Asistivne tehnologije

Prof. dr pela Golubovid

Mila Veselinivid, master SRE
Mr Sanela Slavkovid

Semestar VII
Fond asova 1+2 ( 15 asova teorije i 30
asova vebi)
Broj ESPB bodova 2,5
Predavanja prema rasporedu
Vebe prema rasporedu
Konsultacije: utorkom od 12 - 13 h ili
pre/posle nastave ili vebi
Vrednovanje rada studenata

Redovno pohaanje nastave 10 bodova
Redovno pohaanje vebi -15 bodova
Izrada seminarskog rada - 25 bodova
Predispitne aktivnosti studenta iznose od 0-
50 bodova. Minimum bodova koji je
potreban za pristupanje ispitu je 30.
Usmeni ispit maksimalan broj bodova je 50.

Sadraj predmeta

Definisanje asistivnih tehnologija. ICF klasifikacija. Podela
asistivnih tehnologija. Karakteristike AT. Sveobuhvatna
procena u cilju koridenja AT. Faktori koji utiu na koridenje
AT.Asistivne tehnologije u oblasti komunikacija. Asistivne
tehnologije u aktivnostima svakodnevnog ivota. Asistivne
tehnologije u oblasti samoposluivanja. Asistivne tehnologije
u oblasti kretanja. Asisstivne tehnologije za radno okupacione
aktivnosti. Asistivne tehnologije za radno profesionalne
aktivnosti. Asistivne tehnologije mehanikog tipa. Asisstivne
tehnologije raunarskog tipa. Asistivne tehnologije za osobe
sa otedenjima vida, sluha, motorikm poremedajima,
intelektualnom ometenodu, tekodama u komunikaciji,
viestrukom ometenodu.
Vebe prate teorijski deo nastave i realizuju se u dogovoru sa
asistentima u nastavnim bazama fakulteta.
U svetu ivi preko 600 miliona osoba s
invaliditetom
U EU ivi oko 50 miliona osoba s invaliditetom
U SAD-u ima skoro 60 miliona osoba s
invaliditetom od kojih su skoro 6 miliona
deca.
Ako u ove statistike dodamo i starije osobe......
nekada- ishod,
sada-klijentovo miljenje i oekivanja

Pomona tehnologija ili adaptivna
tehnologija (AT) je opti pojam kojim su
obuhvadena asistivna (pomodna),
prilagodljiva sredstva za osobe sa
invaliditetom. Takoe ukljuuje proces koji se
koristi prilikom odabira, lociranja i koritenja
AT sredstava.
Formalno, pravno definisanje pomodnih
tehnologija , prvi put je objavljeno u 1988
(Assistive Technology Act, 1998 ). Ovaj in je
izmenjen i dopunjen u 1994, u 1998. Kroz ovu
istoriju, originalna definicija pomodne
tehnologije ostala je dosledna.
Definicije AT
1. Ureaj asistivne tehnologije oznaava
svaku stavku, deo opreme, ili proizvod, bez
obzira da li je steen komercijalno,
modifikovan, ili prilagoen, koji se koristi za
povedanje, odravanje, ili poboljanje
funkcionalnih sposobnosti osoba sa
invaliditetom. (The Individuals with Disabilities
Education Act- IDEA, 2004; Assistive
Technology Act, 1998 )


2. Bilo koji proizvod (ukljuujudi ureaje, opremu, instrumente,
tehnologiju i softver) posebno proizvedene ili na optem
raspolaganju, za spreavanje, za kompenzaciju, pradenje,
olakavanje ili neutralisanje otedenja, ogranienja aktivnosti i
ogranienje ueda.
(ISO 9999: 2007) ISO 9999 je deo WHO Family of International
Classifications (WHO- FIC), i koristi termine i definicije
International Classification of Functioning, Disability and Health
(ICF).

U dopuni iz 2009. se navodi: Pomodni proizvod je svaki proizvod
(ukljuujdi sprave, opremu, instrumente i softver) posebno
proizveden ili generalno na raspolaganju, koriden od i za lica sa
invaliditetom
Za uede;
Da zatiti, podri, preveze, izmeri ili zameni funkciju/ strukturu tela i
aktivnosti; ili
Da sprei otedenja, ogranienja aktivnosti ili ogranienja ueda.


