Analiza toka materijala

Ideju da se proces moe analizirati praenjem toka materijala razvili su 1900. godine
industrijski inenjeri, koji za organizaciju rada primenjivali naela Tajlor-ovog Metoda
naunog upravljanja.
Postupak ove analize svodio se na sledee. Prvo su detaljno razmotreni svi elementi
procesa, a zatim i njihova meuzavisnost kako bi se iznali elementi za poboljanje
delotvornosti procesa.
U sadanjim uslovima primena analize toka procesa (bilo praenjem toka materijala ili toka
informacija) primarno je podstaknuta potrebom skraenja vremena trajanja ciklusa
proizvodnje (T
cp
) i ukupnog vremena porudbine, izrade i distribucije. Za to je potrebno
smanjivanje svih gubitaka (rasipanja) u procesu.
Pod gubitkom tokom izvoenja proizvodnog procesa podrazumeva se svaka operacija
ili aktivnost koja neutie na uveanje ukupne vrednosti rezultata procesa (proizvoda ili
usluga). Tu su ukljueni: vreme magacioniranja (skladitenja) materijala (ulazni materijal,
poluproizvodi i gotovi proizvodi), vreme kretanja proizvoda od jednog radnog mesta do
drugog i do skladita, vreme kontrolisanja, sva kanjenja itd.. Samo ono vreme kada maina
ili radnik sa mainom ili samostalno rade (obrauju materijal) smatra se korisno utroenim
vremenom tokom ciklusa proizvodnje jer se tada uveava predhodna vrednost materijala.
Analiza procesa praenjem toka materijala se upravo vri kako bi se snimanjem
postojeeg stanja procesa, otkrili i znaajni gubici, da bi se u fazi poboljanja procesa oni
eliminisali ili umanjili.
Da bi se detaljno opisali postojei ili eljeni tokovi procesa (ukoliko ne postoje),
analitiari koriste etri vrste dokumenata. To su: crte montae, plan sklapanja (montae),
postupci i karta toka ili dijagram toka. Na osnovu crtea montae koji se dostavlja tehnikoj i
operativnoj pripremi od strane konstruktora sainjava se plan montae kako bi se jasno
prikazao redosled pojedinih operacija koje se koriste za sklapanje nekog proizvoda. Na slici
je prikazan plan montae vijka.

Tim planom opisani su koraci u procesu montae i oznaeni svi delovi koji ulaze u
konaan proizvod.
Postupci rada su detaljniji od plana montae, jer pored redosleda operacija (aktivnosti)
koje su potrebne da bi se uradio jedan deo, sadre pratee alate i pribore, elemente vremena
rada. Crte montae, plan montae i pojedinani postupci, izvedeni su iz konstruktivne
dokumentacije (sklopnog crtea, sastavnice i radionikih crtea delova) i u potpunosti
specificiraju kako treba proizvod izraditi. Ovi dokumenti pomau da se korienjem Karte
toka ili Dijagrama toka opie tok procesa nastajanja proizvoda. Svi zajedno sadre dovoljno
elemenata da se izvri analiza toka procesa i uoe elementi za njegovo poboljanje.
Kartom toka proces se opisuje korienjem sledeih simbola:







- Operacija izrade (radni zadatak)
- Operacija kontrolisanja (kvalitet i kvantitet)












Osim to su na Karti toka ucrtane sve operacije (redosledno) u njoj za pojedine
operacije unete i veliine kao to su: mere kretanja (m), optereenja transportnih puteva (kgm)
i elementi vremena rada, pa iako nisu prostorno oznaeni kao kod Dijagrama toka, korisni su
za uporeenje poboljanog i postojeeg stanja toka procesa i procenu efekata poboljanja.
Dijagram toka ima naroit znaaj zbog prostornog prikaza tokova materijala tokom izvoenja
procesa za pojedine proizvode. Pored toga na osnovu vidljivog prostornog rasporeda
sredstava za rad i svih putanja moe se doi do optimalnog rasporeda.
Moe se sa pravom rei da su Dijagram toka i Karta toka ako se zajedno koriste,
kljuno sredstvo analitiaru procesa za unapreenje tokova materijala. Sagledavanjem
postojeeg stanja analitiar ili tim u svrhu poboljanja procesa mogu objediniti, izbaciti ili
pojednostaviti neke operacije, pa time delovati i na izmenu postupka, a ona utie na promenu
prostornog rasporeda sredstava za rad. U odreenom sluaju potreban je i redizajn proizvoda.
U cilju poboljanja protoka materijala potrebno je ne samo da se sveobuhvatno sagleda
postojee stanje ve da se analizom tog stanja nau i odgovori na sledea pitanja :
1. TA kupac zahteva i koje su operacije potrebne da bi se odgovorilo zahtevima? Da
li je potrebna i mogua izmena postupka ili izmena oblika proizvoda kako bi se
poveala njegova tehnologinost?
2. KO je zaduen za izvoenje svake operacije? Da li bi promenom sadraja radnog
zadatka i preoblikovanjem operacija i izmenom postupka postiglo smanjenje strunog
rada i umanjenje radnih sati? Da li bi se neke operacije mogle objediniti i time obogatio
sadraj radnog zadatka kako bi se postigla vea produktivnost sa poveanjem
motivacije rada? Ko su snabdevai i da li ih treba promeniti ili na njih prebaciti jo neke
operacije?
3. GDE (na kom radnom mestu) se izvodi svaka operacija? Da li se prostorni raspored
sredstava za rad moe poboljati, tako da se znaajno skrate udaljenosti pri kretanju
materijala?
4. KADA se izvodi svaka operacija? Da li postoje veliki gubici vremena i gomilanje
zaliha, tj. da li neke operacije predstavljaju usko grlo u proizvodnji?
5. KAKO se operacije izvode i da li postoje efikasnije metode, postupci i oprema? Da
li se izmenom operacija u postupku rada moe olakati rad i skratiti vreme izvoenja
operacija i ciklusa proizvodnje?
Primena analize toka materijala nije ograniena samo fabriku proizvodnju. Znaajnu
primenu nalazi i u uslunoj delatnosti kao to su: restorani, perionice, potanske i bankarske
usluge, robne kue, trgovine na malo itd..
S obzirom da je napomenuto da se na slian nain vri analiza toka procesa praenjem
toka informacija u ovom delu se nee posebno razmatrati.

- Zastoj u redosledu izvoenja operacija
- Operacija skladitenja (zalihe,i materijali koji ekaju na sledeu operaciju i
gotovi proizvodi
- Operacija transporta (kretanje materijala od jedne take do druge)