1 | P a g e

Univerzitet u Novom Sadu

Ekonomski fakultet
Subotica










Matrina organizaciona struktura u upravljanju projektom
ZAVRNI RAD
















Jelena orevi



Novi Sad, 2014. godine



2 | P a g e

Sadraj

1 UVOD ..................................................................................................................... 3
2 Definisanje organizacije ...................................................................................... 4
3 Organizacija za upravljanje projektima ............................................................ 4
3.1 Pristup organizovanju za upravljanje projektom .............................................. 4
3.2 Organizaciona struktura .................................................................................... 5
4 inioci organizacione strukture .......................................................................... 6
5 Modeli (oblici) organizacione strukture ............................................................. 6
5.1 Funkcionalna struktura ..................................................................................... 7
5.2 Diviziona organizaciona struktura .................................................................... 8
6 Matrina organizaciona struktura ...................................................................... 9
Proizvodno/funkcijska matrica ..........................................................................10
Proizvodno/teritorijalna matrica ........................................................................11
Projektno/funkcijska matrica .............................................................................11
Programsko/funkcijska matrica .........................................................................12
7 Kritiki osvrt na matrinu organizacionu strukturu ......................................12
8 Zakljuak .............................................................................................................13













3 | P a g e

1 UVOD

Prilikom uputanja u realizaciju jednog poduhvata odnosno njegovog ovaploenja u
kvalitetan projekat, savremeni menaderski kadar mora da vodi rauna o finansijskim tokovima i
rentabilnosti. Ukoliko krenemo od osnovne pretpostavke da je profit ono to je cilj, svaki
projekat ima svoju sutinu u predvienoj finansijskoj (ili nekoj drugoj) dobiti, koja se meri na
zavretku svakog projekta.
U uslovima savremenog dinamikog okruenja, velike konkurencije, visokih turbulencija
na svetskim odnosno globalnim razmerama i drugih nepredvienih (i predvienih) okolonosti,
kvalitetno planirana realizacija jednog projekta mora imati osvrt na sve rizike koji su mogui.
Struno reeno, rukovodioci moraju da sa oprezom razmotre i indetifikuju faktore neizvesnosti a
na osnovu toga da izmere realne rizike jednog projekta.
Projekt menadment predstavlja jednu od najstarijih specijalizovanih menadment
disciplina sa velikom primenom u razliitim oblastima poslovanja. Primena projekt
menadmenta u savremenim skladinim sistemima realizuje se kroz vie podprojekata i zadataka
koji se istovremeno realizuju.
Jedna od bitnih odrednica funkcioniranja i razvoja preduzea je njihova organizaciona
struktura. Organizaciona struktura omoguava efikasnost u korienju raspoloivih ljudskih i
materijalnih resursa, kao i efikasnost zadovoljavanja zahteva potroaa, izraenih u pogledu
trine tranje. Jednom uspostavljena organizaciona struktura preduzea ne moe biti
zadovoljavajua u duem vremenskom periodu, a posebno ne trajno. Stalne promjene u trinom
i ukupnom okruenju nameu imperativ menadmentu da stalno usavravaju organizacionu
strukturu preduzea kako bi stekao, ouvao i unapreivao njenu poziciju na tritu i time
doprinosio ouvanju i unapreenju trine pozicije. Organizaciona struktura ini kostur svake
organizacije i predstavlja razmetaj zaposlenih unutar organizacije. To je alat pomou kojeg se
pokuava ostvariti neka zadata strategija.
Ovaj seminarski rad zamiljen je tako da se u poetku definie organizacija i blie objasni
sama organizaciona strategija. Nakon toga sledi navoenje inioca organizacionih vrsta te malo
priblii prikaz najkorienijih organizacijskih struktura. Zatim dolazimo do same sri
seminarskog rada, tzv. matrine organizacije te kritikog osvrta i zakljuka.



