kog optere}enja, ili se pak
zabranjuju propisima.
5.4 OBEZBE\ENJE POUZDANOSTI @ELJENOG MEHANIZMA
KONSTRUKCIJE - "PROGRAMIRANO PONA[ANJE"
Koncept sni`avanja seizmi~kog optere}enja formiranjem plasti~nog mehanizma
limitirane nosivosti podrazumeva da je projektant prethodno odabrao mesta formiranja
plasti~nih zglobova. U konstrukciji koja se "sastoji" od oblasti plasti~nih zglobova i oblasti
"elasti~nog pona{anja", plasti~ni zglobovi su "osigura~i" konstrukcije od preoptere}enja
elasti~nih zona, "najslabiji" delovi konstrukcije, ali sa kontrolisanim pona{anjem,
projektovani na `eljeni nivo momenata savijanja. Osim obezbe|enja zahtevane duktilnosti
plasti~nih zglobova, pouzdan mehanizam podrazumeva i slede}e:
- da se plasti~ni zglobovi formiraju u `eljenim presecima, a ne nekim drugim,
nekontrolisano, i
- da ostali, na zglobove priklju~eni delovi konstrukcije, od kojih se o~ekuje da se
pona{aju elasti~no, mogu da izdr`e najve}e uticaje koji se mogu javiti u plasti~nim
zglobovima pri pomeranjima usled zemljotresa.
"Ne znaju}i za namere projektanta", prinudna pomeranja konstrukcije i rotacije
preseka usled zemljotresa vrlo verovatno }e u plasti~nim zglobovima izazvati momente
jednake kapacitetu nosivosti preseka na savijanje, a oni mogu zna~ajno da se razlikuje od
prora~unskih momenata nosivosti.
Da bi se priklju~eni delovi konstrukcije pona{ali elasti~no, o~igledno da moraju biti
dimenzionisani na realni kapacitet nosivosti plasti~nih zglobova pri datim pomeranjima. Pri
tome, potrebno je obezbediti da se plasti~ni mehanizam formira upravo rotacijama zglobo-
va, a ne nekim drugim, nepo`eljnim formama mehanizma, kao {to je gubitak stabilnosti u
~eli~nim konstrukcijama, ili krti lomovi usled transverzalnih sila u AB konstrukcijama.
Obezbe|enje ostatka konstrukcije od preoptere}enja usled pobu|ivanja realne
nosivosti plasti~nih zglobova naziva se konceptom programiranog pona{anja (izvorno -
capacity design). Na projektantu je da obezbedi hijerarhiju nosivosti konstrukcije, da "ka`e
konstrukciji kako }e da se pona{a pri zemljotresu".

Primer 5.3.........
Za prora~unsko seizmi~ko optere}enje konzolnog zida na slici 5.9.a usvojena je ukupna
seizmi~ka sila F
b
(=F
e
/R). Presek u uklje{tenju - plasti~ni zglob dimenzionisan je na moment
savijanaja M=F
b
H
F
i transverzalnu sili Q=F
b
. Na koje uticaje treba dimenzionisati
konstrukciju, ako je realno izvedena nosivost plasti~nog zgloba na savijanje M
u
=aM ?
Odgovor elasti~ne konstrukcije prikazan je linijom 1, a o~ekivani, prora~unski
odgovor konstrukcije sila-pomeranje prikazan je linijom 2 na slici 5.9.b.
5-7
Uz pretpostavku da je stvarno
pomeranje pri zemljotresu jednako
ra~unskom pomeranju d
m
elasti~ne
konstrukcije, u plasti~nom zglobu }e
se indukovati moment savijanja
M
u
=aM>M, zavisno od realne koli-
~ine ugra|ene armature i njenih kara-
kteristika, u slu~aju AB konstrukcija
na primer.
U tom slu~aju promeni}e se i
ukupno seizmi~ko optere}enja, F
cd
=M
u
/H
F
= aM/H
F
. Realan odgovor kon-
strukcije prikazan je linijom 3 na slici
5.9.b.
Za pona{anje objekta u celini,
realno ve}a nosivost plasti~nog zgloba
~ak je i povoljna, jer }e nelinearne de-
formacije nastupiti kasnije, pri pome-
ranju d
ycd
, o{te}enja }e biti manja. Me|utim, oblast plasti~nog zgloba treba obezbediti na
realnu transverzalnu silu Q=F
cd
, a vi{i deo konstrukcije i na realni moment aM.
Pri zemljotresu, od temelja se o~ekuje da se pona{aju elasti~no, ako nije druga~ije
pretpostavljeno u analizi. Pri realnim uticajima u plasti~nom zglobu, potrebno je i temelj i
{ipove na slici 5.9 sra~unati na uticaje Q
t
=F
cd
i M
t
=aM.
U AB konstrukcijama, pri zemljotresu vi{ak armature ne mora da bude na strani
sigurnosti, jer je optere}enje tipa "prinudne deformacije"!
Ukolika su pomeranja konstrukcije zna~ajna, ukupno seizmi~ko optere}enje mo`e
da opadne, jer se deo kapaciteta nosivosti plasti~nog zgloba anga`uje na uravnote`enju
momenata usled gravitacionog optere}enja - efekti drugoga reda, F
b
=(M
u
- We
W
)/H
W
, linija
4 na slici 5.9.
5.5 OCENA PONA[ANJA KONSTRUKCIJA
NELINEARNOM STATI^KOM ANALIZOM
Osim za istra`ivanja, ponekada je i u praksi potrebno odrediti nosivost konstrukcije
na horizontalna optere}enja, tok i kapacitet deformacija konstrukcije koja je prethodno
dimenzionisana, i ~iji su detalji poznati, slika 5.10.
W
d
m
d
y
F
b
e
W
H
F
a
M
Q
M
t
Q
t
H
p
F
F
b
d
y
d
ycd
d
m
F
e
1
2
3 F
cd
d
a. b.
4

Slika 5.9 Koncept programiranog pona{anja

"g+p/2"
7 8
6 5
2 4
3 1
f
d
q
M
+
u
M
-
u
q
a. b.
c.
F
1
4
F
F
y
d
y
d
m
d
"Lom"
d
u
8
m
d
k
k
s
d
p
0,75M
y

Slika 5.10 "Pushover" analiza
5-8

Sa poznatim detaljima armature, mo`e da se odredi kapacitet nosivosti plasti~nih
zglobova, ~ija je dispozicija prethodno usvojena - pretpostavljena, slika 5.10.b. Ako nije
unapred jasno koji mehanizam ima najni`u nosivost, potrebno je ispititati sve potencijalno
opasne mehanizme, jer su velike {anse da zemljotres aktivira upravo najslabiji.
Uz pretpostavku da seizmi~ko optere}enje F ima u svim fazama isti oblik raspodele
po visini, {to nije ta~no, konstrukcija se "horizontalno gura" postepeno pove}avaju}i nivo
ukupnog optere}enja F - tzv. "pushover analiza". Kada u nekom od preseka prognoziranih
plasti~nih zglobova vrednost momenta savijanja dostigne kapacitet nosivosti, kruta veza
elemenata zamenjuje se umetanjem "plasti~nog zgloba" sa parom momenata savijanja na
priklju~enim elementima.
U toku analize prati se razvoj formiranja mehanizma, redosled otvaranja zglobova,
oznake 1-8 na slici 5.10.b. Za definisanje po~etne krutosti k usvaja se trenutak otvaranja
prvog plasti~nog zgloba, ta~ka 1 na slici 5.10.c, ili karakteristi~na ta~ka pri 75% nosivosti
konstrukcije. Sa porastom optere}enja, konstrukcija se "para", do formiranja kompletnog
mehanizma pri pomeranju d
p
i optere}enju, kapacitetu nosivosti F
y
, slika 5.10.c. Najranije
otvoreni plasti~ni zglobovi ima}e i najve}e post-elasti~ne deformacije, pa i najve}e zahteve
za obezbe|enjem potrebne duktilnosti, tako da se na nivou konstrukcije u celini mo`e
govoriti o "prose~noj potrebnoj duktilnosti" m
d
.
Nosivost mehanizma F
y
i vrednost o~ekivanog pomeranja d
m
pri zemljotresu defini{u
efektivnu sekantnu krutost k
s
, na kojoj se zasnivaju moderni koncepti prora~una pomeranja
nelinearne konstrukcije na zamenjuju}em modelu.
Nakon formiranja plasti~nog mehanizma, rad spoljnog optere}enja F na dodatnim
pomeranjima usled rotacije q jednak je radu momenata nosivosti plasti~nih zglobova M
u
na
rotacijama krajeva greda q.
6-1
6. KONCEPT SAVREMENIH PROPISA
- UVOD U EVROKOD 8 (EC8)

UVOD
Prethodna razmatranja se u ovom poglavlju sistematizuju u formi savremenih
propisa, za ~iji je "uzorak" usvojen predlog budu}ih evropskih propisa Evrokod 8 /13/.
6.1 OP[TI ALGORITAM PROPISA
Na osnovu prethodnih op{tih razmatranja treba oformiti korektan, ali i dovoljno
jednostavan koncept i detalje propisa za primenu u svakodnevnoj praksi.
Ulazni seizmi~ki podaci
- zna~aj objekta - g
I
- ubrzanje na steni - a
g
- lokalno tlo - S
Konstrukcijski sistem,
primenjeni materijali
- duktilnost pomeranja
- faktor redukcije opt. q=R
Elasti~ni spektar
Pomeranja
Deformacije
Op{ti deo, zajedni~ki za sve
materijale i sisteme
Nelinearni spektar
Projektno optere}enje
Fb
Analiza
- upro{}ena modalna
- multimodalna
Koncept programiranog
pona{anja
Specifi~no za beton, ~elik i konstr.
sisteme (zid, okvir.)
Sile u presecima
Dimenzionisanje i
detalji plasti~nih
zglobova
a
g
, S q
g
I
Kontrola pomeranja,
funkcionalnost
N
o
s
i
v
o
s
t
T
p

=

4
7
5

g
o
d
i
n
a
F
u
n
k
c
i
o
n
a
l
n
o
s
t
,
o
{
t
e
}
e
n
j
a
T
p

<

4
7
5

g
o
d
i
n
a

Slika 6.1 Algoritam projektovanja seizmi~ki otpornih konstrukcija
6-2
Uva`avaju}i ~injenicu da je zemljotres samo jedno od dejstava na konstrukciju, a da
sva ostala (stalno, korisno,....) in`enjeri u praksi modeliraju kao spoljno optere}enje
konstrukcije, ve}ina propisa, pa i EC8 efekte zemljotresa na konstrukcije interpretira kao jo{
jedan slu~aj spoljnog optere}enja, slika 2.3.a. U tom slu~aju, iznos projektnog optere}enja, uz
uslov da je obezbe|en duktilan nelinearan odgovor konstrukcije generalno se odre|uje prema
op{tem algoritmu prikazanom na slici 3.12. Imaju}i u vidu specifi~nosti konstrukcija u
pogledu primenjenih materijala, tehnologija gra|enja i konstrukcijskih re{enja objekata -
dispozicija, op{ti algoritam se naravno modifikuje. Usvajaju}i dodatno i koncept
programiranog pona{anja kao meru obezbe|enja pouzdanosti plasti~nog mehanizma
konstrukcije u celini, algoritam prema EC8 prikazan je na slici 6.1.
6.2 ULAZNI SEIZMI^KI PODACI
Prema EC8, nacionalna teritorija se deli na "seizmi~ka podru~ja", zavisno od
"lokalnog hazarda". Za povratni period referentnog zemljotresa usvaja se T
p
=475 godina.
Kao referentni podatak za opisivanje efekata zemljotresa usvaja se maksimalno
ubrzanje tla a
g
na nivou osnovne stene, slika 1.1. Za primenu u praksi, seizmi~ke karte
intenziteta treba zameniti kartama ubrzanja osnovne stene. Oblasti sa ubrzanjima a
g
>0,10g
smatraju se oblastima visoke seizmi~nosti. U oblastima sa ubrzanjima a
g
<0,04g nije potrebna
posebna analiza za uticaje zemljotresa.
Klasifikacija lokalnog tla, vr{i se prema brzini prostiranja smi~u}ih talasa kroz tlo. Za
razli~ite klase tla defini{e se multiplikator S ubrzanja a
g
osnovne stene:
Klasa A stena brzina talasa V
s
>800 m/s S = 1,0
Klasa B zbijene naslage brzina talasa V
s
>200 m/s S = 1,0
Klasa C rastresite naslage brzina talasa V
s
<200 m/s S = 0,9
6.3 ELASTI^NI SPEKTAR UBRZANJA
Efekti dejstva zemljotresa na elasti~an sistem sa jednim stepenom slobode i
periodom oscilovanja T opisuju se elasti~nim spektrima ubrzanja, sa prigu{enjem od 5%.
S
e
(T) = a
g
S A(a
g
) (6.1)
Funkcija A(a
g
) za kategoriju tla B prikazana je crtkastom linijom na slici 6.2. Kriva
dobro opisuje efekte zemljotresa El Centro, ali ne i na{e lokalne zemljotrese, o ~emu
eventualno treba voditi ra~una pri dono{enju budu}ih nacionalnih propisa.
Elasti~ni spektri ubrzanja definisani su relacijama (6.2-5), gde je b
0
faktor
amplifikacije ubrzanja konstrukcije, T
B
,

T
C
i T
D
karakteristi~ne periode, S parametar lokalnog
tla, a m korekcioni faktor za slu~aj prigu{enja razli~itih od 5% (za x=5%, m=1,0 ). U tabeli
6.1 prikazane su vrednosti parametara zavisno od kategorije lokalnog tla.
0 T T
B
S T a S
T
T
e g
B
( ) ( ) = + -

1 1
0
hb (6.2)
T
B
T T
C
S T a S
e g
( ) = hb
0
(6.3)
T
C
T T
D
S T a S
T
T
e g
C k
( ) ( ) = hb
0
1
(6.4)
T
D
T S T a S
T
T
T
T
e g
C
D
k D k
( ) ( ) ( ) = hb
0
1 2
(6.5)
6-3



Za kategoriju tla B, na slici 6.3 ilustrovane su karakteristi~ne vrednosti elasti~nog
spektra ubrzanja, pri ~emu je A(a
g
) = S
e
(T)/a
g
S . Za krute konstrukcije, sa niskim peri-
odama sopstvenih oscilacija, ubrzanje konstrukcije je prakti~no jednako ubrzanju tla a
g
. U
oblasti srednjih perioda T<T
C
, ubrzanja konstrukcije su 2,5 puta ve}a od ubrzanja tla.
6.4 KLASE DUKTILNOSTI KONSTRUKCIJA
Elasti~ni odgovor konstrukcije je teorijska gornja granica optere}enja konstrukcijskog
sistema. Me|utim, svaka armiranobetonska konstrukcija poseduje izvestan kapacitet
nelinearnih deformacija, kako zbog pojave prslina, tako i zbog ~injenice da dimenzionisanje
preseka sa dilatacijama ~elika od 0,010 ili vi{e, obezbe|uje izvestan minimalni kapacitet
nelineranih deformacija - najni`u realnu duktilnost konstrukcije.
Pri redukciji elasti~nog odgovora do nivoa prihvatljivog, projektnog optere}enja tako|e
postoji granica. Ni`e sile podrazumevaju ve}i udeo nelinearnih deformacija koje
konstrukcija treba da izdr`i bez zna~ajnijeg pada nosivosti. Pored toga, rano otvaranje
plasti~nih zglobova, pri malim horizontalnim silama, sni`ava op{tu stabilnost konstrukcije
za dejstva gravitacionih optere}enja i vetra. Zbog toga se, za razli~ite vrste konstrukcijskih
sistema ograni~ava najni`a vrednost projektnog optere}enja, odnosno najvi{a prihvatljiva
duktilnost konstrukcije.
Nezavisno od vrste konstrukcijskog sistema, EC8 nudi izbor izme|u tri nivoa
projektnog optere}enja, nazvana klasom duktilnosti: klasa visoke duktilnosti sa oznakom
DCH (najni`i iznos projektnog optere}enja), klasa srednje duktilnosti - DCM i klasa niske
duktilnosti - DCL (najvi{i iznos projektnog optere}enja). Za svaku od klasa duktilnosti,
definisani su i odgovaraju}i uslovi za konstruisanje detalja koji treba da obezbede zahtevano
pona{anje konstrukcije.
Projektanti se u praksi sve ~e{}e susre}u sa slo`enim arhitektonskim zahtevima, koji
za posledicu imaju nejasna konstrukcijska re{enja sa stanovi{ta pona{anja u uslovima
zemljotresa, koja se ne uklapaju u "idealne konstrukcijske sisteme" na koje se eksplicitno
odnose stavovi EC8. Ovakvi sistemi se ~esto nazivaju sistemima ograni~ene duktilnosti, za
koje se dokaz sigurnosti vr{i sa pove}anim seizmi~kim uticajima.
0
1
2
3
4
5
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0
Period (s)
El Centro
Petrovac
Ulcinj
Beograd
EC8-S
e
(B)
EC8-S
d
(A)
EC8-S
d
(B)
EC8-S
d
(C)
A

(
a
g
)
EC8 - q=1,0

Slika 6.2 Elasti~an spektar ubrzanja
Tabela 6.1
Kat.
tla
S b
0
k1 k2 T
B
T
C
T
D

A 1,0 2,5 1,0 2,0 0,10 0,40 3,0
B 1,0 2,5 1,0 2,0 0,15 0,60 3,0
C 0,9 2,5 1,0 2,0 0,20 0,80 3,0
T
B
=0,15
T
C
=0,60 T
D
=3,00
2,5a
g
a
g
T(s)
Kategorija tla B
Prigu{enje 5%
A

(
a
g
)

Slika 6.3 Parametri spektra
6-4
6.5 DOZVOLJENA VREDNOST FAKTORA REDUKCIJE
OPTERE]ENJA - FAKTORA PONA[ANJA PREMA EC8
^injenicu da raspolo`iva duktilnost pomeranja realnih konstrukcija zavisi od
raspolo`ive duktilnosti krivina preseka elemenata kao i konstrukcijskog sistema, EC8
uva`ava definisanjem promenljive vrednosti faktora redukcije optere}enja R , koji se u EC8
naziva faktor pona{anja q :
q=q
0
k
D
k
R
k
W
( 1,5 q q
0
)

(6.6)
gde su
q
0
osnovna vrednost faktora pona{anja, zavisna od vrste konstrukcijskog sistema,
definisana u Tabeli 6.2;
k
D
faktor koji uzima u obzir usvojenu klasu duktilnosti, jednak: =1,00/0,75/0,50 za klase
duktilnosti DCH/DCM/DCL, respektivno;
k
R
faktor koji uzima u obzir pravilnost konstrukcije po visini, jednak: 1,00/0,80 za
regularne odnosno neregularne konstrukcije, respektivno;

k
W
faktor koji uzima u obzir "preovla|uju}u vrstu loma konstrukcijskih sistema sa
zidovima", zavisno od toga da li su zidovi vitki ili kratki. Za okvirne sisteme je k
W
=1,
dok za sisteme zidova i dvojne sisteme zidova, njegova vrednost zavisi od
preovla|uju}ih proporcija zidova, i manja je od 1,0 kada je odnos visine prema {irini
zida manji od 3.

Minimalna vrednost fakto-
ra pona{anja ograni~ena je na 1,5,
iz ~ega treba zaklju~iti da "bilo
kakva " armiranobetonska kon-
strukcija, dimenzionisana prema
grani~nim stanjima nosivosti,
poseduje minimalnu duktilnost,
tako da nivo optere}enja mo`e da
se obori na 1/1,5 (67%) punog
elasti~nog optere}enja.
To {to je za dve
konstrukcije usvojena ista klasa
duktilnosti, ne mora da zna~i da }e i nivo optere}enja biti isti, slika 6.4. Vodotoranj, tzv.
sistem obrnutog klatna visoke duktilnosti projektuje se na 2,5 puta ve}e seizmi~ko
Tabela 6.2: Osnovne vrednosti faktora pona{anja q
0


VRSTA KONSTRUKCIJSKOG SISTEMA q
0

Okvirni sistem 5,0
sa dominantnim okvirima 5,0

Dvojni sistem
sa dominantnim zidovima,
sa povezanim zidovima
5,0
sa dominantnim zidovima,
sa nepovezanim zidovima
4,5
Sistem zidova sa povezanim zidovima 5,0
sa nepovezanim zidovima 4,0
Sistem sa jezgrom 3,5
Sistem obrnutog klatna 2,0
minF
b
=F
e
/5
maxF
b
=F
e
/1,5
d
F
b
=S
d
W
d
d
m
d
y
DCH
DCM
DCL
F
b
F
e
F
Okvir
q
0
=5,0
minF
b
=F
e
/2
maxF
b
=F
e
/1,5
d
F
b
=S
d
W
d
d
m
d
y
DCH
DCM
(DCL)
F
b
F
e
F
"Obrnuto
klatno"
q
0
=2,0
a. b.

Slika 6.4 Klase duktilnosti: konstrukcijski sistem - projektno optere}enja
6-5
optere}enje od okvira tako|e visoke duktilnosti.
Izborom klase duktilnosti i vrednosti faktora pona{anja, projektant uti~e na nivo
projektnog optere}enja usled zemljotresa, pri kome }e da nastupi formiranje plasti~nog
mehanizma konstrukcije. Ni`e projektno optere}enje podrazumeva potrebnu ve}u
duktilnost, ve}i iznos nelinearnih deformacija i stro`ije uslove za konstruisanje detalja.
Prema tome, na projektantu je da izabere optimalno re{enje, balansiraju}i izme|u
nosivosti i duktilnosti.
6.6 PROJEKTNI (NELINEARNI) SPEKTAR UBRZANJA
Prema EC8, za usvojenu klasu duktilnosti, vrednost faktora pona{anja q je konstantna
vrednost . Uticaj perioda oscilovanja, videti sliku 3.10.a, EC8 aproksimira razli~itim defini-
sanjem projektnog spektra u podru~ju kra}ih odnosno du`ih perioda oscilovanja.
Sa druge strane, nepouzdanost upro{}ene
modalne analize u podru~ju du`ih perioda, gde su
uticaji vi{ih tonova obi~no zna~ajniji, EC8
popravlja korekcijom eksponenata k
1
i k
2
funkcije
elasti~nog spektra (6.4-5). Ordinate projektnog
spektra S
d
(q,T) za vrednost faktora pona{anja
q=1,0 ("korigovani elasti~ni odgovor konstruk-
cije") prikazane su na slici 6.2 za sve tri kategorije
tla.
Ordinate tako koncipiranog projektnog
spektra definisane su izrazima (6.7-10). Da bi se
ukupna seizmi~ka sila F
b
izrazila kao proizvod
F
b
=S
d
W ( W - ukupna te`ina konstrukcije),
umesto ubrzanja osnovne stene a
g
pojavljuje se odnos a = a
g
/g :
0 1 1
0
< = + -

T T S T S
T
T q
B d
B
( ) ( ) a
b
(6.7)
T T T S T S q S T gq
B C d e
< = = ( ) / ( ( ) / ) a b
0
(6.8)
T T T S T S
q
T
T
C D d
C kd
= ( ) ( ) , a
b
a
0 1
0 20 (6.9)
T T S T S
q
T
T
T
T
D d
C
D
kd D kd
= ( ) ( ) ( ) , a
b
a
0 1 2
0 20 (6.10)
gde je k
d1
= 2/3 a k
d2
=5/3.
Za kategoriju tla B, na slici 6.5 prikazan je nelinearni, projektni spektar ubrzanja za
razli~ite vrednosti faktora pona{anja q.
NOSIVOST DUKTILNOST
OPTIMALAN
BALANS

0.0
0.5
1.0
1.5
2.0
2.5
3.0
0.0 1.0 2.0 3.0 4.0
Period (s)
q=5,00 - DCH
q=3,75 - DCM
q=2,50 - DCL
q=1,00 - Elastic
A

(
a
g
)

Slika 6.5 Projektni spektar ubrzanja
6-6
6.7 REGULARNOST KONSTRUKCIJE
Za pouzdano pona{anje konstrukcije pri zemljotresu, jedna od najefikasnijih mera je
obezbe|enje regularnosti konstrukcije, kako u osnovi tako i po visini, slika 6.6.
Konstrukcije
koje su stabilne za
uticaje gravitacionih
optere}enja, mogu u
toku zemljotresa da
postanu nestabilne i
da do`ive kolaps,
slika 6.6.a. Radijalno
raspore|eni zidovi
konstrukcije hotela
mogu da prime hori-
zontalne uticaje
prakti~no samo u
svojoj ravni. Rezul-
tanta sila zidova pro-
lazi kroz centar kru-
tosti - CK, na eks-
centricitetu e u od-
nosu na centar mase
- CM. Konstrukcija
je uslovno stabilna
samo u slu~aju horizontalnih uticaja u upravnom pravcu, kada rezultanta seizmi~kih sila
koje deluju u centru mase prolazi kroz centar krutosti. Pri dejstvu zemljotresa u popre~nom
pravcu, stvara se neuravnote`eni moment torzije u osnovi F
bx
e koji mo`e lako dovesti do
kolapsa.
Dodavanje vertikalnog liftovskog {ahta, povezanog pasarelom sa tavanicom objekta,
formalno re{ava problem torzije, jer se moment torzije osnove mo`e prihvatiti spregom sila
H
M
=F
bx
e/z, slika 6.6.b.
Betonska konstrukcija liftovskog jezgra verovatno da mo`e da prihvati predvi|ena
optere}enja, ali problem fundiranja je u ovakvim slu~ajevima ponekada te{ko re{iv. Naime,
zna~ajne horizontalne sile prenete su na element ~ije je gravitaciono optere}enje
nesrazmerno, pa je te{ko spre~iti preturanje konstrukcije, bez povezivanja sa temeljima
susednih elemenata koji imaju zna~ajniju normalnu sili.
Na slici 6.6.c prikazan je primer konstrukcije tako|e hotela, sa dva AB zida
oslonjena na re{etkasti okvir. Za uticaje gravitacionih optere}enja konstrukcija je stabilna,
mo`e da bude stabilna i u slu~aju zemljotresa, samo je nejasno koji nivo optere}enja
usvojiti, kolika je vrednost faktora pona{anja, i kako izgleda plasti~ni mehanizam odnosno
raspored plasti~nih zglobova? U "uklje{tenju" {estoeta`nih nose}ih zidova elasti~no
"fundiranih" na okviru, sigurno ne mogu da se realizuju plasti~ni zglobovi.
Tehni~ki je izvodljivo, ali ipak treba izbegavati komplikovane "migracije" horizon-
talni sila naglom promenom konstrukcijskog sistema u jednoj eta`i, slika 6.6.d. Prenos
seizmi~kog optere}enja bo~nih zidova mora u nivou najni`e tavanice da se reorganizuje, da
se momenti do temelja sprovedu spregom sila stubova, {to mo`e da ugrozi stubove, a da se
transverzalne sile preko tavanice prevedu na srednji zid.
CM
CK
e
F
bx
b
w
F
bx
e
z
H
M
=
F
bx
e/z
H
M
Lift
Pasarela
F
a.
c.
Q
1
M
1
Q
2
M
2
Q
1
+
Q
2
l w
M
2
/l
w
d. e.
1
2 3
b.

Slika 6.6 Regularnost konstrukcije
6-7
Kona~no, "sitni detalji" mogu da izmene pretpostavljeno pona{anje konstrukcije.
Konstrukcija okvira na slici 6.6.e. mo`e pri zemljotresu da se blokira prisustvom stepenica,
detalj 1. Naknadno umetanje pregradnih zidova u ravni okvira mo`e da izazove skra}enje
visine stuba i lom transverzalnim silama, detalj 2. Ako je povr{ina ispune zna~ajna a ispuna
intimno spojena sa okvirom, detalj 3, velika je verovatno}a da }e se umesto sistema sa dve
mase, konstrukcija pona{ati kao sistem sa fleksibilnim prizemljem, i da }e se sva deformacija
obaviti u okviru prizemlja, {to je vrlo neprijatno i nepo`eljno, prema EC8 prakti~no
zabranjeno.
6.8 TORZIONA KRUTOST KONSTRUKCIJE
Pri razmatranju stabilnosti konstrukcija usled samo gravitacionih optere}nja, obi~no
se ne proverava torziona krutost i stabilnost objekta u celini, otpornost na uvrtanje oko
vertikalne ose usled gravitacionih optere}nja. Pri zemljotresu, torzione oscilacije,
deformacije i naprezanja postaju zna~ajni, pri ~emu torziona krutost objekta uti~e ~ak i na
dozvoljenu maksimalnu vrednost redukcije optere}enja, faktora pona{anja q.
Na slici 6.7.a pri-
kazana je osnova poslov-
nog objekta, sa ~etri AB
zida, bez izra`enih okvira.
Torziona krutost kon-
strukcije najve}a je ako su
zidovi na fasadi, a=L/2,
b=B/2. Ako su zidovi
koncentrisani ka centru
osnove i konstrukcija pre-
lazi u "sistem sa jezgrom",
tada bi ve}e dopu{tene
nelinearne deformacije
zidova uz rotacije tavanice mogle u ravni fasade da izazovu neprijatne posledice, prevelika
ukupna pomeranja. U konkretnom slu~aju, kada je a=L/4 (b=B/4), torziona krutost
objekta prema EC8 postaje niska, i sistem treba tretirati kao sistem sa jezgrom, sa sni`enom
osnovnom vredno{}u faktora pona{anja q
0
= 3,5.
U ovakvim situacijama, potrebno je konstruisati okvire po obimu objekta, ~est
koncept konstrukcije u slu~aju visokih objekata, slika 6.7.b.
Za prizemlje konstrukcije na slici 6.6.d tako|e se mo`e re}i da je torziona krutost
problemati~na.
6.9 KRUTOST TAVANICA U SVOJOJ RAVNI
Da bi vertikalni nose}i elementi mogli da prihvate inercijalne sile masa tavanica,
moraju pre svega da budu pouzdano povezani sa tavanicama. Sa druge strane, da bi se
obezbedila prora~unska pretpostavka da tavanice diktiraju pomeranja priklju~enih
vertikalnih elemenata, moraju konstrukcije tavanica u svojoj ravni da budu dovoljno krute,
slika 6.8.a.
U suprotnom, mo`e do}i ~ak i do nezavisnog oscilovanja pojedinih vertikalnih
elemenata sa pripadaju}im masama tavanica, pa i do kolapsa sistema, ukoliko su dva dela
konstrukcije pojedina~no torziono nestabilni, delovi A i B na slici 6.8.b.

a a
b
b
k
x
k
x
k
y
k
y
L
B
k
x
k
x
k
y
k
y
L
B
k
xO
k
xO
k
y
O
k
y
O
a.
b.

Slika 6.7 Torziona krutost
6-8
6.10 OSNOVNI NOSE]I SISTEM PRI ZEMLJOTRESU
Ako je dispozicija konstrukcije usvojena, potrebno je odlu~iti koji od raspolo`ivih
konstrukcjskih elemenata treba uklju~iti u prora~unski model za prijem horizontalnih
optere}enja. Na~elno, treba uklju~iti sve elemente ~ije prisustvo zna~ajnije uti~e na
dinami~ko pona{anje konstrukcije, na period oscilovanja i iznos optere}enja i pomeranja.
Na slici 6.9 prikazana je osnova objekta koji sadr`i okvire i dva zida u x - pravcu, za koju je
usvojeno da se projektuje kao konstrukcija klase visoke duktilnosti - DCH. Zbog potpune
simetrije, centar masa CM i krutosti CK se poklapaju, slika 6.9.a.

Za kontrolu objekta za uticaje zemljotresa u x - pravcu, obi~no se za osnovni nose}i
sistem usvajaju samo zidovi, slika 6.9.b. Za uticaj zemljotresa u y - pravcu nema dileme, tri
okvira su nose}i sistem.
Objekat u celini svrstan je u klasu visoke duktilnosti, ali vrednost faktora pona{anja
pa ni projektnog optere}enja nije ista za oba pravca, jer se razlikuje konstrukcjski sistem. Za
nepovezane zidove je q
0
=4,0, a za okvire je q
0
=5,0.
Prikazana dispozija name}e jo{ jedno pitanje. Formalno, zbog poklapanja centra
masa i krutosti, pri horizontalnim uticajima nema torzionih naprezanja. Me|utim, bilo zbog
razli~itih kvaliteta materijala (razli~ito E
b
), bilo zbog razli~itog stanja prslina (razli~ita
krutost), bilo zbog odstupanja rasporeda optere}enja od pretpostavljenog, torzioni efekti
uvek postoje, i treba ih uzeti bar u minimalnom iznosu - tzv. slu~ajni ekscentricitet. Za
ilustraciju, red veli~ine koji se ~esto primenjuje je iznos od 5% odgovaraju}e dimenzije
objekta, e
x
= 0,05B, odnosno e
y
=0,05L prema slici 6.9. b-c.
Izbor zidova za osnovni sistem u x - pravcu ne zna~i da se okviri u tom slu~aju mogu
u potpunosti zaboraviti - zanemariti. Okviri moraju da prate deformacije osnovnog sistema
- zidova, sa nepoznatim ra~unskim uticajima jer nisu uklju~eni u prora~un. Prema nekim
propisima, okvire ipak treba prora~unati na deo ukupne sile, recimo 25% od F
x
. Prema
A B
B
CK
B
A
C
KA
A B
CK
A
A
B
C
K
A
C
K
B
a. b.
CM
CM
A
CM
B

Slika 6.8 Krutost tavanica
Y
X
Zid
O
k
v
i
r

1
L
BCM=CK
Okvir 2
a.
b. c.
DCH
F
x
(q=4,0)
e
x
Y
X
Y
X
F
y

(
q
=
5
,
0
)
e
y

Slika 6.9 Osnovni nose}i sistem
6-9
EC8, okviri u ovom slu~aju pripadaju konstrukciji klase visoke duktilnosti, pa detalje
armature svakako treba prilagoditi visokim zahtevima za tu klasu.
Na slici 6.10. ilustrovan je odgovor dvojnog
sistema konstrukcije, okvira i zida pri zemljotresu.
Odgovor samostalnog zida na uticaj sile F prikazan je
linijom Z, odgovor samo okvira linijom O a odgovor
kompletnog sistema okvira i zida linijom Z+O, slika
6.10.b. (O pona{anju dvojnih sistema, videti /15/, /16/).
Ako se za osnovni nose}i sistem usvoji samo zid,
~est slu~aj u praksi, prora~unski mehanizam
konstrukcije se formira pri optere}enju F
d
i pomeranju
d
yZ
, linija 1 na slici 6.10.b. Budu}i da se i okvir pomera,
odgovor realne konstrukcije pribli`no je prikazan
linijom 2 (period, ukupno optere}enje i pomeranje d
m

ne}e biti ba{ isti). Ukoliko pri pomeranjima d
yO
i okviri
pre|u u mehanizam, ostvaren je potpuni mehanizam
konstrukcije. Prema tome, izostavljanje okvira iz
osnovnog sistema ne osloba|a projektanta obaveze da
oceni i obezbedi pouzdano pona{anje okvira. U
ovakvim slu~ajevima, naprezanje okvira mo`e da se proceni naknadno, zadavanjem modelu
okvira sra~unatog iznosa i oblika pomeranja osnovnog sistema, prema poglavlju 5.6.
6.11 PRORA^UNSKA KRUTOST ELEMENATA
Tendencija propisa je da se seizmi~ka pouzdanost konstrukcije osigurava
prvenstveno dobrim detaljima i konceptom konstrukcije, a manje slo`enim numeri~kim
modelima i numeri~kim analizama. Me|utim, i jednostavni numeri~ki algoritmi zahtevaju
pa`ljiv izbor ulaznih parametara, od kojih je krutost elemenata jedan od najva`nijih, jer
direktno uti~e na veli~inu perioda oscilovanja, vrednost ukupnog optere}enja, relativnu
raspodelu optere}enja izme|u vertikalnih elemenata kao i iznos ukupnih i relativnih
pomeranja.
Prema EC8, krutosti elemenata mogu da se usvoje na osnovu
bruto dimenzija elemenata bez uticaja prslina i armature, "osim kada su
pomeranja merodavna"? Pri tome, nema uputstva kako odrediti krutosti
u tom slu~aju, prakti~no u svim slu~ajevima. Kao {to je zbrka u
propisima, tako je i u praksi.
U praksi se prora~unske krutosti greda obi~no usvajaju na osnovu
dimenzija rebra, sa zanemarenjem efekta T-preseka zbog prisustva
plo~e tavanice. Analogno va`i za stubove. U slu~aju zidova, naj~e{}e se
prora~unski moment inercije i samostalnih i slo`enih zidova sa flan{ama
odre|uje samo na osnovu bruto dimenzija pravougaonog preseka rebra
zida. Koliko je to opravdano, vide}e se.
Stvar se u me|uvremenu dodatno zakomplikovala pojavom
komercijalnih softvera za prostornu analizu konstrukcija na bazi
kona~nih elemenata, gde projektant ima su`ene mogu}nosti intervencije
jer program automatski obuhvata uticaj ne samo flan{i slo`enih zidova,
nego i tavanica, slika 6.11.


Okvir 2
Zid
d
F
d
F
F
e
F
d
F
d
yZ
d
m
O
Z
Z+O
1
2
d
yO
1
2
3
a.
b.

Slika 6.10 Dvojni sistem
1
2
3
4
5
6
7
7
x
3
0
0
0
=
2
1
0
0
0
+d
W/2
W/2

Slika 6.11 Model
zida
6-10
Primer 6.1............
Za presek slo`enog zida iz primera 4.5, izvr{iti analizu posledica razli~itih prora~unskih
krutosti preseka konstrukcije konzole na odgovor konstrukcije pri seizmi~kim optere}enjima.
Masa sistema odre|ena je tako da, sa kruto{}u EI
0
bruto preseka slo`enog zida, period
oscilovanja iznosi T
1
=0,6s

Ako se za krutost preseka na savijanje EI usvoji krutost EI
0
bruto I - preseka
slo`enog zida, elasti~ni odgovor konstrukcije, za vrednost faktora pona{anja q=1,0 i tlo
klase B prema EC8, prikazan je linijama 1 na slici 6.12.
Prakti~no isti re-
zultat dobi}e se i mode-
liranjem konstrukcije
kona~nim elementima,
slika 6.11, postupak
koji u principu daje
najkru}e prora~unske
modele o ~emu treba
voditi ra~una.
Sa 5,5 puta ma-
njom prora~unskom
kruto{}u EI
ef
odre|e-
nom na osnovu elasto-plasti~ne aproksimacije, period oscilovanja iznosi T
2
=1,4s (T
1
/T
2
=(EI
2
/EI
1
)), a odgovor konstrukcije prikazan je linijama 2 na slici 6.12. Ukupno optere-
}enje je 1,6 puta manje (F
1
/F
2
=(T
2
/T
1
)
2/3
), ali je i pomeranje 3,1 puta ve}e (d
1
/d
2
=F
1
xEI
2
/F
2
x EI
1
) nego u slu~aju modeliranja krutosti na osnovu bruto preseka zida.
Ve}i nivo optere}enja zahteva vi{e armature, ako mo`e da se smesti, plasti~ni
mehanizam }e kasnije da se formira i o{te}enja }e verovatno biti manja. Me|utim, na
osnovu prora~unskog pomeranja d
e1
ne mo`e da se zaklju~i da li su pomeranja u redu, jer je
prora~unska krutost nerealno visoka. Sra~unate vrednosti bi trebalo korigovati, pri ~emu
navedena relacija d
1
/d
2
=F
1
xEI
2
/F
2
x EI
1
mo`da mo`e da se usvoji kao gornja granica
faktora korekcije ra~unskih pomeranja.
Krutost preseka sra~unata samo sa dimenzijama rebra 20/300cm u ovom slu~aju
prakti~no se poklapa sa ra~unskom efektivnom kruto{}u, ali ne treba zaboraviti da ona
zavisi od nivoa normalne sile kao i koli~ine i rasporeda armature. Oba parametra su u
navedenom primeru na donjoj granici uobi~ajenih vrednosti.
Usvajanje u praksi samo karakteristika rebra za prora~un krutosti preseka slo`enih
preseka zidova zasniva se upravo na ~injenici da }e nakon dostizanja ~vrsto}e betona na
zatezanje, beton zategnute flan{e i dela rebra zida biti isklju~en iz nosivosti i krutosti
preseka, osim armature u ovom zonama. Me|utim, onda bi trebalo biti dosledan, pa i za
krutost jednostavnog zida pravougaonog preseka, koji nema flan{e, tako|e usvojiti efektivnu
krutost preseka, {to u praksi naj~e{}e nije slu~aj. Usvajanje sni`ene krutosti zida I-preseka
zida, i pune krutosti zida pravougaonog preseka, za posledicu ima poreme}aj relativnih
krutosti i promenu centra krutosti konstrukcije {to dovodi do nerealnih torzionih momenata i
preraspodele seizmi~kog optere}enja po pojedinim zidovoma.

0
1
2
3
0.00 1.00 2.00 3.00
Period - T (s)
A

(
a
g
)
EC8 - Kat.tla B
q=1,0
T
2
=1,4 T
1
=0,6
a.
d
e1
d
e2
=3.1d
e1
d
e
F
e2
F
e1
=1.6F
e2
F
e
k
2
k
1
=5.5k
2
b.
1
2
1 2

Slika 6.12 Slo`eni zid, analiza efekata prora~unskih krutosti
6-11
6.12 PROSTORNO DEJSTVO ZEMLJOTRESA
Kretanje konstrukcije pri zemljotresu je prostorno, primer zapisa Petrovac na slici
6.13.a gde su zajedno prikazani uticaji obe istovremeno registrovane komponenete ubrzanja
tla na relativno kretanje mase. Spektar ubrzanja prikazuju maksimalni odgovor sistema u
ravni, pri o~ekivanom ubrzanju tla.

Kako se maksimalna ubrzanja tla ne mogu istovremeno javiti u dva ortogonalna
pravca, to se prostorno dejstvo zemljotresa prema EC8 mo`e pribli`no uzeti u obzir
kombinacijom maksimalnog dejstva u jednom pravcu, sa 30% istovremenog dejstva u
upravnom pravcu, slike 6.13.b-c, gde je prikazano prora~unsko pomeranje konstrukcije u
osnovi. Za obe istovremene komponente va`i isti projektni spektar ubrzanja. Ako su
pomeranja elasti~nog i nelinearnog sistema pribli`no jednaka, pri vrednosti faktora
pona{anja q=4-5 konstrukcija }e pre}i u plasti~ni mehanizam i pri 30% maksimalnog
pomeranja d
mx
ili d
my
. Posledice iznetog zahteva su koso savijanje stubova, pri verovatnom
istovremenom dostizanju kapaciteta nosivosti plasti~nih zglobova greda priklju~enih na stub
iz dva pravca.

Primer 6.2.............
Na slici 6.14 prikazana je osnova prizemnog objekta sa tri nose}a zida.
Pri dejstvu zemljotresa u X - pravcu, ukupna sila deli se na dva zida Z1, slika 6.14.a.
Pri dejstvu zemljotresa u Y - pravcu, usled nepoklapanja centra masa CM i centra krutosti
CK, javlja se i moment torzije u osnovi, koji mo`e da bude prihva}en samo spregom sila
zidova Z1, slika 6.14.b, tako da je u sva tri zida sila jednaka F
by
.
U na{oj praksi i propisima, objekat treba proveriti ili za jedan, ili za drugi slu~aj
dejstva zemljotresa. Prema EC8, ova dva slu~aja se kombinuju, tako da zidove treba
-100
-50
0
50
100
-100 0 100
EW
N
S
x
y
d
mx
d
my
0,30d
my
X-zemljotres
x
y
d
mx
d
my
Y
-
z
e
m
l
j
o
t
r
e
s
0,30d
mx
a.
b. c.

Slika 6.13 Prostorno dejstvo zemljotresa
a.
L/2
L
L
/
4
L
/
4
CM CK
F
bx
F
bx
/2
F
bx
/2
L/2
b.
L/2
L
L
/
4
L
/
4
CM CK
F
b
y
F
by
F
by
L/2
F
by
c.
F
bx
/2 + 0,3F
by
0,3F
bx
/2 + F
by
max
F
b
y
Z1
Z1
Z
2
Z
2
Z1
Z1 Z1
Z1
Z
2

Slika 6.14 Koncept odre|ivanja prora~unskih uticaja zidova
6-12
dimenzionisati prema optere}nju prikazanom na slici 6.14.c.
Primer na slici 6.14 ukazuje na jo{ jedno
pitanje, a to je koji je ugao dejstva zemljotresa f
merodavan. Obi~no se dejstvo zemljotresa ispituje u
pravcima glavnih osa konstrukcije objekta. U prin-
cipu, svaki pojedina~ni element konstrukcije Z
1
treba
pouzdano da izdr`i bilo koji pravac ortogonalnog
para istovremenih seizmi~kih dejstava. Naj~e{}e su
objekti konstruisani u ortogonalnom sistemu, kao i
svi primeri do sada. Ako nije o~igledno, onda treba
ortogonalni par vektora dejstva postaviti u vi{e
polo`aja, slika 6.15.

