Raunarske mree i internet tehnologije kurs

1 - Uvod u raunarske mree

Ciljevi lekcije
Ciljevi ove lekcije su upoznavanje sa:
znaajem raunarskih mrea za firme i pojedince,
razliitim podelama raunarskih mrea i
slojevitom organizacijom mrenih protokola.
eophodno predznanje
!p"te znanje
#eme o$ra%enej u ovoj lekcij zahtevaju samo op"te znanje o raunarima i raunarskim sistemima.
!snovni koncepti
&efinicije
Raunarska mrea - grupa me%uso$no povezanih raunara koji dele resurse i informacije.
Topologija - prostorni raspored ili nain povezivanja delova jedne celine.
Komunikacioni kanal - fiziki medijum kroz koji se prenose podaci. 'od ianih mrea, to su ka$lovi razliitih
tipova. 'od $einih mrea, komunikacioni kanal je vazduh.
(ngleski termini
Flash )fle"* - vrsta memorije iji sadraj ne nestaje nakon iskljuivanja napajanja.
Personal Area Network )p+rs+n+l erija netvork* - personalna mr,a.
Local Area Network )lokal erija netvork* - lokalna mrea.
Wireless Local Area Network )vajarles lokal erija netvork* - $eina lokalna mrea.
Wide Area Network )vajd erija netvork* - mrea "irokog podruja
Client-Server )klijent-server* - jedan od naina podele uloga raunara u raunarskoj mrei.
Peer-to-peer )pijr to pijr* - od take do take.
Hub )ha$* - centar oiavanja, sa$irnica, ure%aj za povezivanje.
CircuitSwitched Networks )srkit svit netvorks* - mree sa skretnim kolima.
PacketSwitched Networks )paket svit netvorks* - mree sa skretnim paketima.
Checksum )eksum* - kontrolna suma.
-ekcija
.re nego "to se upustimo u prouavanje raunarskih mrea i mrenih protokola, razmotrimo:
znaaj raunarskih mrea za pojedince i firme,
podelu raunarskih mrea i
/i"eslojni model mrene komunikacije.
0aunarske mree imaju veliki znaaj kako za kompanije, tako i za pojedince. 'ompanijama mree omogu1uju:
deljenje resursa )programa, opreme, podataka*,
visoku pouzdanost sistema )pouzdaniji je sistem sa vi"e raunara nego sa jednim*,
u"tedu novca )$olji je odnos cena2performanse sistema sa vi"e jeftinijih raunara od sistema zasnovanog na
superkompjuteru*,
skala$ilnost )sistem se lak"e pro"iruje dodavanjem jednog novog raunara, nego zamenom superkompjutera*,
mo1ni komunikacioni medijum )udaljeni saradnici mogu zajedno o$avljati neki posao* i
elektronsko poslovanje.
&eljenje resursa je vrlo znaajna prednost kori"1enja raunarskih mrea. 3amislite koliko $i zahtevno $ilo da na
svakom raunaru koji eli pristup nekoj $azi podataka postoji kopija te $aze. .rvi pro$lem je veliina same $aze
podataka. Ukoliko je $aza velika, vrlo verovatno $i postojao pro$lem i sa samim sme"tanjem na disk svakog
raunara. &rugi pro$lem je auriranje takve $aze podataka. 4vaki korisnik imao $i svoju verziju $aze i ne $i znao
za promene koje se de"avaju na drugim raunarima.
&a nema raunarske mree, svaki zaposleni u firmi morao $i imati svoj "tampa, ili $i na nekom prenosnom
medijumu )C&2&/& ili lash disk* morao preneti svoje dokumente za "tampu do raunara koji ima "tampa.
Uvo%enjem mree, svako moe sa svog radnog mesta da pokrene "tampanje, $ez o$zira "to "tampa nije direktno
prikljuen.
Ukoliko do%e do kvara komponenata, sistem zasnovan na samo jednom raunaru mnogo je osetljiviji na otkaz, $ez
o$zira na kvalitet komponenti koje su ugra%ene u njega. #o omogu1uje kupovinu jeftinije opreme i relativno
jednostavno pro"irivanje sistema. 3a dodavanje novog radnog mesta dovoljno je kupiti novi raunar i prikljuiti ga
na postoje1u infrastrukturu. 4ve ovo ini mree neophodnim u svakoj firmi, $ez o$zira na veliinu i delatnost.
3naaj mrea za firme koje se $ave elektronskim poslovanjem ne tre$a pose$no nagla"avati, jer $ez mrea ne $i ni
$ilo takvih firmi. (lektronsko poslovanje podrazumeva kupovina i prodaja proizvoda i usluga preko elektronskih
sistema, prvenstveno putem 5nterneta, ali i drugih raunarskih mrea. 6roj firmi koje se $ave elektronskim
poslovanjem raste veoma $rzo. 4amo u 47&-u u toku 899:. godine promet ovih firmi procenjuje se na oko 89;
milijardi dolara.
3a pojedince raunarske mree tako%e imaju veliki znaaj, i to pre svega za:
pristup udaljenim informacijama,
komunikaciju,
interaktivnu za$avu i
elektronsku kupovinu.
0aunarske mree sve vi"e utiu i na kulturolo"ke, socijalne i etike karakteristike pojedinaca, pa samim tim i
itavog dru"tva.
.odela
Prema veliini, raunarske mree mogu se podeliti na:
personalne mree )eng. Personal Area Network - .7*,
lokalne mree )eng. Local Area Network - -7*,
$eine lokalne mree )eng. Wireless Local Area Network - <-7*
mree "irokog podruja )eng. Wide Area Network - <7* i
glo$alne mree.
Personalne mree povezuju ure%aje jednog korisnika. .7 mreu ini raunar povezan sa "tampaem, skenerom,
.&7, mo$ilnim telefonom i sl. 0astojanja koja moe da podri ovakva mrea su veoma mala: od jednog metra, do
nekoliko metara.
Lokalne mree povezuju dva ili vi"e raunara )ali i drugih ure%aja* u ogranienoj geografskoj o$lasti. #o je
naje"1i nain organizovanja raunarske mree u okviru jedne firme, "kole ili neke druge ustanove. 6rzina prenosa
informacija je vrlo velika )ve1a od ostalih tipova mrea*, a rastojanja izme%u ure%aja se kre1u od nekoliko metara
do nekoliko kilometara.
Beine lokalne mree su lokalne mree kod kojih raunari ne moraju ka$lovima $iti povezani na mreu. 6rzine
prenosa podataka su znaajno nie od =ianih> lokalnih mrea, ali zato omogu1uju mo$ilnost korisnika. U
o$jektima koji ne dozvoljavaju sprovo%enje ka$lova, =kopanje zidova> ili je potre$no $rzo i uz "to manje
angaovanja omogu1iti korisnicima prikljuivanje na mreu, $eine mree su odlino re"enje.
Mree irokog podruja povezuju lokalne mree i o$ino ih ine iznajmljene linija i ure%aji koji omogu1uju
povezivanje na iznajmljene linije.
Gloalna mrea povezuje sve prethodne mree u jedinstvenu celinu koja omogu1uje kori"1enje resursa i
informacija "irom itave planete. #o je mrea koju poznajemo kao !nternet.
Prema "naaju pojedinih vorova u mrei, mree se dele na:
klijent-server )eng. clientserver* i
od-vor-do-vora )eng. peertopeer*.
U klijent#server mreama, podaci se sme"taju na raunarima sa pose$nom funkcijom ? na serverima. 3adatak
servera je da pruaju usluge korisnicima, koji koriste raunare skromnijih mogu1nosti, a zahtevaju neku sloenu
o$radu ili pristup velikim $azama podataka. 0aunari koji iniciraju komunikaciju i trae odre%eni podatak ili
o$radu od servera nazivaju se klijenti. 'lijent-server organizacija omogu1uje i lak"e upravljanje lokalnim
mreama. a serveru se, u tom sluaju, defini"u korisniki nalozi i upravlja pravilima pristupa. #akve mree su i
sigurnije jer klijenti moraju da se povinuju pravilima definisanim na serveru. 4erver moe i automatski pode"ava
klijente, aurirati antivirusne programe na klijentima, proveravati sadraj poruka koje idu od ili ka klijentima, itd.
'ada u lokalnoj mrei ima vi"e od desetak raunara, uvo%enje klijent-server organizacije znaajno olak"ava
upravljanje mreom.
U mreama od#vora#do#vora svi uesnici u komunikaciji su ravnopravni. 4vaki raunar u ovakvim mreama
poseduje odre%ene podatke ili programe potre$ne drugima, ali i zahteva podatke ili aplikacije koje drugi poseduju.
7ko se organizacija od#vora#do#vora odnosi na upravljanje mreom, to znai da je svaki raunar potpuno
autonoman. 4vaki korisnik mora da vodi rauna o programima koje 1e instalirati i mora sam pode"avati sve
parametre raunarskog sistema. !vo moe postati vrlo nesta$ilna mrea ako ima vi"e raunara, a korisnici nisu
struni u pode"avanju sistema ili su nemarni. 4igurnost mrea od#vora#do#vora je na vrlo niskom nivou.
Prema topologiji, odnosno prostornom rasporedu i nainu povezivanje raunara, mree se dele na:
mree sa topologijom magistrale,
mree sa topologijom zvezde,
mree sa topologijom pro"irene zvezde,
mree sa topologijom prstena i
potpuno povezane mree.
$lika %&%& #opologija magistrale

'od mrea sa topologijom magistrale, svi raunari prikljueni su na zajedniki komunikacioni kanal. 4amo jedan
raunar moe slati podatke u jednom trenutku. .odaci se prostiru kroz kanal i dolaze do svih raunara u mrei. a
slici 1.1 prikazan je izgled ove topologije.
$lika %&'& #opologija zvezde

#opologija zvezde zahteva postojanje specijalne komponente, koja slui kao centar povezivanja. 4vi raunari
povezani su na tu komponentu, pa itava struktura nalikuje vi"ekrakoj zvezdi. a slici 1.8 dat je primer ovakve
topologije. 7ko vi"e topologija zvezde poveemo, do$ijamo proirenu "ve"du. !vo je danas naje"1i tip topologije
lokalnih mrea.

$lika %&(& #opologija pro"irene zvezde

Ukoliko je svaki raunar povezan samo sa dva svoja direktna suseda, a svi raunari u lokalnoj mrei formiraju
ciklinu strukturu, tada imamo topologiju prstena. !va topologija je nekada $ila dominantna u 56@-ovim
#oken0ing mreama, ali se danas potpuno izgu$ila.
$lika%&)& #opologija prstena

'ada se govori o topologiji, tre$a razlikovati fiziku i logiku topologiju. Aizika topologija podrazumeva nain na
koji su vorovi fiziki povezani, a logika topologija defini"e nain funkcionisanja mree. a primer, ako su
raunari povezani preko komponente koje se naziva hub )ita se =ha$>*, kaemo da mrea ima fiziku topologiju
zvezde. @e%utim, hub je komponenta koja signale pristigle na jednom prikljuku prosle%uje na sve ostale. 3ato
mrea radi isto kao da su raunari povezani na zajedniku magistralu, pa kaemo da ovakva mrea ima logiku
topologiju magistrale.
Prema nainu na koji se prosle*uju paketi podataka, mrei se dele na:
mree sa skretnim kolima )eng. CircuitSwitched networks* i
mree sa skretnim paketima )eng. PacketSwitched networks*.
@ree sa skrenim kolima uspostavljaju direktnu vezu izme%u dve strane u komunikaciji, formiranjem fizike veze.
U centralama, kroz koje polaze podaci prilikom komunikacije, elektrina kola spajaju odgovaraju1e konektore i
uspostavljaju vezu. 4vi podaci prolaze kroz iste fizike linije i elektrina kola. /eza ostaje aktivna sve dok traje
komunikacija, a zatim se raskida. !vako funkcioni"e klasina telefonska veza.
@ree sa skretnim paketima organizuju podatke u pakete. 4vaki paket, kao nezavisna celina, putuje mreom, pri
emu put pojedinih paketa ne mora da $ude isti. a mestima gde se put =rava> moe se desiti da jedan paket ode
jednom stranom, a drugi drugom, $ez o$zira "to pripadaju istoj poruci. .utanja pojedinih paketa odre%uje se
dinamiki, prema stanju na mrei. Uvek se $ira optimalni put do odredi"ta, uzimaju1i u o$zir duinu puta, $rzinu
linja i zagu"enje. a odredi"tu se paketi skupljaju kako $i ponovo formirali poetnu poruku.
!vo nisu sve mogu1e podele raunarskih mrea. 5ma ih jako mnogo, i zavise od kriterijuma koje je uzet za osnovu
klasifikacije. !stale $itne karakteristike raunarskih mrea, koje tako%e mogu $iti predmet klasifikacije, $i1e
detaljnije prikazane u narednim poglavljima. U slede1em poglavlju upozna1emo se sa modelima mrene
komunikacije.
/i"eslojni model mrene komunikacije
@reni protokoli su svakim danom sve sloeniji i sloeniji, i sastoje se iz mno"tva programskih modula. &a $i se
omogu1ilo upravljanje ovako sloenim strukturama, ti programski moduli organizovani su u slojeve. 6roj slojeva i
njihove funkcije zavise od modela, ali, generalno, zadaci jednog sloja su da:
ponudi odre%ene usluge vi"em sloju )sloju neposredno iznad njega*,
sakrije detalje implementacije tih usluga,
koristi usluge sloja ispod se$e.
a slici 1.B prikazan je jedan sistem za komunikaciju sastavljen od etiri sloja. 4vaki sloj =fiziki> komunicira
samo sa slojevima koji su neposredno ispod i iznad njega. #o je na slici prikazano tankim strelicama. !ve strelice
prikazuju tok i podataka i upravljakih informacija. 'ada podaci stignu do najnieg nivoa, on ih "alje na
komunikacioni kanal.
$lika %&+& 'omunikacija izme%u slojeva
=-ogiki> posmatrano, svaki sloj komunicira sa slojem na udaljenom raunaru direktno )isprekidane strelice*, jer
zapravo samo slojevi istog nivoa razumeju poruke i protokol datog nivoa. 4vaki sloj, dakle, koristi nii sloj kao
transportni, da $i do$io podatke sa udaljenog raunara, a zatim ih tumai na nain definisanim protokolom tog
nivoa.
&a $i se omogu1io transport preko datog sloja, podaci se na predajnoj strani organizuju u pakete i svaki sloj dodaje
svoje kontrolne podatke na poetku tih paketa formiraju1i zaglavlje. a slici 1.C se moe videti kako sloj D dodaje
svoje zaglavlje ED na podatke preuzete od sloja ;. 4loj 8 dodaje zaglavlje E8, a sloj 1 zaglavlje E1. eki slojevi
osim zaglavlja dodaju specijalne podatke i na kraju paketa. U primeru sa slici 1.C, sloj 1 dodao je #1 polje na kraju
paketa podataka. !vo polje naje"1e sadri kontrolnu sumu )eng. checksum, o$ino po C!clic"edundanc!Code,
ili skra1eno C0C algoritmu*, koja omogu1uje proveru validnosti podataka u paketu i otkrivanje gre"aka nastalih u
prenosu, ali moe sadrati i neke dodatne informacije.
.ostupak deljenja podataka u pakete i dodavanje odgovaraju1ih kontrolnih zaglavlja naziva se enkapsulacija.
a prijemnoj strani izvr"ava se o$rnuti postupak. 4vaki sloj prihvata paket od nieg nivoa, proverava zaglavlje,
kako $i utvrdio nain uklapanja paketa u itavu poruku i kom protokolu vi"eg nivoa tre$a da prosledi sadraj
paketa, uklanja zaglavlje svog nivoa i prosle%uje sadraj vi"em nivou. !vaj postupak se naziva se dekapsulacija.
$lika %&,& (nkapsulacija
a jednom sloju moe da postoji ve1i $roj programskih modula koji implementiraju razliite protokole. 3ato u
zaglavlju svakog sloja mora da postoji identifikator protokola vi"eg nivoa, koji je prosledio date podatke. a
prijemnoj strani se na osnovu tog polja odre%uje kom modulu tre$a proslediti sadrinu paketa. &akle, programski
moduli pri slanju podataka rade kao multiplekseri koji podatke sa vi"e izvora )moduli vi"eg nivoa* prosle%uje preko
jedne linije. a prijemnoj strani, moduli rade kao demultiplekseri, jer na osnovu zaglavlja podatke primljene sa
jedne linije =razvode> na vi"e izlaza )tj. prosle%uju jednom od programskih modula vi"eg nivoa*.
.retpostavimo da na sloju 8 postoji D protokola: -81, -88 i -8D )slika 1.F*. a predajnoj strani )po"iljalac* protokol
-1 na sloju 1 do$ija podatke od protokola vi"eg nivoa i svakom paketu dodaje svoje zaglavlje ? E1. Ukoliko je
paket do$io do protokola -81, na odgovaraju1e mesto u zaglavlju upisuje oznaku tog protokola ? -81. 'ada paket
stigne do odredi"ta, protokol -1 prihvata paket i na osnovu osnovu vrednosti proitane u zaglavlju E1 zakljuuje da
su podaci namenjeni protokolu -81 na sloju 8. Uklanja zaglavlje E1 i prosle%uje sadraj paketa.
$lika %&-& @ultipleksiranje2demultipleksiranje
eophodno predznanje
4pecifino predznanje
4lojevita organizacija mrenih protokola o$ja"njena u pretnodnoj lekciji.
!snovni koncepti
&efinicije
.okviravanje - organizovanje $inarnih podataka u grupe )tj. pakete $itova*, koje se nazivaju okviri.
Paket - okvir podataka na mrenom nivou.
$egment - okvir podataka na transportnom nivou.
Port - 1C-to $itni celi $roj koji identifikuje aplikacije koje me%uso$no komuniciraju.
(ngleski termini
#edia Access Control )medija akses kontrol* - kontrola pristupa medijumu. ii podsloj sloja veze podataka.
Lo$ical Link Control )lodikal link kontrol* - kontrola logike veze. /i"i podsloj sloja veze podataka.
%nstant #essen$er )instant mesinder* - program za direktnu komunikaciju korisnika preko 5nterneta, naje"1e
kucanjem kratkih poruka.
Simple& )simpleks* - komunikacija samo u jednom smeru.
Hal-duple& )half dupleks* - polu dupleks. 'omunikacija u o$a smera, ali ne istovremeno.
Full-duple& )ful dupleks* - puni dupleks. 4imultana komunikacija u o$a smera.
'evice driver )divajs drajver* - program za upravljanje radom konkretnog ure%aja.
-ekcija
U prethodnoj lekciji razmatran je apstraktni model slojeva. &a $i se ostvarila konzistentnost u implementaciji
razliitih protokola potre$no je da postoji standardizovani referentni model. 0eferentni model ne daje specifikaciju
kako tre$a implementirati protokole, ve1 ima zadatak da omogu1i $olje razumevanje funkcija koje mreni protokoli
tre$a da implementiraju. ajpoznatiji referentni modeli su !45 i #C.25.. a slici 8.1 prikazana su uporedno ova
dva modela.
$lika '&%& Uporedni prikaz !45 i #C.25. referentnih modela
!45 referentni model
(pen S!stems %nterconnection )!45* je model zasnovan na predlogu @e%unarodne organizacije za standardizaciju
)%nternational Standards (r$ani)ation - 54!*, definisanom jo" poetkom :9-tih godina pro"log veka, da se uvede
me%unarodni standard za komunikaciju otvorenih sistema. .od pojmom =otvoreni sistem> podrazumeva se sistem
otvoren za komunikaciju sa drugim sistemima. 4tandard je revidiran 1GGB. godine i danas se naje"1e koristi kao
referentni model za razumevanje mrenih protokola.