4 | P a g e

2 Definisanje organizacije

Pojam organizacije poinje s pojavom oveka. U samim poecima ovek je koristio
primitivna sredstva u radu kako bi oblikovao materijal i dobio neki proizvod, te povezivao se s
drugim ljudima kako bi im se zajedniki smanjila zavisnost od prirode. U dananje vreme ovek
je deo mnogih organizacija (porodica, drutvo, drava, preduzea, odreenih grupa, itd.).
Postoje razliita shvatanja organizacije. Organizaciju moemo gledati u irem smislu
(svaki oblik udruivanja ljudi radi postizanja zajednikih ciljeva) te u uem smislu (svaki oblik
udruivanja radi postizanja privrednih ciljeva).
Organizacija kao nauka temelji se na principima i naelima ija primena pomae u to
boljem ostvarivanju ciljeva i zadataka organizacije. Dok organizacija kao vetina predstavlja
sposobnost pojedinca i grupe da kombinuje resurse i usklauje ih kako bi se ostvarili ciljevi.
''Moe se rei da nema diskutabilnijeg pojma u teoriji i praksi nego to je to pojam
''organizacije'', tako da u strunoj literaturi razlikujemo mnogo raznovrsnih definicija. Jedna od
glavnih definicija bi bila da je organizacija udruivanje ljudi kako bi se odgovarajuim
sredstvima ispunili zadaci i ostvarili ciljevi organizacije uz najmanje mogue napore.''
1

Nain na koji se sprovodi unutranja podela rada u nekom preduzeu te formiranje niih
organizacionih jedinica na svim nivoima preduzea smatra se vrstama organizacionih struktura
preduzea. Vrste organizacionih struktura meusobno se razlikuju i to pokazuju razliitim
nainima povezivanja odnosno grupisanja poslova koje treba obaviti u preduzeu, a na osnovu
toga formirati ue i ire organizacione jedinice.
3 Organizacija za upravljanje projektima

3.1 Pristup organizovanju za upravljanje projektom

Polazni korak u primeni koncepta upravljanja projektom jeste definisanje odgovarajue
organizacione strukture koja je zaduena za upravljanje realizacijom projekta. Poseban akcenat
se stavlja na odreivanje rukovodioca projekta (project manager) koji upravlja realizacijom

1
Sikavica, P., Novak, M. (1993.), Poslovna organizacija, Informator, Zagreb, str. 12

5 | P a g e

projekta. Organizacija za upravljanje projektom je jedan od osnovnih uslova za efikasnu primenu
koncepta upravljanja projektom.
Za upravljanje sloenim projektima najbolje je formirati posebnu jedinicu projektni tim,
koja e iskljuivo raditi na realizaciji projekta i biti odgovorna za njegovu efikasnost.
Projektovanje organizacije za upravljanje projektom moe se izvesti na dva osnovna pristupa:
klasini funkcionalni, projektni i matrini oblik organizacione strukture
kontigencijski projekni ekspeditor, projektni koordinator, matrina forma, projektna
forma

3.2 Organizaciona struktura

Iz gore navedenih definicija moe se zakljuiti kako anatomiju svake organizacije ini
organizaciona struktura. Organizaciona struktura je sainjena od meusobnih odnosa svih
inioca poslovanja i svojim postojanjem ini poslovanje moguim. Predstavlja skup
meuodnosa izmeu pojedinaca u pojedinim odeljenjima ili organizacijskim jedinicama ali i
skup meuodnosa izmeu pojedinih odeljenja ili organizacionih jedinica.
Pojam organizaciona struktura oznaava sastav, grau organizacije (od latinskog
struere = graditi). Struktura je relativno trajno obeleje organizacije. Struktura daje
organizaciji oblik, odnosno odreuje specifian nain njenog funkcionisanja, te je prema
tome struktura organizacije, u meri u kojoj se svesno oblikuje, i temeljni mehanizam
upravljanja delovanjem organizacije. Dok struktura predstavlja svojstvo organizacije, neto
to pripada organizaciji, sam pojam organizacije predstavlja ukupnost delova smisleno
ureenih na nain koji olakava postizanje ciljeva.
Struktura je sastavni i najvaniji deo svake organizacije. Svaka organizacija i preduzee
imaju svoju odreenu strukturu odnosno sistem unutranjih veza i odnosa. ''Najsveobuhvatniju
pa, prema tome, i najprihvatljiviju definiciju organzacione strukture daje M. Novak, koji pod
organizacionom strukturom podrazumeva sveukupnost veza i odnosa izmeu svih inioca
proizvodnje, kao i sveukupnost veza i odnosa unutar svakog pojedinog inioca proizvodnje
odnosno poslovanja.''
2