6.13 PRORA^UN UTICAJA USLED ZEMLJOTRESA
Za regularne i umereno vitke konstrukcije (T
1
<2s prema EC8), analiza se naj~e{}e
vr{i upro{}enom modalnom spektralnom analizom, na bazi samo osnovnog tona oscilovanja.
Uticaji vi{ih tonova oscilovanja obi~no se uvode korekcijom spektralnih krivih u podru~ju
du`ih perioda, kao i korekcijom sra~unatih dijagrama momenata i transverzalnih sila zidova
uvo|enjem prora~unskih anvelopa.
Savremeni propisi vi{e pa`nje poklanjaju dobroj dispoziji, konstruisanju i obradi
detalja, uz primenu koncepta programiranog pona{anja. Stav je da konstrukciju treba
dobro pripremiti za o~ekivana pomeranja, koja je ionako te{ko ta~no predvideti, pogotovo
kada se dogodi zemljotres "mimo propisa", koji se ne uklapa u propisane spektralne krive,
primer zapisa Ulcinj. U sportskom `argonu, zglobove konstrukcije treba dobro banda`irati.
6.14 EFEKTI DRUGOGA REDA
U praksi se efekti drugoga reda naj~e{}e ne analizraju, niti komentari{u, izme|u
ostalog i zbog toga {to nije postojao jednostavan postupak njihove kontrole. Ovi efekti
mogu biti posebno zna~ajni kod konstrukcija sa fleksibilnim prizemljem ili spratom, slika
6.16. Prema EC8, efekte drugoga reda ne treba uzeti u obzir ako je za sve spratove
zadovoljen uslov
q = P
tot
d
r
/V
to t
h 0,10 (6.11)
gde je V
tot
rezultuju}a seizmi~ka sila u nivou
posmatranog sprata, P
tot
suma gravitacionog optere}enja u
nivou sprata, h spratna visina a d
r
stvarno relativno
pomeranje - smicanje sprata. Ukoliko uslov (6.11) nije
zadovoljen, uticaji drugoga reda obuhvataju se jednostavnim
uve}anjem sra~unatog horizontalnog optere}enja F
b
.
Prema (6.11), ako je seizmi~ko optere}enje 5%
gravitacionog, V
tot
/P
tot
= 0,05, efekti drugoga reda su
zanemarljivi ukoliko je relativna rotacija sprata d
r
/h
0,10x0,05 = 0,005. Pri visini sprata od h=3000mm, spratno
pomeranje treba da je manje od d
r
15 mm.
X
Y
F x
0
,
3
0
F m
f
Z1

Slika 6.15 Dejstvo pod uglom
d
r
h
V
tot
P
tot

Slika 6.16 Uticaji drugoga
reda
6-13
6.15 PRERASPODELA UTICAJA
Na slici 6.17 prikazana su dva zida, u op{tem slu~aju razli~ite krutosti na savijanje EI
i normalnih sila N usled gravitacionoh optere}enja.
Pri jednakim pomeranjima d
m
,
svaki od zidova prihvata svoj deo
seizmi~kog optere}enja ~ija je rezultanta
F
1+2
, slika 6.17.a, na visini H
F
od temelja.
Na slici 6.17.b prikazani su momenti
savijanja zidova, proizvod sile i kraka
sila.
Za primer, pretpostavlja se da je
moment inercije zidova isti, ali da zid 2
ima znatno ve}e gravitaciono
optere}enje N
2
>N
1
. U tom slu~aju,
horizontalno optere}enje zidova je
jednako, F
1
=F
2
, pa su i momenti
jednaki. Zbog manje normalne sile, zid 1
zahteva}e vi{e armature, a i temelji }e biti nepovoljnije optere}eni. To zna~i i da }e zid 1
imati izra`enije prsline, pa realna krutost dva zida istih nominalnih dimenzija ne}e biti ista.
Savremeni propisi dozvoljavaju da se u ovakvim slu~ajevima umanji optere}enje
kriti~nog zida 1, ali da se razlika momenata DM, a to zna~i i deo horizontalnih sila prebaci
na zid 2, tako da ostane sa~uvana rezultanta F
1+2
kao i "moment preturanja" F
1+2
H
F
.
Zavisno od klase duktilnosti, vrednost momenta preraspodele DM se ograni~ava na 20-30%.
6.16 KOEFICIJENTI SIGURNOSTI
Prema jugoslovenskim propisima, koeficijent sigurnosti za sva optere}enja u
kombinaciji u slu~aju zemljotresa iznosi g = 1,3. Na prvi pogled, budu}i da se multiplikuju
optere}enja, reklo bi se da se zahteva sigurnost od pojave plasti~nih zglobova. Savremeni
propisi znatno jasnije defini{u problem.
EC8 na primer, razlikuje koeficijente sigurnosti za materijal g
M
od koeficijenata
sigurnosti g
F
za optere}enja. Ordinate radnog dijagrama
betona, definisanog ~vrsto}om cilindra f
ck
, tako|e
parabola i prava, dele se koeficijentom sigurnosti za
beton g
c
=1,50, linija 2 na slici 6.18.a. U slu~aju ~elika,
EC8 tako|e ograni~ava dilatacije na 1% ako se modelira
i oja~anje ~elika, linija 1 na slici 6.18.b. Ukoliko se koristi
bilinearni model sa horizontalnom granom, dilatacije
~elika nisu ograni~ene, linija 2. U svakom slu~aju,
ordinate napona se dele sa koeficijentom sigurnosti za
~elik g
s
=1,15, linija 3 na slici 6.18.b.
Prema EC8, koeficijent sigurnosti za sva
optere}enja u slu~aju zemljotresa jednak je g
F
=1, jer mi
upravo `elimo da se pri tom optere}enju formira
mehanizam, ne {titimo se od njegove pojave.
Uticaji usled dejstva zemljotresa ustvari se mno`e
sa koeficijentom zna~aja objekta g
i
, ali tu je u pitanju
korekcija povratnog perioda zemljotresa za va`nije
F
1+2
F
1
F
2
H
F
N
1
N
2
EI
1
EI
2
d
m
d
m
1 2
F
1
H
F
F
2
H
F
F
1+2
H
F
DM
F
1R
H
F
F
2R
H
F
M
a. b.

Slika 6.17 Preraspodela optere}enja
1
2
s
f
ck
f
cd
=
f
ck
/g
c
0,2 0,35
e(%)
s
f
yk
f
yd
=
f
yk
/g
s
E
s
=200 kN/mm
2
1,0
e (%)
1
2
3
a.
b.

Slika 6.18 Modeli betona i ~elika
6-14
objekate, da sa istom pouzdano{}u izdr`e zemljotres sa povratnim periodom T
p
> 475
godina.
6.17 DIMENZIONISANJE, KONSTRUISANJE DETALJA
I OBEZBE\ENJE ZAHTEVANE DUKTILNOSTI
Da bi se obezbedila zahtevana duktilnost pomeranja konstrukcije i opravdao ~itav
algoritam, potrebno je da se na nivou preseka elemenata obezbedi odgovaraju}a duktilnost
krivine. Zavisno od klase duktilnosti, EC8 postavlja odre|ene zahteve u vezi armiranja
preseka, minimalnih i maksimalnih dozvoljenih procenata armiranja, utezanja preseka
uzengijama, nastavljanja armature itd.
Za svaku od klasa duktilnosti, za stubove je defini-
sana zahtevana minimalna vrednost tzv. konvencionalnog
faktora duktilnosti krivine - CCDF. Umesto dokaza CCDF,
EC8 dozvoljava da se zahtevani CCDF smatra zadovo-
ljenim ako je obezbe|ena vrednost mehani~kog
zapreminskog procenta armiranja - utezanja uzengijama
w
wd
h
yd
cd
V
V
f
f
=
0
(6.12)
gde je V
h
zapremina sloja uzengija na ramaku s, a
V
0
zapremina utegnutog jezgra betona visine s. Prema
slici 6.19.b, zapremina uzengija iznosi V
h
=8f
u
b
0
, a
zapremina utegnutog jezgra V
0
= sb
2
0
.
Presek stuba i kraja zida na slici 6.19.a,c je prema
EC8 prakti~no neutegnut, neduktilan, jer su uzengije
usidrene u za{titnom sloju betona koji ima tendenciju otpadanja, pa }e se uzengije
"razmotati", kao i zbog toga {to su samo ~etri ugaone podu`ne {ipke armature bo~no
pridr`ane uzengijama, usidrene u jezgro preseka betona.
Isti principi va`e i za pritisnute krajeve zidova, koji se tretiraju kao skriveni stubovi
aksijalno optere}en tzv. efektivnom normalnom silom.
6.18 PROGRAMIRANO PONA[ANJE
6.18.1 Faktor preoptere}enja
Oblast plasti~nih zglobova dimenzioni{e se na prora~unsku vrednost momenata
savijanja M
Sd
dobijenu analizom. Me|utim,
realan moment nosivosti M
Rd
koji se mo`e
javiti pri pomeranjima usled zemljotresa,
odre|uje se na osnovu stvarno ugra|ene i
anga`ovane armature preseka, kao i uz
pretpostavku da su stvarne karakteristike
~elika ve}e od nominalnih, uz eventualno
zala`enje dilatacija ~elika u zonu oja~anja.
Ve}a nosivost ~elika obuhvata se faktorom
preoptere}enja g
Rd
~ija vrednost se kre}e u
granicama 1,15-1,25. Sa vredno{}u momenta
l
w
/10
b
w
0,15l
w
b
w
a. b.
c.
d.
b
0
f
u
/s

Slika 6.19 Utezanje preseka
0
100
200
300
400
500
600
0 50 100 150 200 250
Dilatacija (0/00)
N
a
p
o
n

(
M
P
a
)
4
6
2
/
4
0
0
=
1
,
1
5
5
4
8
/
4
0
0
=
1
,
3
7
5
1
5
/
4
0
0
=
1
,
2
8
1
2

6.20 Opit kidanja RA400/500
6-15
preoptere}enja M
Rd
treba sra~unati uticaje u priklju~enim elementima na plasti~ni zglob.
Na slici 6.20 prikazani su rezultati opita kidanja rebraste armature RA400/500
izvr{eni u IMK - GF-a, linija 2, kao i nominalni radni dijagram rebraste armature, linija 1.
Nazna~eni odnos stvarnih i nominalnih karakteristika potvr|uje predlo`ene iznose faktora
preoptere}enja g
Rd
.
6.18.2 Zidovi
U slu~aju zidova, stav o obezbe|enju "elasti~nog dela zida" na uticaje jednake
kapacitetu nosivosti na savijanje plasti~nog zgloba, uz preoptere}enje ~elika i efekte vi{ih
tonova dovodi do
dramati~nih posle-
dica, slika 6.21.
Ra~unske trans-
verzalne sile zida
V'sd, linija 1 na
slici 6.21.b, treba
multiplikovati fak-
torom uve}anja e,
~ime se dobija pro-
ra~unska vrednost
transvrezalnih sila
Vsd, linija 2, na
osnovu koje se
formira prora~unska anvelopa, linija 3. Vrednost faktora uve}anja e definisana je izrazom
e
g
= + q
q
M
M
S T
S T
q
Rd Rd
Sd
e C
e
( ) , (
( )
( )
)
2
1
2
0 1 (6.13)
Na slici 6.21.a prikazane su vrednosti faktora uve}anja e za tri klase duktilnosti. Za
periode oscilovanja konstrukcija sa zidovima du`e od 1,6 sekundi, sra~unate transverzalne
sile treba znatno uve}ati, prakti~no vratiti na nivo elasti~nog odgovora konstrukcije.
6.18.3 Grede
Za prelazak konstrukcije u plasti~ni mehanizam, potrebno je da se u svakom
rasponu greda okvira pojave dva
plasti~na zgloba. Ako su uticaji
usled zemljotresa veliki u
odnosu na uticaje usled
gravitacionih optere}enja,
najve}i ukupni momenti javi}e
se na krajevima greda, i prema
njima se odre|uje potrebna
gornja A
sg
i donja A
sd
armatura
plasti~nih zglobova greda, slika
6.22.a-b. U op{tem slu~aju,
jedan od maksimuma momenata
savijanja mo`e da se javi i polju
grede, pa se polo`aj plasti~nih
0
1
2
3
4
5
6
7
0 1 2 3
Period (s)
F
a
k
t
o
r

u
v
e
}
a
n
j
a


e
e = 3,0
e = 4,0
T=0,6s
e = 1,3
DCH
DCM
DCL
Tlo klase B
M
Rd
/M
Sd
= 1
DCH q=4 g
Rd
=1,25
DCM q=3 g
Rd
=1,15
1
2
3
V
Sd
=eV'
Sd
V'
Sd
>0,5V
Sd
H
/
3
2
H
/
3
a. b.

Slika 6.21 Faktor uve}anja transverzalnih sila zida
M
Ad
M
Ag
A
sd
A
sg
M
Bg
M
Bd
1
1
2
2
1
1
2
2
3
3
V
Bg
V
Bd
V
Ad
V
Ag
a.
b.
c.
d.
"Kosa armatura"

Slika 6.22 Programirano pona{anje greda: 1) "g+p/2", 2)
"g+p/2" + zemljotres, 3) prora~unski dijagram
transverzalnih sila V
6-16
zglobova projektuje pa`ljivim konstruisanjem anvelope nosivosti podu`ne armature.
U slu~aju konstrukcija visoke zahtevane duktilnosti, osiguranje greda od krtog loma
"smicanjem" vr{i se prema najve}im mogu}im vrednostima transverzalnih sila greda koje
uop{te mogu da se pojave pri pomeranjima usled zemljotresa - dostizanju kapaciteta
nosivosti na savijanje plasti~nih zglobova, sa realno ugra|enom armaturom, uklju~uju}i i
deo armature iz plo~e (T - presek) i uz preoptere}enje ~elika, linija 3 na slici 6.22.c-d.
Ukoliko pri zemljotresu mogu da se pojave velike transverzalne sile promenljivog
znaka, osiguranje oblasti plasti~nog zgloba od proloma vertikalnim klizanjem preseka po
ukr{tenim prslinama zahteva}e postavljanje ukr{tene kose armature.
6.18.4 Stubovi
Po`eljno je da u plasti~nom mehanizmu konstrukcije stubovi "participiraju" samo
jednim plasti~nim zglobom, u uklje{tenju stuba.
Usled gravitacionog optere}enja, unutra{nji stubovi okvira obi~no imaju zanemar-
ljive momente savijanja, slika 6.23.a - "~ekaju zemljotres". Pri pomeranjima d
m
usled zemljo-
tresa i dostizanju kapaciteta nosivosti plasti~nih zglobova priklju~enih greda u ~voru okvira,
M
A
i M
g
na slici 6.23.b, ukupna nosivost gornjeg i donjeg preseka stuba stuba treba da je
ve}a od rezultuju}eg momenta greda M
g

M
s
= M
sg
+ M
sd
> f M
g
(6.14.)
gde je f dodatni faktor korekcije. Vrednost "ulaznog momenta" M
g
je poznata jer je
limitirana fizi~kim parametrima, ali raspodela ovog momenta na gornji, M
sg
i donji, M
sd

presek stuba u slu~aju zemljotresa prili~no je neizvesna. Naime, raspodela ulaznog
momenta bitno zavisi i od oblika deformacija stuba, relativnih pomeranja dva kraja stuba,
zbog ~ega treba nekako
proceniti uticaje vi{ih tonova -
formi oscilacija. Razli~iti pro-
pisi sadr`e razli~ita re{enja,
pitanje merodavnih uticaja za
dimenzionisanje stubova je
stalno otvoreno.
Iako se u stubovima
konceptualno ne predvi|a
pojava plasti~nih zglobova,
prora~unske transverzalne sile
stuba odre|uju se analogno
slu~aju greda visoke
duktilnosti, iz kapaciteta
nosivosti na savijanje krajeva stuba.
O~igledna je `elja da se krti lom "smicanjem" bilo kog elementa konstrukcije spre~i,
pri bilo kojem iznosu i obliku pomeranja konstrukcije pri zemljotresu.
6.18.5 ^vorovi okvira
Tradicionalno, "dimenzionisanjem" je obuhva}en prora~un greda i stubova, dok se
~vorovi potom konstrui{u. Iskustva dogo|enih zemljotresa pokazuju da kolaps konstrukcije
mo`e da nastupi i zbog otkazivanja nosivosti oblasti betona na ukr{tanju stuba i grede -
~vorova okvira. Konceptualno, oblast ~vora treba razmatrati kao deo stuba, slika 6.24.
M
g
M
S
M
sg
M
sd
D
2
M
g
M
S
M
sg
M
sd
D
1
M
B
M
A
M
g
a. b. c.
d
m
d
m
"g+p/2"
"g+p/2"

Slika 6.23 Programirano pona{anje stubova
6-17
Pomeranja usled zemljotresa izazivaju momente
suprotnog znaka na krajevima priklju~enih greda.
Horizontalna armatura greda je sa jedne strane stuba
"vu~ena", a sa druge strane "gurana" kroz ~vor, tako da
mo`e da nastupi lom usled proklizavanja armature
grede kroz ~vor, detalja 1 na slici 6.24. Obezbe|enje od
proklizavanja svodi se na ograni~enje maksimalnog
pre~nika armature grede u zavisnosti od {irine grede.
Problem je nagla{eniji kod krajnjih stubova, sa
gredom samo sa jedne strane stuba.
Ako je proklizavanje spre~eno, tada je
obezbe|eno formiranje mehanizma re{etke sila kojim
se trajektorije pritisaka skre}u kroz ~vor, sa jedne na
drugu stranu grede odnosno stuba, sile D
i
na slici 6.24.
Ukoliko je pritisak u rezultuju}em dijagonalnom
pravcu prevelik, mo`e da nastupi, izme|u ostalog, lom
betona bo~nim cepanjem i otvaranjem prslina, detalj 2 na slici 6.24. Uzengije - 3 i podu`na
armatura stuba - 4 treba da dopune mehanizam prenosa sila kroz ~vor, tako da ~vor postaje
"nova pozicija stait~kog prora~una".
6.18.6 Konstrukcijski sistem
Razmatran na nivou elemenata konstrukcije, koncept programiranog pona{anja
deluje vrlo jednostavno, "in`enjerski". U praksi se stvari naravno komplikuju.
Na slici 6.25 prikazan je ~est slu~aj okvira ve}ih raspona, sa velikim uticajima gravi-
tacionog optere}enja, kod koga ra~unski momenti usled zemljotresa ne uspevaju da "obrnu"
znak momenta savijanja M
BC

iznad srednjeg stuba. Osim {to
u polju BC nedostaje jedan
plasti~ni zglob do stvaranja
potpunog mehanizma, postavlja
se pitanje na koje uticaje treba
dimenzionisati stub, da li je u
pitanju "raspad" koncepta
programiranog pona{anja?
Jedno od re{enja je da se
ipak dozvoli pojava plasti~nih zglobova i u stubovima, ali samo unutra{njim, stub B na slici
6.25. Krajnji stubovi A i C "{tite konstrukciju" od pojave fleksibilnog sprata. Generalno,
ono {to treba apsolutno spre~iti kod okvirnih konstrukcija je istovremena pojava plasti~nih
zglobova na oba kraja svih stubova sprata.
Ukupan rezultat restriktivnih uslova za obezbe|enje `eljenog plasti~nog mehanizma
i duktilnosti mogu da budu pora`avaju}i za konkurentnost i atraktivnost primene betona u
oblastima povi{enog seizmi~kog rizika. Dana{nje tehnologije materijala i gra|enja
omogu}avaju izvo|enje stubova malih dimenzija preseka uz veliku aksijalnu nosivost, na
primer. Me|utim, zahtevi za obezbe|enje pouzdanog pona{anja AB konstrukcije pri
zemljotresu ~esto ne dozvoljavaju iskori{}enje mogu}nosti materijala. Rezultat je pove}ana
masa i cena konstrukcije kao i "unesre}eni arhitekta", koji je o~ekivao "pau~inastu"
konstrukciju. Sve to, da bi na kraju, posle zemljotresa jo{ imali i o{te}enja, jer sve vreme
razmatramo klasi~an, pasivan koncept za{tite od zemljotresa.
D
1
D
2
D
3
D
4
1
1
2
3
4

Slika 6.24 ^vor okvira
1
2
A B C
M
B
C

Slika 6.25 Gde je drugi plasti~ni zglob ?
6-18
Osim samo nagove{tenog
savremenog koncepta za{tite od
zemljotresa, poglavlje 3.1, uvek
ima mesta i "kompromisnim"
re{enjima, slika 6.26, na primer.
Konstrukcija tavanice je tanka
prethodno napregnuta plo~a
direktno oslonjena na stubove.
Stubovi su zglobno vezani na oba kraja - "pendel stubovi", izvedeni od betona povi{enih
~vrsto}a (MB100 na primer) ili spregnuti, eventualno izvedeni monta`no. Horizontalnu
stabilnost obezbe|uje AB zid, prema konceptu "ako problem ne mo`e da se re{i na
zadovoljavaju}i na~in, mo`da mo`e da se elimini{e".
Konstrukcija ima jednostavnu oplatu, korisna visina spratova je velika, lako se vode
instalacije ispod tavanice, tavanice i stubovi su konstruisani sa maksimalnim iskori{}enjem
mogu}nosti betona, izbegnuto je neprijatno pogor{anje uslova proboja tavanice pri
pomeranjima objekta usled zemljotresa, zidovi {tite konstrukciju od velikih pomeranja i
pojave fleksibilnog sprata, a i sama konstrukcija zidova bi se mogla "doterati", bitno je da se
ne vidi "{ta je unutra".
6.19 KONTROLA POMERANJA
KONSTRUKCIJE
Sa usvojenim ra~unskim seizmi~kim optere}enjem F
b
, za povratni period
zemljotresa od T
p
=475 godina, vr{i se analiza naprezanja i deformacija linearno elasti~nog
modela konstrukcije sa kruto{}u k - "stati~ki prora~un".
[to se ti~e pomeranja, rezultat prora~una je pomeranje d
y
na granici elasti~nosti
odnosno formiranja plasti~nog mehanizma. U praksi se ~esto previ|a da "realno" pomeranje
elasti~ne konstrukcije iznosi d
e
a nelinearne, realne konstrukcije d
m
, slika 6.27. Prema EC8,
realno pomeranje pri projektnom zemljotresu mo`e da se usvoji u iznosu
d
m
= q d
y
(6.15)
Kako je F
b
/ F
e
~ q, sledi da su pomeranja pri linearnom i nelinearnom odgovoru
konstrukcije jednaka, d
m
= d
e
- tzv. "koncept jednakih pomeranja".
Ako je to tako, prora~un konstrukcije za nivo optere}enja F
e
elasti~nog odgovora
konstrukcije, q = 1,0, kao rezultat daje "ta~na pomeranja pri zemljotresu", ali i prevelike,
neredukovane sile u presecima. Ovaj stav pru`a razli~ite korisne mogu}nosti primene u
praksi.
Sra~unato maksimalno pomeranje d
m
koje
mo`e da se dogodi jedanput u 475 godina
merodavno je za odre|ivanje {irine dilatacije izme|u
objekata, da bi se izbeglo sudaranje konstrukcija,
slika 6.28. Ako se to ne mo`e izbe}i, bar treba izbe}i
da tavanica jednoga objekta udari i prelomi stubove
drugog objekta. Samu veli~inu pomeranja sa
povratnim periodom od 475 godina EC8 na primer
direktno ne ograni~ava, naprezanja sa efektima
drugoga reda su limitiraju}i faktor.

Slika 6.26 Savremeni koncept AB konstrukcije-studija
d
y
d
e
d
m
d
F
F
e
F
y
=F
b
=S
d
W
k

Slika 6.27 "Jednaka pomeranja"
6-19
Do ovoga trenutka pa`nja je bila usmerena na
pitanja obezbe|enja nosivosti konstrukcije. Projektante, a
jo{ vi{e investitore interesuje i kako }e konstrukcija da se
pona{a pri "obi~nom" zemljotresu, koji mo`e da se pojavi
svakih 50 godina na primer, 2-3 puta u toku eksploatacije
objekta. Ako }e tom prilikom sva stakla, pregradni zidovi i
skupocena oprema da budu upropa{}eni, sve to mo`da
bez o{te}enja nose}e konstrukcije ~ija je cena ina~e reda
veli~ine 25% ukupne cene objekta, onda je koncept
nepotpun.
Da bi se obim o{te}enja objekta pri zemljotresu sa
ve}om verovatno}om pojave sveo u prihvatljive granice,
EC8 ograni~ava relativna spratna pomeranja usled
zemljotresa sa povratnim periodom od T
p
=475 godina na
d
r,i
/ n 0,004 h
i
(krute pregrade) (6.16)
d
r,i
/ n 0,006 h
i
(fleksibilne pregrade) (6.17)
gde je d
r,i
relativno pomeranje - smicanje sprata i , h
i
visina sprata i , a n faktor koji
ra~unska pomeranja usled projektnog zemljotresa prevodi na slu~aj zemljotresa sa kra}im
povratnim periodom T
p
. Za obi~ne zgrade, vrednost faktora iznosi n = 2 .
Pomeranje jednako polovini ra~unskog pomeranja pri zemljotresu sa povratnim
periodom od T
p
=475 godina izazva}e zemljotres sa povratnim periodom od pribli`no
T
p
=50 godina, sa duplo manjim ubrzanjem tla, slika 6.29.c. I u tom slu~aju konstrukcija
mo`e da za|e u nelinearnu oblast, ali sa manjim o{te}enjima, slika 6.29.c.
Odnos d
r
/ h pribli`no je jednak uglu nagiba sprata a. Ako se realni oblik
deformacija aproksimira parabolom, kriti~an nivo je prizemlje i donje eta`e u slu~aju
okvirnih konstrukcija, odnosno najvi{i delovi u slu~aju konstrukcija zidova.
Treba uo~iti da navedeni kriterijumi prakti~no defini{u minimalnu potrebnu krutost
konstrukcije objekta, o ~emu treba voditi ra~una ve} kod usvajanja dispozicija konstrukcija.
d
m1
d
m2
d
a
1 2
A

Slika 6.28 Sudar konstrukcija
h
d
r
a
h
d
r
a
a. b.
F
e
(T
p
=475)
F
e
(T
p
=50)
d
y
d
m
d
F
F
b
(T
p
=475)
k
d
m
/n
T
p
=50 T
p
=475
c.

Slika 6.29 Koncept dozvoljenih pomeranja
6-20
6.20 KADA SE EFEKTI ZEMLJOTRESA MOGU ZANEMARITI ?
Uobi~ajeno je u praksi da se merodavno optere}enje ocenjuje pore|enjem vrednosti
sila u presecima - prema kriterijumu nosivosti. Najve}i "konkurent" zemljotresu je vetar, pa
se postavlja pitanje u kom slu~aju zemljotres "nije merodavan".
Ako su za odre|ivanje dimenzija preseka ili koli~ine armature merodavni grani~ni
uticaji usled vetra g
v
F
v
>g
e
F
b
, tada je vetar merodavan za definisanje nosivosti konstrukcije.
Pri realnom optere}enju vetrom F
v
,
pomeranje }e iznositi d
v
, konstrukcija
se na vetru pona{a "elasti~no", slika
6.30.b.
Pri projektnom zemljotresu
(T
p
=475 godina), konstrukcija te`i
pomeranju d
m
, pa }e se plasti~ni
mehanizam formirati pri ra~unskoj
nosivosti odre|enoj prema uticajima
vetra. Prema tome, izvestan nivo
duktilnosti pomeranja mora da se
obezbedi, a treba proveriti i relativna
spratna pomeranja prema (6.16-17).
Zemljotres definitivno nije merodavan jedino ako je optere}enje vetrom ve}e i od
nivoa elasti~nog odgovora konstrukcije na zemljotres, F
v
> F
e
.
Osim uticaja vetra, i druga optere}enja mogu da izazovu pomeranje i savijanje
stubova - gravitaciona optere}enja, temperatura, skupljanje betona, potisci tla itd. ^est
slu~aj u praksi je da pri dimenzionisanju preseka kombinacija sa uklju~enim zemljotresom
"nije merodavna", ili da je potreban minimalni procenat armiranja. U takvim situacijama
razmi{ljanje o zemljotresu kao prinudnom pomeranju, pribli`no jednakom pomeranju
elasti~ne konstrukcije je za preporuku. Ono {to }e pri zemljotresu da se dogodi to su
pomeranja, naprezanja mo`e ali i ne mora da bude.
6.21 OKVIRNE KONSTRUKCIJE SA ISPUNOM
Na slici 6.6 ilustrovani su problemi koji mogu da nastanu usled prisustva pregradnih
zidova. Nije tema ovoga kursa, ali se iz metodolo{kih razloga skre}e pa`nja da savremeni
propisi obi~no sadr`e dodatne odredbe za ovakve slu~ajeve, pa i EC8.
6.22 MONTA@NE KONSTRUKCIJE
U praksi je uobi~ajeno da se prakti~no ne pravi razlika izme|u livenih i monta`nih
AB konstrukcija. Sve do sada izlo`eno odnosi se na livene armiranobetonske konstrukcije,
kod kojih postoji kontinuitet armature i betona.
Nije redak slu~aj da projekat konstrukcije, predvi|en za izvo|enje u livenom betonu,
izvo|a~ preradi na delimi~nu ili ~ak potpunu monta`u. To jeste mogu}e, ali onda treba
pogledati i dodatne delove propisa koji se odnose na specifi~ne probleme monta`nih
konstrukcija i veze elemenata. Ova pitanja tako|e nisu predmet ovoga kursa.
6.23 FUNDIRANJE
Fundiranje je geomehani~ki ali i konstrukcijski problem. Problemi pona{anja tla pri
zemljotresu obi~no pripadaju posebnoj oblasti pa i propisima. [to se ti~e konstrukcija
zgrada, pretpostavka prethodnih izlaganja je da su naprezanja tla u granicama elasti~nosti,
d
y
d
m
d
F
F
v
k
Zemljotres
F
b
g
v
F
v
g
e
F
b
F
e
d
v
Vetar
1
5
2
3
4
d
m
d
v
F
b
, F
v
a. b.

Slika 6.30 Vetar - zemljotres
6-21
bez trajnih deformacija ili nestabilnosti tla, niti izra`enijih neravnomernih sleganja delova
konstrukcije pri zemljotresu. [to se ti~e konstrukcije temelja, ona treba da obezbedi
pretpostavljeni odgovor kosntrukcije na zemljotres, pri ~emu se nelinearni odgovor
konstrukcije mo`e delom realizovati i u okviru temeljne konstrukcije. Me|utim, ni to nije
predmet ovoga kursa.

7-1
7. SEIZMI^KI PRORA^UN PREMA YU PROPISIMA (YU81)

UVOD
U prvom delu ovoga poglavlja dat je rezime jugoslovenskih propisa (na dalje YU81)
u ovoj oblasti /10/, sa tuma~enjem nekih stavova koji su se pokazali nejasni u praksi. U
drugom delu, data je delimi~na uporedna analiza jugoslovenskih propisa i EC8, sa
prvenstvenim ciljem da se stavovima jugoslovenskih propisa da savremeno obja{njenje i
tuma~enje, koje ina~e nedostaje propisima.
7.1 ULAZNI SEIZMI^KI PODACI
Teritorija Jugoslavije podeljena je na seizmi~ka podru~ja, sa kartama o~ekivanog
intenziteta zemljotresa sa povratnim periodima T
p
=50 - 10000 godina. Za zna~ajnije objekte,
zahteva se sprovo|enje seizmi~ke mikrorejonizacije.
Prema lokalnim uslovima, tla su svrstana u tri kategorije tla: I (~ A - EC8), II (~ B -
EC8), III (~ C - EC8).
7.2 ELEMENTI PRORA^UNA SEIZMI^KIH UTICAJA
Upro{}ena modalna spektralna analiza prema EC8 ovde se naziva metoda
ekvivalentnog stati~kog optere}enja.
Za slo`enije objekte, zahteva se metoda linearne i nelinearne dinami~ke analize.
Na{i propisi ne spominju multimodalnu analizu, koja se danas ~esto primenjuje u
praksi, nakon pojave komercijalnih softvera iz ove oblasti.
Ukupna seizmi~ka sila S, defini{e se kao
S = k G (7.1)
gde je G ukupna te`ina objekta iznad gornjeg ruba uklje{tenja (temelj ili gornja ivica
krutih podrumskih konstrukcija), a k - ukupni seizmi~ki koeficijent
k = k
0
k
s
k
d
k
p
0,02 (7.2)
Prema zna~aju, objekti se dele u kategorije : van kategorije (elektrane...), I kategorija
(ve}i skupovi ljudi..., koeficijent kategorije objekta k
o
=1,5 ) i II kategorija (stambene zgrade...,
koeficijent kategorije objekta k
o
=1,0 ).
Za objekte II-ge kategorije za projektovanje je merodavan intenzitet zemljotresa sa
povratnim periodom T
p
=500 godina (EC8 - T
p
=475 godina).
Koeficijent seizmi~kog intenziteta k
s
vezan je za o~ekivani intenzitet zemljotresa u
datom seizmi~kom podru~ju
Stepen MSK-64 k
s
a
g
/g
VII 0,025 0,10
VIII 0,050 0,20 (7.3)
IX 0,100 0,40
Vrednosti a
g
/ g u (7.3) predstavljaju gornju granicu maksimalnih o~ekivanih ubrzanja
tla, ako ne postoje podaci seizmi~ke mikrorejonizacije, pa se veza koeficijenta sezimi~kog
intenziteta i maksimalnog o~ekivanog ubrzanja tla mo`e izraziti kao
k
s
= 0,25 a
g
/ g (7.4)
Za stanicu "Beograd Centar" u Prokopu, na osnovu seizmi~ke mikrorejonizacije
utvr|eno je o~ekivano ubrzanja tla od a
g
=118 cm/s
2
sa povratnim periodom T
p
=500
7-2
godina, pa je k
s
= 0,25x118/981 = 0,03, ~emu pribli`no odgovara VII zona seizmi~kog
intenziteta.
Koeficijent dinami~nosti k
d
zavisi od kategorije tla i perioda oscilovanja osnovnog
tona T
Kategorija tla k
d

I 0,33 k
d
= 0,5/T 1,0
II 0,47 k
d
= 0,7/T 1,0 (7.4)
III 0,60 k
d
=0,9/T 1,0

Na slici 7.1 prikazane su vrednosti koeficijenata dinami~nosti, sa preklopljenim
odgovaraju}im krivama spektra ubrzanja prema EC8, normalizovanim na maksimalnu
vrednost 1,0.
Koeficijent duktiliteta i prigu{enja k
p
se
za sve "savremene armiranobetonske konstruk-
cije" usvaja da je jednak k
p
= 1,0. Za kon-
strukcije od "armiranih zidova" - k
p
=1,30. Za
vitke konstrukcije, sa periodom T>2 sekunde,
k
p
= 1,6. Za konstrukcije sa "fleksibilnim pri-
zemljem odnosno naglom promenom krutosti",
k
p
= 2,0.
Naziv koeficijent duktiliteta nije ba{
najbolji, i brojno nema veze sa vrednostima
duktilnosti pomeranja iz prethodnih izlaganja.
O~igledno da je ekvivalent faktoru pona{anja
q prema EC8 ugra|en u formulu (7.2), a da se
"faktorom duktiliteta" samo koriguje osnovna
vrednost.
Zbog nepotpunosti odredbe, u praksi se prakti~no svaka AB konstrukcija smatra
"savremenom", i usvaja najni`a vrednost k
p
. Prakti~no, ve}ina AB konstrukcija se projektuje
na isti nivo seizmi~kog optere}enja, {to je neopravdano.
Nije redak slu~aj da se u praksi za armiranobetonske zidove usvoji k
p
=1,3, {to je
nesporazum. "Armirani zidovi" su zidovi od opeke, oja~ani armaturom.
Jedan od razloga pove}anja seizmi~kog optere}enja za konstrukcije sa periodama
du`im od dve sekunde je obuhvatanje efekata vi{ih tonova oscilacija, analogno korekciji
spektralnih krivih prema EC8.
Procena da li konstrukcija te`i "fleksibilnom spratu" ili poseduje "naglu promenu
krutosti" ostavljena je projektantima. EC8 prakti~no zabranjuje fleksibilna prizemlja ili
spratove.
Raspodela ukupne seizmi~ke sile prema (7.1 ) vr{i se
linearno kao u EC8 za objekte do pet spratova, dok se za
vi{e objekte 85% ukupne sile raspodeljuje linearno, a
ostatak od 15% se postavlja na vrh objekta, da bi se
obuhvatili i efekti vi{ih tonova, slika 7.2.
Prema YU81, uticaji zemljotresa se ra~unaju bez
kombinovanja istovremenih uticaja iz dva pravca.
Koeficijent sigurnosti za sva optere}enja koja ulaze u
seizmi~ku kombinaciju optere}enja je jedinstven i iznosi
g =1,3, bez obzira na iznos dilatacija armature. Ukoliko
0.0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
1.0
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0
Period (s)
K
o
e
f
.
d
i
n
a
m
i
~
n
o
s
t
i

-

K
d
0.5
0.7
0.9
1.5
0.33
0.47
0.60 Kategorija tla III
Kategorija tla II
Kategorija tla I

Slika 7.1 Koeficijent dinami~nosti
H
i
G
i S
i
G
n
S
n
S S
H
i
G
i
S
i
G
n
a. b.
0,85S
0,15S

Slika 7.2 Raspodela sile
7-3
stalno optere}enje deluje povoljno, treba proveriti i kombinaciju sa sni`enom vredno{}u
koeficijenta sigurnosti za stalno optere}enje g =1,0. Nije redak slu~aj u praksi da se
seizmi~ka dejstva tretiraju kao "ostala optere}enja" prema BAB-u /16/, {to je naravno
pogre{no.
Seizmi~ka kombinacija optere}enja obuhvata dejstvo stalnog, 50% korisnog i
optere}enje snegom, bez vetra. Propisi ne ukazuju da li se dejstva "ostalih optere}enja"
prema BAB-u /16/- temperatura, skupljanje betona, sleganje oslonaca itd. kombinuju sa
dejstvom zemljotresa. U praksi se obi~no ne kombinuju, ali ima argumenata i za i protiv, pri
~emu treba razlikovati problem kapaciteta nosivosti preseka od potrebnog kapaciteta
pomeranja, neoprenskih le`i{ta mostova, na primer.
Ovde su izlo`eni samo podaci potrebni za naredne analize. Ostali detalji prora~una i
konstruisanja bi}e prikazani uz primere, u Delu B.
7.3 PORE\ENJE EC8 I YU81
Primer 7.1..........
Za lokaciju jednog objekta u Beogradu, nestandardnog okvirnog sistema, seizmi~kom
mikrorejonizacijom utvr|ena je vrednost maksimalnog o~ekivanog ubrzanja temeljnog tla, a
g
=
118 cm/sec
2
(12% ubrzanja zemljine te`e - g) za povratni period zemljotresa od 500 godina.
Objekat je druge kategorije kao i tlo. Sra~unati vrednost ukupnog seizmi~kog optere}enja prema
YU81 i EC8 ako je period oscilovanja konstrukcije u prvom tonu T=0,4 sekunde.

YU81
S=kG=k
o
k
s
k
d
k
p
G 0,02G

k
o
=1,0 (druga kategorija objekta)
k
s
=0,25a
g
/ g=0,25 x 118/981 = 0,03
k
d
=0,7/T=0,7/0,4=1,75>1
usvojeno k
d
=1,0, II-ga kategorija tla
k
p
=1,0 ("savremena armiranobetonska konstrukcija")

k=1,0x0,03x1,0x1,0=0,03
S=0,03G >0,02G

EC8
Kategorija tla B
T=0,4s < Tc = 0,6 s.
F
b
= S
d
W = aSb
0
W/q 0,2aW
a = a
g
/g = 118/981 = 0,12
S = 1,0 (kategorija tla B)
b
0
=2,5 (faktor amplifikacije
ubrzanja tla)
S
d
= 0,12x1,0x2,5/q = 0,30/q

Okvirni sistem
q=q
0
k
D
k
R
k
W

q
0
= 5,0
k
R
= k
W
= 1,0
q = 5 k
D

a) Klasa visoke duktilnosti - DCH
k
D
= 1,0
q=5,0 x 1,0 = 5,0
S
d
= 0,3/5,0 = 0,06 > 0,2a = 0,2 x
0,12 = 0,024
F
b
= 0,06W ( = 2 x YU81)

b) Klasa niske duktilnosti - DCL
k
D
= 0,5
q=5,0 x 0,5 = 2,5
S
d
= 0,3/2,5 = 0,12
F
b
= 0,12W ( = 4 xYU81)
7-4
Na slici 7.3 ilustrovan je nivo ukupnih seizmi~kih sila, prema EC8 i YU81, sa
oznakama prema YU81. Pretpostavljeno je da je elasti~ni odgovor konstrukije identi~an
prema oba propisa.
Uop{tenije, na slici 7.4 prikazane su vred-
nosti ukupnog seizmi~kog koeficijenta prema oba
propisa /12/. Bez obzira na konceptualne, kao i
razlike u detaljima, nivo ukupnog projektnog
seizmi~kog optere}enja prema EC8 i YU81 je
uporedljiva veli~ina.Usvojene su slede}e vred-
nosti parametara prema EC8 (YU81):
kategorija zna~aja III (kategorija objekta
II); kategorija tla B (II); a
g
/g=0,20 (K
s
=0,05).
Vrednost "koeficijenta prigu{enja" prema YU81
iznosi K
p
=1,0 (T
1
2s), odnosno K
p
=1,6 (T
1
>2s).
Propis YU81 ne defini{e eksplicitno vrednost
"faktora pona{anja" q, a nivo projektnog
optere}enja prakti~no je jedinstvena vrednost za sve "savremene armiranobetonske
konstrukcije".
Zavisno od usvojene klase duktilnosti, projektno seizmi~ko optere}enje prema EC8
je dva (visoka duktilnost - DCH, q=5,0 ) do ~etiri puta (niska duktilnost - DCL, q=2,5 )
ve}e nego prema YU81, osim u podru~ju du`ih perioda, u kojem pove}ana vrednost
"koeficijenta prigu{enja" prema YU81, umanjuje razlike. Uz pretpostavku da je prema oba
propisa odgovor elasti~ne konstrukcije identi~an (q=1,0 prema EC8), "ekvivalentna
vrednost faktora pona{anja" ugra|ena u YU81 propise isnosi oko q
Yu81
=10, "crtkasta" kriva
na slici 7.4.b.
Ni`i nivo projektnog optere}enja prema YU81 svakako da podrazumeva
obezbe|enje visoke duktilnosti konstrukcije, vi{e nego prema EC8. U slu~aju konstrukcija
koje realno mogu da razviju visoku duktilnost (q=5-10 ), duplo ni`e projektno optere}enje
prema YU81 ne mora unapred da bude razlog za zabrinutost. Posledice su ne{to ve}i iznos
post-elasti~nih deformacija, samim tim i o{te}enja u zoni "plasti~nih zglobova". Prema
YU81, u pitanju je koncept "ni`eg standarda" obezbe|enja konstrukcija od o{te}enja pri
zemljotresu, sa manjim inicijalnim ulaganjima pri gra|enju, primeren ekonomskoj snazi
d
S
d
d
m
d
y
DCH
DCM
DCL
S
e
S
potm
d
S
YU81

Slika 7.3 Optere}enje prema EC8 i YU81
0.0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0 1 2 3 4
Period (s)
q=5,00-DCH
q=? YU-81
q=3,75-DCM
q=2,50-DCL
q=1,00-"Elastic"
a.
F
b

/

W
0
2
4
6
8
10
12
0 1 2 3 4
Period (s)
q=1,00-"Elastic"
q=2,50-DCL
q=3,75-DCM
q=5,00-DCH
b.
F
b
/
W

-

O
d
n
o
s

E
C
8
/
Y
U
8
1

Slika 7.4 a) Ukupni seizmi~ki koeficijent, b) odnos EC8/YU81
7-5
dru{tva. Me|utim, ni`i nivo projektnog optere}enja prema YU81 u odnosu na EC8 trebalo
bi da bude propra}en i stro`ijim konstrukcijskim zahtevima za obezbe|enje zahtevane
duktilnosti {to, po svemu sude}i nije slu~aj. Osim nekoliko zahteva u vezi detalja armiranja,
kao i izgleda dobro ocenjenog ograni~enja nivoa normalne sile u stubovima, s
0
/b
B
0,35,
na{i propisi daju na~elne stavove u vezi obezbe|enja duktilnog pona{anja konstrukcije, tako
da je, strogo uzev, samo vrlo obrazovan specijalista razumeo su{tinu propisa, i imao {ansu
da konstrui{e korektan objekat.
Problem je i to {to, prema YU81, ista vrednost faktora pona{anja, kao i isti
konstrukcijski zahtevi za obezbe|enje duktilnosti va`e za prakti~no sve konstrukcijske
sisteme zgrada, kao i sve nivoe aksijalnog naprezanja, - za "sve savremene armirano-
betonske konstrukcije".
Deluje zbunjuju}e, i izaziva sumnju da YU81 propis nije "izbalansiran" u svim svojim
delovima, to {to je nivo optere}enja koji YU81 zahteva za "konstrukcije sa fleksibilnim
prizemljem ili spratom" (K
p
=2,0 ), pribli`no jednak iznosu projektnog optere}enja za
konstrukcije visoke duktilnosti prema EC8. Pri tome treba imati u vidu da ovakve
"konstrukcijske sisteme" EC8 prakti~no zabranjuje. Najvi{i nivo projektnog optere}enja
prema YU81 zahtevan za "neregularne konstrukcije", jednak je najni`em nivou projektnog
optere}enja prema EC8, dozvoljenom za "savr{ene", regularne konstrukcije.
Primer 7.2..........
Uporediti kriterijume dozvoljenih pomeranja konstrukcija prema EC8 i YU81
Prema YU81, ra~unsko pomeranje d vrha zgrade pri projektnom zemljotresu, sa
povratnim periodom od 500 godina treba da je jednako ili manje od H/600, slika 7.5 /12/.
Uz pretpostavku paraboli~nog oblika deformacije, dozvoljeno pomeranje vrha zgrade od
H/600 defini{e maksimalni spratni nagib od tgb=1/300, slika 7.5. Ako vrednost faktora
pona{anja prema YU81 iznosi oko q=10, tada je realno pomeranje vrha zgrade deset puta
ve}e, tgb = 1/30.
Pri pribli`no dva puta manjem
ubrzanju i pomeranju, usled zemljotresa
sa povratnim periodom od 50 godina,
nagib iznosi pribli`no tgb=1/60, {to je oko
2 - 3 puta vi{e od nagiba dozvoljenog
prema EC8, tgb=0,004-0,006.
Manji iznos dozvoljenih pome-
ranja prema EC8 svakako da zna~i i
manja o{te}enja fasada i pregradnih zido-
va. Me|utim, ako se ima u vidu da iznos
pomeranja pri zemljotresu dominantno
zavisi od inicijalne krutosti "elasti~ne
konstrukcije", to posledice ovakvog zahte-
va mogu biti dramati~ne - minimalna doz-
voljena krutost konstrukcija prema EC8
je pribli`no dva puta ve}a nego prema YU81.
Za razliku od EC8, YU81 ne ukazuje eksplicitno kolika su "realna" pomeranja
konstrukcija pri zemljotresu, pa nisu retki slu~ajevi da se ra~unska pomeranja d
e
na granici
elasti~nosti smatraju i realnim pomeranjima. Verovatno da u jugoslovenskoj praksi ima
propusta pri proceni realnih pomeranja, pri odre|ivanju potrebnih visina neoprenskih
le`i{ta, na primer.
d < H/600
a
b.
a
a.
d d
H
S S

Slika - 7.5 Koncept dozvoljenih pomeranja prema
YU81.