!45 model ima sedam slojeva, definisanih tako da:
svaki sloj predstavlja razliiti nivo apstrakcije,
svaki sloj implementira do$ro definisan skup funkcija,
funkcije sloja su iza$rane tako da omogu1e definisanje protokola koji tre$a da $udu me%unarodni standard,
granice slojeva tre$a da minimizuju protok informacija izme%u slojeva, i to samo kroz do$ro definisane
interfejse i
$roj slojeva mora $iti dovoljan da se razliite funkcije ne moraju sme"tati u isti sloj, ali ne i prevelik, da model
ne $io nezgrapan.
0azmotrimo funkcije svakog od !45 slojeva, polaze1i od najnieg sloja.
Aiziki sloj
!snovna funkcija fizikog sloja je da omogu1i prenos digitalnih podataka )nula i jedinica* preko komunikacionog
kanala. Ukratko, ako je poslata nula, da se na prijemnoj strani prepozna kao nula. 7 ako je poslata jedinica, da se
prepozna kao jedinica. a prvi pogled vrlo jednostavno, ali ovaj sloj mora o$aviti mnogo vrlo te"kih zadataka.
Aiziki sloj sastoji se od:
mehanike komponente,
elektrine komponente,
funkcionalne komponente i
proceduralne komponente.
Mehanika komponenta defini"e tipove ka$lova, konektora i raspored pinova. a slici slici 8.8 prikazan je 0H-;B
konektor. #o je naje"1i tip konektora koji se koristi danas kod =ianih> mrea. 5ma : pinova )kontakata* koji slue
za slanje i prijem podataka. 'od 19 i 199@$ *thernet-a, koriste se pinovi: 1, 8, D i C, dok se kod 1I$ *thernet-a
koristi svih osam. &etaljnije o *thernet mreama $i1e izloano u narednim poglavljima.
$lika '&'& 0H-;B konektor
/lektrina komponenta defini"e karakteristike elektromagnetnih ili svetlosnih signala, tip linijskog koda,
sla$ljenje signala, maksimalni domet, itd.
0unkcionalna komponenta odre%uje znaenje pojedinih pinova i signala. 4ignali se naje"1e dele na:
signale podataka )data*
predajne )transmit*
prijemne )receive*
upravljake signale
sinhronizacione signale i
uzemljenje.
Proceduralna komponenta odre%uje redosled signala kojima se defini"u odre%ene operacije. a slici 8.D prikazan
je redosled aktiviranja pojedinih pinova na G-to pinskom serijskom konektoru prilikom komunikacije raunara i
eksternog serijskog modema.
$lika '&(& 7sinhroni prenos podataka izme%u dva raunara kori"1enjem direktne veze dva modema
'ada je modem spreman za slanje podataka, on aktivira pin C )signal 'ata Set "ead!*, javljaju1i raunaru da je
ukljuen. 'ada raunar ima podatke za slanje aktivira pin F )signal "e+uest ,o Send*, ali ne poinje sa slanjem dok
ne do$ije potvrdu od modema da je spreman da primi podatke. tek nakon aktiviranja pina : )signal Clear ,o Send*,
raunar poinje da "alje podatke preko pina D ),ransmit 'ata*.
a prijemnoj strani modem o$ave"tava raunar da je detektovao prenos aktiviranjem pina 1 )signal Carrier 'etect*,
a podaci se mogu preuzeti preko pina 8 )"eceive 'ata*.
Aiziki sloj omogu1uje direktnu komunikaciju dva raunara. Ukoliko je potre$no povezati vi"e raunara neophodno
je uvesti i sloj veze podataka.
4loj veze podataka
4loj veze podataka omogu1uje formiranje lokalnih mrea sastavljenih od vi"e od dva raunara. !snovne funkcije
ovog sloja su:
upravljanje pristupom medijumu,
uokviravanje,
adresiranje,
kontrola gre"aka i
kontrola toka.
U mreama u kojima postoji vi"e od dva raunara koji dele zajedniki medijum za prenos podataka neophodan je
protokol koji 1e odrediti kada ko ima pravo da "alje svoje podatke. .ostoje razliita re"enja za ovaj pro$lem. Hedno
re"enje, koje se inae koristi kod *thernet mrea, jeste da svaka stanica oslu"kuje komunikacioni kanal i kada
utvrdi na nema emisije korisnog signala u njemu "alje svoje podatke. #okom prenosa nastavlja da oslu"kuje, kako $i
utvrdila da li se ono "to "alje poklapa sa onim "to je na kanalu. 7ko postoji odstupanje, znai da jo" neko "alje svoje
podatke i stanica se povlai i prestaje sa slanjem dok se kanal ne oslo$odi. &rugo re"enje, koje se koristilo kod
,oken"in$ mrea, zasniva se na postojanju specijalnog okvira koji cirkularno prolazi kroz mreu. 'ada takav okvir-
eton stigne do neke stanice, ona ima pravo da "alje. akon zavr"etka slanja samo jednog okvira, stanica prosle%uje
eton susednoj stanici. &a $i ovakav algoritam mogao da funkcioni"e potre$no je da stanice $udu povezane u
prsten.
.okviravanje podrazumeva organizovanje $inarnih podataka u grupe )tj. pakete $itova*, koje se nazivaju okviri.
!kviri omogu1uju da se sa sigurno"1u moe utvrditi kada se u komunikacionom kanalu nalaze validni podaci, a
kada ne postoji prenos. a poetku okvira se o$ino nalazi sekvenca podataka koja slui za sinhronizaciju
prijemnika i predajnika, u sluaju asinhronog prenosa. 5za te sekvence nalaze se adrese po"iljaoca i primaoca, kao i
druge kontrolne informacije. Uvo%enje okvira omogu1uje pro"irivanje osnovne poruke razliitim upravljakim i
kontrolnim informacijama. a kraju okvira o$ino se nalazi kontrolna suma koja omogu1uje otkrivanje gre"aka.
Uokviravanje zavisi od naina pristupa medijumu i funkcija je na kojoj se $aziraju sve ostale funkcije sloja veze
podataka.
1dresiranje omogu1uje da se odredi kom odredi"nom raunaru je poruka namenjena. &a nema adresiranja mogle
$i da postoje samo direktne veze izme%u dva raunara. U okvir koji se "alje dodaju se dve adrese: adresa po"iljaoca
i adresa primaoca. 7dresa primaoca slui da samo jedan raunar u lokalnoj mrei prepozna okvir kao ne"to "to je
namenjeno njemu, a adresa po"iljaoca da primalac zna kome da vrati odgovor. 7drese na nivou veze podataka
nazivaju se jo" i fizike ili @7C adrese. Aizikim se nazivaju zato "to su naje"1e definisane u 0!@ memoriji
mrenih kartica i ne mogu se menjati. @7C je skra1enica engleskog termina #edia Access Control )kontrola
pristupa medijumu*. 7dresa na nivou veze podataka zavise od naina pristupa medijumu. 3$og toga se ove adrese
esto zovu i @7C adrese.
Kontrola greaka omogu1uje otkrivanje gre"aka koje se javljaju tokom prenosa podataka kroz komunikacioni
kanal. 0azlozi za nastajanje gre"aka su razliiti: preslu"avanje signala iz susednih provodnika, indukcija pod
dejstvom spolja"njeg elektromagnetnog zraenja, sla$ljenje u provodniku, gre"ka u odmeravanju i sl. 'ontrola
gre"aka naje"1e se implementira dodavanjem kontrolne sume, koja se izraunava na predajnoj strani na osnovu
podataka koji se "alju. a prijemnoj strani se ponovo rauna kontrolna suma, na isti nain kao i na predajnoj strani,
i ukoliko se poklope, smatra se da je podatak do$ro primljen.
Kontrola toka re"ava pro$leme koji nastaju kada po"iljalac $re "alje podatke nego "to je primalac u stanju da ih
primi. &a $i se spreilo =pretrpavanje> primaoca i gu$itak podataka, primalac vra1a informaciju po"iljaocu "ta je
primio, a "ta nije, i kojom $rzinom je u stanju da prima podatke. 'od dana"njih protokola kontrola toka naje"1e
nije implementirana na sloju veze podataka, ve1 na transportnom nivou.
/rlo esto se sloj veze podataka deli na dva podsloja:
sloj za kontrolu pristupa medijumu i
sloj za kontrolu logike veze.
!vakva podela nastala je jo" daleke 1G:9. godine, kada je postojalo vi"e protokola nivoa podataka koje je tre$alo
o$jediniti u me%unarodni standard. 4ve specifinosti svakog od protokola preseljene su u sloj za kontrolu pristupa
medijumu )@7C ? #edia Access Control*. #o je nii podsloj i odgovoran je za implementaciju odgovaraju1e
tehnologije. /eza sa vi"im slojevima, upravljanje tokom i sve ono "to je moglo da se standardizuje $ez o$zira na
tehnologiju nieg nivoa o$jedinjeno je nivoom logike veze )--C ? Lo$ical Link Control*.
@reni sloj
4ve dok se raunari nalaze u okvirima jedne lokalne mree, sloj veze podataka je dovoljan za njihovu
komunikaciju. @e%utim, ukoliko elimo da komuniciramo sa raunarom koji nije u na"oj lokalnoj mrei potre$na
je i mreni sloj.
!snovni zadaci mrenog sloja su:
da omogu1i jedinstveno i hijerarhijsko adresiranje svih raunara i
nalaenje optimalnog puta do odredi"ta
3a razliku od adresa sloja veze podataka, koje su ugra%ene u mrene kartice i zavise samo od identifikatora
proizvo%aa i serijskog $roja konkretne kartice, adrese mrenog sloja moraju imati odgovaraju1u strukturu. #a
struktura tre$a da omogu1i da svaki raunar na itavom svetu ima jedinstvenu adresu i da se analiziranjem te adrese
moe lako locirati. 0azmotrimo hijerarhijsko adresiranje na primeru adrese stanovanja. 7ko "aljemo pismo nekome
u inostranstvu, celokupna adresa tre$alo $i da se sastoji od:
naziva drave,
naziva grada )i po"tanskog $roja*,
naziva ulice,
ku1nog $roja,
$roja stana )u sluaju zgrade* i
imena i prezimena.
3a razliku od prethodnog primera, mrena adresa nije tekstualna, ve1 numerika i zavisi od protokola mrenog
nivoa koji se koristi. 'od 5.v; )%nternet Protocol ver. ;* to je D8-$itni $roj. .oetni $itovi adrese defini"u
nadmreu, srednji podmreu, a najnii defini"u raunar. &etaljnije o adresiranju 5. protokola $i1e rei u narednim
poglavljima.
Eijerarhijska struktura adrese omogu1uje rutiranje paketa. Paket je osnovna jedinica podataka na mrenom nivou.
.od pojmom ruteranje podrazumeva se prosle%ivanje paketa odre%enom trasom )rutom*. Ure%aji koji tre$a da
o$ez$ede optimalnu rutu nazivaju se ruteri. !ni odravaju ta$licu adresa odredi"ta i na osnovu nje prosle%uju
pakete koji pristiu odgovaraju1im susednim ruterima, sve dok ne stignu do odredi"ta. !snovni zadatak rutera je da
prona%u optimalnu trasu, kako $i paketi stigli "to $re.
@reni sloj =daje sve od se$e> da paket stigne do odredi"ta, ali nema naina da to proveri. &rugi veliki pro$lem
koji ovaj sloj ne moe da re"i je kako odvojiti pakete razliitih aplikacija. Hedino "to mreni sloj poznaje je adresa, a
ona nije dovoljna da $i se razlikovali svi programi koji mogu da se izvr"avaju na jednom raunaru. 7 tek da ne
govorimo o vi"estrukim instancama jednog programa. 3ato su potre$ne usluge vi"ih slojeva.
#ransportni sloj
3adaci transportnog sloja su:
da omogu1i ve1em $roju aplikacija da komuniciraju preko zajednikog mrenog sloja,
da segmentira )podeli* podatke na manje celine,
da o$ez$edi kontrolu toka podataka.
/e1 je pomenuto da mrena adresa na jedinstveni nain odre%uje raunar u itavom svetu. 0aunari koji nude neke
usluge nazivaju se serveri, a aplikacije koje se izvr"avaju na njima servisi. Jesto se i za te aplikacije koristi termin
server, ali 1emo mi u daljem tekstu serverom smatrati raunar, a servisom ? program. avo%enjem adrese servera,
klijent )raunar kome je potre$na neka usluga servera* moe pristupiti serverskom raunaru. @e%utim, potre$an je
nain da se odredi koju uslugu eli. @rena adresa nije dovoljna za to. #ako%e, kada server vra1a odgovor klijentu,
potre$no je da zna kojoj aplikaciji su traeni podaci potre$ni. &a $i sve ovo $ilo mogu1e, transportni sloj uvodi
portove. Port je 1C-to $itni celi $roj koji identifikuje aplikacije koje me%uso$no komuniciraju. Uvo%enje
transportnog sloja omogu1uje da na jednom raunaru istovremeno moemo krstariti 5nternetom, itati elektronsku
po"tu, komunicirati preko nekog programa za instant-komunikaciju )%nstant #essen$er* i gledati program na
nekom on-line kanalu, a da se paketi svih ovih aplikacija ne pome"aju.
&a $i prilagodio podatke za slanje preko mrenog sloja, transportni sloj ih deli u manje celine. #e celine nazivaju se
segmenti, a sam proces deljenja ? segmentacija. 4vakom segmentu dodaje se odgovaraju1i identifikator )$roj koji
na jedinstveni nain odre%uje dati segment*, kako $i na prijemnoj strani $ilo mogu1e uklapanje segmenata u celinu.
.roces segmentacije se moe porediti sa deljenjem teksta dokumenta na reenice. 4vaka reenica se zase$no "alje
ka odredi"tu. 7li da $i primalac imao koristi od poslatog teksta, reenice na prijemnoj strani moraju $iti u istom
redosledu kao na predajnoj strani. 7ko do%e do tum$anja reenica, poslati tekst moe sasvim promeniti smisao.
#ransportni sloj zaduen je za deljenje poruke u segmente, ali i za sklapanje segmenata u celinu.
.rilikom transporta, neki segmenti mogu $iti o"te1eni ili izgu$ljeni. 3ato, ovaj sloj o$ez$e%uje i kontrolu toka.
6rzina slanja prilago%ava se $rzini kojom prijemnik moe da prihvata i o$ra%uje poruke. 7 ako do%e do o"te1enja
ili gu$itaka segmenata, vr"i se retransmisija )ponovno slanje* takvih segmenata. .ri slanju svakog segmenta aktivira
se tajmer )$roja*. 7ko pre istek tajmera stigne potvrda od prijemnika da je segment primljen, znai da je sve pro"lo
kako tre$a i tajmer se zaustavlja. @e%utim, moe se desiti da potvrda ne stigne u datom vremenskom intervalu. Jim
istekne tajmer, odgovaraju1i segment se ponovo "alje )i restartuje se tajmer*.
5skori"1enost komunikacionog kanala, i $rzina komunikacije, je vrlo mala ako se eka da stigne potvrda za svaki
segment pre nego "to se po"alje slede1i. !vakva kontrola toka naziva se =stani i ekaj>. &a $i se u$rzao prenos,
koristi se tehnika poznata kao =klizni prozor>. ='lizni prozor> omogu1uje da se po"alje vi"e segmenata pre nego "to
neki od njih $ude potvr%en. a primer, ako je veliina prozora 19, to znai da po"iljalac moe u nizu da po"alje 19
segmenata ne ekaju1i ni"ta. #ek nakon slanja 19-tog segmenta, po"iljalac se $lokira i eka da stigne potvrda za
prvi poslati segment. Jim stigne potvrda za prvi, nastavlja sa slanjem 11-tog. 'ada stigne potvrda za drugi, "alje
18-ti segment, itd. @ogu1e je istovremena potvrda i vi"e segmenata, samo jednom potvrdnom porukom. &akle
dozvoljeno je maksimalno 19 segmenata da eka na potvrdu. Ukoliko se veliina prozora iza$ere tako da slanje svih
segmenata iz prozora traje due od vremena da jedan segment stigne do odredi"ta i vrati se potvrda, tok poruka je
neprekidan. #ada kaemo da imamo puno iskori"1enje komunikacionog kanala.
4loj sesije
4loj sesije ima zadatak da upravlja =dijalogom> izme%u uesnika u komunikaciji. !vaj sloj uestvuje u formiranju,
upravljanju i raskidanju sesije. .rema smeru toka podataka, sve komunikacije moemo podeliti na:
4impleks )eng. simple&*,
poludupleks )eng. hal-duple&* i
dupleks )eng. ull-duple&*.
$impleks je komunikacija samo u jednom smeru. #o je, na primer, emitovanje signala =u etar>. .o"ailjalac samo
"alje, a primalac samo prima podatke. !vde zapravo i nema sesije, jer ne moe da do%e do suko$a oko toga ko "ta
tre$a da radi u komunikaciji. Uloge su unapred dodeljenje i nepromenljive.
Poludupleks komunikacija omogu1uje prenos podataka u o$a smera, ali ne istovremeno. aj$olji primer je
komunikacija preko radio stanice. 4amo dok dri dugme za =predaju> jedna strana moe da govori. 7li u tom
periodu ne moe da uje drugu stranu. akon toga uloge se menjaju. 'od raunarskih mrea, sloj sesije tre$a da
upravlja procesom dodeljivanja =uloge> u komunikaciji, i pravom da se "alju podaci.
2upleks komunikacija je potpuno dvosmerna. U istom trenutku o$e strane u komunikaciji mogu istovremeno i da
"alju i da primaju podatke. .rimer iz svakodnevnog ivota koji ilustruje ovaj vid komunikacije je razgovor preko
telefona. !$a sagovornika mogu istovremeno da priaju i uju drugu stranu.
4loj sesije ima zadatak da pre poetka protoka korisnih informacija razmeni odre%ene upravljake informacije
izme%u strana u komunikaciji, da alocira prostor za sme"tanje podataka. U toku prenosa podataka, defini"e
kontrolne take u kojima pamti dokle se stiglo sa komunikacijom. 7 po zavr"etku komunikacije, raskida
komunikaciju i =isti> sve ono "to je prethodno alocirao.
.rezentacioni sloj
3adaci prezentacionog sloja su:
da standardizuje format zapisa podataka,
da kompresuje podatke i
da "ifruje podatke.
.rezentacioni sloj ima zadatak da standardizuje zapis podataka kako $i $io razumljiv o$ema stranama u
komunikaciji. .rosto je neverovatno koliko razliitih tipova raunara postoji na 5nternetu. 4vako od njih ima svoj
nain za interno predstavljanje podataka, zvuka, slika i video materijala. Hedni tekstualne podatke kodiraju 74C55
kodom, drugi (6C&5C kodom. Hedni predstavljaju podatke tako da se prvo sme"taju $ajtovi ve1e teine kod
vi"e$ajtnih podataka. 'od drugih je redosled o$rnut. ! varijetetu zvunih i video zapisa je te"ko i govoriti u ovako
kratkom pregledu. 7li, i pored svega, svi ovi raunari komuniciraju preko mree. 5 to vrlo uspe"no. 3asluga je
protokola transportnog nivoa, koji prevode podatke u standardni format. a primer, standardni formati za
predstavljanje statikih slika su: .I, H.(I, I5A, itd.
&rugi, vrlo vani, zadatak ovog sloja jeste da omogu1i efikasniju komunikaciju. !$zirom da komunikacija naje"1e
podrazumeva prenos velike koliine informacija, efikasnost u mnogome zavisi od mogu1nosti da se ti podaci
kompresuju )smanji njihova veliina*.
ekim aplikacijama je $itno i da podaci koji se "alju na mreu $udu za"ti1eni od =neeljenih posmatraa>. 3ato
ovaj sloj nudi i mogu1nost "ifrovanja podataka. .od pojmom i3rovanje podrazumeva se zamena originalnih
kodnih sekvenci drugim kodnim sekvencama. a prijemnoj strani, prezentacioni sloj mora jednoznano de"ifrovati
podatke. .ostoje razliiti metodi "ifrovanja, ali naje"1e su zasnovani na metodi =javnog i tajnog kljua>.
7plikacioni sloj
7plikacioni sloj nudi standardne =servise> krajnjim korisnicima. #o je najvi"i sloj u !45 modelu i on direktno
komunicira sa korisnikim aplikacijama i predstavlja njihov interfejs ka mrei. 3adatak ovog sloja je da ponudi
standardne usluge )servise*. a primer, ako je potre$no prenositi datoteke preko raunarske mree, nije neophodno
razvijati pose$an program za to. !dgovaraju1i protokol aplikacionog nivoa ve1 $rine o tome. .otre$no je samo
napraviti korisniki interfejs ka njemu i proslediti datoteku.
(nkapsulacija podataka
U realnom ivotu neprestano se sre1emo sa enkapsulacijom )pakovanjem*. a primer, kada kupujemo sok i ne
razmi"ljamo u kakvim je prenosnim sredstvima $io, dok ga mi nismo kupili. ajpre se fla"a puni sokom. -ogino je
da sok, o$zirom da je tenost, ne moe $iti dostavljen krajnjem korisniku ako nije sipan u neku fla"u, $ocu ili
tetrapak. !va am$alaa spreava da se sok razlije. akon toga, vi"e fla"a pakuje se u ve1u plastinu ili kartonsku
am$alau )naje"1e kutiju* da $i se olak"alo no"enje vi"e fla"a odjednom. 'utije se, zatim, sme"taju u kamion koji
ih odvozi na ve1e rastojanje. 7ko je potre$no odneti fla"e na par stotina metara, onda kamion nije potre$an. 7li za
ve1e rastojanja, potre$an nam je i ovaj vid =enkapsulacije>. 'ada se sok odvozi u neku daleku zemlju na drugom
kontinentu, kamion se mora ukrcati na $rod. Ho" jedan sloj enkapsulacijeK
&akle, u nekom trenutku, dok prelazi more ili okean, sok se nalazi u fla"i, koja je zapakovana u kutiju, koja se
nalazi u kamionu, koji je na $rodu. Jetiri nivoa enkapsulacije, svaki za prenos preko odgovaraju1eg =medijuma> i
na odgovaraju1e rastojanje.
'ada $rod stigne do o$ale, kamion nastavlja put kopnom da stovari"ta. U stovari"tu se kutije skidaju iz kamiona, a
jedan deo direktno prenosi do prodavnice. U prodavnici se fla"e vade iz kutija i postavljaju na rafove. !vaj
postupak =otpakivanja> naziva se dekapsulacija.
.rilikom prolaska kroz slojeve !45 modela de"ava se slina pojava. .odaci se inicijalno nalaze u nekom $aferu u
memoriji. 7plikacije direktno manipuli"u tim podacima, upisuju ih i itaju. 'oliina podataka moe $iti jako velika,
i neophodno je podeliti ih u manje celine pre slanja.
Transportni sloj je prvi !45 sloj koji vr"i enkapsulaciju podataka. &eli ih u celine koje se nazivaju segmenti.
4vakom segmentu dodaje zaglavlje u koje upisuje: port po"iljaoca, port primaoca, redni $roj segmenta koji se "alje
)kako $i se segmenti sklopili u pravilan redosled na prijemnoj strani*, redni $roj segmenta koji se potvr%uje )ako se
podaci primaju*, veliinu prozora za slanje poruka, itd.
Mreni sloj preuzima segmente i pakuje ih u pakete. .aketima se dodaje novo zaglavlje koje sadri: mrenu adresu
izvora, mrenu adresu odredi"ta, i neke druge kontrolne podatke. !vako =upakovani> podaci "alju se niem sloju.
$loj ve"e podataka preuzima paket i pakuje ga u okvir. !kvir osim paketa mrenog nivoa sadri i: odredi"nu
@7C adresu, izvornu @7C adresu, identifikator protokola vi"eg nivoa iji su podaci upakovani u okvir ili duinu
okvira i kontrolnu sumu. !kvir se prosle%uje fizikom sloju.
0i"iki sloj "alje $it po $it okvira na komunikacioni medijum.
a prijemnoj strani, 3i"iki sloj preuzima $itove i pakuje ih i okvire, koje zatim prosle%uje sloju ve"e podataka.
$loj ve"e podataka proverava kontrolnu sumu. 7ko utvrdi da je ona do$ra, tj. da je primljen ispravan okvir,
proverava se odredi"na adresa, da $i se videlo da li je okvir namenjen $a" toj stanici. 7ko je odredi"na adresa adresa
te stanice, iz okvira se =izvlai> mreni paket i prosle%uje mrenom protokolu iji je identifikator naveden u
okviru.
Mreni sloj preuzima paket i proverava da li je ispravan i da li se u njemu navodi mrena adresa $a" te stanice kao
odredi"na adresa. 7ko je tako, =izvlai> se segment iz paketa i prosle%uje odgovaraju1em protokolu vi"eg sloja.
Transportni sloj preuzima segment i proverava da li je to segment sa rednim $rojem koji oekuje. 7ko jeste, vra1a
po"iljaocu poruku da je primio sve kako tre$a. !va poruka naziva se potvrda )acknowle$e*. Ukoliko nije po redu,
sme"ta se u odgovaraju1i $afer i eka se da stignu segmenti sa manjim rednim $rojevima, kako $i se sklopila
poruka. &a li 1e protokol transportnog sloja poslati poruku po"iljaocu da mu je stigao segment preko reda i da mu
neki segmenti nedostaju, zavisi od implementacije samog protokola.
'ada su segmenti sklopljeni po redosledu slanja, protokoli vi"ih slojeva mogu proitati podatke i vr"iti dalju
o$radu.
#C.25.
3a razliku od 54! modela #C.25. model je mnogo $lii konkretnoj implementaciji mrenih protokola. 3asniva se
na hijerarhiji protokola koji ine osnovu glo$alne svetske mree ? 5nterneta.
#C.25. model, kao i itav 5nternet, nastao je iz 70.7net projekta. #o je projekat zapoet C9-tih godina pro"log
veka u cilju razvoja kompjuterske komunikacione mree. 0azvoj ovog projekta vodilo je specijalno telo ? &70.7
)'eense Advanced "esearch Pro-ects A$enc!*, u sastavu @inistarstva od$rane 4jedinjenih 7merikih &rava
).nited Stated 'epartmet o 'eense*. 5nternetom i danas krue prie da je 70.7net $io projekat razvoja mree
koja $i =preivela> nuklearni rat. !va prie nikada nisu potvr%ene, ali je ro$usnost ove mree $ila izuzetno velika.
Iu$itak ak i velikog dela mree nije spreavao preostale vorove da komuniciraju. #a ilavost poivala je na
tehnologiji =mrea sa skretnim paketima>, koja je i danas =sr> 5nterneta.
#C.25. referentni model sastoji se od etiri sloja:
sloja pristupa mrei,
internet sloja,
transportnog sloja i
aplikacionog sloja.
$lika '&)& ajvaniji protokoli #C.25. skupa protokola i njihov raspored po slojevima
4loj pristupa mrei
4loj pristupa mrei o$jedinjuje fiziki i sloj veze podataka !45 modela. !va dva sloja o$jedinjena su iz praktinih
razloga. aime, oni zavise od konkretne tehnologije koja je primenjena u implementaciji mree. 3avise od tipa
mrene kartice i softvera za upravljanje tom karticom )eng. device driver*. 4vi vi"i slojevi mogu $iti potpuno
nezavisno implementirani, ali dva najnia sloja, tanije, fiziki i nii podsloj sloja veze podataka )@7C* to ne
mogu. ajra"ireniji protokoli ovog sloja su: *thernet, :98.11, Frame "ela! i 7#@.
*thernet protokol, definisan 5((( :98.D standardom, je najrasprostranjeniji standard za iane lokalne mree.
Havlja se u vi"e o$lika, i na fiikom nivou koristi upredene $akarne ka$love ili optika vlakna.
3a $eine lokalne mree, danas se naje"1e koriste standardi iz grupe 5((( :98.11. 'ao medijum za prenos
podataka koriste vazduh, tj. ne zahtevaju ka$love. 6rzine prenosa podataka su znaajno manje u odnosu na
*thernet -7, ali se mnogo lak"e =postavljaju>, a omogu1uju u pristup mo$ilnim klijentima.
U o$lasti <7 mrea koriste se Frame "ela! i 7#@ protokoli.
5nternet sloj
5nternet sloj je po funkciji identian mrenom sloju !45 modela. !snovu ovog sloja ini %nternet Protocol ? 5..
5nternet protokol, kao "to mu i samo ime kae, predstavlja osnovni protokol za prenos informacija putem 5nternet-a.
!snov je za formiranje mrea sa skretnim paketima, i omogu1uje hijerarhijsko adresiranje svih raunara na svetu.
=&aje sve od se$e> da paket stigne do odredi"ta, ali ne garantuje sigurnu isporuku, dolazak paketa po redu, niti
iz$egavanje dupliranja paketa. 3a sve to zaduen je transportni sloj.
.rilikom prenosa podataka mogu da se dogode razliite gre"ke na putu do odredi"ta. 4am 5. protokol ne omogu1uje
signalizaciju tih gre"aka, ali postoji specijalan protokol koji se naziva 5C@. )%nternet Contol #essa$e Protocol*
ije je zadatak upravo to. 'ada poku"amo pristup nekom raunaru i do$ijemo odgovor da nije dostupan, zasluga za
to o$ave"tenje pripada upravo 5C@.-u. !n se oslanja na 5. za prenos svojih informacija i o$ino se implementira
kao integralni deo 5.-a.
#re1i, tako%e vrlo vaan, protokol internet sloja je 70. )Address "esolution Protocol*. jegov zadatak je da
prevede 5. adresu u @7C adresu. 5. adresa je =logika> adresa i ona zavisi od poloaja raunara u glo$alnoj mrei.
@7C adresa je =fizika> adresa i zavisi od proizvo%aa i serijskog $roja mrene kartice. .revo%enje jedne u drugu
adresu od su"tinskog je znaaja za uspe"no funkcionisanje raunarskih mrea )$ar kada je u pitanju 5.v;*, ali se ne
moe algoritamski re"iti, jer adrese nikako me%uso$no ne zavise. Hedini nain za prevo%enje jeste formiranje ta$ele
koja defini"e preslikavanje. 3a odravanje te ta$ele zaduen je 70..
#ransportni sloj
#ransportni sloj je identian istoimenom sloju !45 modela, sa jednom malom razlikom. U #C.25. modelu,
transportni sloj ne mora da o$ez$edi uspostavljanje veze, niti kontrolu toka. #ipini protokoli ovog nivoa su
,ransmission Control Protocol ? #C., i .ser 'ata$ram Protocol ? U&..
#C. je tipian protokol transportnog nivoa. !mogu1uje uspostavljanje veze, pouzdan prenos, numeraciju poruka,
kontrolu toka, itd. !n se koristi kad god je potre$an pouzdan prenos podataka. Upravo z$og toga se mnogi
protokoli aplikacionog nivoa oslanjaju na njega, kao na primer: E##. )<e$*, 4@#. )elektronska po"ta*, .!.D
)elektronska po"ta*, A#. )prenos datoteka*, itd.
U&. nema ni jednu od karakteristika transportnog nivoa !45 modela, osim multipleksiranje2demulpleksiranja
pristupa razliitih protokola aplikativnog nivoa kori"1enjem portova. .odatke organizuje u segmete koji se nazivaju
datagram-i i "alje ih ka odredi"tu, $ez da ih numeri"e ili eka potvrdu na njih. &atagrami mogu $iti o"te1eni,
izgu$ljeni, ili mogu do1i do odredi"ta, ali da nema dovoljno mesta za njihovo sme"tanje. U svakom od tih sluajeva
datagram se od$acuje, $ez da se izvor o$avesti o tome.
.ostavlja se pitanje: emu nepouzdan protokol, ako ve1 postoji #C. koji ima sve potre$ne karakteristike pouzdanog
protokola transportnog nivoaL !dgovor je jednostavan. #C. je prilino sloen protokol koji moe nepotre$no da
optereti strane u komunikaciji. #o nije veliko optere1enje za savremene raunare, ali po"iljalac moe $iti i
=pametni> senzor, koji vr"i neko merenje i rezultate tog merenja "alje ka centralnoj stanici. 5mplementacija #C.
protokola u tom sluaju jeste nepotre$no optere1enje. Mtavi"e, merenja se vr"e periodino. 7ko neki segment i ne
stigne do odredi"ta, to ne mora $iti pro$lem, jer 1e slede1e merenje dati novu validnu vrednost. U tom sluaju
retransmisija moe ak predstavljati i neeljeno pona"anje senzora.
Jak i kada po"iljalac i2ili primalac nisu jednostavne konstrukcije i ogranienih mogu1nosti, nekada postoji potre$a
za implementacijom protokola koji je sasvim drugaiji od #C.-a. #ada je U&. idealan da prui osnovnu nad kojom
se nadgra%uje dati protokol.
7plikacioni sloj
7plikacioni sloj #C.25. modela o$jedinjuje sloj sesije, prezentacioni i aplikacioni sloj !45 modela. a ovom sloju
postoji mno"tvo protokola od kojih 1emo pomenuti samo neke:
E##. )H!perte&t ,ranser Protocol* ? omogu1uje pristup dokumentima preko <e$-a,
A#. )File ,ranser Protocol* ? omogu1uje prenos datoteka,
4@#. )Simple #ail ,ranser Protocol * ? omogu1uje slanje elektronske po"te,
.!.D )Post (ice Protocol v/* ? omogu1uje preuzimanje elektronske po"te sa servera,
&4 )'omain Name S!stem* ? omogu1uje prevo%enje sim$olikih imena raunara u 5. adrese,
#elnet ),elecommunication network* ? omogu1uje pristup udaljenim raunarima i izvr"avanje komandi na
njima.
3adatak
3adatak
Upoznati se sa enkapsulacijom podataka kori"1enjem 4ire$hark protokol analizatora.
.okrenuti 4ire$hark i oda$rati interfejs na kome postoji sao$ra1aj.
!tvoriti <e$ pretraiva i uneti adresu Google-a - NNN.googl.com.
5za$rati jedan od E##.-paketa i pogledati kako izgleda enkapsulacija podataka.
Utvrditi koji sve protokoli uestvuju u enkapsulaciji i kako izgledaju njihova zaglavlja.
D. @reni protokoli - 5 deo
Ciljevi lekcije
Ciljevi ove lekcije su upoznavanje sa
konceptom protokola,
principom rada najznaajnijih protokola svih nivoa #C.-5. modela i
pode"avanje pojedinih protokola.
eophodno predznanje
eophodno predznanje
#eme o$ra%enej u ovoj lekcij zahtevaju poznavanje !45 i #C.25. referentnih mrenih modela.
!snovni koncepti
&efinicije
Protokol - predstavljaju skup pravila za predstavljane podataka, signalizaciju, detekciju i oporavak od gre"aka.

Paketna mre0a - mrea kod koje korisnik prenosi malu koliinu informacija za relativno kratko vreme, nakon ega
oslo$a%a kanal, koga mogu koristiti drugi korisnici.

@reni protokoli - 5 deo
'omunikacioni protokoli, kako je to u prethodnom poglavlju opisano, predstavljaju skup pravila za predstavljane
podataka, signalizaciju, detekciju i oporavak od gre"aka, i sl. .rimer jednostavnog komunikacionog protokola
prilago%enog glasovnoj komunikaciji je dispeer na radio stanici. U primeru radio stanice, policijske na primer,
postoji centrala koja ima vezu preko radio talasa sa velikim $rojem prenosivih radio aparata )toki-voki*. .o prirodi
radio talasa kao medijuma za prenos informacija, govor sa centrale moe se uti na svim toki-vokiima, i o$rnuto ?
govor preko jednog toki-vokia uju svi koji slu"aju na istom radio kanalu. .ored navedenog, jo" jedna karakteristika
radio veze kao medijuma za prenos je i to da je u jednom trenutku mogu1e prenositi na jedoj radio-frekvenciji samo
jedan razgovor i to u jednom smeru, takore1i monolog. !vo ogranienje name1e potre$u da se unapred dogovori
nain komunikacije. #ako, u pomenutom primeru, u sluaju prijave provale, dipeer proverava koja je patrola
naj$lia i o$ra1a se patroli po njihovom $roju:
=.atrola 1B9, javite se. .rijem.>
6ez o$zira "to sve patrole uju poruku, samo potrola koja je prepoznala svoj $roj se odaziva pozivu:
=.atrola 1B9 ovde. .rijem.>
akon ovog inicijalnog dela o$e strane u komunikaciji znaju da je ona druga strana prisutna i oekuje poruku. 4ada
je na redu prenos poruke od strane dispeera:
=U ulici OP3, $roj ku1e O prijavljena je provala. .roverite. .rijem.>
'ako $i dispeer $io siguran da je poruka primljena, patrola mora da potvrdi prijem:
=.rimljeno. .rijem.>
.o unapred dogovorenim pravilima svaka strana u komunikaciji duna je da na kraju prenosa svoje poruke kae
=.rijem>. !vo znai da je strana koja prenosi poruku zavr"ila svoj =monolog> i prelazi u stanje u kome moe da
slu"a.
Hedna od mogu1ih definicija protokola moe $iti: Protokol predstavl-a skup unapred do$ovorenih i deinisanih
pravila ko-a -edno)na1no odre2u-u pravilan sled do$a2a-a i da-u semantiku svakom do$a2a-u po-edina1no3
'ao "to se moe zakljuiti, prethodno navedena definicija protokola dovoljno je op"ta da pored komunikacionih
protokola ukljuuje i niz drugih doga%aja koji imaju tano odre%en sled doga%aja. a primer $onton, ili protokol za
prijem premijera druge drave.
.rethodno navedeni primer komunikacije centrale sa vi"e patrola predstavlja jedan od apekata ovog protokola.
&rugi aspekt $ila $i sutuacija kada patrola javlja centrali situaciju na terenu i trai podr"ku druge patrole, itd.
@e%utim, cela komunikacija moe se posmatrati i na drugi nain: da $i se poruka sa centrale prenela svim
patrolama potre$no je pritisnuti crveni tasrer na centrali. U tom trenutku elektrini impuls od tastera prenosi se do
elektronike predajnika, koji zvuk sa mikrofona prevodi u elektromagnetne talase. 3vuk sa mikrofona se prevodi u
elektromagnetne talase po drugom skupu pravila, koji se tako%e moe svrstati u protokole. .ostavlja se pitanje: =Mta
je od prethodno navedenih protokol za komunikaciju centrale i patrolaL &a li je protokol dijalog definisan na
poetku ovog poglavlja, ili je protokol za ovu komunikaciju zapravo scenario prevo%enja govora u elektromagnetne
talaseL>. !dgovor je o$a. 0azlika je jedino u tome "to je prevo%enje govora u elektromagnetne talase protokol
3i"ikog nivoa, prenos informacija $ez ulaenja u to "ta te informacije znae, dok je dijalog dispeera i patrole
protokol vieg nivoa koj porukama daje odre%enu semantiku, smisao.
4koro sve komunikacije, pa i komunikacije na raunarskim mreama, odvijaju se u vi"e nivoa. 'ae se da je
protokol =iznad> nekog protokola ukoliko koristi njegove usluge da prenese svoje poruke. #ako je u pretohdnom
primeru portokol koji smo nazvali protokol vi"eg nivoa iznad protokola fizikog nivoa zato "to dispeer u cilju
prenosa poruke koristi crveni taster i elektroniku koja govor prevodi u elektromagnetne talase. !vo je ilustrovano
na sl. D.1.
$lika (&%& .rimer dvoslojne komunikacije

'ae se da protokoli odgovaraju1ih nivoa komuniciraju me%uso$no, dok su protokoli ispod transparentni, odnosno,
gledano iz ugla samog protokola vi"eg nivoa, protokol vi"eg nivoa je apsolutno nezavistan od protokola nieg
nivoa. #ako, dispeer razgovara sa patrolom, i o$rnuto, i imaju dogovoren protokol za komunikaciju $ez o$zira na
to "to na fizikom nivou, uslovno reeno, antene me%uso$no komuniciraju svojim protokolom.
'ako je u prethodnom poglavlju opisano, komunikacija na raunarskim mreama definisana je modelima, !45 i
#C.25., koji imaju sedam, odnosno etiri nivoa. a svakom nivou odvija se komunikacija po unapred sefinisanim
pravilima ? po protokolu odre%enog nivoa. .rotokoli svih nivoa su standardizovani od strane me%unarodnih
organizacija za standardizaciju )5(#A, 5(((, 54!, 5#U-#, i dr.*. U ovom poglavlju $i1e opisani prookoli #C.25.
mrenog modela, poev od fizikog, zakljuno sa aplikativnim nivoom.
D.1. .aketne mree
Ieneralno, postoje dva tipa mrea:
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--Tkomutacija kanala, i
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--Tkomutacija paketa, ili paketne mree.
5storijski gledano, prvi vidovi telekomunikacija $ili su $azirani na komutaciji kanala. a poetku razvoja, u centrali
postojalo je radno mesto operatera, pa je telefonski poziv uspostavljan tako "to se prvo uspostavljala veza sa
operaterom. !perateru se davao nalog da pozove odre%eni $roj, a operater je u $ukvalnom smislu prespajao dva
odgovaraju1a prikljuka na ta$li sa onoliko prikljuaka koliko telefonskih $rojeva u gradu ima.
$ika (&'& .rimer mree sa komutacijom kanala
/elika mana ovakvog naina komunikacije je ta da je ceo komunikacioni kanal $io =zauzet> u toku komunikacije.
U sluaju me%umesnih veza, gde je postojalo samo par kanala izme%u gradova $ilo je izuzetno skupo zauzeti
kanala. &rugim reima, ako jedan korisnik koristi jedan od dva kanala, koliko ih operater poseduje, korisnik
zauzima B9U kapaciteta telekomunikacione kompanije, pa shodno tome iznosi i njegov raun.
/remenom kapaciteti su pove1ani, a operatere sa slike zamenile su automatske centrale, tako da su tro"kovi u tom
pogledu smanjeni. @e%utim, i automatske centrale imale su istu ulogu kao i operateri sa slike.
&rugi koncept mrea, koji je u mnogome o$orio cenu komunikacija, pa samim tim i doveo do ekspanzije mrea
kakvu danas poznajemo u vidu 5nteneta, jesu paketne mree. 5deja paketnih mrea je da korisnik prenosi malu
koliinu informacija za veoma kratko vreme, nakon ega oslo$a%a kanal kako ga mogu koristiti drugi korisnici.
/e1i $roj korisnika ? manja cena prenosa podataka.
.aketne mree su mnogostruko komplikovanije od mrea sa komutacijom kanala, pa sam prstup u razmatranju ovakvih mrea
je z$og jednostavnosti izuavanja podeljen u slojeve, kako je to u prethodnom poglavlju o$ja"njeno. U ovom poglavlju $i1e
rei o slojevima #C.25. modela, kako modela na kome se zasniva 5nternet.
D.8. 4loj pristupa mrei
4loj pristupa mrei, po #C.25. specifikaciji, praktino se sastoji od dva podsloja. #o su 3i"iki i nivo linka )eng.
'ata Link La!er*, po !45 specifikaciji. Aiziki nivo predstavlja sam medijum, odnosno komunikacioni kanal kroz
koji se prenose informacije i moe $iti iani, optiki ili $eini. 'od ianog informacije se prenose u vidu
elektrinog napona, kod optikog putem svetlosnih zraka, dok se kod $einog informacije prenose
elektromagnetnim talasima. .osmatrano sa fizikog nivoa, slino kao u prethodnom primeru sa dispeerom i
patrolama, prenose se elektrini impulsi $ez ulaenja u detalje "ta ti impulsi zapravo znae. a ovom nivou defini"u
se elektrine )odnosno elektromagnetne, ili optike* karakteristike komunikacionog kanala, kao "to su: nivo napona,
jaina struje, dozoljeno sla$ljenje, predajna snaga antene, ili jaina i talasna duina svetlosnog snopa ako je optika u
pitanju, kao i konektori koji se koriste za povezivanje, s jedne strane, i nain na koji se predstavljaju informacije
)$inarne cifre 9 i 1, ili dr* sa druge strane.
a nivou linka protokolom je definisano kako se kroz medijum, elektrini, optiki ili elektromagnetni prenose cele
poruke u vidu grupa $inarnih nila i jedinica iz jedne take u drugu. a ovom nivou poruke koje se razmenjuju zovu
se 3rejmovi )eng. rame ? okvir4 ram4 uraml-eni*. U $ukvalnom prevodu frejm znai okvir, tj. uovireni ili uramljeni
podaci. a slede1oj slici je prikazan izgled jednog okvira:
4tart !dredi"te 5zvor #ip Podaci C0C
$lika (&(& #ipian izgled okvira
a ovom nivou, pre slanja samih podataka, izvorna strana mora poslati signal za start, mora navesti kome su podaci
namenjeni )odredi"te*, mora navesti svoju identifikaciju )izvor* kako $i odredi"te znalo kome tre$a da odgovori,
mora navesti tip poruke, pa tek tada moe poeti sa prenosom podataka. akon prenosa podataka izvor dodaje
specijalnu informaciju koja se korsti na idredi"noj strani za proveru da li je do"lo do gre"ke prilikom prenosa. !vo
se naziva 3ormat poruke. .ored formata protokol defini"e i redosled slanja poruka.
a nivou linka najpoznatiji su /thernet i PPP protokol. .ored ova dva protokola, tu su i #oken0ing, 7pple#alk,
4-5., i dr.
3a raliku od !45 modela, #C.25. model o$jedinjuje fiziki i nivo linka u jedan nivo i naziva ih jedinstvenim
imenom sloj pristupa mrei. !vo je uglavnom z$og toga "to se o$ino ova dva nivoa implementiraju hardverski
na jednoj kartici. &a $i raunar pristupio nekoj mrei mora $iti opremljen odgovaraju1om karticu za tu mreu. U
zavisnosti od tipa raunara u koji se kartica ugra%uje razlikujemo P5! )za desktop* i P5M5!1 kartice za laptop
raunare, a u zavisnosti od tipa mree kojoj elimo da pristupimo razlikujemo:
(thernet kartice ? za pristup lokalnim mreamaV
<ireless kartice ? za pristup $einim mreamaV
@odeme i 54& ure%aje ? za pristup mrei preko telefonskog prikljukaV
7&4- ? za pristup mrei preko 7&4--aV
'a$lovske ? za pristup ka$lovskoj mrei.
.C5 i .C@C57 i nain ugradnje u raunar.
$lika (&)& .C5 i .C@C57 kartice
a slede1oj slici prikazane su (thernet i <ireless kartice u o$e varijante.
$lika (&+& (thernet i <ireless kartice u .C5 i .C@C57 varijanti
/e1ina proizvo%aa danas (thernet mrene kartice ugra%uje u matine ploe raunara.
D.8.1. (thernet
!d tipa mree na koju se raunar povezuje zavisi koji 1e se data link protokol )protokol druog nivoa !45 modela*
koristiti. -okalne mree, ili skra1eno -7, u dana"nje vreme skoro $ez izizetka koriste (thernet kao protokol za
pristup mrei. &rugi protokol ovog nivoa, tako%e "iroko rasprostranjen za pristup <7 mreama i 5nternetu preko
modema, 54&-a i slinih ure%aja je ..., i o njemu 1e $iti rei kasnije.
(thernet je protokol koji je razvijen za lokalne mree sa dva ili vi"e od dva raunara kod kojih raunari prisutpaju
deljivom medijumu za prenos informacija. (thernet lokalne mree imaju zajedniki deljvi medijum preko koga
ure%aji komuniciraju.
(thernet sloj za pristup mrei, u #C.25. terminologiji, ini skup gradivnih elemenata koji omogu1avaju raunaru
pristup lokalnoj mrei. Iradivni elementi etherneta su specifikacija tipa kal$ova i konektora koji se koriste,
ogranienja po pogledu ka$liranja u vidu maksimalne mogu1e duine ka$lova, nain na koji raunari me%uso$no
komuniciraju, i sl.
6ez o$zira "to danas (thernet dominira na lokalnim mreama, pre deceniju - dve na lokalnim mreama je $ilo
mogu1e na1i i protokole kao "to su TokenRing i 1R56et. #oken0ing je 56@-ov standard koji se danas uglavnom
koristi u velikim organizacijama kod kojih postoji 56@-ov =glavni raunar> )eng. mainrame* sa vi"e terminala koji
mu pristupaju. 70Cet danas nalazi primenu u industrijskim mreama, kao "to je na primer mrea na koju su
povezani industrijski ro$oti na proizvodnoj traci. &anas, kako je ve1 reeno, dominira (thernet. (thernet kartice je
veoma lako na$aviti u $ilo kojoj specijalizovanoj radnji, po veoma niskim cenama.
'ada se govori o (thernetu, prvenstveno se misli na skup standarda koji defini"u lokalnu mreu sa (thernet protokolom na
drugom nivou !45 modela. 4vi poznati operativni sistemi )<indoNs, et<are, -inuW, UniW, @ac!4, 4Xm$ian, i dr* imaju
podr"ku za (thernet i mogu1e je preko ovog tipa mree povezati razliite operativne sisteme u jednu mreu.
D.8.1.1. (thernet standardi
(thernet je originalno razvila kompanija 7ero8 P1R5 1GFD-1GFB. godine.Iodine 1GFB. OeroW je o$javio patente
navode1i imena 0o$erta @etcalfea, &avida 6ouggsa, Chuck #hackera i 6utler -ampsona kao pronalazae sistema
"a komunikaciju sa vie pristupnih taaka sa detekcijom koli"ije. (ksperimentalni (thernet je radio na $rzini od
D @$ps i mogao da podri do 8BB raunara na mrei. @etcalfe je napustio OeroW 1GFG. godine i osnovao firmu
DCom, koja je u kooperaciji sa firmom &(C, 5ntelom i OeroWom 1G:9. godine standardizovala 19 @$ps (thernet.
@e%unarodno udruenje 5((( standardizovalo je (thernet i po 5((( oznaci (thernet nosi naziv :98.D
)osamstodva-taka-tri standard*. (thernet je od 1G:9. godine pretrpeo mnoga unapre%enja tako da dana"nji (thernet
podrava 1 I$ps i 19 I$ps lokalne mree. U slede1oj ta$eli navedeni su neki od (thernet standarda koji su
razvijeni poev od :9-tih do dona"njih dana.
$tandard Br"ina Medijum
Maksimalna
duina
segmenta
Topologija Konektor
19674(8 19 @$ps B9ohm koaksijalni )tanki* 1:Bm @agistrala 6C
19674(B 19 @$ps B9ohm koaksijalni )de$eli* B99m @agistrala 7U5
19674(-# 19 @$ps
U#. kategorije D, ; ili B, osmoilni,
koriste se dve parice
199m 3vezda 0H-;B
199674(-#O 199 @$ps
U#. kategorije D, ; ili B, osmoilni,
koriste se dve parice
199m 3vezda 0H-;B
199674(-AO 199 @$ps !ptiko flakno C8.B2B9 ;99m 3vezda 4# ili 4C
1999674(-CO 1999 @$ps !klopljeni U#. ? 4#. ka$l 8Bm 3vezda 0H-;B
1999674(-# 1999 @$ps
U#. kategorije B, osmoilni, koriste se
etiri parice
199m 3vezda 0H-;B
&anas najzastupljeniji (thernet konektor je 0H-;B, koji je prikazan na slici.
(thernet je originalno projektovan za komunikaciju vi"e raunara preko koalksijalnog ka$la )19674(8 i
19674(B*. @rena kartica 19674(8 (therneta i koaksijalni ka$l sa 6C konektorima su prikazani na slici.
$lika (&,& 6C kartica i ka$l