Nain na koji se sprovodi unutranja podela rada u nekom preduzeu te formiranje niih
organizacionih jedinica na svim nivoima preduzea smatra se vrstama organizacionih struktura

2
Sikavica, P., Novak, M. (1993.), Poslovna organizacija, Informator, Zagreb, str. 95
6 | P a g e

preduzea. Vrste organizacionih struktura meusobno se razlikuju i to pokazuju razliitim
nainima povezivanja odnosno grupisanja poslova koje treba obaviti u preduzeu, a na osnovu
toga formirati ue i ire organizacione jedinice.
4 inioci organizacione strukture

Za bolje razumevanje pojma organizacionee strukture, u analizu je potrebno uvesti i inioce koji
deluju na njih. Delimo ih na unutranje i spoljanje.
''U unutranje inioce tako spadaju: ciljevi i strategija, tehnologija i zadaci, veliina, kadrovi,
ivotni ciklus preduzea, proizvod i lokacija dok u najvanije spoljanje inioce spadaju:
institucionalni uslovi, integracijski procesi, trite i razvoj nauke i tehnike.''
3

Spoljanji inioci predstavljaju osnovne uslove koje svaka organizacija mora uvaavati te
svoje ponaanje s njima usklaivati i unutar tih uslova pronalaziti svoje ciljeve, strategiju razvoja
i modele ponaanja.
Preduzee na unutranje faktore kod izgradnje i modeliranja organizacione strukture ima
velik uticaj, dok su spoljanji inioci ti na koje preduzee ne moe znaajnije uticatii.
Uticaj ima i ivotni ciklus preduzea, jer nije isto ako je preduzee u fazi rasta i u fazi
opadanja. U fazi rasta bie lako prilagodljive organizacione strukture, dok e u fazi opadanja
dolaziti do redefinisanja postojeih struktura.
Veliina preduzea utie na koji e nain preduzee biti organizovano. U veini sluajeva
ekspanzija i irenje preduzea je prvi indikator za promene u organizacionim strukturama.
5 Modeli (oblici) organizacione strukture

U analizi strukture organizacije doli smo do dva stava o primenljivosti situacionog pristupa u
dizajniranju strukture organizacije uvek kada je okruenje dinamiko i sloeno. Kretanje nae
privrede i ukljuivanje u svetske poslovne tokove nameu potrebu odabiranja prave strukture.
Iskristalisala su se tri osnovna modela organizacione strukture:
4


3
Sikavica, P., Novak, M. (1993.), Poslovna organizacija, Informator, Zagreb, str. 85
7 | P a g e

1. Funkcionalna struktura
2. Diviziona organizaciona struktura
3. Matrina organizaciona struktura

5.1 Funkcionalna struktura

''Funkcionalna organizaciona struktura je vrsta organizacione strukture kod koje se
formiranje organizacionih jedinica obavlja prema odgovarajuim poslovnim funkcijama''.
5

Glavne prednosti ovog modela mogu se grupisati na sledei nain
6
:
temelji se na iskustvu strunjaka specijalista to omoguuje specijalizaciju,
olakava struno uzdizanje kadrova
podela rada se planira, nije sluajna i proizvoljna
postie se najvea funkcionalna efikasnost svake osobe
minimalni broj vrsta zadataka omoguuje optimalno iskoriavanje strune
spreme i sposobnosti radnika
ne spreava se razvoj organizacija, jer se svaki ovek razvija u svojoj specijalnosti
U glavne mane ove vrste organizacione strukture spadaju:
relativan nedostatak stabilnosti
teko ostvariva koordinacija rada
dolazi do sukoba zbog nedovoljno razgranienih kompetencija
opasnost slabljenja autoriteta i discipline
korienje brzine akcija
labava inicijativa kontrolnih organa, ljudi postaju automati.