3. Asistivna tehnologija (AT) je specijalizovana
hardver ili softver oprema koju koriste uenici
sa invaliditetom da povedaju sposobnost da
uestvuju u zadacima uenja i aktivnostima
svakodnevnog ivota i funkcioniu samostalno
koliko je to mogude.
Asistivni ureaji su mehanika i/ ili elektrina
oprema napravljena da poveda sposobnost
pojedinca da meusobno dejstvuje sa
okruenjem (Reed, Penny, Bowser, Gayl, 1991)

Termin AT uglavnom se ne koristi za uredjaje
koji se koriste prilikom rehabilitacije, kao ni za
uredjaje koje koriste osobe bez hendikepa
Osnovni koncept AT je njihova funkcionalna
vrednost u svakodnevnom ivotu osoba sa
hendikepom.
Utiu na:
povedanje stepena nezavisnosti,
smanjuju vreme potrebno za svakodnevne
aktivnosti,
povedavaju izbor aktivnosti i zadovoljstvo pri
uestvovanju u njima.

ISO 9999 sadri sledede klase AT:

04 Pomodni proizvodi za lino leenje.
05 Pomodni proizvodi za obuku vetina.
06 Ortoze i proteze.
09 Pomodni proizvodi za linu negu i zatitu.
12 Pomodni proizvodi za linu mobilnost.
15 Pomodni proizvodi za domadinstvo.
18 Prilagoavanje nametaja, kude i drugih prostorija.
22 Pomodni proizvodi za komunikaciju i informisanje.
24 Pomodni proizvodi za rukovanje objekata i ureaja.
27 Pomodni proizvodi za poboljanje ivotne sredine, alata i
maina.
30 Pomodni proizvodi za rekreaciju
Asistivna tehnologija sadri dve povezane
komponente:
1.Ureaje i adaptacije.
2.Servise podrke koji identifikuju ta pomagala
i ue decu i porodice da ih koriste uspeno.
Servis asistivne tehnologije oznaava svaki
servis koji direktno pomae pojedincima sa
invaliditetom u izboru, nabavci, ili koridenju
ureaja asistivne tehnologije. Servisi
omogudavaju izbor odgovarajudih adaptacija i
ureaja (pomagala) i sprovoenje obuke za
decu i roditelje (posredovanje).
Pomagala su klasifikovana po dostupnosti na:
- proizvode niske tehnoloke izrade koji su lako
dostupni ( sprave za kretanje npr.
kolica,tapovi, take..)
- proizvode visoke tehnoloke izrade koji su
teko dostupni, napravljeni da podre
specifine potrebe ometene dece (hardware,
software i dr. za asistiranje osobama sa
hendikepom pri pristupu raunarima i dr.
Informacionim tehnologijama)
.

Oblasti rada sa AT su:

1. Izbor modela AT za razliite vrste
ometenosti.
2. Procena njihove primenjivosti i upotrebne
vrednosti.
3. Uputstva o upotrebi razliitih AT.
4. Obuka i podrka za njihovo koridenje
LANOVI TIMA

Defektolog svi profili
Fizioterapeuti
Radni terapeuti

ICF klasifikacija
International Classification of Impairment,
Disability and Handicap (ICIDH; WHO, 1980)
uvodi sadanji koncept International
Classification of Functioning, Disability and
Health (ICF; WHO, 2001) ICF veliki znaaj
konteksta u kome osoba ivi i njen
prilagoavanje na invalidnost. Ovaj konteks
posmatran je u sredinskim i linim faktorima
ICFa.
Zdravstveno stanje
Telesne funkcije
i strukture
Aktivnost Uee
Kontekstualni faktori
Sredinski faktori Lini faktori



Deo 1: Funkcionisanje i Ometenost
Deo 2:
Kontekstualni faktori
Komponente Telo i stukture Aktivnosti i Uede Sredinski faktori Lini faktori
Domeni
Telo-funkcije
Telo-strukture
Podruje ivota
(zadaci, aktivnosti)
Spoljanji uticaji na
funkcionisanje i
ometenost
Unutranji uticaji
na funkcionisanje i
ometenost
Konstrukti
Promene u
funkcionisanju tela
(fizioloke)
Promene u
strukturi tela
(anatomske)
Kapacitet
Izvravanje
zadataka
ustandardnom
okruenju
Performanse
Izvravanje
zadataka u
trenutnom
okruenju
Omogudavanje ili
ometanje uticaja
karakteristika na
stavove
Uticaj
karakteristika
osobe
Motorne, senzorne, perceptivne, kogitivne i
psihosocijalne funkcije i (ne)sposobnosti AT
korisnika su relevantne za dva cilja u
koritenju AT: a) da AT koja de se koristiti
omogudi participaciju i ukljuivanje
kompromitovane funkcije b) da je korisnik
sposoban da stupi u interakciju sa tim
sredstvom.

