Astronomski

A
Afel Tacka u kojoj je neko telo na (elipticnoj) putanji oko Sunca najudaljenije od
Sunca.
Akrecija Proces spajanja sitnih delova materije u vece pod uticajem
medjusobnog gravitacionog privlacenja ili usled sporih sudara.
Albedo Odbojna moc nekog nesvetleceg tela (npr. planete) prema svetlosnim
zracima. U idealnom slucaju telo koje odbija celokupnu svetlost koja padne na
njega ima albedo 1.0, a telo koje uopste ne odbija svetlost ima albedo 0.
geometrijski albedo!
Altituda Ugaona razdaljina nekog nebeskog tela od horizonta.
Anomalisticka godina "remenski period izmedju dva uzastopna prolaza
#emlje kroz perihel na putu oko $unca (traje %&',(')&* dana).
Anomalisticki mesec "reme za koje +esec dva puta uzastopno prodje kroz
perigej na svom putu oko #emlje ((,.''* ''0 dana)
Antiapeks -acka koja lezi dijametralno nasuprot $uncevom apeksu.
Apeks Suncevog kretanja -acka u sazvezdju .erkula ka kojoj se krece
$unce sa celim svojim sistemom (brzinom od (0 km/sec)
Apogej -acka najdalja od sredista #emlje na orbiti objekta koji se okrece oko
#emlje.
Apolo istrazivacki program letova u svemir. "rhunac ovog programa je bio (1.
jula 1)&). kada su 0il 1rmstrong i edvin Oldrin izasli iz +esecevog modula 23gl2
21pola 432 i prvi put u istoriji covecanstva krocili na +esecevu povrsinu. -reci clan
21pola 432 +ajkl 5olins je ostao u letelici. Program letova je zavrsen sa 21polom
4"332 1),(. godine.
Apside - -emene tacke u putanjama planeta u kojima su najmanje i najvise
udaljene od $unca
Apsolutna velicina (apsolutna magnituda) (M) Prividni sjaj koji
ima neka zvezda kad se posmatra sa razdaljine od 10 parseka. 1psolutna velicina
$unca je 6*,7' + prividna velicina!
Apsolutna nula -eorijski najniza moguca tempreatura na kojoj prestaje
svako molekularno kretanje. Po 5elvinovoj skali tada temperatura iznosi 0 5
stepeni, dok je po 8elzijusu to 9(,%,1':8.
Asocijacija ;rupa mladih zvezda (obicno nekoliko desetina) koje su rodjene
zajedno u istom 2zvezdanom porodilistu2. -e zvezde su sestre. Posto nisu cvrsto
povezane medjusobnim gravitacionim privlacenjem vremenom se, nakon nekoliko
miliona godina, izdvajaju iz grupe.
Asterizam ;rupa zvezda koje cine upadljivu <iguru na nebu ali koje nisu
kompletna sazvezdja. -o su naprimer $rp u =avu, =etnji trougao (>eneb 9 "ega 9
1ltair) itd.
Astrolab 3nstrument je sluzio da se izmeri uglovna visina zvezde nad
horizontom. U savremenom astrolabu svetlost pada na prizmu i na povrsinu zive
obrazujuci duz vizure dva lika, cije se progresivno razdvajanje meri na azimutnom
krugu, a odatle se odreduje visina nebeskog tela.
Astronomska jedinica $rednje rastojanje $unca od #emlje ? 1*) '),
7,0,&&km
Atmosfera ;asoviti omotac oko nebeskog tela.
Azimut .orizontalni ugao koji sa meridijanskom ravni zaklapa vertikalna ravan
u kojoj se nalazi nebesko telo. @acuna se kao pozitivan od juga ka zapadu.
A zvezda oznaka za zvezdu s obzirom na njenu spektralnu klasu. 1 zvezde
prosecno imaju povrsinsku temperaturu od 10 000 8. U njihovom spektru
preovladavaju linije vodonika. -ipican predstavnik ovog tipa zvezda je $irijus.