4
Esad Ahmetagid, Organizacija preduzeda, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2008. godine,
strana 158
5
Sikavica, Bahtijarevid-iber, Poloki Vokid, 2008. godina, strana 361
6
Esad Ahmetagid, Organizacija preduzeda, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2008. godine,
strana 162

8 | P a g e


Slika 1 Funkcionalni tip organizacije
7


5.2 Diviziona organizaciona struktura

Kod divizione organizacione strukture, organizacione jedinice se strukturiraju na temelju
proizvoda, geografskog podruja ili grupe kupaca. Temelj za formiranje vie nije skup srodnih
poslova, ve organizacione jedinice sa razliitim grupama poslova nastaju ''okupljene'' oko istog
proizvoda, geografskog podruja ili grupe kupaca. Kod divizionih organizacija podela rada se
bazira prema:
predmetu
prema kupcima
prema trinim regionima

7
http://www.google.rs/imgres?imgurl=http%3A%2F%2Fwww.link-
elearning.com%2Flinkdl%2Fcoursefiles%2F279%2FMP2_04_02.jpg&imgrefurl=http%3A%2F%2Fwww.link-
elearning.com%2Flekcija-Organizaciona-struktura-i-tipovi-
organizacije_4535&h=304&w=642&tbnid=i7i_UuQXtNJlLM%3A&zoom=1&docid=qOFrSd3YqwO0cM&ei=hTqTU9m
wI-
u8ygOKtYGQDQ&tbm=isch&client=opera&ved=0CCoQMygCMAI&iact=rc&uact=3&dur=623&page=1&start=0&nds
p=14
9 | P a g e


Slika 2 Diviziona organizaciona struktura
8


6 Matrina organizaciona struktura

Matrina organizaciona struktura je poseban oblik svrsihodno prilagoene projektne
organizacije. Prema Meksneru, matrina organizacija predstavlja teorijski kompromis izmeu
centralizacije izvrenja i centralizacije objekta
9
. Treba istai da je matrini oblik organizacije
prikladan za ona preduzea koja istovremeno obavljaju vie projekata. Koristi se u situacijama
kada se organizacijom treba zadovoljiti , i to istovremeno vie zadataka, tj. kada strategija
preduzea zahteva maksimalizaciju nekoliko dimenzija i istovremeno npr. proizvod ili usluga,
trita, vremena i prostora.
Matrina organizaciona struktura je takva kod koje je osnovna struktura funkcijska, na
koju je dodata projektna organizacijska struktura. Njihovim meusobnim ukrtanjem dobija se
matrica, a otuda i naziv matrina organizacija. Stoga matrina organizacija pokuava spojiti
pozitivne strane funkcionalne i projektne organizacijske strukture. Kod ovakve strukture
projektni menaderi su ti koji su odgovorni za izvravanje pojedinih projekata, a linijski
menaderi pojednih funkcijski organizovanih jedinica odreuju kad i kako e se pojedine
aktivnosti, koje se tiu njihovih polja delatnosti, odvijati.


8
Izvor:http://www.google.hr/images?hl=hr&q=divizijska%20organizacijska%20struktura&um=1&ie=UTF8&source=og&sa=N&ta
b=wi
9
Meksner, 1986., 40 strana, asopis Online broj 6/1986
10 | P a g e


Slika 3. Matrina organizacija u odnosu na autoritet i odgovornost uzimajui u obzir
hijerarhiju
10