'oaksijalni vod ima sline oso$ine kao i radio sistemi. 3ajedniki ka$l na koji su povezani svi raunari )slika* ima
ulogu etra za komunikaciju )eng. ether, odakle se izvodi re *thernet*.
!d ovog jednostavnog koncepta, (thernet je evoluirao u veoma sloen sitem koji ukljuuje linkove od raunara do
centra oiavanja, hu$-a, ili sNitch-a i podrava i 1.999 puta ve1e $rzine od originalnih. 'oaksijalni ka$l je
zamenjen U#. ka$lom, ka$lom sa upredenim paricama, koji ima $olje karakteristike od koaksijalnog ka$la u
pogledu osetljivosti na smetnje i pouzdanosti. #ako%e, ka$l sa upredenim paricama, U#. )eng. unshilded twisted
pair* je jefitiniji i jednostavniji za ugradnju od koaksijalnog ka$la. .ored navedenih prednosti U#. ka$la, potre$no
je ista1i i jednostavnije odravanje U#. mrea. aime, kod 19674(8 mrea otkaz dela mree prouzrokuje otkaz
cele mree, pa je te"ko lokalizovati kvar, dok kod U#.-a otkaz dela na kome je raunar je lokalizovan i lako ga je
prona1i jednostavnim pra1enjem -(& dioda na hu$-u ili sNitch-u.
6itno je ista1i to da svaki raunar na (thernet mrei ima jedinstvenu adresu koja se naziva M15 adresa )eng.
Media Access Control upravl-an-e pristupom medi-umu*. !va adresa je ;:-$itna, tako da je, teoretski, na jednoj
lokalnoj mrei mogu1e adresirati 8
;:
ure%aja.
@7C adresa se predstavlja sa 18 heksadekadnih cifara )cifre su: 9,1,8,D,...,G,7,6,C,&,( i A*, gde se jednom heksa
cifrom zamenjuju ; $ita.
.rimer @7C adrese: 99#%5#11#9+#%%#01.
@7C adresa se nalazi u samom (thernet kontroleru na mrenoj kartici i )uglavnom* je nije mogu1e menjati.
Hedinstvenost adrese se postie na taj nain da svaki proizvo%a ima svoj kod koji upisuje u prvu polovinu @7C
adrese, dok druga polovina predstavlja serijski $roj kartice.
apomena: @7C adresa (thernet kontrolera se moe saznati iz command prompta <indoNsa nared$om
ipcon3ig :all. a osnovu @7C adrese mogu1e je odrediti proizvo%aa kartice
)http:22NNN.techzoom.net2lookup2check-mac.en*.
6ez o$zira na znaajnu promenu fizikog nivoa (therneta od koaksijalnog do 1 I$ps i $rih U#. mrea, format
(thernet frejma je ostao nepromenjen:
4tart @7C odredi"ta @7C izvora #ip Podaci C0C
$lika (&-& (thernet frejm

akon start signala raunar koji "alje frejm "alje @7C adresu odredi"ta kome je frejm namenjen, nakon ega "alje i
svoju @7C adresu, kako $i odredi"te znalo kome da vrati odgovor. 3a poljem koje oznaava tip "alju se podaci.
.olje za podatke ne sme $iti due od 1.B996 )1.Bk6*, kako je definisano standardom. 0azlog za ogranienje
maksimalne duine frejma je uvo%enje ravnopravnosti prilikom slanja, inae $i kada jedan raunar pone prenos
velike koliine podataka svaka druga komunikacija na mrei $ila nemogu1a.
apomena: Ukoliko raunar prenosi vi"e od 1.Bk6 podataka, te podatke deli u delove od po 1.Bk6 i "alje jedan po jedan deo
)frejm*. pr. 1B9 k6 podataka mora $iti podeljeno u 199 frejmova.
D.8.1.8. (thernet ka$lovi
@e%unarodna organizacija za standardizaciju, (57-#57, standardizovala je izgled ethernet ka$la na slede1i nain:
za konektor ethernet ka$la koristi se 0H-;B konektor sa ; pinova )konektor za telefon je sa ; pina i oznaka je
0H-11*V
(thernet ka$l sastoji se od etiri parice );W8Y: ica*, koje su upredene na odre%eni nain tako da je nivo "uma
minimalanV
parice su razliitih $oja, a svaka parica ima jednu vezu u $oji, a druga veza je kom$inacija osnovne $oje i $eleV
parice su: zelena Z zeleno-$ela, narandasta Z narandasto-$ela, plava Z plavo-$ela i $raon Z $raon-$elaV
postoje dve mogu1nosti povezivanja parica u konektoru i o$e su prikazane u ta$eli )#BC:7 i #BC:6*V
3a povezivanje ure%aja (thernet ka$lom koriste se tri tipa ka$la:
Strai$ht throu$h
Crossover
"ollover
'ako ime strai$ht throu$h $ukvalno prevedeno sa engleskog znai direktno povezani, tako se ovaj tip ka$la pravi
direknom vezom odgovaraju1ih parica. #o znai da raspored pinova u 0H-;B konektoru ovakvog ka$la je ili na o$e
strane #BC:7, ili na o$e strane #BC:6. !vakav tip ka$la se koristi prilikom povezivanja ure%aja razliitog tipa:
raunara na sNitch ili hu$, i
hu$-a ili sNitcha na ruter.
Crossover, ili u prevodu upredeni ethernet ka$l se do$ija menjanjem mesta zelenoj i narandastoj parici sa kraja na
kraj ka$la. #ako, ovakav tip ka$la se do$ija kada se na jednoj strani primeni #BC:7 raspored, a na drugoj #BC:6.
!vakav tip ka$la koristi se kada se povezuju ure%aji istog tipa:
.C na .C,
Eu$ ili sNitch na hu$ ili sNitch, i
0uter na ruter.
#ako%e, ova veza se koristi i prilikom direktnog vezivanja .C-ja na ruter.
QK--Rif Ksupport-istsS--Tta$. 1.1 asdasd
0aspored pinova na konektoru
/eliki $roj dana"njih mrenih kartica i ure%aja su takozvane auto-sense )eng. automatski-detektu-4 odnosno oseti u
$ukvalnom prevodu*. !vo znai da kartica sama moe da prepozna ako je pogre"an tip ka$la kori"1en i da
automatski prekonfiguri"e se$e tako da zameni mesta odgovaraju1im paricama. #ako, dve dva raunara sa auto-
sense karticama mogu se povezati $ilo kojim tipom ka$la.
apomena: ukoliko se koristi pogre"an tip ka$la, povezani ure%aji ne1e mo1i da komuniciraju. !vo ne moe dovesti do
o"te1ena i pregorevanja karticaK 'ori"1enje pogre"nog tipa ka$la moe se prepoznati po tome "to -(& diode na kartici ure%aja
ne svetle.
D.8.1.D. #opologije
'ada se govori o lokalnim mreama i (thernetu neophodno je re1i i koje su topologije ovakvih mrea mogu1e.
Ieneralno, postoje tri tipa topologija:
@agistrala )eng. 5us*
.rsten )eng. "in$*
3vezda )eng. Star*
'od (therneta se sre1u topologije magistrale i topologija zvezde. #opologija prstena karakteristina je za #oken0ing mree. U
ta$eli gde su navedeni (thernet standardi navedene su i topologije koje standard koristi. #ako, 19674(8 i 19674(B (thernet
na koaksijalnim vodovima koristi toplogiju magistrale, dok (thernet standardi koji koriste U#. ka$love imaju topologiju
zvezde. U centru zvezde nalazi se hu ili s<itch. 'oji imaju ulogu sa$irnice2razdelnika i o njima 1e $iti vi"e rei kasnije.
D.8.1.;. C4@72C& procedura
4istem za komunikaciju sa vi"e pristupnih taaka sa detekcijom kolizije koji je patentirao @etcalfe )eng. Carrier
Sense Multiple Access with Collision Detect*, skra1eno C4@72C& procedura, predstavlja sr (therneta. .rocedura
za slanje frejma preko (therneta je slede1a:
1. kreira se frejm, u odgovaraju1a polja se upisuje @7C adresa odredi"ta i @7C adresa raunara koji "alje
frejmV
8. oslu"kuje se kanal i proverava se da li je medijum slo$odan za slanje ili neV ukoliko je na medijumu
neki prenos u toku eka se na zavr"etak prenosaV
D. kada je medijum slo$odan poinje se sa prenosom frejmaV
;. $ez prekida se u toku slanja proverava da li je do"lo do kolizije )istovremeno slanje od strane dva
raunara*V ukoliko se detektuje kolizija prelazi se na proceduru za otklanjanje kolizijeV
B. kraj prenosa.
.rocedura za otklanjanje kolizije je slede1a:
1. nastavi sa slanjem paketa kako $i se mrea zagu"ila i svi raunari na mrei mogli da detektuju da je
do"lo do kolizijeV
8. pove1ati p$oja kolizija za jedanV
D. da li je $roja kolizija jednak dozvoljenom maksimumu )1C*, ako jeste prekini sa poku"ajima da se
frejm po"alje i javi vi"im nivoima da je slanje neuspe"noV
;. uzmi sluajan $roj i ekaj toliko milisekundi do slede1eg prenosaV
B. pre%i na stavku 8 u glavnoj proceduri.
Ilavna prednost ovog algoritma je otpornost na =sudare> frejmova na medijumu do kojih dolazi, upro"1eno reeno,
ukoliko dva raunara istovremeno ponu sa slanjem frejma. !va otpornost na kolizije do$ijena je takom ;
procedure za otklanjanje kolizije. .retpostavka je da dva raunara koja su prouzrokovala koliziju ne1e imati isto
iza$rano vreme ekanja pa 1e jedan poeti retransmisiju pre drugog. #ako 1e drugi, koji kasnije poinje
retransmisiju imati prilike da oslu"kuju1i kanal sazna da neko ve1 "alje, i samim tim saeka dok se ne zavr"i slanje.
C4@72C& algoritam moe se predstaviti i na analogiji skupa ljudi gde svi prisutni ne govore istovremeno )kroz zajedniki
medijum - vazduh* i ne upadaju u re jedni drugima. Ukoliko dva oveka ponu da govore istovremeno, o$a prestaju sa
priom i ekaju kratko )svako od uesnika proizvoljno, sluajno trajanje pauze*. Uz pretpostavku da se iza$rana sluajna
vremena razlikuju, o$a oveka ne1e krenuti da govore u isto vreme, ve1 1e jedan od njih sa govorom krenuti ranije, tkao da je
ovim iz$egnuta kolizija. 4vi prisutni ekaju zavr"etak govora )koji je ogranienog trajanja*, i tek tada mogu da krenu da
govore, ali po istim pravilima.
D.8.1.B. 70.
Mto se adresiranja tie, svaki raunar na lokalnoj mrei moe komunicirati sa drugim raunarom, pod uslovom da
zna njegovu @7C adresu. 5nicijalno, raunar ne zna koji su sve raunari prisutni na mrei. .reciznije, ne zna ni za
jedan.
U oviru (therneta razvijen je mehanizam koji se naziva 70. )en$3 Address "esolution Protocol protokol )a
ra)re6avan-e adresa* koji re"ava navedeni pro$lem. 4tandardom je predvi%eno da se svaki raunar =odaziva> na
svoju @7C adresu, ali tako%e i na =zajedniku> )eng. broadcast* adresu. !va adresa je @7C adresa kod koje su
svih etrdesetiosam $itova $inarne jedinice.
Ukoliko raunar eli da sazna ko je sve na lokalnoj mrei prisutan, pripremi1e frejm sa $roadcast adresom u polju
odredi"ne @7C adrese. !vaj frejm, takozvani 1RP "ahtev, 1e primiti svi raunari, a odazva1e se onaj koji
prepozna svoju adresu slanjem 1RP ogovora.
apomena: 4vaki raunar uva 70. ta$elu u kojoj se nalaze @7C adrese raunara sa kojima je komunicirao u poslednjih
nekoliko minuta, zavisno od operativnog sistema. a <indoNs raunarima ova ta$ela se moe izlistati iz komandne linije
nared$om arp =a.
D.D. @reni nivo
5ntenet nivo u #C.25. terminologiji, odnosno mreni nivo kod !45 modela je kljuni nivo koji omogu1ava
me%uso$no povezivanje lokalnih mrea u jednu mreu, pa moe se u krajnjoj instanci re1i i ini 5nternet mogu1im.
.rimarna uloga ovog nivoa je definisanje adresne "eme raunara.
a ovom nivou nalaze se protokoli za komunikaciju na paketnim mreama, kao "to su 5., 5.O, 7pple#alk, O.8B, i
sl. U ovom poglavlju $i1e vi"e rei o 5. protokolu kao najznaajnijem protokolu na 5nternetu danas.
5. je ska1enica od !nternet Protokol, a prva znaajnija verzija ovog protokola je 5.v; )5. verzija ;*. U dana"nje vreme
postoji velika inicijativa za prelazak na novu verziju C ovog protokola, 5.vC. .rednosti koje verzija C donosi u odnosu na
verziju ; $i1e diskutovane na kraju poglavlja.
D.D.1. 5. enkapsulacija
.odaci protokola vi"ih nivoa, u cilju slanja kroz mreu, predaju se 5. modulu koji realizuje 5. protokol na 5nternet
nivou. !vaj nivo deli podatke koje tre$a poslati u pakete. 4vaki paket sadri zaglavlje paketa )eng. header* i,
naravno, podatke do$ijene od vi"ih nivoa. Eeder paketa sadri, pored ostalog, mrenu adresu odredi"ta i mrenu
adresu raunara koji "alje paket. !vako pripremljen paket predaje se nivou ispod koji dalje vr"i enkapsulaciju na
svom nivou i dodaje @7C adrese kao "to je prethodno opisano.
$lika (&;& (nkapsulacija
D.D.8. 5. adresna "ema
'ao "to je ve1 reeno, primarna funkcija 5. nivoa jeste adresiranje raunara na mrei, uz napomenu da se mrea
moe sastojati od ve1eg $roja lokalnih mrea. .o 5. adresnoj "emi, svaki raunar mora imati jedinstvenu adresu na
mrei, !P adresu, kako se naziva na ovom nivou.
-ogino pitanje koje se name1e jeste:
=3a"to uop"te uvoditi novi sloj, 5nternet sloj sa 5. protokolom na njemu, i kratko reeno komplikovati stvari, ako
ve1 na (thernet mrei postoji ne"to "to se zove @7C adresa, i jedinstvena je na svakom raunaru na svetu )K* L>
aime, (thernet protokol )C4@72C&* omogu1io je implementaciju mrea po izizetno niskoj ceni sa relativno
velikim $rojem raunara koji je mogu1e povezati na jednu lokalnu mreu )teoretski ogromnim, 8
;:
koliko
kom$inacija nula i jedinica u @7C adresi ima*. 'ako se $roj raunara sa mogu1no"1u povezivanja na mreu
pove1avao, javio se pro$lem sa adresiranjem velikog $roja raunara.
&a podsetimo: @7C adresa se sastoji od ;: $inarnih cifara, od kojih su prve 8; $inarne cifre oznaka proizvo%aa,
dok su preostale 8; cifre serijski $roj kartice. 5z razloga nepostojanja nikakve hierarhijske "eme u kreiranju @7C
adresa, 70. ta$ela koju smo ranije pominjali, u kojoj se pamte @7C adrese raunara na mrei $ila $i prevelikaK
'od (therneta svaki raunar mora da zna @7C adresu raunara na svojoj mrei. 'ada $i 5nternet $io jedna velika
lokalna mrea, uz pretpostavku da je na 5nternet povezano 1.999.999.999 raunara i ure%aja, svaki od raunara
morao $i da ima @7C aresu svakog raunara u 70. ta$eli. @7C adresa je ;:$ Y C6, "to ukupno za veliinu 70.
ta$ele svakog raunara iznosi 1I6KKK Jak i ve1ina dana"njih raunara nema 1 I6 07@ memorije koji $i odvojio
samo za uvanje 70. ta$ele, pored ostalih potre$a koje name1e operativni sistem i korisniki programi, da ne
govorimo o raunarima osamdesetih i devedestih. 4 druge strane, i da raunar i ima 8I6 07@-a, "to $i $io neki
minimum za normalni rad uz istovremenu povezanost na 5nternet, javlja se pro$lem po pogledu $rzine pretrage
takve ta$ele. 4vaka pretraga trajala $i dosta sporo. e"to je $ilo neophodno preduzeti. #ako je uveden novi sloj ?
5nternet sloj.
@7C adrese i dalje ostaju aktuelne i jedinstvene, ali smisla adresirati raunare @7C adresama ima samo na
lokalnoj mrei. -okalne mree ine par desetina, pa i stotina raunara, "to je relativno mali $roj. &a $i $ilo mogu1e
povezati vi"e lokalnih mrea u jedinstvenu mreu svaki od raunara mora do$iti jo" jednu adresu - 5. adresu. 3$og
ovoga se 5. protokol u argonu naziva i =lepak koji dri 5nternet da se ne raspadne>.
5. adresu pode"ava korisnik )ili se automatski dodeljuje*, i ona se uva se u sistemskim fajlovima operativnog
sistema na hard-disku, za razliku od @7C adrese, koja je =utisnuta> u hardver mrene kartice. 5. adresa je D8-$itni
$roj, tj. sastoji se od D8 $inarne nule i jedinice. Ukupno postoje 8
D8
Y ;.8G;.GCF.8GC razliitih 5. adresa. &a $i 5.
adrese $ile $lie i razumljivije ljudima, za predstavljanje 5. adrese adresa se deli u ; grupe od po : $itova. !ve
grupe predstavljaju se jednim $rojem u opsegu 9-8BB. Iornja granica od 8BB postavlja se zato "to sa : $inarnih
cifara mogu1e je predstaviti najvi"e 8
:
Y8BC $rojeva. Irupe $rojeva se odvajaju takom.
.rimer 5. adrese: %('&%9&%+&%';
U dosada"njoj prii nema velike razlike, sem u duini, izme%u @7C i 5. adrese. @e%utim, glavna razlika je u
znaenju cifara. aime, kod @7C adrese prvi deo adrese je oznaka proizvo%aa, dok je kod 5. adrese prvi deo
adrese o"naka mree, odnosno $roj mree )network deo 5. adrese*. &rugi deo @7C adrese rezervisan je za serijski
$roj kartice, dok je drugi deo 5. adrese rezervisan za redni $roj raunara na mrei )host deo 5. adrese*.
$lika (&>& &eljenje adrese na adresu mree i adresu ure%aja
.itanje je na kom mestu podeliti 5. adresuL Ukoliko je host deo ve1i, mogu1e je vi"e raunara povezati na takvu
lokalnu mreu, ali takvih mrea ima manje, jer je deo za adresiranje mrea manji. /ai i o$rnuto.
a osnovu veliine dela za adresiranje mrea razlikujemo D klase 5. adresa: klasu 7, klasu 6 i klasu C.
'lasa 7 5. adresa ima :-$itnu oznaku mree. &eo za adresiranje hostova na mrei je 8; $ita. !vakvih mrea je 18F.
a svakoj mrei moe se na1i 8
8;
Y 1C.FFF.81C razliitih 5. adresa.
'lasa 6 5. adresa ima podjednak $roj mrea i hostova: po 1C$ za predstavljanje. #ako da su ovo druge po veliini
mree, ali ih ima znaajno vi"e nego mrea klase 7. Ukupan $roj 5. adresa po mrei klase 6 je 8
1C
YCB.BDC.
'lasa C 5. adresa predvi%a : $itova za adresiranje raunara i 8; $ita za adresiranje mree. !vo su najmanje mree,
ali istovremeno su i najzastupljenije. Ukupan $roj razliitih 5. adresa po mrei klase C je 8
:
Y8BC.
&a $i se znalo koji deo 5. adrese se odnosi na adresu mree, a koji deo se odnosi na adresu raunara, uz 5. adresu
navodi se jo" i sunet maska. 4u$net maska je D8-$itni $roj koji ima $inarnu nulu na mestu koje odgovara hostu, a
$inarnu jedinicu na mestu koje odgovara mrei. 0adi lak"eg predstavljanja koristi se oznaavanje kao kod 5.
adrese, tako da se osam $inarnih jedinica predstavlja $rojem 8BB.
.rimer podrazumevane su$net maske za 5. adrese klase C: '++&'++&'++&9
5nformacija koju je na ure%aju potre$no postaviti je, na primer:
5. : %('&%9&%+&%';
4u$net: '++&'++&'++&9
Ure%aj )raunar* iz primera nalazi se na mrei $roj 1D8.19.1B, a njegov $roj je 18: na mrei. Uo$iajeni kra1i zapis
5. adrese mree u kome se navodi i su$net maska je %('&%9&%+&9:'), gde 8; znai $roj $inarnih cifara sa leve strane
5. adrese koji se koriste za predstavljanje mree. 'onkretno, u navedenom primeru 8; je ekvivalentno su$net masci
8BB.8BB.8BB.9 )tri puta po : $inarnih cifara*.
5. adresiranje je hierarhisko adresiranje u dva nivoa. 7nalogija se moe uspostaviti sa telefonskim sistemom
adresiranja, koji je tako%e u dva nivoa, ako se ima u vidu komunikacija u okviru jedne zemlje. aime, da $i se
uspostavila veza potre$no je pozvati $roj 919DGGGGG, gde je 919 pozvni za grad, a ostatak je $roj telefona.
Ho" jedan primer adresiranja je po"tanski sistem adresiranja, sa kojim se moe uspostaviti analogija. .o"tansko
adresiranje je u B nivoa: zemlja, grad, ulica, $roj, ime i prezime. .rilikom slanja pisma na koverti se navode
pomenuti podaci. 4cenario je slede1i:
1. lokalna po"ta preuzima pismoV
8. proverava se odredi"na zemljaV
D. ukoliko je odredi"na zemlja druga drava, jedino "to lokalna po"ta tre$a da zna jeste koji avion leti za
odredi"nu zemljuV
!vo je kljuni momenat kod hierarhijskog adresiranja. Hednostavno, u lokalnoj po"ti nije $itno znati po imenu i
prezimenu koji ovek u ku1i koje $oje stanujeK 3a to su zadueni lokalni po"tari, i to samo za svoj reon.
;. kada pismo stigne u odredi"nu dravu, centralna po"ta proverava odredi"ni grad i "alje pismo lokalnim
vozilomV
B. u odredi"nom gradu, na osnovu ulice pismo se daje po"taruV
C. po"tar zna $roj ku1e i odne1e pismo na odredi"te.
.ostavljanjem 5. sloja kao sloja sa hierarhijskim adresama, lokalni raunar pored @7C adrese do$ija i 5. adresu. 0aunar zna
i moe saznati preko 70.-a @7C adrese raunara na lokalnoj mrei. Ukoliko odredi"te nije na lokalnoj mrei na mrei mora
postojati ure%aj koji zna kako da paket dostavi odredi"tu. !vo se naziva rutiranje paketa, i u ve1ini sluajeva ovu funkciju
o$avlja specijalizovani ure%aj koji se naziva router, mada je mogu1e i jednom .C raunaru na mrei poveriti ovu ulogu.
!vakav ure%aj naziva se i gate<a? lokalne mree, kako samo ime govori =kapija za izlazak van>.
D.D.D. .rimer 5. komunikacije
a slede1oj slici dat je primer mree na kome 1e $iti ilustrovana komunikacija dva raunara u okviru lokalne
mree, i dva raunara koja su na razliitim mreama.
$lika (&%9& .rimer komunikacije raunara na mrei
a slici su prikazane dve lokalne mree: mrea 1G8.1C:.89.928; i mrea 1D8.1B.11.928;. !$e mree su (thernet
mree formirane oko sNitheva kao centra oiavanja )sNitch1 i sNitch8*.
apomena: vi"e rei o principu rada i konfiguraciji samih mrenih ure%aja kao "to su ruteri u svievi $i1e u
narednim poglacljima.
a lokalnoj mrei 1 povezani su raunari .C1 i .C8, kao i gateNaX te mree. .reko gateNaX-a i =link-a> mrea 1 je
povezana sa mreom 8 koja ima slinu topologiju. aime, mrea 8 ima tako%e topologiju zvezde sa sviem u
centru. #ri ure%aja ine mreu 8: .CD, .C; i gateNaX mree 8. 4vaki ure%aj ima pode"enu 5. adresu i su$net
masku, a raunarima je pode"ena i 5. adresa gateNaX-a. @7C adrese su =fa$rike>.
4cenario koumnikacije dva raunara na istoj lokalnoj mrei je slede1i:
QK--Rif Ksupport-istsS--T1. QK--RendifS--T.C1 ima spremne podatke sa vi"ih nivoa koje eli poslati do .C8.
QK--Rif Ksupport-istsS--T8. QK--RendifS--T6ilo koja komunikacija na 5. mrei se o$avlja iskljuivo preko 5.
adresa, tako da .C1 zna 5. adresu raunara kome tre$a dostaviti podatke. #o je adresa 1G8.1C:.89.198.
QK--Rif Ksupport-istsS--TD. QK--RendifS--T!vaj korak je veoma vaan i u okviru njega .C1 odluuje da li
paket tre$a poslati gateNaX-u ili ne: pre pakovanja u pakete na 5. nivou .C1 proverava da li je odredi"na
5. adresa na istoj mrei. 3a ovo je potre$na su$net maska, pa .C1 odre%uje: na osnovu svoje 5. adrese
1G8.1C:.89.191 i su$net maske 8BB.8BB.8BB.9, mrena adresa lokalne mree je 1G8.1C:.89, "to je isto sa
adresom mree odredi"ne 5. adrese. 4ledi, paket ne tre$a slati gateNaX-u jer je odredi"te na istoj mrei.
QK--Rif Ksupport-istsS--T;. QK--RendifS--T.odaci se na 5. nivou dele u pakete. .odaci se pakuju u prvi paket
tako "to se dodaje 5. zaglavlje u vidu izvorne 5. adrese i odredi"ne 5. adrese: 1G8.1C:.89.191 je izvor,
1G8.1C:.89.198 je odredi"te.
QK--Rif Ksupport-istsS--TB. QK--RendifS--T4preman paket se predaje (thernet nivou.
QK--Rif Ksupport-istsS--TC. QK--RendifS--T&a $i se paket =upakovao> u ethernet frejm, potre$no je saznati
@7C adresu odredi"ta. @7C adresa izvora je poznata jer je na samoj kartici: 99-91-91-91-91-91.
QK--Rif Ksupport-istsS--TF. QK--RendifS--T'ako je, recimo, .C1 tek ukljuen, njegova 70. ta$ela je prazna,
odnosno on ne zna @7C adresu .C8.
QK--Rif Ksupport-istsS--T:. QK--RendifS--T&a $i saznao @7C adresu odredi"ta .C1 sprema 70. zahtev koji
$ukvalno glasi: =ko ima 5. adresu 1G8.1C:.89.198L>, i "alje ga na lokalnu mreu sa $roadcast
odredi"nom @7C adresom kako $i svi ure%aji na lokalnoj mrei =uli> zahtev.
QK--Rif Ksupport-istsS--TG. QK--RendifS--T4vi ure%aji na lokalnoj mrei primaju 70. zahtev, ali jedino .C8
odgovara jer je prepoznao svoju 5. adresu. !n kae: =Ha imam 5. adresu 1G8.1C:.89.198, a moja @7C
adresa je 99-98-98-98-98-98-98>. !vaj 70. odgovor .C8 "alje direktno na 99-91-91-91-91-91 jer zna
od koga je zahtev primio.
QK--Rif Ksupport-istsS--T19. QK--RendifS--T'ada .C1 do$ije 70. odgovor, on u svoju 70. ta$elu upisuje par
5. adresa ? @7C adresa. apomena: kao "to je ranije reeno, informacija ostaje u 70. ta$eli Bmin
nakon poslednjeg kori"1enja 5. adrese, a moe se na <indoNs raunarima izlistati nared$om arp ?a.
QK--Rif Ksupport-istsS--T11. QK--RendifS--T4ada .C1 zna @7C adresu odredi"ta i vra1a se gde je stao )korak
C*. .C1 pakuje 5. paket u frejm tako "to dodaje svoju @7C adresu i @7C adresu odredi"ta: 99-91-91-
91-91-91 i 99-98-98-98-98-98.
QK--Rif Ksupport-istsS--T18. QK--RendifS--T.C1 "alje frejm na lokalnu mreu.
QK--Rif Ksupport-istsS--T1D. QK--RendifS--T'ako svi ure%aji na lokalnoj mrei mogu da vide frejm, svi
proveravaju da li su oni zapravo odredi"te frejma na osnovu @7C adrese. Hedino .C8 prepoznaje svoju
@7C adresu, uklanja heder frejma i C0C, nakon ega mu ostaje 5. paket koji predaje 5. nivou. a 5.
nivou se proverava da li je odredi"na adresa u paketu zapravo 1G8.1C:.89.198, adresa .C8, i kako jeste,
podaci se raspakuju iz paketa i prosle%uju vi"im nivoima.
QK--Rif Ksupport-istsS--T1;. QK--RendifS--Taredni paket koji .C1 "alje .C-ju 8 ne1e prolaziti kroz 70.
proceduru, tj. ne1e imati korake : ? 19, ve1 1e u koraku F proitati odredi"nu @7C adresu na osnovu
odredi"ne 5. adrese iz lokalne 07@ memorije )70. ta$ele*.
'omunikacija raunara sa razliitih lokalnih mrea je ne"to sloenija i odvija se podsredstvom gateNaX ure%aja.
'omunikacija u sluaju kada .C1 "alje paket .C-ju D odvija se po slede1em scenariju:
QK--Rif Ksupport-istsS--T1. QK--RendifS--T.C1 ima spremne podatke sa vi"ih nivoa koje eli poslati do .CD.
QK--Rif Ksupport-istsS--T8. QK--RendifS--T6ilo koja komunikacija na 5. mrei se o$avlja iskljuivo preko 5.
adresa, tako da .C1 u startu zna 5. adresu raunara kome tre$a dostaviti podatke. #o je adresa
1D8.1B.11.191.
QK--Rif Ksupport-istsS--TD. QK--RendifS--T.C1 odluuje da li paket tre$a poslati gateNaX-u ili ne: pre
pakovanja u pakete na 5. nivou .C1 proverava da li je odredi"na 5. adresa na istoj mrei. 3a proveru je
potre$na su$net maska, tako da .C1 na osnovu svoje 5. adrese 1G8.1C:.89.191 i su$net maske
8BB.8BB.8BB.9 odre%uje da je adresa lokalne mree 1G8.1C:.89. 7dresa mree odredi"ta je odre%ena na
slian nain u ona je 1D8.1B.11, "to je razliito od adrese lokalne mree. .C1 zakljuuje da paket tre$a
proslediti gateNaX lokalne mree.
QK--Rif Ksupport-istsS--T;. QK--RendifS--T.odaci se na 5. nivou dele u pakete. .odaci se pakuju u prvi paket
tako "to se dodaje 5. zaglavlje u vidu izvorne 5. adrese i odredi"ne 5. adrese: 1G8.1C:.89.191 je izvor,
1D8.1B.11.191 je odredi"te, $ez o$zira "to je odredi"te na razliitoj mrei.
QK--Rif Ksupport-istsS--TB. QK--RendifS--Ta .C-ju 1 je ve1 pode"ena adresa gateNaX raunara prilikom
instalacije na mreu, i ona je 1G8.1C:.89.1.
QK--Rif Ksupport-istsS--TC. QK--RendifS--T.C1 tre$a da prosledi paket gateNaX koji je na lokalnoj mrei ?
preko etherneta. .C1 tre$a da sazna @7C adresu gateNaX-a.
QK--Rif Ksupport-istsS--TF. QK--RendifS--T6ilo itanjem iz lokalne 70. ta$ele, ukoliko je u prethodnih B min
$ilo komunikacije sa gateNaX-om, ili 70. zahtevom, kako je pokazano u prethodnom scenariju, .C1
saznaje da je @7C adresa raunara sa 5. adresom 1G8.1C:.89.1 jednaka 99-9&-9&-9&-9&-9&-9&.
apomena: Ukoliko se radi o 70. upitu .C1 "alje upit =ko ima 5. adresu 1G8.1C:.89.1L>, jer u ovom
trenutku njega interesuje jedino gateNaX.
QK--Rif Ksupport-istsS--T:. QK--RendifS--T.aket spremljen u koraku ; se predaje (thernet nivou.
QK--Rif Ksupport-istsS--TG. QK--RendifS--Ta ethernet nivou se dodaje zaglavlje u vidu izvorne i odredi"ne
@7C adrese. @7C adresa izvora je 99-91-91-91-91-91. 'ljuni momenat ovog scenarija je da je @7C
adresa odredi"ta zapravo @7C adresa gateNaX-a: 99-9&-9&-9&-9&-9&, tako da ethernet frejm koji .C1
"alje ima slede1i izgled:
QK--Rif Ksupport-istsS--T19. QK--RendifS--T.C1 "alje pripremljeni frejm na lokalnu mreu.
QK--Rif Ksupport-istsS--T11. QK--RendifS--T4 o$zirom na prirodu etherneta, kako je ranije nagla"eno, na
zajednikom medijumu svi ure%aji sa lokalne mree primaju frejm, ali jedino gateNaX prepoznaje svoju
@7C adresu. 'ada prepozna svoju @7C adresu, gateNaX raspakuje paket iz frejma i predaje ga svom
vi"em nivou: 5. nivou. .odaci koje ethernet modul gateNaX-a predaje 5. modulu su:
QK--Rif Ksupport-istsS--T18. QK--RendifS--TIateNaX na svom 5. nivou proverava 5. adresu odredi"ta i
odluuje preko kog linka tre$a poslati paket. !vaj proces se naziva rutiranje i $i1e detaljnije o$ja"njen
kasnije. &akle, na osnovu odredi"ne 5. adrese, gateNaX odluuje da paket tre$a poslati gateNaX 8.
apomena: slanje paketa od gateNaX-a 1 do gateNaX-a 8 o$avlja se tako%e enkapsulacijom i adresiranjem
na 8 nivou !45 modela i deenkapsulacijom na odredi"tu.
QK--Rif Ksupport-istsS--T1D. QK--RendifS--T'ada gateNaX 8 primi paket, on proverava da li je odredi"na 5.
adresa na lokalnol mrei 1D8.1B.11 ili ne. aravno, na osnovu svoje su$net maske i svoje 5. adrese on
zakljuuje da odredi"te jeste na istoj lokalnoj mrei, i jedino "to preostaje je da gateNaX8 =sazna> @7C
adresu odredi"ta kako $i preko etherneta dostavio podatke.
QK--Rif Ksupport-istsS--T1;. QK--RendifS--T.roveravanjem lokalne 70. ta$ele, ili postavljanjem 70. upita
=ko ima 5. adresu 1D8.1B.11.191L>, gateNaX 8 saznaje da je @7C adresa raunara sa 5. adresom
1D8.1B.11.191 jednaka 99-9D-9D-9D-9D-9D.
QK--Rif Ksupport-istsS--T1B. QK--RendifS--T.aket se predaje ethernet modulu koji kreira frejm slede1eg
izgleda:

QK--Rif Ksupport-istsS--T1C. QK--RendifS--T4vi raunari na lokalnoj mrei 1D8.1B.11.928; do$ijaju frejm, s tim
da jedino .CD prepoznaje svoju @7C adresu u odredi"nom polju, raspakuje frejm i 5. paket prosle%uje
svom 5. modulu.
apomena: nagla"avamo da se 5. adresa odredi"ta i 5. adresa izvora ne menjaju $ez o$zira koliko prelazaka sa jedne lokalne
mree na drugu postoje na putu paketa od izvora do odredi"ta.
D.D.;. 'arakteristike 5. protokola
4ami dizajn pricipi mrea koje se zasnivaju na 5. protokolu podrazumevaju da je mrena infrastruktura
nepouzdana, odnosno da moe do1i do otkaza svakog vora u mrei, ili prekida $ilo koje veze u $ilo kom trenutku.
'ao "to je u uvodnom poglavlju napomenuto, ovakve zahteve za dizajnom 5. mree postavilo je ameriko
@inistarstvo od$rane. @rena infrastruktura je prilikom projektovanja protokola posmatrana kao dinamika
kategorija koja je podlona pormeni, namernoj, z$og intervencije administratora na mrei, ili nenamerno, u sluaju
otkaza ure%aja. !vakav pogled na mreu doveo je do takvog razvoja da se o prenosu vodi rauna jedino od strane
krajnjih taaka u komunikaciji )eng. end-to-end princip*. 0uteri na koje paket nailazi jednostavno na onovu
odredi"ne 5. adrese prosle%uju paket na jedan od svojih linkova, $ez ikakvih dodatnih razmatranja )npr. da li je to
prvi u nizu paketa, ukoliko se prenosi velika koliina podataka, i sl*.
'ao posledica ovakvog pristupa, 5nternet .rotokol )5.* je razvijen po principu naje3ikasnije dostave )eng. best
eort deliver!* i njegovi servisi se karakteri"u kao nepou"dani. 5. protokol se u$raja u connection-less protokole,
za razliku od connection-oriented modova za prenos. Connection-less protokoli su protokoli koji ne zahtevaju
prethodno uspostavljanje ve"e izme%u uesnika u komunikaciji. 'od ocnnection-oriented protokola veza se pre
prenosa $ilo kakve informacije mora uspostaviti. 7nalogija sa ovakvim vidom komunikacije je telefonski poziv.
!so$a koja zove $ira $roj, "to uzrokuje zvonjavu telefona na drugom kraju komunikacionog kanala. .re no "to se
oso$a sa druge strane ne javi, nema smisla poinjati razgovor.
6ez o$zira na nain uspostavljanja veze, i $ez prethodno uspostavljene veze je mogu1e komunicirati i razmenjivati
vi"e od jedne poruke u nizu. .rimer sa kojim se moe uspostaviti analogija su po"ta i prijem i slanje pisama. aime,
kao i kod 5. protokola, po"iljalac "alje pismo navode1i adresu primaoca i svoju )povratnu* adresu. .rimalac prima
pismo i odgovara na njega, itd. U me%uvremenu po"ta je ta koja prenosi )rutira* pisma iz mesta u mesto.
!tsustvo pouzdanosti omogu1ava:
o"te1enje delova paketa,
gu$itak celih paketa,
duplirani dolazak paketa na odredi"te,
vanredosledni prijem paketa.
.aketi se mogu o"tetiti usled prolaska kroz linkove lo"eg kvaliteta na kojima postoji veliki uticaj "umova, dok se
paketi mogu izgu$iti usled, na primer, nestanka napajanja, ili kvara usputnih ure%aja. &uplirani dolazak moe se
javiti z$og raznih softverskih greaka i protokolarnih nedostataka na usputnoj infrastrukturi. &o vanredoslednog
prijema paketa moe do1i ako paketi ne putuju istom putanjom.
0azmotri1emo jedan scenario vanredoslednog prijema paketa. 0aunar 7 "alje paket a1, a za njim i a8, aD, ..., itd.
.aket a1 putuje kroz spori, modemski link, u trenutku kada se aktivira jo" jedan $rzi, satelitski link. .reko
satelitskog linka kre1e slanje paketa a8, aD, ... !dredi"te 1e primiti pakete u slede1em redosledu: a8, aD, a;, a1,
aB, ...
Hedinu za"titu koju 5. protokol prua je za"tita od o"te1enja delova paketa. !vo je postignuto time "to izvor u heder
5. paketa, pored 5. adresa, ume1e i C0C eksum za dati paket. a odredi"tu se ponovo rauna eksum primljenog
paketa i ako se ek-sume slau, paket je prenet $ez gre"aka. @e%utim, ako paket sadri gre"ke, odredi"te ga
od$acuje $ez o$ave"tavanja izvora da je paket od$aenK
.otre$no je napomenuti da ovakve pro$leme moe da rei pomo1ni, 5C@. protokol mrenog nivoa, mada se 5. protokol ne
oslanja na usluge ovakve vrste. 0e"enje svih navedenih pro$lema lei u protokolima vi"ih nivoa: transpornom protokolu, o
kome 1e $iti vi"e rei ne"to kasnije.
D.D.B. 7dresna kriza i 5.vC
.rva vertija 5. protokola koja je javno kori"1ena jeste verzija ; )5.v;*. !va verzija 5. protokola ima kapacitet
adresni kapacitet od 8
D8
adresa, "to je ne"to preko ; milijarde adresa. .o prvim vizijama 5nterneta, u vreme pre
eksplozivnog "irenja 5nterneta, ovo je $ilo vi"e nego dovoljno.
U toku prve dekade eksploatacije #C.25. $aziranog 5nterneta, do kasnih :9-tih, postalo je oigledno da je ne"to
potre$no preduzeti kako $i se sauvao adresni prostor. aime, kada $i neka organizacija od 577-e )me%unarodne
agencije za dodelu jedinstvenih 5nternet 5. adresa, tako%e poznatih i pod imenom javne 5. adrese* traila dodelu 5.
mree, ta organizacija do$ijala je u najmanju ruku mreu klase C kao najmanju mreu. @rea klase C ima 8BC 5.
adresa. /e1ini organizacija je $ilo potre$no mnogo manje od toga, tako da je za par raunara zauzimano par stotina
adresa.
.oetkom G9-tih poelo se upotre$om takozvanih classless 5. adresa )prev. ne pripada-u ni -edno- klasi, misli se na
klasu mrea 7, 6, ili C*. Classless 5. adrese su adrese koje kojih deo koji predstavlja mreu ne mora $iti celo$rojni
umnoak : $itova ? :, 1C, 8; )klasa 7, 6 ili C*. #ako na primer, 5. mrea 1B9.1B.1B.92D9 ima samo ; 5. adrese na
mrei, jer je mrea predstavljena sa D9 $itova, dok su za hostove na mrei ostavljena 8 $ita )8
8
Y;*.
Iodine 1GG8. zvanino se poelo sa radim na 5. protokolu slede1e generacije )eng. %P Ne&t 7eneration*, "to je
o$javljeno u dokumentu 0AC-1BB9. @e%unarodno telo za razvoj 5nterneta )eng. %nternet *n$ineerin$ ,ask Force -
5(#A* je od 1GG;. do 1GGC. usvojilo seriju dokumenata i standarda )poev od 0AC-8;C9* koji defini"u novi 5.
protokol ? 5.vC.
apomena: nakon verzije ; 5(#A nije koristio oznaku 5.vB zato "to je ova oznaka u me%uvremenu dodeljena
%nternet Streamin$ Protocol-u )54.*.
.rognoze o trajanju 5.v; )sve dok postoji $ar i jedna slo$odna 5. adresa* su razliite. Iodine 899D. .aul <ilson
)direktor 7.5C-a* izjavio je po njihovim istraivanjima $aziranim na prognozu razvoja i sl., 5.v; 1e trajati do
898D. godine. a sajtu 577 godine 899F. o$javljeno je da $i do krize moglo do1i ve1 izme%u maja 8919. i aprila
8911. godine.
Cilj 5.vC je da postepeno zameni 5.v;. Mto se .C raunara tie, svaki raunar pored 5. adrese verzije ; moe imati
jo" jednu 5. adresu verzije C jednostavnim instaliranjem =drajvera> 5.vC. .ro$lem nastaje kod same infrastrukture,
koja tre$a da prenosi pakete, i to samo zato "to se formati adresa 5.v; i 5.vC razlikuju.
Ilavne odlike 5.vC su:
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--T@eAi adresni prostor ? ovo je kljuna razlika. 5.vC, za razliku od D8
$ita sa koliko se predstavlja adresa kod 5.v;, koristi 18: $itova za predstavljanje adrese. !vo je $roj koji u
dekadnom zapisu ine DD cifreKKK 5ako su ove $rojke impresivne, namera dizajnera nije $ila da =zasiti> tri"te
narednih 1.999 godina, kako kau, ve1 je do upotre$e duih adresa do"lo kako i$ se omogu1ila $olja
sistematinost i $olje postizanje kvalitetnije hierarhije adresa. 5. adresa se i dalje po istom principu deli na
mreni deo i deo hosta. 5. adrese verzije C predstavljaju se sa po D8 heksadekadne cifre )svaka cifra po ;
$inarne cifre* gde su po etiri heksa cifre odvojene dvotakama. .rimer 5. adrese 5.vC:
99(0B2'00B1%%+B9999B9999B;1'/B9(9-B-(()
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--T1utomatska kon3iguracija !P adresa ? 5.vC host moe sam se$i
konfigurisati 5. adresu ako je povezan na mreu koja rutira 5.vC paketa kori"1enjem 5C@.vC protokola.
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--TMilticast ? mogu1nost da se jedan paket sa izvora po"alje ka vi"e od
jednog odredi"ta. !vo se koristi u sluaju 5. televizije ili radio prenosa. 4pecifikacija multicast paketa
uvedena je u sam 5.vC standard, dok je kod 5.v; ovakva mogu1nost opciona.
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--TPojednostavljena orada na ruterima ? heder 5.vC paketa je
pojednostavljen, tako da ruteri mogu efikasnije da o$ra%uju ve1i $roj paketa.
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--T@eliki paketi ? 5.vC moe upakovati do C;k6 u jedan paket, dok je
kod 5.v; ova cifra znatno skromnija i iznosi 1.Bk6.
D.D.C. #ipovi 5. adresa
.ostoji nekoliko podela 5. adresa zavisno od aspekta u kome se posmatra odre%ena 5. adresa. .odela 5. adresa se
vr"i:
QK--Rif Ksupport-istsS--T1. QK--RendifS--Tpo klasama, na osnovu su$net maske,
QK--Rif Ksupport-istsS--T8. QK--RendifS--Tpo nameni na upotre$ljive i na specijalne 5. adrese,
QK--Rif Ksupport-istsS--TD. QK--RendifS--Tpo vidljivosti na privatne i javne 5. adrese.
.o klasama koje su definisane standardom i oznaene su$net maskama 2:, 21C 5 28;, 5. adrese se dele na 5. adrese:
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--Tklase 7 ? u ovu klasu spadaju adrese od 1.9.9.92: do
18F.8BB.8BB.8BB2:V
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--Tklase 6 ? u ovu klasu spadaju adrese od 18:.9.9.921C do
1G1.8BB.8BB.8BB21CV
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--Tklase C ? u ovu klasu spadaju adrese od 1G8.9.9.928; do
8DG.8BB.8BB.8BB28;V
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--Tklase & ? u ovu klasu spadaju adrese od 8;9.9.9.9 do
8;F.8BB.8BB.8BB, i koriste se za milticast na 5.v; mreiV
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--Tklase ( ? sve ostale )od 8;:.9.9.9 do 8BB.8BB.8BB.8BB*, i koriste se u
cilju testiranja od strane 577-e.
.ostoje specijalne 5. adrese kojim se oznaavaju mree i 5. adrese kojima se oznaavaju svi hostovi na mrei
)$roadcast adrese mrea*. 3a adresu same mree se uzima ona odresa koja u host delu ima sve nule.
.rimer: mrea klase 6 1G8.1C:.1.928;, mrea klase 6 1F8.1C.9.921C, mrea klase 7 19.9.9.92:.
3a $roadcast adreu mree uzima se 5. adresa koja u delu za host ima sve $inarne jedinice )8BB dekadno*. 3a
primer gore: $roadcast adresa mree klase 6 1G8.1C:.1.928; je 1G8.1C:.1.8BB, mree klase 6 1F8.1C.9.921C je
1F8.1C.8BB.8BB, dok je $roadcast adresa mree klase 7 19.9.9.92: jednaka 19.8BB.8BB.8BB.
.o vidljivosti 5. adrese se dele na privatne i javne 5. adrese. Havne 5. adrese su one adrese koje dodeljuje 577.
.rivatne 5. adrese je mehanizam razvijen kako $i se sauvale adrese i "to due ouvao adresni prostor 5.v;. aime,
standardom je definisano da su 5. adrese:
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--Tklase 7 19.9.9.92: )jedna mrea*,
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--Tklase 6 od 1F8.1C.9.921C do 1F8.D1.9.921C )ukupno 1C mrea*, i
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--Tklase C 1G8.1C:.9.928; do 1G8.1C:.8BB.928; )ukupno 8BC mrea*
privatne adrese i da se ne smeju koristiti na 5nternetu. !ve adrese se mogu koristiti na provatnim lokalnim
mreama, i nisu jedinstvene jer ih mnogi koriste.
&a $i mrea sa privatnim 5. adresama imala pristup 5nternetu, gateNaX ruter mora imati instaliran pose$an softver,
61T )eng. Network Address ,ranslation*, koji privatne adrese prevodi u javne prilikom rutiranja )ili javnu, po"to
uglavnom cele mree imaju samo jednu javnu adresu*.
7# se moe posmatrati i na analogiji telefonske centrale u firmi, gde svaki zaposleni ima svoj lokal. Centala ima ulogu
7#-a. @noge firme mogu imati lokal 191, ali se veza sa lokalom uspostavlja tek nakon uspostavljanja veze sa centralom
)koja ima javni $roj*.
D.D.F. @reni nivo i 5. protokol na <indoNs raunarima
5. protokol mrenog nivoa implementiran je kao softverska komponenta operativnog sistema, $ez o$zira o kom se
operativnom sistemu radi. &o pode"avanja ove komponente na <ondoNs raunarima mogu1e je do1i kroz Control
Pannel <indoNs-a na nain prikazan na slici.
$lika (&%%& -okacija komponente za pode"avanje mrene konekcije
.od mrene konekcije )eng. Network Connections* u control panel-u NondoNs-a spadaju svi ure%aji koji mogu
komunicirati preko mree: modemi i 54&, 7&4- i ka$lovski modemi, (thernet kartice, i sl. 4vaki ure%aj koji ima
Network Access sloj nudi mogu1nost pode"avanja 5. nivoa.
$lika (&%'& @rena konekcija
a slede1oj slici prikazana je 5. softNerska komponenta koja implementira 5. protokol na <indoNs-u O.. &o
ovoga se moe do1i klikom na Properties dijalog asa prethodne slike.
l. 1.D. $lika (&%(& 4oftverska komponenta koja realizuje 5. protokol
.otre$no je naglasiti da neke od ranijih verzija <indoNs operativnog sistema prilikom instalacije operativnog
sistema ne instaliraju automatski ovu komponentu. Ukoliko komponenta ne posoji mogu1e je instalirati )%nstall
taster*. #ako%e je mogu1e instalirati i druge protokole na ovom nivou, koji se ne instaliraju automatski sa
operativnim sistemom )5.O, 7ppli#alk, i sl*.
.ode"avanja 5. adresa i su$net maske prikazana su na slede1oj slici )properties na dialogu sa prethodne slike*.
QK--RendifS--T$lika (&%)& .ode"avanje 5. protokola
apomena: zakljuak koji je potre$no izvu1i iz prethodnih poglavlja je da raunari na lokalnoj mrei mogu
komunicirati ukoliko se nalaze na istoj 5. mrei. &a li su na istoj 5. mrei vidi se kom$inovanjem 5. adrese i su$net
maske. #ako, raunar sa primera sa slike moe komunicirati sa raunarima sa lokalne mree i ako na mrei ne
postoji ruter, odnosno gateNaX ukoliko su 5. adrese raunara u opsegu 1C9.GG.1D.1 do 1C9.GG.1D.8BB. 'ako na
mrei postoji gateNaX )1C9.GG.1D.11*, raunar sa primera moe komunicirati i sa raunarima koji nisu na lokalnoj
mrei.
0aunar sa primera ima javnu 5. adresu sa mree koja po standarnoj podeli mrea pripada mrei klase 6 )vidi se na
osnovu 5.-a*, ali je ta mrea dalje podeljena u klasu C, "to se vidi iz su$netmaske. Ukoliko se postavlja lokalna
mrea na kojoj raunarima nisu dodeljene javne 5. adrese, potre$no je podesiti 5. adrese sa neke od privatnih mrea
navedenih ranije.
.ostoji i automaska konfiguracija 5. adrese hosta preko &EC. protokola. !vaj protokol je protokol aplikativnog nivoa i $i1e
o$ra%en u delu koji se $avi protokolima aplikativnog nivoa. &4 tako%e.
-icensed under the Creative Commons 7ttri$ution D.9 -icense
D. @reni protokoli - 55 deo
Ciljevi lekcije
Ciljevi ove lekcije su upoznavanje sa
konceptom protokola,
principom rada najznaajnijih protokola svih nivoa #C.-5. modela i

pode"avanje pojedinih protokola.

eophodno predznanje
eophodno predznanje
#eme o$ra%enej u ovoj lekcij zahtevaju poznavanje referentnih mrenih modela, kao i poznavanje protokola prvta
tri sloja !45 modela.
!snovni koncepti
&efinicije
,ransportni nivo je grupa metoda i protokola u okviru slojevite arhitekture mrenih komponenti, koja je odgovorna
za enkapsulaciju $lokova podataka u datagrame pogodne za prenos preko mrene infrastrukture do odredi"ta, ili sa
strane odredi"ta za prihvatanje datagrma pristiglih sa mree i prosle%ivanje odre%enoj aplikaicji.
(ngleski termini
,CP )#ransport Control .rotokol* - .rotokol za upravljanje tokom podataka
.'P )User &atagram .rotokol* - 'orisniki datagram protokol
@reni protokoli - 55 deo
D.;. #ransportni nivo
#ransportni nivo, ; nivo !45 modela tako%e predstavljen pod istim nazivnom i u #C.25. steku moe se definisati na
slede1i nain:
#ransportni nivo je grupa metoda i protokola u okviru slojevite arhitekture mrenih komponenti, koja je odgovorna
za enkapsulaciju $lokova podataka u datagrame pogodne za prenos preko mrene infrastrukture do odredi"ta, ili sa
strane odredi"ta za prihvatanje datagrma pristiglih sa mree i prosle%ivanje odre%enoj aplikaicji.
.rimarna uloga transportnog nivoa je razmena podataka izme%u aplikacija na raunarima na mrei. 'akko na
jednom raunaru moe $iti pokrenuto vi"e aplikacija koje koriste mreu, uloga transportnog nivoa je, kako je
naziva, multiplekisranje, odnosno prenos informacija iz vi"e aplikacija preko jedinstvenog 5. komunikacionog
kanala.
.rimarne uloge transportnog nivoa su:
Ce"e*uje connection-oriented komunikaciju - kako je ranije reeno, 5. protokol je connection-less
protokol, odnosno da $i dva raunara komunicirala nije potre$no je prethodno uspostaviti veza. eke
aplikacije zahtevaju prethodno uspostavljanje veze, tako da je jedna od uloga transportnog nivoa pruanje
ovakvih usluga aplikacijama koje to zahtevaju.
Redosledna isporuka paketa ? kako je tako%e ranije reeno, 5. protokol je best eort deliver! protokol, pa je
mogu1i efekat da paket poslati redom stiu vanredosledno na odredi"te. U sluaju slanja velike koliine
informacija )ve1e od dva paketa*, uloga transportnog nivoa je da se $rine da do ovakvih situacija ne do%e.
Po"dan prenos podataka ?zahtev prilikom projektovanja 5. mree $io je da svaki vor i link u $ilo kom
trenutku mogu da otkau. U ovakvim situacijama mogu1e je izgu$iti neki od paketa iz skupa paketa koji se
prenose od jedne take do druge. 'ako 5. nema mehanizam kojim moe da o$avesti izvor da se njegov
paket izgu$io i trai ponovno slanje paketa, ova funkcija se prenosi na nivo iznad ? transporni nvo.
Kontrola toka ? na 5nternetu je veliki $roj raunara i svi oni imaju svoju $rzinu pristupa mrei. eki su
povezani preko sporih modema, a neki $rzim optikim linkovima. 0azliitost u $rzini veze dva raunara koji
komuniciraju moe da prouzrokuje gu$itak paketa. !vo 1e se desiti ukoliko ure%aj sa $rzom konekcijom
"alje pakete pri svojim $rzinama, i oekuje da ih sporiji tom $rzinom i o$radi. #akvu situaciju je mogu1e
iz$e1i ukoliko postoji mehanizam da sporiji raunar o$avesti $ri =da uspori> sa slanjem podataka.
@ehanizmi ka kontrolu toka, kako se naziva, su ugra%eni u protokole transpornog nivoa.
Tok in3ormacija ? za razliku od posmatranja toka podataka kao prenos pojedinanih paketa na 5. nivou,
posmatrano sa transportnog nivoa komunikacija izme%u dva ure%aja vidi se kao jedinstveni tok informacija,
$ez ogranienja u veliini, odnosno ogranieno na onoliko informacija koliko izvor eli poslati.
Portovi ? portovi su mehanizam protokola transportnog nivoa kojim se omogu1ava da vi"e aplikacija )na
aplikativnom nivou* koriste usluge jednog jedinstveog 5.-a.
ajpoznatiji protokoli transportnog nivoa su T5P i .2P. !tuda i poznata skra1enica #C.25., ili drugim reima #C. koji
koristi usluge protkola ispod se$e, odnosno 5. protokola. #C. je ska1enica od engleskih rei ,ransmission Control Protocol i
njegovo je ime je u"lo i u naziv 5nternet protokol steka - #C.25. stek. #C.25. se koristi za connection-oriented komunikacije,
komunikacije koje trae prethodno uspostavljanje veze, dok se U&. )eng. .ser 'ata$ram Protocol, ili kako se u nekoj
literaturi moe sresti kao .niversal 'ata$ram Protocol* koristi za komunikacije aplikacija koje ne zahtevaju prethodno
uspostavljanje veze. @anje poznati protokoli ovog nivoa su &CC. )eng. 'ata$ram Con$estion Control Protocol* i 4C#.
)eng. Stream Control ,ransmission Protocol* protokoli.
D.;.1. U&. protokol
U&. protokol je jedan od kljunih protokola transportnog nivoa koji prua usluge aplikacijama koje ne zahtevaju
prethodno uspostavljanje veze, niti pouzdan prenos. U ovu klasu aplikacija u$raja se glasovna komunikacija preko
5nterneta )telefoniranje preko 5nterneta 4kXpe, Ioogle#alk, ili slinim progrmom*, skra1eno /o5. )eng. 8oice over
%P*. 'od ovakvih aplikacija $itnije je da informacija stigne "to pre, nego da stigne u redosledu i neo"te1ena. .rincip
prilikom projektovanja, na primer, /o5. aplikacija je da je $olje i umetnuti neki "um u vidu paketa koji stiu van
redosleda, jer ovo ne1e toliko smetati uesnicima u razgovoru, koliko to da veze =secka> i da se na izgovoreni slog
eka vi"e minuta. 3a prenos fajlova na primer, situacija je sasvim drugaija.
U&. protokol je razvio &avid 0eed 1G:9. godine, a kasnije je ovaj protokol u"ao u standard i opisan u dokumentu
0AC FC:. 3a aplikacije koje komuniciraju preko mree, ukoliko koriste usluge U&.-a, kae se da razmenjuju
data$rame3 !d svih na$rojanih karakteristika protokola transportnog nivoa, U&. aplikacijama prua jedino uslugu
navedenu pod nazivom .ortovi.
U&. koristi jednostavne mehanizme $ez prethodnog uspostavljanja veze koji $i kasnije garantovali redosldnu
dostavu paketa, kontrolu toka, i sl, a sve u cilju "to $re dostave datagrama na odredi"te. !vo znai da U&., kao i
5., jeste protokol koji prua nepouzdanu uslugu, datagrami mogu dolaziti na odredi"te van redosleda, duplicirani, ili
se izgu$iti i pri tome izvor ne1e imati informaciju o tome kako $i ponovo poslao datagram. @e%utim, kao "to je i
reeno, U&. se koristi za aplikacije kod kojih ove funkcionalnosti nisu potre$ne.
ekonekciona priroda U&.-a pogodna je tako%e i za implementaciju servera kod kojih klijenti postavljaju upit i do$ijaju
kratke odgovore u jednom datagramu. .rimer ovakvog servisa je domain name service o kome 1e $iti rei u poglavlju koje se
$avi protokolima aplikativnog nivoa. .ored ove, i ve1 pomenutih alikacija /oice i /ideo preko 5.-a, veliki $roj online igara
koristi usluge U&. protokola.
D.;.1.1. .ortovi
a aplikativnom nivou host moe imati veliki $roj aplikacija koje istovremeno pristupaju mrei i komuniciraju sa
aplikacijama nekog drugog mrenog hosta. .ostavlja se pitanje: =s o$zirom na to da 5. paket sadri 5. adresu
odredi"ta, odnosno odredi"nog raunara na kome se izvr"ava vi"e aplikacija, na osnovu ega se odluuje za koju je
aplikaciju pristigli paket namenjen>L !dgovor je: =na osnovu porta>.
.ort, odom1ena u ovom kontekstu engleska re port, ili u $ukvalnom prevodu prikljuak, predsavlja,
pojednostavljeno gledano, redni $roj aplikacije koja koristi mreu. .ort je zapravo 1C-to $itni ceo $roj koji se
pridruuje svakoj aplikaciji koja komunicira preko mree, $ilo da se radi o #C., ili U&. protokolu. 'ako je port
1C-to $itni $roj, ukupan $roj portova jednog raunara je 8
1C
YCB.BDB, "to je i teoretski maksimum razliitih aplikacija
koje je mogu1e pokrenuti na jednom raunaru koje pristupaju mrei. aravno, ogranienje $roja aplikacaja je pre
do raspoloive 07@ memorije raunara nego do $roja raspoloivih portova. #ako, ako se moe re1i da 5. adresa
jednoznano predstavlja raunar na mrei, tada par !P adresa i port jednoznano odre%uju aplikaciju koja
komunicira preko mree. .rilikom predstavljanja ovaj par se o$ino razdvaja dvotakom, pa tako, na primer,
aplikacija <(6 servera na raunaru 18D.1.1.1 komunicira na portu :9, odnosno kae se da se aplikacija nalazi na
%'(&%&%&%B;9. a istom raunaru mail server je na 18D.1.1.1:8B.
.ortovi se implementiraju tako "to se podaci koje aplikacija "alje preko mree pakuju u datagrame ije zaglavlje
sadri port izvorne aplikacije i port odredi"ne aplikacije. !vako =upakovan> datagram se prosle%uje 5. modulu koji
=dolepljuje> svoj heder u vidu 5. adrese odredi"ta, naravno i izvorne strane, pa se takav paket prosle%uje (thernet
modulu, koji dodaje svoje zaglavlje. !vo je prikazano na slici.
$lika (&%+& 'omunikacija aplikacija preko portova transporrtnog nivoa
!no "ta nije napomenuto kod 5. protokola, a potre$no je naglasiti ovde jeste to da zaglavlje 5. paketa pored izvorne
i odredi"ne 5. adrese sadri i informaciju o kom se protokolu vi"eg nivoa radi. a slici, na odredi"nom raunaru je
ova informacija iskori"1ena kako $i se odredilo da li je paket datagram U&. protokola ili #C..
a slede1oj slici prizazan je izgled U&. datagrama upakovahog u 5. paket. 3aglavlja 5. paketa u U&. datagrama
su prikazana detaljno.
$lika (&%,. 5zgled hedera 5. paketa upakovanog u U&. datagram
D.;.8. #C. protokol
#C. protokol je protokol transportnog nivoa koji koriste popularne aplikacije kao "to su <orld <ide <e$ )NNN*,
e-mail, Aile #ransfer .rotokol )ftp*, #elnet, i sl. @e%utim, kako je ovaj protokol optimizovan za pouzdani prenos
pre no za postizanje $rzog prenosa, #C. ponekad prouzrokuje duga ka"njenja paketa )red veliine par sekundi* dok
eka na ponovno slanje izgu$ljenih paketa, "to ga ini nepogodnim za aplikacije koje zahtevaju prenos paketa u
realnom vremenu.
#C. protokol koji prenosi podatke u vidu pouzdanog toka podataka, koji garantuje redosledni prijem informacija,
$ez gre"aka i $ez gu$itka paketa. aime, #C. o$ez$e%uje sve servise transportnog nivoa na$rojane na poetku
ovog poglavlja.
'ako prenos paketa preko 5. protokola, ije usluge #C. protokol koristi, nije pouzdan, #C. u cilju postizanja
pouzdanosti koristi tehniku poznatu pod nazivom po"itivna potvrda paketa )eng. positive acknowled$ment* sa
retransmisijom. !va tehnika zasnova se na ideji da odredi"te mora da potvrdi prijem paketa. .o"iljalac vodi
evidenciju o tome koje pakete je odredi"te primilo, i eka potvrdu )acknowled$ment, skra1eno ack* pre no "to krene
sa slanjem novog paketa. .o"iljalac za svaki paket startuje tajmer, i ako se desi da tajmer istekne a ack nije
primljen, po"iljalac "alje paket ponovo.
#C., kao i U&. portovima o$ez$e%uje da vi"e aplikacija istovremeno pristupa mrei, pa i #C. heder sadri dva
"esnaesto$itna $roja: port odredi"ne aplikacije i port izvorne aplikacije.
Mto se potvrde svakog datagrama tie, heder #C. paketa sadri i dva D8 $itna $roja:
redni $roj paketa )en$3 Se+uence Number, ili kako se esto skra1eno oznaaca: seD*, i
redni $roj paketa koji se potvr%uje )eng. Acknowled$ment Number, ili skra1eno ack*.
a slede1oj slici dat je detaljan prikaz hedeta #C. datagrama.
$lika (&%-& Eeder #C. datagrama
5lustracija pozitivne potvrde paketa sa retransmisijom prikazana je na slede1oj slici.
$lika (&%;& .renos paketa sa potvrdom
.otre$no je napomenuti da je na slici situacija karikirana kako $i se $olje razumela tehnika. U praksi su ovo dva
toka podataka, jedan od po"iljaoca )slika* ka odredi"tu, a drugi o$rnuto. 4vaki paket sadri i se[ i ack i ova dva
$roja u jednom datagramu se odnose na tokove podataka suprotnih smerova. aime, po"iljalac "alje paket sa
rednim $rojem , a ujedno potvr%uje prijem paketa od odredi"ta sa rednim $rojem .
.ored $rojeva portova, rednog $roja datagrama i rednog $roja datagrama koji se potvr%uje, zaglavlje #C. datagrama sadri i
podatak =veliina prozora> o kome 1e $iti vi"e rei u poglavlju koje o$ra%uje sidin$ window tehniku #C. protokola.
D.;.8.1. Uspostavljanje #C. veze
.rotokol kontrole transporta, #C. protokol, kako je ve1 ranije opisano spada u grupu connection-oriented
protokola, odnosno protokola koji zahtevaju prethodno uspostavljanje veze. /eza, ili $olje reeno virtuelna #C.
veza koja postoji izme%u aplikacija ima tri faze:
1. faza uspostavljanja veze,
8. faza komunikacije, i
D. faza prekida veze.
Uloga faze uspostavljanja veze jeste sinhronizacija rednih $rojeva datagrama u o$a toka: i od izvora ka odredi"tu i
o$rnuto.
apomena: ukoliko je o$rnuto, naravno, odredi"te postaje izvor pa moe do1i do terminolo"ke neusagla"enosti i
za$une. U primerima kori"1enim u ovom poglavlju pod izvorom se podrazumeva raunar koji inicira uspostavljanje
veze, a odredi"te raunar koji je pozvan.
#C. veza se uspostavlja sa tri paketa, kako je prikazano na slici.
$lika (&%>& Uspostavljanje veze
&ijalog prikazan na slici, kako se moe nazvati, reima se moe opsati na slede1i nain:
=6roj paketa koji ja "aljem je O>, kae po"iljaoc.
=Uredu, naredni koji oekujem je OZ1, a usput reeno, $roj paketa koji H7 "aljem je P.>, kae odredi"te.
=&ogovoreno. !ekujem paket sa rednim $rojem PZ1>, odgovara po"iljaoc.
'ada se kae =#C. konekcija je otvorena> misli se na to da negde u memoriji raunara )transportnin nivo* postoji
informacija o tome koje aplikacije komuniciraju, na kojim su portovima, i do kog rednog $roja paketa su u
komunikaciji do"le. .reveliki $roj konekcija o kojima raunar vodi rauna moe opteretiti radnu memoriju. a ovo
je pose$no potre$no o$ratiti panju kod velikih servera koji prihvaraju par desetina hiljada konekcija u minuti.
.rekid veze znai oslo$a%anje resursa, i o$avlja se u dva koraka, kao "to je prikazano na slede1oj slici.

$lika (&'9& .rekid veze
@ehanizam prenosa podataka i kontrola toka prikazani su u narednom poglavlju.
D.;.8.8. .renos podataka kroz #C. kanal
'ako je prikazano u prethodnim poglavljima, #C. potvr%uje svaki datagram koji primi. &a je ovako u praksi
prenos podataka preko #C. protokola $io i$ veoma spor. Uzmimo na primer dva raunara koja se nalaze na
razliitim kontinentima i koja su povezana na 5nternet. eka su o$a raunara povezana 9.1B @6ps vezom
)pri$lino 1 @$ps* na mreu. .retpostavimo da paket od jednog raunara do drugog z$og daljine putuje 1s. &a $i se
poslao naredni paket, tre$a saekati jo" jedu sekundu, "to je ukupno 8s po paketu. eka raunar "alje 199 paketa
maksimalne veliine, "to je 1B9k6 Y 9.1B@6. 3a prenos 199 paketa potre$no je 899s, odnosno ne"to vi"e od D
minuta. &a pakete "aljemo $ez potvrde pri zadatoj $rzini vreme potre$no za prenos $ilo $i 1 sekunda, "to je 899
puta $reK
0e"enje ovog pro$lema implementirano u #C. protokol naziva se slidin$ window. 5deja je da se "alje cela grupa od
paketa, a da odredi"te, ako je sve uredu potvr%uje samo -ti paket. 7ko nije uredu, odnosno ako se desio na
primer gu$itak nekog paketa, odredi"te potvr%uje poslednji paket koji je ispravno pravljen, nakon isteka zadatog
vremena koje odredi"te eka.
6roj prenetih paketa nakon kojih sledi potvrda naziva se pro"or )eng. window*. 'ao "to je ranije prikazano,
zaglavlje #C. paketa sadri parametar window si)e )veliina prozora*. !vaj podatak raunari =dogovaraju>
prilikom procedure uspostavljanja veze, i tako "to po"iljaoc po"alje predlog )uglavnom maksimalnu veliinu
prozora*, a odredi"te prihvati predlog, ili "alje svoj predlog za veliunu prozora.
4ituacija #C. prenosa $ez gu$itka paketa prikazana je na slede1oj slici.
$lika (&'%& .renos =prozora> paketa pre potvrde prenosa
.o"iljalac i odredi"te su na primeru sa slike prilikom uspostavljanja veze dogovorili veliinu prozora NY19. akon
prijema desetog paketa, odredi"te potvr%uje prijem desetog trae1i jedanaesti paket. akon potvrde moe se
zapo"eti sa slanjem novog prozora.
a slede1oj slici prikazan je scenario priliom #C. prenosa sa gu$itkom paketa.
$lika (&''& .rimer prenosa sa gu$itkom paketa i retransmisijom
'ako je na primeru ilustrovano, po"iljalac "alje prozor veliine 19, nakon ega odredi"te potvr%uje da je naredni
paket koji oekuje sa rednim $rojem 11. U narednom prozoru de"ava se gu$itak paketa se[. 1C. !dredi"te eka
odre%eno vreme i nakon toga "alje potvrdu da je naredni paket koji eka paket sa rednim $rojem 1C. .o"iljalac
retransmituje deset paketa )veliina prozora* poev od paketa sa rednim $rojem 1C.
eeljeni efekat ovog scenarija je taj da su paketi sa rednim $rojem 1F, 1:, 1G i 89 dva puta poslati i dva puta
ispravno primljeni, s tim da je procedura kojm se postie otpornost na greke je veoma jednostavna za
implementaciju.
Ukoliko se u toku prenosa desi da je odredi"ni raunar sporiji, ili je povezan na mreu sporijom vezom tako da ne
moe da o$radi pakete u vremenu za koje izvor pakete moe da "alje, tada odredi"te prilikom potvrde paketa "alje
manju veliinu prozora. U krajnjoj instanci veliina porzora moe do1i na vredost 1, ime je mrea usporena na
$rzinu koju odredi odredi"te. !vim je implemeitrana oso$ina #C.-a kontrola toka3
!so$ina redoslednog prijema poruka implementirana je tako "to odredi"te ure%uje pakete u okviru jednog prozora na osnovu
rednog $roa paketa )se[*.
D.;.D. @4 <indoNs operativni sistem i podr"ka za proveru transportnog nivoa
a raunaru povezanom na mreu u svakom trenutku postoji ve1i $roj aktivnih konekcija koje uspostavljaju razne
aplikacije, poev od sistemskih, pa do korisnikih aplikacija. -ista svih aktivnih procesa, sa ugla transpornog nivoa,
na <indoNs raunaru mogu se do$iti iz komandnog prompta na slede1i nain:
C:\T netstat =a
!va komanda 1e na izlazu prikazati listu slinu slede1oj listi:
QK--Rif KvmlS--T QK--RendifS--T
QK--RendifS--T$lika (&'(& .rimer prikaza svih veza ostvarenih preko transportnog nivoa na <indoNs raunaru
!va ta$ela prikazuje slede1e kolone:
1. #ip protokola transportnog nivoa, #C. ili U&.V
8. Hedinstveni identifikator lokalne aplikacije na mrei u formatu raunar-dvotaka-port )ime raunara sa
primera je P*V
D. Hedinstveni identifikator odredi"ne aplikacije na mrei tako%e u formatu raunar-dvotaka-portV
;. 4tatus u kome se konektija nalazi, ukoliko je #C. veza u pitanju )listenin$ oslu"kuje, eka na konekciju,
established ? uspostavljena, in-wait ? poslat paket za prekid veze i eka se odgovor, i sl.*
.ortovi na koje koriste do$ro poznate aplikacije nisu navedeni po $roju porta ve1 po nazivu aplikacije. #a$ela sa do$ro
poznatim portovima i aplikacijama koej ih koriste $i1e data u narednom poglavlju kada $ude $ilo vi"e rei o aplikativnom
nivou.
D.B. .rotokoli aplikativnog nivoa
7plikatini nivo je sedmi nivo !45 modela i poslednji nivo #C.25. modela. a ovom nivou nalaze se aplikaicje koje pristupaju
mrei poput 5nternet (Wplorera i aplikacija za itanje i slanje (-mail-ova. &ve aplikacije na ovom nivou komuniciraju na
ovom nivou kori"1enjem usluga #C. ili U&. nivoa, i razmenjuju nizove slova i $rojeva koji predstavljaju u $ukvalnom
smislu rei dialog izme%u aplikacija. 4vaki tip dijaloga, odnosno protokola, izme%u aplikacija projektovan je sa specifinu
aplikaciju, i me%uso$no se razlikuju. U ovom poglavlju predstavi1emo &EC., &4, 4@#., .!.D i E##. protokole, kao
najznaajnije protokole na 5nternetu.
D.B.1. .regled poznatih portova
4vaka aplikacija na mrei jednoznano je odre%ena 5. adresom raunara na kome se izvr"ava, kao i portom na koji
sama aplikacija prima datagrame. /eliki deo svih komunikacija na 5nternetu je neka vrsta klijent = server
komunikacije. 'lijent je onaj korisnik, odnosno aplikacija koja trai usluge, dok je server aplikacija koja prua
usluge )informacije, i sl*. &a $i se iz$egla situacija da se korisnik nepotre$no zamara i pamti pored adrese i port na
kome serverska aplikacija radi, standardizovano je da se na primer svi Ne$ serveri nalaze na portu :9. !vako, da $i
korisnik posetio neku Ne$ stranu dovoljno je da zna adresu raunara, a port se podrazumeva. @e%unaordna
organizacija 577 je zaduena za registraciju portova.
.ortovi odre%enog $roja do$ro poznatih aplikacija prikazani su u ta$eli.