Aspekti koji zahtevaju da budu obuhvadeni i
prepoznati u planiranju intervencije:
a) aktivnosti dnevnog ivota,
b) Instrumentalne aktivnosti dnevnog ivota
c) obrazovanje
d) zanimanje
e) rekreacija
Faktori utiu na efikasnost i
upotrebu AT sredstava
Sredinski: Oni ukljuuju fiziki, socijalni i
kulturni kontekst
Sredinski faktori obuhvataju podrku drugih
osoba , ukljuujudi sociokulturno okruenje
osoba sa ometenodu, prilagoavanje sredine,
arhitektura, servisi za podrku, personalni
asisitenti
Okruenje u kome osobe koriste sredstva ili
tehnologiju mogu da je ohrabe i suprotno
Nedostatak para, Nedostatak kadra uza odabir,
Nedostatak servisa
Lini faktori :status, godine, obrazovanje
zapoljenje , iskustvo
Problem u prihvatanju AT od strane osobe su:
kombinacije fizikih, senzornih, kognitivnih
sposobnosti , od reakcija i oekivanja , linih
potreba , sposobnosti, preferencija, ranijih
iskustava i izloenosti tehnologijama.
temperament, linost, subjektivna procena
kvaliteta ivota, pogled na fizike mogudnosti,
oekivanje u odnosu na bududefunkcionisanje,
finansijska i socio ekonomska podrka.


Znaaj linih faktora (personal factor in AT):
1. Percepcija AT karakteristika,
2. Nivo anksioznosti,
3. Sposobnost za AT trening,
4. Negativna percepcija ometenosti , bolesti,
5.koristi od AT.
6. Namera da koriste AT,
7. Spremnost da uestvuju u odabiru.

Pristupanost moemo podijeliti u tri oblika:
1) situacijska pristupanost
2) socio-kulturna pristupanost
3) funkcionalna pristupanost.
Procena za koritenje AT
Spospobnosti
korisnika
Motorne
Senzorne
Kognitivne
Perceptivne
Psihomotorna
obeleja
Lini resursi
ivotne
uloge
ADL
IADL
Edukacija
Zaposlenje
Rekreacija
Aktivnost i uee Telesne strukture i
funkcije
Lini faktori
Uredjaji
Mobilnost
Komunikacija
Vid
Sluh
Briga o sebi
Pristup raunaru
Sredina
Fizika
Socijalna
Stav sredine
Sredinski faktori: Proizvodi i
Tehnologija
Faktori sredine
Elementi ocenjivanja Konceptualni okvir rada
Sposobnosti korisnika I deo: Funkcionisanje i ometenost
Komponente: Telesne strukture i funkcije
Telesne funkcije Telesne strukture
Senzorne Senzorne funkcije i bol Strukture nervnog
sistema
Oko, uvo i sline
strukture
Koa i sline strukture
Percepcija Mentalne funkcije Strukture nervnog
sistema
Strukture povezane sa
kretanjem
Oko, uvo i sline
strukture
Koa i sline strukture
Kognitivne Mentalne funkcije Strukture nervnog
sistema
Motorne Neuromiidnoskeletne
funkcije i funkcije vezane
za pokret, govornei
glasovne funkcije
Strukture nervnog
sistema
Strukture povezane sa
kretanjem
Strukture ukljuene u
glas i govor
AT ureaji II deo: Faktori konteksta
Komponente: Faktori okoline
Poglavlje: Proizvodi i tehnologija
Pomodna tehnologija
Elementi ocenjivanja
ICF konceptualni okvir
Mobilnost Proizvodi i tehnologija za linu unutranji
i spoljanju mobilnost i transport
Sopstvena nega Proizvodi i tehnologija za linu upotrebu i
svakodnevni ivot
Senzorni Vid Proizvodi i tehnologija za komunikaciju
Sluh Proizvodi i tehnologija za komunikaciju
Komunikacija Proizvodi i tehnologija za komunikaciju
Pristup raunaru Proizvodi i tehnologija za edukaciju
Proizvodi i tehnologija za zaposlenje
Sedenje Nije klasifikovano
Uticaji okoline Ustanove ili barijere
Fizika okolina Proizvodi i tehnologija (Dizajn okoline)
Prirodna okolina i promene od strane
oveka
Socijalna okolina Podrka i veze
Servisi, sistemi i pravila
Okolina stave Stavovi
Psihosocijalni atributi Komponenta: Lini faktori
Predviena dobit
Predviena kompetitivnost
Lini izvori
Iskustvo
Edukacija
Socioekonomski status
Demografski status