B
B zvezda Oznaka zvezde s obzirom na njenu spektralnu klasu. A zvezde su
plavo9bele zvezde sa temperaturom na povrsini od 11000 do ('000 5. U
njihovom spektru postoji puno linija neutralnog helijuma, a prisutne su takodje i
Aalmerove linije vodonika. -ipican predstavnik je zvezda @igel i zvezda $pika.
Bajerova oznaka Oznacavanje sjajnijih zvezda u sazvezdju grckim slovima
npr. al<a 8anis. vise!
Beli patuljak #vezda sa vrlo visokom temperaturom povrsine, izvanredno
gusta, u belom usijanju. $voje nuklearno gorivo zvezda je potrosila i nalazi se
blizu poslednjeg stadijuma svoje evolucije. Precnik $unca, kad postane beli
patuljak, smanjice se na jedan stoti deo od sadasnjeg.
C
Cirkumpolarna zvezda #vezda koja nikad ne zalazi za horizont. -o je
slucaj kada je deklinacija zvezde veca od )0: minus latituda mesta posmatranja.
$a zemljinih polova sve zvezde su cirkumpolarne, a sa ekvatora ni jedna nije.
Crna rupa (jama) Po teorijskim istrazivanjima to su nevidljivi objekti (zbog
velike gravitacione sile svetlosni kvanti ne mogu izaci iz takvog tela) i veoma
malog precnika. 3pak, crna rupa u toku vremena zraci slabo termicko zracenje i
gubi cestice zahvaljujuci kvantno9mehanickom 2tunel2 e<ektu.
D
Dan "remenski period od 7&*00 sekundi (sekunda se de<inise pomocu
<rekvencije atoma cezijuma).
Sidericki dan je interval izmedju dva uzastopna prolaza neke zvezde kroz
meridijan (tj. izmedju dve uzastopne kulminacije neke zvezde) i traje (%h
'&m *s,0)1
Solarni dan je vreme izmedju dva uzastopna prolaza $unca kroz
meridijan. $rednji solarni dan traje (*h %m '& s,'''. $olarni dan je duzi
od siderickog jer se $unce privido krece ka istoku u odnosu na zvezde.
Deklinacija 5oordinata ekvatorskog koordinatnog sistema. -o je uglovna visina
nebeskog tela iznad (oznacava se znakom 6) ili ispod nebeskog (oznacava se
znakom 9) ekvatora rektascenzija!.
E
Ekliptika Prividna godisnja staza $unca medju zvezdama (ili tacnije, projekcija
#emljine putanje oko $unca na nebeskoj s<eri).
Ekvinocij (lat. aeBus ? jednak, noC ? noc) ravnodnevnica.
Elongacija Prividna uglovna razdaljina datog tela od $unca, odnosno uglovna
razdaljina satelita od planete.
Egzobiologija (ksenobiologija, astrobiologija) ;rana biologije koja se bavi
traganjem za vanzemaljskim zivotom, posebno inteligentim zivotom izvan
$uncevog sistema.
G
zvezda #vezda sprktralne klase ;. #ute boje, temperatura na povrsini od
*)00 5 do &000 5D u sprektru preovladjuju linije neutralnih i jonizovanih metala.
-ipicni predstavnici su $unce i 5apela.
alaksija Porodica zvezda koje se medjusobnim gravitacionim privlacenjem
drze na okupu. Postoji vise tipova galaksija po obliku i velicini. alksije patuljci
sadrze svega oko 100 000 zvezda dok galaksije giganti na okupu drze i po %000
milijardi zvezda. Spiralne galaksije imaju oblik diska sa centralnim ispupcenjem
iz kojeg se izvijaju kraci. Postoje zatim elipticne galaksije i galaksije
nepravilnog oblika.
alaksija (sa velikom slovom ) je galaksija kojoj pripada i nas $uncani
sistem. Poznata je i pod nazivom +lecni put, ili 5umova slama. 0asa ;alaksija
pripada tipu spiralnih galaksija. $adrzi oko dvesta milijardi zvezda....
eometrijski albedo Odnos izmedju sjaja nekog planetarnog tela gledano iz
pravca $unca i sjaja zamisljenog s<ernog tela iste velicine i na istoj razdaljini, a
koje odbija rasprsenu svetlost $unca. albedo!
odina "reme za koje #emlja obidje $unce.