6roj porta 0(I54#0!/77 7.-5'7C5H7
F echo
89 ftp-data
81 ftp
88 ssh, pc7nXNhere
8D #elnet
8B 4@#.
BD &4
CF $ootps
C: $ootpd2dhcp
CG #rivial Aile #ransfer .rotocol )tftp*
:9 NNN-http
119 .!.D
1DF net$ios-ns
1D: net$ios-dgm )U&.*
1DG et65!4
1;D 5@7.
1F: eWt4tep <indoN 4erver
;B: ]uick#ime #/2Conferencing
B1F talk
B89 05. )0outing 5nformation .rotocol*
BD1 50C
CCC &oom ).C igra*
1;DD @icrosoft 4]- 4erver
1;D; @icrosoft 4]- @onitor
1B81 !racle 4]-
1F89 E.D8D2].GD1
1F8D ..#. control port
1:18 07&5U4 server
1:1D 07&5U4 accounting
DD9C mX4]-
;999 5C], Command-n-con[uer ).C igra*
B919 PahooK @essenger
:9:9 E##.
8C999 ]uake ).C igra*
9:;<= ]uake555 ).C igra*
apomena: da ne $i do"lo do za$une, potre$o je naglasiti da niko ne moe i ne1e za$raniti da korisnik na svom
raunaru na portu :9 umesto Ne$ servera, kako 577 preporuuje, startuje 5C] aplikaciju za at preko 5nterneta. U
tom sluaju konkretnom korisniku na portu :9 moe se desiti da neko poku"a da pristupi servisu misle1i da se radi o
Ne$ serveru. !no "to 1e se desiti tada je to da 1e o$e aplikacije javiti gre"ku pri povezivanju, jer naj$lae reeno ne
govore istim jezikom )protkol je razliit*.
D.B.8. &EC.
&EC. )eng. '!namic Host Coni$uration Protokol* je klijent ? server servis. &EC. server prua servis
automatskog pode"avanja 5. adresa raunara sa, moe se re1i mada nije do kraja ispravno, raunara na lokalnoj
mrei. &EC. klijent aplikacija postoji na svim operativnim sistemima, a na <indoNs-u O. moe se aktivirati iz 5.
modula odgovaraju1e mrene kartice iz Control Panela na nain prikazan na slici. !pcija koja je iza$rana je (btain
%P address automatical!, ili u prevodu automatski pri$avi 5. adresu.
$lika (&')& .rimer ukljuivanja &EC. klijenta na <indoNs raunaru
4am &EC. server je aplikaicja koja koristi U&. protokol i oslu"kuje na portu C:.
.rotokol je slede1i:
1. 2E5P "ahtev - 0aunar koji nema pode"enu 5. adresu, nakon startovanja operativnog sistema pokre1e
&EC. klijent aplikaciju. &EC. klijent sprema &EC. upit i "alje na mreu. &EC. upit sadri: $roadcast
odredi"nu @7C adresu )AA-AA-AA-AA-AA-AA*, kako $i svi raunari na mrei prihvatili frejmV $roadcast 5.
adresu 8BB.8BB.8BB.8BB, kako $i svi 5. nivoi svih raunara na mrei paket prosledili svom U&. moduluV i
odredi"ni port C:, kako $i samo ure%aj )raunar ili ruter* koji ima startovanu aplikaciju na portu C: preuzeo
upit.
8. 2E5P ponudu ? server je aplikacija na kojoj je pode"en opseg 5. adresa koje raunari sa lokalne mree
mogu da do$iju. 'ada &EC. zahtev stigne, server uzima prvu adresu koju nije jo"uvek dodelio i sprema
ponudu: @7C adresa je adresa raunara koji je poslao zahtev )jedino njemu tre$a odgovor*V 5. adresa je
$roadcast 8BB.8BB.8BB.8BB )on nema jo" uvek nema pode"enu 5. adresu i jedino 1e ova adresa sti1i do U&.
modula*.
D. Prihvatanje ponude ? klijent "alje datagram kojim kae da prihvata ponudu.
;. Potvrda od strane 2E5P servera ? server "alje klijentu datagram u kome kae da je primio informaciju iz
take D )da klijent prihvata ponudu*.
&ok je &EC. protokol u toku, na <indoNs O. raunaru se moe videti slede1a ikona u donjem desnom uglu:
1.8. $lika (&'+& &EC. u toku
Ukoliko posle par sekundi klijent ne do$ije ponudu datu kao taka 8 u opisu protokola, to znai da na lokalnoj
mrei ne postoji ni jedan &EC. server )ili ima pro$lema sa samim serverom*. 6ilo kako $ilo, u tom sluaju klijent
ne do$ija 5. adresu, "to je tako%e prikazano u donjem desnom uglu <indoNs O.-a i to na slede1i nain:
$lika (&',& 5zgled neuspelog &EC. zahteva na <indoNs raunaru
Ukoliko se drugaije ne podesi, na <indoNs raunarima &EC. klijent je startovan automatski. #o je razlog z$og
ega prilikom povezivanja modemom na nekog od 5nternet provajdera nije potre$no podesiti 5. adresu. 'oju je 5.
adresu &EC. server dodelio klijentu mogu1e je proveriti iz komandne linije <indoNsa nared$om:
ipcon3ig, ili sa vi"e detalja nared$om
ipcon3ig :all
ared$om ipcon3ig :rene< ponovo se inicira &EC. proces i prolazi kroz sve korake opisane u protokolu od 1 do ;.
D.C.D. &4
5. adrese je te"ko pamtiti. @ada se moe zapamtiti kao "to se i $rojevi telefona pamte, neudo$no je za rad. &4
protokol je protokol aplikativnog nivoa koji daje preslikavanje sim$olikih imena u 5. adrese.
a primer: <<<&skinis&org&?u prevodi u 5. adresu ,,&>;&%+,&-9
&4 koristi usluge U&. portokola. &4 server je aplikacija koja =slu"a> na portu BD. 'lijenti znaju za postojanje
&4 servera na mrei po 5. adresi &4 servera koja je pode"ena =runo> ili automatski u modulu za pode"avanje
5. adresa u control panel-u. aravno, da $i se koristila usluga ovakve prirode na mrei mora postojati &4 server.
!$ino &4 server je u vlasni"tvu provajdera.
.rotokol ine dva paketa. .rvim paketom klijent "alje upit &4 serveru =koja je 5. adresa raunara sa adresom
NNN.skinis.org.Xu>. 'ada &4 server =sazna> adresu vra1a klijentu odgovor =adresa je CC.G:.1BC.F9>. 'lijent
tada moe nastaviti zapoeti posao i nastaviti gde je stao, odnosno pristupiti raunaru preko 5. adrese, kako je
jedino i mogu1e na 5. mrei.
4koro svaka aplikacija koja pristupa mrei ima ugra%en &4 klijent )preciznije reeno, nema pose$an &4 klijent,
ve1 koristi uslugu operativnog sistema*. #ako, kada se u 5nternet (Wploreru upi"e gore navedena adresa, (Wplorer
prvo kontaktira &4 kako $i saznao 5. adresu raunara. .ort je za ovu uslugu standardizovan: :9.
apomena: iz 5nternet (Wplorera se prezentacija moe otvoriti i direknim uno"enjem 5. adrese, "to se retko koristi.
#ada (Wplorer ne tra1i usluge &4 servera. a primer uno"enjem u polje za adresu: http:221C9.GG.1.12 , ili
http:221C9.GG.1.1::9 2 ime smo eksplicitno naveli i port :9.
5z komandne linije <indoNs-a moe se saznati 5. adresa nekog raunara, ili o$rnuto kori"1enjem nared$e:
nslookup Fip_adresa ili simboliko ime>
QK--Rif KvmlS--T
QK--
RendifS--T
$lika (&'-& .rimer =runog> &4 upita na <indoNs raunaru
.ostavlja se pitanje kako &4 server saznaje 5. adresuL !vo 1emo o$jasniti na primeru sa slike.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
$lika (&';& .rincip rada &4 protokola
a slici je prikazan postupak po kome raunar pc1.skola.edu.Xu ).C u daljem tekstu* saznaje 5. adresu raunara
NNN.skinis.org.Xu.
.C "alje U&. upit na port BD svog dns servera, iju 5. adresu zna )napomena: &4 server ne mora $iti na istoj
lokalnoj mrei*. !vaj dns server je na slici oznaen kao dns^1. @e%utim, jedini koji zna 5. adresu traenog
raunara )sa imenom <<<* je zapravo dns oznaen sa dns^B na slici, odnosno, drugim reima, domen kontroler
domena skinis.org.Xu. !vaj domen kontroler ima pode"ena preslikavanja =sim$olika ardesa ? 5. adresa> za sve
raunare sa svog domena )NNN, mail, ftp na slici*.
&ns 1 "alje upit svom domen kontroleru )dns^8* koji je zaduen za domen edu.Xu. 'ako ni on ne zna, on "alje svom
domen kontroleru )Xu*. &omen kontroler dns^D prepounaje iz adrese NNN.skinis.org.Xu da je on taj koji je zaduen
za domen Xu, pa trai u svojoj $azi i nalazi 5. adresu raunara dns^;, koji je domen kontroler domena org.Xu i
zahtev prosle%uje njemu. !vaj domen kontroler u svojoj $azi ima 5. adresu raunara skinis.org.Xu i upit za adresom
NNN.skinis.org.Xu prosle%uje njemu. &omen kontroler dns^B u svojoj $azi ima raunar NNN, i zna njegovu ardesu,
pa vra1a odgovor raunaru koji je upit poslao )dns^;*. #ako, odgovor 1e na .C $iti vra1en istim putem kojim je i
do"ao.
a slici je sivim ispunjenim strelicama sa rednim $rojevima oznaen redosled toka upita i odgovora. #ankim crnim
strelicama je oznaeno koji raunar je kom domen kontroler.
apomena: !vakva veza se naziva kaskadna veza domen kontrolera i da $i neko otvorio svoj domen tre$a da ima svoj &4
kontroler i da je 5. ardesa njegovog domen kontrolera upisana u $azu domen kontrolera koji je za njega zaduen. eki domeni
poput adresa na .com domenu se mogu kupiti, dok su neki, poput edu i org $esplatni i mogu ih do$iti odgovaraju1e
organizacije. Hedino "to tre$a jeste da daju 5. adresu svog domen kontrolera i naziv domena koji ele.
D.C.;. (-mail
(-mail je veoma vaan 5nternet servis za razmenu elektronske po"te. !vaj servis ine dva protokola aplikativnog
nivoa: $MTP i PCP(. ajpoznatije aplikacije koje podravaju i koriste protokole smtp i popD su: @icrosoft
!utlook, (udora, !pera @ail, etscape avigator, i dr.
amena 4@#. protokola )eng. Simple #ail ,ranser Protcol* je slanje elektronske po"te, dok je uloga .!.D
protokola )eng. Post (ice Protocol* itanje elektronske po"te. 5 4@#. i .!.D protokol koriste usluge #C.
protokola, i za ova dva protokola rezervisani su portovi 8B i 119, respektivno.
(-mail server oslu"kuje dolaze1e konekcije na portu 8B i 119, s jedne strane, i hostuje $azu korisnika sa druge
strane. 'ae se da korinik ima e-mail nalog na serveru ukoliko ima skra1eno ime )eng. username* i "ifru )eng.
password* pomo1u kojih se prijavljuje na sistem, i na serveru ima elektronsko po"tansko sandue u kome se uva
pristigla po"ta.
&a $i korisnik koji ima nalog na serveru poslao poruku korisniku istog servera, potre$no je da 4#@. protokolom
uspostavi vezu sa serverom i serveru preda poruku. .rotokolom je predvi%eno da se serveru kae od koga je poruka,
eng. From, )uz napomenu da se tom prilikom govori samo ime, a ne i "ifra*, kome je namenjena )eng. ,o*, koja je
tema poruke )eng. Sub-ect*, nakon ega sledi sam tekst poruke. 4erver prima poruku i pamti je u elektronsko
po"tansko sandue korisnika kome je poruka namenjena. .oruku korisnik koji prima moe proitati $ilo kada )ne
mora odmah, naravno*, i to kori"1enjem .!.D protokola.
5nfrastruktura koja je potre$na da $i korisnika mail servera poslao mail korisniku drugog mail servera prikazana na
slici.
$lika (&'>& (-mail protokoli
!$a korisnika imaju e-mail nalog, svako na svom mail serveru. 'orisnik koji "alje poruku preko smtp protokola
predaje poruku svom smtp serveru. !vo je na slici oznaeno kao korak 1. U poruci, u polju ,o nalazi se e-mail
adresa odredi"ta. 4ve e-mail adrese su u formatu korisniko_ime@adresa_servera. Uzmimo na primer da je mail iz
koraka 1 namenjen korisniku pera _skola.edu.Xu. @ail server prvog pokisnika iz adrese uzima informaciju kom
mail serveru je potre$no poruku dostaviti. U na"em primeru ovo je server skola.edu.Xu. .utem &4-a prvi mail
server pri$avlja 5. adresu odredi"ta, nakon ega pristupa njegovom mail serveru i 4@#. protokolom predaje mail.
!vo je na slici oznaeno kao korak 8. 5z adrese primljenog maila odredi"ni mail server ita ime korisnika i poruku
sme"ta u njegovo elektronsko po"tansko sandue. !vaj korisnik pristiglu poruku ita na svoj zahtev, iz svog e-mail
klijenta .!.D protokolom.
aravno, nije moralo ovako. &rugi mogu1i scenario je da se iz$egne drugi korak sa slike i da korisnik preda
direkno mail odredi"nom mail serveru. 5ako tehniki apsolutno izvodljivo, ovakav nain slanja elektronskih poruka
se ne praktikuje, ak se moe i re1i da se retko gde moe sresti )spam radi ovako*. 5deja sa dva 4@#. koraka, kao i
ceo 4@#. protokol, nastala je u vreme kada 5nternet nije $io toliko zastupljen i retko ko je imao priliku da ima 8;
sata dostupan 5nternet. U to vreme )pre samo desetak godina, devedesetih godina pro"log veka*, korak 8 se o$ino
o$avljao no1u, automatski putem modema u vreme jeftinog sao$ra1aja, ili u naj$oljem sluaju par puta dnevno.
!vakav princip automatske, periodine razmene po"te ne iziskuje stalnu povezanost firme na 5nternet, da $i, $ez
o$zira, firma imala mail server u svom vlasni"tvu, na svojoj mrei.
5nteresantno je pomenuti da na svim operativnim sistemima, pa i <indoNs-u, postoji program pod nazivom telnet.
amena ovog programa je uspostavljanje T5P ve"e sa raunarom na mrei na eljenom portu. 'ako je .!.D
protokol zasnovan na #C. protokolu koji radi na portu 119, ilustrova1emo "ta se zapravo de"ava na mrei kada
korisnik ita svoju po"tu. !vo je mogu1e izvesti ako se tano zna redosled poruka koje aplikacije razmenjuju tokom
.!.D sesije itanja po"te.
3naju1i redosled poruka .!.D protokola, proita1emo mail $ez kori"1enja ikakve aplikacijeK
.rvi korak je povezivanje preko #C.-a na port 119 na svom mail serveru )popD serveru*. !vo se postie iz
komandne linije NindoNsa na slede1i nain:
C:\Ttelnet mail>server 119
$lika (&(9& .rimer simulacije rada e-mail klijenta
&ijalog sa sa .!.D serverom je slede1i )4 je poruka koju "alje server, a C je poruka koju "alje klijent*:
S: <server eka novu konekciju na portu 110>
C: <uspostavlja vezu>
S: +OK POP3 server read
C: USER korisniko_ime
S: +OK ! 3!0
C: PASS ifra
S: +OK ! 3!0
C: STAT
S: +OK !
C: LIST
S: +OK ! "essa#es $3!0 octets%
S: 1 1!0
S: ! !00
S: &
C: RETR 1
S: +OK 1!0 octets
S: <POP3 server 'alje poruku 1>
S: &
C: DELE 1
S: +OK "essa#e 1 deleted
C: RETR 2
S: +OK !00 octets
S: <POP3 server 'alje poruku !>
C: QUIT
S: +OK de(e POP3 server si#nin# o)) $"aildrop e"pt%
C: <close connection>
S: <eka narednu konekciju>
ared$e koje korisnik u popD protokolu "alje su prikazane zade$ljanim slovima u primeru dijaloga. #o su:
user ? zadaje se na samom po"etku komunikacije i slui kako $i se korisnik predstavio serveruV
pass ? "ifra korisnikaV
stat ? moe se zadati u $ilo kom trenutku i server kao odgovor na ovu nared$u vra1a $roj poruka u po"tanskom
sanduetuV
list ? prikazuje listu poruka i veliinuV
retr FrojGporukeH - server "alje korisniku poruku sa zadatim $rojemV
dele FrojGporukeH # koristi se za $risanje poruke sa zadatim rednim $rojem sa servera.
Iore prikazani dijalog klijenta i popD servera tekao je ja slede1i nain:
1. nakon uspostavljanja veze, server je rekao da je spreman,
8. korisnik se predstavio )user i pass*,
D. korisnik je pitao koliko poruka ima )stat* i odmah nakon odgovora traio listu,
;. proitao je poruku 1 )retr* i o$risao je nakon toga, i isto to uradio sa drugom porukom,
B. na kraju sledi odjava )[uit*.
!vo je redosled kojim i e-mail klijenti, na primer @4 !utlook, komuniciraju sa popD serverom, s tim da kada @4
!utlook ita poruku sa servera ujedno je pamti na hard-disk lokalnog raunara. akon pam1enja na lokalni disk,
@4 !utlook $ri"e poruku sa servera, a korisnik poruku prikazuje na ekranu monitora sa lokalnog diska, iz lokalnog
tzv. mail-$oWa )po"tanskog sandueta*.
.rimer itanja poruke iz komandne linije NindoNsa direktnim slanjem popD nared$i preko #C. protokola dat je na
slede1oj slici. a ovom primeru server nema ni jednu novopristiglu poruku za korisnika.

$lika (&(%& .rimer simulacije rada .!.D protokola e-mail klijenta
.ored .!.D protokola za itanje po"te postoje i drugi protokoli. Hedan od "iroko rasprostranjenih protokola je
5@7. protokol koji korisniku dozvoljava )ima predvi%ene nared$e* da na samom serveru u svom elektronskom
sanduetu pravi direktorijume i tamo "uva svoja pisma, a ne lokalno na lokalnom .C-u. .rednost ovoga je da
korisnik 5@7. protokola moe pristupati svojoj po"ti sa razliitih lokacija: kancelarije, ku1e, mo$ilnog telefona.
4vi dana"nji programi za razmenu po"te prodravaju pored .!.D protokola i 5@7. protokol.
apomena: primer dijaloga prilikom slanja poruke 4@#. protokolom moe se na1i na http:22en.Nikipedia.org2Niki24mtp.
D.C.B. <(6
World Wide Web, skra1eno pisan i nazivan kao web je, moe se re1i, najrasprostranjeniji servis na 5nternetu. <e$ je
sistem me%uso$no povezanih )eng. link-ovanih* dokumenta kojima se moe pristupiti preko 5nterneta. &okumenti
su u hiper#tekst formatu )eng. h!perte&t*, "to znai da je =ist> tekst u pitanju, a grafiki sim$oli se predstavljaju
odre%enim, unapred dogovorenim reima. Hezik za predstavljanje ovakvih dokumenta je eng. H!per,e&t #arkup
Lan$ua$e, ili skra1eno ETML. 3a kreiranje i editovanje E#@- strana postoje $rojni alati, pa ak i @icrosoft <ord
kao jednu od opcija nudi snimanje dokumenta u ovom formatu.
E#@- strani koja se nalazi na <(6 serveru pristupa se preko mree ETTP protokolom aplikativnog nivoa )eng.
H!perte&t ,ranser Protocol*. !vo je connection-oriented protokol, tako da koristi usluge #C. protokola mrenog
nivoa. .ort rezervisan za Ne$ servere je :9.
E##. protokol ima dve faze:
1. faza zahteva strane, i
8. fazu odgovora.
'lijent inicira komunikaciju i od servera zahteva html dokument slanjem slede1eg zahteva:
get FputanjaGdoGdokumentaH Fver"ijaGprotokolaH
4erver odgovara slanjem traene strane, nakon ega prekida #C. vezu. 5lustracija portokola je prikazana na
slede1oj slici. U cilju ilustracije protokola kori"1en je NindoNs-ov telnet program iz komandne linije.
$lika (&('& .rimer simulacije rada Ne$ klijenta
akon slanja zahteva
G/T : ETTP:%&%
ime se od servera zahteva poetna strana )ili root strana u korenu sistema direkotrijuma - 2*, server vra1a odgovor
prikazan na narednoj slici.
$lika (&((& .rimer simulacije rada E##. protokola Ne$ klijenta
<e$ $roNser je aplikacija koja vra1eni hipertekst dokument =ume> da prikae na pogodan nain. ajpoznatiji
$roNseri su %nternet *&polorer, (pera, #o)ila Fireo&, 7oo$le Chrome, Netscape Navi$ator. .rimer prikaza
dokumenta u @icrosoft 5( dat je na slede1oj slici.