Karakteristika ove organizacione strukture je dvostruka odgovornost lanova projektnog tima.
Naime, oni su odgovorni i projektnom voi i voi funkcionalne organizacione jedninice, u kojoj
su stalno zaposleni. lanovi projektnog tima struno su podreeni voi projekta, disciplinski
voi funkcionalne jedinice. Ta dvostruka odgovornost lanova projektnog tima je najvea slabost
matrine organizacije. Zbog takve odgvornosti postoji vei broj horiznotalnih i vertikalnih veza,
to doprinosi zbrci, jer ponekad se ne zna tko je pravi voa akcije a kome su odgovorni.
Ovlatenja i odgovornosti ostvaruju se po vertikali, a upravljanje i voenje projekta po
horizontali. Uinkovitost rjeavanja problema vrlo mnogo ovisi o izboru ljudstva. Kod te
strukture naroito se zahtijeva ispunjenje naela ''pravi ovek na pravom mestu''. Jedino tako ona
moe ispuniti svoje osnovne ciljeve. Razlikujemo proizvodno/funkcijsku matricu,
proizvodno/teritorijalnu, projektno/funkcijsku te programsko/funkcijsku matricu.
Proizvodno/funkcijska matrica

Koristi se u preduzeima koja proizvode vie razliitih proizvoda i to najee u pojedinanoj
proizvodnji (brodova, zgrada, mostova i sl.). Odgovara se dvojici direktora, proizvodnom i
funkcijskom (dvostruka odgovornost).

10
Izvor:http://www.linkelearning.com/dlmaterijali/materijali//DLMLJR2/sadrzajNJpdf/DLMLJR2_01.pdf

11 | P a g e

Proizvodno/teritorijalna matrica

Koristi se u preduzeima koja proizvode vie razliitih proizvoda i posluju na vie razliitih
teritorija (irom sveta) veliki primer takve matrice je Sony.


Slika 5. Proizvodno (predmetno) teritorijalna matrica
11



Projektno/funkcijska matrica

Koristi se u preduzeima koja istovremeno rade na veem broju projekata. Primarna struktura u
pravilu je funkcijska, a projektna je dodatna. Uvodi se da se otklone nedostaci projektne
strukture (pokuava iskoristiti dobre strane funkcijske i projektne organizacije). Neki
odgovaraju i direktoru za projekte i direktoru za funkcije.


11
Izvor:https://www.politehnikpula.hr/kolegiji/ekonomika/2.%20Organizacija%20i%20organizacijska%20struktura.
pdf

12 | P a g e

Programsko/funkcijska matrica

Prikladna je za organizacije koje istovremeno izvode vei broj programa (Npr., razliitih studija
na fakultetu). Kompromis izmeu centralizacije izvrenja i centralizacije objekta. Ovlatenja i
odgovornosti ostvaruju se po vertikali, a upravljanje projektom po horizontali.
7 Kritiki osvrt na matrinu organizacionu strukturu

Piui ovaj rad te analizirajui matrinu organizaciju dola sam do nekih prednosti ali i
nedostataka strukture. Velika prednost ove organizacije se nalazi u tokovima informacija koji su
u potpunosti otvoreni, a protok informacija i podataka tee horizontalno i vertikalno, to daje
dobre rezultate. Takva organizaciona struktura takoe omoguava poboljano komuniciranje,
veu motivaciju zaposlenih, te smanjuje trokove reorganizacije.
to se tie nedostataka, veliki problem vidim u dvostrukoj odgovornosti. esto se javljaju
situacije da podreeni ne znaju ko im je pravi voa (da li je to voa projekta ili voa odeljenja ili
funkcijske jedinice), to moe dovesti do nediscipline pa ak i konflikata i sukoba izmeu
zaposlenih. Problem je da u takvim situacijama nepostoji jasna odgovornost za rezultate
(menader projekta ili menader organizacione jedinice). Javljaju se poveani trokovi te se
sporije donose odluke jer je preveliki naglasak na grupnom odluivanju. Tako se npr. moe
dogoditi situacija da jedan lan tima ima reenje za neki problem ali ne sme nita preduzeti dok
se ne posavetuje sa ostalim lanovima tima.
Smatram da je matrina organizacija dobra za preduzea koja proizvode ili nude usluge po
narudbini, kao i preduzea koja se bave pojedinanom prozvodnjom i koja istovremeno izvode
vei broj projekata. Nalazimo je u projektantskim organizacijama, u graevinskim,
montaerskim i drugim preduzeima koji proizvode opremu ili postrojenja. Preduzea koja se
bave prozvodnjom samo jednog prozvoda ili jednostavnijih usluga naravno nee koristi matrinu
organizaciju ali bi zato preduzea koja je koriste trebalo da pokuaju da poboljaju njenu
uinkovitost. Mislim da je jako bitno da se precizno definiu ciljevi projekta ili zadataka te da se
jasno odrede uloge i ovlaenja menadera i lanova tima. Problem se moe javiti kada je voa
tima neiskusni menader pa bi bilo poeljno da voa tima ima potrebno iskustvo za takav teak
13 | P a g e