LITERATURA uz Deo A


/1/ D.Ani~i}, P.Fajfar, B.Petrovi}, A.Szavits-Nossan, M.Toma`evi~, Zemljotresno
in`enjerstvo - visokogradnja, Gra|evinska knjiga, Beograd, 1990.
/2/ T. Paulay, M.J.N. Priestley, Seismic Design of Reinforced Concrete and Masonry
Buildings, John Wiley & Sons, New York, 1992.
/3/ B.]ori}, S.Rankovi}, R.Salati}, Dinamika konstrukcija, Univerzitet u Beogradu,
1998.
/4/ A.K.Chopra, Dynamics of Structures - Theory and Applications to Earthquake
Engineering, Prentice Hall International, New Jersey, 1995.
/5/ Diana Finite Element Analysis, User's Manual, Release 7, TNO, Delft, 1998.
/6/ P.Fajfar, T.Vidic, M.Fischinger, On Energy Demand and Supply in SDOF Systems,
Nonlinear Seismic Analysis and Design of Reinforced Concrete Buildings, P.Fajfar,
H.Krawinkler editors, Workshop, Bled, Slovenia 1992., Elsevier Applied Science, London
1992.
/7/ E.Cosenza, G.Manfredi, A Seismic Design Method Including Damage Effects, 11th
European Conference on Earthquake Engineering, Balkema, Rotterdam, 1998.
/8/ H.Bachman, A.Dazio, P.Lestuzzi, Developments in the Seismic Design of Buildings
with RC Structural Walls, 11th European Conference on Earthquake Engineering, Balkema,
Rotterdam, 1998.
/9/ M.P.Collins, D.Michell, Prestressed Concrete Structures, Prentice Hall, New Jersey,
1991.
/10/ Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmi~kim
podru~jima, Slu`beni list SFRJ, Beograd, 1981, sa naknadnim dopunama
/11/ N.Stojanovi}, V.Alendar, M.A}i}, Seizmi~ki odgovor AB zidova slo`enog preseka,
Me|unarodni simpozijum povodom 30 godina Banjalu~kog zemljotresa, Banja Luka,
Republika Srpska, 26-27. oktobar 1999. g
/12/ V.Alendar, M.A}i}, "EC8 zemljotres" potresa Jugoslaviju, ~asopis Izgradnja, Beograd,
oktobar 1999., u {tampi.
/13/ Evrokod 8, Projektovanje seizmi~ki otpornih konstrukcija, Deo 1-1 do 1-3, R.Foli}
editor, Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1997.
/14/ M.A}i}, M.Uli}evi}, S.Jankovi}, Projektovanje seizmi~ki otpornih zgrada od armiranog
betona, Gra|evinski kalendar 1998.
/15/ M.A}i}, M.Uli}evi}, Projektovanje seizmi~ki otpornih zgrada od armiranog betona - II
deo, Gra|evinski kalendar 1999.
/16/ Pravilnik o tehni~kim normativima za beton i armirani beton, Slu`beni list br. 07-
719/1, Beograd, 13.02.1986.







Vanja Alendar




PROJEKTOVANJE SEIZMIKI OTPORNIH
ARMIRANOBETONSKIH KONSTRUKCIJA
KROZ PRIMERE

Deo B - Primeri sa komentarima





Vebe u okviru kursa
Projektovanje i gra#enje betonskih konstrukcija 2
na IX semestru odseka za konstrukcije
kolske 2004/2005 godine

















Gra#evinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Institut za materijale i konstrukcije
Beograd, novembar 2004.
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-1





PRIMER 1

Simetrina okvirna konstrukcija temelja teke opreme sastoji se od armiranobetonske
platforme - rotilja greda, zglobno oslonjene na etri ugaona konzolna stuba. Za uticaje gravi-
tacionih optere#enja, stubovi su centrino optere#eni relativno znaajnim normalnim silama.
Rezultat formalnog prorauna prema YU81 propisima, za objekat u zoni niskog seiz-
mikog intenziteta je da raunska armatura stuba nije potrebna, pa je usvojen minimalni
procenat armiranja.
U nastavku primera, u delu "Pitanja i odgovori" analizira se ta se mo%e realno
oekivati pri dejstvu zemljotresa. Primer je tako koncipiran da uka%e na va%nu injenicu da
nivo seizmikog optere#enja nije determinisana veliina, analogna uticajima vetra na primer,
ve# da zavisi od odgovora konstrukcije na pomeranja tla.
U okviru ovoga primera prikazan je i koncept obezbe'enja potrebne duktilnosti
stubova prema EC8, utezanjem jezgra stuba uzengijama. Pored toga, ilustrovan je i pojam
efekata drugoga reda, kao i postupak realizacije koncepta programiranog ponaanja prema
EC8.
U okviru primera samo se ukazuje na dodatne zahteve koje YU81 ne sadr%i, a deo su
regularne procedure prema EC8: pitanje torzionih efekata kod nominalno simetrinih
konstrukcija, kao i pitanje kombinovanja istovremenih dejstava zemljotresa iz dva upravna
pravca. Kako u ovom, tako i u ostalim primerima, nije prikazana numerika analiza ovih
efekata prema EC8, jer je slo%ena a nije bitna za razumevanje osnovnih pojmova u vezi
odgovora armiranobetonskih konstrukcija na dejstvo zemljotresa.
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-2
PRIMER 1
Dimenzionisati stubove POS S okvirne konstrukcije platforme - temelja fiksirane opreme.
Proraun i konstruisanje detalja izvriti preme doma#im pravilnicima /1/ i /2/.
Podaci: Ukupna te%ina opreme P= 1600kN
Objekat II kategorije
Tlo II kategorije
Podruje VII stepena intenziteta zemljotresa
Uticaje vetra zanemariti (zatvoren objekat)
1.1 KONCEPT KONSTRUKCIJE I ANALIZE
Uz pretpostavku simetrinog rasporeda opreme u osnovi, geometrijske karakteristike
konstrukcije kao i raspored masa su dvoosno simetrini u osnovi. Zbog poklapanja centra
masa CM i centra krutosti CK, torzioni efekti u osnovi pri zemljotresu se zanemaruju /1/.
Uz pretpostavku zglobne veze platforme i stuba, horizontalnu stabilnost konstrukcije
obezbe'uju etri konzolna stuba, kruto#u na savijanje. Konstrukcija je regularna u pogledu
rasporeda konstrukcijskih nose#ih elemenata (rasporeda krutosti) kao i masa u osnovi i po
visini. Prema Pravilniku YU81 /1/, analiza uticaja zemljotresa mo%e da se izvri metodom
ekvivalentnog statikog optere#enja,
pretpostavljaju#i da zemljotres deluje u
pravcu jedne, ili druge glavne ose kon-
strukcije objekta. Nivo naprezanja kon-
strukcije pri zemljotresu kontrolisan je
nosivo#u 'plastinog zgloba' visine H
p
,
slika 1.2.
Pomeranje d mase odre'eno je defor-
macijom savijanja stuba visine H, dok se
platforma i oprema translatorno pomeraju
za isti iznos, slika 1.2.
Uz pretpostavku da su AB platforma i
Osnova
Oprema
5,0 5,0 5,0
0,40 0,40
H
=
2
,
2
5
d
=
1
,
5
0
d
p
=
0
,
2
5
Presek A-A
15,0
5,0 5,0 5,0
B=15,0
L
=
1
5
,
0
0,40
0
,
4
0
S S
S S
A
Oprema
CM, CK
0,40
0
,
4
0

Slika 1.1 - Dispozicija konstrukcije (u metrima)

B
Z
o
Z
k
Z
m
CM
o
CM
CM
k
S
e
m
H
N
s
N
s
m
S
d
d
H
p
'Plastini
zglob'

Slika 1.2 - Dinamiki model konstrukcije
CM
0
, Z
0
- centar mase opreme
CM
k
, Z
k
- centar mase konstrukcije
CM, Z
m
- centar ukupne mase objekta
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-3
oprema jedinstveno kruto telo, horizontalna inercijalna sila S koja deluje u centru CM ukupne
mase m, izaziva promenu aksijalnog optere#enja stuba, N
S
=Se
m
/B, koja se u ovom sluaju
zanemaruje. Dinamiki model je konzola sa ukupnom masom m u vrhu stubova, slika 1.2.
1.2 ANALIZA OPTEREENJA I MASA
Sopstvena te%ina konstrukcije (zanemareni stubovi):
Ploa (d
p
= 25cm) 0,2515,40
2
25 = 1482,3 kN
Grede (b/d= 40/150cm) 80,40(1,50-0,25)1525 = 1500,0 kN
odbijena ploa( G= 2982,3 kN
Oprema P= 1600,0 kN
Komentar: S obzirom da je oprema fiksirana, usvaja se da je u sluaju zemljotresa na
konstrukciji prisutno ukupno korisno optere#enje P.
Ukupna te%ina: W=G+P= 2982,3+1600,0=4582,3 kN
Ukupna masa konstrukcije i opreme: m= W/g= 4582,3/9,81= 467,1 kNs
2
/m
Aksijalno optere#enje stubova
Stalno optere#enje: N
g
= G/4= 2982,3/4 = 745,6 kN
Korisno optere#enje: N
p
= P/4=1600,0/4 = 400,0 kN
Totalno optere#enje: N
w
= W/4= 4582,3/4 = 1145,6 kN
1.3 KONTROLA STUBOVA ZA UTICAJE GRAVITACIONIH OPTEREENJA
Usvojeno: b/d= 40/40, MB 30 ('
B
= 20,5 MPa)
Vitkost stuba: (= l
k
/i
min
= 22,25 12 /0,40= 39
Uticaji drugog reda sa efektima po-
etne imperfekcije i teenja betona stuba
u ovom sluaju se mogu zanemariti.
Granini uticaji u preseku stuba:
N
u
=1,9N
g
+2,1N
p
=
1,9745,6+2,1400,0 = 2256,6 kN
M
u
) 0
n= N
u
/(bd'
B
)=
2256,6/(40402,05)=0,688

m= 0
Dijagram interakcije br.115 /3/, taka
A na Dijagramu 1.1, )*=0.

Odgovara minimalni procenat armi-
ranja *+0,6%(usvojeno), odnosno 4R19
(F
a
= 11,32 cm
2
, *= 0,71%> 0,6%).
1.4 DEJSTVO ZEMLJOTRESA
1.4.1 Kontrola uslova duktilnosti u oblasti plasti#nog zgloba
Prema lanu 61 Pravilnika /1/, zbog obezbe'enja zahtevane duktilnosti u oblasti plas-
tinog zgloba, ograniava se iznos aksijalnog naprezanja stubova:
,
0
/'
B
- 0,35 gde je ,
0
= N/F; '
B
= 0,7 '
k
(1.1)
N)N
w
=1145,6 kN - normalna sila usled gravitacionog optere#enja
F= bd= 4040=1600 cm
2
- povrina preseka betona
'
k
=30 MPa - vrsto#a betona ~ MB
,
0
=1145,6/1600=0,72 kN/cm
2

0,064
0
,
3
4
9
0
,
4
5
4
0
,
6
8
8
A
B C

Dijagram 1.1 - Dijagram interakcije simetrino armiranog
pravougaonog preseka, a/d=0,1, s
v
=400MPa
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-4
,
0
/'
B
= 0,72/(0,73,0)= 0,34< 0,35 - Uslov je zadovoljen
1.4.2 Ra#unsko seizmi#ko optere&enje konstrukcije - S
Da bi se ograniio iznos nelinearnih, post-elastinih deformacija konstrukcije pri zemljo-
tresu, potrebna nosivost sistema na horizontalne uticaje prema lanu 21 /1/ treba da je najma-
nje jednaka ukupnoj horizontalnoj seizmikoj sili S:
S= KW (1.2)
gde je:
W= 4582,3 kN - ukupna te%ina objekta
K= k
0
k
s
k
p
k
d
- ukupni seizmiki koeficijent
k
0
= 1,0 - koeficijent kategorije objekta (II kategorija)
k
s
= 0,025 - koeficijent seizmikog intenziteta (VII zona)
k
p
= 1,0 - koeficijent duktiliteta (savremena AB konstrukcija)
k
d
= 0,7/T - koeficijent dinaminosti (II kategorija tla)

Period oscilovanja T, slika 1.3:
T= 2p md (1.3)
m= 467,1 kNs
2
/m (ukupna masa)
d= 1H
3
/(3EI) (1.4)
pomeranje mase usled jedinine horizontalne sile P=1
MB30.E= 3,1510
7
kN/m
2

+etri stuba: b/d= 40/40.I= 40,40
4
/12= 8,5310
-3
m
4

EI= 3,1510
7
8,5310
-3
= 2,68810
5
kNm
2

H= 2,25 m
d= 12,25
3
/(32,68810
5
)= 1,41210
-5
m
T= 2p
5
467,1 1, 412 10
-
= 0,51 s (<2,0 s lan 27)
Koeficijent dinaminosti
K
d
= 0,7/0,51> 1,0 . usvojeno K
d
= 1,0
Ukupni seizmiki koeficijent K:
K= 1,00,0251,01,0= 0,025> minK=0,02 (lan 23)
Ukupna projektna seizmika sila S:
S= 0,0254582,3= 114,6 kN
1.4.3 Kontrola pomeranja konstrukcije pri zemljotresu
Raunsko pomeranje pri zemljotresu iznosi:
d= Sd = 114,61,41210
-5
= 1,610
-3
m< H/600= 2,25/600= 3,7510
-3
m
Komentar: S obzirom da konstrukcija nema pregradnih zidova i fasada koje bi se mogle
otetiti pri zemljotresu, navedeni dokaz je u ovom sluaju verovatno formalan (lan 16).
Voditi rauna da su sraunata 'pomeranja' samo uporedna veliina, i ne pretstavljaju realna
pomeranja pri zemljotresu, koja su znatno ve#a. Otuda i znaci navoda.
1.4.4 Dimenzionisanje preseka stuba
Presek stuba b/d= 40/40; MB30; RA400/500
Komentar: glatka armatura GA danas se uglavnom koristi za uzengije
Aksijalno optere#enje:
N= N
w
= 1145,6 kN
Moment savijanja u ukljetenju jednog stuba usled zemljotresa:
M
s
= SH/4= 114,62,25/4= 64,5 kNm
H
m
P=1,0
d
EI

Slika 1.3 - Odre/ivanje
perioda oscilovanja
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-5
Granini uticaji (lan 15, 0= 1,30)
Kombinacija 1, N
w
deluje 'nepovoljno'
N
u
= 1,3N
w
= 1,31145,6= 1489,3 kNm
M
u
= 1,3M
s
= 1,364,5= 83,8 kNm
n= N
u
/ bdb
B
=1489,3/40
2
32,05= 0,454
m= M
u
/bd
2
b
B
=83,810
2
/40
3
32,05= 0,064 Taka B na Dijagramu 1.1
Kombinacija 2, N
w
deluje 'povoljno'
N
u
= 1,0N
w
= 1,01145,6= 1145,63 kNm
M
u
= 1,3M
s
= 83,8 kNm
n= 1145,6/40
2
32,05= 0,349
m= 0,064 Taka C na Dijagramu 1.1
Potreban mehaniki procenat armiranja iznosi *=0!
Usvojeno: 4R19 (*= 0,71%)
1.4.5 Kontrola uticaja transverzalnih sila
Transverzalna sila jednog stuba
Q
s
= S/4=114,6/4 =28,6 kN
Granina vrednost transverzalne sile (-=1,3)
Q
u
= 0Q
s
= 1,328,6= 37,2 kN
Najve#a dozvoljena vrednost transverzalne sile prema BAB-u, lan 92 /2/, ograniena je
dozvoljenom vredno#u nominalnog napona smicanja 1
n
preseka, koji treba da je manji od
vrednosti 51
r
.
MB30.1
r
=1,1 MPa (BAB, lan 89 /2/)
t
n
= Q
u
/(bz)= 37,2/(4032,0)= 0,03 kN/cm
2
= 0,3 MPa< 51
r
=5,5 MPa
Komentar: Ogranienjem napona smicanja u stvari se ograniava maksimalna
dozvoljena veliina transverzalne sile, kako bi se spreio lom pritisnute dijagonale modela
reetke. U sluaju stubova, normalna sila pritiska stuba u ovom sluaju deluje nepovoljno, to
algoritam BAB-a ne uva%ava.
Proraunske uzengije stuba +etiri, do sada poznata razloga zbog ega su uzengije stubo-
va korisne, su:
-osiguranje od loma usled transverzalnih sila;
-utezanje preseka betona i pove#enje duktilnosti;
-podupiranje vertikalne armature i spreavanje njenog izvijanja;
-popreno armiranje nastavaka vertikalne armature.
Tri poslednja efekta su sadr%ana u BAB-u /2/, odnosno Yu81 /1/ u vidu pravila za armi-
ranje (maksimalni razmak, odnosno minimalni dozvoljeni prenik uzengija), dok je prvi raz-
log nejasno naveden u lanu 63 Yu81 /1/: ako se analiza sistema konstrukcije vri dina-
mikim postupkom, granina poprena sila u plastinim zglobovima pokriva se iskljuivo
poprenom armaturom.
Komentar: +lan 63 odnosi se na okvirne konstrukcije i naveden je nakon dva lana koji
se odnose na stubove. Zanemarenje nosivosti betona bez obzira na veliinu nominalnog napo-
na smicanja t
n
(videti BAB, sluaj t
r
<t
n
< 3t
r
...) tipino je za osiguranje oblasti plastinih
zglobova greda visoke duktilnosti (to je implicitno ugra'eno u Yu81). U ovom primeru,
zahtev stava 63 usvojen je za oblast plastinog zgloba-ukljetenja stuba, iako nije primenjen
dinamiki postupak analize.
Du%ina H
p
plastinog zgloba je reda veliine H
p
) 0,5d, dok se posebni zahtevi za
armiranje u stvari odnose na neto iru kritinu oblast du%ine h
cr
, sl. 1.4. Prema Yu81, h
cr
=
1,0 m, lan 62.
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-6

Uz pretpostavku pojave kose prsline pod uglom q= 45, potrebna proraunska horizon-
talna armatura iznosi, slika 1.4:
2X= 0 . (mf
u
,
v
)z/s= Q
u
(1.5)
gde su:
z ) 0,9h= 0,935,5= 32,0 cm - krak unutranjih sila
m= 2 -senost uzengija
f
u
= 0,5 cm
2
-povrina preseka
uzengije (R8)
,
v
= 400 MPa -granica razvlaenja
elika (RA)
Q
u
= 37,2 kN -granina vrednost
transverzalne sile
Maksimalni razmak uzengija R8 (m=2):
s zmf
u
,
v
/Q
u
= 32,020,540,0/37,2= 34,4 cm
Prema lanu 62, maksimalni razmak uzengija iznosi 15 cm,
dok se u blizini vorova, na du%ini 1,0 m, razmak dvostruko
smanjuje.
Usvojeno: UR8/15 (7,5)
Uzengije su preklopljene po kra#oj strani preseka-lan 62
Yu81 /1/. Videti i komen-
tar 6.17-deo A.
Komentar: Prema la-
nu 65 Yu81, armatura se
nastavlja van podruja
plastinih zglobova, vide-
ti i lan 191 BAB-a! S ob-
zirom na malu visinu stu-
ba, podu%na armatura se
M
u
d=40,0
h=35,5 a=4,5
mf
u
s
v
mf
u
s
v
mf
u
s
v 45
Z
a
D
b
z
H
p
h
c
r
~
zs
Q
u
N
u

Slika 1.4 - Osiguranje od loma
transverzalnim silama

Slika 1.4.a - Ilustracija loma stuba
usled zemljotresa
2
2
5
2
,
5
1
3
x
7
,
5
=
9
7
,
5
7
x
1
5
=
1
0
5
2
0
U
R
f
8
/
7
,
5
U
R
f
8
/
1
5
4
R
f
1
9


Slika 1.6 - Armatura stuba
40
4
0
4Rf19
URf8
a
0
=2,5

Slika 1.5 - Armatura stuba - presek

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-7
mo%e izvesti bez nastavljanja, POS 1 na slici 1.6.
Nastavljanje armature van plastinih zglobova, praktino na polovini visine stuba je kom-
plikovano za izvo'enje, konano, osim na vezi sa temeljom, plastini zglobovi u stubovima se
izbegavaju (teorija). U praksi se ovaj zahtev esto ignorie, ili se 50% armature nastavlja u
jednom presku. EC8 podr%ava ovakva reenja, ali zahteva odgovaraju#e popreno armiranje
uzengijama u zoni nastavka vertikalne armature.
1.5 PITANJA I ODGOVORI
1.5.1 Zbog velike normalne sile i malog momenta usled seizmi #kog optere&enja, nije potrebna
prora#unska armatura, poglavlje 1.4.4. ta bi se desilo da je usvojen nearmiran stub, i ta &e da
se dogodi sa ovako armiranom konstrukcijom pri zemljotresu?
Ukratko, nearmirana konstrukcija #e mo%da da se srui, dok #e realno seizmiko optere-
#enje armirane konstrukcije biti ve#e od propisima zahtevanog, izraz (1.2) na str. 1-4. Seizmi-
ko optere#enje nije determinisana veliina, ono zavisi od odgovora konstrukcije na pomera-
nja tla.
Kako bi na zemljotres odgovorila nearmirana konstrukcija koja ima dovoljnu nosivost da
prinudna pomeranja usled zemljotresa izdr%i u granicama elastinog ponaanja materijala?
Prema EC8 /4/, uslovima ovoga zadatka odgovara tlo kategorije B (S= 1,0), objekat III
kategorije (faktor znaaja 0
I
= 1,0), dok za maksimalno ubrzanje tla u zoni VII stepena inten-
ziteta od a
g
= 0,10g, vrednost odnosa a iznosi 3 =a
g
/g= 0,10.
Za sraunatu vrednost perioda oscilovanja
T= 0,51s, ordinata elastinog spektra ubrzanja
iznosi, slika 1.7:
S
e
(T)= 3S'
0
= 0,101,02,5 =0,25
a seizmiko optere#enje pri elastinom odgovo-
ru konstrukcije iznosi:
F
e
=S
e
W=0,254582,3=1145,5 kN
= 10S(Yu81)!, (poglavlje 1.4.2)
Realno maksimalno pomeranje elastine kon-
strukcije iznosi:
d
e
=F
e
d =1145,51,41210
-5
= 0,016 m
gde je d pomeranje usled jedinine sile, po-
glavlje 1.4.2. Transverzalna sila i momenat sa-
vijanja jednog stuba iznose:
Q
se
= F
e
/4= 1145,5/4= 286,4 kN
M
se
= Q
se
H= 286,42,25= 644,3 kNm
Pri normalnoj sili u preseku N
w
=1145,6 kN (poglavlje 1.2), ekscentricitet iznosi
e= M
se
/N
w
= 644,3/1145,6= 0,56 m > d/2= 0,40/2= 0,20m (sila je van preseka)
Nearmirani stub bi se sruio, ili bi se, nakon iscrpljenja nosivosti betona na zatezanje i
faktikog loma preseka, oformio krti mehanizam zasnovan na trenju. Prema tome, stub
mora da bude armiran, jer je to preduslov formiranja duktilnog mehanizma.
ta #e se stvarno dogoditi pri zemljotresu? Ako se usvoji koncept jednakih pomera-
nja (strana 6-18, deo A), onda konstrukcija treba da izdr%i sraunato pomeranje d
e
= 16 mm.
Na slici 1.8 prikazan je dijagram moment-krivina preseka prema slici 1.5 (4R19,
*=0,71 %, N
u
=1145,6 kN,
max
4
a
= 30). Moment nosivosti preseka iznosi M
u
= 217,1 kNm.
Seizmiko optere#enje konstrukcije, pri istovremenom dostizanju kapaciteta nosivosti
plastinih zglobova etri stuba iznosi:

T
b
=0,15 T
c
=0,60
T=0,51
T (s)
S
e
(T)
aS
aSb
0
Priguenje 5%
Tlo kategorije B

Slika 1.7 - Elastini spektar
(videti i sl.6.2, 6.3 - deo A)
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-8
F
CD
= 4M
u
/H= 4217,1/2,25= 386,5 kN
(= 0,084W=3,37S, poglavlje 1.4.2)
Odgovaraju#a transverzalna sila jednog stuba iznosi
Q
u
= 386,5/4= 96,6 kN
to je jo uvek manje od nosivosti uzengija UR8/7,5
Q
m
=zmf
u
,
v
/s= 32,020,540/7,5= 136,5 kN

Raunski odgovor konstrukcije, prema propisima, prikazan je linijom 1, odgovor elas-
tine konstrukcije linijom 2, a realni odgovor linijom 3 na slici 1.9.
Mo%e li konstrukcija da izdr%i pomeranje d
e
= 16mm,
ako su dilatacije betona odnosno elika ograniene na
4
b
=3,5 odnosno 4
a
=30 (usvojeno, jer se u sluaju
zemljotresa dozvoljavaju pove#ane dilatacije elika)?
Prema slici 1.8, maksimalna krivina preseka iznosi 5
u
=
0,02028 1/m, a krivina na granici elastinosti (uz bili-
nearnu aproksimaciju) 5
y
= 0,009 1/m. Sa du%inom plas-
tinog zgloba H
p
)0,5d=0,50,40=0,2 m, slika 1.10, pome-
ranje vrha pri dostizanju kapaciteta deformacija iznosi
d
m
= (0,5 5
y
H)2H/3+H
p
(5
u
- 5
y
) (H-0,5H
p
)=
(0,50,0092,25)22,25/3+
0,20(0,02028-0,009)(2,25-0,50,20)
=0,0076+0,0048=0,012 m=12 mm< d
e
= 16mm
Kapacitet deformacija je nedovoljan. Treba pove#ati ili
nosivost (5
y
) ili duktilnost krivine (5
u
/5
y
) - na projektantu
je da utvrdi optimalni balans nosivosti i duktilnosti.
1.5.2 Ako je, uz minimalni procenat armiranje, nosivost konsturkcije ve&a od propisima zahte-
vane (FCD>S), mo'e li se izbe&i utezanje preseka i obezbediti elasti#ni odgovor minimalno
armirane konstrukcije pri zemljotresu?
Prema EC8, minimalna vrednost realno obezbe/enog faktora ponaanja iznosi
min
q=1,5,
odnosno, nivo seizmikog optere#enja nema potrebe usvajati ve#im od

max
F
d

max
S
d
W= S
e
W/
mn
q= S
e
W/1,5= 0,67S
e
W
U konkretnom sluaju
F
d
=0,670,254582,3= 767,5 kN
Normalna sila i momenat jednog stuba tada iznose:
k
y
~0,0090
k
u
=0,02028
k(1/m)
M(kNm)
M
u
=217,1
75%M
u
=163

Slika 1.8 - Moment-krivina preseka
16,0
d(mm)
F(kN)
1145,5
386,5
114,5
1,6
1
3
2
YU81

Slika 1.9 - Odgovor konstrukcije, sila-pomeranje
d
m
H
=
2
,
2
5
m
H
p
~
0
,
2
0
m
k
u
k
y
Tok krivina
preseka-k
F

Slika 1.10 - Deformacija konstrukcije
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-9
N
w
= 1145,6 kN
M
s
= 767,52,25/4= 431,7 kN
Sa vrednostima koeficijenata sigurnosti 0= 1,0 za normalnu silu, i 0= 1,3 za moment
savijanja, potrebna ukupna armatura preseka 40/40 cm, armiranog ravnomerno po obimu
iznosi
pot
F
a
= 100 cm
2
, *= 6,25%. Prema BAB- u, lan 189, maksimalni dozvoljeni procenat
armiranja je 6%, dok savremeni seizmiki propisi procenat armature pritisnutih elemenata
ograniavaju na oko 4,0%. Prema tome, potrebna nosivost za elastini odgovor konstrukcije
ne mo%e da se obezbedi sa usvojenom armaturom, pa ni sa eventualno maksimalno dozvo-
ljenom armaturom u preseku.
1.5.3 Pa dobro, jesu li uzengije UR8/7,5 prema slici 1.5 dovoljne da obezbede potrebno uteza-
nje preseka i pove&enje kapaciteta deformacija?
Na ovo pitanje Yu81 ne daje odgovor, pa da vidimo ta ka%e EC8, na primer /4/.
Reetka vertikalne armature i uzengija spreava jezgro betona da ne iscuri, ali samo u
vorovima u kojima rezultanta zatezanja uzengija podupire vertikalnu armaturu - gura je
prema jezgru. Izme'u vorova se formira svod. Na slici 1.11, takvih vorova ima n=8. Ako
bi presek imao samo uzengiju POS 1, tada je n=4, manja je globalna efikasnost utezanja
uzengijama- .. Za nerafiranu, neutegnutu masu betona pretpostavlja se da mo%e da otpadne
nakon par ciklusa visokih dilatacija betona, slika 1.11.b.
Ako stub treba da zadovolji tra%enu vrednost konvencionalnog faktora duktilnosti
krivine-CCDF, potrebno je da su istovremeno obezbe'eni slede#i uslovi:
3w
wd
+ k
0
*
1/r
6
d
4
sy,d
(0,35A
C
/A
O
+0,15)-104
cu
(1.6a)
w
wd
+ w
wd,min
(1.6b)
gde je:
w
wd
=
0
yd
h
cd
f
V
V f
- mehaniki zapreminski koeficijent armiranja uzengijama
V
h
- zapremina sloja uzengija na razmaku s
V
0
- zapremina utegnutog jezgra betona visine s
f
yd
= f
yk
/0
s
- projektna granica teenja elika (videti 6.16- deo A)
f
cd
= f
ck
/0
c
- projektna vrsto#a betona (videti 6.16- deo A)

w
wd,min
-minimalna dozvoljena vrednost w
wd

(= 0,13/0,09/0,05 za DCH/M/L)
d
c
b
c
a
0
b
0
d
0
b
i
2 1
n=8
a. b.

Slika 1.11 - Mehanizam utezanja betona

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-10
6
d
= N
sd
/(A
C
f
cd
) - normalizovana proraunska aksijalna sila
(6
d
0,55/0,65/0,75 za DCH/M/L)
*
1/r
- zahtevana vrednost CCDF
= 13/9/5 za stubove DCH/M/L
= q
2
za 'samostalne zidove' (q - faktor ponaanja)
= 0,8q
2
za 'spojene zidove'
4
sy,d
- proraunska vrednost dilatacije zatezanja elika na granici
teenja
(za RA 400/500, 4
sy,d
) 0,02/0
s
; 0
s
=1,15)
A
C
= b
c
d
c
- ukupna povrina preseka betona
A
O
= b
0
d
0
- povrina preseka utegnutog jezgra
4
cu
= 0,0035 - nominalna granina dilatacija betona
k
0
- koeficijent (= 55/60/65 za DCH/M/L)
3=3
n
3
s
- 'globalna efikasnost utezanja uzengijama'
Za pravougaoni presek, vrednost parametara a iznosi
3
n
=
2
1 / 6
i o
i
b A -


3
s
= (1-s/2b
0
)
2

b
i
- rastojanje uzastopnih pridr%anih podu%nih ipki armature,
slika 1.11.a
s - razmak uzengija

Konano, primer.
b
0
= d
0
= 40-2(2,5+0,8/2)= 34,2 cm
b
i
= 40-2(2,5+0,8+1,9/2)= 31,4 cm
MB30 prema BAB-u pribli%no odgovara
C25/30 po EC2. /5/
Doma#i propisi podrazumevaju konstruk-
ciju visoke duktilnosti (videti 7.3-deo A). Odgo-
vara klasa visoke duktilnosti-DCH prema EC8.
DCH ) w
wd,min
= 0,13
Obezbe'eno w
wd
:
f
yd=
f
yk
/0
s
= 400/1,15= 342,8 MPa
f
cd
= f
ck
/0
c
= 25/1,50= 16,67 MPa
V
h
= 434,20,5= 68,4 cm
3
(R8, f
u
= 0,5 cm
2
)
V
0
= 34,2
2
7,5= 8772,3 cm
3

w
wd
=
68, 4 342, 8
8772, 3 16, 67
= 0,16> w
wd,min
= 0,13
Obezbe'eno w
wd
ve#e je od minimalnog, izraz 1.6.b, ali, da li je dovoljno, izraz 1.6.a?

A
C
= 40
2
= 1600 cm
2

A
0
= 34,2
2
= 1169,64 cm
2

3
n
=
2
4 31, 4
1
6 1169, 64

- =

0,438
3
s
=
2
7, 5
(1 )
2 34, 2
- =

0,793
3= 0,4380,793= 0,347
N
sd
= 1145,5 kN (0=1,0)
d
c
=40
b
c
=
4
0
b
0
=
3
4
,
2
d
0
=34,2
4Rf19
uRf8/7,5
a
0
=2,5
b
i
=31,4 4,3 4,3

Slika 1.12 - Varijanta utezanja uzengijama

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-11
6
d
= 1145,5/(16001,67)= 0,43 < 0,55 (DCH) (Zadovoljeno)
DCH . k
0
= 55; *
1/r
= 13
4
sy,d
= 0,002/1,15= 0,0017
(1.6.a).
0,347w
wd
+ 55130,430,0017(0,351600/1169,6+0,15)-100,0035+ 0,294
w
wd
+ 0,294/0,347= 0,847> 0,16! (Nedovoljno utezanje!)
Jedna uzengija nije dovoljna. Da bi se pove#ao broj uzengija, treba promeniti koncept
armiranja podu%nom armaturom, slika 1.13, F
a
= 12,32 cm
2
, *= 0,77% - 8R14
3
n
=
2
8 15, 7
1
6 1169, 64

- =

0,719
3
s
= 0,793 (s=7,5)
3= 0,7190,793= 0,570
w
wd
+ 0,294/0,57= 0,516> 0,16
Ovo poinje da nervira, mo%e li se pove#ati
prenik uzengija, na istom razmaku s= 7,5 cm?
w
wd
=
2
(4 34, 2 4 24, 0) 347, 8
16, 67 34, 2
u
f
s
+
=

4,155 f
u
/s
4,155f
u
/s+ 0,516 odnosno, f
u
/s> 0,124
za s= 7,5 cm .
pot
f
u
= 0,1247,5= 0,93 cm
2

odgovara: 2UR12/7,5
Najve#i prenik uzengije ne bi trebalo usvajati
ve#i od 12, bar ne kod standardnih preseka ele-
menata konstrukcija zgrada. Da bi se smanjio pre-
nik, treba pove#ati broj uzengija, ali i podu%nih
ipki, slika 1.14!
F
a
= 13,56 cm
2
, *= 0,847%, 12R12
(12 je minimalni dozvoljeni prenik
podu%ne armature stubova)
3
n
=
2
12 10, 47
1
6 1169, 64

- =

0,813
3
s
= 0,793 (s=7,5)
3= 0,8130,793= 0,644
w
wd
+ 0,294/0,644= 0,456> 0,16


w
wd
)
2
(8 34, 2 4 10, 47) 347, 8
16, 67 34, 2
u
f
s
+
=

5,627f
u
/s> 0,456
. f
u
/s+ 0,081
za s= 7,5 . f
u
+ 0,60 cm
2
(> 0,5 cm
2
; R8)
Ima miljenja da su zahtevi EC8 prestrogi (?), pa se konano usvaja: 3UR8/7,5 (do
daljeg). Prema EC8, visina h
cr
kritine oblasti stuba iznosi
H
cr
= max{1,5d
c
; l
cl
/5; 600 mm}
= max{1,540; 225/5; 60 }= 60 cm
gde je l
cl
- ista visina stuba, izme'u greda/temelja.
1.5.4 Doma&i pravilnik Yu81 /1/ podrazumeva da je konstrukcijskim detaljima obezbe)ena
visoka duktilnost konstrukcije (DCH prema EC8). U konkretnom primeru, rezultat je stub preve-
like nosivosti (malo prora#unsko seizmi#ko optere&enje), ali i sa visokim zahtevima za obezbe-
d
c
=40
b
c
=
4
0
b
0
=
3
4
,
2
d
0
=34,2
b
i
=
3
4
,
2
/
2
=
1
5
,
7
8Rf14
uRf/7,5
~
2
4

Slika 1.13 - Varijanta utezanja uzengijama

d
c
=40
b
c
=
4
0
12Rf12
b
i
=31,4/3=10,47
b
i

Slika 1.14 - Varijanta utezanja uzengijama

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-12
)enje pretpostavljene duktilnosti (visoki nivo aksijalnog optere&enja). Da li koncept EC8 mo'da
dozvoljava povoljnija reenja detalja armature?
Za razliku od Yu81, EC8 projektantu nudi tri nivoa projektnog seizmikog optere#enja,
za tri nivoa obezbe'ene duktilnosti konstrukcije- DCH/M/L. Via klasa duktilnosti dozvoljava
ni%i nivo seizmikog optere#enja, ali su zahtevi za konstruisanje detalja armature stro%iji.
U konkretnom primeru, nivo proraunskog optere#enja je nizak, pa je armatura usvojena
na osnovu kriterijuma minimalnog procenta armiranja- nosivost preseka stuba i konstrukcije
je znatno ve#a od zahtevane, videti i sl. 1.9. Ve#a nosivost podrazumeva i ni%u potrebnu duk-
tilnost, efekat je isti kao da je konstrukcija svesno dimenzionisana za vii nivo optere#enja,
odnosno da je usvojena ni%a klasa duktilnosti. Ako je tako, onda se mogu ubla%iti i problemi
sa obezbe'enjem zahtevane duktilnosti utezanjem preseka. Mo%da se nosivost i duktilnost
mogu pametnije izbalansirati?
Prema EC8, proraunsko seizmiko optere#enje F
d
(analogno S prema Yu81), za kon-
strukcije sa periodom oscilovanja T
B
< T= 0,51 s< T
C
iznosi, slika 1.7
F
d
= F
e
/q= 3s'
0
W/q (1.7)
gde je q - faktor ponaanja, ija vrednost zavisi od obezbe'ene duktilnosti konstrukcije
q= q
0
k
D
k
R
k
W
(videti 6.5- deo A)
Za okvirne konstrukcije q
0
= 5,0 (osnovna vrednost), dok je u konkretnom sluaju k
R
= 1,0 i
k
w
= 1,0 (videti 6.5-deo A)

a.) Varijanta DCH- klasa visoke duktilnosti
k
D
= 1,0 . q= 5,01,0= 5,0
(3= 0,10; s= 1,0; '
0
= 2,5)
F
d
= 0,11,02,54582,3/5,0= 0,054582,3= 229,1 kN (= 2S
Yu 81
)
Uticaji u jednom stubu
N
W
= 1145,6 kN
Q
s
= 229,1/4= 57,3 kN
M
s
= 57,32,25= 128,8 kNm
Na osnovu uticaja prema EC8, za dimenzionisanje je usvojen, jednostavnosti radi,
BAB- koncept (nije bitno za razumevanje osnovne teme - uticaji zemljotresa).
N
u
= 1,01145,6= 1145,6 kN
(N
w
- deluje povoljno)
M
u
= 1,3128,8= 167,4 kNm
n= 1145,6/40
2
2,05= 0,349
m= 167,410
2
/40
3
2,05= 0,127
) taka A, Dijagram 1.2
pot
*=0,052
pot
*= /
B v
f m s =
0,05220,5/400= 0,0027= 0,27%
Prema EC8, minimalni procenat ar-
miranja stubova konstrukcija u seizmi-
kim podrujima je
min
*= 1,0%.
Odgovara: 8R16
(F
a
= 16,08 cm
2
, *)1%)

b.) Varijanta DCM- klasa srednje duktilnosti
k
D
= 0,75 . q= 5,00,75= 3,75
F
d
= 0,11,02,54582,3/3,75= 0,0674582,3= 307,0kN (= 2,67S
Yu

81
)
0,171
0
,
3
4
9
0,127
A
B

Dijagram 1.2 - Dijagram interakcije simetrino armiranog
pravougaonog preseka, a/d=0,1, s
v
=400MPa
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-13
Uticaji u jednom stubu
N
W
= 1145,6 kN
Q
s
= 307,0/4= 76,2 kN
M
s
= 76,72,25= 172,7 kNm
M
u
= 1,3172,7= 224,5 kNm
n= 0,349
m= 224,510
2
/40
3
2,05= 0,171
) taka B, dijagram 1.2
pot
*=0,195.
pot
*= /
B v
f m s = 0,19520,5/400= 0,01= 1%
Odgovara: 8R16 (F
a
= 16,08 cm
2
, *)1%)
c.) Varijanta DCL- klasa niske duktilnosti
k
D
= 0,5 . q= 5,00,5= 2,5
F
d
=0,11,02,54582,3/2,5=
0,14582,3= 458,2kN (= 4S
Yu

81
)
Uticaji u jednom stubu
N
W
= 1145,6 kN
Q
s
= 458,2/4= 114,6 kN
M
s
= 114,62,25= 257,7 kNm
M
u
= 1,3257,7= 335,1 kNm
n= 0,349
m= 335,110
2
/40
3
2,05= 0,255
) taka A, dijagram 1.3.
pot
*=0,5.
pot
*= /
B v
f m s =
0,520,5/400= 0,026=2,6 %
Odgovara: 12R22
(F
a
= 45,6 cm
2
, *)2,85%)

Obezbe#enje zahtevane duktilnosti preseka- parametarska analiza
Postupkom prikazanim u delu 1.5.3, sraunata je i na slici 1.15 prikazana zavisnost pot-
rebnog mehanikog procenta utezanja uzengijama w
wd
u zavisnosti od nivoa normalizovane
aksijalne sile 6
d
= N
sd
/(A
C
f
cd
) kao i klase duktilnosti konstrukcije, za tri sheme armiranja
preseka.
0
,
3
4
9
0,255
A

Dijagram 1.3 - Dijagram interakcije simetrino armiranog
pravougaonog preseka, a/d=0,1, s
v
=400MPa
0.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
1.2
1.4
0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8
Normalizovana sila - n
d
Z
a
p
r
e
m
i
n
s
k
i

p
r
o
c
e
n
a
t

a
r
m
i
r
a
n
j
a

-

w
w
d
1
2
3
1
2
3
1
2
3
DCH
DCM
DCL
0,13
0,09
0,05
0,55 0,65 0,75
0,847
0,43
0,516
0,456
1
2
3

Slika 1.15 - Potrebno w
wd
za presek 40/40; C25/30; S400
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-14
Za definitivno reenje detalja armature stuba
usvaja se shema armiranja 2 na slici 1.15, kao i nivo
seizmikog optere#enja srednje klase duktilnosti-
DCM, slika 1.16.
Za 6
d
=1145,6/16001,67= 0,43 .
pot
w
wd
=0,37
Prema EC8, maksimalni razmak uzengija u
kritinoj oblasti stuba klase DCM iznosi
s= min{b
0
/3; 150 mm; 7d
bL
}
= min{400/3; 150; 716}= 112 mm
dok je du%ina kritine oblasti
l
cr
= max{1,5d
c
; l
cl
/6; 450 mm}
= max{1,5400; 2250/6; 450 }= 600 mm
Za shemu armiranja prema sl. 1.16 ve# je sraunata
potrebna vrednost w
wd

w
wd
= 4,155f
u
/s+
pot
w
wd
= 0,37
za UR12 (f
u
= 1,13 cm
2
) . s 12,7 cm
za UR10 (f
u
= 0,79 cm
2
) . s 8,9 cm
Usvojeno: 2UR10/9
1.5.5 Pa zar konstrukcija iz ovog primera nije upravo primer 'fleksibilnog sprata' ili 'mekog
prizemlja', to EC8 'prakti#no zabranjuje', videti 5.3- deo A?
Pa jeste, ali u ovom sluaju i nema drugog reenja da se smanji nivo seizmikog optere-
#enja, osim putem formiranja upravo mehanizma fleksibilnog sprata!