!ropska godina je vreme izmedju dva
uzastopna $unceva prolaza kroz gama
tacku.
Sidericka godina je vreme za koje
#emlja opise celu svoju putanju oko $unca u odnosu na zvezde.
Anomalisticka godina je vremenski period izmedju dva uzastopna prolaza
#emlje kroz perihel na putu oko $unca (traje %&',(')&* dana).
ravitacija Univerzalno svojstvo svih materijalnih objekata da se medjusobno
privlace. Po 0jutnovom zakonu gravitacije dva objekta materije u vasioni privlace
se silom koja je proporcionalna njihovim masama, a obrnuto proporcionalna
kavadratu njihovog rastojanja.
ravitacioni kolaps $lucaj kada se zvezda brzo sazima jer pritisak zracenja,
upravlenog napolje, postane nedovoljan za uravnotezavanje gravitacionog pritiska
koji je opet upravljen ka unutra. Prilikom ovog kolapsa dolazi do brzog
oslobadjanja velike kolicine gravitacione potencijalne energije. 5olaps zvezde je
iznenadan i katastro<alan.
H
"alo .alo grc. 9 krug za vrsidbuD venacD dvoriste) je opsti naziv za grupu
optickih pojava koje nastaju re<rakcijom i re<leksijom svetlosti na ledenim
kristalima u oblacima. Ovi kristali su obicno u obliku sestougaone prizme a od
njihove orijentacije u prostoru zavisi kakav halo mozemo videi
J
#ovijanski 5oji se odnosi na Eupiter. Eovijanske planete su, kao i Eupiter,
gradjene od gasova (sa eventualno malim cvrstim jezgrom).
K
$aldera "elika depresija na vrhu vulkana nastala kao posledica udara ili
eksplozije.
$elvin ($) +era za temperaturuF nula 5 je apsolutna nula, na (,% 5 (? 0: 8)
topi se led, a na %,% 5 (100: 8) voda kljuca. (PreciznijeF 0 5 ? 9(,%,1&: 8)
$onjunkcija Polozaj u kome su dva tela na nebeskoj s<eri prividno najbliza
jedno drugom.
Donja konjunkcija unutrasnje planete je njen polozaj izmedju #emlje i
$unca
ornja konjunkcija unutrasnje planete je slucaj kad se $unce nalazi
izmedju #emlje i datog tela.
$ulminacija (gornja) -renutak kada nebesko telo prolazi kroz meridijan
mesta posmatranja, tj. nalazi se na najvecoj visini iznad horizonta.
Donja kulminacija je najnizi polozaj nebeskog tela, kada ono prolazi kroz
polukrug meridijana na kojem je nadir.
odina
duzina u
danima
-ropska %&',(*(1)
$idericka %&',('&%&
1nomalisticka %&',(')&*
L
%atituda Ugaona razdaljina severa od ekvatora
M
Magnituda pogledajteF prividna velicina, i apsolutna velicina!
Magnituda eklipse +edjusobni odnos prividnih precnika $unca i +eseca
prilikom pomracenja $unca. +.e. je decimalni ili procentualni iznos $uncevog
precnika koji je okultiran +esecom. 5od prestenastog pomracenja m.e. je manja
od 1, a kod totalnog pomracenja ona je jednaka ili veca od jedan.
Male planete 0ebeska tela koja su po svim karakteristikama, sem po velicini,
slicna velikim planetama. +isli se pre svega na asteroide ili na planetoide.
Meridijan #amisljena linija koja spaja severni i juzni pol. 5ada neko nebesko
telo u svom dnevnom prividnom kretanju stigne u meridijan mesta onda je to telo
za dato mesto u kulminaciji.