$lika (&()& .rimer rada Ne$ klijenta
; - @reni ure%aji lokalnih mrea
Ciljevi lekcije
Ciljevi ove lekcije su upoznavanje sa:
mrenim ure%ajima koji se koriste za formiranje lokalnih mrea,
koracima u konfigurisanju lokalne mree, i
detaljnim konfigurisanjem <0#D99 $einog rutera.
eophodno predznanje
4pecifino predznanje
&a $i se uspe"no savladalo gradivo u ovoj lekciji neophodno je uspe"no savladati gradivo iz svih prethodnih lekcija,
a naroito poglavlje - Mreni protokoli ! deo.
!snovni koncepti
&efinicije
(ngleski termini
Hub )ha$* - koncentrator, centar `iavanja, ure%aj za povezivanje raunara u -7 na fiikom nivou.
Switch )svi* - komutator, ure%aj za povezivanje raunara u -7 na nivou veze podataka.
Wireless Access Point )vajarles akses point* - $eina pristupna taka, ure%aj koji omogu1uje $einim klijentima
pristup lokalnoj mrei.
Crossover )krosover* - ukr"teni ka$l.
Strai$ht throu$h )strejt tru* - direktni ka$l.
-ekcija
.rilikom formiranja lokalnih mrea, moramo o$aviti slede1e korake
- proveriti da li su raunari opremljeni odgovaraju1im mrenim adapterima i da li je #C.25. skup protokola
instaliran,
- na$aviti ili napraviti odgovaraju1e ka$love za povezivanje )ako se radi o ianim mreama*,
- na$aviti i po potre$i konfigurisati odgovaraju1e mrene ure%aje, ako je potre$no povezati vi"e od dva raunara,
- povezati ka$lovima raunare i ostale mrene ure%aje )ako se radi o ianim mreama*,
- konfigurisati raunare i podesiti <indoNs tako da raunari mogu deliti resurse i podatke i
- proveriti funkcionalnost mree.
U ovoj lekciji $avi1emo se: proverom raunara pre ukljuivanja u mreu, *thetnet ka$lovima za povezivanje,
ure%ajima koji se koriste za formiranje lokalnih mrea i konfiguracijom jednog wireless rutera.
.rovera raunara
.re poetka konstruisanja lokalne mree, potre$no je proveriti da li raunari koji se ukljuuju u mreu uop"te mogu
$iti povezani. !snovni preduslov za to je postojanje odgovaraju1eg mrenog adaptera i pravilna instalacija drajvera.
3a formiranje iane mree preduslov je postojanje *thernet mrenog adaptera. *thernet mreni
adapter je integrisan na ve1ini danas dostupnih matinih ploa za stone )desktop* raunare, a tako%e i u sve
prenosne raunare )notebook*. .roveriti da li postoji odgovaraju1a prikljunica. Ukoliko postoji, verovatno postoji i
odgovaraju1i mreni adapter. Ukoliko ne postoji, neophodno je na$aviti zase$nu mrenu karticu )slika B.1* i
instalirati je u raunar.
$lika +&%& (thernet mreni adapter
akon fizike provere kartice, potre$no je ustanoviti i da li je operativni sistem, u na"em sluaju Windows 8ista,
=vidi> kako tre$a. !tvorimo $tart meni, i kliknimo desnim tasterom mi"a na stavku 5omputer, a zatim iz
odgovaraju1eg menija iza$erimo stavku Properties )slika B.8*.
$lika +&'& .ostupak otvaranja prozora za prikaz karakteristika raunara
U Windows-u /ista otvara se prozor za prikaz statusa sistema )slika B.D*, u kome tre$a iza$rati opciju 2evice
Manager. !va opcija nalazi se u gornjem levom uglu prozora.
$lika +&(& .rozor za prikaz statusa sistema
!tvara se prozor =upravljaa ure%ajima> )'evice #ana$er*. U ovom prozoru potre$no je prona1i stavku mreni
adapteri )6et<ork adapters*. Ukoliko ova stavka ne postoji, ili ispod nje nema nijedne podstavke, <indoNs nije
=prepoznao> mreni adapter, mreni adapter ne funkcioni"e, ili ga uop"te nema.
a slici B.; moe se videti da u datom sistemu postoje dva mrena adaptera:
- $eini - 5ntel)0* .0!2<ireless DG;B76I etNork Connection i
- iani - 0ealtek 0#-:1C:62:1116 AamilX .C5-( Iiga$it (thenet 5C )&54 C.9*
$lika +&)& .rozor upravljaa ure%ajima )'evice #ana$er*
7ko na mestu znaka odgovaraju1eg ure%aja stoji slede1a ikona , to znai da ure%aj normalno funkcioni"e.
Ukoliko ikona sadri strelicu nanie , to ukazuje da je adapter trenutno onemogu1en )disabled*. .onovno
aktiviranje adaptera vr"i se desnim klikom mi"a na naziv adaptera i iz$orom stavke /nale iz padaju1eg menija.
7ko ikona ima drugaiji o$lik, to ukazuje na pro$lem u funkcionisanju mrenog adaptera.
7ko je sve do sada proteklo $ez pro$lema, ostaje jo" provera da li su mreni protokoli instalirani kako tre$a.
!tvorimo konzolni prozor, ukucavanjem rei cmd u Start Search-u )odmah iznad Start dugmeta* i pritisnimo taster
/nter na tastaturi )slika B.B*.
$lika +&+ 7kiviranje konzolnog prozora
U otvorenom konzolnom prozoru otkucajmo ping %'-&9&9&% i pritisnimo /nter na tastaturi. !dziv sistema tre$alo
$i da izgleda kao na slici B.C.
$lika +&,& Uspe"na provera rada #C.25. protokola kori"1enjem .ing-a
Ping je protokol koji omogu1uje proveru funkcionisanja mree. 'ao parametar navodi se 5. adresa odredi"ta. a
primer: ping %>'&%,;&%&%9. .ing "alje specijalne 5C@. pakete ka odredi"tu. 7ko paketi stignu do odredi"ta,
odredi"te vra1a odgovor na njih. .ing je do$io ime po zvunom signalu sonara na podmornicama, jer to upravo
odgovara onome "to ovaj protokol radi. .aketi koje "alje ka odredi"tu vra1aju se u o$liku ehoa. 7ko stigne eho-
odgovor, ispisuje se 5. adresa odredi"ta, veliina paketa )u $ajtovima*, vreme za koje je stigao eho )u
milisekundama* i ##-. ##- je vrednost koja ukazuje na to kroz koliko rutera je paket pro"ao na putu. 5nicijalno se
postavlja na 8BB ili 18:. 4vakim prolaskom kroz ruter, ova vrednost se smanjuje. 7ko dva raunara mogu
me%uso$no da razmenjuju 5C@. )tj. .ing* pakete, kaemo da postoji veza do mrenog nivoa )fiziki, sloj veze
podataka i mreni sloj su do$ro pode"eni*.
Ukoliko se ne navede neka od specijalnih opcija, "alju se etiri paketa, a .ing na kraju testiranja veze daje
statistiku: koliko je paketa poslato )$ent*, koliko je paketa primljeno )Received*, a koliko je paketa izgu$ljeno
)Lost*, kao i vreme potre$no da stigne eho od trenutka kada je poslat paket. .rikazuju se minimalno )Minimum*,
maksimalno )Ma8imum* i srednje vreme )1verage* u milisekundama
Ukoliko se navede adresa %'-&9&9&%, 5C@. paketi ne napu"taju lokalni raunar. .rolaze niz #C.25. slojeve, dolaze
do sloja pristupa mrei, a zatim se vra1aju nazad.
(thernet ka$lovi za povezivanje
Ukoliko se uspostavlja $eina mrea, ovo poglavlje moe $iti preskoeno. @e%utim, ve1ina lokalnih mrea
kreiraju se kao =iane> varijante. 0azlozi za to su: pouzdanost i $rzina.
/e1 je nagla"eno da je danas prisutna samo jedna tehnologija za implementaciju lokalnih mrea )ovo tre$a shvatiti
uslovno, jer postoje i druge tehnologije, ali su one procentualno vrlo sla$o zastupljene* - *thernet. *thernet ima
mno"tvo razliitih implemetacija fizikog sloja. Ieneralno, prema tipu ka$lova koji se koriste za povezivanje,
moemo ih podeliti na:
- optike i
- $akarne.
5zrada optikih ka$lova je sloena, i zahteva odgovaraju1e alate i visok nivo za"tite. Ukoliko posedujete =optike>
*thernet adaptere, preporuka je da se kupe gotovi ka$lovi.
6akarne =upredene parice> se mnogo e"1e koriste pri povezivanju. 0azlozi za to su: vrlo niska cena i jednostavna
izrada. &etaljnije o ovim ka$lovima $ilo je rei u ranijim poglavljima. !vde 1emo samo ponoviti koji se ka$l kada
koristi.
7ko je potre$no direktno povezati dva raunara, koristi se ukrteni kal )crossover*. !vaj ka$l prepoznaje se po
tome "to je redosled $oja ica, koje se vide kroz providne 0H-;B konektore, razliit na dva kraja ka$la )slika B.F*.
Uz pretpostavku da je ka$l do$ro napravljen )raspored pinova moe se videti u odgovaraju1em poglavlju*, jedan
kraj tre$a, gledano sa leva udesno, da pone parom zeleno-$elom i zelenom, a druga sa narandasto-$elom i
narandastom icom.
$lika +&-& Ukr"teni *thernet ka$l
7ko se raunari povezuju na hub ili switch koristi se direktni kal )strai$ht throu$h*. 'od ovog tipa ka$la
raspored ica u o$a 0H-;B konektora tre$a da $ude identian )slika B.:*.
$lika +&;& &irektni *thernet ka$l
6akarni *thernet ka$l moraju imati duinu od 9.C do 199 m. &uina ka$la zavisi od me%uso$nog rastojanja
raunara, ili od njihove udaljenosti od drugih mrenih komponenti. @e%utim, ne sme pre1i 199 m. .ostoje dva vrlo
vana razloga za to. Hedan je sla$ljenje signala u ka$lu. Mto je ka$l dui, to je sla$ljenje ve1e. a rastojanjima preko
199 m, ve1 postoji opasnost da se lo"e protumae $inarne nule i jedinice. &rugi, tako%e vaan, razlog je ka"njenje
signala. 4a pove1anjem duine ka$la, podaci due putuju kroz njega. !vo pose$no moe predstavljati pro$lem kod
poludupleks veza, jer se kolizije otkrivaju suvi"e kasno.
@rene komponente lokalnih mrea
.ri formiranju mree od samo dva raunara, jedino "to je potre$no jesu raunari sa mrenim karticama i jedan
ukr"teni ka$l. &odavanje samo jo" jednog raunara zahteva uvo%enje novih mrenih ure%aja. U ovoj lekcije
o$jasni1emo funkcije slede1ih mrenih ure%aja:
'oncentrator )Hub*
'omutator )4Nitch*
6eine pristupne take )Wireless Access Point*
'oncentrator )Eu$*
$lika +&>& Eu$
Hub )slika B.G* je mreni ure%aj koji radi na fizikom sloju !45 modela, i omogu1uje povezivanje vi"e raunara.
'oliko raunara moe $iti prikljueno zavisi od $roja portova )prikljuaka* koje hub ima. a slici B.G prikazan je
jedan :-portni hub.
!$zirom da radi na fizikom sloju, hub ne prepoznaje okvire, pakete ili segmente. Hub radi na nivou elektrinih
signala. 4ve "to pristigne ne jedan port, on prosle%uje na sve ostale )slika B.19*.
$lika +&%9& .rincip rada huba
3$og ovakvog funkcionisanja, hub smanjuje propusni opseg lokalne mree. aime, dok jedan "alje podatke, svi
ostali moraju da =1ute>. #o znai da je propusni opseg mree zasnovane na hub-u jednak propusnom opsegu jedne
veze )direktna veza dva raunara* podeljeno sa $rojem raunara u mrei.
a primer, ako su raunari opremljeni 199@$ mrenim adapterima, to znai da mogu slati i primati podatke
$rzinom od 199@$2s. @e%utim, ako u mrei ima 19 raunara, i ako svako od njih ima podatke za slanje, statistiki
posmatrano, svaki raunar ima1e 19 puta manje "anse da po"alje paket, nego da se nalazi u direktnoj vezi sa drugim
raunarom. &akle, propusni opseg mree $i1e samo 19@$2s.
Mto je ve1i $roj raunara, to je manja "ansa da se po"alje paket.
7ko je potre$no povezati vi"e raunara od $roja koji dozvoljava jedan hub, onda se vi"e hub-ova me%uso$no
povezuje, kori"1enjem ukrtenog kala. 3a me%uso$no povezivanje se koriste isti portovi na koje se vezuju i
raunari. a slici B.11 prikazana je serijska veza ; hub-a.
$lika +&%%& 4erijska veza hub-ova
4erijsko povezivanje nije do$ra praksa, jer se pove1ava ka"njenje u mrei. @aksimalan $roj hub-ova koji se mogu
serijski povezati jeste etiri. U tom sluaju, maksimalni put izme%u dva raunara podrazumeva polazak kroz ; hub-
a i B linijskih segmenata )ka$lova*.
@nogo e"1e koristi se hijerarhijska ve"a. 'od ovakve veze, mrene komponente kreiraju sta$lo. U korenu tog
sta$la je jedan hub, a od njega se granaju veze kao ostalim hub-ovima u prvom nivou. !d jednog huba prvog nivoa
granaju se veze ka hub-ovima na drugom nivou )slika B.18*.
$lika +&%'& Eijerarhijska veza hub-ova
@e%uso$no povezivanje hub-ova smanjuje $roj raspoloivih prikljuaka za raunare. a slici B.18 prikazana je
hijerarhijska veza C hub-ova. 7ko su hub-ovi :-portni, ukupan $roj raunara koji se mogu prikljuiti na ovakvu
mreu je D:.
&anas se hub-ovi vrlo retko koriste, jer postoje mnogo =inteligentniji> mreni ure%aji koji o$avljaju posao
povezivanja raunara u lokalnu mreu. #o su switch-evi.
'omutator )4Nitch*
$lika +&%(& 4Nitch
Hub je re"avao pro$lem povezivanja raunara, ali je imao pro$lem deljenja propusnog opsega. Mto je vi"e raunara
$ilo povezano na hub, to je mrea radila sporije. 0azlog za to je nemogu1nost istovremenog slanja podataka. 7ko
vi"e raunara poku"a simultano slanje, $ez o$zira gde se nalaze u mrei, i kome "alju podatke, dolazi do koli"ije.
3ato se kae da itava mrea zasnovana na hub-ovima ini jedan veliki koli"ioni domen.
3a razliku od hub-a, switch radi na sloju veze podataka, i u stanju je da analizira polja u zaglavlju okvira. #o mu
omogu1uje da =ui> gde se koji raunar nalazi, a sao$ra1aj ogranii samo na veze kroz koje mora da protekne. a
slici B.1; moe se videti da switch omogu1uje postojanje vi"e simultanih komunikacija.
$lika +&%)& .rincip rada switch-a
'ada na neki port switch-a pristigne okvir, switch iz zaglavlja tog okvira oitava odredi"nu @7C adresu. 3atim, u
specijalnoj ta$lici, poku"ava da prona%e stavku koja odgovara toj adresi. Ukoliko je prona%e, oitava dodeljeni
redni $roj porta, i okvir preusmerava na taj port.
a primer, ako ta$lica sadri vrednosti kao u primeru sa slike B.1B, i ukoliko nai%e okvir sa odredi"nom @7C
adresom 99-C9-8A-D&-DD-78, on 1e $iti prosle%en na port Aa9D.
M15 adresa Port $:2 @reme do isteka
99-C9-8A-D7-9F-6C Aa91 & 18D
99-C9-8A-D&-DD-78 Aa9D & D;
99-C9-8A-17-18-&& Aa9; & D99
99-C9-8A-D7-11-A1 Aa9G & 811
$lika +&%+& .rimer switch ta$ele
Ukoliko odredi"na @7C adresa na postoji u ta$lici, switch prosle%uje okvir na sve portove na kojima je ne"to
prikljueno, osim na port sa koga je okvir primljen. 'ada ne zna gde tre$a da preusmeri okvir, kaemo da switch
vr"i =plavljenje>.
'ako je switch =nauio> adrese koje su u ta$liciL !dnosno, kako zna koji raunar se nalazi prikljuen na
odgovaraju1em portuL !dgovor je: na osnovu i"vorne M15 adrese okvira koji prosle*uje.
U trenutku kada nai%e okvir, switch izvornu @7C adresu, zajedno sa $rojem porta na koji je pristigao okvir, sme"ta
u ta$licu. 7ko stavka sa datom adresom ve1 postoji, samo se aurira $roj porta i polje vreme do isteka. !vo polje
omogu1uje da dinamiki nauene adrese ne ostanu zauvek u ta$lici. .ri auriranja stavke, ovo polje se postavlja na
period vaenja. a primer, na D99 sekundi. 'ako vreme prolazi, vrednost se smanjuje i kada dostigne nulu, iz$acuje
se iz ta$lice. &a toga nema, ne $i $ilo mogu1e preme"tanje raunara sa jednog porta na drugi. Hednom nauena
adresa ostala $i vezana za port na kome se inicijalno nalazio raunar. Uvo%enjem vremena isteka, ukoliko prestanu
da dolaze okviri od nekog raunara sa datog porta, nauena stavka $i1e iz$aena iz ta$lice.
.olje 2:$ ukazuje na to da li je stavka nauena dinamiki, ili je administrator statiki uneo. 4tatike stavke se ne
iz$acuju iz ta$lice, i za njih vreme isteka ne postoji. 7ko je potre$na promena, administrator mora to =runo>
uraditi.
Switch-evi o$ino imaju :, 1C, 8; ili D8 porta. 7ko je potre$an ve1i $roj prikljuaka, i switch-evi se mogu
me%uso$no povezivati. 3a me%uso$no povezivanje se koriste ukrteni kalovi.
Switch-evi koji imaju portove razliitih $rzina nazivaju se asimetrini. a slici B.1C prikazani su portovi Cisco
CatalXst 8GC9 switch-a ) 8; porta su $rzine 199@62s, a 8 $rzine 1I62s *. =4poriji portovi> koriste se za prikljuke
o$inih raunara, a =$ri> za me%uso$nu vezu switch-eva, prikljuivanje servera ili rutera.
$lika +&%,& 7simetrini portovi
3a potre$e velikih mrea, postoje switch-evi sa stotinama portova. Cisco CatalXst ;C99 ima C izmenljivih modula,
pri emu B modula slue za prikljuivanje raunara, svaki sa do ;: portova, dok je jedan modul upravljaki.
$lika +&%-& Cisco CatalXst ;C99
eki switch-evi poseduju i modul za rutiranje. 3a razliku od =klasinih> rutera, ovi switch-evi imaju manju
fleksi$ilnost pri iz$oru protokola za rutiranje i konfigurisanju, ali zato ostvaruju ve1u $rzinu rada, o$zirom da se
umesto procesora op"te namene, za preusmeravanje paketa koriste specijalizovani procesori.
6eine pristupne take )<ireless 7ccess .oint*
$lika +&%;& 6eini 7.
Wireless Access Point - AP )ita se: va-arles akses point* je ure%aj koji omogu1uje prikljuivanje $einih klijenata
)raunara* na mreu. jegova funkcija identina je funkciji hub-a u ianim mreama. 7. je o$ino povezan na
ianu mreu preko jednog 0H-;B porta, i posrednik je izme%u $einih i ianih ure%aja.
6eine lokalne mree )Wireless Local Area Networks ? <-7s* definisane su 5((( standardom :98.11, i danas
su dostupne u etiri varijante:
- :98.11a,
- :98.11$,
- :98.11g i
- :98.11n.
4vaka od ovih varijanti definisana je pose$nim standardom. !/// ;9'&%%a mree podatke prenose
elektromagnetnim talasima ija je osnovna frekvencija BIEz, a $rzina slanja podataka se kre1e u granicama od C
@$2s do B; @$2s. @aksimalna realna $rzina prenosa podataka je 8: @$2s.
5z prethodnog primera moe se uoiti da je realna $rzina prenosa podataka znaajno manja od $rzine slanja
podataka. !$ino 8 do ; puta. 0azlog za to je specifinost prenosa podataka kod $einih mrea. 3a razliku od
ianih, $eine mree prenose podatke samo u poludupleks reimu. #o znai da samo jedna stanica u jednom
trenutku moe prenositi podatke )odatle i analogija 7.-a i huba*. 7ko dve $eine stanice istovremeno "alju
podatke javlja se kolizija. @e%utim, za razliku od *thernet-a, stanica koja "alje ne moe otkriti koliziju, jer se
prijemnik iskljuuje prilikom slanja. Hedini nain da se otkrije da je okvir primljen kako tre$a jeste da odredi"te
po"alje potvrdu prijema. Jekanje na povratne okvire prepolovljuje $rzinu prenosa podataka.
!$zirom da ne mogu otkriti koliziju, $eine mree koriste 5$M1:51 )Carrier Sense Multiple Access with
Collision Avoidance* metod za iz$egavanje kolizije. 7ko nijedna druga stanica ne "alje svoje podatke, stanica
poinje slanje. .o zavr"etku slanja, eka odgovor od odredi"ta da vidi da li je okvir primljen ispravno. 7ko je u toku
slanje neke druge stanice, teku1a stanica eka da se zavr"i slanje, a zatim eka jo" neko dodatno vreme pre nego "to
poku"a slanje. #o vreme se odre%uje pseudo-sluajno, da $i se smanjila verovatno1a da do%e do kolizije.
/rlo je te"ko otkriti koliko dugo je komunikacioni kanal zauzet. .ose$na opasnost predstavljaju skriveni vorovi.
'od direktnih veza izme%u raunara )tzv. ad-hoc mree* ovaj pro$lem znaajno degradira performanse, jer se
=vazduh> mora =ra"istiti> pre slanja. U situaciji na slici B.1G, raunar 08 moe komunicirati sa 01 i 0D. 7li 01 i
0D ne mogu me%uso$no razmenjivati poruke. 3a raunar 01, raunar 0D je skriven, tako da 01 i 0D mogu izazvati
koliziju u 08, a da toga nisu =svesni>.
$lika +&%>& .ro$lem skrivenih vorova
&a $i se =oistio> prostor za slanje podataka, koriste se 0#4 i C#4 okviri. 0#4 okvir "alje predajna stanica, pre
nego "to po"alje okvir sa podacima. !vaj okvir slui da se rezervi"e radio kanal i da se =u1utkaju> sve stanice koje
ga =uju>. 'ada primi 0#4, odredi"te "alje C#4, ime inicira slanje podataka i =u1utkuje> sve stanice u njenom
okruenju. #ek nakon toka ide slanje korisnih podataka )&7#7 okvir* i potvrda uspe"nog prijema )7C' okvir*.
$lika +&'9& /remenski dijagrami slanja 0#4 i C#4 okvira
RT$:5T$ procedura =tro"i> veliki deo propusnog opsega, pa se koristi samo kada je na raspolaganju veliki
propusni opseg i kada su suko$i esti.
&a $i se rezervisao komunikacioni kanal i ukinula potre$a za detekcijom fizikog nosioca )signala*, uvodi se
virtuelna detekcija nosioca. 4vaka stanica koja "alje podatke postavlja $roja na vremenski interval potre$an da se
zavr"i jedna atomska )nedeljiva* operacija. 4lanje podataka i prijem potvrde predstavlja atomsku operaciju.
/rednost $rojaa upisuje se u zaglavlje okvira koji se "alje. 4ve stanice koje su u datoj mrei primaju okvir,
oitavaju vrednost $rojaa i postavljaju svoje $rojae na dati period. #ek po isteku datog perioda stanice smatraju
da je kanal slo$odan za slanje.
Ho" jedan razlog z$og koga se smanjuje $rzina prenosa je kvalitet signala. Ukoliko je stanica daleko od 7.-a, signal
koji dolazi do nje je sla$. &a $i se pove1ao kvalitet prijema smanjuje se $rzina slanja. 6rzina se prepolovljuje, sve
dok prijem ne $ude na odgovaraju1em nivou kvaliteta. 6rzina moe da padne i vi"e od 19 puta, u odnosu na $rzinu
koja je mogu1a ukoliko se stanica nalazi neposredno uz 7. i izme%u njih nema nikakvih prepreka.
5, naravno, jedan od najvanijih faktora $rzine prenosa je $roj raunara u $einoj mrei. !$zirom da je prenos
poludupleks, tj. u jednom trenutku samo jedan raunar moe slati podatke, propusni opseg mree deli se sa $rojem
raunara u mrei. 3$og svega navedenog, $eine mree su po $rzini prenosa daleko iza ianih.
!/// ;9'&%% ima osnovnu frekvenciju od 8.;IEz. 6rzina slanja podataka je 1, 8, B.B ili 11 @62s, a maksimalna
$rzina prenosa je C@62s. &akle, :98.11$ 7. poinje slanje podataka $rzinom od 11@62s. Ukoliko prijemnik do$ija
lo"e okvire, $rzina pada na B.B@62s. 7ko je kvalitet i dalje lo", $rzina se smanjuje na 8, a zatim i na 1@62s.
Ukoliko ni ovom $rzinom ne moe da se prenose podaci, to znai da je prijemnik van dometa 7. i ne poku"ava se
sa daljim smanjivanjem $rzine. :98.11a i :98.11$ nisu kompati$ilni standardi. @ada postoje 7.-ovi nekih
proizvo%aa koji omogu1uju razmenu podataka i izme%u ove dve mree. &irektno povezivanje stanica nije mogu1e,
jer ovi standardi koriste razliite frekvencije za prenos podataka, a razlikuje se i nain modulisanja signala.
!/// ;9'&%%g standard je ponudio unapre%enje :98.11$ standarda, zadravaju1u isti frekventni opseg uz pove1anje
$rzine prenosa )podrane su iste $rzine kao i kod :98.11a*. .romenjen je nain modulisanja signala, ali je
ostavljena podr"ku za :98.11$ klijente. @aksimalna realna $rzina je 88@62s, ali samo ako je prijemnik odmah
pored 7.-a i ako nema prijemnika koji su :98.11$. .ostojanje makar jednog :98.11$ klijenta u mrei iskljuuje sve
prednosti :98.11g standarda i $rzina pada $ar D.B puta.
!/// ;9'&%%n donosi daleko ve1e $rzine prenosa, ali jo" nije zvanino prihva1en kao standard, iako se ve1 vi"e
godina mogu kupovati ure%aji koji su deklarisani kao :98.11n.
3a razliku od hub-a i switch-a, 7. o$ino zahteva neku konfiguraciju da $i $io funkcionalan. @inimalni skup
pode"avanja o$uhvata definisanje:
- 445&-a i
- sigurnosnog reima.
445& )Service Set %'entiier* je jedinstveni identifikator na osnovu koga klijenti prepoznaju $eine mree. 445& je
zapravo ime mree, i njega 7. emituje u odgovaraju1im okvirima, kako $i o$avestio klijente da se nalaze u domenu
odgovaraju1e mree.
4igurnosni reim defini"e da li se koristi neki metod za za"titu pristupa, i ako se koristi, koji je to metod. Ukoliko je
iskljuen za"ti1eni pristup, svako moe da pristupi datoj mrei. !vo $i tre$alo iz$egavati, sem u specijalnim
uslovima.
ajjednostavnija za"tita je <(. )Wired *+uivalent Privac!*. 3asniva se na postavljanju "ifre )kljua* koji korisnici
moraju da unesu prilikom povezivanja na mreu. Hednom uneta "ifra moe ostati zapam1ena na klijentskom
raunaru i nakon iskljuivanja sa mree.
&a $i se olak"alo kreiranje $einih mrea, naje"1e se u jednom ure%aju o$jedinjuju 7. i ruter. 7. omogu1uje
pristup $einim klijentima, a ruter prikljuivanje na jednu ili vi"e ianih -7 i2ili <7 mrea. .roces
konfiguracije $einog rutera prikaza1emo na primeru -inksXs <0#-D99 )slika B.81*. <0#-D99 u se$i
kom$inuje D ure%aja: 7., ;-portni 192199@$2s switch i ruter, tako da se u njemu zapravo stiu D mree: $eina
-7 )7.*, iana Fast*thernet -7 )switch* i ka$lovska ili &4- <7 )pose$an port na ruteru*. !premljen je i
&EC. serverom, tako da $eini klijenti mogu do$ijati konfiguraciju $ez posredovanja zase$nog servera, a 8BC-
$itno "ifrovanje podataka je dovoljno $ez$edno za ve1inu mrea op"te namene.
$lika +&'%& 6eini ruter27. ? -inksXs?<0#D99
<0#D99 podrava :98.11n standard i teorijska $rzina slanja podataka moe da dostigne D1B@$2s ukoliko se
koristi ;9@Ez kanal, odnosno 1;;@$2s za 89@Ez kanal. @aksimalne realne $rzine prenosa kod dana"njih ure%aja
je oko G9@62s. )#re$a imati u vidu da :98.11n jo" nije standard, ve1 samo predlog standarda. !ekuje se da
standard $ude usvojen sredinom 899G. godine.* .otpuno je kompati$ilan i sa :98.11$ i :98.11g standardima, tako
da se $ez pro$lema na njega moe $eino povezati "irok skup komercijalno dostupnih klijenta )ukoliko se
reimom rada iza$ere tako da $udu podrani i $2g standardi*.
@oe se postaviti horizontalno ili vertikalno )slika B.88*, a njegove tri antene su zglo$ne, i lako se mogu orijentisati
tako da daju maksimalni signal u datom prostoru.
$lika +&''& Eorizontalno ili vertikalno postavljanje
a zadnjoj strani rutera nalazi se panel sa jednim plavim i ; uta 0H-;B prikljunice i prikljukom za napajanje
)slika B.8D*. .lava prikljunica nosi oznaku !nternet i slui za povezivanje ka$lovskog ili &4- interneta, mada se
moe prikljuiti i $ilo koja iana *thernet -7 mrea.
$lika +&'(& 3adnji panel <0#D99 rutera
bute prikljunice su deo ugra%enog switch-a i slue za formiranje male iane -7 mree, ali i za inicijalnu
konfiguraciju. <0#D99 dolazi sa <e$ interfejsom za konfiguraciju. .omo1u tog interfejsa mogu1e je jednostavno
podesiti osnovne )ali i napredne* parametre ovog mrenog ure%aja.
$lika +&')& .rikljuivanje raunara pomo1u U#. *thernet ka$la
&a $i se pritupilo <e$ interfejsu, potre$no je prikljuiti raunar preko (thernet prikljuka i direktnog ka$la na
jedan od switch )plavih* portova. 5. adresu raunara postaviti na 1G8.1C:.1.8 )ili $ilo koju drugu koja poinje sa
1G8.1C:.1, a da nije 1G8.1C:.1.1*, a masku na 8BB.8BB.8BB.9, ili ukljuiti automatsku konfiguraciju )&EC.*. 3atim
se u %nternet *&plorer-u )ili nekom drugom programu za pristup <e$ stranicama* otkuca predefinisana adresa
rutera, %>'&%,;&%&%, u adresnoj liniji. !tvara se dijalog za prijavljivanje )slika B.8B* koji zahteva korisniko ime i
lozinku. U polju .ser nameB ne tre$a uneti ni"ta, a u polju Pass<ordB admin. !vo je fa$rika lozinka koju z$og
sigurnosti tre$a promeniti u toku prve konfiguracije.
$lika +&'+& &ijalog za prijavljivanje na <0#D99
akon klika na dugme CK otvara se <e$ interfejs za konfiguraciju, koji $i tre$alo da izgleda kao na slici B.8C.
$lika +&',& 4etup kartica <e$ interfejsa <0#D99
<e$ interfejs sastoji se od F kartica, svaka sa vi"e podkartica. .rva kartica, koja je inicijalno aktivna )ujedno i jedna
od dve najvanije da $i sistem profunkcionisao* je $etup.
'artica $etup sadri etiri podkartice: Basic $etup, 226$, M15 1ddress 5lone i 1dvanced Routing.
3adra1emo se samo na osnovnoj konfiguraciji )Basic $etup*. !na je podeljena na D dela:
- !nternet $etup )pode"avanje pristupa 5nternetu* ? gornja tre1ina prozora,
- 6et<ork $etup )pode"avanje adrese rutera na lokalnoj mrei i &EC. server* ? sredina prozora i
- Time $ettings )pode"avanje vremena* ? donji deo prozora.
5zgled !nternet $etup sekcije zavisi od iza$rane vrednosti u padaju1oj listi na vrhu prozora )!nternet 5onnection
T?pe*. Ukoliko 5nternet-provajder )firma koja omogu1uje pristup 5nternetu* podrava &EC., ili je <0#D99
prikljuen na -7 mreu sa dinamikom dodelom adresa, potre$no je oda$rati 1utomatic 5on3iguration #
2E5P. .reostale postavke )5me rutera, naziv domena, veliina paketa i sl.* nisu o$avezne.
$lika +&'-& 4etup26asic 4etup kartica
7ko 5nternet-provajder ili lokalna mrea zahteva da <0#D99 ima statiku 5. adresu )tj. ukoliko parametre ne
moe nauiti od mree* u padaju1oj listi !nternet 5onnection T?pe potre$no je oda$rati stavku $tatic !P i uneti:
5. adresu )na =plavom> portu, tj. vezi prema 5nternetu*, masku, deault $atewa!4 &4 server, itd. #ada sekcija
!nternet $etup menja izgled, i do$ija o$lik kao na slici B.8:.
$lika +&';& &odela statike 5. adrese
4redi"nji deo kartice osnovnog pode"avanja defini"e 5. adresu prema lokalnoj mrei )ianoj i $einoj* i &EC.
server )slika B.8G*. .odrazumevana 5. adresa je 1G8.1C:.1.1, a maska 8BB.8BB.8BB.9. #re$a voditi rauna da
promena ove adrese dovodi do prekida veze sa ruterom, o$zirom da je veza uspostavljena preko adrese 1G8.1C:.1.1.
$lika +&'>& etNork 4etup
&EC. server omogu1uje dinamiku dodelu 5. adresa )i ostalih konfiguracionih parametara* raunarima u lokalnoj
mrei. !sim ukoliko ve1 postoji &EC. server u mrei, poeljno je ostaviti ukljuen &EC. server na ruteru )opcija
/nale*.
.rva tri $ajta 5. adresa, koje dodeljuje &EC. server, odre%ena su 5. adresom rutera. .odrazumevana vrednost je
1G8.1C:.1. .otre$no je samo oda$rati poetnu vrednost poslednjeg $ajta )$tart !P 1dress*, i koliko maksimalno
adresa moe $iti dodeljeno )Ma8imum 6umer o3 .sers*. .odrazumevana vrednost za poetnu adresu je
1G8.1C:.1.199, a maksimalni $roj adresa koje se dodeljuju je B9. &akle, opseg adresa za klijente je 1G8.1C:.1.199
do 1G8.1C:.1.1;G.
@ogu1e je podesiti vreme na koje se iznajmljuje adresa )polje 5lient Lease Time*. 3adaje se vrednost u minutima,
a ukoliko se navede 9, podrazumeva se da vreme iznajmljivanja iznosi jedan dan )tj. 1;;9 minuta*.
.reostala polja slue za definisanje adresa &4 i <ins servera.
.oslednja sekcija na kartici za osnovna pode"avanja slui za definisanje teku1eg vremena.
&a $i $eina mrea proradila, neophodno je pre1i na karticu 4ireless. 5 ova kartica ima vi"e podkartica, od kojih
su za osnovnu funkcionalnost najvanije prve dve: Basic 4ireless $ettings i 4ireless $ecurit?.
$lika +&(9& 6asic <ireless pode"avanja
'artica Basic 4ireless $ettings sadri slede1e stavke:
- 6et<ork Mode ? defini"e reim rada ure%aja. &a $i se omogu1ila podr"ka i za sve standarde: :98.11$,
:98.11g i :98.11n, potre$no je iza$rati opciju Mi8ed.
- 6et<ork 6ame I$$!2J ? defini"e naziv $eine mree. a osnovu ovog imena klijenti prepoznaju mreu i
odluuju da li 1e joj pristupiti ili ne. .odrazumevano ime je links?s. !vo je neophodno promeniti i neko
smisleno i jedinstveno ime.
- Radio Band ? slui za iz$or "irine frekventnog opsega koji se koristi za komunikaciju. @oe se oda$rati:
o 4ide # )9ME" 5hannel, ova opcija omogu1uje :98.11n standardu da postigne $olje performanse u
prenosu podataka. Miroki kanal sastoji se od dva susedna 89@Ez kanala. 5z$orom ove opcije
otvaraju se i dodatna pode"avanja. 5zme%u ostalog i dodatni uski )89@Ez* kanal za inicijalizaciju
komunikacije i =saradnju> sa :98.11$2g ure%ajima. Ukoliko niste sigurni u znaenje pojedinih
parametara, ostaviti podrazumevane vrednosti.
o $tandard = '9ME" 5hannel, $ira se ukoliko se mrea sastoji samo od :98.11$2g ure%aja.
- $$!2 Broadcast = omogu1uje da $eini klijenti prepoznaju ovu $einu mreu. aime svaki 7. moe
emitovati specijalne okvire, kojima se ogla"ava svim klijentima koji su u dometu 7.-a da postoji mree sa
datim imentom, tj. 445&-om. @rea se pojavljuje u spisku dostupnih $einih mrea i klijent se moe
jednostavno povezati na nju. 7ko se iza$ere /nale, mrea 1e $iti vidljiva. Ukoliko se iza$ere 2isale, na
mreu 1e mo1i da se prikljue samo klijenti koji znaju da u dometu postoji mrea i znaju kako se ona zove.
$lika +&(%& <ireless 4ecuritX pode"avanja
'artica 4ireless $ecurit? slue za pode"avanje za"tite mree. Ukoliko je potre$no iskljuiti za"titu, za $ecurit?
Mode potre$no je iza$rati 2isaled. !vo se gotovo nikada ne preporuuje, jer tada nema nikakvog mehanizma za
za"titu pristupa mrei. <0#D99 podrava "est metoda za"tite:
- .4'-.ersonal,
- .4'8-.ersonal,
- .4'-(nterprise,
- .4'8- (nterprise,
- 07&5U4 i
- <(..
.4' je skra1enica za Pre-Shared ?e! )unapred razdeljeni klju*, i predstavlja jau za"titu od <(.-a. .4'8 je
napredniji i podrava ve1u sigurnost. 6ez o$zira da li je iza$ran .4' ili .4'8 metod, moe se iza$rati jedan od dva
algoritma za "ifrovanje podataka )/ncription*: #'5. i 7(4. 7(4 ima $olju metodu "ifrovanja. 7ko je .4'827(4
ve1 tako do$ra kom$inacija, postavlja se pitanje za"to postoje ostali metodiL !dgovor je jednostavan, "to je jai
algoritam za"tite, to je manji $roj ure%aja koji ga podravaju.
.4'-.ersonal i .4'8-.ersonal metodi za"tite, osim tipa "ifrovanja )/ncription*, zahtevaju definisanje kljua )Pre#
$hared Ke?*, koji ima od : do CD karaktera, i koji se me%uso$no dele izme%u rutera i klijenata. .4' menja klju
kojim se "ifruju podaci. /reme na koje se menja klju "ifrovanja defini"e se poljem Ke? Rene<al.
.4'-(nterprise, .4'8-(nterprise i 07&5U4 su jo" $olji metodi za"tite, ali zahtevaju postojanje zase$nih servera
koji se $ave sigurno"1u.
<(. je najosnovniji metod za"tite, i javlja se u dva o$lika: ;92C;-$itno "ifriranje )sla$ija za"tita* i 18:-$itno
"ifriranje )jaa za"tita*. ivo za"tite $ira se opcijom /ncr?ption. !pcija )9:,)#it I%9 he8 digitsJ, zahteva unos
kljua u polja 'eX 1-;, koji se sastoji od 19 heksadecimalnih cifara )$rojevi 9-G i slova 7-A*. @ogu se uneti
maksimalno etiri kljua, a koji 1e $iti aktivan odre%uje polje T7 Ke?. Umesto da se runo unese sam klju,
mogu1e je uneti i proizvoljnu frazu u polju Passphrase, a zatim klikom na dugme Generate, dopustiti ruteru da na
osnovu nje generi"e kljueve. 7ko se koristi 18:-$itno "ifriranje, klju se sastoji od 8C heksadecimalnih cifara.
$lika +&('& 3a"tita kori"1enjem <(.-a.
4vaka kartica na dnu ima dva dugmeta $ave $ettings i 5ancel 5hanges. .rvo omogu1uje da se snime iza$rana
pode"avanja, a drugo poni"tava sve promene.
$lika +&((& .rednji panel -inksXs <0#D99 rutera
.o zavr"etku konfigurisanja, ruter je spreman za upotre$u. a prednjem panelu se na osnovu -(& indikatora moe
proveriti njegovo funkcionisanje. .!<(0 indikator ukazuje da je ruter ukljuen na napajanje . 4lede1a etiri
indikatora )(#E(0(# 1-;* ukazuju na postojanje komunikacije sa raunarima koji su prikljueni na =ute>
prikljuke rutera )iani -7 na internom switch-u*. 4ledi 5#(0(# indikator koji ukazuje na postojanje
sao$ra1aja na =plavom> )5nternet* prikljuku. <50(-(44 indikator ukazuje na aktivnost $eine mree, a
4(CU05#P na ukljuenu za"titu na $einoj mrei.
B - Aormiranje $einih mrea
Ciljevi lekcije
Ciljevi ove lekcije su upoznavanje sa:
nainom pode"avanja raunara sa operativnim sistemom <indoNs /ista, i
nainom formiranja $einih mrea.
eophodno predznanje
4pecifino predznanje
&a $i se uspe"no savladalo gradivo u ovoj lekciji neophodno je uspe"no savladati gradivo iz svih prethodnih lekcija,
a naroito poglavlja: Mreni protokoli ! deo i 0ormiranje lokalnih mrea ! deo.
!snovni koncepti
(ngleski termini
'eault 7atewa! )difolt gejtvej* - podrazumevani prolaz, ruter ili raunar preko koga je lokalna mrea povezana na
glo$alnu mreu.
Control Panel )kontrol panel* - upravljaki pult )panel*.
Network and Sharin$ Center )netvork and "ering sent+r* - centar za mreu i deljenje resursa.
#ana$e Network Connections )menid netvork konek"ns* - podesi mrenu konekciju )vezu*.
LAN or Hi$h-Speed %nternet )lan or haj spid internet* - lokalna mrea ili 5nternet velike $rzine.
Properties )praprtiz* - kakakteristike, oso$ine.
(btain an %P address automaticall! )optein +n aj-pi adres otomatikli* - pri$avi 5. adresu automatski.
(btain 'NS server address automaticall! )optein di-en-es serv+r adres otomatikli* - pri$avi adresu &4 servera automatski.
S!stra! )sistrej* - mini panel sa alatima koji su trenutno aktivni, sme"ten u donjem desnom delu ekrana.
Preered 'NS server )prifrd di-en-es serv+r* - prioritetni &4 server.
Alternative 'NS server )oltrn+ativ di-en-es serv+r* - alternativni &4 server.
Advaced s!stem settin$s )advanst sistem setings* - napredna pode"avanja sistema.
,ask )task* - zadatak.
Chan$e )eind* - promena, promeniti.
Work$roup )Nrk-grup* - radna grupa.
Share )"ear* - deliti, podeliti )me%uso$no*.
!Nner )ouner* - vlasnik.
Create a new user )kriejt a nju juzer* - kreiraj novog korisnika.
#ana$e another account )menid anadr akaunt* - promeni drugi nalog.
Password )pasvrd* - lozinka.
-ekcija
.rilikom formiranja lokalnih mrea, moramo o$aviti slede1e korake
proveriti da li su raunari opremljeni odgovaraju1im mrenim adapterima i da li je #C.25. skup protokola
instaliran,
na$aviti ili napraviti odgovaraju1e ka$love za povezivanje )ako se radi o ianim mreama*,
na$aviti i po potre$i konfigurisati odgovaraju1e mrene ure%aje, ako je potre$no povezati vi"e od dva raunara,
povezati ka$lovima raunare i ostale mrene ure%aje )ako se radi o ianim mreama*,
konfigurisati raunare i podesiti <indoNs tako da raunari mogu deliti resurse i podatke i
proveriti funkcionalnost mree.

U ovoj lekciji $avi1emo se: konfiguracijom raunara za -7 u <indoNs /ista operativnom sistemu i proverom
funkcionalnosti formirane mree.
.ode"avanje raunara - <indoNs /ista
&a $i raunari mogli da funkcioni"u u lokalnoj mrei, neophodno je o$aviti izvesna pode"avanja. U ovom poglavlju
$i1e prikazana pode"avanja <indoNsa, i to pre svega:
postavljanje mrene adrese,
definisanje radne grupe i
deljenje direktorijuma.
.ostavljanje mrenih adresa
&a $i raunari mogli me%uso$no da komuniciraju, moraju:
imati jedinstvene 5. adrese, a
mreni deo adrese mora se poklapati za sve raunare u lokalnoj mrei.
a primer, ako je adresa jednog raunara u lokalnoj mrei 1G8.1C:.1.8, a mrena maska 8BB.8BB.8BB.9, svi raunari
u datoj lokalnoj mrei, ukljuuju1i i $atewa! )tanije, interfejs rutera preko koga raunari lokalne mree =izlaze u
svet>* moraju imati poetni deo adrese identian ? 1G8.1C:.1. 3adnji $roj mora se razlikovati. /alidne su sve
adrese, od 1G8.1C:.1.1, do 1G8.1C:.1.8B;. !$ino se prva ili poslednja adresa dodeljuju $atewa!-u, a ostale
raunarima.
.ostoje dva naina dodele adresa:
dinamika dodela i
statika dodela.
&inamika dodela podrazumeva postojanje &EC. servera )raunara ili rutera*, koji raunarima dodeljuje adrese iz
skupa unapred oda$ranih adresa. &EC. je detaljno o$ja"njen u poglavlju 1.C.8.
4tatika dodela vr"i se =runo> ukucavanjem adrese i mrene maske u odgovaraju1em dijalogu. 6ilo da se radi o
dinamikoj ili statikoj dodeli adresa, odgovaraju1a pode"avanja ostvaruju se iz Control .anel-a. 4ledi primer
pode"avanja adrese u Windows-u 8ista.
$lika +&()& !tvaranje Control .anel-a
5ontrol Panel otvara se iz$orom istoimene opcije iz 4tart menija )slika B.D;*.
$lika +&(+& 5z$or alata za pode"avanje mree u Control .anel-a
U prozoru 5ontrol Panel-a $iramo opciju 6et<ork and $haring 5enter )slika B.DB*, a zatim Manage net<ok
connections )slika B.8D*.
$lika +&(,& etNork and 4haring Center
#ime se otvara prozor u kome su prikazane sve mrene konekcije )slika B.DC*. U okviru grupe L16 or Eigh#$peed
!nternet na slici B.DF moe se videti da postoje dve mrene konekcije:
Local Area Connection )iana* i
Wireless Network Connection )$eina*.
$lika +&(-& @rene konekcije
ijedna od njih nije trenutno aktivna, na "ta ukazuje crveni krsti1 u denjem levom delu odgovaraju1ih ikona.
&esnim klikom na Local Area Connection, otvara se meni iz koga $iramo Properties3
$lika +&(;& 7ktiviranje pode"avanje mrene konekcije
!tvara se dijalog za pode"avanje karakteristika lokalne mree ? Local 1rea 5onnection Properties. !vaj dijalog
ima mno"tvo opcija za pode"avanje, ali mi 1emo se zadrati samo na stavki !nternet Protocol @ersion )
IT5P:!Pv)J. 5za$erimo ovu stavku )kao na slici B.DG*, a zatim kliknimo na dugme Properties.
$lika +&(>& 7ktiviranje pode"avanje mrene konekcije
!tvara se dijalog !nternet Protocol @ersion ) IT5P:!Pv)J Properties )slika B.;9*. 7ko elimo aktivirati
dinamiko preuzimanje adresa sa &EC. servera )pod uslovom da takav server postoji u lokalnoj mrei*, potre$no
je iza$rati opcije: Ctain an !P address automaticall? i Ctain 26$ server address automaticall?. 3atvaranjem
ovog dijaloga klikom na dugme CK, aktivira se proces pri$avljanja adresa. a to ukazuje ikona QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T u donjem desnom delu ekrana )pored sata*. 4kup alata u desnom delu ekrana pored sata, u duhu
Windows terminologije, nazva1emo S!stra!.

