Tadao Ando crkve

Samo tri hrianske crkve i jedan budistiki hram. Pre ove crkve, 1986. i 1988. je projektovao Crkvu na panini !oko
i Crkvu na vodi. "obe i #okaido.
$ arhitekturi su mu najva%nija & eementa ' materija, (eometrija i priroda. Pirane)i ' ra)ika i)me*u japanske i
)apadne arhitekture + )apadna je vertikana, a japanska hori)ontana, ne(eometrijski i nepravini prostori u
japanskoj. ,eometrija kao o(ika arhitekture, ai i kao neto to je produkt judsko( ra)uma, kao neto to je
suprotnost prirodi. ,eometrija odre*uje artikuaciju sveta, predstavja okvir, senke, distribucija prostorne (ustine,
aproprijacija sveta.
-id kao isti objekat. "ao semiotika komponenta. -id koji preu)ima uo(u koju je stub imao u proosti. Simboika
.unkcija.
"utije. /inimai)am i puri)am. Proupjene kutije. 0iteri )a prirodne eemente svetosti, va)duha, )vuka. Crkva kao
mrana komora. 1ta je projektovano2 Prostor duhovno(, transcendentano(. 3dnos stvarno( i )amijeno(.
$ crkve se ua)i kro) uske proa)e. Svetiite, tajnovitost. 4apanske ajd%inice i keanje pred ua)ak + poni)nost.
Prostor se or(ani)uje kro) divi)iju, ne adiciju. Pitanje evan*ei)ma.
5amenjene maim i okanim kon(re(acijama. Pitanje je da i mo(u priutiti sebi jedan 6ndov projekat.
Prirodne predstave, prirodni eementi kro) .iter arhitekture. "ada stupe u ve)u arhitektura i priroda, tada se priroda
ra)a%e na eemente + svetost, vetar, voda, nebo, va)duh, )vuk... 6ndo te eemente koristi kao simboe prirode, na
taj nain apstrahuje prirodu.
Sveto. 3pat Si%e. Svetosni simboi.
7eton. Posebna opata, kako bi beton re.ektovao svetost. ,atkoa.
-anatska vetina kakva se sree u (radnji (otikih katedraa.
Skupi projekti. 5eophodnost pravjenja preci)ne opate )a betonske )idove.
Forma
0orma sastavjena od & kocke stranica 8,9 m u odnosu 19&91 i )ida koji je probija pod u(om od 18:.
"vadrati, kocke, kru(ovi i opte + ovo)emajsko i nebesko. pravou(aonik, u koji se mo(u upisati & s.ere precnika
8.9m i on je penetriran )idom pod u(om od 18 stepeni i )id je 18 cm ni)i od ostatka objekta i ne dodiruje objekat. na
mestu (de )id sece objekat naa)i se ua) 1.6m sirok i 8m visok i kada se udje teren pada na doe, ka krstu. krst je
okrenut ka istoku jer ujutru kada sine sunce mani.estuje se krst od sveta.
;eiina upuuje na vro inu upotrebu prostora. <o je crkva )a okane vernike. 5ije veika katedraa namenjena
umanjivanju oveka i postavjanja vernika u odre*eni sistem.
pod i sedista kupa su napravjeni od drveta koje je korisceno )a opatu, kako bi se smanjio trosak. minimi)irao je
otvore jer svetost postaje veicanstvena kada prodire kro) najvecu tamu pa na taj nacin on apstrahuje prirodu.
-id vodi korisnike ka unutranjosti.
=rvo se koristi kao materija )a sve sa im korisnik doa)i u .i)iki kontakt.
Crkva kao skonite.
"ritiki re(ionai)am. >okani uticaji. /odernisti su kapee projektovai kao sekuarne (ra*evine.
0rempton tvrdi da 6ndo odvaja haos metropoe i sveti unutranji prostor crkve, proputajui prirodne uticaje.
5ema .resaka ii vitra%a. 5ema narativa. Samo simboika i do%ivjaj. /o%da kao pokuaj da se privuku vernici koji
veruju u omnipotentno bie, ai ne i u bibijske )apise, kao i vernici koji se naa)e u kuturi koja se ra)vijaa i)van
)apadnih tendencija. ?sus kao 4apanac ii crnac2
-61<3 4@ =@>3 ;?S3"@ "$><$!@ $/@<53S<?
Svetlost pojam Boga
Svetost kao mani.estacija 7o(a koji je oko nas. ?manentnost. Pore*enje sa peinom u prii o svetom ?iji i nje(ovim
sumnjama, kada se 7o( mani.estuje ne pompe)no, ve u vidu aputa. Suptinost. 7esteesni )vuk, svetost be)
vidjivo( i)vora. Peina kao ist, simpi.ikovan prostor u kome se uka)uje bo%anstvo prisustvo.