S obzirom da su u pitanju ciklina pomeranja a ne uticaj determinisane statike sile u
jednom smeru, mehanizam smicanja sprata je dozvoljen, ali treba proveriti efekte drugog
reda! (videti 6.14- deo A).
Za sluaj konstrukcije klase duktilno-
sti DCM prema EC8, prethodni primer:
P
tot
= W= 4582,3 kN
V
tot
= Fd= 307,0 kN
8= d
e
= 16 mm
H= 2250 mm
gde je 8 realno spratno pomeranje (vide-
ti i 6.19- deo A)



d
c
=40
b
c
=
4
0
8Rf16
uRf10/9
d
b
L

Slika 1.16 - Shema armiranja - DCM
d(t)
Fleksibilni sprat Fleksibilni sprat
Fleksibilni sprat
Fleksibilni sprat
Fleksibilni sprat
Fleksibilni sprat
a. b. c. A. B.
G G

Slika 1.17 - Plastini mehanizmi sa zglobovima na oba kraja svih stubova jednog sprata. Prema EC8, prva tri
sluaja su dozvoljena, ali ne i sluajevi A i B
d
P
tot
V
tot
H

Slika 1.18 - Efekti II reda prema EC8
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-15
((6.11)- deo A))
9= P
tot
8/( V
tot
H)= 4582,316/(307,02250)= 0,11> 0,10
Prema EC8, kada je vrednost koeficijenta osetljivosti sprata na relativno pomeranje- 9
ve#a od 0,10, potrebno je u proraun uvesti i efekte drugog reda, uve#anjem proraunskog
optere#enja F
d
*
> F
d

F
d
*
= F
d
/(1-9) (0,1< 9 0,2) (1.8)
max9= 0,3
F
d
*
= F
d
/(1-0,11)= 1,12F
d
=1,12307,0=345,0 kN
Ceo postupak dimenzionisanja konstrukcije trebalo bi ponoviti sa uve#anim seizmikim
optere#enjem, prema tome ovaj kriterijum treba proveriti na samom poetku prorauna.

Na slikama 1.19-1.21 prikazani su pri-
meri efekata zemljotresa na konstrukcije sa
fleksibilnim prizemljem/spratom. Fleksibilno
prizemlje je sluaj konstrukcija koje u pri-
zemlju imaju samo stubove, dok je gornji deo
konstrukcije kru#i, zbog prisustva zidova.
Ovakva reenja tipina su za objekte sa vie-
strukom namenom - prizemlja su otvorena
zbog obezbe'enja poslovnog prostora ili ga-
ra%a, dok su gornji delovi stambeni, sa mno-
tvom zidova. Ovakvi sluajevi se mogu rea-
lizovati, ali uz pa%ljiviju analizu, koja preva-
zilazi uputstva data u standardnim propisima.
U suprotnom, mogu da nastanu velika ote#enja prizemlja, zbog 'klizanja' gornjeg dela
objekta po prizemlju kao 'velikom kliznom le%itu', slika 1.19. Nije redak sluaj da pri
pove#anim deformacijama-smicanjima prizemlja, do'e do iscrpljenja nosivosti stubova na
gravitaciona optere#enje, i da gornji deo objekta zdrobi prizemlje, slika 1.20. Ovaj kata-
strofalni efekat mo%e da se javi i na viim spratovima, usled znaajno manje krutosti nekog
sprata u odnosu na susedne spratove-efekat 'fleksibilnog sprata'. Na slici 1.21 prikazan je
sluaj potpunog kolapsa jedne eta%e, zdrobljene te%inom gornjeg dela objekta.






Slika 1.20-Kolaps konstrukcije usled efekta fleksibilnog
prizemlja (Turska 1999)
Slika 1.19-Velika ote#enja konstrukcije usled efekta
fleksibilnog prizemlja (Japan 1995)

Slika 1.21-Kolaps etvrtog sprata usled efekta
fleksibilnog sprata (Japan 1995)
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-16
1.5.6 A ta je sa konceptom programiranog ponaanja prema EC8?
Ovaj koncept (videti 5.4- deo A) u konkretnom primeru nije ni primenjen, jer pravilnik
Yu81 /1/ to ne zahteva. U konkretnom sluaju, koncept programiranog ponaanja prema EC8
obuhvata slede#e (samo za klase duktilnosi konstrukcija DCM i DCH!):
a) definisanje plastinog mehanizma konstrukcije i polo%aja plastinih zglobova;
Ovaj zahtev je implicitno ispunjen, jer u ovom sluaju i nije bilo dileme,
plastini zglobovi su u ukljetenju stubova;
b) dimenzionisanje nosivosti plastinih zglobova na proraunski momente savijanja
dobijene na osnovu seizmikog optere#enja definisanog propisima;
Pa to smo i uradili, presek u ukljetenju je dimenzionisan na savijanje prema
seizmikom optere#enju, iji je intenzitet odre'en prema pravilniku Yu81.
c) usvajanje detalja armature plastinih zglobova, broja i rasporeda ipki podu%ne
armature stuba, uz obezbe'enje potrebne duktilnosti utezanjem uzengijama;
I to je ura'eno, pri emu je u nekim varijantama usvojena armatura ve#a od
raunski potrebne, videti primer na sl. 1.9.
d) proraun realnih momenata savijanja plastinih zglobova pri pomeranjima usled
zemljotresa-proraun kapaciteta nosivosti plastinih zglobova na savijanje na osnovu
stvarno anga%ovane armature preseka;
Tako neto je i ura'eno, ali kasnije, u delu 1.5.1 i drugim povodom. Tom
prilikom konstatovano je slede#e:
Proraunsko ukupno seizmiko optere#enje prema Yu81 iznosi S= 114,6 kN, a
proraunski moment savijanja odnosno transverzalna sila jednog stuba iznose
M
s
= 64,5 kNm odnosno Q
s
= 28,6 kN;
Moment nosivosti preseka b/d= 40/40 (MB 30), armiranog sa 4R19 (*=
0,71%, ,
v
= 400 MPa) pri aksijalnoj sili pritiska od N
u
= N
w
= 1145,6 kN iznosi
M
u
= 217,1 kNm> 0M
s
= 1,364,5= 83,8 kNm, slika 1.8.
e) proraun realnih transverzalnih sila stubova koje #e se indukovati pri dostizanju
kapaciteta nosivosti na savijanje plastinih zglobova. To nije ura'eno.
Ukupno indukovano seizmiko optere#enje pri pome-
ranjima usled zemljotresa iznosi F
CD
= 386,5 kN, a tran-
sverzalna sila jednog stuba Q
u
= 96,6 kN (deo 1.5.1).
Prema EC8, vrednost transverzalne sile stuba, staunatu uz
pretpostavku dostizanja kapaciteta nosivosti plastinih
zglobova na oba kraja stuba, treba pomno%iti faktorom 0
Rd

(=1,35 za DCH odnosno =1,20 za DCM) koji mo%e da se
shvati kao dodatni faktor sigurnosti od loma preseka stuba.
Proraunska vrednost transverzalne sile stuba iznosi (slika
1.22)
Q
CD
= 0
Rd
(M
BU
+M
AU
)/l
CL
(1.9)
gde su M
BU
i M
AU
momenti nosivosti krajeva stuba.
U konkretnom sluaju, uz pretpostavku klase visoke duk-
tilnosti, korigovana proraunska transverzalna sila stuba iznosi
Q
CD
= 0
Rd
Q
u
= 1,3596,6= 130,4 kN. Sa ovom vredno#u
transverzalne sile treba proveriti nosivost preseka stuba.
f) sve elemente konstrukcije, prikljuene na plastine zglobove, treba dimenzionisati na
uticaje koje se u konstrukciji javljaju pri dostizanju kapaciteta nosivosti na savijanje
plastinih zglobova.

l
C
l
M
Au
M
Bu Q
Cd
Q
Cd
N
u
A
B

Slika 1.22 - Raunska
transverzalna sila stuba

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
1-17
U konkretnom sluaju, temelj konstrukcije treba dimenzionisati na moment
nosivosti plastinog zgloba M
u
= 217,7 kNm i odgovaraju#u transverzalnu silu Q
u
=
96,6 kN, slika 1.23.
Treba uoiti bitnu razliku u odnosu na veliinu uticaja na koje bi se temelj dimen-
zionisao prema konceptu Yu81. Prema Yu81, moment u ukljetenju stuba iznosi M
s
=
64,5 kNm, a transverzalna sila Q
s
= 28,6 kN, to su 3,37 puta manji uticaji, za stub
prema slici 1.6.

Na slici 1.24 prikazan je sluaj preturanja objekta zbog poputanja temelja. Ovakav sluaj
mo%e da se pojavi kada je nosivost konstrukcije ve#a od nosivosti temelja, pa nema uslova da
se 'plastini zglobovi' pojave u konstrukciji, ve# se oni sele u temelje kao najslabiju kariku.
Do preturanja dolazi ili zbog velikih deformacija tla, ili usled sloma tla ili usled izvlaenja
zategnutih ipova koji ne mogu da prihvate indukovana aksijalna optere#enja.
1.5.7 Ima li jo neto to nedostaje Yu81 u odnosu na EC8, u konkretnom slu#aju?
Ima. Prema EC8, i u ovom sluaju bi morao da se uzme u obzir uticaj sluajnih
torzionih efekata, jer nema idealno simetrinih konstrukcija. Rezultat bi bio za pribli%no
30% ve#i momenti savijanja stubova.
I to nije sve! Trebalo bi u obzir uzeti i istovremeno dejstvo zemljotresa u dva ortogonalna
pravca, to za posledicu ima koso savijanje stubova (videti 6.12- deo A).
Oba zahteva nisu bitna za razumevanje odgovora betonskih konstrukcija na zemljotres,
pa se ne#e ovom prilikom ni izlagati.

Slika 1.24 - Preturanje objekta usled poputanja temelja

H
N
W
=1145,6 kN
d=16mm
M
u
=217,1 kNm
Q
u
=296,6 kN
M
t
Q
t

Slika 1.23 - Raunski uticaji na temelj
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-1





PRIMER 2

Da bi se ilustrovali problemi i postupak analize sloenijih okvirnih konstrukcija prema
YU81, izabran je primer simetri#ne sedmoetane okvirne konstrukcije, sa nejednakim
rasponima greda.
U uvodnom delu izloeni su osnovni pojmovi u vezi raunskog modeliranja ove
slo#ene prostorne konstrukcije. Rezultat kvalitativne analize o#ekivanog ponaanja
konstrukcijskog sistema pri dejstvu zemljotresa je da se problem moe pojednostaviti, i svesti
na razmatranje i prora#un samo jednog od okvira sa pripadaju%im delom ukupnog optere%enja
objekta.
U okviru primera prikazana je kompletna statika analiza jednog okvira prema YU81,
koja se ne moe izvesti bez primene ra#unara, pa se od studenata i ne o#ekuje da mogu da ree
i ovakve primere na ispitu.
Nakon odre%ivanja veli#ine uticaja u presecima, dimenzionisanje granine nosivosti
preseka greda i stubova se prema YU81 vri kao za bilo koje drugo optere%enje, vode&i
ra#una samo o specifi#nim konstrukcijskim zahtevima u vezi armiranja.
U nastavku primera, u delu "Pitanja i odgovori", ilustrovan je koncept dozvoljenih
pomeranja kao i prora#una efekata drugog reda prema EC8.
Svakako najzna#ajniji deo za razumevanje ponaanja armiranobetonskih konstrukcija
pri zemljotresu obuhva&en je analizama i komentarima koji se odnose na obezbe%enje
formiranja #eljenog plastinog mehanizma konstrukcije, kao i obezbe'enje programiranog
ponaanja konstrukcije prema EC8. Obim analiza prilago%en je nivou ovoga kursa, i treba
samo da ilustruje sutinu kao i da ukae na razlike koncepta YU81 i EC8: da problem
aseizmi#kog projektovanja nije uobi#ajeno odre%ivanje granine nosivosti preseka, ve& da
projektant treba da ima jasan koncept, kao i da obezbedi uslove za formiranje plasti#nog
mehanizma konstrukcije u celini, sposobne da pouzdano izdr#i predvi'ena pomeranja pri
dejstvu zemljotresa.
Analizirani primer je karakteristi#an po tome to raunski efekti zemljotresa nisu
dovoljno izraeni u odnosu na uticaje gravitacionih optere%enja, pa relativno jednostavni
koncept obezbe%enja plasti#nog mehanizma konstrukcije u ovakvim slu#ajevima i nije tako
jednostavno realizovati.
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-2
PRIMER 2
Za AB konstrukciju poslovnog objekta uraditi odgovaraju%e analize i dimenzionisati
jednu karakteristinu gredu i stub.
Gabarit objekta u osnovi je 2020 m. Objekat ima sedam eta#a spratne visine h= 2,80 m.
Svi stubovi su konstantnog kvadratnog preseka 40/40. Dimenzije greda u podu#nom, X-
pravcu su 30/60, a u poprenom, Y- pravcu 30/50. Debljina ploe d
p
= 15 cm.
Objekat se nalazi u IX zoni seizmikog intenziteta. U odnosu na zemljotres, dejstvo vetra
je zanemarljivo.
Konstrukcija je plitko fundirana, tlo III kategorije.
Za te#inu pregradnih zidova, podova i instalacija usvojiti 2,50 kN/m
2
, korisno
optere%enje 2,0 kN/m
2
, a te#ina staklene fasade je 1,0 kN/m
2
fasade. Za ukupnu te#inu krovne
ploe usvojiti te#inu tipske tavanice. Sve proraune i konstruisanja uraditi prema doma%im
pravilnicima /1/ i /2/.
2.1 KONCEPT KONSTRUKCIJE I ANALIZE
Konstrukcija objekta je okvirna (ramovska) u
oba ortogonalna glavna pravca. Konstrukcija je si-
metri#na, tako da se centar krutosti nalazi u teitu
osnove, i ne menja se po visini.
Za poslovne objekte kancelarijskog tipa (p= 2,0
kN/m
2
) analiza se obi#no vri za slu#aj korisnog
optere&enja prisutnog na celoj osnovi sprata. Uz
pretpostavku da je i dodatno stalno optere&enje
(pregradni zidovi...) tako%e uniformno po osnovi,
tada se centar masa svih spratova nalazi u teitu
osnove, i poklapa se sa centrom krutosti. Prema
Yu81 /1/, efekti torzije u osnovi se mogu zanemariti.
Osnova
8,0 4,0 8,0
20,0 m
5
x
4
,
0
=
2
0
,
0

m
30
X
Y
A B C D
1
2
3
4
5
6
3
0
/
5
0
3
0
/
5
0
3
0
/
5
0
3
0
/
5
0
30/60
30/60
30/60
40/40
30/60
30/60
3
0
30/60
P
o
s
1
0
0
7
x
2
,
8
0
=
1
9
,
6

m
6
0
5
0
1
5
Presek
8,0 4,0 8,0
A B C D
20,0 m
7
x
2
,
8
0
=
1
9
,
6

m
I
II
III
IV
V
VI
VII
40 40 6
0
5
0
1
5
30
0,00
+19,60

Slika 2.1 - Dispozicija konstrukcije

'Plastini zglobovi'

Slika 2.2 - 'Idealan' plastini mehanizam
konstrukcije
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-3
Konstrukcija je regularna u osnovi i po visini, pa analiza dejstva zemljotresa moe da se
izvri metodom ekvivalentnog statikog optere%enja. Za dejstvo zemljotresa se pretpo-
stavlja da deluje ili u pravcu podune, X- ose, ili u pravcu popre#ne, Y- ose.
Za konstrukcije tavanica se pretpostavlja da su dovoljno krute u svojoj ravni, tako da se
za dinami#ki model konstrukcije moe usvojiti konzola sa sedam masa koncentrisanih u nivou
tavanica. Zanemaruju&i vertikalna pomeranja i rotacije masa, dinami#ki model ima sedam
stepeni slobode- horizontalnih pomeranja spratova.
Konstrukcijskim merama poeljno je obezbediti da se pri dejstvu zemljotresa plasti#ni
mehanizam konstrukcije oformi pojavom plasti#nih zglobova samo u gredama i ukljetenju
stubova, slika 2.2. U svakom slu#aju, pojava fleksibilnog sprata nije dozvoljena.
2.2 PRORAUNSKI MODEL KONSTRUKCIJE
Prostornu AB konstrukciju formiraju plo#e, grede, stubovi i temelji. Prora#unski model
konstrukcije zavisi od geometrijskih karakteristika konstrukcije (dispozicije i krutosti
elemenata konstrukcije), karaktera i rasporeda optere&enja kao i od cilja analize.
Za sloene konstrukcije #esto se formira-
ju dva nezavisna prora#unska modela:
- komletniji i ta#niji statiki model, za analizu
uticaja gravitacionih optere&enja, uticaja
vetra...
- pojednostavljeni dinamiki model, za prora-
#un seizmi#kog optere&enja, #iji se efekti po-
tom analiziraju na ta#nijem stati#kom mode-
lu, uz kombinovanje sa uticajima usled drugih
optere&enja.
Kao jednostavni, a za prora#une uticaja
zemljotresa dovoljno ta#ni dinami#ki modeli
naj#e&e se koriste tzv. kvazi-trodimenzio-
nalni modeli. U konkretnom slu#aju okvirne
konstrukcije, prostorna krutost i stabilnost na
horizonstalna dejstva obezbe%ena je sa 6
okvira (u osama 1-6) u podunom, X- pravcu,
i 4 okvira (u osama A-C) u popre#nom, Y-
pravcu.
Ako se pretpostavi da svaki okvir prima
horizontalne uticaje samo u svojoj ravni
(dvodimenzionalna konstrukcija), kvazi-
trodimenzionalan model konstrukcije sastoji
se od ravanskih okvira sloenih u osnovi i povezanih u nivou svakog sprata krutom tava-
nicom, slika 2.4.
Ako se pri analizi horizontalnih dejstava mogu zanemariti efekti torzije u osnovi (kao u
ovom primeru), model se moe jo pojednostaviti, slika 2.5.
U ovom primeru bi&e prikazana samo analiza dejstva zemljotresa u podunom, X- pravcu,
slika 2.5.a.
S obzirom da svi poduni okviri (R1-R6, slika 2.5.a.) zbog efekta krute tavanice imaju
ista horizontalna pomeranja u nivou jedne tavanice, model sa slike 2.5.a. moe da se
interpretira kao povezani niz okvira u ravni, slika 2.6. Pri istim pomeranjima (, nivo
seizmi#kog optere&enja S
i
okvira i, proporcionalan je krutosti na pomeranje k
i
okvira i.



G,P
V,S
G,P G,P
a.
b.
c. d.

Slika 2.3 - Proraunski modeli: a) kompletan
trodimenzionalan model konstrukcije, metoda konanih
elemenata (program TOWER- Radimpex Beograd
/6/.); b) podkonstrukcija okvira u osi 4 za analizu uti-
caja gravitacionih i seizmikih dejstava; c) spratni
model sa modeliranjem i krutosti stubova;d.) lokalni
model- za proraun grede okvira;
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-4
Osnova
X
Y
A B C D
1
2
3
4
5
6
K
r
u
t
a
t
a
v
a
n
i
c
a
Ram 1
Ram 2
Ram 3
Ram 4
Ram 5
Ram 6
R
a
m

A
R
a
m

B
R
a
m

C
R
a
m

D
A B C D
3 4 6 1 2 5
X - Okviri
(ramovi)
Ram1-Ram6
Y - Okviri
(ramovi)
RamA-RamD
a.
b.
c.
M
S

Slika 2.4 - Kvazi-trodimenzionalni dinamiki model konstrukcije

X
Y
1
2
3
4
5
6
K
r
u
t
a
t
a
v
a
n
i
c
a
Ram 1
Ram 2
Ram 3
Ram 4
Ram 5
Ram 6
a.
X
Y
A B C D
K
r
u
t
a
t
a
v
a
n
i
c
a
R
a
m

A
R
a
m

B
R
a
m

C
R
a
m

D
X-zemljotres Y
-
z
e
m
l
j
o
t
r
e
s
d
x
d
y
b.

Slika 2.5 - Proraunski modeli simetrine konstrukcije sa zanemarljivim efektima torzije (centar mase i centar
krutosti se poklapaju). Dejstvo zemljotresa izaziva samo pomeranje u jednom pravcu- translaciju (
x
, odnosno (
y


Ram1 Ram2 Ram3 Ram4 Ram5 Ram6
Kruti tapovi-efekat
krute tavanice
S
S2 S3 S1 S4 S5 S6
d
VII
d
IV

Slika 2.6 - Niz okvira u ravni za analizu uticaja zemljotresa u X-pravcu
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-5
U konkretnom primeru, krutost unutranjih okvira R2-R5 principijelno se razlikuje od
krutosti fasadnih okvira R1 i R6: zbog razli#ite krutosti greda (nije ista aktivna irina plo#e
) i T - preseka), kao i realne krutosti stubova (presek jeste isti 40/40, ali aksijalno optere&enje
i koli#ina armature nisu isti).
Principijelno, prora#unska krutost greda i stubova za analizu dejstava gravitacionih
optere&enja odnosno zemljotresa se razlikuje. Pri zemljotresu se doputaju ve&e rotacije,
krivine i prsline preseka, pa je i krutost elemenata nia.
U ovom primeru, za krutost svih greda usvojena je krutost samo pravougaonog rebra
30/60, dok je za krutost svih stubova usvojena krutost bruto betonskog preseka 40/40.
Pri modeliranju krutosti elemenata, treba imati u vidu dva slede&a efekta:
- ve&a krutost za posledicu ima vii nivo seizmi#kog optere&enja (ali dimenzije
preseka i koli#ina armature mogu da pre%u prihvatljivu meru), i nia raunska
pomeranja pri zemljotresu. Nerealno usvojena visoka prora#unska krutost moe za
posledicu da ima zabludu o zadovoljenju kriterijuma dozvoljenih pomeranja, i
nedozvoljena ote&enja pregradnih zidova i fasada pri zemljotresu;
- nerealno procenjen odnos krutosti pojedinih elemenata i delova konstrukcije, za
posledicu ima nerealnu preraspodelu ra#unskih uticaja, a kod prostornih modela i
nerealne torzione efekte, jer se menja poloaj centra krutosti.
S obzirom da je isvojeno da svi okviri imaju istu krutost, za definitivni dinami#ki model
konstrukcije moe da se usvoji jedan okvir ( u osi 4, na primer) sa pripadaju&om masom u
iznosu od 1/6 ukupne mase objekta. Na istom modelu izvri&e se i analiza gravitacionih
uticaja.
2.3. ANALIZA GRAVITACIONIH OPTERE#ENJA
Stalno optere&enje tavanice
Sopstvena teina plo#e (d
p
= 25cm) 0,1525 = 3,75 kN/m
2

Dodatno stalno opt. (pregrade, podovi...) = 2,5 kN/m
2

g= 6,25 kN/m
2

Korisno optere&enje tavanice p= 2,50 kN/m
2

Optere&enje tipske grede okvira R4 u X-pravcu odre%eno je prema pripadaju%im
povrinama, slika 2.7.a-osnova, i slika 2.7.b-presek.
Pripadaju&e povrine
F
1
= 0,5(8,0+4.85)2= 12,85 m
2

F
2
= 0,54,02,0= 4,0 m
2

F
3
= 0,54,01,15= 2,3 m
2

+(= 2,0 / tg60
0
)
Raspon A-B (C-D)
- stalno sa plo#e
6,252F
1
/8,0= 6,25212,85/8,0= 20,1 kN/m
Sopstvena teina grede
, 0,300,6025 = 4,5 kN/m
g
1
= 24,6 kN/m
- korisno sa plo#e
2,02F
1
/8,0= 2,0212,85/8,0=
p
1
= 6,4 kN/m

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-6
Raspon B-C
- stalno sa plo#e
6,252F
2
/4,0= 6,2524,0/4,0
=12,5 kN/m
- sopstvena teina grede
= 4,5 kN/m
g
2
= 17,0 kN/m
- korisno sa plo#e
2,02F
2
/4,0=2,024,0/4,0
p
2
= 4,0 kN/m

Koncentrisane reakcije greda ok-
vira iz popre#nog, Y- pravca:
Osa A
- stalno sa plo#e
6,25F
3
= 6,252,30=14,4 kN
- sopstvena teina grede iz Y- pravca
, 0,300,50254,0 = 15,0 kN
- teina stuba
0,40
2
2,825,0 = 11,2 kN
- pripadaju&a teina fasade
1,04,02,8 = 11,2 kN
G
A
= 51,8 kN (= G
D
)
- korisno sa plo#e
2,0F
3
= 2,02,30
P
A
= 4,6 kN (= P
D
)
Osa B
- stalno sa plo#e
6,252F
2
=6,2524,0=50,0 kN
- sopstvena teina grede iz Y- pravca
+ stub = 26,2 kN
G
A
= 76,2 kN (= G
C
)
- korisno sa plo#e
2,02F
2
= 2,024,0 P
B
= 16,0 kN (= P
C
)
Ukupna teina tipskog sprata
Plo#a 0,15252020 = 1500 kN
Grede u X- pravcu
60,30(0,60-0,15)2520 = 405 kN
Grede u Y- pravcu
40,30(0,50-0,15)2520 = 210 kN
Dodatno stalno (zidovi, podovi..)
2,52020 = 1000 kN
Teina stubova
640,4
2
252,8 = 268,8 kN
Fasada
4202,81,0 = 224 kN
G= 3607,8 kN
prose#no g = 3607,8/(2020)= 9,0 kN/m
2


8,0 4,0 8,0
20,0 m
5
x
4
,
0
=
2
0
,
0

m
X
Y
A B C D
1
2
3
4
5
6
2,0 2,0
4,85 1,15
2
,
0
2
,
0
60
0
45
0
F
1
F
1
F
2
F
2
F
2
F
2
F
2
F
2
F
2 F
2
F
3
F
3
a.
Presek
8,0 4,0 8,0
A B C D
20,0 m
I
II
0,00
(G,P)
A
(G,P)
B
(G,P)
C
(G,P)
D
g
1
,p
1 g
1
,p
2
g
1
,p
1
b.

Slika 2.7 - Analiza optere%enja tipske grede u osi 4
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-7
Korisno
2,02020 P= 800 kN
Za analizu dejstva zemljotresa usvojeno
G+P/2= 3607,8+800/2= 4007,8 kN/spratu
Ukupna teina objekta za analizu dejstva zemljotresa
W,74007,8= 28055 kN
2.4. ANALIZA SEIZMIKOG OPTERE#ENJA (okvir R4)
Pripadaju&a teina jednog okvira
W
i
= (G+P/2)/6= 4007,8/6= 668,0 kN/spratu
Prora#un osnovnog perioda oscilovanja okvira R4
2
w
T d
d
w
- pomeranje vrha [m] usled gravi-
tacionih optere&enja usmerenih u horizon-
talnom pravcu (videti 5.2- deo A)
Usvojeno MB 40; E
b
= 3,410
7
kN/m
2

Prora#un pomeranja d
w
vrha kon-
strukcije izvren je programom SAN /7/
d
w
= 0,275 m
2 0, 275 T = 1,05 s
Ukupno seizmi#ko optere&enje okvi-
ra R4

:
S= KW
W= 7W
i
= 7668,0= 4676 kN - ukupna teina (sedam spratova)
K= k
0
k
s
k
p
k
d
- ukupni seizmi#ki koeficijent
k
0
= 1,0 - koeficijent kategorije objekta (II kategorija)
k
s
= 0,10 - koeficijent seizmi#kog intenziteta (IX zona)
k
p
= 1,0 - koeficijen duktiliteta (savremena AB konstrukcija)
k
d
= 0.9/T -koeficijent dinami#nosti (III kategorija tla)

k
d
= 0,9/1,05= 0,86< 1,0
K= 1,00,101,00,86= 0,086 (>
min
K= 0,02)
S= 0,0864676= 402,1 kN
S obzirom da objekat ima vie od pet etaa, prema Yu81 /1/ 85% ukupnog optere&enja S
raspore%uje se po tavanicama prema relaciji
7
1
i i
i
j j
j
W Z
S S
W Z
=

(videti 5.2- deo A)


dok se 15% S postavlja na nivo poslednje tavanice.
0,85S= 0,85402,1= 341,7 kN
0,15S= 0,15402,1= 60,4 kN
Prora#un optere&enja dat je u Tabeli 2.1, dok je raspodela seizmi#kog optere&enja po
visini objekta prikazana na slici 2.9.

A B C D
W
i
=668 kN
m
i
7
x
2
,
8
=
1
9
,
6

m
d
W
b.
W
i
Z
i
m
i
d
W
a.

Slika 2.8 - Proraun osnovnog perioda oscilovanja T
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-8















2.5 STATIKI PRORAUN OKVIRA R4
Stati#ki prora#un za uticaje gravitacionih optere&enja (prema shemi na slici 2.7), odnosno
uticaja zemljotresa (prema shemi na slici 2.9) ura%ena je programom SAN /7/.
Na slikama 2.10-2.12 prikazani su karakteristi#ni rezultati stati#kog prora#una. Normalne
sile stubova su ukupne sile, obuhvataju uticaje gravitacionog optere&enja iz oba pravca, videti
sliku 2.7.


Z
i
A B C D
85,4
m
i
7
x
2
,
8
=
1
9
,
6

m
b.
60,4
73,2
61,0
48,8
36,6
24,4
12,2
1
2
3
4
5
6
7

Slika 2.9 - Raspodela ukupnog seizmikog optere%enja






M-stalno (g)
N-stalno (g)
M-korisno (p)
N-korisno (p)
a.
b.
d.
e.


Slika 2.10 - Uticaji usled gravitacionih optere%enja
Tabela 2.1
Nivo Z
i
W
i
W
i
Z
i
m kN kNm
7 19.6 668 13092.8 85.4
6 16.8 668 11222.4 73.2
5 14.0 668 9352.0 61.0
4 11.2 668 7481.6 48.8
3 8.4 668 5611.2 36.6
2 5.6 668 3740.8 24.4
1 2.8 668 1870.4 12.2
52371.2 (S=341.6 kN)

j j
i i
Z W
Z W
S 85 , 0
=
j j
Z W
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-9





a.
b.

c.

M-seizmika x (S
x
)
Q-seizmika x (S
x
)
N-seizmika x (S
x
)
d. d
x
-seizmika x (S
x
)

Slika 2.11 - Uticaji usled zemljotresa




N-stalno (g)
Q-stalno (g)
N-korisno (p)
Q-korisno (p)
b.
c.
e.
f.

Slika 2.10 nastavak - Uticaji usled gravitacionih optere%enja
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-10
2.6. KONTROLA 'POMERANJA' PRI ZEMLJOTRESU
Konstrukcija objekta mora da poseduje dovoljnu krutost kako bi se ograni#ila pomeranja
pri zemljotresu.
Prema Yu81, pomeranje vrha konstrukcije usled projektnog optere&enja S treba da je
manje od H/600 (H-visina objekta), videti 7.3- deo A i sliku 7.5.
Prema sl. 2.11.d, pomeranje vrha konstrukcije iznosi
(= (d
x
)= 31,3 mm < H/600= 1960/600= 32,7 mm (zadovoljeno)
2.7 KONTROLA AKSIJALNOG OPTERE#ENJA STUBOVA
Prema #lanu 61 pravilnika Yu81 /1/, zbog obezbe%enja zahtevane duktilnosti preseka,
ograni#ava se iznos aksijalnog naprezanja stubova usled gravitacionog optere&enja
-
0
/.
B
0,35 gde je -
0
= N/F; .
B
= 0,7 .
k
Prema sl. 2.10.b:
max
N
g
= 1464 kN (stub u osi B, prizemlje)
Prema sl. 2.10.e:
max
N
p
= 347 kN (stub u osi B, prizemlje)
N= N
g
+ N
p
= 1464+347=1811 kN
MB 40/ .
B
= 0,7040= 28 MPa
-
0
=1811/40
2
= 1,13 kN/cm
2
= 11,3 MPa
-
0
/.
B
= 11,3/28= 0,40> 0,35
U svim ostalim presecima ovaj kriterijum je zadovoljen. Problem nedovoljne duktil-
nosti centralnih stubova u prizemlju moe da se rei ili pove&anjem marke betona ( MB45
odgovara), ili, to je bolje, pove&anjem preseka stuba (odgovara b/d= 45/45, -
0
/.
B
= 0,32<
0,35)
Za prizemlje u osama B,C usvojeno: b/d= 45/45 MB40

b.


a.
c.
Slika 2.12 - Momenti savijanja usled
kombinacije dejstava:
a.) stalno x 1,6 + korisno x 1,8
b.) stalno x 1,3 + 1/2 korisno x 1,3 + seizmika x 1,3
c.) stalno x 1,3 + 1/2 korisno x 1,3 - seizmika x 1,3
g+p
g+p/2
+S
x
-S
x
g+p/2

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-11
2.8 DIMENZIONISANJE GREDE OKVIRA NA SAVIJANJE
Za ilustraciju je izabrana greda druge tavanice, na nivou z= 5,6m. Dijagrami uticaja usled
kombinacija dejstava prikazani su na slikama 2.13 i 2.14.


Prema Yu81, preseci grede se dimenzioniu uobi#ajenim postupcima, za merodavnu
kombinaciju optere&enja. S obzirom da je lom preseka greda obi#no sa dilatacijama #elika ve-
g+p/2
+S
x
g+p
a.
b.

g+p/2
-S
x
d.
A
B
C D
Anvelopa momenata M
u
c.

Slika 2.13 - Okvir R4 u osi 4, greda druge tavanice na koti +5,60, momenti usled kombinacija dejstava:
a.) Stalno x 1,6 + korisno x 1,8
b.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 + zemljotres x 1,3
c.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 - zemljotres x 1,3
d.) Anvelopa graninih momenata savijanja za kombinacije a-b-c.

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-12
&im od 3, kao i da su obi#no normalne sile greda male, anvelopa momenata savijanja za
nepovoljan uticaj stalnog opter&enja (0
g
= 1,6; 0
p
= 1,8), odnosno alternativnog dejstva zemljo-
tresa (0= 1,3 za sva optere&enja) je indikator potreba za podunom armaturom (ili linija
zateu&ih sila)
Na slici 2.15 prikazan je dijagram potrebne podune armature grede, odre%en modulom
za automatsko dimenzionisanje programa SAN /7/, prema Yu81 i BAB- u. Osim kratke donje
g+p
a.
g+p/2
+S
x
b.


g+p/2
c.
Anvelopa transverzalnih sila Q
u
A B
C
D
d.
-S
x

Slika 2.14 - Okvir R4 u osi 4, greda druge tavanice na koti +5,60,transverzalne sile usled kombinacija
dejstava:
a.) Stalno x 1,6 + korisno x 1,8
b.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 + zemljotres x 1,3
c.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 - zemljotres x 1,3
d.) Anvelopa graninih transverzalnih sila za kombinacije a-b-c.

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-13
zone u rasponu A-B, merodavni su uticaji kombinacije optere&enja sa zemljotresom (crtkaste
linije).
Usvojena armatura (debela puna linija) 8R19 nad osloncima-stubovima u osama A i B,
odnosno 4R19 (2R19) u polju formalno zadovoljava zahteve Yu81 i BAB-a:
- minimalni procenat armiranja greda je 0,2%;
- za maksimalni procenat armiranja usvojeno je 1,6% (BAB i Yu81 ne definiu ovu
vrednost);
- pritisnuta armatura u zoni oslonca grede mora biti najmanje jednaka 50% zategnute
armature u istom preseku(1 2 0,51), radi obezbe%enja zahtevane duktilnosti preseka
greda u zoni potencijalnih plasti#nih zglobova - uz stubove.
Usvojena armatura grede prema sl. 2.15 odre%ena je uobi#ajenim postupkom - na osnovu
obezbe%enja nosivosti preseka za prora#unske kombinacije optere&enja i naprezanja. Anve-
lopa potrebne armature moe da se pokrije na razli#ite na#ine ali, da li pri tome treba voditi
ra#una i o obezbe%enju uslova za formiranje optimalnih plasti#nih zglobova odnosno plasti#-
nog mehanizma konstrukcije? Treba, naravno, ali koncept i zahtevi pravilnika Yu81 /1/ su ne-
potpuni, tako da se u praksi o tome jednostavno uglavnom ne razmilja. Na#elni zahtevi
#lanova 56-58 Yu81, da se plasti#ni zglobovi moraju projektovati (zna#i svesno predvideti)
na krajevima greda u praksi se ne proveravaju. Iako deluje korektno, ni koncept armiranja
grede na sl. 2.15 (donja armatura) nije usaglaen sa navedenim na#elnim stavovima.
2.9 OSIGURANJE GREDE OD TRANSVERZALNIH SILA
Na sl. 2.14 prikazana je anvelopa grani#nih vrednosti transverzalnih sila grede.
-15
-10
-5
0
5
10
15
20
25
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
A
r
m
a
t
u
r
a

F
a

(
c
m
2
)
A
B
K
o
m
b
:
b
,c
K
o
m
b
:

a
K
o
m
b
:

b
,
c
K
o
m
b
:

a K
o
m
b
:

a
K
o
m
b
:

b
,
c
K
o
m
b
:

b
,
c
g+p
g+p/2+S
x
A B C D
+5,60
8Rf19
(22,64 cm
2
; 1,26 %)
8Rf19
(22,64 cm
2
; 1,26 %)
4Rf19
(11,32 cm
2
; 0,63 %;
50% F
a
nad osloncima)
2Rf19
(0,31 %)
4Rf19
(0,63 %)
4Rf19
(0,63 %)
L (m)

Slika 2.15 - Anvelopa raunski potrebne, i usvojene podu#ne armature preseka grede na koti +5,60
okvira R4 u osi 4 (b/d = 30/60)

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-14

max
Q
u
= 204,6 kN - oslonac u osama B,C
b/d= 30/60; a , 4,5 cm / h , 60-4,5= 55,5 cm
MB 40; 3
r
= 1,3 MPa
3
n
=Q
u
/(bz)= 204,6/(300,955,5)= 0,137kN/cm
2
= 1,37 MPa 3
r
= 1,3 MPa
Usvaja se minimalni procenat armiranja uzengijama. Prema BAB-u, #lan 94, minimalni
procenat armiranja uzengijama iznosi

min
100 0, 2%
u
u
mf
bs
m =
Za dvose#ne uzengije (m=2) R8 (f
u
= 0,5 cm
2
), na razmaku s =15 cm
1
u
=20,5100/(3015)= 0,22%> 0,2%
Komentar: Uobi#ajeno je u praksi da se osiguranje od transverzalnih sila i u slu#aju kada
je zemljotres merodavna kombinacija optere&enja vri u svemu prema BAB-u. To zna#i da se
u slu#ajevima kada je
3
r
<3
n
<33
r

deo sile smicanja poverava betonu, a deo armaturi. Prema #lanu 60 Yu81, maksimalni raz-
mak uzengija greda iznosi
max
s = 20 cm, dok se u zoni oslonaca, na duini 0,2l razmak dvo-
struko smanjuje. Na slici 2.16 prikazano je reenje armiranja uzengijama koje zadovoljava sve
navedene zahteve. Na duini 0,2l uzengije su preklopljene po kra&oj strani preseka, prema
#lanu 60 Yu81, mada je pitanje da li je to neophodno, s obzirom da se uzengije sidre u zoni
plo#e, pa je mala verovatno&a da se mogu 'otvoriti', kao u slu#aju stubova.
Kako protuma#iti #lan 63 Yu81: Ako su u pitanju objekti visokogradnje kod kojih se
analiza sistema konstrukcije vri dinamikim postupkom, granina poprena sila u plastinim
zglobovima pokriva se iskljuivo poprenom armaturom (zanemaruje se udeo nosivosti
betona i u oblasti 3
r
<3
n
<33
r
)? U ovom primeru nije izvrena analiza dinami#kim postup-
kom (ta god da je to), pa deluje kao da je ovaj zahtev formalno zadovoljen. Ali otkuda ideja
da se zanemari nosivost betona, jer zemljotres izaziva ta izaziva, bez obzira na vrstu
ra#unske analize?
Danas preovladava stav, da u slu#aju konstrukcija visoke zahtevane duktilnosti (DCH-M
prema EC8), nosivost botona u prijemu transverzalnih sila treba zanemariti u kriti#nim
Detalj
B
0,2 x4,0 = 0,80 0,2 x8,0 = 1,60
8,0 4,0
40
6
0
2,5
16x10=160
uRf8/10
uRf8/15
2,5
8x10=80
uRf8/10 uRf8/15
'Uzengija
preklopljena po
kra#oj strani'

Slika 2.16 - Shema armiranja grede uzengijama

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-15
oblastima greda. Nivo seizmi#kog optere&enja prema Yu81 podrazumeva visoku ostvarenu
duktilnost, tako da bi bilo bolje kompletnu transverzalnu silu poveriti armaturi:
mf
u
s
v
z/s Q
u

Usvojena armatura UR8/10 na duini 0,2l u konkretnom slu#aju skoro da zadovoljava i
ovaj uslov, slu#ajno
20,5400,955,5/10=199,8 kN Q
u
=204,6 kN (3% razlika)
2.10 DIMENZIONISANJE STUBA NA SAVIJANJE
Dimenzionisanje preseka stubova okvira vri se u svemu prema BAB-u, videti i Primer 1.
Za ilustraciju primene dijagrama interakcije /3/ i programa tipa Microsoft-Excel, izabran je
donji presek stuba druge etae u osi B.
Vrednosti uticaja M,N u tabeli o#itane su sa dijagrama, sl. 2.10 i sl. 2.11.
Za shemu armiranja preseka stuba usvojen je presek ravnomerno armiran po obimu, zbog
mogu&eg dejstva zemljotresa iz oba ortogonalna pravca.
Za dimenzionisanje preseka stuba usvojeno je 8 kombinacija uticaja, uzimaju&i u obzir
povoljno/nepovoljno dejstvo stalnog optere&enja.
(esto je jednostavnije (pogotovu u slu#ajevima kosog savijanja) da se, zbog velikog broja
kombinacija uticaja, primena dijagrama interakcija automatizuje.

