$lika +&)9& .ode"avanje 5. adrese ? automatska dodela
Ukoliko nema &EC. servera, adresa se mora zadati statiki. a slici B.;1 dat je primer unosa adrese, maske i
adrese $atewa!-a. 5. adresa i mrena maska su o$avezne komponente, i moraju se uneti ak i ako se uspostavlja
veza samo izme%u dva raunara koji su direktno povezani. Ukoliko se radi o lokalnoj mrei koja ima =izlaz u svet>,
mora se navesti i 2e3ault gate<a?.
$lika +&)%& .ode"avanje 5. adrese ? statika dodela
.reostala dva polja slue za zadavanje adrese &4 servera )Pre3ered 26$ server* i adrese alternativnog
)pomo1nog* &4 servera )1lternative 26$ server*. &etaljan opis &4-a dat je u prethodnim lekcijama.
&efinisanje radne grupe
&a $i <indoNs raunari mogli me%uso$no da dele resurse, potre$no je da pripadaju istoj radnoj grupi ili domenu.
.ostavljanje imena radne grupe vr"i se u dijalogu $?stem Properties.
!tvorimo $tart meni, i kliknimo desnim tasterom mi"a na stavku 5omputer, a zatim iz odgovaraju1eg menija
iza$erimo stavku Properties )slika B.8*. 7ktivira se prozor $?stem u kome u okviru liste Tasks tre$a iza$rati
1dvanced s?stem settings )slika B.;8*.
$lika +&)'& 7ktiviranje naprednog pode"avanja sistema
!pcija 1dvaced s?stem settings otvara dijalog $?stem Properties. a kartici 5omputer 6ame kliknuti na dugme
5hange&&& i u novootvorenom dijalogu 5omputer 6ame 5hanges, u polju 4orkgroup uneti ime radne grupe
)slika B.;D*. U na"em primeru unet je naziv radne grupe $KCL1%.

$lika +&)(& .ostavljanje imena radne grupe
.odrazumevana vrednos imena radne grupe je <!0'I0!U.. akon promene imena radne grupe javlja se poruka
o uspe"noj promeni imena radne grupe )slika B.;;*. &a $i promena imena imala efekta neophodno je restartovanje
operativnog sistema.
$lika +&))& .oruke o uspe"noj promeni imena radne grupe i potre$i da se restartuje raunar
&eljenje direktorijuma
ajlak"i nain da se razmenjuju podaci izme%u raunara je putem deljenja direktorijuma. &eljeni direktorijumi svih
raunara date radne grupe mogu se videti iz <indoNs (Wplorer-a. U okviru stavke 6et<ork mogu se videti svi
aktivni raunari u mrei, a klikom na naziv nekog od raunara i deljivi direktorijumi )i "tampai* na datom
raunaru.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&)+& .ristup mrenim resursima preko <indoNs (Wplorer-a

&a $i se neki direktorijum =podelio>, tj. da $i se omogu1io pristup ostalim raunarima u mrei, iz <indoNs
(Wplorer-a potre$no je kliknuti desnim tasterom i iz menija iza$rati opciju $hare&&&
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&),& =&eljenje> direktorijuma

!tvara se dijalog za definisanje privilegija pristupa )slika B.;F*. .odrazumeva se da korisnik koji vr"i deljenje eli
pristup datom direktorijumu, pa je taj korisnik ve1 u listi onih koji imaju pristup, i to na najvi"em nivou )C<ner*.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&)-& QK--RendifS--T &efinisanje privilegija pristupa

!stali korisnici koji mogu pristupiti direktorijumu, mogu se dodati iz odgovaraju1e padaju1e liste )slika B.;:*.
.reporuka je kreiranje novog korisnikog naloga koji 1e sluiti za pristup deljenim folderima.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&);& &odavanje novih korisnika

5za$erimo stavku 5reate a ne< user&&& !tvara se dijalog za pode"avanje teku1eg korisnikog naloga. &odavanje
novog naloga ostvaruje se iz$orom opcije Manage another account.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&)>& #eku1i korisniki nalog

!tvara se dijalog sa prikazom svih vae1ih korisnikih naloga.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&+9& .regled svih vae1ih korisnikih naloga

5za$erimo stavku 5reate a ne< account&&& i u novootvorenom dijalogu iza$erimo $tandard user, unesimo ime
korisnika, na primer Pristup i kliknimo na dugme 5reate 1ccount.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&+%& &odavanje novih korisnika

ovi korisnik pojavljuje se u spisku vae1ih korisnika )slika B.B8*. 'ao "to se sa slike moe videti, dodati korisnik
nema "ifru za pristup.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&+'& 7urirani spisak vae1ih korisnika

'liknimo na ikonu datog korisnika, a zatim u novom dijalogu iza$erimo stavku 5reate a pass<ord.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&+(& 7ktiviranje kreiranja "ifre korisnika

U dijalogu 5reate pass<ord potre$no je ukucati "ifru. 5sta "ifra mora se uneti u dva polja, da $i se smanjila
mogu1nost gre"ke prilikom kucanja. Ukoliko se "ifre u dva polja razlikuju, <indoNs ne1e postaviti "ifru i javi1e
gre"ku. .rilikom unosa "ifre, umesto slova i cifara prikazuju se crni krui1i.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&+)& QK--RendifS--T 'reiranje "ifre korisnika

U okviru ovog dijaloga postoji jo" jedno polje, u koje se moe uneti neki termin koji moe pomo1i korisniku da se
seti svoje "ifre )hint*, ali ovo polje nije o$avezno, pa se moe preskoiti. 'likom na dugme 5reate pass<ord
zavr"ava se proces definisanja "ifre. 4ada se pored naziva korisnika ispisuje i poruka da je nalog za"ti1en "ifrom
)Pass<ord protected*.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&++& 'orisniki nalog za"ti1en "ifrom
Aormiranje $einih mrea
.ostoje dva reima u kojima mogu funkcionisati $eine mree:
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--Tad-hoc i
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--Tinfrastrukturni.
7d-hoc reim omogu1uje direktnu komunikaciju raunara, $ez potre$e za dodatnih mrenim ure%ajima. /eza se
uspostavlja direktno izme%u dve take, pri emu o$e strane funkcioni"u i kao klijenti i kao serveri. 4igurnost i
propusna mo1 je vrlo sla$a, ali se jednostavno formiraju.
5nfrastrukturni reim zahteva postojanje pose$nih mrenih ure%aja ? Access Point-a )7.*. 7. je iano povezan sa
ostatkom mree. !premljen je antenom i omogu1uje pristup u podruju koje se naziva 1elija. &omet 1elije zavisi od
tip antene i snage. !$ino od 199 do 1B9m. &a $i se omogu1ilo neometano kretanje klijenata iz jedne 1elije u
drugu, potre$no je da se one preklapaju 89-D9U. .roces odravanja konekcije prilikom prelaska iz jedne 1elije u
drugu naziva se roming.
Uspostavljanje 7d-hoc mree
&irektna $eina veza izme%u dva raunara ostvaruje se formiranjem ad-hoc mree. .re nego "to poku"amo da
konfiguri"emo $einu mreu, proverimo da li postoji odgovaraju1i $eini mreni adapter i statiki dodeliti 5.
adresu i masku. U prozoru 2evice Manager-a )slika B.;*, u okviru stavke 6et<ork adapters tre$alo $i da postoji
stavka koja u svom imenu sadri oznaku Wireless ili :98.11.
@nogi prenosni raunari imaju i pose$an taster kojim se ukljuuje rad $einog adaptera. .re poetka pode"avanja
$eine mree ukljuiti ovaj taster. akon toga u donjem desnom delu ekrana )pored sata* prikazuje indikator
$eine mree )slika B.BC*. 6roj zelenih linija ukazuje na snagu signala.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&+,& 5ndikator $eine mree
Aormiranje ad-hoc mree poinje otvaranjem 5ontrol Panel-a i iz$orom opcije 6et<ork and $haring 5enter
)slika B.BF*. 5z Task liste iza$rati opciju
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&+-& 7ktiviranje pode"avanja mrenih konekcija
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&+;& 5z$ort tipa mrene konekcije
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&+>& .oetak pode"avanja ad-hoc mree
5me mree moe sadrati od 1 do D8 slova, i razlikuju se mala i velika slova.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&,9& 5z$or tipa za"tite
.rilikom formiranja $eine lokalne mree moemo iza$rati tip za"tite mree. .onu%ene su slede1e tri opcije:
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--T$ez provere pristupa )o authentication )!pen* *,
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--T<(., i
QK--Rif Ksupport-istsS--T- QK--RendifS--T<.78-.ersonal
6o authentication ICpenJ znai =$ez provere pristupa>. @rea je otvorena i njoj moe svako pristupiti. !vu opciju
tre$a iz$egavati iz $ez$ednosnih razloga. Ieneralno, $eine mree predstavljaju veliku opasnost za $ez$ednost
raunara, a ne postavljanje $a" nikakve za"tite je vrlo nepromi"ljen korak.
4/P )Wired *+uivalent Privac!* je naje"1i nain za"tite $einih mrea. !mogu1uje postavljanje kljua za
"ifriranje podataka koje jedan raunar "alje drugom. &a $i raunari mogli da komuniciraju, neophodno je runo
uneti ovaj klju na svakom od raunara.
4P1 )Wi-Fi Protected Access* je naprednija za"tita od <(.-a. 5 <.7 "ifrira podatke koji se "alju, ali vr"i i provere
da nije do"lo do modifikacije kljua. .rovera moe da se vr"i i na nivou korisnika )<(. proverava samo raunare*,
ali ova opcija zahteva postojanje :98.1O servera za proveru identiteta korisnika. aje"1e se koristi kod
organizovanja mree u velikim preduze1ima.
!da$erimo, recimo, slede1e parametre:
etNork name: 4kolska^mreza
4ecuritX tXpe: <(.
4ecuritX keX2.assphrase: #ajni'ljucD81

QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&,%& .arametri ad-hoc mree
/oditi rauna da <(. klju mora imati tano B ili 1D karaktera, odnosno 19 ili 8C heksacifara. Mtikliranjem opcije
$ave this net<ork, mrea ostaje u spisku mrea i kada se raskine veza izme%u raunara, odnosno i nakon
restartovanja raunara. akon klika na dugne 6e8t, do$ija se slede1i dijalog:
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&,'& !$ave"tenje da je ad-hoc mrea spremna za kori"1enje
!vim je formirana ad-hoc mrea, i ona ostaje u listi $einih mrea, sve dok postoje raunari koji je koriste.
0aunari koji ele da joj pristupe moraju znati "ifru koja je postavljena.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&,(& !$ave"tenje da je ad-hoc mrea spremna za kori"1enje
!vim je formirana ad-hoc mrea, i ona ostaje u spisku dostupnih mrea sve dok postoje raunari koji uestvuju u
formiranju ove mree. 'ada i poslednji raunar napusti ad-hoc mreu, ona prestaje da postoji.
.rijavljivanje raunara u infrastrukturnu $einu mreu
.rikljuivanje raunara na infrastrukturnu $einu mreu, u kojoj 7. =o$javljuje> 445&, je vrlo jednostavno. /oditi
rauna da $ude ukljueno dinamiko konfigurisanje klijenta )slika B.;9*.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&,)& .ovezivanje na mreu
5z$orom opcije 5onnect to a net<ork iz 6et<ork and $haring 5enter prozora 5ontol Panel-a otvara se novi
prozor sa listom svih mrea u ijem smo dometu.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&,+& 5z$or mree za povezivanje
3a svaku $einu mreu moe se videti da li je za"ti1ena )$ecurit?#enaled net<ork* ili nije ).nsecured
net<ork* i kolika je jaina signala. Mto je ve1i $roj zelenih linija, to je signal jai. 'likom na jednu od mrea, a
zatim na dugme 5onnect inicira se povezivanje na datu mreu. 7ko je mrea za"ti1ena "ifrom za pristup, otvara se
prozor za unos te "ifre )slika B.CC*.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&,,& .rijavljivanje na mreu ? unos "ifre
akon vrlo kratkog vremena ekanja na uspostavljanje veze )slika B.CF*, javlja se poruka da je veza uspostavljena
)slika B.C:*, i prua se mogu1nost korisniku da mreu zapamti i automatski se povee na nju prilikom slede1eg
startovanja ili ulaska u njen domet.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&,-& Jekanje na uspostavljanje veze
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&,;& 4nimanje pode"avanja za teku1u mreu i automatsko povezivanje
5nformacija o uspe"nom uspostavljanju veze moe se videti i u S!stra!-u )slika B.CG* prelaskom mi"a preko ikone
koja predstavlja mrenu konekciju - QK--Rif KvmlS--T QK--RendifS--T. .rikazuje se naziv mree i jaina signala.
Ukoliko postoji pro$lem pri povezivanju javlja se odgovaraju1a ikona i u S!stra!-u - QK--Rif KvmlS--T QK--
RendifS--T. 7ko raunar nije povezan ni na jednu mreu, ikona ima tre1i o$lik - QK--Rif KvmlS--T QK--RendifS--T.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&,>& 5nformacija u 4XstraX-u da je raunar povezan na $einu mreu
&etaljniji podaci mogu se videti u prozoru 6et<ork and $haring 5enter )slika B.F9*, odakle je mogu1e upravljati
svim dodatim mreama klikom na Manage <ireless net<orks.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&-9& etNork and 4haring Center
'likom na naziv mree, a zatim na dugme QK--Rif KvmlS--T QK--RendifS--T, poinje proces uklanjanja
mree iz liste mrea na koje se vr"i automatsko povezivanje.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&-%& etNork and 4haring Center
!tvara se dijalog koji upozorava da 1e mrea $iti uklonjena )slika B.F8*, kojim se proverava da li je korisnik
siguran da eli da o$avi datu operaciju. 'likom na dugme CK, mrea se uklanja sa liste.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&-'& Upozorenje o uklanjanju mree
Ukoliko 7. ne o$javljuje 445&, ili elimo uneti profil za mreu u ijem dometu trenutno nismo, potre$no je
aktivirati runo dodavanje $eine mree )Manuel connect to a <ireless net<ork*.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&-(& 0uno dodavanje $eine mree
!tvara se dijalog u kome se mora tano uneti naziv mree )6et<ork name*, tip za"tite )$ecurit? t?pe*, tip
"ifriranja )/ncr?ption t?pe* i pristupna "ifra-klju )$ecurit? Ke?:Passphrase*.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&-)& 0uni unos parametara $eine mree
akon unosa parametara javlja se proces dodavanja nove mree, tj. profila, zavr"en )slika B.FB*. 4ada jje mogu1e
inicirati povezivanje na datu mreu )5onnect to&&&* ili promeniti parametre )5hange connection settings*.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&-+& 'raj runog unosa parametara
.arametri $eine mree na koju smo trenutno povezani mogu se videti iz$orom opcije @ie< $tatus u desnom delu
prozora 6ert<ork and $haring 5enter )slika B.DB*. #ime se otvara prozor prikazan na slici B.FC, na kome se vide
osnovni parametri mree, kao i koliina prenetih podataka.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&-,& 4tatus $eine mree
&o naj$itnijih funkcija za rad sa $einom mreom moe se do1i i desnim klikom na odgovaraju1u ikonu u 4XstraX-
u. 5z otvorenog menija mogu1e je: napustiti trenutnu mreu )2isconnect 3rom*, povezati se na novu mreu
)5onnect to a net<ork*, ukljuiti2iskljuiti animaciju ikone )Turn on:o33 activit? animation*, ukljuiti2iskljuiti
prijavljivanje otkrivanja novih mrea)Turn on:o33 noti3ication o3 ne< net<orks*, otkriti i popraviti pro$lem u radu
)2iagnose and repair* i otvoriti 6et<ork and $haring 5enter.
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&--& @eni $eine mree u 4XstraX-u
.rovera funkcionalnosti lokalne mree
.roveru funkcionalnosti formirane mree tre$a o$avljati tokom samog formiranja. .rva stavka koju tre$a proveriti
odmah nakon povezivanja ka$lova )kod ianih mrea* jeste: da li L/2 indikatori pored /thernet prikljunica
na raunarima trepere "elenom ojomK Ukoliko su indikatori uga"eni to je naj$olji znak da postoji pro$lem na
3i"ikom nivou. .ro$lem je u prekinutom ili pogre"nom ka$lu, ili je neispravna mrena kartica
QK--Rif KvmlS--T
QK--RendifS--T
QK--Rif Ksupport-istsS--T$lika +&-;& 7ko -(& treperi zelenom $ojom ? postoji veza na fizikom nivou
4lede1a provera je da li radi lokalni #C.25. skup protokola kucanjem komande ping %'-&9&9&% u komandnom
prozoru )slika B.C*. Ukoliko su svi paketi koji su poslati i primljeni, i procenat izgu$ljenih )loss* je 9, to znai da su
protokoli do$ro instalirani.
4ledi provera 5. adrese, maske i deault $atewa!-a. U komandnom prozoru otkucajmo ipcon3ig, i do$ijamo, na
primer, slede1i odziv:
PC@ipconi$
%P Address3333333333333333333333A B;93B<C3B39
Subnet #ask333333333333333333333A 9DD39DD39DD3=
'eault 7atewa!33333333333333333A B;93B<C3B3B
7ko uop"te nema 5. adrese, to znai da ona nije statiki postavljena, niti je &EC. automatski postavio vrednost, ili
je ka$l iskljuen )nema mree*. 7ko postoji adresa, tre$a proveriti da li je adresa deault $atewa!-a do$ra i da li se
po maski poklapa sa 5. adresom raunara. U prethodnom primeru maska je: 8BB.8BB.8BB.9, "to znai da moraju da
se poklapaju prva tri $ajta, tj. 1G8.1C:.1.
Ukoliko je i ova provera pro"la uspe"no, poku"ajmo da =pingujemo> deault $atewa!. 3a prethodni primer, ukoliko
sve radi kako tre$a, do$ija se slede1i odziv:
PC@pin$ B;93B<C3B3B

Pin$in$ B;93B<C3B3B with /9 b!tes o dataA

"epl! rom B;93B<C3B3BA b!tesE/9 timeE</ms ,,LE9DD
"epl! rom B;93B<C3B3BA b!tesE/9 timeE/9ms ,,LE9DD
"epl! rom B;93B<C3B3BA b!tesE/9 timeE/9ms ,,LE9DD
"epl! rom B;93B<C3B3BA b!tesE/9 timeE/Bms ,,LE9DD

Pin$ statistics or B;93B<C3B3BA
PacketsA Sent E F4 "eceived E F4 Lost E = G=H lossI4
Appro&imate round trip times in milli-secondsA
#inimum E /Bms4 #a&imum E </ms4 Avera$e E /;ms
4ada moemo pro$ati =pingovanje> nekog drugog raunara u lokalnoj mrei. pr. raunara sa adresom 1G8.1C:.1.D.
Ukoliko i to pro%e $ez gre"aka, imamo funkcionalnu lokalnu mreu do !45 nivoa D, tj. do mrenog nivoa.
7ko ping ne prolazi, to ne mora da znai da mrea ne radi. Windows Firewall moe $iti razlog za to, jer $rani
prolaz 5C@. paketa. 3ato je naj$olje iskljuiti irewall dok traje pode"avanje mree.
4lede1i korak je provera da li je na" $atewa! do$ro konfigurisan. .oku"ajmo ping nekog raunara )tj. njegove 5.
adrese* za koga znamo da je sigurno ukljuen, a nije u na"oj mrei.
PC@pin$ B:93B<3=39

Pin$in$ B:93B<3=39 with /9 b!tes o dataA

"e+uest timed out3
"e+uest timed out3
"e+uest timed out3
"e+uest timed out3

Pin$ statistics or B:93B<3=39A
PacketsA Sent E F4 "eceived E =4 Lost E F GB==H lossI4
U prethodnom primeru nismo uspeli uspostaviti vezu sa odredi"tem. .oruka je ReDuest timed out, "to znai da se
odredi"te nije javilo. Jesto se javlja poruka i 2estination unreachale = odredi"te je nedostupno. .rva poruka
)ReDuest timed out* znai da ruter zna gde je odredi"te, ali se ono nije javilo z$og gre"ke u rutiranju nekog od
rutera na putu, a druga )2estination unreachale* da ruter ne zna gde je odredi"te. U o$a sluaja gre"ke su
posledica lo"e konfiguracije nekog rutera na putu do odredi"ta.
'ada se otkloni gre"ka, odziv $i tre$alo da izgleda, na primer, ovako:
PC@pin$ B:93B<3=39

Pin$in$ B:93B<3=39 with /9 b!tes o dataA

"epl! rom B:93B<3=39A b!tesE/9 timeEB9Dms ,,LEB9D
"epl! rom B:93B<3=39A b!tesE/9 timeEB9Dms ,,LEB9D
"epl! rom B:93B<3=39A b!tesE/9 timeEB9Dms ,,LEB9D
"epl! rom B:93B<3=39A b!tesE/9 timeEB9Dms ,,LEB9D

Pin$ statistics or B:93B<3=39A
PacketsA Sent E F4 "eceived E F4 Lost E = G=H lossI4
Appro&imate round trip times in milli-secondsA
#inimum E B9Dms4 #a&imum E B9Dms4 Avera$e E B9Dms
a osnovu ##--a koji je 18B zakljuujemo da postoje D rutera na putu do odredi"ta. &a se potsetimo, ##- se
postavlja na 18: ili 8BB, i pri svakom prolasku paketa kroz ruter smanjuje se za 1. 'ako je ##-Y18B, zakljuak je
jasan. 5z prethodnog primera moemo videti i da je srednje vreme putovanja paketa do odredi"ta i nazad 18Bms.
7ko elimo da otkrijemo kroz koje rutere prolaze paketi na putu do odredi"ta i gde nastaje zagu"enje u sao$ra1aju
)tj. na kojoj vezi je najve1e ka"njenje*, upotre$i1emo komandu tracert. 'ao parametar navodi se adresa ili ime
odredi"ta. 5me moe da se koristi i za ping nared$u, ali kako za sada elimo da iz$egnemo eventualni pro$lem u
konfiguraciji &4-a, koristi1emo samo 5. adrese.
PC@tracert B:93B<3=39
,racin$ route to B:93B<3=39 over a ma&imum o /= hopsA
B B< ms /9 ms /B ms B;93B<C3B3B
9 J <9 ms </ ms 99=3BB3=3B
/ </ ms ;F ms ;F ms B;D3B9/3FD3B
F B9D ms B9D ms B9D ms B:93B<3=39
,race complete3