<ako*e, svetost kao prvi proi)vod 7o(a. Svetost je nastaa i pre Sunca i )ve)da + tea )a koje danas )namo da su
njeni i)vori. Svetost kao mani.estacija 7o(a upravo dobija na sna)i i primeujemo je onda kada je ima najmanje i
kada je dramatino suprotstavjena mraku. /it o stvaranju sveta i svetosti. Poetak stvaranja sveta kao to i crkva
predstavja poetak stvaranja nebesko( krajevstva.
Simpi.ikovana i o(ojena .orma + svetost postaje primetan .aktor i jedini deo di)ajna unutranje( prostora.
4ednostavnost i)ra)a i nedostatak eemenata koje poseduju mno(e vee crkve, pove)uje se sa inim do%ivjajem i
nemanipuativnou, ako se manipuacija mo%e pove)ati sa )naajnijim crkvama kao produktima poitike crkvenih
institucija.
5e manipuie se sikama, mo%da uima.
-asnivanje na inom utisku ieno( .amiijarne estetike. /e*utim, kasino ure*enje crkava sa kupama, otarom,
or(ujama. ?pak je crkva, a ne hram.
Panteon. Stanje materije i sveta se retko mo%e iskustiti u prirodi, kao to je u panteonu. <a scena je jedino mo(ua
kro) medijum arhitetkture.
>e "orbi)je !onan, >a <uret.
Pummer states9
A!ei(ious manBs pro.ound nosta(ia is to inhabit a Cdivine DordB is his desire that his house sha be ike the house o.
,od, as it Das ater represented in tempes and sanctuaries. ?n short, this rei(ious nosta(ia eEpresses the desire to
ive in a pure and hoF cosmos, as it Das .rom the be(innin(, Dhen it came .resh .rom the creatorBs hands.
Prazan krst Shintai
Simboi)am krsta.
1intai predstavja japanski koncept shvatanja tea + kapacitet kro) koji svet sa svim svojim kvaitetima Gtopo'hadno,
tu(a'radost, jubav'mr%njaH ua)i u pojedinca i stapa se sa nje(ovim shvatanjem sebe. Shvatanje sveta putem
samoodbacivake teesnosti. <ranscendentana i neo)naujua percepcija. <eorija nitavnosti podra)umeva dubje
ra)umevanje stvari od puko( imenovanja i o)naavanja. "ad subjekt dodirne hadan )id, pomou intaija )akjuuje i
sa)naje da je on sam subjekt topao. 7rie se (ranica i)me*u percipirajue( subjekta i percipirano( objekta, ve
reciprono utiu jedan na dru(o(. Subjekt sa)naje o sebi da je topao i da (a je mo(ue dodirnuti, kao to je on
dodirnuo )id, postaje sastavni deo sistema topote i tvrdoe. <eo koje aktivno sa)naje.
4apanska rei(ijska i .io)o.ska tradicija nitavnosti, nitavia, pra)nine + mu. "ritikuje opsednutost materijanim i
vi)uenim kao i subjektivi)am u modernom dobu. $pravo )ato to je prostor pra)an, svetost i kvaiteti materijaa
doa)e do i)ra%aja i stupaju u kontakt sa duhom. /inimai)am i pra)nina koriste se )bo( e.ekta koji imaju na
percepciju i teo. >judska dimen)ija se (ubi, kao i u dru(im hramovima, upravo jer se na oveka i utie.
6ndo je %eeo da se o(radi od odre*enosti. Pravio je hram uopte, ne protestantsku crkvu, ai je krst prihvatio. 4edini
.i(urativni i simboiki eement crkve. =ihotomija minimai)ma i .i(urativnosti, tiine i (ovora.
Svetost kao prisustvo bo%anskih sia i krst kao prisustvo 7o(a u judskom obiju koji je umro na krstu )a judski rod.
Pra)nina nije re)utat minimaistiko( asketi)ma ve redukcije koja na kraju ostavja pra)ninu koja )a cij ima da
apsorbuje korisnika.
Sveto treba da dodirne oveka na dubjem nivou od povrinsko( i da (a ispuni duhovnom svetou i topotom.
? )idovi su pra)ni i (atki kako bi re.ektovai svetost, )vuk i vetar na)ad u pra)ninu. Protestanti)am koji prihvata
judejsku i vi)antijsku ikonokastiju.
5@3-56I6;654@, 65<?S@/?3<?"6
? sam krst je pre%iveo protestantsko odbacivanje simboa, ikona. "rst je ovde ista i nematerijana ikona. Cij je da
krst dobije ponovo simboiki )naaj naspram ikono(ra.sko( kojim je svet prepavjen.
Protestanti)am se trans.ormie kako bi dobio )naaj u novoj )emji.
Postavja se pitanje kako predstaviti neto to je nemo(ue predstaviti i kako u drutvenom kontekstu dru(aijem od
)apadno( i beako( predstaviti ideje i koncepte hrianstva.
<he Churches o. <adao 6ndo 7F /ichae ". Chun( http9JJDDD.stations'1K.comJdocumentsJ6ndo'=iao(ue.pd.
5othin(ness9 <adao 6ndoLs Christian Sacred Space bF 4in 7aek G6uthorH, !outed(e