Slika 2.17 - Formular za dimenzionisanje preseka stuba programom tipa Excel

Stub S4B
irina preseka b(cm)= 40 f
B
(MPa) = 25.5
Visina preseka d(cm)= 40 s
02
(MPa) = 400
Slu#aj Osnovno opt. M N
kNm kN
g Stalno 41 1254
p Povremeno 11 297
ZX Zemljotres u X-pravcu 184 -203
Kombinacija n m
1 1,6g + 1,8p 85.4 2541.0 0.623 0.052
2 (1,9g + 2,1p) 101.0 3006.3 0.737 0.062
3 1,0g + 1,8p 60.8 1788.6 0.438 0.037
4 (1,2g + 2,1p) 72.3 2128.5 0.522 0.044
5 1,3g+1,3p/2+1,3ZX 299.7 1559.4 0.382 0.184
6 1,3g+1,3p/2-1,3ZX -178.8 2087.2 0.512 0.110
7 1,0g+1,3p/2+1,3ZX 287.4 1183.2 0.290 0.176
8 1,0g+1,3p/2-1,3ZX -191.1 1711.0 0.419 0.117
Dijagram interakcije - pravo savijanje (Broj 139 /3/ )
n -0.2 0.12 0.4 0.6 1.2
m (m=0,20) 0 0.13 0.175 0.165 0
n -0.3 0.12 0.4 0.6 1.3
m (m=0,30) 0 0.16 0.205 0.192 0
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-16
Odgovaraju&i dijagram interakcije, u ovom slu#aju broj 139 /3/ aproksimira se sa par ta-
#aka, slika 2.17, za par procenata armiranja ( 0, 2 m = i 0,3, sl.2.17). Prora#un kombinacija, za
data tri slu#aja osnovnih optere&enja, kao i ucrtavanje odgovaraju&ih vrednosti (n,m) preputa
se programu Excel.
Prema sl. 2.17, kriti#na je kombinacija 7-
povoljno dejstvo stalnog optere&enja pri zem-
ljotresu u desnu stranu, +X. Potreban meha-
ni#ki procenat armiranja ocenjen je u iznosu
0, 26 m = /
pot
1= m .
B
/-
v
=
0,2625,5/400= 1,66% (MB 40)
b/d= 40/40
pot
F
a
= 1,664040/100= 26,52 cm
2

Usvojeno: 4R19+8R16
stv
F
a
= 27,4 cm
2
, slika 2.18.
Imaju&i u vidu iskustva sa utezanjem pre-
seka u Primeru 1, slika 1.14, kao i visok nivo
aksijalnog optere&enja na ovoj etai, pretpo-
stavljene su uzengije 3UR8/15(7,5)
2.11 DIMENZIONISANJE STUBOVA NA TRANSVERZALNE SILE
Merodavna je transverzalna sila u kombinaciji sa zemljotresom
Slika 2.10 i 2.11 *
Q
u
= 1,3Q
g
+1,3Q
p
+1,3Q
s

= 1,328+1,37/2+1,3130= 214,5 kN
b/d= 40/40 a= 4,5 cm h=40-4,5= 35,5 cm
3
n
= Q
u
/(0,9bz)= 214,5/(0,935,540)= 0,17 kN/cm
2
= 1,7 MPa > 3
r
= 1,3 MPa
< 33
r
= 3,9 MPa
0.00
0.05
0.10
0.15
0.20
0.25
-0.5 0 0.5 1 1.5
n=N
u
/bdf
B
m
=
M
u
/
b
d
2
f
B

Slika 2.17 nastavak - Formular za dimenzionisanje preseka stuba
programom tipa Excel

40
4
0
8Rf16
Rf19
Rf19 Rf19
Rf19
uRf8/15(7,5)

Slika 2.18 - Usvojena armatura stuba
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-17
U stubovima viih etaa ne predvi%a se pojava plasti#nih zglobova. U ovom slu#aju ima
smisla da se deo grani#ne transverzalne sile poveri betonu, u svemu prema BAB- u, za slu#aj
3
r
< 3
n
<33
r
. U konkretnom slu#aju, nosivost pretpostavljenih uzengija 3UR8/7,5 iznosi
mf
u
s
v
z/s =40,50400,935,5/7,5=340,8 kN > Q
u
=214 kN
Nosivost uzengija je ve&a od grani#ne transverzalne sile, i bez sadejstva betona, ali treba
imati u vidu da je koli#ina uzengija kod stubova prvenstveno posledica zahteva za utezanjem
preseka betona.
2.12 SHEMA ARMIRANJA
Prema #lanu 62 Yu81, progu&ene uzengije stubova (s= 7,5 cm) postavljaju se na duini
od 1,0 m od #vora, u ovom slu#aju prakti#no celom visinom. Prema #lanu 64 Yu81, uzengije
stuba produavaju se kroz #vorove, slika 2.19.

30
6
0
Presek A
4
5
1
2
1
5
uRf8/10 Detalj
4Rf19 1
4Rf19 3 2Rf19
2
2Rf19
4
5
2Rf19
4
5
uRf8/10
uRf8/15 uRf8/10
160 160
uRf8/10
uRf8/15
80
+5,60
+8,40
u
R
f
8
/
7
,
5
A
B
Nastavak 50%
arm.stuba
Nastavak 50%
arm.stuba
l
s
40
4
0
Rf19
Rf19
Rf19
Rf19
uRf8/7,5
Presek B
8Rf16
Nastavak
armature
2
2
0

Slika 2.19 - Shema armiranja grede i stuba

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-18
ILUSTRACIJE PONAANJA RAMOVSKIH KONSTRUKCIJA PRI ZEMLJOTRESU










Slika 2.20 - Velika ote%enja ramovske konstrukcije
(Turska 1999.)


Slika 2.21 - Kolaps monta#ne ramovske konstrukcije
(Spitak-Jermenija 1988.)

Slika 2.23 - Praktino neote%ena ramovska
konstrukcija u izgradnji (Turska 1999.)
Slika 2.22 - Velika ote%enja-lom ramovske
konstrukcije (Turska 1999.)
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-19










2.13 PITANJA I ODGOVORI
2.13.1 Da li pomeranja konstrukcije zadovoljavaju kriterijume EC8?
Uz pretpostavku da su pregradni zidovi fleksibilno vezani za glavnu nose&u konstrukciju,
pomeranja prema EC8 treba da zadovolje uslov (videti 6.19 - deo A)
d
r,i
/4 0,006h
i
(2.1)
na svim spratovima konstrukcije.
Na slici 2.26 a-b prikazana su
pomeranja usled prora#unskog opte-
re&enja S, prema propisima (videti sl.
6.29- deo A)- pomeranja d
y
na granici
formiranja plasti#nog mehanizma
konstrukcije.
Uz pretpostavku da su realna po-
meranja pri zemljotresu jednaka po-
meranjima elasti#ne konstrukcije,
tada su stvarna pomeranja priblino
jednaka (videti 6.19 - deo A)
d
m
= qd
y

gde je q - faktor ponaanja (reduk-
cije optere&enja).
Ako je (videti 7.3 - deo A)
A
B

Slika 2.24 - Lom vorova i greda ramovske
konstrukcije (Tajvan 1999.)

Slika 2.25 - Otvaranje uzengija neusidrenih u masu
jezgra stuba (kuke pod 90
0
)
A B C D
d
2
=10
d
3
=16
d
max
=31
Pregradni
zidovi
a.
4
6
6
5
4
4
2
d
r
(mm)
b.
h
3

Slika 2.26 - Pomeranja (mm) usled proraunskog optere%enja
zemljotresom: a.) apsolutna; b.) relativna spratna, pra%ena
deformacijama i ote%enjima pregradnih zidova

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-20
vrednost faktora ponaanja konstrukcije projektovane prema Yu81 #ak q
Yu81
, 10,0, realna
pomeranja pri projektnom zemljotresu su 10 puta ve&a od prora#unskih na slici 2.26. Kolika
je ekvivalentna vrednost faktora ponaanja konstrukcija izgra%enih prema Yu81 propisima,
stvar je ipak detaljnije analize.
Maksimalno realno spratno pomeranje d
r,i
pri projektnom zemljotresu tada iznosi

max
d
r,i
= d
r,3
= q
Yu 81
(d
3
-d
2
)= 10(16-10)= 60 mm
Pri #e&em zemljotresu, sa kra&im povratnim periodom (T
P
,50 godina), i priblino
duplo manjim ubrzanjem tla u odnosu na projektni zemljotres (T
P
, 475 godina), pomeranja
su priblino duplo manja- 4,2.

max
d
r,i
(T
P
=50)=
max
d
r,i
(T
P
=475)/n = 60/2= 30 mm.
Za visinu sprata h
i
= 2,8 m= 2800 mm, EC8 uslov (2.1) nije zadovoljen, jer je
d
r,i
/4= 30 mm> 0,006 h
i
= 0,0062800= 16,8 mm,
pomeranja su priblino dva puta ve&a od dozvoljenih, odnosno krutost konstrukcije je
nedovoljna. Potrebno je ukrutiti konstrukciju, dodavanjem zidova ili pove&anjem dimenzija
stubova i greda. Usvojena dispozicija zadovoljila bi u oblasi VIII stepena intenziteta, sa duplo
manjim ubrzanjem tla u odnosu na IX zonu.
2.13.2 Ako su nosivost i duktilnost konstrukcije u redu, i ako se investitor slo%i sa ve'im ote-
'enjima usled pove'anih pomeranja, da li prema EC8 treba prora)unom obuhvatiti i efekte
drugog reda?
Prema EC8, vrednost koefici-
jenta osetljivosti sprata na rela-
tivna pomeranja 6 iznosi
6= P
tot
d
r
/(V
tot
h) (2.2)
Realno spratno pomeranje
druge etae, pri projektnom zemljo-
tresu (T
P
= 475 godina) iznosi:
d
r
= 60 mm
h= 2800 mm.
Ukupno gravitaciono optere&e-
nje u nivou razmatranog sprata
iznosi (videti 2.4):
P
tot
= 6W
i
= 6668,0
= 4008 kN
Ukupna seizmi#ka smi#u&a sila
za posmatranu tavanicu (videti
sliku 2.9)
V
tot
=
7
2
i
S

= 24,4+36,6+48,8+61,0+73,2+85,4+60,4= 389,8 kN
6= 400860/(389,82800)= 0,22 > 0,20
* 0,30 (apsolutni dozvoljeni maksimun)
Prema EC8, efekti drugog reda moraju da se uzmu u obzir, jer je 6>0,1. Ukoliko je
6<0,2, dozvoljava se priblina ocena ovih efekata (videti 1.5.5). Ako je pak 0,2<6<0,3, valj-
da treba primeniti ta#nije postupke, eto problema.
A B C D
P
t
o
t
V
tot
h
d
r
2

Slika 2.27 - Efekti II reda na nivou druge eta#e

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-21
2.13.3 U komentaru uz shemu armiranja na slici 2.19 stoji da 'usvojeni koncept armiranja nije
usaglaen sa stavovima u vezi formiranja plasti )nih zglobova greda'. S obzirom da EC8 insistira
na konceptu programiranog ponaanja, da li su data i uputstva u vezi na)ina- koncepta armira-
nja greda kako bi se obezbedio kontrolisani polo%aj plasti)nih zglobova greda?
Takvih uputstava nema, od projektanta se o#ekuje da razume problem i da ga reava od
slu#aja do slu#aja. Koncept je u principu jednostavan, ali se u praksi stvari naravno
komplikuju:
a) poeljan plasti#ni mehanizam konstrukcije, sl. 2.2 treba da ima plasti#ne zglobove
na oba kraja greda, i u ukljetenju stubova;
b) pri porastu momenata savijanja greda usled pomeranja pri zemljotresu, plasti#ni
zglob je presek u kome se najpre dostie moment nosivosti preseka, koji zavisi od koli#ine
armature u preseku;
c) grede treba tako armirati da se plasti#ni zglobovi jave u eljenim presecima-
kontrolisano.
Izloeni principi lepo funkcioniu u slu#ajevima kada su uticaji zemljotresa dominan-
tni, naglaeni. Da se stvari u praksi komplikuju, ilustrovano je na sl. 2.28, primer grede iz
ovog zadatka (ponovljeni dijagram momenata sa slike 2.13).
Kra&a greda u polju B-C je primer idealnog slu#aja, ekstremi momenata se javljaju uz
stubove, pa su to preseci u kojima je lako projektovati plasti#ne zglobove.

Dui rasponi, polja A-B odnosno C-D su problem, jer maksimum pozitivnih momenata
(zateu donju stranu) nije uz stub, ve& je pomeren u polje grede. Vode&i ra#una o potrebama
preseka za armaturom, kao i o uslovu 1>0,51, teko da se zglob moe naterati uz stub.
Potrebna je mala ekvilibristika u vo%enju i ukidanju donje armature grede, da bi se zglob
isprojektovao ne preterano daleko od stuba, to bi bilo loe reenje! Toliko, samo za
ilustraciju koncepta i problema prate&ih.
a.
2
3
4
5
6
1
q
AB
7
8
9
10
11
12
g+p/2
+S
x
g+p/2
-S
x

Slika 2.28 - Problem obezbe'enja polo#aja plastinih zglobova greda;1-12 - preseci sa ekstremnim momentima
kao potencijalni plastini zglobovi - kako armirati?

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-22
2.13.4 Osim definisanja i obezbe*enja polo%aja plasti)nih zglobova, da li koncept programiranog
ponaanja podrazumeva jo neto u vezi greda okvira?
U slu#aju greda konstrukcija visoke duktilnosti, (DCH), konstruisanje armature obuhvata
tri nivoa:
a) dimenzionisanje potrebne armature prethodno lociranih plasti#nih zglobova, prema
prora#unskim momentima dobijenim analizom;
b) usvajanje podune armature oblasti plasti#nih zglobova - kriti#nih oblasti prema
EC8;
c) osiguranje od krtog loma (transverzalne sile) ostatka grede za situaciju dostizanja
realnog kapaciteta nosivosti plastinih zglobova pri pomeranjima usled zemljotresa (videti i
6.8.13- deoA).

Primer krae grede u polju B-C.
Shema usvojene armature (videti sliku 2.19) grede data je na sl. 2.29. Zanemaruju&i
normalne sile grede, momenti nosivosti preseka grede u zoni plasti#nih zglobova iznose:

30
6
0
1
5
~
7
,
5
8Rf19
4Rf19
Armatura ploe?
~
4
,
0
MB40
RA400/500
+M
u
Detalj
B C
C
8Rf19
8Rf19
4Rf19 4Rf19
l=4,0m
Plastini
zglob
a.
b.
c.
g,p
B

Slika 2.29 - Presek i armatura grede u polju B-C

C
l=4,0m
g=17,0 kN/m
p/2=2,0kN/m
B
M
uB
=240 kNm M
uC
=470 kNm
V
B V
C
Zemljotres
C
l=4,0m
g=17,0 kN/m
p/2=2,0kN/m
B
M
uB
=470Nm M
uC
=240 kNm
V
B V
C
Zemljotres
V (kN)
128,1
128,1
226,9
226,9
a.
b.
c.






Slika 2.30 - Optere%enje grede B-C pri zemljotresu

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-23
M
-
u
= -470 kNm (zategnuta gornja armatura)
M
+
u
= 240 kNm (zategnuta donja armatura)
Pri pomeranjima i rotacijama preseka u toku zemljotresa, za o#ekivati je da se na
krajevima greda pojave momenti jednaki realnoj nosivosti preseka plasti#nih zglobova -
mogu&a stanja optere&enja grede B-C prikazana su na sl. 2.29. a-b.
U slu#aju a) transverzalne sile- reakcije grede iznose
V
B
= 1,3(17+2,0)4/2-(470+240)/4,0=
= 49,4-177,5= -128,1 kN> 80 kN (sl. 2.14)
V
C
= 49,4+177,5= 226,9 kN> 179 kN (sl. 2.14)
U slu#aju b) transverzalne sile iznose
V
B
= 226,9 kN
V
C
= -128,1 kN
Transverzalne sile koje se mogu javiti pri dostizanju kapaciteta nosivosti plasti#nih
zglobova sa stvarno ugra%enom armaturom znatno su ve&e od prora#unskih vrednosti, slika
2.14. Me%utim, ni to nije sve. Prema slici 6.20- deo A, stvarna granica razvla#enja ugra%ene
armature moe da bude ve&a od propisane nominalne (-
v
= 400 MPa u ovom primeru), a pri
ve&im pomeranjima i dilatacijama zategnute armature, #elik moe da za%e u oblast oja#anja,
slika 4.4 i 4.5- deo A. Zbog toga EC8 zahteva da se sra#unati momenti nosivosti pomnoe
faktorom preoptere%enja 0
Rd
= 1,25 (DCH samo!). Maksimalne-ra#unske vrednosti
transvezalnih sila koje se mogu pojaviti tada iznose
V
B
= 49,4-1,25177,5= -172,5 kN
V
C
= 49,4+1,25177,5= 271,3 kN
E da je to sve! Ako treba proceniti vrednost maksimalnih momenata koji se mogu javiti
na krajevima grede, tada i deo armature plo#e moe da bude deo aktivnog preseka na
savijanje, slika 2.29.c!
Usvojene uzengije UR8/10 prema sl. 2.19 ne mogu da prenesu transverzalnu silu od
271,3 kN! Zaklju#ak, preseci prearmirani na savijanje mogu da ugroze nosivost grede na
trasverzalne sile- viak armature ne mora da bude na strani sigurnosti pri zemljotresu!
Kada pri zemljotresu transverzalna sila zna#ajnije menja znak u preseku, kose X-prsline
mogu da se sliju u jednu vertikalnu, koja prolazi izme%u uzengija, sl. 2.31.b. Tada jedino
pomae kosa ukrtena armatura, u kombinaciji sa uzengijama. Krti lom je neprijatelj broj 1!


l=4,0 m
B C
l=4,0 m
B C
Vertikalna
'zbirna' prslina
Ciklino
savijanje
a. b.
Detalj

Slika 2.31 - Osiguranje od loma transverzalnim silama: a.) uobi ajeno; b.) neuobiajeno

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-24
2.13.5 Prema momentima savijanja pri sei zmi)kom optere'enju definisanom propisima dimen-
zionisana je nosivost plasti)nih zglobova greda. Na osnovu momenata nosivosti plasti)nih zglo-
bova izvreno je potom osiguranje greda od krtog loma transverzalnim silama. ta koncept pro-
gramiranog ponaanja zahteva od stubova?
Nivo seizmi#kog optere&enja S moe da se shvati kao mera pomeranja pri kojem &e
konstrukcija iz stanja mirovanja (d= 0) pre&i u plasti#ni mehanizam (d=d
y
, slika 2.32.b)
poputanjem greda na krajevima. Nakon toga, konstrukcija se pomera bez prirasta
optere&enja, do maksimalnog iznosa d,d
m
, slika 2.32.b.
U stanju plasti#nog mehanizma konstrukcije prema sl. 2.32, naprezanje stubova zavisi od
poznatih momenata nosivosti plasti#nih zglobova greda, poznatog maksimalnog pomeranja
konstrukcije kao i od oblika deformacija stuba - promene pomeranja po visini, na ta znatan
d
y
d
m
S
d
S
S
e
S 2
1
d
y
d
m
3
K
0
K
y
A B
a. b.

Slika 2.32 - Karakteristina stanja pomeranja konstrukcije: K
0
-nominalna-poetna krutost
konstrukcije; K
y
-sekantna krutost; 1 - elastini odgovor konstr.; 2 - aproksimacija neline-
arnog odgovora konstr.; 3-realno-postepeno otvaranj e plastinih zglobova i pad krutosti

Detalj
B C
a.
B
188
287
233
322
b.
40
B
'Plastini
zglob'
8Rf19
4Rf19
Ns=1183 kN
g
Rd
M
gdu
=g
Rd
x271
g
Rd
M
glu
=g
Rd
x470
ax223
ax287
6
0
c.
1

Slika 2.33 - Programirano ponaanje stuba: b.) raunski momenti za merodavnu komb. broj 7; c.)
proraunski momenti pri dostizanju kapaciteta nosivosti plast. zglobov a greda

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-25
uricaj mogu da imaju vii tonovi oscilacija kod vitkih konstrukcija. EC8 ovaj problem reava
naizgled logi#no i jednostavno, sl. 2.33.
Za primer je izabran stub u osi B, dimenzionisan u delu 2.10. Momenti savijanja za slu#aj
merodavne kombinacije broj 7 (1,0g+1,3p/2+1,3z
x
) dati su na slici 2.33.b. Za usvojenu
armaturu 8R19 odnosno 4R19, nosivost plasti#nih zglobova grede je sra#unata u delu
2.13.4, M
glu
= 470 kNm odnosno M
gdu
= 271 kNm, slika 2.33.c. Prema EC8, korigovani uslov
ravnote#e momenata u #voru glasi
7M
S
*
= 0
Rd
7M
gu
( q 7M
S
) (2.3)
Suma korigovanih ra#unskih momenata gornjeg i donjeg preseka stuba u #voru (7M
S
*
)
treba da je najmanje jednaka sumi momenata nosivosti plasti#nih zglobova greda (7M
gu
),
uve&anoj faktorom preoptere&enja- 0
Rd
(= 1,35/1,2 za DCH/DCM). Korigovana vrednost ne
treba da bude ve&a od ra#unske vrednosti dobijene analizom prema propisima (7M
S
)
pomnoene faktorom ponaanja- q (to je prakti#no elasti#an odgovor konstrukcije).
Za konkretan primer #vora u osi B:
7M
gu
= M
gdu
+ M
glu
= 271+470= 741 kNm
7M
S
*
= 0
Rd
7M
gu
= 1,35741= 1000,4 kNm.
Kako ovaj ulazni moment greda raspodeliti na donji i gornji presek stuba u #voru?
Prema EC8 prosto, srazmerno ve& sra#unatim vrednostima (7M
S
) za optere&enje prema
propisima, slika 2.33.b:
8(7M
S
)= 0
Rd
7M
gu

U konkretnom slu#aju, slika 2.33.b
7M
S
= 223+287= 570 kNm
8= 0
Rd
7M
gu
/ 7M
S
= 1000,4/570= 1,76
Prema slici 2.33.c, gornji presek stuba treba dimenzionisati na moment M
u
= 8M
Su
=
1,76287= 505,1 kNm, a donji presek na moment M
u
= 1,76223= 392 kNm!
Usvojena armatura gornjeg preseka prema sl. 2.18 je nedovoljna da stub prihvati moment
M
u
= 505,1 kNm, videti deo 2.10 i dijagram interakcije sl. 2.17.
Stub u osi B dimenzionisan je za bezdimenzionalne vrednosti uticaja n= 0,290 i m=
0,176, sl. 2.17. Pri istoj normalnoj sili i korigovanom momentu savijanja,
m
*
= 8m= 1,760,176= 0,309
potrebna vrednost m
*
je van opsega dijagrama 2.17, ali je moete prona&i na dijagramu 1.3,
Primer 1. Potrebna armatura iznosi:
n= 0,290, m
*
= 0,309 / m , 0,7
pot
1= 0,725,5/400= 0,045= 4,5% <
max
1= 6% Yu81
>
max
1= 4% EC8
Koncept deluje prosto, ali je moda i najslabiji deo EC8. Polemike su u toku, ovoliko
samo za ilustraciju logike koncepta programiranog ponaanja.
Analogno obezbe%enju greda visoke duktilnosti (DCH) od transverzalnih sila, videti
2.13.4, isti postupak treba ponoviti i kod stubova! Iako se pojava plasti#nih zglobova na
krajevima stubova (osim na vezi sa temeljom) konceptualno ne dozvoljava, EC8 zahteva da se
stub proveri na transverzalne sile pri dostizanju kapaciteta krajeva stuba na savijanje! Ima tu
raznih problema, o#igledno.
Nakon to su grede i stubovi konstruisani, vreme je da se provere i #vorovi, veza greda i
stuba, da nebi nastupio lom vora - videti slike 2.22 i 2.24. I tu je kona#no kraj, projekat jedne
grede i stuba je gotov.
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-26
2.13.6 Sve smo pobrkali! Mo%e li mali rezime koncepta Yu81 i EC8, kada su u pitanju okvirne
konstrukcije visoke duktilnosti?
Osim razlike u nivou projektnog seizmi#kog optetere&enja (to nije toliko bitno), zna#aj-
nija je razlika u konceptu obezbe%enja pouzdanog ponaanja konstrukcije pri zemljotresu, kao
i u zahtevima za konstruisanje detalja. Dodajmo tome i razli#ita doputena pomeranja pri
zemljotresu, od #ega zavisi minimalna dozvoljena krutost konstrukcije, o #emu bi trebalo
voditi ra#una ve& pri usvajanju dispozicije objekta.

Ulazni podaci
Seizmiko optere#enje
'Statiki proraun'
YU81 EC8
Dimenzionisanje svih preseka
svih elemenata prema
raunskim uticajima
Dimenzionisanje plastinih
zglobova greda prema
raunskim momentima
Kapacitet nosivosti realnih
plastinih zglobova
Korekcija proraunskih
transverzalnih sila greda
Dimenzionisanje greda
prema verovatnim
transverzalnim silama
Korekcija proraunskih
momenata savijanja
stubova
Dimenzionisanje preseka
stubova
Kapacitet nosivosti na
savijanje krajeva stubova
Korekcija proraunskih
transverzalnih sila stubova
Dimenzionisanje stubova
prema verovatnim
transverzalnim silama
Kraj YU81 prorauna
Kraj EC8 prorauna

Slika 2.34 - Koncept Yu81 i EC8 obezbe'enja pouzdanog ponaanja konstrukcija pri zemljotresu
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-27
Prema Yu81, svi preseci elemenata se dimenzioniu za seizmi#ku kombinaciju optere&e-
nja, kao da je u pitanju bilo koje drugo optere&enje. Algoritam ne obezbe%uje kontrolu loka-
cije plasti#nih zglobova, mogu da se jave bilo gde. Pri dostizanju kapaciteta nosivosti plasti#-
nih zglobova, van kontrole je eventualno preoptere&enje priklju#enih elemenata.
Prema EC8, uticaji usled seizmi#ke kombinacije optere&enja definiu potrebnu nosivost
plasti#nih zglobova na savijanje. Nakon usvajanja armature plasti#nih zglobova, svi ostali ele-
menti se dimenzioniu prema kapacitetu nosivosti plasti#nih zglobova-obezbe%uje se hijerar-
hija nosivosti elemenata konstrukcije. Za razliku od Yu81, algoritam EC8 je teko automati-
zovati primenom ra#unara, to nije mali nedostatak.
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-1










PRIMER 3

Konstrukciji iz prethodnog primera dodata su po etri armiranobetonska zida u oba
ortogonalna pravca - formirana je meovita konstrukcija okvira i zidova.
U uvodnom delu izlo#en je koncept analize ovakvih konstrukcijskih sistema, i
obrazlo#eno usvajanje samo zidova za osnovni nose#i sistem. Svo%enjem proraunskog
modela samo na konzolne zidove, problem se pojednostavljuje u meri da ga i studenti mogu
reiti na ispitu, bez primene raunara.
S obzirom na nesimetrian raspored zidova u osnovi, efekti torzije su analizirani prema
YU81. Studentima verovatno poznata metodologija pribli#ne analize torzionih efekata na bazi
pojma centra krutosti (centra rotacije) ovde je ponovljena, da bi se povezala sa specifinim
zahtevima YU81.
U delu "Pitanja i odgovori", ilustrovani su samo dva zahteva EC8 u vezi obezbe%enja
pouzdanog ponaanja zida pri zemljotresu: obezbe%enje potrebne duktilnosti pritisnutih
krajeva zida, kao i odre%ivanje proraunskih transverzalnih sila zida prema konceptu
programiranog ponaanja. Ova dva zahteva su prilino iznena%enje za nau praksu.
Analize pokazuju da pribli%no odre'ivanje potrebne armature zida uobiajeno u
praksi mo#e da ima neugodne posledice, kako zbog smetaja potrebne raunske armatura,
tako i zbog nepotrebne prevelike nosivosti zida na savijanje.
Na kraju, dat je komentar i kvalitativna analiza posledica izbora samo zidova za
osnovni nose&i sistem, uz zanemarenje krutosti okvira. Kvalitativno je analiziran odgovor
realne konstrukcije na dejstvo zemljotresa. I ovaj primer pokazuje da je dimenzionisanje
nosivosti konstrukcije na dejstvo seizmikog optere#enja prema propisima praktino samo
procena nivoa pomeranja konstrukcije pri kojem se %eli stvaranje plastinog mehanizma
konstrukcije, a ne klasino obezbe%enje nosivosti - osiguranje od loma preseka. Procena
iznosa oekivanih pomeranja kao i efektivne krutosti elemenata konstrukcije pri tim
pomeranjima su najva#niji koraci u analizi.

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-2
PRIMER 3
Svi podaci su kao u Primeru 2, osim to su konstrukcijskom sistemu dodata po etri
armiranobetonska zida u X odnosno Y- pravcu. Presek zidova je pravougaoni, 20/430,
konstantan po visini. Dimenzionisati zid Z1 prema doma#im propisima Yu 81/1/,BAB/2/.
Komentar:
Dispozicija konstrukcije jeste mogu#a, ali nisu svi detalji idealni. To se pre svega
odnosi na usvojeni oblik zidova. Zbog oslanjanja i ukrtanja greda tavanica, obino se na
krajevima zidova formiraju ojaanja u vidu stubova. Prikazano reenje usvojeno je, za
poetak, iz metodolokih razloga.
3.1 KONCEPT KONSTRUKCIJE I ANALIZE
Prema klasifikaciji Yu81 /1/, deo XII, konstrukcija je meovita - okvirna konstrukcija u
kombinaciji sa armirano-betonskim (dijafragmama) ili jezgrima. Prema lanu 77, distribu-
cija seizmikih proraunskih sila vri se prema deformacionim karakteristikama svakog ele-
menata osnovnog sistema konstrukcije. Pored toga, okviri se moraju proraunati na za
najmanju vrednost od 25% ukupne poprene seizmike sile u osnovi.
Gravitaciona optere&enja prihvataju zidovi i stubovi. Pri horizontalnim pomeranjima,
stabilnost konstrukcije obezbe%uju okviri i zidovi, optere&eni srazmerno svojoj krutosti na
horizontalna pomeranja.
U osnovni sistem za prijem horizon-
talnih uticaja treba ukljuiti sve elemente
konstrukcije koji znaajnije doprinose
krutosti na pomeranje. Osim povrine zi-
dova u osnovi, krutost zidova na savi-
janje bitno zavisi i od visine objekta-od
vitkosti zidova H/l
w
. Zbog razliitog
karaktera deformacija okvira i konzol-
nog zida, u ni#im delovima zid 'pridr#a-
Osnova
8,0 4,0 8,0
20,0 m
5
x
4
,
0
=
2
0
,
0

m
30
X
Y
A B C D
1
2
3
4
5
6
3
0
/
5
0
3
0
/
5
0
30/60
30/60
30/60
40/40
30/60
30/60
3
0
30/60
P
o
s
1
0
0
Z1
Z3
Z5
Z6
Z
A
1
Z
A
2
Z
D
1
Z
D
2
2
0
2
0
20
20
3
0
/
5
0
3
0
/
5
0
Presek
8,0 4,0 8,0
A B C D
20,0 m
7
x
2
,
8
0
=
1
9
,
6

m
I
II
III
IV
V
VI
VII
6
0
5
0
0,00
+19,60
20 20
1
5
430
ZA1 ZD1
Z3


Slika 3.1 - Dispozicija konstrukcije
A B C D
0,00
+19,60
A B C D
0,00
+19,60
a.
b.
X
i
X
i
H
l
w

Slika 3.2 - Usaglaavanje deformacija okvira i zida
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-3
va' okvir silama X
i
, dok u viim delovima okvir 'pridr#ava' zid, slika 3.2. U ovakvim sluaje-
vima, zanemarenje krutosti okvira esto mo#e da proizvede pogrene zakljuke o ponaanju
zida. U konkretnom primeru, odnos visine H i du#ine l
w
zida je H/l
w
= 19,6/4,3=4,5(>2, uslov
Yu81, lan 68). S obzirom na broj zidova u osnovi, kao i na proporcije zida koji je pre zde-
past nego vitak, procenjeno je da je u krutosti na horizontalna pomeranja dominantan uticaj
zidova, koji su usvojeni za osnovni sistem za prijem horizontalnih uticaja. Za orijentaciju,
zidovi vitkosti manje od 9-10 (po#eljno 6-7) poseduju znaajnu krutost za prijem horizon-
talnih uticaja. Naravno, va#an je i broj takvih zidova u osnovi, u X odnosno Y-pravcu.
U podu#nom, X-pravcu, konstrukcija je
nesimetrina, pa je za uticaj zemljotresa u
ovom pravcu potrebno uzeti u obzir i uticaje
torzije u osnovi, slika 3.3. Zemljotres u X-
pravcu izaziva translaciju (

i rotaciju ) taaka
tavanice oko centra krutosti CK, pomeranje ta-
vanice opisano je sa dva stepena slobode.
Prema lanu 34 Yu81, efekti torzije ne moraju
se sraunavati eksplicitno. Dozvoljava se ana-
liza samo efekata translacije d, kao da je
konstrukcija simetrina, uz naknadnu pribli#nu
procenu efekata torzije. Proraunski model
konstrukcije u oba glavna pravca X odnosno Y
je konzola sa sedam masa, kao u Primeru 1.
S obzirom da osnovni sistem ine konzolni zidovi, plastini mehanizam osnovne kon-
strukcije formira se pojavom plastinih zglobova u ukljetenju zidova, slika 3.4.a. Okviri u
svakom sluaju treba da budu konstruisani tako da mogu da prate pomeranja konstrukcije, iji
iznos d
m
i oblik dominantno zavisi od krutosti zidova, videti i 6.10-deo A. Uslovi za konstru-
isanje okvira mogu da se ubla#e, jer zidovi spreavaju pojavu fleksibilnog sprata. Ako je kru-
tost zidova dovoljna, okviri se mogu izvesti i sa monta#nim stubovima, sa zglobnim vezama
greda-stub, videti 6.18.6-deo A. Kapacitet krivljenja preseka zida k
u
treba da je ve&i od mak-
simalnih oekivanih krivina k
m
pri zemljotresu. Da bi zid bio pouzdan, potrebno je spreiti
rani-krti lom zida, taka B
1
na slici 3.4.c. U nelinearnim analizama, obino se podruje plas-
tinog zgloba modelira koncentrisanom nelinearnom oprugom, sa odgovaraju&om neline-
arnom vezom moment(M)-rotacija(q
p
), slika 3.4.d.
CM
CK
eS
x
C
M
C
K
S
x
d
je
j
M
t
=S
x
e

Slika 3.3 - Pomeranje tavanice usled translacije i
rotacije oko centra krutosti - CK

A B C D
0,00
+19,60
d
m
H
p
Oblast
'plastinog zgloba'
H
S
a.
d
m
H
H
p
k
u
k
y
Tok krivina
preseka-k
S
b.
k
m
d
q
p
M(q
p
)
d.
k(1/m)
M(kNm)
k
y
k
m
k
u
A B C
B
1
D
c.
M
y

Slika 3.4 - Plastini mehanizam osnovnog sistema konstrukcije
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-4
3.2 PRORAUNSKI MODEL KONSTRUKCIJE
Gravitaciona optere&enja sa tavanica prihvataju okviri ali i zidovi. Za detalje analize
gravitacionih optere&enja, videti 2.2 u Primeru 2. Za prijem horizontalnih uticaja, proraunski
model obuhvata samo elemente osnovnog sistema, ukupno osam konzolnih zidova, sl. 3.5.
Dimenzije preseka svih zidova su
iste, b/l
w
= 20/430 cm. To ne znai i da
je krutost preseka na savijanje ista, ona
u principu zavisi od koliine armature i
nivoa aksijalnog optere&enja zida, videti
4.3 i 6.1-deo A. Fasadni zidovi na slici
3.5 imaju pribli#no duplo manju nor-
malnu silu od unutranjih zidova, Z3 i
Z5. U naoj praksi se o ovim finesa-
ma retko vodi rauna, pa se i ovde us-
vaja da je krutost svih zidova ista, odre-
%ena na osnovu karakteristika bruto bet-
onskog prekeka zida b/l
w
, zanemaruju&i
efekte prslina. (Videti komentar uz 2.2).
Za dinamiki model za analizu uti-
caja zemljotresa u X ili Y pravcu usvaja
se konzola sa zbirnom kruto&u svih
zidova koji se suprotstavljaju pomeranju
usled zemljotresa. Zanemaruju&i krutost
preseka zida upravno na osu zida
(l
w
/b
3
/12<<bl
w
3
/12), za pravougaone zi-
dove se obino usvaja pretpostavka da optere&enja prihvataju samo u svojoj ravni, slika 3.6.
Krutost na horizontalna pomeranja zavisi od karakteristika preseka pojedinih elemenata, ali i
od konfiguracije prostornog sistema elemenata. U sluaju sistema konzolnih zidova istih
visina, odnos krutosti na pomeranje zavisi od momenata inercije preseka zidova, koji se u
daljim analizama pojavljuju kao karakteristian parametar krutosti na pomeranje.
S obzirom da se prema Yu81 nivo seizmikog optere&enja S mo#e pribli#no odrediti
samo na osnovu krutosti na translaciju, to je S
x
= S
y
(ista je krutost zidova u oba pravca, slika
3.6.a odnosno 3.6.b). Momente torzije M
t
= S
x
e, usled optere&enja S
x
koje deluje u centru
mase-CM na ekscentricitetu e u odnosu na centar krutosti CK, prihvataju svi elementi osnov-
nog sistema koji doprinose torzionoj krutosti konstrukcije u osnovi. Torzija objekta u osnovi
prihvata se savijanjem zidova u svojoj ravni, slika 3.6.c.
Osnova
8,0 4,0 8,0
20,0 m
5
x
4
,
0
=
2
0
,
0

m
X
Y
A B C D
1
2
3
4
5
6
P
o
s
1
0
0
Z1
Z3
Z5
Z6
Z
A
1
Z
A
2
Z
D
1
Z
D
2
b
=
2
0
l
w
=430
20/430

Slika 3.5 - Osnovni sistem konstrukcije

Z
1
Z
3
Z
5
Z
6
Z
A
1
Z
A
2
Z
D
1
Z
D
2
C
M
C
K
j
X
Y
M
t
=S
x
e
c.
X
Y
Z
A
1
Z
A
2
Z
D
1
Z
D
2
S
y
CM
CK
d
y
a.
R
A2
R
A1
R
D2
R
D1
X
Y
Z1
Z3
Z5
Z6
CM
CK S
x
d
x
e
b. R
1
R
3
R
5
R
6

Slika 3.6 - Proraunski modeli konstrukcije: a.) za uticaj zemljotresa u Y-pravcu;
b.) za uticaj pomeranja-translacije usled zemljotresa u X-pravcu;
c.) za uticaj rotacije f od momenta torzije M
t
usled zemljotresa u X-pravcu

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-5
3.3 ANALIZA GRAVITACIONIH OPTERE#ENJA
Usvojeno kao u Primeru 2, deo 2-3. U pojedinim rasponima, u ovom sluaju oslonac plo-
e je zid, umesto grede kao u Primeru 2.
3.4 ANALIZA SEIZMIKOG OPTERE#ENJA
Zbog iste krutosti osnovnog sistema na translaciju u X odnosno Y-pravcu, osnovni period
oscilovanja T i proraunsko seizmiko optere&enje su isti za oba pravca dejstva zemljotresa.
Dalje analize se odnose na sluaj uticaja zemljotresa u podu#nom, X-pravcu, sa efektima
torzije.
Te#ina jednog sprata
W
i
= G
i
+P/2= 4007,8 kN/spratu (videti str. 2-7)
Ukupna te#ina objekta
W * 74007,8= 28055 kN (Korektnije je obraunati i te#inu AB zidova!)
Proraun perioda oscilovanja T
1
u prvom-osnovnom tonu
Krutost zidova na savijanje
b/l
w
= 20/430 cm + I
1
= I
3
= I
5
= I
6
= I= 0,204,3
3
/120 =1,325 m
4

Zbirna krutost osnovnog sistema
MB30 + E= 310
7
kN/m
2

I = ,I= 41,325= 5,3 m
4

EI = 310
7
5,3= 1,5910
8
m
2

Podeljeno horizontalno optere&enje usled te#ina spratova W
i
, slika 3.7.c-d
W
i
= 4007,8 kN= const.
h
i
= 2,8 m= const.
w= W
i
/h
i
= 4007,8/2,8= 1431,4 kN/m
T
1
= 2
w
d Izraz (5.3)- deo A, gde je d
w
pomeranje vrha u metrima
usled te#ina W
i
, slika 3.7.c.
d
w
= wH
4
/(8EI )= 1431,419,6
4
/(81,5910
8
)= 0,166 m
T
1
= 2 0,166 = 0,82 s
Komentar: Period oscilovanja okvirne konstrukcije iznosio je T
1
= 1,05 s, strana 2.7. Da
je za efektivnu krutost zidova usvojena redukovana, manja vrednost zbog efekata prslina,
razlika perioda bila bi jo manja. Pribli#no, krutost etri zida ekvivalentna je krutosti est
okvira (u ovom sluaju!).
Z1
Z3 Z5 Z6
Kruti tapovi-
efekat krute tavanice
Moment
inercije
=I
3
=I
5
=I
6
=I
1
W
1
W
2
W
3
W
4
W
5
W
7
W
6
I
7
x
2
,
8
0
=
1
9
,
6
0

m
d
W
W
7
W
6
W
5
W
4
W
3
W
2
W
1
h
i
=
2
,
8
0
I
H
=
1
9
,
6
0

m
d
W
w
=
W
i
/
h
i
a. b.
c. d.

Slika 3.7 - Proraun perioda oscilovanja: a.) osnovni sistem, zidovi aksijalno povezani krutim tavanicama; b.)
dinamiki model; c.) model za proraun perioda prema upro#enoj modalnoj analizi, videti 5.2-deo A;
d.) upro#enje modela sa slike 3.7.c.

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-6
Proraun ukupne seizmike sile S
S= KW
K= k
0
k
s
k
p
k
d
(Za objanjenje koeficijenata,videti i stranu 2.7)
k
0
= 1,0
k
s
= 0,10
k
p
= 1,0
k
d
= 0.9/T
1
= 0,9/0,82>1,0 + k
d
=1,0
K= 1,00,101,01,0= 0,1 (>0,02)
W= 28055 kN (str. 3-5)
S
x
= 0,128055= 2805,5 kN
S obzirom da objekat ima vie od pet eta#a, prema Yu81 85% ukupnog optere&enja S
raspodeljuje se po tavanicama prema relaciji
S
i
=
7
1
i i
j j
j
W Z
S
W Z
=

(videti 5.2- deo A)


dok se 15% sile S postavlja na nivo poslednje tavanice. Sile deluju u centru mase odgo-
varaju&e tavanice.
0,85S= 0,852805,5= 2384,6 kN
0,15S= 0,152805,5= 420,8 kN












Proraun seizmikog optere&enja i njegova raspodela po visini konstrukcije prikazani su
u Tabeli 3.1 i na slici 3.8
3.5 STATIKI PRORAUN
3.5.1 Uticaj gravitacionih optere%enja
Reakcije tavanice, slika 3.9.a pribli#no su jednake optere&enju sraunatom u Primeru 2
Stalno optere#enje
Reakcija grede A-B (C-D) (g
1
= 24,6 kN/m)
2(524,68,0)/8 =246,0 kN
Reakcija u polju B-C (g
2
= 17,0 kN/m)
17,04,0 = 68,0 kN
Sopstvena te#ina zida po spratu
b/l
w
= 20/430 h= 2,8 m (0,24,302,8)25 = 60,2 kN
Reakcija grede iz upravnog pravca
U osama B,C (G= 76,2 kN)
276,2 = 152,4 kN
Prirast normalne sile po spratu DN
g
= 526,6 kN
Moment
inercije
=I
3
=I
5
=I
6
=I
1
Z1 Z3 Z5 Z6
596,2
420,8
511,0
425,8
340,6
255,5
170,3
85,2
z
7
x
2
,
8
0
=
1
9
,
6
0

Slika 3.8 - Raspored raunskog seizmikog optere#enja
Tabela 3.1
Nivo Z
i
W
i
W
i
Z
i
m kN kNm
7 19.6 4007.8 78553 596.2
6 16.8 4007.8 67331 511.0
5 14.0 4007.8 56109 425.8
4 11.2 4007.8 44887 340.7
3 8.4 4007.8 33666 255.5
2 5.6 4007.8 22444 170.3
1 2.8 4007.8 11222 85.2
314212 (S=2384.6 kN)

j j
i i
Z W
Z W
S 85 , 0
=
j j
Z W
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-7
Korisno optere#enje
(p
1
= 6,4 kN/m) 2(56,48,0)/8 = 64,0 kN
(p
2
= 4,0 kN/m) 4,04,0 = 16,0 kN
(p= 16 kN/m) 216,0 = 32,0 kN
Prirast normalne sile po spratu DN
p
= 112,0 kN
Dijagrami normalnih sila zida Z3 dati su na slici 3.9. Za fasadni zid Z1 u osi 1, usvajaju
se vrednosti u iznosu od *50% optere&enja zida Z3.
3.5.2 Uticaji usled zemljotresa u X- pravcu
Seizmiko optere&enje S
j
tavanice j deluje u centru mase CM tavanice j, slika 3.10.a.
8,0 4,0 8,0
A B C D
0,00
+19,60
g
1
,p
1
g
1
,p
1
g
2
,p
2
R=5/8ql
526,6
526,6
3686,2 kN
N
g
112,0
112,0
784,0 kN
N
p
a. b.
c.