Meteor 2#vezda padalica2, svetlosni e<ekat sagorevanja cestice koja se zapalila
u atmos<eri.
Meteorit -elo koje ne sagori u potpunosti u atmos<eri te padne na zamelju.
Meteoroid 5omadic stene ili cestica prasine koja se pri upadu u atmos<eru
usled trenja o cestice vazduha pali (kada vidimo meteor). 8esto je velicine zrna
graska.
Mons (pl& montes)Planina (latinski)
N
'adir -acka na nebu dijametralno suprotna od zenita.
'utacija Zbog periodicnih promena polozaja Sunca i Meseca prema Zemlji menja
se periodicno i precesija. Zbog toga je putanja nebeskog pola po nebeskoj sferi balago
zatalasana kruzna kria.!crtez"
O
(kultacija Prelaz jednog nebeskog tela ispred drugog tako da ga ono 2skriva2
od posmatraca.
(pozicija Polozaj spoljne planete u kome se ona zajedno sa #emljom i $uncem
nalazi u jednoj pravoj i to suprotno od $unca. -ada je planeta najbliza #emlji.
P
)erigej -acka najbliza sredistu #emlje na putanji objekta koji se okrece oko
#emlje.
)eri*el -acka u kojoj je neko telo $uncevog sistema (npr. neka planeta, kometa
itd.) najblize $uncu na svojoj elipticnoj putanji oko $unca.
)lanetizimali .ipoteticna tela iz rane istorije $uncevog sistema velicine od
nekoliko kilometara do nekoliko stotina kilometara koja su nastala
zgusnjavanjem protosolarnog materijala. Od planetizimala su se zatim sporim
sudarima i 2lepljenjem2 <ormirale planete.
)recesija Prividno lagano kretanje nebeskih polova. #emlja nije idealnog
s<ernog oblika i ono njeno ekvatorsko ispupcenje koje je okrenuto $uncu i +esecu
ova dva nebeska tela jace privlace od ekvataorskog ispupcenja sa druge strane
#emlje. -o dovodi do konusnog kretanja (u retrogradnom smeru) nebeskog pola
oko pola ekliptike sa periodom od oko (',(' godina. 3z istog razloga i gama
tacka se krece po ekliptici i to '02 retrogradno za godinu dana.crtez!
)rividna velicina (m) $jaj nebeskog tela izmeren sa #emlje. .iparh (33
vek) je podelio po sjaju sve zvezde u sest grupa tako sto je najsjajnije svrstao u
prvu, a najslabije u sestu. Otkricem teleskopa moguce je videti i slabije zvezde (i
preko (0. prividne velicine). #a sjajnija nebeska tela ($unce, +esec i neke
planete) ova skala je prosirena u suprotnom smeru uvodjenjem negativnih
prividnih velicina ($unce 9(&,,7). apsolutna velicina!
R
+adijant -acka na nebu iz koje izviru meteori.
+ektascenzija 5oordinata nebeskog ekvatorskog koordinatnog sistemaD ugao
u ekvatroskoj ravni koji se meri u direktnom smeru od gama tacke do
deklinacijskog kruga nebeskog tela deklinacija!. >irektan smer je smer suprotan
od prividnog dnevnog obrtanja nebeske s<ere. @ektascenzija se izrazava u
casovima, minutima i sekundama.crtez!
+evolucija Okretanje nekog tela oko drugog.
+otacija Obrtanje tela oko sopstvene ose.
S
Satna zenitna frekvencija Aroj meteora (do &,'
m
) u jednom satu pri
idealnim uslovimaF radijant je u zenitu, a nebo savrseno prozracno i tamno (#.@,
#enithal .ourlG @ate)
Sidericka godina "remenski period u kojem #emlja obidje $unce s obzirom
na zvezde. -raje %&',('&%& dana.
Sidericki lat. sidereus 9 zvezdan! 5oji se odnosi na zvezduD u odnosu na
zvezde.
Sidericki dan "remenski period za koji se #emlja obrne oko svoje ose u
odnosu na zvezde. -raje (% sata, '& minuta i * sekunde.