posao. To su sve neke odrednice koje po mom miljenju mogu pomoi preduzeima koje su se
odluile za matrinu organizaciju da olakaju poslovanje te poveaju efikasnost proizvodnje.
8 Zakljuak

Organizacije postoje kako bi prikupile resurse za ostvarivanje postavljenih ciljeva i ishoda,
efikasno stvarale proizvode i nudile usluge, podsticale inovacije, koristile naprednu i modernu
tehnologiju, prilagodile se i uticale na svoje okruenje, stvorile vrednost za svoje vlasnike,
potroae i zaposlene. Jednom kada se utvrdi strategija, ciljevi i osnovni smer kretanja
preduzea u budunosti, lake se odreuje organizaciona struktura.
U matrinoj organizacijskoj strukturi autoritet se deli izmeu projektnog i funckionalnog
menadera. Projektni menader nije glavni donosioc odluka koje se odnose na projekt, ve
uestvuje u matrinom donoenju odluka. Projektni menader se mora oslanjati na podrku i
usluge funkcionalnih odeljenja. Neophodno je da se projektni menader konsultuje sa drugim
menaderima i da u tim konsultacijama utvrdi ta je potrebno za dalji projekat. Tu je vidljiv
glavni nedostatak matrine organizacije a to je dvostruka odgovornost. Na elu svakog projekta
imenuje se menader projekta, kome se dodele odgovarajue strune osobe, s tim da su ti
strunjaci podreeni funkcionalnom menaderu. Dunost funkcionalnog menadera je da izvri
lociranje svog osoblja na razliitim projektima. Funkcionalni menaderi su odgovorni za
tehnike odluke u okviru njihovog delovanja. Projektni rukovodioci su odgovorni za integraciju
svih aktivnosti i resursa vezanih za projekat, a direktori funkcionalnih organizacionih jedinica
odreuju kako e se i gde obavljati posao pa rasporeuju dunosti i kontroliu izvoenje
zadataka. Karakteristina je za preduzea koja proizvode usluge i proizvode po narudbini pa se
bave proizvodnjom sloenih proizvoda.
Na kraju moemo zakljuiti da matrina organizaciona struktura moe biti jako efikasna ako se
nae nain da se njeni nedostaci smanje a dodatno iskoriste prednosti. Naravno preduzea koje
se bave proizvodnjom jednostavnih prozvoda ili proizvodnjom samo jednog proizvoda nee ni
razmiljat o uvoenju takve strukture. Ve smo napomenuli da je glavni nedostatak dvostruka
odgovornost te da postoji velika mogunost sukoba, dok su glavne prednosti fleksibilnost, vea
iskoritenost resursa te vea motivacija zaposlenih.


14 | P a g e

Literatura:

1. Sikavica, P., Novak, M. (1993.), Poslovna organizacija, Informator, Zagreb
2. Sikavica, P., Bahtijarevi-iber, F., Poloki Voki, N. (2008.), Temelji menadmenta,
kolska knjiga, Zagreb
3. Esad Ahmetagi, Organizacija preduzea, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet,
Subotica, 2008. godina
4. E. Dale, Management, Theory and Practise, Mc Graw, Tokyo, 1973.
5. Prof. dr Duan Bobera, Projektni Menadment, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski
fakultet u Subotici, 2008. godina