Tracert najpre "alje tri 5C@. paketa iji je ##- postavljen na 1. .rvi ruter koji prihvati paket, dekrementira ##-, i
po"to ##- postaje 9, od$acuje paket. 7li, istovremeno vra1a izvoru poruku da je paket od$aen. #o tracert koristi
da sazna koji je prvi ruter na putu. Malje D paketa uzastopno, kako $i izmerio vreme potre$no da stigne odgovor. U
prethodnom primeru, prvi ruter na putu ima adresu 1G8.1C:.1.1 i vremena su 1Cms, D8ms i D1ms, za prvi drugi i
tre1i paket, respektivno.
akon toga tracert "alje tri paketa sa ##-Y8. .rvi ruter smanjuje ##- na 1 i prosle%uje dalje, ali ve1 drugi ruter
do$ija ##-Y9, od$acuje pakete i vra1a poruku o tome. Tracert je nauio i ko je drugi ruter na putu. .ostupak se
nastavlja sve dok se ne stigne do odredi"ta.
.ingovanjem raunara van lokalne mree i pra1enjem putanje paketa ve1 smo u"li u <7 domen. /ratimo se na
-7. !staje jo" provera da li se teku1eg raunara vide ostali raunari iz iste <indoNs radne grupe. !tvorimo
<indoNs (Wplorer i u sekciji 0olders:6et<ork )donji desni ugao prozora ? slika B.;B* potraimo imena ostalih
raunara u mrei. Ukoliko se raunari =vide> i moemo =otvoriti> njihove deljene direktorijume, na"a lokalna
mrea je potpuno operativna.
Ukoliko to nije sluaj proveriti da li svi raunari imaju razliita imena, i da li pripadaju istoj radnoj grupi )slika
B.;D*. 3a pristup deljenim direktorijumima, proveriti da li su privilegije pristupa do$ro postavljenje.
0adna grupa je prilino sla$ mehanizam kontrole korisnika. 3a male mree )do 19-tak raunara* ona moe da
poslui. 7li, ako je mrea ve1a, preporuuje se centralno administriranje =otvaranjem> domena ili neke naprednije
tehnike.
dodatak
C. <7 mree
Ciljevi lekcije
Ciljevi ove lekcije su upoznavanje sa
<7 tehnologijama,
protokolima <7 mrea,
ure%ajima <7 mrea
povezivanjem lokalne mree na 5nternet kori"1enjem <7 tehnologija.
eophodno predznanje
eophodno predznanje
#eme o$ra%enej u ovoj lekcij zahtevaju poznavanje referentnih modela, mrenih protokola, kao i poznavanje
lokalnih mrea i ure%aja lokalnih mrea.
!snovni koncepti
&efinicije
Uloga <7 mrea je povezivanje udaljenih -7 mrea, kao i drugih tipova mrea, tako da ure%aji sa jedne mree
mogu komunicirati sa ure%ajima udaljene mree.
(ngleski termini
WAN GWide Area NetworkI - @r,e koje pokrivaju "iroko geografsko podruje
Service provider - prualac usluga
leased line - iznajmljena linija
dialup - povezivanje pozivanjem telefonskog $roja
%S'N - 5ntegrated 4ervice &igital etNork
C. <7 mree
<7 )eng. Wide Area Network* mree, nasuprot .7, -7 i @7 mreama, su raunarske mree koje pokrivaju
"iroko geografsko podruje, gde se pod "irokim geografskim podrujem misli na razdaljine poev od razdaljina u
okviru grada, preko razdaljina izme%u gradova, drava, sve do razdaljina savladanih u dana"nje vreme kao "to je
komunikacija 3emlja ? @esec. ajve1i i najkompleksniji poznati primerak <7 mree je sam 5nternet, iako se pod
<7 terminom podrazumeva i svaki zase$ni link izme%u dve povezane, udaljene take na 5nternetu.
Uloga <7 mrea je povezivanje udaljenih -7 mrea, kao i drugih tipova mrea, tako da ure%aji sa jedne mree
mogu komunicirati sa ure%ajima udaljene mree. @noge <7 mree su privatne i predstavljaju vlasni"tvo
pojedinca ili kompanija. &ruge, postavljene od strane provajdera uslua )eng. Service Provider*, ili kra1e
provajdera, pruaju korisnicima usluge povezivanja dve i vi"e udaljenih mrea, ili omogu1avaju pristup 5nternetu.
<7 mree se naje"1e grade kori"1enjem i"najmljenih linija. a svakom kraju iznajmljene linije, nalazi se
ure%aj koji ima mogu1nost rutiranja sao$ra1aja. Ure%aj prikljuen na <7 moe $iti u najjednostavnijem sluaju
korisniki iji je .C modemom ili 54&-om povezan na modem-server provajdera, pa sve do kompleksnih rutera
koji implementiraju dinamike ruting protokole i kompleksna rutiranja i fitriranja sao$ra1aja izme%u povezanih
mrea.
'arakteristino za <7 mree je to da je $rzina <7 linkova vi"estruko manja od $rzine lokalnih mrea.
asuprot lokalnim mreama, gde $rzine idu od 19 ili 199 @$ps, pa ak i do 19 I$ps, tipine $rzine <7 linkova
izraeme su u kps, ili eventualno u Mps. !snovni 7&4- paket koji se kod provajdera moe na1i u dana"nje
vreme je B18k$ps )9.B@$ps*, "to je 899 puta sporije od prosene lokalne mree. 0azlog za male $rzine <7
linkova je cena. !vo je $itna karakteristika <7-a koja se o$avezno uzima u razmatranje prilikom projektovanja
mree: $rzina i prenos podataka preko <7 linkova se uglavnom zakupljuju od telekomunikacionih kompanija.
a sl. C.1 i sl. C.8 su prikazana ova dva sluaja.
$lika ,&%& 0aunar povezan na 5nternet preko modem servera provajdera kori"1enjem <7 linka
provajdera
4liaj povezanog raunara modemom na 5nternet je prikazan na sl. C.1. <7 link u ovom sluaju je telefonska veza
izme%u dva modema. @ada 1e ova situacija kasnije $iti o$ja"njena detaljnije, napominjemo da je veza raunara i
modema uglavnom serijska veza )za eksterne modeme* koja se ostvaruje ili preko 04-8D8 serijskog ili preko U46
)eng. .niversal Serial 5us* porta. @odem u ovom sluaju ima ulogu =prilao%enja> serijske veze na klasinu
telefonsku i o$rnuto. ! tipovima, odnosno fizikom sloju <7 linkova $i1e rei u narednom poglavlju. Ulogu
rutera na korisnikoj strani ima sam operativni sistem .C-ja korisnika )<indoNs O., na primer*, "to ispunjava
kompletnu lisut potre$nih uslova za <7 vezu. &a sumiramo, da $i se ostvarila <7 veza )eng. link* potre$no je
da na o$a kraja linka postoje ure%aji koji:
- /r"e prilago%enje na standard kojim je implementiran 3i"iki sloj <7 linkaV u primeru sa slike serijsku
vezu =moduli"e> u signale pogodne za prenos telefonskim kanalom.
- .rua usluge nivoa linka )drigu nivo !45 modela, enkapsulacija u frejmove*
- 0utira paketeV u primeru sa slike operativni sistem ima ulogu rutera koji ima jedino deault rutu i to ka
modemu, ili drugim reima, $ilo koji paket sa $ilo kojim odredi"tem $i1e poslat preko modemskog linka.
a sl. C.8 prikazan je sluaj veze dve lokalne mree preko <7 linka. 'ao "to se sa slike vidi, ruter na levoj strani
mree ima dva prikljuka )eng. Porta*: jedan (thernet na koji je preko svia povezano vi"e raunara lokalne mree,
i jedan <7 port )zavisno od tipa <7 veze modem, 54&, 7&4-, i sl*. &rugi ruter pored ovih, ima jo" jedan
<7 port kojim je povezan na 5nternet. 0aunari lokalne mree sa leve polovine slike mogu pristupiti 5nternetu:
ruter njihove mree je i njihov $atewa!. .aketi namenjeni =ostatku sveta> sa lokalne mree do1i1e do rutera preko
(therneta. 0uter 1e ih rutirati preko <7 linka do rutera sa 5nternet vezom. 'ako paketi nisu namenjeni desnoj
mrei, na osnovu odredi"ne adrese desni ruter 1e pakete poslati na svoj drugi <7 link ? 5nternet.
apomena: $roj portova, kao i namena portova se razlikuje od modela do modela rutera. 'ao "to je u prethodnom
poglavlju reeno, postoje i modularni ruteri u kojima korisnik moe dodavati portove po eli. #ako, korisnik moe
=sastaviti> ruter sa par <7 i par -7 portova, pri emu, na primer, <7 portovi podravaju: jedan 7&4-, drugi
54&, tre1i telefonski prikljuak, itd. !vakve varijante rutera su relativno skupe, ali $ez o$zira, "iroko
rasprostranjene.
$lika ,&'& 0elativno kompleksna mrea sa dva rutera povezana preko <7 linka
U ovom poglavlju 1e $iti prikazane tipine <7 tehnologije. 6i1e o$ja"njen princip rada pojedinih tehnologija. U drugom
delu poglavlja $i1e prikazan nain konfiguracije <indoNs O. operativnog sistema za pojedine tehnologije )dial-up, 54&,
7&4-, ka$lovski 5nternet*, stim da 1emo se zadrati na konfiguracijama mrea koje imaju topologiju prikazanu na sl. C.1
C.1. Aiziki nivo <7-a
.ostoji vi"e opcija prilikom iz$ora <7 linka. aj$itniji parametri o kojima se govori prilikom iz$ora <7
tehnologije koja 1e $iti zakupljena od provajdera su:
- cena prenosa informacija,
- cena postavljanja i pode"avanja,
- $rzina,
- ka"njenje paketa.
Ieneralno, sve <7 tehnologije moemo svrstati u etiri karegorije:
- !"najmljena I"akupljenaJ linija, eng. termin Leased line,
- Komutacija kanala, eng. Citruit Switchin$
- Komutacija paketa, eng. Packet Switchin$
Komutacija Aelija, eng. Cell rela!
C.1.1. 5znajmljena linija
5znajmljena linija predstavlja serijsku vezu izme%u dve take na kojoj ne postoji deljenje protoka izme%u vi"e
korisnika. .od pojmom serijska veza podrazumeva se veza kod koje je mogu1e u jednom trenutku poslati samo
jedan $it. /i"e $itova "alju se jedan za drugim ? serijski. 5znajmljene linije se uglavnom uzimaju u zakup od
telekomunikacione kompanije na odre%eno vreme.
a osnovu elektrinin karakteristika, izgleda konektora i sl, razlikujemo slede1e standarde fizikog nivoa na
serijskom linku: (572#57-8D8, (572#57-;;G, (57-BD9, O.81, /.DB, E445 i druge. 'onektori navedenih standarda
prikazani su na slici.
$lika ,&(& 4tandardni konektori za serijske veze
Prednost iznajmljene linije je ta da je prenos informacija siguran u smislu $ez$ednosti, jer je celokupan vod u
vlasni"tvu onoga ko vod iznajmljuje, tj. nije deljiv. .rednost je tako%e i zanemarljivo malo ka"njenje veze. Mana je
previsoka cena. 5znajmljene linije su najskuplji nain povezavinja. &rugi veliki nedostatak ovakvod vida
povezivanja udaljenih lokacija je taj da cena zavisi od razdaljine, tj. cena znatno raste sa pove1anjem rastojanja.
ajzastupljeniji protokoli drugog nivoa !45 modela koji su zastupljeni na ovom tipu <7 mrea su:
- ... )eng. Point to Point - Potocol* ? protokol, u prevodu, od-take-do-take. @oe se sloo$dno re1i da
je ovo jedan od najzastupljenijih protokola drugog nivoa kod <7 mrea. 'ako je (thernet protokol
zastupljen na ve1ini dana"njih -7 mrea, tako je ... prootkol zastupljen na ve1ini <7 mrea. 3$og
izuzetnog znaaja ... protokola na <7 mreama, o ovom protokolu 1e $iti vi"e rei u narednom
poglavlju.
- E&-C )eng. Hi$h Level 'ata Link Control* ? ovo je osnovni protokol iz koga je izveden ... protokol.
E&-C nudi manji $roj usluga od ... protokola.
C.1.8. 'omutacija kanala i komutacija paketa
/eza izme%u dve take se svrstava u kategoriju veza sa komutacijom kanala ukoliko je vezi te dve take posve1en
ceo kanal i nema deljenja kanala sa drugim korisnicima. 'arakteristika je da je ovakvu vezu pretodno neophodno
uspostaviti pozivanjem druge strane u komunikaciji. #ipian primer ovog tipa komunikacije je telefonski poziv
)eng. dial-up*.
Prednost ovakvog vida komunikacije je manja cena u odnosu na iznajmljenu liniju. 'a"njenje je tako%e
zanemarljivo malo. Cena se pla1a u zavisnosti od rastojanja i trajanja poziva, "to se moe uzeti kao mana. 3a manu
se tako%e moe uzeti i mala $rzina koja je tipno od G.C k$ps do BC k$ps za modeme, pa do 1;; k$ps za 54& )ako
se za prenos informacija o$a 54& kanala, plus kontrolni kanal*. @ana je i to "to je poziv prethodno potre$no
uspostaviti, za razliku od iznajmljene linije. U sluaju dialup-a kod centrale sa pulsnim )a ne tonskim* $iranjem
$rojeva, ovo moe prouzrokovati veliku neudo$nost u radu.
#ipini protokoli drugog nivoa za ovakav vid komunikacije su tako%e ..., E&-C, ali i -7.&, ukoliko se radi o
54& vezi )eng. Link-Access Procedure over '-chanel*.
Komutacija paketa je vrsta veze izme%u dve take projektovana u cilju smanjenja cene koja je velika konica svih
prethodno navedenih standarda. aime, ideja kod kreiranja ovakve vrste komunikacije je ta da, ukoliko
telekomunikaciona kompanija iznajmljuje kanal jednoj oso$i ili firmi, cena z$og tro"kova odravanja mora $iti
visoka. @e%utim, ako taj isti kanal istovremeno deli vi"e korisnika, cena se proporcijalno smanjuje. &eljenje kanala
postie se time "to telekomunikacione kompanije ugra%uju na o$a kraja linka ure%aje koji sakupljaju podatke od
vi"e korisnika, dele ih u pakete koje numeir"u na pose$an nain i "alju ih preko linka. 4a stanovi"ta korisnika,
korisnik ne vidi ovu podelu, i ima utisak kao da je ceo link iskljuivo njegov. a osnovu paketa koji putuju u okviru
telekomunikacione kompanije, ovakve mree su i do$ile naziv paketne mre0e.
#ipini predstavnici ovih mrea su 7&'+ mrea koja se naje"1e koristi za povezivanje $ankomata, i 0rameRela?
koju koriste kompanije kako $i povezale svoje lokalne mree u razliitim gradovima u jednu mreu.
6rzine o kojima se govori kod ovakvih mrea su od ;: k$ps za O.8B, do ;B @$ps za Arame0elaX. /elika prednost
je da cena ne "avisi od rastojanja, ve1 samo od $rzine protoka koji se zakupljuje. O.8B, z$og male cene )ali i
malog protoka*, pogodan je za povezivanje $ankomata za centralni server $anke, jer je koliina podataka koja se
prenosi po jednoj transakciji veoma mala. @ana je neznatno ve1e ka"njenje paketa u odnosu na prethodne tipove
<7 linkova.
#ipian predstavnik protokola drugog nivoa ovih mrea je 0rameRela? protokol, odnosno, precinzije, L1P0
protokol )eng. Link Access Procedure or Frame-rela!*.
&a $i se pri$liili $rzinama koje postoje na lokalnoj mrei $ilo je neophodno razviti hardver koji 1e velikom
$rzinom deliti korisnike informacije na pakete i slati ih preko paketne mree. &a $i ovakva $rzina komutacije $ila
mogu1a, proivo%ai opreme su pakete ograniili na veliinu od B;'6, "to je izuzetno malo u pore%enju sa, npr.,
Arame0elX-om. !vakvi paketi se nazivaju Aelije, a ovakve mree se nazivaju Aelijske mree )eng. Cell rela!*.
#ipine $rzine kre1u se oko 1B9 @$ps.
.rotokol drugog nivoa 1elijskih mrea je 1TM protokol )eng. As!nchronus ,ranser #ode*.
C.8. ... protokol
.oint-to-.oint .rotokol je protokol data link nivoa koji se esto koristi za uspostavljanje veze preko <7 linka.
Uglavnom se koristi "a dialup veze preko modema i 54&-a. !vaj protokol o$ez$e%uje enkapsulaciju i adresiranje
na linku na kome su povezana samo dva ure%aja, pa otuda i naziv, u prevodu, od-take-do-take. (nkapsulacija i
adresiranje paketa pristiglih od protokola mrenog nivoa )5. na primer* se o$ez$e%uje na slian kain kako je to
injeno i kod (therneta na lokalnim reama. 7dresiranje je naravno mnogo jednostavnije jer na linku postoje samo
dve take.
... se naje"1e koristi za vezu na serijskom ka$lu, telefonskoj liniji, mo$ilnom telefonu, specijalizovanim radio
linkovima, ili optikim vodovima )primer 4!(# mree, eng. S!nchronous (ptical Networkin$*. /e1ina 5nternet
servis provajdera koristi ... protokol da $i omogu1io pristup svojim korisnicima 5nternetu. &ve modifikacije ...
protokola
- PPPo/ ? ... preko (therneta )eng. Point-to-Point Protocol over *thernet*, i
- PPPo1 ? ... preko 7#@-a )eng. Point-to-Point Protocol over A,#*,
se esto koriste od strane servis provajdera za povezivanje korisnika 7&4--a )&4--a u op"tem sluaju* na 5nternet.
... protokol moe se pokrenuti na skoro ilo kom tipu <7 linka )na Arame0elaX ne moe*. 3a razliku od
etherneta, gde je prioritet u dizajnu $ilo adresiranje na deljivom medijumu, kod ...-a nije toliko panje posve1eno
adresiranju koliko je razivjen )izdvajamo*:
- mehanizam kompresije podataka koji se prenose,
- mehanizam za autentifikaciju korisnika,
- mehanizam za spajanje vi"e linkova u jedan virtuelni link ve1eg kapaciteta, i dr.
'ompresija podataka je tehnika koja koristi redundantnost podataka koji se prenose kako $i se sa manje $itova
prenela "to ve1a koliina informacija. !vo iz ugla krajnjeg korisnika ima dva efekta: manju cenu prenosa
informacije, i ve1u $rzinu prenosa informacija.
4amo postojanje servis provajdera $azira se na injenici da provajderi svoje usluge napla1uju. !vo je omogu1eno
mehanizmom autentifikacije ... protokola. 1utenti3ikacija je proces prijave korisnika na sistem. !vaj proces je
takav da u trenutku iniciranja veze, korisnik koji inicira vezu "alje svoje korisniko ime i "ifru. &ruga strana
proverava da li je korisnik validan )da li ima upla1ene 5nternet sate, plastino reeno* i dozvoljava ili ne dozvoljava
uspostavljanje ... protokola na <7 linku.
4pajanje vi"e linkova u jedan )eng. #ultilink, opcija ... protokola* je mogu1nost da se postojanje dve ili vi"e veza
izme%u dve take posmatra kao jedna veza. #ako, iz ugla ... protokola dva 54& kanala od po C;k$ps se mogu
koristiti istovremeno kao jedinstveni ... link pri emu se do$ija $rzina od 18:k$ps.
apomena: u sluaju 54&-a ova usluga mora $iti podrana od strane provajdera )aktivirana @ultilink opcija*, s tim da se o$a
kanala napla1uju kao dva nezavisna poziva: duplo.
C.8.1. (nkapsulacija
... protokol, kao protokol drugog nivoa !45 modela, prihvata pakete sa mrenog nivoa i enkapsulira ih u okvire
)eng. Frame*, slino kao kod (therneta. 6ez ulaenja u detalje o dimenzijama pojedinih polja, izgled ... frejma je
prikazan na slici.
$lika ,&)& ... frejm
Aleg oznaava poetak frejma i koristi se kako $i se ure%aji sinhronizovali. .olje adrese se ne koristi i sadri sve logike
jedinice )broadcast*. !vo polje je zadrano z$og eventualnih nadogradni protokola. .olje =kontrola veze> sadri podatke $itne
za proces uspostavljanja veze i kontrole toka okvira. =.odaci> su podaci paketa pristiglog sa mrenog nivoa, dok je eksuma
mehanizam koji se koristi za detekciju i otklanjanje smetnji nastalih u prenosu frejma.
C.8.8. Aaze ... protokola
... protokol je projekotvan tako da nakon uspistavljanja veze na fizikom nivou prolazi kroz nekoliko faza, poev
od uspostavljanja ... linka, zakljuno sa prekidanjem ... linka. Aaze su slede1e:
1. 0i"ika ve"a prekinuta ? !vo je iniicjalna faza ... protokola, pre uspostavljanja veze, odnosno zavr"na
koja nastupa nakon zavr"etka ... sesije. U ovoj fazi ne postoji veza na fizikom nivou izme%u taaka.
Ukoliko se radi o telefonu, veza je prekinuta, a ako je u pitanju iznajmljena linija, verovatni uzrok je ili
iskljuen konektor, ili nefunkcionisanje provajdera usluga.
8. 0a"a uspostavljanja ve"e ? !vo je faza u okviru koje o$e strane ... linka dogovaraju parametre veze, kao
"to su: koji 1e algoritam za kompresiju $iti kori"1en )i da li 1e se uop"te koristiti*, da li se koristi opcija
multilink, i sl. akon uspe"nog zavr"etka ove faze protok frejmova na ... linku moe krenuti, a ... ulazi u
narednu fazu, fazu autentifikacije korisnika.
D. 1utenti3ikacija korisnika ? akon uspe"nog postavljana parametara linka u prethodnoj fazi, ukoliko je
pode"eno, na ... linku se prelazi na fazu autentifikacije. Hedan od uesnika u vezi "alje svoje podatke u
vidu korisnikog imena )eng. username* i "ifre )eng. password*, dok druga strana na svom operativnom
sistemu proverava da li poseduje u svojoj $azi takvog korisnika, i ako da, da li korisnik ima pravo pristupa.
Ukoliko je odgovor potvrdan, veza se uspostavlja i prelazi se u narednu fazu. Ukoliko ne, ... link se
prekida, nakon ega dolazi do automatkog prekida fizike veze )kod veza koje rade na principu komutacije
kanala, telefonka veza*. !va i prethodna faza su poznate pod nazivom L5P faza ... protokola )eng. Link
Control Procedure procedura kontrole linka*.
;. 0a"a protokola mrenog nivoa ? !va faza nastupa nakon uspe"nog zavr"etka prethodnih faza, i ovo je
faza u kojoj protokoli mrenog nivoa )5. na primer* mogu nesmetano $iti preno"eni kroz uspostavljeni link.
!va faza se naziva i 65P faza ... protokola )eng. Network Cotrol Protocols*.
0a"a prekida ve"e ? U ovu fazu se ulazi iz nekoliko razloga: na odluku korisnika da prekine fiziku vezu ukoliko je
telefonska veza u pitanju, generalno na prekid veze na fizikom nivou, ukoliko je neuspe"na autentifikacija korisnika, ukoliko
ima isuvi"e smetnji na vezi pa je ve1ina primljenih paketa sa pogre"nom eksumom, i sl.
C.D. &ialup modem
&ialup i 54& su <7 tehnologije koje koriste tehniku komutacije kanala za prenos informacija. !$e tehnologije
se nalaze na prvom sloju !45 modema )fiziki*, nad kojim se u ve1ini sluajeva pokre1e ... sesija. 'oriste se
uglavnom za povezivanje pojedinanih korisnika na 5nternet preko provajdera usluga. aravno, mogu1e je i celu
lokalnu mreu povezati na 5nternet ovim putem, ali se to ne praktikuje z$og male $rzine koju ove tehnologije
pruaju. aime, $rzine modemske veze su 1.8, 8.;, ;.:, G.C, 1;.;, 1G.8, 8:.: i DD.C k$ps, ukoiko je $ar jedan od
uesnika u komunikaciji povezan na analognu telefoski centralu, dok je $rzina kod digitalnih telefonskih centrala
do BC k$ps. 54& je digitalna tehnologija koja korisniku prua dva naezavisna kanala, svaki po C; k$ps.
.rednost ovih tehnologija je jednostavno pode"avanje i izuzetno mala cena potre$ne opreme. @ana je to "to cena
veze zavisi od trajanja i razdaljine. .ro$lem razdaljine provajderi usluga re"avaju na taj nain "to u svakom gradu
postavljaju pristupnu taku, ili koriste usluge telekomunikacione kompanije za jedinstveno cenom na celoj teritoriji
zemlje )$rojevi sa pozivnim 9;8 u 4r$iji*.
#opologija ovakvih veza prikazana je na sl. C.B.
$lika ,&+& &ialup i 54& topologija
C.D.1. &ialup modem
@odem, skra1enica nastala od rei MCdulator-2/Modulator, naziv je ure%aja ija je namena prenos digitalnog
signala preko analogne, telefonske linije. !vakav ure%aj moe se postaviti kao modul modularnih rutera, ime se
o$ez$e%uje povezivanje lokalne mree sa kompleksnijom konfiguracijom i filtriranjem sao$ra1aja, ili se moe
ugraditi u raunar, "to je e"1i sluaj.
.C raunari su opremljeni modemima o$ino u vidu dodatne .C5 kartice, dok ve1ina dana"njih laptopova poseduje
fa$riki integrisa modem na matinoj ploi. .ored .C5 varijante modema, postoje i eksterni modemi koji se ne
ugra%uju u ku1i"te. !vakvi ure%aji se sa raunarom povezuju serijski )048D8 ili U46*, a pogodni su z$og toga "to
uglavnom na se$i imaju niz indikatora u vidu -(& dioda, koje kazuju da li je veza uspostavljena, da li trenutno ima
prenosa, gre"aka, i sl. a slede1oj slici su prikazane .C5 i eksterna varijanta modema.
apomena: neki modeli imaju dva telefonska prikljuka )slika*, tada, jedan od prikljuaka )line* se koristi za
uvo%enje telefonske linije u modem, a drugi )phone* za eventualno povezivanje telefona, koji se moe koristiti kada
raunar ne koristi modem.
$lika ,&,& .C5 i eksterni modem
Uloga modema je da o$ez$ezi fiziki nivo veze izme%u korisnika i provajdera )ili generalno reeno, izme%u dve
take*. @odem ima mogu1nost otvaranja veze, $iranja $roja i prekida veze. akon $iranja $roja, svaki $ajt koji
do%e od raunara do modema prevodi se u analogni signal )zvuk na odre%enoj frekvenci* i "alje kroz otvorenu
liniju. !$rnuto, kada do modema do%e analogni signal prevodi se u odgovaraju1i niz nula i jedinica i dostavlja
raunaru.
@odemi se na telefonsku liniju povezuju 0H-11 konektorom, prikazanim na slici. !vaj konektor ima etiri pina, od
kojih se koriste dva u sredini. 'a$l do modema je =o$ian telefonski>, dvoilni, i ne zahteva se odre%eni kvalitet
ka$la )kao na primer kod (therneta ka$l sa upredenim paricama zo$g smanjenja nivoa "uma*.
$lika ,&-& 0H-11 telefonski prikljuak
C.D.8. 'onfiguracija <indoNs O. raunara za pristup 5nternetu preko dialup-a
'orak 1 ? 5nstalacija drajvera
akon povezivanja modema serijskim ka$lom, u sluaju eksterne varijante modema, ili ugradnje u raunar u
sluaju .C5 varijante modema, neophodno je instalirati drajvere ure%aja koje isporuuje proizvo%a.
Uspe"na instalacija drajvera moe se proveriti desnim klikom na =@X Computer> u okviru stavke menija
=@anage>. akon ovoga potre$no je iza$rati =&evice @anager>. !vo je prikazano na slici.
$lika ,&;& -okacija drajvera modema na <indoNs O. raunaru
apomena: modemi su u stanju da prepoznaju da li je na liniji prisutan uo$iajeni zvuk koji se uje kada je veza
prekinuta. !va opcija je implementirana kako se ne$i dozvolilo modemu da $ira $roj ukoliko neko ve1 razgovara
=na drugom telefonu>. !vaj ton se na engleskom naziva dial tone. 4vaki modem proverava dial tone pre pozivanja
$roja. @e%utim, dial-tone se razlikuje od zemlje do zemlje. 4rpski dial-tone modemi ne prepoznaju, tako da ne
neophodno iskljuiti ovu opciju u okviru pode"avanja drajvera )Properties sa slike sl. C.:*.
'orak 8 ? 'reiranje nove konekcije
akon uspe"ne instalacije i eventualnog pode"avanja drajvera potre$no je kreirati profil za povezivanje sa 5nternet
provajderom. !d $itnih podataka profil sadri $roj telefona koji je potre$no iza$rati, i korisniko ime i "ifru, koji su
neophodni za uspostavljanje ... linka.
a jednom raunaru moe se kreirati porizvoljan $roj profila. &a $i se kreirao jedan profil, potre$no je iza$rati
Start TT All Pro$rams TT Connect ,o TT Show all connections, kao "to je prikazano na slici.
!vo je dostupno i kroz Network Connections u Control Panelu.
5z$orom $ilo koje od prethodne dve opcije otvara se prozor prikazan na slede1oj slici. U desnom uglu ovog prozora
nalaze se ikone ve1 podstavljenih profila za sve konekcije koje postoje na raunaru, poev od lokalne mree,
ukoliko postoji, $eine, i sl. !pcija Create a new connection na levoj strani prozora otvori1e sekvencu dijaloga
koja se na engleskom naziva wi)ard, kojom se moe podesiti dialup profil.
.rvi dijalog wi)arda prikazan j ena slede1oj slici.
.ostoji tri tipa 5nternet konekcija koje je mogu1e podesiti iz ovog wi)arda. 5z$or tipa konekcije vr"i se na narednom
dijalogu, a na raspolaganju su:
- Connect to !nternet ? podrava nekoliko naina povezivanja na 5nternet: nudi iz$or provajdera sa liste
provajdera )mala verovatno1a da ima srpskih provajdera na listi*, dozvoljava pode"avanje automatski uz
pomo1 C&-0!@a do$ijenog od provajdera, i omogu1ava =runo> pode"avanje.
- Connect to the network at m" workplace # nudi pode"avanje klijentske strane /irtuelne .rivatne 'onencije
)/.*. /. mree nisu pokrivene ovim materjalom.
- Set up an advanced connection # pode"avanje profila za pristup 5nternetu preko serijskog ka$la, ili
infracrvenog porta. #ako%e, ova opcija omogu1ava pravljenje serverske strane modemske veze, koja deje
<indoNs O.-u ulogu modem servera. U poslednje navedenom sluaju, otvara se novi wi)ard koji pita preko
kog modema se korisnici povezuju i nudi iz$or liste korisnika koji se mogu povezati na ovaj nain. !vi
korisnici su =klasini> <inOp korisnici dodati iz Control Panela, a njihove informacije se koriste za potvrdu
prijemne strane ... veze.
U na"em sluaju zadra1emo se na pode"avanju klijentske strane dialup konekcije. 6iramo Connect to %nternet.
akon iz$ora tipa, $iramo manualno pode"avanje profila, "to otvara dijalog sa slede1e slike.

a ovom dijalogu $iramo KConnect usin$ a dial-up modem>, nakon ega u odgovaraju1a polja novootvorenog
dijaloga upisujemo korisniko ime, "ifru i $roj telefona koje je 5nternet servis provajder dostavio.
'orak D ? Uspostavljanje i prekidanje veze
Uspostavljanje veze vr"i se pokretanjem odgovaraju1eg profila i klikom na 'ial taster.
akon uspostavljanja veze u s!stra!-u <indoNs-a )donji-desni ugao ekrana, ikonice pored sata*. /eza je aktivna
onoliko koliko korisnik eli, odnosno, maksimalno onoliko koliko je definisano od strane provajdera, $ez o$zira da
li preko linka ima prenosa podataka ili ne. (ventualno, klikom na Properties tastera prethodno prikazanog prozora,
moe se podesiti opcija %dle-time vreme, odnosno, vreme za koje 1e veza $iti prekinuta ukoliko nema prenosa
paketa preko linka.
/eza se prekida ili desnim klikom, ili dvoklikom na ikonicu u s!stra!-u, pra1enim iz$orom opcije ='isconnect>.
C.;. &4-
&4- je skra1enica od engleskih rei Di$ital Subscriber $ine, ili u prevodu =digitalna linija za povezivanje
pretplatnika>. &4- je komunikaciona tehnologija koja omoug1ava $ri prenos podataka preko $akarne telefonske
parice, u odnosu na dialup i 54&. 6rzine &4- linija variraju poev od 1;;k$ps do :@$ps.
.rincip rada &4--a je taj da ova tehnologija koristi frekvencijski opseg iznad opsega koji se koristi za modulaciju
telefonskog signala. aime, za prenos telefonskog signala koristi se frekvencijski opseg do 89 kEz, dok se za
prenos 7&4- signala koristi frekvencijski opseg preko 8BkEz, zavisno od varijante &4- standarda. .otre$no je
ista1i da se ovaj visokofrekfentni opseg deli na dva dela: deo za slanje podataka od korisnika ka provajderu )eng.
upload*, i deo za prijem podataka )eng. download*. 7&4- je varijanta &4--a iji naziv dolazi od engleskih rei
As"metric 'i$ital Subscriber Line, ili u prevodu asimetrina digitalna linija za povezivanje pretplatnika. .od
asimetrino"1u linije misli se na nejednakost $rzina uploada i doNnloada.
/arijante &4- tehnologije su:
- 12$L ? 7simertini &4-, upload od 1C k$ps do C;9 k$ps, doNnload od C; k$ps do : @$ps.
- $2$L ? 4imetrini &4-, upload i doNnload su jednaki i kre1u se u opsegu od 1.B @$ps do 8 @$ps.
- E2$L = Eigh $it rate &4- )&4- velike $rzine, prim.prev.* ,isto kao 4&4-, razlika je u modulaciji.
- !2$L = 54& like &4-, ili u revodu &4- koji podse1a na 54& ? po $rziniV $rzina je 1;; k$ps jednaka
z$iru $rzina svih kana 86Z& 54&-a.
52$LL ili 2$L#lite = Consumer &4-, u prevodu =potro"aki> &4-, koji je namenjen masovnoj upotre$iV $rzina uploada je od
1C k$ps do C;9 k$ps, dok je $rzina doNnloada 1 @$ps.
C.;.1. 7&4-
7&4- je asimetrina varijanta &4- tehnologije kod koje su $rzine uploada znaajno manje od $rzina donNloada.
0azlog je podela samog visokofrekventnog opsega. #ako, kod 7&4--a za upload se koristi opseg og 8B.:FB kEz do
1D: kEz, dok se za doNnload koristi znaajno "iri opseg i to od 1D: kEz do 119; kEz. .otre$no je napomenuti da
su ovi opsezi van opsega modulacije telefonskog signala, tako da se na istoj liniji preko koje se vodi telefonski
razgovor moe =umetnuti> &4- signal koji ne1e =smetati> ve1 uspostavljenoj telefonskoj vezi. .raktino je
omogu1eno da telefonski kanal i kanal za 7&4- istovremeno egzistiraju na telefonskoj parici.
7&4- varijanta &4- tehnologije je najpogodnija za pojedinane korisnike koji se preko ove tehnologije povezuju
na 5nternet servis provajdera od ku1e, ili za manje firme. 0azlog za ovu konstataciju su same potre$e ovakvih
korisnika. /e1ina korisnika ima potre$u da podatke i informacije sa 5nterneta doNnloaduje ka se$i. !vo se moe
ilustrovati na primeru otvaranja jedne Ne$ strane. aime, korisnik u svom Ne$ pretraivau unese adresu strane
koju eli da poseti )NNN.nekastrana.rs*. !vaj zahtev, koji nema ni kilo$ajt, ve1 se meri u $ajtovima, od korisnika se
prenosi putem &4--a do provajdera. 3ahtevana Ne$ strana preko provajdera i 7&4--a )suprotan smer* dolazi do
korisnika. 4trana sa slikama je reda veliine od par desetina kilo$ajta, do par mega$ajta. 3akljuak je da je za par
upload-ovanih kilo$ajta, korisnik download-ovao par stotina kilo$ajta podataka. 'ao drugi primer moe se navesti
gledanje teleivzije preko 5nterneta )5. televizija*, ili slu"anje radija.
7&4- se ne moe, odnosno nije upotre$ljiv za korisnike koji poseduju svoje servere. 0azlog je taj da su potre$e za
prenosom u ovom sluaju o$rnute. 'orisnici koji poseduju server imaju potre$e da veliku koliinu podataka "alju
onima koji im pristupaju sa 5nterneta. !vakvim korisnicima i varijanta 7&4--a sa download-om od : @$ps )K* ne
$i odgovarala, jer je upload maksimalno 9.B @$ps )samo par puta vi"e od o$inog modema*.
#ako%e, pro$lem sa 7&4--om nastaje kada je lokalna mrea povezana preko 7&4--a na 5nternet, i vi"e korisnika
istovremeno o$avljaju razgovor putem /o5.-a. /o5. je simetrian servis koji za nesmetani razgovor zahteva oko D9
k$ps od korisnika, i isto toliko ka korisniku. 5nteresantno ista1i injenicu da u ovakvoj situaciji i sa 7&4--om sa
download-om od par mega$ita, ne $i $ilo mogu1e ostvariti vi"e od 19-1B /o5. veza $ez gu$ljenja na kvalitetu
zvuka koji se prenosi ? z$og ogranienog uploada.
6ez o$zira na istaknute nedostatke 7&4--a, 7&4- je tehnologija koja je sve vi"e zastupljena, $a" iz tog razloga "to
zadovoljava potre$e ve1ine korisnika.
C.;.8. #opologija &4- sistema
#opologija &4- sistema od provajdera do krajnjeg korisnika je upro"1eno prikazana an slede1oj slici.
$lika ,&%(& #opologija &4- sistema
&4- tehnologija je u upotre$i jedino od korisnika do naj$lie centrale. 3$og kvaliteta signala, &4- ima ogranienje
da duina &4- linka od korisnika do centrale ne sme $iti ve1a od B.Bkm )D milje*. U centrali se &4- linkovi svih
korisnika na konkretnoj centrali multipleksiraju u jednu $rzu 7#@ konekciju )o 7#@-u je $ilo rei u pretodnim
poglavljima*. 7#@-om se multipleksirane &4- linije korisnika dopremaju do provajdera, koji ima svoj <7 link
ka 5nternetu )sl. C.1D*.
!dluka o iz$oru 5nternet provajdera je na korisniku. .otre$no je da lokalna centrala ima mogu1nost za &4- vezu.
!dgovaraju1im 7#@-om 1e sa lokalne centrale veza $iti prosle%ena do provajdera. akon ugradnje interfejsa sa
multipleksiranje visokofrekfentnog &4- signala na liniju, signal je prisutan non-stop. U cenu koju korisnik pla1a
provajderu ukljuen je =zakup> &4- linka do centrale, kao i same usluge 5ntenet provajdera.
.revedeno na !45 model, od korisnika do provajdera na 3i"ikom sloju !45 modela postoji iznajmljena serijska veza, u
prvom delu &4-, a nakon centrale 7#@. !vu vezu odrava &4- modem ili ruter, koji dodatno pokre1e ..., ili preciznije
...o7 protokol na nivou linka !45 modela.
C.;.D. 5nstalacija &4- modema
6ez o$zira na to "to rade na razliitim frekfencama i "to je frekfenca &4--a iznad frekfence modulacije telefonskog
signala, uo$iajedno je da se pre telefonskog aparata koji se vezuje na liniju na kojoj je prisutan i &4- signal
postavlja 3ilter, koji propusta samo signale niskih frekfenca. !vo je prikazano na sl. C.1;. 0azlog za ugradnju filtra
je taj "to elektronkse komponente telefonskog ure%aja mogu da $udu osetljive na visoke frekvence, "to se ogleda u
smetnjama i =pucketanju= na vezi.
apomena: prikljuenje telefona na 7&4- liniju $ez filtra ne1e izazvati o"te1enje ure%aja. Jak, ve1ina dana"njih
telefona ima ugra%ene filtre. 6ez o$izra da li telefon ima ugra%en filter ili ne, dodatni filter ne1e smetati.
$lika ,&%(& .ovezivanje telefona na &4- liniju
'ompletna "ema povezivanja &4- modema i telefona na &4- liniju prikazana je na sl. C.1B. !$ian razdelnik deli
vezu iz prikljuka na zidu na dva dela. !$a dela u ovoj taki sadre i telefonski i &4- signal. /eza ka telefonu se
propusta kroz filter koji uklanja visoke frekfence, dok se druga veza nefiltrirana vodi u &4- modem.
$lika ,&%)& .ovezivanje &4- modema
'ao i kod 54&-a, i kod &4--a ulogu modema moe imati ruter koji ima <7 interfejs prilago%en &4- standardu.
U sluaju modema, modem se povezuje na raunar serijskom vezom )048D8 ili U46*.
@odem ili ruter je u vlasni"tvu telekomunikacione kompanije, po zakonu, sem u 7merici i Hapanu, gde je
vlasni"tvo, i jo" $itnije, odgovornost korisnika. 0uteri koji se do$ijaju na kori"1enje u 4r$iji su takvi da imaju
jedan 7&4- <7 port i )#portni /thernet s<itch sa strane lokalne mree. 0uter tako%e ima funkciju 2E5P
servera pa klijentima na lokalnoj mrei 5. adresu dodeljuje automatski sa privatne mree 1G8.1C:.9.928;, ili
1G8.1C:.1.928;. a drugom !45 nivou <7 porta rutera je PPPo1 protokol, na kome je u telekomunikacionoj
kompaniji ve1 pode"en korisniki nalog )ime i "ifra*. 5. adresu <7 port do$ija preko &EC. servera provajdera.
!vim je omogu1ena potpuna automatizacija "to se instalacije rutera tie. .otre$no je da korisnik raunar povee na
ethernet port. 0aunar 1e 5. pode"avanja do$iti od rutera.
&4- ruteri su o$ino opremljeni <(6 aplikacijom preko koje je mogu1e pode"avati ih. &a $i se ovim pode"avanjima
pristupilo potre$no je proveriti 5. adresu rutera )na raunaru u polju gate<a? koje se do$ija nared$om ipcon3ig*, i iz Ne$
pretraivaa otvoriti ovu adresu. a primer: http:221G8.1C:.1.12. U ve1ini suajeca ova Ne$ aplikacija je dodatno za"ti1ena
korisnikim imenom i "ifrom.
C.B. 'a$lovski modem
'a$lovski modem je tip modema koji omogu1ava kori"1enje infrastrukture za prenos ka$lovke televizije u cilju
prenosa podataka. .rimarna upotre$a ovih ure%aja je za uspostavljanje $rze veze sa 5nternet provajderom, koji je
ujedno i provajder ka$lovske televizije. 'a$lovski modem je prikazan na slede1oj slici.
$lika ,&%,& 'a$lovski modem
$lika ,&%-& 'onektori i indikatori na
ka$lovskom modemu
.rincip rada ka$lovskog modema je slian principu rada &4- modema. aime, na postoje1oj infrastrukturi, koja je
u ovom sluaju ka$lovska televizija, moduli"e se signal za prenos podataka na frekfenci razliitoj od frekfence za
prenos televizijskih kanala. @odem ima ulogu da podatke pristigle od raunara moduli"e na zadati opseg, i o$rnuto.
.ovezivanje modema je prikazano na slede1im slikama. a sl. C.1: i sl. C.1G prikazan je razdelnik )eng. spliter* ija
je namena povezivanje dva ure%aja, televizor i ka$lovksi modem u jednu taku: prikljuak na zidu. /ezivanje dva
ka$la =zica-na-icu> nije do$ro z$og smetnji koje se u ve1ini sluajeva kod takvog povezivanja javlja.
$lika ,&%;& 0azdelnik signala
$lika ,&%>& #opologija na strani korisnika
!d medema do raunara postoje dve varijante za povezivanje, kao i kod &4--a: serijski, u sluaju modema, i
ethernetom u sluaju rutera.
apomena: jedan nain prikljuivanja ne iskljuuje drugiK &rugim reima, veliki $roj rutera opremljen je i
serijskim portom za povezivanje, kao "to je sluaj sa ruterom na sl. C.1F. !vde je korisniku ostavljen iz$or naina
povezivanja.
$lika ,&'9. 'a$lovski koaksijalni i
ethernet konektor
$lika ,&'%. 'a$lovski ruter
6rzina prenosa kod ka$lovskog modema je od par stotina kilo$ita u sekundi, pa do par mega$ita. #ipino 9.B, 9.F,
1, 8, ;, C @$ps. eki provajderi nude $rzine koje &4- ne moe da podri. 4imetrina ili asimetrina veza:
pode"avanje je dozvole protoka kod provajdera, odnosno zavisi od upla1enog paketa. 'a$lovki 5nternet se u$raja u
$rze 5nternet konekcije. @e%utim, ono "to je veliki pro$lem i negativna strana ove vrste povezivanja jeste da su svi
korisnici na jednoj geografskoj lokaciji )zgrada, ulica, deo grada* na jednom koli"ionom domenuK !vo pre svega,
z$og uestalih kolizija u sluaju velikog $roja korisnika na jednom kolizionom domenu )vidi C4@72C&
algoritam*, moe dovesti do toga da $ez o$zira "to korisnik ima upla1en paket koji mu omogu1ava, npr. ; @$ps ka
5nternetu, ovu $rzinu retko kada moe posti1i z$og estih kolizija na =lokalnoj>, ka$lovskoj mrei. ! ovom
pro$lemu rauna vodi ka$lovski operater ograniavanjem $roja korisnika na mrei. @ada, korisno je pre
povezivanja uti iskustva korisnika ve1 povezanih na mreu.
.rethodo reeno kod &4--a nije pro$lem jer je point-to-point veza, tako da se praktino =kupljena> $rzina moe
garantovati. !vo se ne moe generalizovati jer do =zagu"enja> kod &4--a moe do1i na 7#@ linijama
telekomunikacione kompanije, ili na izlaznim <7 konencijama samog provajdera, tako da i ovde provajderi
projektuju $roj korisnika zavisno od infrastrukture koju poseduju.
&rugi nedostatak ka$lovske veze, opet vezan za jedinsveni kolizioni domen, ogleda se u sigurnosti na mrei. aime, kako su
svi korisnici povezani na jedinstveni kolizioni domen )fiziki sloj*, a $ilo kakav vid sigurnosti se imlemetira od drugog !45
nivoa pa navi"e, odgovornost je korisnika za za"titu svoje privatnosti, a ne provajdera.
C.C. .ovezivanje lokalne mree na 5nternet
-okalna mrea sa par desetina raunara, povezanih preko svia, moe se povezati na 5nternet na vi"e naina. U
ovom poglavlju navodimo dva naje"1a naina povezivanja ovakvih lokalnih mrea na 5nternet.
a prikazana je lokalna mrea koja je na 5nternet povezana preko rutera. 0uter u ovom sluaju ima dva interfejsa:
jedan ethernet interfejs, i jedan <7 interfejs, zavisno od naina veze sa provajderom. 5. adresa rutera, ili drugim
reima gateNaX-a lokalne mree je na slici data kao 1G8.1C:.1.1. U cilju ispravnog funkcionisanja mree, pored
dodele 5. adrese raunarima sa iste mree, neophodno je da adresa rutera $ude pode"ea u polju gateNaX svih
raunara na mrei. aravno, ruter mora imati ispravne ruting ta$ele, a u krajnjoj instanci jednu statiku rutu koja
kazuje da je <7 port default port za slanje paketa. apomena: ovo poslednje je na ve1ini ku1nih rutera
postavljeno fa$riki i nije ga mogu1e menjati.
$lika ,&''& .ovezivanje lokalne mree na 5nternet preko <7 rutera
a sl. C.8D prikazan je drugi scenario povezivanja raunara na internet. a ovoj slici prikazana je lokalna mrea sa
pet identinih raunara, s tim da je jedan od raunara opremljen modemom ili nekom drugom karticom koja
omogu1ava vezu sa 5nternet provajderom. U ovom sluaju =IateNaX .C>, kako je naznaen na slici, ima funkciju
rutera.
$lika ,&'(& .ovezivanje lokalne mree na 5nternet preko raunara povezanog na 5nternet
/e1ina operativnih sistema nudi funkciju rutiranja. !vu funkciju na operativnom sistemu <indoNs O. mogu1e je
ukljuiti iz control panel-a, iz dela sa mrenim konekcijama, na nain prikazan na slede1oj slici.
$lika ,&')& Ukljuivanje =gateNaX funkcije> na <indoNs O. raunaru
!pcija =Allow other network users to connect throu$h this 333> u pode"avanjima konkretne <7 konekcije kroz
koju se dozvoljava pristup, u $ukvalnom prevodu znai =do)voli korisnicima na mre0i da pristupe %nternetu kro)
ovu konekci-u>. =!va> konekcija je konkretna konekcija iji se properties pode"avaju. Ukoliko je <7 konekcija
dialup modem, ovu opciju potre$no je podesiti na dialup profilu modema koji se koristi.
&odatno, potre$no je svim raunarima na mrei podesiti 5. adresu IateNaX .C-a u polju gateNaX prilikom pode"avanja 5.
parametara.
-icensed under the Creative Commons 7ttri$ution D.9 -icense