Sidericki mesec "reme za koje +esec obidje #emlju ali u odnosu na zvezde.
-raje (,,%(1&& dana
Sinodicki mesec "remenski period za koji +esec obidje #emlju u odnosu na
$unce, tj. u kojem +esec prodje sve svoje <aze, npr. od punog do punog meseca
(() dana, 1( sati, ** minuta i (,,7 sekundi).
Sidericko vreme #vezdano vreme
Solsticij (lat. sol? $unce, sistere ? stati) dugodnevnica.
Spoljasnja planeta Planeta cija putanja se nalazi izvan #emljine putanje
(+ars, Eupiter, $aturn, Uran, 0eptun, Pluton).
Svetlosna godina @azdaljina koju predje svetlost (ili drugi elektromagnetski
zrak) u vakuumu za jednu godinu sto iznosi oko ) *&0 '%0 000 000 kilometara ?
&%,(*0 astronomskih jedinica.
Svetlosna brzina ()) ,)( *'7 metara u sekundi
T
!erestricki 5oji se odnosi na #emlju. -erestricke planete su planete koje su po
gradji slicne #emji, tj. od cvrstog su materijala.
!rojna tacka Temperatura i pritisak u kojima sve tri faze nake supstance (cvrsta, tecna i
gasovita) mogu da postoje zajedno. Na crtezu u oblasti ABD u stabilnoj fazi je led, u oblasti
DB voda, a u AB vodena para. Tacka preseka linija AB, BD i B (tacka B) je trojna tacka
za vodu. !inija BD pokazuje da sa porastom pritiska opada temperatura zamrzavanja. "a
rzliku od tacke zamrzavanja i tacke kljucanja (koje zavise od pritiska) trojna tacka (B) je
stabilna te se koristi za definisanje jedinice termodinamicke temperature (kelvin)# tacno
$%&,'( ) deli trojnu tacku od apsolutne nule.
!ropska godina *eriod izmedju dva prolaska "emlje kroz tacku prolecne
ravnodnevice epo+e , januara '-,,. u '$ sati.
U
,nutrasnja planeta Planeta cija putanja se nalazi unutar putanje #emlje
(+erkur, "enera).
V
-allis (pl& valles) 5rivudava dolina, supljina, kanjon.
-elike planete +erkur, "enera, #emlja, +ars, Eupiter, $aturn, Uran, 0eptun i
Pluton.
-isestruke zvezde $istemi koji se sastoje od vise zvezdi koje su
medjusobno vezane gravitacijom te se okrecu oko zajednicokog tezista.
Z
.enit -acka na nebu tacno iznad glave posmatraca.
.odijak Pojas na nebeskom svodu utvrdjen jos u starom veku a koji se pruza
H7:oko ekliptike i prolazi kroz 1( sazvezdja (Ovan, Aik, Alizanci, @ak, =av,
>evojka, "aga, $korpia, $trelac, Earac, "odolija, @ibe). U novije vreme, usled
precesije i preciznijeg de<inisanja granica sazvezdja u ovaj pojas treba ubrojati i
1%9to sazvezdje, sazvezdje #mijonosu (Ophiuchus). Posmatrano sa #emlje kroz
zodijak prolaze $unce, +esec i planete. 3nace ovaj pojas je dobio ime zodijak po
tome sto vecina sazvezdja iz ovog pojasa nosi ime neke zivotinje (rec zodijak je
grckog porekla i u osnovi znaci 2zivotinjica2).
.vezdano vreme (seidericko vreme) "reme mereno pomocu zvezda. Posto
se #emlja oko svoje ose to se prividno nebeski svod sa zvezdama okrece oko
#emlje. Eedan takav okretaj je (zvezdani/sidericki) jedan dan, koji se deli na
manje vremenske jedinice (dan, cas, sekunda). Pocetni momenat merenja
vremena je prolaz prolecne tacke kroz meridijan mesta (tj. njena gornja
kulminacija).