Slika 3.9 - Gravitaciono optere#enje zida Z3

X
Y
S
j
CM
a.
Tavanica 'j'
x
CM
y
C
M
X
CM
CK
S
j
e
b.
Y
M
tj
=S
j
e
x
CK
y
C
K

Slika 3.10 - Seizmiko optere#enje u nivou tavanice 'j' : a.) inercijalna sila S
j
u centru mase CM;
b.) inercijalna sila S
j
redukovana na centar krutosti - CK

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-8
Za odre%ivanje optere&enja zida usled seizmikog optere&enja S
j
tavanice j, korisno je
da se optere&enje S
j
redukuje na silu S
j
i moment torzije M
tj
= S
j
e, koji deluju u centru krutosti
CK, slika 3.10.b.

Odre%ivanje koordinata centra krutosti CK
a) Stanje translacije tavanice u X- pravcu za iznos ( (sl. 3.11.a)
Reakcija zida i
R
i
(
= (K
xi
(3.1)
gde je K
xi
krutost zida i na pomeranje u X- pravcu
Rezultanta reakcija zidova
R
(
=, R
i
(
=(,K
xi
(3.2)
Polo#aj rezultante ,M
0
= 0 (oko koordinatnog poetka)
R
(
y
CK
= , R
i
(
y
i
(3.3)
gde je y
i
koordinata y zida i
(3.1) (3.2) (3.3) (
y
CK
= /
xi i xi
i i
K y K


Ako u centru krutosti deluje sila S
x
u pravcu X- ose, pomeranje tavanice ( i optere&enje S
i

zida i iznose:
(3.2) ( (= S
x
/,K
xi
(3.4)
(3.1) (3.4) ( S
i
=S
x
K
xi
/ ,K
xi
(3.5)
odnosno, seizmiko optere&enje tavanice se raspodeljuje na pojedine zidove proporcionalno
krutosti zida na pomeranje.
b) Stanje translacije tavanice u Y- pravcu za iznos ( (sl. 3.11.b)
Analogno prethodnom izvo%enju
x
CK
= ,K
yi
x
i
/,K
yi
(3.6)
gde je K
yi
krutost zida i na pomeranje u Y- pravcu. Analogno (3.5),
S
i
= S
y
K
yi
/ ,K
yi
(3.7)
c) Stanje rotacije tavanice oko centra krutosti zaugao ) (sl. 3.11.c)
Pomeranje zida i
(
i
)
= )r
i
(voditi rauna o definiciji i znaku r
i
) (3.8)
X
Y
Z
A
1
Z
A
2
Z
D
1
Z
D
2
R
CK
d
b.
R
A
2
=
K
y
A
2
d
R
A
1
=
K
y
A
1
d
R
D
2
=
K
y
D
2
d
R
D
1
=
K
y
D
1
d
K
y
~0
x
CK
X
Y
Z1
Z3
Z5
Z6
CK
R
d
a.
R
6
=K
x6
d
R
5
=K
x5
d
R
3
=K
x3
d
R
1
=K
x1
d
y
C
K

Slika 3.11 - Odredjivanje centra krutosti CK: a.) pri translaciji tavanice u X- pravcu, polo%aj rezultante R
reakcija svih zidova definie koordinatu y
CK
centra krutosti - CK; b.) pri translaciji tavanice u Y-pravcu,
polo%aj rezultante R reakcija svih zidova definie koordinatu x
CK
centra krutosti - CK
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-9
gde je r
i
normalno rastojanje ravni zida od centra krutosti - krak zida.
Reakcija zida i
R
i
)
= (
i
)
K
i
(3.9)
(3.8) (3.9) (
R
i
)
= )K
i
r
i
(3.10)
gde je K
i
krutost zida i
Rezultuju&i moment torzije oko CK
M
t
= ,R
i
)
r
i
= ),K
i
r
i
2
(3.11)
Ako u centru krutosti deluje poznati
moment torzije M
t
, obrtanje tavanice ) i
optere&enje zida i iznose:
(3.11) (
)= M
t
/ ,K
i
r
i
2
(3.12)
(3.12)((3.10)(
S
i
)
= M
t
K
i
r
i
/ ,K
i
r
i
2
(3.13)
Ukoliko se dimenzije zidova ne me-
njaju po visini, i ukoliko su zidovi do-
voljno vitki tako da preovladavaju defor-
macije savijanja, tada se u prethodnim
izrazima umesto krutosti K
i
mo#e uvesti
moment inercije I
i
preseka zida i.
i i
K I (3.14)
to va#i za tavanicu j, va#i i za ostale. Izrazi (3.5), (3.7) i (3.13) za prerespodelu uticaja
usvajaju se za svaku od tavanica- nivoa konstrukcije, ukupno m, slika 3.12.
U odnosu na osu koja spaja centre krutosti,
CK-osa na sl. 3.12, na svakom nivou j deluje
seizmika sila sprata S
j
i moment torzije sprata M
tj
=
S
j
e.
Optere&enje zida i na nivou j usled transla-
cije S
ij
(
i rotacije S
ij
)
mo#e da se odredi na prikazani
nain. Uoiti da se torzija konstrukcije prihvata sa-
vijanjem zidova. Sa poznatim dijagramom optere-
&enja zida S
ij
= S
ij
(
+ S
ij
)
, mogu da se odrede tran-
sverzalne sile Q
ij
i momenti savijanja M
ij
zida 'i' na
spratu 'j' usled zemljotresa, kao za konzolni stub -
rezultanta uticaja svih tavanica iznad posmatranog
nivoa- preseka zida.
Racionalnije je i preglednije da se prvo odrede
globalni uticaji konstrukcije u celini, prema srau-
natoj raspodeli ukupnog seizmikog optere&enja po
visini objekta, slika 3.8.

- Transverzalna sila zida i u nivou sprata j
Q
ij
=
1
m
ik
k j
S
= +

=
1
m
k j = +

(S
ik
)
+ S
ik
(
)=
=
1
m
k j = +

(S
k
I
i
/
i
i
I

+S
k
eI
i
r
i
/
2
i i
i
I r

)
Z
1
Z
6
Z
A
2
Z
D
2
C
K
j
X
Y
M
j
t
c.
r
6
r
1
r
A2
r
D2
R
j
6
=
K
x6
j
r
6
R
j
1
=
K
x1
j
r
1
R
j
D
2
=
K
y
D
2
j
r
D
2
R
j
A
2
=
K
y
A
2
j
r
A
2
CK

Slika 3.11 nastavak - c.) pri rotaciji tavanice oko centra
krutosti CK za ugao j , rezultanta reakcija svih zidova je
samo moment torzije M
j
t
(zbog preglednosti, nisu
prikazani izrazi za sile svih zidova)
CK
CM
S
j
M
tj
S
1
M
t1
S
m
M
tm
S
d
im
S
j
im
S
d
ij
S
j
ij
S
d
ij
S
j
ij
T
a
v
a
n
i
c
a
-
n
i
v
o

'
j
'
Zid 'i'
'CK-osa'
x
y
z

Slika 3.12 - Seizmiko optere#enje zida 'i'

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-10
=( I
i
/
i
i
I

+e I
i
r
i
/
2
i i
i
I r

)
1
m
k j = +

S
k

odnosno Q
ij
= -
i
Q
0j
(3.15)
gde je: a
i
= I
i
/
i
i
I

+e I
i
r
i
/
2
i i
i
I r

); Q
0j
=
1
m
k j = +

S
k

- Moment savijanja zida i u nivou sprata j
M
ij
=
1
m
ik
k j
S
= +

(z
k
-z
j
)=
1
m
k j = +

(S
ik
)
+ S
ik
(
) (z
k
-z
j
)= -
i
1
m
k j = +

S
k
(z
k
-z
j
)
odnosno: M
ij
= -
i
M
0j ,
gde je M
0j
=
1
m
k j = +

S
k
(z
k
-z
j
)

(3.16)
Prema Yu81, lan 34, momente torzije M
t
= Se sraunate iz isto statikih razmatranja
treba uve&ati faktorom K
T
= 1,50, zbog spregnutosti bonih i torzionih vibracija sistema sa
dva stepena slobode (ili tri) po spratu. To znai da treba korigovati i izraz (3.13) za S
i
)
,
odnosno koeficijent participacije -
i
zida i:
-
i
= I
i
/
i
i
I

+K
T
e I
i
r
i
/
2
i i
i
I r

(3.17)
Nastavak primera, konano.
- Centar krutosti
Moment inercije svih zidova je isti, I
i
= 1,325 m
4
(str. 3-5)
x
CK
= ,K
yi
x
i
/,K
yi
= (I
A1
0,0+ I
A2
0,0+ I
D1
20,0+ I
D2
20,0)/( I
A1
+ I
A2
+ I
D1
+ I
D2
)=
= 40I/4I= 10,0 m
y
CK
= ,K
xi
y
i
/,K
xi
= (I
1
0,0+ I
3
8,0+ I
5
16,0+ I
6
20,0)/( I
1
+ I
3
+ I
5
+ I
6
)=
= 44I/4I= 11,0 m
- Centar mase (uz pretpostavku jednako raspodeljene mase u osnovi)
x
CM
= 10,0 m
y
CM
= 10,0 m
- Ekcentricitet centra mase u odnosu na centar krutosti
e= x
CK
- x
CM
= 11,0-10,0= 1,0 m
a.
S
7
S
J
S
2
S
1
h
=
2
,
8
0
j
1
2
m=7
Q
01
S
j
Q
07
=S
7
j
b.
Q
0j
Q
0
j
c.
M
0j
M
0
j
e.
M
ij
=a
i
M
0j
j
d.
Q
ij
=a
i
Q
0j
z
z
j
H
Q
0j
M
0j
Q
ij
M
ij

Slika 3.13 - Odredjivanje uticaja u zidu 'i' : a.) seizmiko optere#enje objekta - prema slici 3.7.a; b.) ukupna
transverzalna sila sprata Q
0j
; c.) ukupni moment savijanja - 'preturanja' M
0j
u nivou sprata 'j' ;
d.) transverzalna sila zida u nivou sprata 'j' - Q
ij
= a
i
Q
0j
; e.) moment savijanja zida 'i' u nivou sprata 'j'
M
ij
= a
i
M
0j ,
gde je a
i
- 'koeficijent participacije' zida 'i' u ukupnoj nosivosti

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-11


- Globalni uticaji konstrukcije u celini
Za raspodelu seizmikog optere&enja prema sl. 3.8, dijagram ukupne transverzalne sile
Q
0j
i momenata savijanja-preturanja objekta M
0j
dati su na sl. 3.14.
- Uticaji u zidu Z1
r
1
= y
CK
-y
1
= 11,0-0,0= 11,0 m (voditi rauna o definiciji i znaku r)
I
1
/
i
i
I

=I
1
/( I
1
+ I
3
+ I
5
+ I
6
)= I/4I= 0,25 (samo zidovi sa kruto&u u X- pravcu)
I
1
r
1
/
2
i i
i
I r

= I
1
r
1
/( I
1
r
1
2
+ I
3
r
3
2
+ I
5
r
5
2
+ I
6
r
6
2
+ I
A1
r
A1
2
+ I
A2
r
A2
2
+ I
D1
r
D1
2
+ I
D2
r
D2
2
)
= I11,0/(I( 11,0
2
+3,0
2
+5,0
2
+9,0
2
+10,0
2
+10,0
2
+10,0
2
10,0
2
)
= 11,0I/636I= 0,0173 1/m
-
1
= I
1
/
i
i
I

+ K
T
e I
1
r
1
/
2
i i
i
I r

= 0,25+1,51,00,0173= 0,2759
Dijagrami uticaja Q
1j
= -
1
Q
0j
odnosno
M
1j
= -
1
M
0j
dobijaju se mno#enjem odgo-
varaju&ih vrednosti sa slike 3.14 faktorom
-
1.

- Uticaji u zidu Z3
r
3
= y
CK
-y
3
= 11,0-8,0= 3,0 m
I
3
/
i
i
I

=I/4I= 0,25
I
3
r
3
/
2
i i
i
I r

= 3,0I/636I= 0,004717
-
3
= 0,25+1,51,00,004717= 0,2571
- Uticaji u zidu Z6
r
6
= y
CK
-y
6
= 11,0-20,0= -9,0 m
I
6
/
i
i
I

=I/4I= 0,25
I
6
r
6
/
2
i i
i
I r

= -9,0I/636I= -0,01415
-
6
= 0,25-1,51,00,01415= 0,2287
Voditi rauna gde torzija pove&ava, a gde smanjuje uticaje u zidovima!
- Uticaji u zidu Z
D1

r
D1
= x
CK
-x
D1
= 10,0-20,0= -10,0 m
K
xD1
/,K
xi
= 0 Usled zemljotresa u X- pravcu, ovaj zid ima uticaje samo usled torzije!
K
xD1
r
D1
/ ,K
i
r
i
2
= I
D1
r
D1
/
2
i i
i
I r

= -10,0I/636I= -0,01572
-
D1
= -0,01572K
T
e= -0,015721,501,0= -0,02358
2.5.3 Uticaji usled zemljotresa u Y- pravcu
Sve isto kao za X- pravac, jedino nema torzionih uticaja jer je konstrukcija simetrina,
e=0. )etri zida u Y-pravcu primaju po 25% optere&enja, -
i
= 0,25.
3.6 KONTROLA 'POMERANJA' KONSTRUKCIJE
Yu81 nije eksplicitan u sluaju dispozicija sa torzionim deformacijama, da li treba
proveriti translaciju centra mase (te#ite objekta), ili je u pitanju pomeranje kritinog zida,
kod koga translacija+rotacija daju najve&a pomeranja - zid Z1 u ovom sluaju. S obzirom da
je u pitanju kriterijum ote&enja pregrada i fasada, za kontrolu se usvajaju pomeranja zida Z1.
a.
2805,4
b.
Q
0j
(kN)
2720,2
2549,9
2294,4
1953,8
1528,0
1017,0
41632
33777
26161
19021
12596
7126
2847
M
0j
(kNm)

Slika 3.14 - Ukupna transverzalna sila i moment
savijanja-preturanja spratova konstrukcije u celini
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-12
Pomeranje vrha zida mo#e da se odredi na osnovu njegovog pripadaju&eg optere&enja-
dijagrama momenata savajanja M
1j
= -
1
M
0j
. Dovoljno je tano (na ispitu, u fazi idejnog pro-
jekta) ako se pomeranja odrede na osnovu ukupnog seizmikog optere&enja zida (= transver-
zalnoj sili u ukljetenju), i to 85% raspodeljeno linearno promenljivo, a 15% postavljeno u
vrhu zida, sl. 3.15.
-
1
= 0,2759
max
Q
0j
= 2805,4 kN (slika 3.14)
S
1
= -
1 max
Q
0j
= 0,27592805,4= 774,0 kN
0,85S
1
= 0,85774,0= 658,0 kN
0,15S
1
= 0,15774,0= 116,0 Kn
0,5q
*
H= 658,0 +
q
*
= 658,0/(0,519,6)= 67,2 kN/m
(sl. 3.15.b)
MB 30 + EI
1
= 310
7
1,325=
3,97510
7
kNm
2


(
1
= 11q
*
H
4
/120EI
1
=
1167,219,6
4
/(1203,97510
7
)= 0,023 m
(
2
= 0,15S
i
H
3
/3EI
1
= 116,019,6
3
/(33,97510
7
)= 0,007 m
(= (
1
+ (
2
= 0,023+0,007= 0,030 m < H/600= 19,6/600= 0,033 m
Pomeranja su kao u sluaju okvira, Primer 2.
3.7 KONTROLA DUKTILNOSTI ZIDA Z1
Prema Yu81, lan 73, iznos aksijalnog naprezanja zida usled gracitacionog optere&enja je
ogranien:
.
0
//
B
0 0,20 gde je .
0
= N/F /
B
= 0,7 /
K
zid Z3, slika 3.9 N= N
g
+0,5N
p
= 3686,2+0,5784,0= 4078 kN
zid Z1 N
1
*0,54078= 2039 kN
MB 30 + /
B
= 0,730= 21 MPa
b/l
w
= 20/430 + F= 20430= 8600 cm
2

.
0
= N/F= 2039/8600= 0,24 kN/cm
2
= 2,4 MPa
.
0
//
B
= 2,4/21= 0,11< 0,20
Uoiti da je u sluaju zida Z3 ovaj uslov prekoraen, treba podebljati zid u donjim eta#a-
ma, ili pove&ati marku betona.
3.8 DIMENZIONISANJE ZIDA Z1 NA SAVIJANJE
Maksimalni uticaji u ukljetenju zida
Stalno optere&enje M
g
*0
N
g
* 0,53686,2= 1843,1 kN (sl. 3.9.b)
Korisno optere&enje M
g
*0
N
p
* 0,5784,0= 392,0 kN (sl. 3.9.c)
Zemljotres
Merodavan je sluaj zemljotresa u X- pravcu, sa efektima torzije
N
s
* 0
M
s
* -
1
M
0j
= 0,275941632= 11486 kNm (slika 3.14)
Zbog promenljivog znaka momenata savijanja zida pri zemljotresu, zidovi se armiraju
simetreno.

=
Z
i
d
1
EI
i
85%S
i
q
*
b.
S
i
Z
i
d
EI
i
H
a.
+
Z
i
d
2
EI
i
15%S
i
c.

Slika 3.15 - Odredjivanje 'pomeranja' vrha zida

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-13
Prema Yu81, lan70, minimalni
procenat armiranja ivinom armatu-
rom (F
a1
na sl. 3.16.b) iznosi:
1
1
= F
a1
100/bl
w
2 0,15% (3.18)
S obzirom na izdu#eni presek, zid
se armira i srednjom armaturom (F
a0

na sl.3.16.b), iji minimalni procenat
iznosi tako%e
m
0
= F
a0
100/bl
w
2 0,15% (3.19)
Ukupni minimalni procenat pre-
ma tome iznosi 0,45 %, s tim da se
ivina armatura (po 0,15 %) raspore-
%uje na krajevima zida, na du#ini
0,10l
w
, slika 3.16.a.
Korektan algoritam za dimen-
zionisanje preseka zida treba da obu-
hvati sve unutranje sile preseka, sl.
3.16.c. (videti programirano ponaa-
nje-deo A): za usvojenu srednju arma-
turu zida (F
a0
), treba odrediti potrebnu
ivinu armaturu simetrino armiranog
zida (2F
a1
).
U praksi, pogotovu u fazi idejnih
reenja (i na ispitu!), obino se pot-
rebna armatura proraunava kao za
jednostruko armirani presek, pa se us-
vaja jednaka na oba kraja zida (pret-
postavka- lom po eliku).
Granini uticaji- seizmika kom-
binacija:
N= N
g
+0,5N
p
= 1843,1+0,5392,0= 2039,1 kN
Moment oko zategnute armature
M
au
= 3
M
M
s
+3
N
N(l
w
/2-a
1
)
(pretpostavka 4
b
< 3,5)
Za odre%ivanje nosivosti prese-
kapotrebne zategnute armature, pret-
postavlja se povoljno dejstvo gravi-
tacionih optere&enja
3
M
= 1,3
3
N
= 1,0
M
au
=1,311486
+1,02039,1(4,3/2-
0,43/2))=18877kNm
5 0,10lw /2

RA 400/500; .
v
= 400 MPa
l
w
= 4,3 m z*0,8l
w
= 0,84,30= 3,44 m

pot
F
a1
* M
au
/ .
v
z-3
N
N/ .
v
= 1887710
2
/(40,0344)-1,02039,1/40,0= 86,21 cm
2

l
w
l
w
/10 l
w
/10
b
min
m=0,15%
min
m=0,15% min
m=0,15%
a.
a
1
a
1
b
F
a1
F
a1
F
a0
b.
l
w
N
u
M
u
Z
a1
Z
a0
D
a0
D
a1
D
b
z~0,8l
w
c.

Slika 3.16 - Koncept armiranja zida

a.
2
0
l
w
/10~45
~9 cm
18Rf25
F
a0
4
0
40
2
0
400
18Rf25
F
a0
b.

Slika 3.17 - Armiranje kraja zida

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-14

Za prenik vertikalne armature, kod zidova se obino usvaja

v
0 (1/861/10)b
= (1/861/10)200*25620
Usvojeno: 18R25 (
stv
F
a
= 88,2 cm
2
; 1
1
= 88,2/20430= 1,03%)
Na slici 3.17.a prikazan je detalj (pre)armiranja kraja zida, prema Yu81 pravilniku. Bolje
reenje je da se na krajevima zida formira stub, kako zbog smetaja i utezanja armature
uzengijama, tako i zbog oslanjanja greda (u ovom sluaju), slika 3.17.b.Yu81 ni u jednom
stavu ne definie utezanje krajeva zida, ak ni kao pojam!
Lokalni procenat armiranja ivinog stuba
m= 88,2100/40
2
= 5,5<6% (Yu 81)
3.9 ZID Z1- OSIGURANJE OD LOMA TRANSVERZALNIM SILAMA
Maksimalni uticaji u ukljetenju zida
Q
1
= -
1
Q
0j
= 0,27592805,4= 774,0 kN
Prema BAB-u, ograniena je veliina maksimalnog nominalnog napona smicanja 7
m

7
m
= 3 Q
1
/bz0 5 7
r
MB 30 + 7
r
= 1,1 MPa
7
m
= 1,3774,0/(20334)= 0,15 kN/cm
2
= 1,5 MPa<5 7
r

Prema Yu81, lan 71, 'raunska sizmika poprena sila zida iskljuivo se pokriva hori-
zontalnom armaturom, sa minimalnim procentom armiranja 1= 0,20% povrine vertikalnog
preseka zida!'
Ako je (model reetke) nagib pritisnute
dijagonale 8= 45
0
(ugao prsline ~45
0
), ukupna
horizontalna armatura F
aH
koja 'premo&uje'
prslinu visine h * z iznosi, slika 3.18:
,X= 0 + F
aH
.
v
= 3Q= Q
u

ili, na metar du#ni visine zida
f
aH
= F
aH
/z * Q
u
/0,8l
w
.
v
(cm
2
/cm) (3.20)
f
aH
= 1,3774,0/(40344)= 0,073 (cm
2
/cm)
1= f
aH
/b= 0,073/20= 0,36%>
min
1= 0,2%
usvojeno: R10/20
R10 + f
u
= 0,59 cm
2

e= 20 cm (razmak)
stv
1=2 f
u
/be=20,79/(2020)
= 0,395%>
pot
1= 0,36%
Vertikalna armatura F
a0
srednjeg dela-
rebra zida (F
aV
na sl. 3.18) obino se usvaja
jednaka horizontalnoj
usvojeno: R10/20
3.10 KONSTRUISANJE ARMATURE ZIDA Z1
Prema Yu81, lan74: srednja armatura (rebra) nastavlja se na preklop, a na krajevima
(ivina armatura) zavarivanjem, ili se armatura vodi kroz dva sprata, ime se 50% nastavlja
preklapanjem na svakom spratu. Plan armature zida prikazan je na slici 3.19.

mf
u
s
v
mf
u
s
v
mf
u
s
v q
Z
D
z
~
zs
Q
u
N
u
l
w
Tavanica
F
ah
F
av

Slika 3.18 - Obezbedjenje od loma 'rebra' zida

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-15
h
c
r
~
2
,
8
0
M*
gM
d.
4
0
40
2
0
9Rf25 1
9Rf25 2
7 uRf8/10(20)
5 uRf8/10(20)
6 uRf8/10(20)
Detalj A
c. 40 40
360
4
0
Rf10/20
Rf10/20
400
2
0
4
3
Detalj A
4
0
4
4
3
3
3
l
s
1
l
s
2
1
9Rf25
9Rf25
2
1a
9Rf25
9Rf25
2a
1a
9Rf25
2a
9Rf25
0,00
+2,80
+5,60
+8,40
5
6
7
u
R
f
8
/
1
0
5
6
7
u
R
f
8
/
2
0
5
6
7
u
R
f
8
/
1
0
5
6
7
u
R
f
8
/
2
0
5
6
7
u
R
f
8
/
1
0
2
0
2
0
2
0
a.
b.
4
l
s
1
l
s
2
9Rf25
2
1
9Rf25

Slika 3.19 - Shema armiranja zida Z1
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-16
Za ivinu armaturu zida, u okviru stubova, usvojen je koncept vodjenja armature kroz dva
sprata, tako da se u jednom nivou nastavlja 50% armature. Srednja armatura zida mo#e da se
vodi od sprata do sprata. Izvodjaima najvie odgovara da se za svu vertikalnu armaturu iz
temelja ispuste samo ankeri, to treba izbegavati, osim ako se ne obezbedi 'fino' armiranje
nastavka 100% ivine armature (recimo prema Evrokodu 2), ili zavarivanje.
Na viim spratovima mo#e da se proredi ivina armatura zida, dozvoljeno je 'pokrivanje'
dijagrama momenata savijanja zida prema modifikovanoj liniji zate#u&ih sila na slici 3.19.d.
(videti BAB).
3.11 UTICAJ VETRA NA KONSTRUKCIJU
Iako je glavna tema ovoga primera analiza uticaja zemljotresa, u okviru izrade godinjeg
rada, a i na pismenom delu ispita potrebno je uraditi i analizu uticaja usled dejstva vetra na
objekat, i nose&e elemente konstrukcije dimenzionisati prema 'merodavnim uticajima'. Zadaci
se rade na nivou 'idejnog reenja', pa se u ovom poglavlju data kratka uputstva za ocenu
uticaja usled dejstva vetra. Postupak potie iz ranijih propisa, i nije saglasan sa va#e&im
propisima za optere&enje vetrom, ali ga verovatno i danas stariji in#enjeri primenjuju u fazi
idejnih reenja, jer je jednostavan a i poznato je da uobiajene betonske konstrukcije nisu
preterano osetljive na dejstva vetra.
Zavisno od oekivanih maksimalnih dejstava vetra, teritorija zemlje podeljena je na 'zone'
sa definisanim nominalnim pritiskom vetra - 'osnovnim dejstvom vetra - w
0
(kN/m
2
)'. Za
betonske konstrukcije na podruju Beograda, nekada se usvajalo w
0
= 0,75 kN/m
2
, na primer.
Za uobiajene etvorougaone oblike osnova objekata, efekat vetra se na fasadi direktno
izlo#enoj vetru manifestuje kao pritiskuju&e dejstvo u iznosu +0,8w
0
, a na naspramnoj strani
kao istovremeno 'siu&e' dejstvo vetra u iznosu -0,4w
0 ,
slika 3.20. Maksimalno dejstvo vetra
usvaja se da deluje ili u pravcu X (slika 3.20.a), ili u pravcu Y (slika 3.20.b), ali ne i
istovremeno iz oba pravca. Vetar duva na fasadu koja svoje reakcije prenosi na tavanice, tako
da se u nivou tavanice 'i' javlja rezultuju&a 'spratna sila' vetra V
i
= (0,8w
0
+ 0,4w
0
)lh
i
, gde je l
- irina fasade upravno na pravac dejstva vetra (l=L za pravac X, slika 3.20.a, odnosno l=B za
pravac Y, slika 3.20.b), a h
i
- spratna visina.
a.
-0,4w
0
Osnova
B=20,0 m
L
=
5
x
4
,
0
=
2
0
,
0

m
Y
A B C D
1
2
3
4
5
6
P
o
s
1
0
0
X
+0,8w
0
V
Yi
CK
B/2 B/2
b.
Osnova
B=20,0 m
L
=
5
x
4
,
0
=
2
0
,
0

m
Y
A B C D
1
2
3
4
5
6
P
o
s
1
0
0
X
+
0
,
8
w
0
-
0
,
4
w
0
L
/
2
L
/
2
V
Xi
CK
e
V
x

Slika 3.20 - Dejstvo vetra na objekat izra%eno kao 'pritisak', odnosno 'sisanje' u X, odnosno Y - pravcu.

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-17

Intenzitet vetra se menja po visini objekta, ali se za uobiajene visine objekata u fazi
idejnih reenja mo#e usvojiti da je konstantan po visini, slika 3.21.
Ukoliko pravac spratne rezultante vetra V ne prolazi kroz centar krutosti sprata CK, kao i
sluaju dejstva zemljotresa nastupi&e uvrtanje konstrukcije usled dejstva torzionih momenata
M
t
, slika 3.20.a i slika 3.22. Poreklo sila je razliito, i razliito se odredjuju, ali se njihov
'statiki efekat' na konstrukciju rauna na identian nain, ve& prikazan u delu o dejstvu
zemljotresa, izraz 3.17. S obzirom da se pri dejstvu vetra na uobiajene objekte ne oekuju
izra#eniji dinamiki efekti, to se pri analizi dejstva vetra za vrednost koeficijenta K
T
u izrazu
3.17 usvaja K
T
= 1,0, odnosno -
i
= I
i
/
i
i
I

+e I
i
r
i
/
2
i i
i
I r

.
U sluaju prikazanom na slici 3.20,
ekscentricitet spratnih rezultanti usled
vetra odnosno zemljotresa je identian,
jer rezultanta vetra deluje kroz centar
mase tavanice CM. To ne mora uvek da
je sluaj, slika 3.23 na primer. Oblik
osnove i raspored nose&ih zidova Z1-Z4
u osnovi je takav da rezultanta vetra
prolazi kroz centar krutosti CK, tako da
nema dopunskih torzionih dejstava
usled vetra. Za razliku od spratne sile
vetra koja je rezultanta pritisaka na
fasadu, spratna sila usled zemljotresa je
inercijalna, i njena rezultanta deluje u
centru mase CM, iji polo#aj zavisi od
oblika osnove i rasporeda masa. U slu-
aju prikazanom na slici 3.23, dejstvo
zemljotresa izaziva i torzione efekte, za
razliku od dejstva vetra, slika 3.24.a. U sluaju prikazanom na slici 3.24.b, oba dejstva
izazivaju torzione efekte, ali sa razliitim ekscentricitetom u odnosu na centar krutosti CK.
+
0
,
8
w
0
Presek
A B C D
20,0 m
I
II
III
IV
V
VI
VII
0,00
+19,60
-
0
,
4
w
0
7
x
2
,
8
0
=
1
9
,
6

m
V
Xi

Slika 3.21 - Pribli%no dejstvo vetra po visini ni%ih
objekata
Z
1
Z
3
Z
5
Z
6
Z
A
1
Z
A
2
Z
D
1
Z
D
2
C
K
j
X
Y
M
t
=V
Xi
e
Vx
V
Xi

Slika 3.22 - Torzija objekta u osnovi usled dejstva
vetra
Y
Z1
Z3
L
=
6

x

6
,
0
0
=
3
6
,
0
0

m
B=6 x 6,00=36,00 m
Z2
Z4
+
0
,
8
w
0
-
0
,
4
w
0
V
Xi
CK
CM
L
/
2
L
/
2
X

Slika 3.23 - Sluaj kada spratne rezultante usled vetra
odnosno zemljotresa ne deluju u istim napadnim takama
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-18
U sluaju nepravilnih osnova zgrada, efekti vetra mogu da budu slo#eni, posebno kada su
u pitanju lokalna dejstva na pojedine elemente ili zone objekta. Za ocenu globalnog ponaanja
konstrukcije i utvrdjivanje potrebne nosivosti glavnih nose&ih elemenata - zidova u ovom slu-
aju, dovoljno je tano da se na nivou idejnog reenja efekat vetra razmatra kao dejstvo na
'projekciju fasade', uz zanemarenje lokalnih nepravilnosti osnove, slika 3.25.

3.12 SLUAJEVI SLO'ENIH OBLIKA NOSE#IH AB ZIDOVA
Sva dosadanja razmatranja odnosila su se na osnovni oblik 'pravougaonog preseka' zida,
sa eventualnim ojaanjima-'stubovima' na krajevima, u kom sluaju mo#e da se govori o I-
preseku nose&eg zida. Pored toga, polo#aj zidova u osnovi u svim primerima je takav da se
pravac pru#anja svih zidova poklapa sa pravcima 'glavnih osa inercije' konstrukcije - na orto-
gonalnoj osnovi usvojen je i ortogonalni pravac pru#anja zidova, u X i Y-pravcu. U praksi,
zidovi se pojavljuju sa razliitim oblicima preseka kao i polo#ajima u konstrukciji, slika 3.26.
Y
X
Z1
Z3
L
B
Z2
Z4
CK
CM
V
X
S
X
e
S
x
L
/
2
L
/
2
a.
Y
L

Y
X
Z1
Z3
L
B
Z2
Z4
V
X
S
X
e
S
x
L
/
2
L
/
2
CK
CM
e
V
x

b.

Slika 3.24 - Rezultuju#e spratne sile usled vetra - V, odnosno zemljotresa - S

Z1
Z2
L
B
Z1
Z3
Z2
Z3
Vazduni
prostor
+
0
,
8
w
0
-
0
,
4
w
0
V
Xi
L
/
2
L
/
2
CK
Z1
Z2
L
B
Z1
Z3
Z2
Z3
Vazduni
prostor
+0,8w
0
-0,4w
0
V
Yi
CK
B/2 B/2
a. b.

Slika 3.25 - Ocena dejstva vetra za kontrolu nosivosti objekata sa nepravilnim osnovama
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-19
Kvadratni oblik osnove objekta suge-
rie da se dejstva zemljotresa analiziraju u
ortogonalnom X-Y sistemu, kao i u svim
prethodnim primerima. Kosi polo#aj
jednog zida - Z1 na primer, sa rotiranim
sopstvenim osama inercije u odnosu na X-Y
sistem dovoljan je da i 'glavne ose inercije'
konstrukcije u celini ne budu paralelne X-Y
osama, pa bi u principu trebalo analizirati
dejstva zemljotresa u pravcima glavnih osa
inercije konstrukcije. Na projektantu je da
odlui o raunskom pravcu delovanja
horizontalnih dejstava. U okviru ovoga
kursa, ovakvi se sluajevi ne razmatraju, pa
se i ne pojavljuju u godinjim zadacima,
odnosno pismenom delu ispita. To va#i i za
sve ostale primere oblika zidova na slici
3.26.
Tretman slo#enog T-preseka zida Z2
na slici 3.26 u praksi zavisi od primenjene
metode analize. Ako se radi 'peke', kao u
prethodnom primeru, tada 'rebro'- du#i deo zida (sa eventualnim efektom sadejstvuju&e irine
flane na krutost u X-pravcu) mo#e da se razmatra kao 'zid u X-pravcu', a da se flana zida
razmatra kao poseban zid u Y-pravcu, svako sa svojim polo#ajem u odnosu na X-Y ose. Isto
va#i i za odredjene vrste softvera za analizu uticaja zemljotresa, kao to je 'TABS', na primer.
Ako se koriste softveri na bazi metode konanih elemenata, stvari mogu znaajno da odstupe
od oiglednosti pa i od pretpostavki propisa.
Slino sluaju zida Z2, L-presek zida Z3 se u praksi esto razmatra kao sluaj dva
posebna zida u X odnosno Y-pravcu, bar pri proraunu uticaja. Problem mo#e da nastane pri
dimenzionisanju, jer je u pitanju ipak jedinstven presek. Pravilnije je vektorski sabrati uticaje
dobijene u pojedinim 'krilima' L-preseka, i potom dimenzionisati jedinstveni presek, nego
svaki deo zida dimenzionisati sa svojim raunskim uticajima.
U sluaju sanduastih preseka zidova tipinih za liftovska jezgra, zid Z4 na slici 3.26 na
primer, u praksi se koriste razliiti modeli, to zavisi od primenjene metode analize, ali i od
vitkosti jezgra - odnosa visine jezgra prema najve&oj dimenziji preseka u osnovi. to je vit-
kost ve&a, ponaanje jezgra sanduastog preseka sve se vie pribli#ava ponaanju stuba sandu-
astog preseka. U tom sluaju, sanduasti presek jezgra mo#e da se modelira sa dva odvojena
konzolna elementa u X odnosno Y-pravcu, sa odgovaraju&om kruto&u za svaki pravac. Sa
dobijenim uticajima, vitko jezgro se dimenzionie kao stub sanduastog preseka.
U sluaju niskih - 'zdepastih' jezgara, obino se za krutost jezgra u X odnosno Y-pravcu
usvajaju samo zidovi koji se pru#aju u razmatranom pravcu, sa ili bez efekta flani zbog
prisustva zidova u ortogonalnom prvacu. Ako se koriste softveri na bazi konanih elemenata,
treba pa#ljivo interpretirati rezultate imaju&i u vidu pretpostavke u vezi ponaanja betonskih
elemenata u sluaju zemljotresa.
Ponovimo, sluajevi sa slike 3.26 nisu predmet ovoga kursa.





Y
X
Z1
Z2
Z3
6
x
5
,
0
0
=
3
0
,
0
0

m
6x5,00=30,00 m
Z4

Slika 3.26 - Razliiti oblici preseka i polo%aja zidova

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-20
3.13 PITANJA I ODGOVORI
3.13.1 Osim ograni)enja aksijalnog naprezanja (*0< 0,2+B), Yu81 ne postavlja druge zahteve za
obezbe,enje duktilnosti zidova. ta zahteva EC8, na primer?
Da bi se ostvarila potrebna krivina preseka zida, potrebno je pove&ati kapacitet dilatacija
pritisnutih krajeva zida.
Kraj zida na du#ini l
c
= 0,15l
w
, EC8
tretitra kao skriveni stub, optere&en
centrino efektivnom normalnom si-
lom
eff
N
u
. Za ovaj stub va#e ista pra-
vila i postupci za obezbe%enje potrebne
duktilnosti kao i za normalne stubove,
slika 3.27- videti i Primer 1.
Prema EC8:
eff
N
sd
= 0,5(N
sd
/2+M
sd
/z) (3.21)
Bezdimenzionalna efektivna normal-
na sila
eff
9
d
=
eff
N
sd
/A
c
f
cd

(videti 1.6, str. 1-9)
A
c
= bl
c
= 0,15 bl
w

Za konstrukciju odre%ene klase duk-
tilnosti (DCH u ovom sluaju, prema
Yu81), ograniava se
eff
+
d
i zahteva se
odgovaraju&e utezanje uzengijama preseka skrivenog stuba.
Ilustracija na primeru zida Z1

N
sd
= 3N= 2039,1 kN (3= 1,0, prema EC8)
M
sd
= 3M
s
= 11486 kNm (3= 1,0, prema EC8)
z* l
w
-l
c
= l
w
-0,15 l
w
= 0,85 l
w
= 0,854,3= 3,65 m

eff
N
sd
= 0,5(2039,1/2+11486/3,65)= 2083 kN
C 25/30 + f
cd
= f
ck
/3
c
= 25/1,5=16,67 MPa (videti Primer 1)
A
c
= bl
c
= 0,15bl
w
= 0,1520430= 1290 cm
2


eff
9
d
=
eff
N
sd
/A
c
f
cd
= 2083/(12901,667)= 0,97>
max
9
d
= 0,55 (DCH)
Pritisak na kraju zida je prevelik i ne mo#e da se realizuje potrebna duktilnost zida! U
ovom sluaju je moment savijanja zida prevelik. U naoj praksi, veliina momenta savijanja
koji zid mo#e da prenese limitirana je ili nosi-
vo&u zida, ili uslovima smetaja zategnute arma-
ture.
Prema EC8, uslov obezbe%enja duktilnosti
pritisnutog kraja zida postaje merodavan!, slika
3.28. Za dati nivo aksijalnog optere&enja ukupnog
preseka zida 9
d
, EC8 praktino ograniava maksi-
malni dozvoljeni ekscentricitet
e= M
sd
/ N
sd

izra#en na slici 3.28 u odnosu na du#inu zida e/l
w
.
Prema EC8, (ako se ne varamo), procenat
armiranja u bilo kom delu zida ne sme da bude
ve&i od 4 % (kao za stubove). U tom sluaju, i
lokalni procenat armiranja skrivenog stuba
kraja zida treba da je manji od 4 %.
1
1
*
= F
a1
/bl
c
0 4 %
l
w
l
c
l
c
b
a.
e
eff
N
Sd
N
Sd
'Skriveni stub'

Slika 3.27 - 'Skriveni stub' na krajevima zida
1
0,10
n
d
=N
sd
/b
w
l
c
m
a
x
e
/
l
w
2
3
4
5
0,20
Kriterijum
eff
n
d
<0,55
Kriterijum
m
*
1
=4%

Slika 3.28 - Ogranienje veliine momenata
savijanja zida

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-21
U ovom primeru, F
a
= 88,2 cm
2
(sl. 3.17.a)
1
1
*
= 88,2/(0,1520430)= 6,8%> 4 %
Da li proirenje kraja zida i formiranje stuba reeva problem prema EC8?
b/d= 40/40 +
eff
9
d
* 2083/(40
2
1,667)= 0,78> 0,55
b/d= 50/50 +
eff
9
d
* 2083/(50
2
1,667)= 0,50< 0,55 Ok.
Proraun uzengija za utezanje betona u svemu kao u Primeru 1, sa normalnom silom
eff
N
sd
, i sa 1
1/r
= q
2
= 4
2
= 16 (samostalni zid)
3.13.2 Realni kapacitet nosivosti na savijanje preseka zi da Z1 u ukljetenju verovatno da je ve%i
od ra)unski potrebnog, Ms= 11486 kNm: zbog zanemarenja nosivosti srednje armature Fa0 (usvo-
jeno R10/20), zbog zanemarenja efekta pritisnute armature a mo-da i zbog konzervativne pro-
cene kraka unutranjih sila z= 0,8lw. Kako se to odra-ava na programirano ponaanje zida i
konstrukcije u celini (videti 6.18- deo A)?
Dijagram moment-krivina za usvojenu armatru preseka zida Z1 i normalnu silu N= 2039
kN dat je na slici 3.29.
Realni kapacitet na savijanje iznosi, slika 3.29.a
M
u
= 19323,6 kNm
(> 1,3 M
s
= 1,311486= 14932 kNm)
Presek je nepotrebno prearmiran. Taniji proraun pokazuje da potrebna armatura iznosi
12R25 (1
1
*
= 4,5 %)
M
u
= 14980 kNm* 1,3 M
s

U sluaju preseka zida Z1 sa ojaanjem na krajevima stubovima, nosivost preseka
armiranog sa 12R25 na krajevima je, slika 3.29.b, iznosi
M
u
= 15743,7 kNm
(ve&i krak sila), ali je i maksimalna krivina preseka

max
;= 0,00734
znatno ve&a nego u sluaju pravougaonog preseka sa istom armaturom, slika 3.29.b.
Ve& kada je re o teorijskoj vezi moment-krivina preseka zida, izgled fragmenata zidova
nakon statikog ispitivanja savijanjem u jednom pravcu prikazan je na slici 3.30. Zidovi su
dostigli maksimalnu nosivost na savijanje i nastupilo je razvlaenje zategnute armature, uz
pojavu prslina pa i pukotina, uz naglaen uticaj transverzalnih sila.
k (1/m)
19323,6
0,00407
M (kNm)
2
0
18Rf25
430
18Rf25 Rf10/20
N=2039 kN
Pojava
prslina
Poetak
teenja
armature
k (1/m)
15743
0,00734
M (kNm)
40 40
360
4
0
Rf10/20
2
0
4
0
440
12Rf25 12Rf25
N=2039 kN
Pojava
prslina
Poetak
teenja
armature

Slika 3.29 - Raunski dijagram moment-krivina zida bez, i sa ojaanjima na krajevima pri
' monotonom opitu' - savijanju u jednom pravcu

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-22
Sluaj na slici 3.30 nije tipian za efekte uobiajenih zemljotresa, mada je mogu&, u
sluaju zemljotresa sa jednim izra#enim impulsom i deformacijom konstrukcije praktino u
jednom smeru, nalik monotonom statikom opitu. Mere koje zahtevaju propisi obino
podrazumevaju da &e zid u toku zemljotresa morati pouzdano da izdr#i 5-6 ciklusa znaajnih
alternativnih deformacija, uz veliki broj ciklusa sa malim amplitudama pomeranja.
Slika prslina i veza 'sila u vrhu - pomeranje vrha' stuba nakon opita ciklinih deformacija
prikazani su na slici 3.31.a. Karakteristine su ukrtene X-prsline, uz tendenciju njihovog
spajanja u ve&e prsline-pukotine, slika 3.31.a. Za dijagram sila-pomeranje, tzv. 'histerezisni
dijagram', karakteristina je pojava razmicanja pozitivne i negativne grane - pojava tzv.
'utinu&a' dijagrama. Nakon dostizanja maksimalne amplitude pomeranja u jednom smeru i
otvaranja prate&ih prslina, pri povratku u suprotnom smeru zid ima tendenciju da 'prokliza'
preko ukrtenih prslina koje se jo nisu zatvorile, i formirale 'pritisnutu' zonu betona. Ova

Slika 3.30 - Slika prslina pri savijanju u jednom pravcu - 'motoni opit'


a. b.


Slika 3.31 - Slika prslina u ukljetenu zida nakon ciklinog opita i histerezisni dijagram

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-23
pojava je izra#enija kod 'zdepastih' zidova, kod kojih dominantna deformacija usled smicanja
zida.

Drugi primer opita zida pri ciklinim deformacijama prikazan je na slici 3.32. Naglaena
je pojava spajanja ukrtenih prslina, slika 3.32.b, pra&ena 'utinu&em' histerezisne krive sila-
rotacija, slika 3.32.e. Pri malim amplitudama ciklinih deformacija zid se ponaa 'elastino',
slika 3.32.c. Sa porastom amplituda deformacija, nastaje degradacija betona u zoni ukljetenja
pra&ena klizanjem zida, slika 3.32.e.
Prema konceptu programiranog ponaanja, proraunske transverzalne sile zida treba
korigovati, uskladiti sa realnom nosivo&u na savijanje, slika 6.21- deo A.
Presek u ukljetenju zida Z1 dimenzionisan je na raunske uticaje
Q
s
= 774 kNm (=S)
M
s
= Sz= 11486 kNm.
Pri realnoj nosivosti na savijanje
M
u
= 19323,6 kNm (sl. 3.9.a)
i istom kraku z rezultante, pri pomeranjima usled zemljotresa, rezultanta S seizmikog
optere&enja &e da bude ve&a, proporcionalno nosivosti na savijanje plastinog zgloba. Zbog
efekata viih tonova oscilacija, raspodela seizmikog optere&enja odstupa od raunski
pretpostavljene (trougaone) raspodele, tako da rezultanta S
*
mo#e da ima manji krak z
*
u
odnosu na ukljetenje, slika 3.33. Maksimalna transverzalna sila iznosi
Q
*
= M
u
/z
*

to sve zajedno EC8 obuhvata faktorom uve#anja transverzalnih sila- 4.


a.
b.
c.
d. e.

Slika 3.32 - Ciklini opit AB zida
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-24

4= q
2 2
1
( )
0,1
( )
Rd u e c
s e
M S T
q M S T
g
+


<q
Q
*
= 4Q

q= 4,0 - faktor ponaanja za zidove bez otvora
3
Rd
= 1,25 - faktor preoptere&enja
M
u
/M
s
= 19323,6/14912= 1,29- odnos realne i potrebne nosivosti na savijanje plastinog
zgloba
T
C
= 0,8 s

- karakteristina perioda spektra ubrzanja za pretpostavljeno tlo kategorije C,
sl. 6.3- deo A.
T
1
= 0,82 s - raunski period
S
e
(T
C
)/ S
e
(T
1
)* 1-odnos ordinata elastinog spektra ubrzanja, izraz 6.3-A deo A.
4= 4,0
2
2
1, 25
1, 29 0,1 1, 0
4, 0

+


=2,05< q= 4,0
Zid Z1

trebalo bi proveriti za uticaj maksimalne transverzalne sile
Q
*
= 2,05774= 1586,7 kN (dva puta ve&a transv.sila od raunske sile S!)
Faktor uve&anja 4 ne treba usvajati ve&i od vrednosti faktora ponaanja q, jer vrednost
transverzalne sile qQ pretstavlja pribli#no
elastian odgovor konstrukcije. Proraun-
ska anvelopa transverzalnih sila koriguje se
prema slici 3.24.
Za ilustraciju, znaajna ote&enja zida
u zoni ukljetenja - 'plastinog zgloba' pri
zemljotresu u Kobe-u (Japan) 1995. godine
prikazana su na slici 3.35.
Prekomerna ote&enja zidova pri zem-
ljotresu u Turskoj prikazana su na slici
3.36. Uoiti irinu prslina-pukotina, i ove-
ka koji provlai aku kroz raspukli zid! Ovo
svakako nije primer dobrog ponaanja AB
H
Oblast plastinog
zgloba
1 2
M
u
S
S
*
z
z
*

Slika 3.33 - Raunsko i 'proraunsko' optere#enje zida

H
Oblast plastinog
zgloba
2 1
Q
max
eQ
max

Slika 3.34 - Raunski i korigovani dijagram
transverzalnih sila zida

Slika 3.35 - Ote#enja zida nakon zemljotresa
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-25
zida pri zemljotresu. I pored svega, zid je zadr#ao dovoljnu nosivost za gravitaciona
optere&enja, tako da nije nastupio potpuni kolaps konstrukcije.
3.13.3 A ta je sa zahtevom Yu81 da okvire treba dimenzionisati na 25 % ra)unskog seizmi)kog
optere%enja?
U praksi, na projektantu je da proceni da li &e za osnovni sistem za prijem horizontalnih
uticaja da usvoji samo zidove, ili zidove i deo (ili sve) okvire, slika 3.37.
Ukoliko se usvoje samo zidovi, tada se u praksi po pravilu ignorie izneti zahtev, jer je
komplikovan za primenu. Okviri su obino isprepletani sa zidovima, grede se oslanjaju i na
zidove itd. Ako se proceni da krutost okvira znaajnije utie na seizmiki odgovor konstruk-
cije, tada je jednostavnije, i korektnije, u osnovni sistem na samom poetku ukljuiti i okvire,
slika 3.37.b, videti i 6.10- deo A.
Ukoliko se, kao u ovom primeru, za
osnovni sistem izaberu samo zidovi, tada
projektant gubi informacije o uticajima
zemljotresa na stubove i grede. Ovi ele-
menti se dimenzioniu prema uticajima
gravitacionih optere&enja. S obzirom da ok-
viri moraju da prate pomeranja konstruk-
cije, iji je raunski iznos definisan kru-
to&u osnovnog sistema- zidova, to detalji
greda i stubova moraju da budu konstrui-
sani sa potrebnim kapacitetom deformacija,
iako je nosivost okvira odre%ena samo na
osnovu uticaja gravitacionih optere&enja.
Zato EC8 zahteva da grede i stubovi koji pripadaju konstrukciji odre'ene klase duktilnosti
treba da poseduju zahtevanu duktilnost- kapacitet post- elastinih deformacija.
Kao ilustracija posledica izbora razliitih osnovnih sistema za prijem uticaja zemljotresa,
izvrena je analiza razliitih modela, slika 3.37. Proraun je izvren metodom konanih
elemenata- program TOWER, Radimpex, Beograd. Analizirana su tri modela osnovnog
sistema konstrukcije, sva tri optere&ena raunskim seizmikim optere&enjem prema slici 3.8.
Za debljinu tavanice usvojeno je d
*
= 5 cm, da bi se smanjila krutost na savijanje, koja nije
obuhva&ena runim analizama. Nekakva tavanica je u ovom modelu ipak neophodna, kako
bi se sauvala krutost tavanice u svojoj ravni.

Slika 3.36 - Prekomerna ote#enja zidova pri zemljotresu u Turskoj

a. Zid Z1

b.

Slika 3.37 - Osnovni sistem konstrukcije: a.) samo zidovi;
b.) zidovi+okviri (Program Tower - Radimpex, Beograd)

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-26
A) Osnovni sistem- samo zidovi, slika 3.37.a
Pomeranje vrha zida Z1 iznosi (= 37,7 mm, to se sla#e sa rezultatima pribli#ne analize,
(= 33,0 mm, str. 3.12. Isto va#i i za iznos M,Q, zida Z1.
B) Osnovni sistem- zidovi pravougaonog preseka 20/430+svi okviri, slika 3.37.b.
Pomeranje vrha zida Z1 iznosi (= 16,6 mm, a dijagrami uticaja prikazani su na slici 3.38.
Pomeranje vrha i uticaji u ukljetenju zida Z1, za isto spoljno optere&enje, su pribli#no dva
puta manji. Krutost okvira oigledno nije zanemarljiva.
Za razliku od okvirne konstrukcije iz Primera 2, momenti savijanja greda okvira u osi 4
ve&i su u viim delovima konstrukcije, slike 3.38.a i 3.38.b. U sistemu sa zidovima, momenti
greda na koti +5,60 pribli#no su tri puta manji, zbog razliitog iznosa i oblika deformacija
konstrukcija.
C) Osnovni sistem- zidovi sa stubovima na krajevima + svi okviri
Pomeranje vrha zida Z1 iznosi (= 10,3 mm

Sve do sada izneto ostavlja utisak proizvoljnosti, kao da ne postoji jasan koncept
projektovanja konstrukcija za uticaje zemljotresa?
Elastini odgovor konstrukcije koja bi stvarno imala samo zidove (Z), odnosto realne
konstrukcije sa zidovima i okvirima (Z+O) prikazan je na slici 3.39.c. S obzirom da je u oba
sluaja period T
1
praktino u granicama T0T
C
ukupno seizmiko optere&enje S
e
elastinog
sistema je praktino isto, sl. 3.39.b. Kako je realan sistem (Z+O) pribli#no duplo kru&i,
pomeranja d
Z+O
su pribli#no duplo manja od pomeranja d
Z
konstrukcije samo sa zidovima.
Zidovi su dimenzionisani tako da pre%u u plastini mehanizam pri pomeranju vrha zida
Z1 od (* 37,7 mm, i ukupnom seizmikom optere&enju S= 2805,5 kN, linija 1 na slici 3.39.c.
Pri kom &e pomeranju d
y
*
, i ukupnom optere&enju S
y
*
realna konstrukcija zidova i
okvira (Z+O) pre&i u mehanizam, zavisi od nosivosti potencijalnih plastinih zglobova okvira,
linija 2 na sl. 3.39.c. U svakom sluaju, mo#e se oekivati da realna pomeranja d
Z+O
pri
zemljotresu budu manja, pa samim tim i zahtevi za potrebnom duktilno&u zidova. Usvojena
raunska nosivost zidova praktino predstavlja #eljeni nivo optere&enja (i pomeranja) pri
kome &e poeti formiranje mehanizma, dok bi se potpun mehanizam ukupne konstrukcije


a.
b.
M=5803 kNm
Q=323 kN
M~80 kNm
M~50 kNm

Slika 3.38 - Model zid+okviri: a.) momenti u osi 1; b.) momenti u osi 4

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
3-27
ostvario pri daljem prirastu pomeranja, kada i svi okviri pre%u u plastini mehanizam. Do toga
uopte i ne mora da do%e.

U ovom sluaju, bilo bi racionalno ukljuiti i okvire u osnovni sistem, kako zbog
potrebne armature, tako i zbog realnije ocene pomeranja.


T
1
=0,82
T
B
=0,15 T
C
=0,80
T (s)
S
e
(T)
aW
ab
0
W
Z
Z+O
b.
A B C D
0,00
+19,60
d
S
a.
d
Z
d (mm)
S (kN)
S
e
S=
2805,5
Z+O
Z
O
37,7
2
S
*
y
d
*
y
1
16,6
c.
d
Z+O

Slika 3.39 - Odgovor konstrukcije na zemljotres: a.) ukupno seizmi ko optere#enje S i pomeranje vrha d; b.)
elastina spektralna kriva prema EC8; c.) ukupno optere#enje-pomeranje vrha zida
Z-samo zidovi; O-samo okviri; Z+O-zidovi i okviri
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-1





PRIMER 4

U prethodnom izdanju ovaj primer nije bio ukljuen u sadr#aj, papiri pisani rukom deljeni
su studentima na asu. Naime, industrijske hale trebalo je da su obra%ene na prethodnom
kursu betona, da su studentima poznati svi pojmovi, tako da se u okviru ovoga kursa samo
preciziraju neki pojmovi u vezi zemljotresa. Na #alost, te godine je zbog bombardovanja
nastava bila prekinuta, tako da su studenti ostali uskra&eni za osnovne pojmove u vezi hala. U
takvoj situaciji, studentima je pripremljeno desetak strana osnovnih pojmova o halama, sa
uputstvima za izradu zadatka na ispitu.
Pripremaju&i kompletno 'elektronsko izdanje' skripti, prva ideja je bila da se i jedna hala
uradi kao kompletan brojni primer. Me%utim, u #elji da se studentima pru#i to vie
raznovrsnih informacija, zadr#an je originalni koncept, pa su razliiti problemi i primeri hala
izlo#eni kroz 'priu'. Primer zapoinje postavkom jednog jednostavnog ispitnog zadatka, ali se
potom pria odvija svojim tokom. Iako nemaju brojni primer, studenti imaju sve potrebne
informacije potrebne za razumevanje materije i uspenu izradu godinjeg zadatka kao i
polaganje pismenog dela ispita, to potvr%uje i iskustvo iz proteklih pet godina.
Naravno da je prvobitni tekst ovom prilikom proiren, a delom i izmenjen. Konstrukcije
hala su detaljnije objanjene, neki pojmovi su preciznije formulisani, i dosledno je krutost
stubova i okvira opisana kruto&u na pomeranje, umesto sa kruto&u preseka na savijanje EI,
na ta se problem svodi u posebnim sluajevima. Detalji i pravila armiranja ovom prilikom
nisu posebno prikazani, studenti se upu&uju na Primere 1 i 2 gde mogu da na%u odgovaraju&a
uputstva i primere armiranja stubova i greda.


V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-2
PRIMER 4
Za AB okvirnu konstrukciju industrijske hale potrebno je uraditi idejno reenje konstruk-
cije objekta, prema slede#im podacima:
- ista visina hale, od poda do donje ivice konstrukcije krova - H
0
= 12,0 m;
- da bi se omogu#ilo naknadno produ%avanje hale, kalkani su nezavisne eline kon-
strukcije postavljene uz krajnje poprene okvire, u vrhu bono pridr%ane AB kon-
strukcijom krova;
- u ravni podu%nih okvira, hala je zatvorena horizontalnim fasadnim panelima koji se
kae za stubove
















Za proraun usvojiti slede#e podatke:
- te%ina izolacije krova q
i
= 1,50 kN/m
2

- te%ina fasadnih panela q
f
= 1,20 kN/m
2

- sneg s= 1,00 kN/m
2

- vetar, osnovno dejstvo w
0
= 0,70 kN/m
2

- zemljotres: VIII zona
tlo I kategorije
Plitko fundiranje: doputeni napon '
0
= 0,3 MPa za osnovna optere#enja odnosno, '
z
=
0,4 MPa u sluaju zemljotresa.
1.- Usvojiti reenje konstrukcije i skicirati dispoziciju sa pretpostavljenim dimenzijama
elemenata.
2.- Izvriti potrebne proraune i dimenzionisati stub POS S1.
3.- Odrediti potrebne dimenzije temelja stuba POS S1.
4.- Skicirati plan armature stuba POS S1.
4.1 KONCEPT KONSTRUKCIJE I ANALIZE
Idejnim reenjem treba definisati dispoziciju konstrukcije objekta: konstrukcijski mate-
rijal (u ovom sluaju beton); prostorni koncept konstrukcije koji treba da obezbedi pouzdan i
jasan prijem vertikalnih i horizontalnih optere&enja-prostornu stabilnost; veze pojedinih ele-
menata kao i nain gra%enja (monta#a, izrada livenjem na licu mesta), iz ega proistie
statiki sistem elemenata, kao i konstrukcije u celini.
U zadatku je definisan polo#aj stubova, njihov osovinski razmak u poprenom (B) i po-
du#nom pravcu ((), kao i ista visina unutar hale - rastojanje od poda do najni#e donje kote
P
O
S
1

(
k
r
o
v
)
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
Kalkan Kalkan
P
O
S
2
(
g
l
a
v
n
i

n
o
s
a

)
Poduni okvir Popreni okviri
S1 (stub)

Slika 4.1 - Dispozicija hale - osnova

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-3
konstrukcije - H
0
, slika 4.2. Korisnik objekta ili projektant tehnologije hale propisuje potrebne
gabarite, B
0
H
0
ili BH
0
. Od svih mogu&ih konstrukcijsih reenja, na ispitu se treba odluiti
za ono koje je korektno, i koje se mo#e reiti u datom vremenu. U konkretnom sluaju, kao
globalni concept konstrukcije usvojen je sistem horizontalne konstrukcije krova (krov mo#e
da ima nagib gornje konture zbog odvodnjavanja, pri emu se nagib usvaja prema
karakteristikama odvodnjavanja izabranog krovnog pokrivaa) oslonjene na vertikalne
stubove - za prenos vertikalnih optere&enja, kao i grupe poprenih i podu%nih okvira - za
prijem horizontalnih optere&enja, slike 4.1 i 4.2.b.
4.1.1 Konstrukcija krova i poprenih okvira
Po#eljno je da je konstrukcija krova kruta u svojoj ravni, da bi se uticaji vetra i
zemljotresa raspodelili na sve stubove, kao i da bi se izbeglo 'gu#vanje' konstrukcije krova u
svojoj ravni i lom oslonakih veza elemenata, slika 4.3.a. U ovom primeru, kao i kursu u
celini, podrazumeva se da je na odgovaraju&i nain obezbe)ena krutost konstrukcije krova u
svojoj ravni. U obzir dolaze sva poznata reenja - monta#na, livena na licu mesta ili meovita.
Da bi se obezbedila krutost krova, reenja sa ro#njaama obino zahtevaju postavljanje
spregova u ravni krova (zavisi od krovnog pokrivaa), slika 4.3.b.



B
H
0
d
p
d
k
B
0 d
s
d
s
d
f
KP
H
0
d
p
d
s
~KP-d
p
B
D
H
0
H
=
H
0
+
d
p
+
D
H
0
POS2
POS FG
POS S1
a. b.

Slika 4.2 - Gabarit hale (a), i popreni okvir hale (b)
L
B
a.
L
B
d
b.

Slika 4.3 - Fleksibilan (a), i ukru#en krov u svojoj ravni (b)

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-4


Pri izboru konstrukcije krova i poprenog okvira, na ispitu je najracionalnije pretpostaviti
da je glavni nosa krova POS2 greda - 'rigla' zglobno vezana sa stubovima, slika 4.4. Popre-
ni okvir formiraju dva konzolna stuba i glavni nosa POS2. Popreni okviri u praksi mogu da
budu i ramovske konstrukcije, sa krutim vezama stubova i greda, ali ovi sistemi zahtevaju vie
vremena za analizu, i zbog toga se ne preporuuju za usvajanje na ispitu. U ravni upravnoj na
popreni okvir, vrhovi stubova obino se povezani fasadnom gredom - POS FG na slici 4.4.
Da bi se zatvorila hala, obezbedila bona stabilnost glavnih nosaa POS2 i oformio oluk za
odvodnjavanje, u ovom primeru postavljena je i ivina greda - POS IG na slici 4.4, koja je deo
konstrukcije krova, i nije vezana za stubove hale.
U idejnom reenju na ispitu je dovoljno da se usvoji konstrukcijsko reenje i raunom
odredi potrebna visina ro#njae ili debljina ploe (d
1
na sl. 4.4.a), odnosno visina glavnog
nosaa d i dimenzije gornjeg i donjeg pojasa, u sluaju reetkastih nosaa. Proraun u preseku
max
M je dovoljan. Cilj analiza je procena dimenzija nosaa, kako bi se definisala njihova
te#ina potrebna za analizu uticaja zemljotresa.
Reenjem konstrukcije krova definisano je gravitaciono optere#enje stubova, kao i glavni
deo mase konstrukcije. Pored toga, utvr%ena je i visina stubova - H, odnosno statike dimen-
zije poprenog okvira BH na slici 4.2.b, koji prihvataju sva horizontalna optere&enja koja
deluju u ravni poprenih okvira.
4.1.2 Podu#ni okviri
Horizontalna dejstva upravna na poprene okvire prihvataju se konstrukcijom podu%nih
okvira, slika 4.1 i 4.5. U praksi, podu#ni okviri koji su ujedno i fasada - 'fasadni podu%ni
okviri' mogu da se izvedu na razliite naine, slika 4.5.a. Stubovi poprenih okvira ujedno su i
stubovi podu#nih okvira. Da bi se problem pojednostavio, u ovom kursu se pretpostavlja da su
stubovi podu#nih okvira povezani gredama samo u vrhu - POS FG na slici 4.4 i 4.4, a da je
zatvaranje fasada izvreno monta#nim 'fasadnim panelima' postavljenim horizontalno, slika
4.5.b, ili vertikalno, slika 4.5.c. Ukoliko se paneli postavljaju horizontalno, bonim veziva-
njem za stubove, tada se sopstvena te#ina panela g
p
(kN/m
2
) prenosi kontinualno na stubove,
slika 4.5.b. Linijsko optere&enje stuba po visini od te#ine panela iznosi g
0
= g
p
l . Ukoliko
H
0
d
p
d
s
POS2
POS FG
POS S1
POS IG
d
1
d
POS1
d
p
d
s
POS FG
POS S1
POS IG
d
POS1
H
0
POS2
a
d
p
d
s
POS FG
POS S1
POS IG
d
POS1
H
0
POS2
a
d
p
d
s
POS FG
POS S1
POS IG
d
POS1
H
0
POS2
a
a. b. c. d.

Slika 4.4 - Varijante glavnih nosaa POS2 - 'rigli' poprenog ovira: a.) monolitna konstrukcija ploe sa
gredama; b.) reetka, ro%njae i krovni pokriva;c.) prethodno napregnuti nosa, ro%njae i krovni pokriva; d.)
dvopojasni nosa, ro%njae i krovni pokriva
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-5
se paneli postavljaju vertikalno, u jednom komadu, tada se te#ina panela prenosi na temeljnu
gredu POS TG, slika 4.5.c

Iako se paneli obino postavljaju ispred stubova, kao na slici 4.5.b, na ispitu se mo#e
pretpostaviti da su paneli centrisani u osama stubova - ne unose momente u stubove. Mogu&a
su reenja i sa oslanjanjem horizontalnih panela na temeljnu gredu - paneli le#e jedan na
drugom i bono su pridr#ani stu-
bovima da se sprei preturanje.
Proizvo%a panela definie potreb-
ne veze, koje projektant kon-
strukcije treba da obezbedi i stati-
ki interpretira.
Statiki sistem podu#nih okvi-
ra definisan je usvojenim vezama
stubova i temelja, odnosno stubo-
va i fasadnih greda. Pretpostavlja
se da su paneli fleksibilno vezani
za konstrukciju i da ne u ukru&uju
podu#ne okvire. U ovome primeru
i kursu usvojeno je da su stubovi
kruto vezani - ukljeteni u temelje.
Ukoliko je veza fasadnih greda i
stubova zglobna (sluaj monta#nih
fasadnih greda, slika 4.6), statiki
sistem podu#nog okvira je niz
konzolnih stubova u vrhu aksijal-
no povezanih gredama koje obez-
be%uju jednaka pomeranja d vrho-
va svih stubova, slika 4.6.b. Du#i-
na izvijanja stubova u ravni podu-
#nog okvira iznosi 2H .
Ukoliko je veza fasadnih greda i stubova kruta, slika 4.7, statiki sistem podu#nog okvira
je pomerljiv ramovski sistem. U sluaju da je krutost fasadne grede znatno ve&a od krutosti
stubova (krutost je funkcija momenta inercije preseka ali i raspona elementa), tada su vrhovi
stubova praktino ukljeteni u 'beskonano krutu' pomerljivu fasadnu gredu, slika 4.7.b.
Du#ina izvijanja stubova u ravni podu#nog okvira isnosi H
1
. Dva navedena primera su
ekstremi, zgodni za analizu u idejnim reenjima i na ispitu. U raealnosti, mogu&a su sva
reenja izme%u ova dva - sa 'fleksibilnim vezama'.
l l l
G,P
V,S
l l l
POS FG
l l l
POS FG
POS TG
a.
b. c.
g
p
g
0
g
p
g
0

Slika 4.5 - Elementi konstrukcije podu%nih okvira
l l l
G,P
V,S
b
s
POS FG
l l l
G,P
V,S
H
d
a. b.
b
s

Slika 4.6 - Podu%ni okvir sa monta%nim fasadnim gredama u vrhu
l l l
G,P
V,S
b
s
POS FG
l l l
G,P
V,S
H
i
d
a. b.
d
g
b
s

Slika 4.7 - Podu%ni okvir sa monolitnim krutim fasadnim
gredama u vrhu
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-6
4.1.3 Kalkani
Kalkanima se obino nazivaju konstrukcije koje zatvaraju ela hale. Izbor materijala i
konstrukcije kalkana zavisi i od uslova eksploatacije objekta. Ako se hala gradi u svom defini-
tivnom obimu, tada se kalkani obino formiraju kao slo#ene ramovske konstrukcije sa me%u-
stubovima i zavrnom fasadnom riglom, koja zamenjuje glavni popreni nosa POS2.
Ukoliko se predvi%a naknadno produ#enje hale, obino se hala zavrava uobiajenim
poprenim okvirom, koji treba jednoga dana da primi dodatak optere&enja usled produ#avanja
konstrukcije. U tom sluaju kalkani se izvode kao privremene, demonta#ne konstrukcije, i
mogu da se postave ispred zavrnog poprenog okvira, slika 4.8. Konstrukcija kalkana sama
nosi svoju te#ini, oslonjena na nezavisne temelje kalkana, slika 4.8.a. Da bi se spreilo pretu-
ranje, konstrukcija kalkana se u vrhu bono vezuje za krutu konstrukciju krova hale, detalj 2
na slici 4.8.a, pri emu se obino formira vertikalna dilatacija, da bi se spreilo naslanjanje
konstrukcije krova na kalkana pri dejstvu snega, na primer. Ako se kalkan bono oslanja na
nedovoljno krutu konstrukciju krova, tada treba postaviti spreg u prvom polju hale, ili
obezbediti poseban spreg kalkanskoj konstrukciji oslonjen bono na podu#ne okvire, itd.
U stvarnosti, konstrukcije kalkana se posebno analiziraju, od sluaja do sluaja. Kruta
konstrukcija kalkana u svojoj ravni mo#e da proizvede efekat zida - 'ajbne' na krajevima
hale, sa tendencijom da sva horizontalna optere&enja u pravcu poprenog okvira gravitiraju ka
kalkanima kao najkru&im elementima u tom pravcu. Jednostavnosti radi, u ovom primeru
(preporuka i za ispit) usvojeno je da je konstrukcija kalkana nezavisna - 'samostoje&a', i da ne
utie na ponaanje glavne konstrukcije hale pri gravitacionim i horizontalnim optere&enjima.
Uloga kalkana je samo da prihvati dejstvo vetra i da ga prenese na glavnu konstrukciju hale.
4.1.4 Procena dimenzija stubova bs /ds
Na dimenzije preseka stubova utiu: normalna sila od gravitacionih optere&enja (poznata,
prethodno odre%ena); vitkost stuba (poznata je du#ina izvijanja l
0
= 2H u ravni poprenog
okvira, tj. l
0
= 2H, odnosno l
0
= H u ravni podu#nih okvira, slika 4.6 odnosno 4.7); momenti
savijanja usled dejstva vetra (poznati, jer zavise od gabarita objekta), ili momenti savijanja
usled dejstva zemljotresa (nepoznati, jer zavise od krutosti stubova ije dimenzije za sada ne
l l l
Izolacija
Krovni pokriva
Ronjae
1
2
3
4
5
6
Temelj
kalkana
K
a
l
k
a
n
l l l
a.
b.

Slika 4.8 - Konstrukcija demonta%nog, privremenog kalkana: 1 - kalkan; 2 - bona veza kalkana i krova; 3 -
glavni nosa poprenog okvira; 4 - krovni pokriva sa ro%njaama; 5 - stub; 6 - fasadna greda

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-7
znamo). Pored toga, ne zna se unapred da li je za odre%ivanje dimenzija stubova merodavan
sluaj optere&enja usled vetra ili zemljotresa. U principu problem se reava u iteracijama.
Iako je dozvoljena vitkost stubova (*125, na ispitu se dozvoljava, i preporuuje, da se
pretpostave dimenzije preseka stuba tako da vitkost iznosi (*75, da bi mogli da se primene
jednostavni dokazi efekata drugoga reda - metoda dopunske ekscentrinosti prema BAB-u. Da
bi stub poznate du#ine izvijanja l
0
imao tra#enu vitkost l, potrebna dimenzija stuba b u ravni
izvijanja iznosi b=l
0
12 /l . Na #alost, te dimenzije ne moraju da budu dovoljne i za
obezbe%enje nosivosti pri vetru odnosno zemljotresu, ali su obino dobra pretpostavka za
polaz. Voditi rauna da se efekti drugoga reda proveravaju samo za dejstva gravitacionih
optere&enja i vetra, ali ne i u sluaju zemljotresa. Ovi efekti postoje i pri pomeranjima usled
zemljotresa, ali algoritam propisa Yu81 ne daje potrebna reenja za odre%ivanje pomeranja i
efekata drugoga reda u sluaju zemljotresa.
Budu&i da po Yu81 stubovi moraju da zadovolje uslov duktilnosti
P/(0,7+
k
F)* 0,35 , F
min
= b
s
d
s
- P/(0,7+
k
0,35)
gde je: P - aksijalna sila usled gravitacionog optere&enja pri zemljotresu; b
k
- marka betona,
to su i minimalne dimenzije preseka stuba limitirane, i treba ih unapred proveriti, pre prelaska
na analizu uticaja vetra i zemljotresa.
Ako se usvoji da su stubovi konzolni i u ravni podu#nog okvira, slika 4.6, tada bi prak-
tino ista vitkost sugerisala izbor kvadratnog preseka stuba, pa bi pri istim krutostima stubova
seizmiko optere&enje u oba pravca bilo isto. To se obino ne radi, jer se u ravni podu#nih
okvira stubovi uvek mogu ukrutiti fasadnom gredom, a i uticaji vetra su izra#eniji u
poprenom pravcu, jer je ve&a izlo#ena povrina. Prema tome, pravougaoni presek je bolje
reenje, u kom sluaju se, na ispitu, preporuuje dispozicija podu#nog okvira prema sl. 4.7, sa
krutom fasadnom riglom POS FG. Lako se reava, i koliko-toliko simulira pove&anu krutost
podu#nih okvira. Uslov vitkosti (*75 primenjen na obe ravni izvijanja u tom sluaju daje d
s
=
2b
s
.
4.2 PRORA%UN UTICAJA USLED ZEMLJOTRESA
S obzirom da su krutost konstrukcije i raspored masa dvoosno simetrini u osnovi, centar
mase CK i centar krutosti CK se poklapaju - prema Yu81 nema torzionih uticaja usled dejstva
zemljotresa, slika 4.9.



U optem sluaju, pomeranja bilo koje take krute konstrukcije krova u svojoj ravni
mogu da se opiu sa tri parametra, dve translacije i rotacija - sistem ima tri stepena slobode
L
B
CM
CK
S
y
S
x
X
Y
1 2 3 4 5 6 7 8
A
B

Slika 4.9 - Poklapanje centra mase CM i centra krutosti
CK u sluaju simetrine konstrukcije hale
POS
2
POS FG
POS S1
d
s
Fasadni
paneli
H
/
2
H
m
y
k
y
b. a.
A B

Slika 4.10 - Raunska masa m
y
konstrukcije i
dinamiki model u ravni poprenog okvira
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-8
kretanja. S obzirom da nema efekata rotacije, uticaji zemljotresa mogu da se analiziraju kao
dva vremenski nezavisna sluaja: translacija u podu#nom X-pravcu, odnosno translacija u
poprenom Y-pravcu. Za odre%ivanje pomeranja i naprezanja stubova u sluaju zemljotresa u
poprenom Y-pravcu, pribli#an dinamiki model je konzola sa ukupnom masom m
y
koncen-
trisanom u vrhu konstrukcije, sa ukupnom, zbirnom kruto&u na pomeranje k
y
u Y-pravcu,
slika 4.10. Svaka 'estica' mase osciluje pri zemljotresu, pa tako i masa fasadnih panela
osciluje zajedno sa kontinualnom masom stubova. Za ocenu pomeranja i naprezanja stubova,
dovoljno je tano da se masa fasada i stubova sa gornje polovine visine objekta H/2 pripie
dominantnoj masi krova na visini H, slika 4.10.
Analogno, za odre%ivanje pomeranja i naprezanja stubova u sluaju zemljotresa u podu#-
nom X-pravcu, pribli#an dinamiki model je konzola sa ukupnom masom m
x
koncentrisanom
u vrhu konstrukcije, sa ukupnom, zbirnom kruto&u na pomeranje k
x
u X-pravcu, slika 4.11.
Krutost sistema u X/Y pravcu obino nije ista
x y
k k , pa &e se i ukupno seizmiko
optere&enje u ova dva pravca razlikovati. Za oba doga%aja masa je ista, m
x
=m
y
=m, ali se
relativnim pomeranjima ukupne mase pri zemljotresu u poprenom Y-pravcu suprotstavlja n=
8 poprenih okvira, a pri zemljotresu u podu#nom X-pravcu pomeranjima se suprotstavljaju
n= 2 podu#na okvira u osama A i B.
Odgovaraju&i period oscilovanja mo#e da se srauna preko poznatih izraza:
T
1
= 2.
m
k
; T
1
= 2. md ; T
1
/ 2 d
gde su: m-masa; k-krutost na pomeranje; d-pomeranje usled jedinine sile ('fleksibilnost
konstrukcije'); d-pomeranje (u metrima) usled te#ine gm usmerene horizontalno. Poslednja
dva izraza su optija i pogodnija za proraun. Uoiti da tre&i izraz u sluaju konzolne
konstrukcije daje:
T
1
= 2 d = 2
3
3
QH
EI
= 2
3
3
mgH
EI
= 2 g
3
1
3
H
m
EI

/ 2. md
gde je g= 9,81 m/s
2
, g = 3,132/ .
4.2.1 Popreni, Sy - zemljotres:
Ukupno seizmiko optere&enje S
y
u Y- pravcu iznosi
S
y
= = k
0
k
s
k
p
k
d
Q gde su:
Q ukupna raunska te#ina (=mg)
k
0
= 1,0 koeficijent kategorije objekta, objekat II kategorije
k
p
= 1,0 T
1
< 2,0 s (koeficijent duktilnosti, lan 27 Yu81)
= 1,6 T
1
- 2,0 s
a.
l 1 8
b
s
~
H
/
2
~
H
m
x
k
x
b.

Slika 4.11 - Raunska masa m
x
konstrukcije i dinamiki model u ravni podu%nog okvira

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-9
k
s
= 0,025 koeficijent seuzminosti, VII zona
Napomena: Ukoliko je zadatkom zadato ubrzanje tla a
g
na
osnovnoj steni sa povratnim periodom 500 godina, tada je:
k
s
~ 0,25a
g
/g
k
d
= 0,5/T
1
* 1,00 koeficijent dinaminosti, tlo I kategorije
- 0,33

Od parametara koji definiu ukupno seizmiko optere&enje S
y
, svi su jedonoznano defi-
nisani propisima za date uslove zadatka, osim vrednosti koeficijenta dinaminosti k
d
, koji je
funkcija nepoznate vrednosti perioda oscilovanja u prvom tonu T
1
.
Vrednost perioda oscilovanja T
1
mo#e da se odredi na osnovu poznate ukupne mase
m
y
=m i ukupne, zbirne krutosti k
y
konstrukcije na pomeranje u Y-pravcu. S obzirom da su svi
stubovi (ukupno n=16 stubova) istog, konzolnog sistema, to je pomeranje bilo kog stuba i , sa
momentom inercije preseka I
i
=b
s
d
s
3
/12 i visine H
i
, usled delovanja jedinine sile u vrhu
P=1, jednako
0
i
= 1H
i
3
/3EI
i

Prethodni izraz definie 'matricu fleksibilnosti', dok je krutost konzolnog stuba i na pomeranje
jednaka
k
iy
= 1 / d
i
= 3EI
i
/ H
i
3

Krutost ukupne konstrukcije na pomeranje jednaka je sumi krutosti svih pojedinanih stubova
k
y
=
16
1
iy
i
k
=


pa je period oscilovanja u prvom tonu T
1
= 2.
y
m
k
, gde je m ukupna masa.
U optem sluaju, pomeranje d vrha konstrukcije konzolnih stubova sa ukupnom
kruto&u k
y
usled dejstva jedinine sile P=1 u vrhu iznosi




L
B
CM
CK
S
y
X
Y
1 2 3 4 5 6 7 8
A
B
d
y
d
s
b
s
a.
H
m
y
= m
k
y
b.
P=1
d
m

Slika 4.12 - Proraun efekata zemljotresa u poprenom Y-pravcu

16 16
3
1 1
1 1
1/
3
y
i
i y
i
k
EI
k
H
d = = =


V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-10
U konkretnom sluaju, svi stubovi su istih visina H, i istih momenata inercije preseka I, pa je





odnosno, T
1
= 2. md ,gde je m ukupna masa.
Sa sraunatom vredno&u perioda oscilovanja T
1
odre%uje se vrednost koeficijenta dina-
minosti k
d
, odnosno vrednost ukupnog seizmikog optere&enja S
y
.
Generalno, pri istim pomeranjima 0
y
vrhova stubova, raspodela poznate horizontalne sile
S
y
na pojedine stubove vri se srazmerno njihovim krutostima na pomeranje k
iy
. Svaki stub i
prima deo sile S
iy

S
iy
= S
y
k
iy
/ k
y

U sluaju stubova istog sistema-konzola, istih visina i istih poprenih preseka, odnos krutosti
na pomeranje se svodi na odnos momenata inercije poprenih preseka, pa je
S
iy
= S
y
I
i
/
16
1
i
i
I
=


U konkretnom sluaju, S
iy
= S
y
/16, ukupna sila se ravnomerno deli na ukupno 16 stubova.
Prema Pravilniku Yu81, potrebno je proveriti i 'pomeranja' vrha konstrukcije pri zemljo-
tresu, usled dejstva raunske sile S
y
:
0
y
= S
y
d=S
y
H
3
/(3EI
16
1
i
i
I
=

)* H/600?
Potrebno je da su raunska pomeranja vrha manja od H/600. Ukoliko je 0
y
>H/600, na is-
pitu ne treba korigovati proraun pove&anjem krutosti elemenata, dovoljno je to konstatovati.
U sluaju industrijskih hala, obino se dozvoljavaju ve&a pomeranja, zavisno od opreme i
konstrukcije fasada.
4.2.2 Podu#ni, Sx - zemljotres:
Ako je krutost fasadnih panela i njihovih veza sa stubovima zanemarljiva, pomeranjima u
X-pravcu opire se opet svih 16 stubova, ali organizivanih u dva podu#na okvira, slika 4.13.
Masa sistema je ista kao za Y-pravac, ali krutost sistema nije ista: razlikuje se moment inercije
preseka stuba oko druge ose, i razlikuju se konturni uslovi krajeva stuba - usvojeno je da su
vrhovi stubova kruto vezani za 'beskonano krutu' fasadnu gredu. Zbog razliite krutosti,
razlikova&e se i raunsko seizmiko optere&enje S
x
u X-pravcu.
3
16 16
3
1 1
1 1
1/
3 16 3
y
i
iy
i
H
k
EI EI
k
H
d = = = =



L
B
CM
CK
S
x
X
Y
1 2 3 4 5 6 7 8
A
B
d
s
b
s
a.
d
x
l
H
b.
b
s
m/2 S
x
/2 d
x
I
s1
I
s2
I
s3
I
s8
m

Slika 4.13 - Proraun efekata zemljotresa u podu%nom X-pravcu
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-11
S obzirom da su svi stubovi (ukupno n=16 stubova) istog sistema (pomerljiva, obostrano
ukljetena greda), to je pomeranje bilo kog stuba i , sa momentom inercije preseka I
i
=d
s
b
s
3
/12
i visine H
i
, usled delovanja jedinine sile u vrhu P=1 , jednako
0
i
= 1H
i
3
/12EI
i

Prethodni izraz definie 'matricu fleksibilnosti', dok je krutost stuba i na pomeranje jednaka
k
ix
= 1 / d
i
= 12EI
i
/ H
i
3

Obostrano ukljeten stub je etri puta kru&i od konzolnog stuba. Krutost ukupne konstrukcije
na pomeranje jednaka je sumi krutosti svih pojedinanih stubova
k
x
=
16
1
ix
i
k
=


pa je period oscilovanja u prvom tonu T
1
= 2.
x
m
k
, gde je m ukupna masa.
U optem sluaju, pomeranje d vrha konstrukcije obostrano ukljetenih stubova sa
ukupnom kruto&u k usled dejstva jedinine sile P=1 u vrhu iznosi




U konkretnom sluaju, svi stubovi su istih visina H, i istih momenata inercije preseka I, pa je





odnosno, T
1
= 2. md , gde je m ukupna masa. Sa poznatom vredno&u perioda oscilovanja
T
1
, potrebno je odrediti odgovaraju&u vrednost koeficijenta dinaminosti k
d
, i raunskog seiz-
mikog optere&enja S
x
za X-pravac dejstva zemljotresa.
Pri istim pomeranjima 0
x
vrhova stubova, raspodela poznate horizontalne sile S
x
na
pojedine stubove vri se srazmerno njihovim krutostima na pomeranje k
ix
. Svaki stub i prima
deo sile S
ix

S
ix
= S
x
k
ix
/ k
x

U sluaju stubova istih konturnih uslova, istih visina i istih poprenih preseka, odnos krutosti
na pomeranje se svodi na odnos momenata inercije poprenih preseka, pa je
S
ix
= S
x
I
i
/
16
1
i
i
I
=


U konkretnom sluaju, S
ix
= S
x
/16, ukupna sila se ravnomerno deli na ukupno 16 stubova.
Prema Pravilniku Yu81, potrebno je proveriti i 'pomeranja' vrha konstrukcije pri zemljo-
tresu, usled dejstva raunske sile S
x
:
0
x
= S
x
d=S
x
H
3
/(12EI
16
1
i
i
I
=

)* H/600?
U prethodnoj analizi, krutost sistema odre%ena je kao za Y-pravac, na bazi pojedinanih
krutosti stubova. Ako se konstrukcija posmatra kao dva podu#na okvira istih krutosti, tada
svakom podu#nom okviru pripada pola mase m/2 , odnosno polovina ukupne seizmike sile -
S
x
/2.
Period oscilovanja jednog podu#nog okvira iznosi T
1
= 2.
x
m d (isti je i za drugi okvir,
naravno), gde je m
x
= m/2 (m= Q/g- ukupna masa objekta). Na osnovu prethodno prikazanih
16 16
3
1 1
1 1
1/
12
x
i
ix
i
k
EI
k
H
d = = =


3
16 16
3
1 1
1 1
1/
12 16 12
x
i
ix
i
H
k
EI EI
k
H
d = = = =



V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-12
optijih izraza, pomeranje jednog okvira
koga ini osam identinih stubova usled
jedinine sile u vrhu iznosi
0= 1H
3
/(12E
8
1
i
i
I
=

)
gde je
8
1
i
i
I
=

=8I
s
, u ovom sluaju.
Usled sile S
i
na jednom stubu, uticaji
u stubu prikazani su na slici 4.14. U
principu, u stubovima podu#nog okvira
pojavljuju se i aksijalne sile usled zemljo-
tresa, koje su u srednjem delu podu#nok okvira u ovom primeru zanemarene.
4.3 PRORA%UN UTICAJA VETRA
Kao i u Primeru 3, deo 3.11, u ovom kursu se za potrebe izrade idejnog reenja konstruk-
cije hale koriste jednostavni stavovi starih propisa za vetar. Optere&enje vetrom definisano je
tzv. 'osnovnim dejstvom - w
0
', slika 4.15, koje je definisano za teritoriju dr#ave, slino
seizmikoj rejonizaciji. U zadatku je data vrednost osnovnog dejstva vetra- w
0
= 0,7 kN/m
2
.

Pritisak na direktno izlo#enu povrinu iznosi
w
+
= 0,8w
0
= 0,80,7= 0,56 kN/m
2

Podpritisak, ili siu&e dejstvo na naspramnu povrinu iznosi, slika 4.15.
w
-
= 0,4w
0
= 0,40,7= 0,28 kN/m
2

H
S
i
d
M=S
i
H /2
M=S
i
H /2
Q=S
i

Slika 4.14 - Statika podu%nog okvira

B
L
w
+
=

0
,
8
w
0
w
-
=

0
,
4
w
0
Objekat-poduni presek
H
L
w
0
w
+
=

0
,
8
w
0
w
-
=

0
,
4
w
0
Pritisak Sisanje
a. b.

Slika 4.15 - Dejstvo vetra na objekat, prema starim propisima

l l l
POS FG
S1
1 2 4
a
w
0
l
a.
B
H
POS2
POS FG
POS S1
0
,
8
w
0
l
0
,
4
w
0
l
b.

Slika 4.16 - Dejstvo vetra na horizontalne fasadne panele podu%nog okvira
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-13
Osim intenziteta vetra, optere&enje elemenata konstrukcije zavisi i od naina prenosa sila
vetra sa fasade na konstrukciju. U sluaju horizontalnih fasadnih panela podu#nog okvira, sile
vetra se sa panela prenose direktno na stubove, kao podeljeno optere&enje po visini stuba,
slika 4.16.
U sluaju vertikalnih fasadnih panela podu#nog
okvira, stubovi nisu direktno izlo#eni vetru, ije se
reakcije prenose delom u ravan krova, a delom u nivo
temelja, slika 4.17. Svaki popreni okvir prihvata deo
vetra iz ravni krova na du#ini l , slika 4.17.b.
U ovome primeru usvojeno je da je konstrukcija kal-
kana takva da se dejstvo vetra na konstrukciju hale pre-
nosi kao i u sluaju vertikalnih panela, delom na temelje
kalkana a delom u ravan krova, slika 4.18 i 4.19.
Konstrukcija kalkana optere&enje vetra predaje krutoj
krovnoj ravni na rasponu B, da bi se potom sile vetra iz
ravni krova unele u podu#ne okvire, i preko njih u
temelje. Isti mehanizam prenosa va#i kako za pritiskuju&e
dejstvo vetra, tako i za 'siu&e'.
4.3.1 Uticaji vetara u podu#nom, X- pravcu
S obzirom na simetriju, po pola reakcije vetra sa kalkana prihata svaki od podu#nih
okvira A odnosno B, slika 4.19.
l l l
POS FG
POS TG
~aw
0
H/2
S1
1 2
H
~aw
0
H/2
B
H
POS2
POS FG
POS S1
b.
0,8w
0
lH/2
0,8w
0
lH/2
0,4w
0
lH/2
0,4w
0
lH/2
a.

Slika 4.17 - Dejstvo vetra na vertikalne fasadne panele podu%nog okvira

l l
0
,
8
w
0
1 2
R
w
+

Slika 4.18 - Dejstvo vetra na kalkan
R
w
+
L
B
X
Y
1 2 3 4 5 6 7 8
A
B
R
w
-
Okvir B
Okvir A
P
w
/2
P
w
/2
a.
l
H
b.
b
s
P
w
/2
I
s1
I
s2
I
s3
I
s8

Slika 4.19 - Dejstvo vetra u podu%nom X-pravcu

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-14
Uz pretpostavku da su stubovi kalkana ukljeteni u svoje temelje, i zglobno oslonjeni na
krov, reakcije kalkana u ravni krova iznose:
R
w
+
/ 3w
+
H/8= 30,8w
0
H/8 (= 0,30w
0
H kN/m )
R
w
-
/ 3w
-
H/8 = 30,4w
0
H/8 (= 0,15w
0
H kN/m )
Rezultanta vetra na ceo krov iznosi
P
w
= (R
w
+
+ R
w
-
)B= (3/8)(0,8+0,4)w
0
HB (kN)
Uticaji u stubovima odre%uju se kao i u sluaju zemljotresa (P
w
1 S
x
), razmatraju&i
konstrukciju sastavljenu od 16 pojedinanih stubova, ili kao sluaj dva podu#na okvira. U
odnosu na zemljotres, razlika je samo u poreklu optere&enja, na dalje se statiki proraun
zasniva na istim principima.
4.3.2 Uticaji vetra u poprenom, Y- pravcu
Za analizu je jednostavniji sluaj zatvaranja fasade vertikalnim panelima, prema slici
4.17. U ovome primeru usvojeno je da optere&enje usled vetra horizontalni paneli prenose na
glavne stubove poprenih okvira, sa pripadaju&e irine l ( q
w

= w

(, prema slici 4.16.


Uticaji u stubovima od vetra u pop-
renom pravcu, slika 4.20, posledica su dva
stanja: direktnog dejstva vetra na stub sa
pripadaju&e irine l, slika 4.21.b, i uticaja
usled pomeranja vrhova stubova zbog
pomeranja krova kao krute ploe, slika
4.21.c.
U terminima 'metode deformacija',
direktni uticaji vetra na stub dobijaju se
analizom 'nepomerljivog sistema', kome je
privremeno dodat horizontalni oslonac u
ravni krova, slika 4.21.b. U ovom koraku
treba odrediti momente i transverzalne sile
stuba-grede ukljetene u temelj, i zglobno
oslonjene o ravan nepomerljivog krova.
Moment u ukljetenju stuba u osi A, izlo-
#enog pritiskuju&em dejstvu vetra iznosi
M
sw1
=(0,8w
0
l)H
2
/8
slika 4.22.a, dok je reakcija stuba u ravni krova
R
w
= 3(0,8w
0
l)H/8

0,8w
0
L
B
X
Y
1 2 3 4 5 6 7 8
A
B
0,4w
0

Slika 4.20 - Dejstvo vetra u poprenom Y-pravcu

a.
B
H
0
,
8
w
0
0
,
4
w
0
A B
SI
A
SI
B
=
EF
0
,
8
w
0
l
0
,
4
w
0
l
A B
R
w
A B
SI
A
SI
B
P
w
=SR
w
+
b.
c.

Slika 4.21 - Odre)ivanje uticaja od vetra u stubovima poprenog okvira: a.)dispozicija; b.) lokalno dejstvo vetra
na jedan okvir; c.) sumarno dejstvo vetra u ravni krova na konstrukciju u celini

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-15
Momenti, odnosno reakcije naspramnog stuba u osi B, usled 'siu&eg' dejstva vetra iznose
50% uticaja u osi A. Ukupna reakcija oba stuba jednog poprenog okvira u ravni
nepomerljivog krova iznosi R
w
= 3(0,8+ 0,4)w
0
lH/8.
Da je konstrukcija krova stvarno nepomerljiva, horizontalno pridr#ana krutim kalkanima,
na primer, to bi bili i jedini efekti vetra na stubove poprenog okvira. Poto nagomilanu
ukupnu reakciju SR
w
svih poprenih okvira u ravni krova nema ko da prihvati, krov &e da se
pomeri za iznos 'deformacijski nepoznate veliine-horizontalnog pomeranja d ', i da se
oslobodi neuravnote#ene reakcije SR
w.
Do istog rezultata se dolazi ako se zamisli da oslonac u ravni
krova stvarno postoji, ali je privremen. Kada se taj oslonac ukloni,
akumulirana ukupna reakcija P
w
= SR
w
mora da se preraspodeli na
sve stubove poprenih okvira, slika 4.21.c. Zadatak se reava kao i
u sluaju preraspodele seizmikog optere&enja - srazmerno
krutostima stubova, deo 4.2.1. Na jedan stub deluje dodatna sila
vetra usled pomeranja
H
wi
= P
w
k
iy
/ k
y

U sluaju stubova istog sistema-konzola, istih visina i istih
poprenih preseka, odnos krutosti na pomeranje se svodi na odnos
momenata inercije poprenih preseka, pa je
H
wi
= P
w
I
i
/
16
1
/16
i w
i
I P
=
=


Moment savijanja u ukljetenju stuba u osi A iznosi M
sw2
=H
wi
H, slika 4.22.b.
Ukupni uticaji u stubu direktno izlo#enom vetru dobijaju se superpozicijom lokalnog
dejstva vetra direktno na stub, i uticaja usled pomeranja krova, M
sw
=M
sw1
+M
sw2
.
Izlo#eni algoritam je samo predlog kako da se problem rei 'peke'. Problem je jasan, sva
poznata i priznata reenja dolaze u obzir.
4.4 MERODAVNA KOMBINACIJA OPTERE'ENJA-DIMENZIONISANJE STUBA
Za tipian stub S
1
treba nacrtati dijagrame M,N,Q usled stalnog optere&enja, snega,
zemljotresa i vetra, za oba pravca dejstva.
S obzirom da su dejstva vetra i zemljotresa alternativna, stubovi se armiraju simetrino.
Usvojena armatura treba da je dovoljna da stub sa zahtevanim koeficijentom sigurnosti
pouzdano izdr#i sva mogu&a stanja optere&enja koja se mogu pojaviti u fazi gra%enja i
eksploataciji. U sluaju stubova hala, obino nije mogu&e samo na osnovu veliine uticaja
usled vetra odnosno zemljotresa zakljuiti koja je kombinacija optere&enja merodavna za
proraun potrebne armature: nisu isti koeficijenti sigurnosti, a za uticaje usled vetra u analizu
treba uvesti i efekte drugoga reda. Najjednostavnije je da se potrebna armatura srauna
posebno za oba sluaja optere&enja, za oba pravca dejstva optere&enja, i da se usvoji ve&a od
sraunatih. Na ispitu je dovoljno da se proraun izvri samo u preseku u ukljetenju stuba.
Ukoliko se ispostavi da su pretpostavljene dimenzije stuba nedovoljne za smetaj armature uz
potovanje maksimalnih dozvoljenih procenata armiranja, u principu bi trebalo promeniti
dimenzije preseka i ponoviti proraun, jer je promenjena krutost sistema i nivo seizmikog
optere&enja, a i vitkost stuba se menja, pa i time i uticaji drugoga reda u kombinaciji sa
vetrom. S obzirom da se radi o 'idejnom reenje', na ispitu se dozvoljava da se usvoje koriguju
dimenzije preseka, bez ponavljanja statikih prorauna.
Komentar: Merodavna kombinacija uticaja definie kapacitet nisivosti preseka u
ukljetenju. Za razumevanje ponaanja konstrukcija, treba imati u vidu razliku u filozofiji
dimenzionisanja potrebne nosivosti preseka u sluaju dejstva vetra odnosno zemljotresa.
H
wi
I
s
w
I
s
+
M
sw1
M
sw2

Slika 4.22 - Komponenete
savijanja stuba direktno
izlo%enog vetru
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-16
U sluaju dejstva vetra, iznos optere&enja je determinisana veliina, koja ne zavisi od
ponaanja konstrukcije, bar u sluaju uobiajenih objekata (kod vitkih konstrukcija to nije ba
tako). U eksploataciji se oekuje da se pri dejstvu vetra konstrukcija ponaa elastino, bez
ote&enja, sa maksimalnim pomeranjem d
maxw
pri optere&enju H
w
, slika 4.23.a. Potrebna
nosivost elemenata i preseka konstrukcije odre%uje se tako da kapacitet nosivosti bude bude
ve&i od uticaja oekivanih u eksploataciji, 1,8H
w
na primer. Od konstrukcije se uopte ne
oekuje da u eksploataciji dostigne kapacitet nosivosti, pa obino nije ni bitno da li do loma
preseka dolazi iscrpljenjem nosivosti armature ili betona - da li je lom preseka duktilan ili krt.
Za razliku od vetra, optere&enje konstrukcije usled zemljotresa bitno zavisi od odgovora
konstrukcije pri pomeranjima. Ukoliko bi se konstrukcija pri zemljotresa ponaala elastino,
bez ote&enja, maksimalno pomeranje bi bilo reda veliine d
maxs
pri optere&enju S
e
, slika
4.23.a. Obino su to znatna optere&enja, pa se uobiajeni objekti projektuju tako da kapacitet
nosivosti pri zemljotresu bude ni#i od elastinog odgovora, S
d
< S
e
, slika 4.23.a-b. Pri
dostizanju kapaciteta nosivosti, konstrukcija prelazi u plastini mehanizam otvaranjem
potrebnog broja plastinih zglobova. Zbog razliitih nepouzdanosti analize, nosivost se
odre%uje uvo%enjem koeficijenata sigurnosti, 1,3H
w
prema Yu81, na primer. Prema konceptu
jednakih pomeranja, videti 3.4-deo A, maksimalna oekivana pomeranja pri zemljotresu d
maxs

su istog reda veliine, bez obzira da li se konstrukcija ponaa elastino ili nelinearno, linija 1
na slikama 4.23.a-b. Usvajanjem ni#eg kapaciteta nosivosti S
d
, u konstrukciju je ugra%en
'osigura' koji treba da je zatiti od preoptere&enja, ali je neophodno obezbediti i potreban
kapacitet post-elastinih deformacija - duktilnost, tako da konstrukcija izdr#i oekivana
pomeranja d
maxs
bez ugro#avanja sigurnosti ljudi ili opreme.
Prema tome, u sluaju vetra konstrukcija se obezbe%uje da se ne dostigne kapacitet
nosivosti preseka, dok se u sluaju zemljotresa upravo oekuje da konstrucija dostigne
kapacitet nosivosti i pre%e u plastini mehanizam. U sluaju kada je opetere&enje vetrom
merodavno za odre%ivanje kapaciteta nosivosti, 1,8H
w
> 1,3S
d
, rezultat mo#e da bude da &e
pri zemljotresu konstrukcija pre&i u plastini mehanizam, ali pri kapacitetu nosivosti
odre%enom na bazi uticaja vetra, linija 2 na slici 2.23.a. U ovom sluaju zemljotres nije
merodavan za odre%ivanje kapaciteta nosivosti, ali je potrebno da se detalji konstrukcije ipak
obrade tako da se obezbedi izvestan kapacitet post-elastinih deformacija. U sluaju kada je
projektno optere&enje usled zemlotresa merodavno za odre%ivanje kapaciteta nosivosti, stvar
je jasna, slika 4.23.b. Zemljotres definitivno nije merodavan ni za odre%ivanje nosivosti, niti
za obezbe%enje kapaciteta post-elastinih deformacija (duktilnosti) u sluaju kada je nivo
elastinog odgovora konstrukcije pri zemljotresu ni#i od optere&enja vetrom, S
e
< H
w
, slika
4.23.c, to je est sluaj kod visokih i vitkih konstrukcija.


d
S
e
H
H
d
d
maxs
1,3S
d
1,8H
w
2
H
w
S
d
1
d
S
e
H
H
d
d
maxs
1,3S
d
1,8H
w
1
H
w
S
d
2
d
H
H
d
d
maxw
1
H
w
S
e
2
d
maxs
d
maxw
d
maxw
a. b. c.

Slika 4.23 - Merodavna optere#enja: a.) vetar merodavan za nosivost; b.) zemljotres merodavan za nosivost;
c.) zemljotres zanemarljiv

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-17
4.5 RAZLI%ITI SLU%AJEVI KONSTRUKCIJA HALA
4.5.1 Jednobrodna hala sa AB zidovima za ukru)enje u podu#nim okvirima
)esto se u ravni podu#nih
okvira postavljaju spregovi za
ukru&enje i prijem horizon-
talnih dejstava usled vetra,
zemljotresa, sila koenja krana
itd. Kada su u pitanju armira-
nobetonske konstrukcije, mo-
gu&e je napraviti i reetkasti
spreg, kao u elinim kon-
strukcijama, ali je jednostav-
nije u nekom polju podu#nog
okvira postaviti konzolni AB
zid, zid Z1 na slikama 4.24-
4.25. Stubovi hale se obino
zadr#avaju, zbog oslanjanja
glavnih krovnih nosaa POS2,
kao i potrebne krutosti poprenih okvira u Y-pravcu. Ivini stubovi i zid debljine d
z
izvode se
monolitno, tako da u ravni podu#nog okvira AB zid Z1 radi kao simetrini I-presek.
to se tie analize uticaja vetra i zemljotresa u poprenom Y-pravcu, sve je isto kao u
prethodnom primeru, krutost hale obezbe%uje 16 konzolnih stubova, dok se krutost na savija-
nje rebra zida Z1 debljine d
z
oko slabije ose zanemaruje, kao da ga nema.
U ravni podu#nih okvira, prisustvo zida-sprega bitno menja ponaanje i naprezanja stubo-
va. Konzolni AB zid du#ine l
z
i visine H obino je znatno kru&i na pomeranja od zbirne
krutosti stubova, tako da se mo#e usvojiti da sva horizontalna optere&enja u ravni podu#nog
okvira prihvata konzolni AB zid Z1. Krutost 'beskonano krute' grede u vrhu je dovoljna da
vitak stub bude praktino ukljeten u vrhu, ali ne i zid Z1 koji se deformie praktino kao
konzola. Dinamiki model je konzola sa jednom masom, sa kruto&u na pomeranje k
z

jednakoj krutosti samo konyolnog zida, slika 4.25.b. Za potrebe prorauna perioda
oscilovanja, za raunski presek mogu da se usvoje karakteristike I-preseka, a isto tako i
karakteristike pravougaonog preseka d
z
/ l
z
gde je 'visina' preseka preseka l
z
=l+b
s
. Zbog
pojave prslina pri zemljotresu, efektivna krutost preseka pada, pa je aproksimacija samo
pravougaonim delom preseka uobiajena u praksi. Prema tome, analiza efekata vetra i
P
O
S
1

(
k
r
o
v
)
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
Kalkan Kalkan
P
O
S
2
(
g
l
a
v
n
i

n
o
s
a

)
Poduni okvir Popreni okviri
S1
Z1 (zid)
Z1 (zid)
d
Z
d
Z

Slika 4.24 - Dispozicija-osnova hale

a.
l
1 8
~
H
H
R
2
R
2
R
2
R
2
b
s
l
l
Z
H
m
x
k
Z
b.
Z1

Slika 4.25 - Podu%ni okvir i dinamiki model

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-18
zemljotresa u ravni podu#nih okvira vri se uz zanemarenje prisustva ostalih stubova u toj
ravni. Pri odre%ivanju aksijalnog optere&enja zida Z1, voditi rauna da na jedan zid padaju
dve reakcije R
2
glavnih nosaa POS2, slika 4.25.a.
U ravni podu#nih okvira, ostali stubovi prihvataju samo uticaje gravitacionih optere&enja.
Stubovi su preko fasadnih greda vezani za vrh krutog zida, pa se mo#e smatrati da su vrhovi
stubova za uticaje gravitacionih optere&enja praktino nepomerljivi u ravni podu#nog okvira.
Vitkost stuba u ravni podu#nih okvira zavisi i od ostvarene veze stuba i fasadne grede u vrhu,
slika 4.25. Ako je veza zglobna, du#ina izvijanja mo#e da se usvoji u iznosu 0,7H, a ako su
stubovi u vrhu ukljeteni u fasadnu gredu 'beskonane krutosti', du#ina izvijanja teorijski
iznosi 0,5H, ali se preporuuje da se usvoji 0,7H, slika 4.25.

S obzirom da raunski vetar ili zemljotres prema naim pravilnicima ne deluju
istovremeno iz dva upravna pravca, ista armatura zida Z1 prihvata uticaje iz dva pravca. Usled
dejstva vetra ili zemljotresa u ravni poprenog okvira, u Y-pravcu, potrebna armatura F
ax

ivinih stubova zida usvaja se i raspore%uje simetrino u okviru preseka stubova, slika 4.26.a.
Za uticaje vetra i zemljotresa u ravni podu#nih okvira, u X-pravcu, usvojena armatura F
ax
je
deo armature flani I-preseka, i potrebno je samo sraunati dodatnu armaturu DF
ay
, tako da
ukupna armatura flani F
ax
+ DF
ay
bude jednaka sraunatoj za obezbe%enje nosivosti I-
preseka, slika 4.26.b. Rebro zida debljine d
z
i du#ine l
z
treba proveriti na dejstvo
transverzalnih sila i armirati prema pravilima za armiranje AB zidova, Primer 3.










l
d
4
F
ax
/2
F
ax
/2
X
Y
x
M
F
ax
/2
F
ax
/2
x
M
d
b b
5
Rf10/20
Rf10/20
l
2
0
d d
y
M
DF
ay
- dodatna
armatura
DF
ay
(F
ax
/2)
(F
ax
/2)
(F
ax
/2)
(F
ax
/2)
b b
a.
b.
V,S
V,S

Slika 4.26 - Supepozicija potrebne armature za savijanje u dve ravni
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-19
4.5.2 Dvobrodna hala sa stubovima
Dispozicija konstrukcije dvobrodne hale prikazana je na slikama 4.27 i 4.28.









Za konstrukciju glavnih nosaa POS2 usvojene su dve monta#ne proste grede, mada su
mogu&a reenja i sa kontinualnim nosaem preko dva polja raspona B. Kao i u sluaju
jednobrodne hale, stabilnost na horizontalne uticaje u poprenom Y-pravcu obezbe%uje osam
poprenih okvira sa ukupno 38=24 stuba. U ovom primeru, dimenzije fasadnih stubova POS
S1 u osama A i C iznose b/d, dok su za sredinji red stubova POS S2 u osi B usvojene ve&e
dimenzije b/1,5d , zbog ve&ih aksijalnih optere&enja sredinjih stubova, na primer. U ravni
podu#nih okvira postavljene su fasadne grede POS FG, odnosno sredinje grede POS SG,
koje, zajedno sa stubovima formiraju podu#ne okvire.
Kao i u sluaju jednobrodne hale, deo 4.2.1, vrednost perioda oscilovanja T
1
u poprenom
pravcu mo#e da se odredi na osnovu poznate ukupne mase m
y
=m i ukupne, zbirne krutosti k
y
konstrukcije na pomeranje u Y-pravcu. S obzirom da su svi stubovi (ukupno n=24 stuba)
B
=
1
5
,
0

m
P
O
S
2
(
g
l
a
v
n
i

n
o
s
a

)
Poduni okvir C
S2 (stub)
P
O
S
1
(
k
r
o
v
)
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
Kalkan
Kalkan
P
O
S
2
(
g
l
a
v
n
i

n
o
s
a

)
Poduni okvir B
S1 (stub)
A
B
C
Poduni okvir A
S1 (stub)
1 2 3 8
b
1
,
5
d
b
d

Slika 4.27 - Dispozicija dvobrodne hale, osnova

B
POS FG
POS S2
Fasadni
paneli
A
POS S1
POS FG
Fasadni
paneli
POS S1
POS SG
B
B C
d
1,5d d
POS2 POS2

Slika 4.28 - Dispozicija dvobrodne hale, presek
B B
C
1,5d d
B A
d
H
EF EF
m
I
sA
I
sB
I
sC
d d
P=1
d
m
k
y
P=1
d
H
a. b.

Slika 4.29 - Dinamiki model u ravni poprenog okvira

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-20
istog, konzolnog sistema, to je pomeranje bilo kog stuba i , sa momentom inercije preseka I
i

=b
s
d
s
3
/12 i visine H
i
, usled delovanja jedinine sile u vrhu P=1 , jednako
0
i
= 1H
i
3
/3EI
i

Prethodni izraz definie 'matricu fleksibilnosti', dok je krutost konzolnog stuba i na pomeranje
jednaka
k
iy
= 1 / d
i
= 3EI
i
/ H
i
3

Krutost ukupne konstrukcije na pomeranje jednaka je sumi krutosti svih pojedinanih stubova
k
y
=
24
1
iy
i
k
=


pa je period oscilovanja u prvom tonu T
1
= 2.
m
k
, gde je m ukupna masa.
U optem sluaju, pomeranje d vrha konstrukcije konzolnih stubova sa ukupnom
kruto&u k
y
usled dejstva jedinine sile P=1 u vrhu iznosi




odnosno, T
1
= 2. md ,gde je m ukupna masa.
Sa sraunatom vredno&u perioda oscilovanja T
1
odre%uje se vrednost koeficijenta dina-
minosti k
d
, odnosno vrednost ukupnog seizmikog optere&enja S
y
.
Pri istim pomeranjima 0
y
vrhova stubova, raspodela poznate horizontalne sile S
y
na
pojedine stubove vri se srazmerno njihovim krutostima na pomeranje k
iy
. Svaki stub i prima
deo sile S
iy

S
iy
= S
y
k
iy
/ k
y

U sluaju stubova istog sistema-konzola, istih visina i istih poprenih preseka, odnos krutosti
na pomeranje se svodi na odnos momenata inercije poprenih preseka, pa je
S
iy
= S
y
I
i
/
24
1
i
i
I
=


Kru&i sredinji stubovi u osi B prihvati&e i ve&i deo horizontalnih optere&enja.
Prema Pravilniku Yu81, potrebno je proveriti i 'pomeranja' vrha konstrukcije pri zemljo-
tresu, usled dejstva raunske sile S
y
:
0
y
= S
y
d * H/600?
Potrebno je da su raunska pomeranja vrha manja od H/600. Ukoliko je 0
y
>H/600, na is-
pitu ne treba korigovati proraun pove&anjem krutosti elemenata, dovoljno je to konstatovati.
U sluaju industrijskih hala, obino se dozvoljavaju ve&a pomeranja, zavisno od opreme i
konstrukcije fasada.
24 24
3
1 1
1 1
1/
3
y
i
iy
i
k
EI
k
H
d = = =


+
B B
C
1,5d
B A
H
EF EF
a.
0
,
8
w
0
l
d
0
,
4
w
0
l
d
R
w
b.
B B
C
1,5d
B A
H
EF EF
d
SI
A
SI
B
SI
C
d
P
w
=R
w

Slika 4.30 - Proraun uticaja vetra u ravni poprenih okvira

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-21
U odnosu na sluaj jednobrodne hale, proraun uticaja vetra u ravni poprenih okvira je
principijelno isti, slika 4.30. Razlika je samo u tome to u krutost sistema treba ukljuiti i
sredinje stubove u osi B, koji nisu izlo#eni direktnim uticajima vetra.
Fasadni stubovi u osama A i C primaju direktne uticaje vetra, slika 4.31.a, dok svi stubovi, pa
i sredinji stubovi u osi B primaju deo uticaja vetra usled pomeranja konstrukcije krova pri
vetru, slika 4.31.b.
to se tie analize uticaja vetra i
zemljotresa u podu#nom X-pravcu, po-
stupak je isti kao i za jednobrodnu kon-
strukciju hale, deo 4.2.2, samo to u
analizu treba ukljuiti jo jedan podu#ni
okvir, sredinji okvir u osi B, slika 4.32.
Zbog potpune simetrije, centar mase i
centar krutosti se poklapaju u oba
pravca, tako da prema Yu81 ne treba
analizirati efekte rotacije odnosno torzi-
je hale u osnovi.
Na ispitu je najjednostavnije pret-
postaviti da su sva tri podu#na okvira
konstruisana na isti nain, sa krutim
vezama stubova POS S2 i sredinjih
greda POS SG, na primer, slika 4.33a-c.
U tom sluaju konturni uslovi krajeva
svih stubova su isti, pa je i definicija
krutosti na pomeranje k
ix
pojedinanih
stubova i ista
k
ix
= 1 / d
i
= 12EI
i
/ H
i
3

Ukupna krutost na pomeranje nekog podu#nog okvira jednaka je sumi krutosti svih
pojedinanih stubova koji pripadaju razmatranom okviru
k
Ax
=
8
1
iAx
i
k
=


k
Bx
=
8
1
iBx
i
k
=


k
Cx
=
8
1
iCx
i
k
=


+
B B
C B A
H
a.
0
,
8
w
0
l
0
,
4
w
0
l
R
w
b.
B B
C B A
H
P
w
=R
w
M
Aw1
M
Cw1
M
Aw2
M
Bw2
M
Cw2

Slika 4.31 - Komponente uticaja vetra na stubove poprenog okvira

B
=
1
5
,
0

m
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
B
C
1 2 3 8
CM
CK S
x
m
d
x
X
A
Y

Slika 4.32 - Analiza uticaja u podu%nom X-pravcu

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-22
gde je k
Ax
, k
Bx
, k
Cx
- zbirna krutost okvira u osama A, B i C, a k
iAx
, k
iBx ,
k
iCx
- krutost
pojedinanih stubova u osam A, B i C. Ukupna krutost sva tri okvira u podu#nom X-pravcu
jednaka je zbiru krutosti pojedinih okvira
k
x
= k
Ax
+ k
Bx
+ k
Cx

odnosno, jednaka je zbirnoj krutosti svih pojedinanih stubova
k
x
=
24 24
3
1 1
12
i
ix
i
i
EI
k
H
=
=


U sluaju da su fasadni stubovi u osama A i C ukljeteni u fasadne grede, a da su sredinji
stubovi POS S2 u osi B zglobno vezani za monta#ne sredinje grede POS SG , krutost
fasadnih i sredinjih stubova se razlikuje, o emu treba voditi rauna, slika 4.33.a1-c1. Zbirna
krutost svih podu#nih okvira tada iznosi
k
x
=
24 16 8
3 3
1 1 1
12 3
i i
ix
i
i i
EI EI
k
H H
=
= +


gde se prva suma odnosi na 16 fasadnih, obostrano ukljetenih stubova, dok se druga suma
odnosi na 8 sredinjih stubova, zglobno vezanih u vrhu.
Problem odre%ivanja efekata drugoga reda pri dejstvu vetra je u ovom sluaju malo
slo#eniji nego u primeru jednobrodne hale. U sluaju jednobrodne hale, svi su stubovi imali
isti presek i iste konturne uslove u vrhu. U tom sluaju dovoljno je tano pretpostaviti da se
svaki pojedinani stub 'izvija' sa svojom aksijalnom silom, pa se analiza vri za razmatrani
izolovani stub. Ako se krutost pojedinih stubova razlikuje, kao u ovom sluaju dvobrodne
hale, i/ili konturni uslovi krajeva svih stubova nisu isti, kao na slici 4.33.a1-c1, za ocenu
efekata drugoga reda pri dejstvu vetra korektnije je primeniti stavove BAB-a u vezi 'prosene
vitkosti stubova istog sprata pomerljivog okvira', knjiga 2, strana 210 /2/. Za prosenu 'vitkost
sprata', u ovom sluaju prizemne hale mo#e da se usvoji vrednost
1
12 /
i s
A H l d =
gde su: l
i
- prosena vitkost stubova hale, jednaka za sve stubove; d
1
- pomeranje krova u
razmatranom pravcu usled dejstva jedinine sile H=1 koja deluje u ravni krova, sraunato za
l
H
b
s
S
C
d
x
I
sC
l
H
b
s
S
B
d
x
I
sB
l
H
b
s
S
A
d
x
I
sA
a.
c1.
b1.
a1.
l
H
b
s
S
C
d
x
I
sC
l
H
b
s
S
B
d
x
I
sB
l
H
b
s
S
A
d
x
I
sA
c.
b.

Slika 4.33 - Razliita reenja podu%nih okvira: a., a1 - okviri u osi A; b, b1 - okviri u osi B, c, c1 - okviri u osi C

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-23
vrednost modula elastinosti betona E
b
=1 ; A
s
- ukupna povrina svih stubova hale, ukupno 24
stuba u ovom primeru; H - visina stubova, jednaka za sve stubove. Pomeranje d usled
jedinine sile, ali za punu vrednost modula elastinosti betona sraunato je ranije, pa je





Stubovi manje krutosti podlo#niji su 'izvijanju', pa ih kru&i stubovi donekle pridr#avaju,
to sve ote#ava ocenu vitkosti pojedinanog izolovanog stuba, to se prevazilazi primenom
prosene vitosti svih stubova. Na ispitu se, kao pribli#no reenje prihvata da se analizira
pojedinani stub sa svojim aksijalnim optere&enjem i imperfekcijom, ali se vie ceni i
nagra%uje primena postupka prosene vitkosti sprata, koja je predmet ranijih kurseva
betonskih konstrukcija.
1 24 24
3
1 1
1 1
1/ ( 1)
3
( 1)
y b b
i
iy b
i
k E E
I
k E
H
d d = = = = =
=


V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-24
4.5.3 Dvobrodna hala sa AB zidovima za ukru)enje u fasadnim podu#nim okvirima

Ovaj sluaj trebalo bi da je
jasan na osnovu svega do sada
iznetog. Podsetimo, osnovna pret-
postavka analize je da je kon-
strukcija krova kruta u svojoj ravni,
pa se raspodela horitontalnih opte-
re&enja vri srazmerno krutostima
pojedinih elemenata-stubova.
Kao i ranije, mo#e da se pret-
postavi da sve uticaje u podu#nom
X-pravcu primaju samo dva AB
zida POS Z1, dok uticaje u pop-
renom Y-pravcu primaju ukupno
24 stuba, slika 4.34.
Komentar: Krutost zida znatno
je ve&a od krutosti jednoga stuba,
ali sa pove&anjem broja stubova
njihova ukupna krutost uopte ne
mora da bude zanemarljiva, niti
mala u odnosu na zidove. Za
ve#bu, proveriti ovaj primer. U
ovom primeru (preporuka i za ispit), za osnovni nose#i sistem u podu#nom X-pravcu usvojeni
su samo zidovi Z1, i dimenzionisani kao da &e sami morati da prime sva optere&enja. Zbog
prisustva znatnog broja stubova, realna nosivost i krutost konstrukcije su ve&i, videti i analizu
u Primeru 3, deo 3.13.3.
B
=
1
5
,
0

m
P
O
S
2
Poduni okvir C
S2
P
O
S
1
(
k
r
o
v
)
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
Kalkan
Kalkan
P
O
S
2
Poduni okvir B
S1
A
B
C
Poduni okvir A
S1
1 2 3 8
b
1
,
5
d
b
d
Z1 (zid)
Z1 (zid)

Slika 4.34 - Dispozicija dvobrodne hale sa zidovima za ukru#enje

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-25
4.5.4 Nesimetrina dvobrodna hala sa zidovima u fasadnim podu#nim okvirima
U sluaju nesimetrinih konstrukcija
hala u osnovi, po pravilu se ne poklapaju
centar masa i centar krutosti, pa je potrebno
na neki nain uvesti u analizu i rotaciju
odnosno torziju hale u osnovi, primer na
slici 4.35. Ukoliko bi hala imala samo
stubove, bez dodatnih vertikalnih spregova-
AB zidova Z1, tada bi stubovi prihvatali
sve uticaje, usled translacije kao i usled
rotacije krova, to za posledicu ima koso
savijanje stubova. Reenje je mogu&e, ali
ne i na ispitu, mada se uz pomo& dijagrama
interakcije /3/ i dimenzionisanje na koso
savijanje mo#e savladati.
Zadr#avaju&i pretpostavku da u sluaju
zajednikog pomeranja krutih AB zidova i
stubova praktino sve uticaje prihvataju
kruti zidovi kao osnovni sistem, problem se
mo#e pojednostaviti, i uraditi na ispitu,
slika 4.35 i 4.36. Centar krutosti CK odre-
%uje se na osnovu krutosti dva zida u podu-
#nom X-pravcu, i krutosti dvadeset stubova u poprenom Y-pravcu.
Pri dejstvu zemljotresa u podu#nom X-pravcu, redukcijom inercijalne sile sa centra masa
CM na centar krutosti CK, kao rezultuju&e dejstvo dobija se seizmika sila S
x
i moment torzije
M
x
=S
x
e
x
, gde je e
x
ekscentricitet u X-pravcu centra mase u odnosu na centar krutosti, slika
4.36.a. Uz pretpostavku da se sila S
x
raspodeljuje samo na dva zida Z1 u osama A i C, uticaji u
zidovima usled translacije krova iznose S
x
/2. Moment torzije u osnovi mogu da prime i ok-
viri, kao niz spregova sila naspramnih okvira, ali je u ovom primeru dosledno usvojeno da
B
=
1
5
,
0

m
S2
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
Kalkan
Kalkan
P
O
S
2
S1
B
S1
1 2 3 8
Z1 (zid)
Z1 (zid)
P
O
S
2
Kalkan
X
Y
A
C

Slika 4.35 - Dispozicija nesimetrine hale u osnovi

B
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
B
1 2 3 8
Z1 (zid)
Z1 (zid)
A
X
Y
CM
CK
e
y
e
x
S
x
M
x
=S
x
e
x
R
Cx
=S
x
/2-M
x
/2B
R
Ax
=S
x
/2+M
x
/2B
C
B
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
B
1 2 3 8
Z1 (zid)
Z1 (zid)
A
X
Y
CM
CK
e
y
e
x
S
y
M
y
=S
y
e
y
R
Cy
=M
y
/2B
R
Ay
=M
y
/2B
C
a. b.

Slika 4.36 - Koncept prijema uticaja zemljotresa u podu%nom X , i poprenom Y-pravcu

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-26
moment torzije M
x
primaju samo zidovi Z1 kao najkru&i elementi. U tom sluaju, optere&enje
zidova usled torzije iznosi M
x
/2B. Ukupni uticaji u zidovima su zbir uticaja translacije i tor-
zije, slika 4.36.a.
Pri dejstvu zemljotresa u poprenom Y-pravcu, mo#e da se usvoji da komponentu
translacije S
y
prihvata 21 stub kao da je hala simetrina, a da moment torzije M
y
=S
y
e
y
opet
prihvataju zidovi Z1, slika 4.36.b.
Analogno se reava i problem prijema vetra, samo to rezultanta vetra ne prolazi kroz
centar mase, pa su i odgovaraju&i ekscentriciteti rezultante vetra u krovu u odnosu na centar
krutosti razliiti.
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-27
4.5.5 Opti sluaj jednog nepravilnog okvira
U optem sluaju, stubovi okvira mogu da imaju razliite poprene preseke odnosno
momente inercije, razliite visine kao i razliite konturne uslove na krajevima-na vezama sa
temeljima odnosno fasadnim gredama, slika 4.37.
Mada je to ve& prikazano kroz prethodne primere, ovde se daje pregled-rezime postupka
analize okvira na dejstva horizontalnih sila usled vetra (V) odnosno zemljotresa (S).
Pretpostavlja se da je gornja fasadna greda 'beskonane krutosti' na savijanje.
Krutost pojedinih stubova na pomeranje prema slici 4.37.b iznosi:

Za visinu stubova 1-4 usvojeno je rastojanje do te#ine linije fasadne grede, a za stubove
5-6 je usvojena realna visina stuba do zgloba u vrhu. Sasvim je prihvatljivo da se za sve
stubove usvoji rastojanje do te#ine linije fasadne grede.
Ukupna krutost okvira k na pomeranje jednaka je sumi parcijalnih krutosti pojedinih
stubova
k=
6
1
i
i
k
=


Sa poznatom kruto&u i masom, mogu&e je odrediti period oscilovanja, vrednost
koeficijenta dinaminosti k
d
kao i seizmikog optere&enja S. Pri jednakim pomeranjima
vrhova stubova za iznos d, raspodela poznate sile vetra V odnosno zemljotresa S po pojedinim
stubovima vri se srazmerno krutostima na pomeranje
S
i
= S k
i
/k
Za proraun efekata drugoga reda pri dejstvu vetra vie ne poma#e ni postupak 'prosene
vitkosti stubova istoga sprata', razlikuju se visine kao i konturni uslovi stubova. Problem se
mo#e reiti primenom 'pribli%nog P-D postupka' za analizu pomerljivih okvira, videti BAB,
knjiga 2, strana 243 /2/.




G,P
V,S
1 2 3 4 5 6
I
1
I
2
I
3
I
4
I
5
I
6
H
H
2
Zglob
Zglob
G,P
V,S
1 2 3 4 5 6
I
1
I
2
I
3
I
4
I
5
I
6
H
H
2
d
a. b.
H
1
H
1

Slika 4.37 - Dispozicija jednog nepravilnog okvira

1
1 3
1
12EI
k
H
=
2
2 3
1
12EI
k
H
=
3
3 3
3EI
k
H
=
4
4 3
12EI
k
H
=
5
5 3
2
3EI
k
H
=
6
6 3
2
3EI
k
H
=
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-28
4.5.6 Okviri kao osnovni elementi konstrukcije
U sluaju nepravilnih osnova, esto je preglednije i jasnije da se kao osnovni element
konstrukcije hale usvoji kompletan okvir stubova i greda u istoj ravni. Takav koncept koriste i
tradicionalni softveri kao to je 'TABS', na primer.
Konfiguracija stubova jednog
okvira mo#e da bude proizvoljna, kao
na slici 4.37. Jedini uslov je da su
vrhovi stubova vezani za krutu kon-
strukciju krova na istoj koti - da krov
le#i u jednoj horitontalnoj ravni. Za
svaki od 11 okvira 1-8, A-C prema
slici 4.38, na prethodno prikazani
nain mo#e da se odredi krutost okvi-
ra 'i' na pomeranje k
i
(kN/m) u
njegovoj ravni. Sa poznatim
pojedinanim krutostima, okviri
mogu da se izbace i da se zamene sa
po jednom elastinom oprugom u
ravni krova, ija je krutost jednaka
krutosti okvira k
i
, slika 4.28. Za
polo#aj opruge bitno je da se nalazi u
ravni odgovaraju&eg okvira, u bilo
kojoj taki na datom pravcu. Prema
slici 4.38, ukupna krutost opruga u X-
pravcu iznosi
k
x
=k
A
+k
B
+k
C

dok je ukupna krutost opruga u Y-
pravcu
k
y
=k
1
+k
2
+k
3
+k
4
+k
5
+k
6
+k
7
+k
8

Polo#aj centra krutosti definisan je uobiajenim izrazima
yi i yi i
CK
yi y
k x k x
x
k k
= =



xi i xi i
CK
xi x
k y k y
y
k k
= =


Sa poznatim pojedinanim krutostima opruga, kao i ukupnim krutostima u X/Y pravcu,
dalja analiza je u svemu analogna analizi prikazanoj u Primeru 3, kao da je svaka od opruga
prizemni AB zid odgovaraju&e krutosti. Rezultat analize je naprezanje pojedinih opruga -
okvira. Raspodela naprezanja okvira na pojedine stubove okvira vri se na ve& prikazani
nain, prema krutostima pojedinih stubova.








B
=
1
5
,
0

m
L=7l=7x5,0=35,0 m
B
=
1
5
,
0

m
1 2 3 8
A
X
Y
5 6
k
1
k
2
k
5
k
6
k
8
k
A
k
B
k
C
C
B

Slika 4.38 - Koncentrisane opruge kao zamena za okvire

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-29

5 Ilustracije ponaanja okvira pri zemljotresu
Primer ote&enja jedne monta#ne hale u izgradnji prikazan je na slici 4.39. Uoljivo je
krivljenje stubova, razvoj ote&enja - plastinih zglobova u dnu stubova, kao i ote&enja veza
stubova i rigli-nosaa krova.

Za monta#ne konstrukcije hala tipino je
ote&enje veze stubova i glavnih krovnih
nosaa, slika 4.40, esto i veza ro#njaa i glav-
nih krovnih nosaa. U ekstremnom sluaju
mo#e da do%e do kidanja veza i pada
horizontalnih elemenata konstrukcije, slika 4.41.


Slika 4.39 - Ote#enja hale u izgradnji (Turska 1999.)



Slika 4.41 - Pad horizontalnih konstrukcija zbog
kidanja veza sa okvirima (SAD 1994.)

Slika 4.40 - Ote#enje veze stuba i grede

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-30



Na slici 4.42 prikazan je detalj fasadnog okvira oznaenog strelicom na slici 4.41. Nakon
kidanja veza i propadanja tavanica, prvobitno vertikalni fasadni okvir se dramatino povio ka
unutranjosti objekta. Na stubovima prizemlja uoljive su naglaene prsline-pukotine, ali
konstrukcija deluje '#ilavo', mada je neupotrebljiva. Zahtev da tavanice budu krute nije samo
radi 'elegantne' analize, krute tavanice koje pouzdano povezuju sve vertikalne nose&e
elemente su osnovni preduslov pouzdanog ponaanja konstrukcija pri zemljotresu.




















Slika 4.42 - Detalj povijenog fasadnog okvira nakon pada tavanica (SAD 1994.)

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
4-31



LITERATURA uz Deo B


/1/ Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim
podrujima, Slubeni list SFRJ, Beograd, 1981, sa naknadnim dopunama
/2/ Pravilnik o tehnikim normativima za beton i armirani beton, Slubeni list br. 07-719/1,
Beograd, 13.02.1986.
/3/ D.Najdanovi#, V.Alendar, D.Jei#, Dijagrami za dimenzionisanje armirano betonskih
preseka prema graninoj nosivosti, Gra&evinska knjiga, Beograd, 1989.
/4/ Evrokod 8, Projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija, Deo 1-1 do 1-3, R.Foli# editor,
Gra&evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1997.
/5/ Evrokod 2, Proraun betonskih konstrukcija, Deo 1, '.Perii# editor, Gra&evinski fakultet
Univerziteta u Beogradu, 1994.
/6/ Tower - program za statiku i dinamiku analizu prostornih konstrukcija, Verzija 3.2,
Radimpex, Beograd, 1999.
/7/ SAN - program za statiku i dinamiku analizu prostornih konstrukcija, Vrezija 3.0,
B.Tepav)evi# i drugi, Beograd, 1999.