A 4

Vladimir Ili Lenjin
Imperijalizam kao najvii stadij kapitalizma

Predgovor
Brouru koja se nudi panji itaoca, napisao sam u prolee godine
1916 u Cirihu. Raume se da sam pod tamonjim uslo!ima rada
morao trpeti i!esnu oskudicu u "rancuskoj i engleskoj literaturi i
!rlo !eliku u ruskoj literaturi. #a ipak sam gla!no englesko delo o
imperijalimu, knjigu $. %. &opsona, iskoristio s onom panjom
koju to delo, po mom u!erenju, asluuje.
Broura je pisana s o'irom na carsku cenuru. ('og toga sam 'io
prinudjen da se ne samo najstroe ograniim na iskljui!o teoretsku
) oso'ito ekonomsku ) analiu, nego i da neophodne, malo'rojne,
primed'e koje se tiu politike "ormuliem s naj!eom oprenou,
nago!etajima, onim eopo!skim ) prokletim eopo!skim ) jeikom,
kojim su se pod carimom morali sluiti s!i re!olucioneri, kad su se
laali pera da piu *legalna* dela.
+eko je sada, u danima slo'ode, pono!o itati ona mesta 'roure
koja su 'og carske cenure inakaena, priguena, stisnuta
eljenim kljetima. , tome da je imperijaliam pred!eerje
socijalistike re!olucije, o tome da je socijal-o!iniam .socijaliam
na reima, o!iniam na delu/ potpuna idaja socijalima, potpuno
prelaenje na stranu 'uroaije, da je taj rascep radnikog pokreta
u !ei s o'jekti!nim uslo!ima imperijalima i sl. ) morao sam
go!oriti jeikom *ro'a*, pa sam prinudjen da itaoca, koga to
pitanje interesuje, uputim na pono!no idanje mojih lanaka,
pisanih u inostranst!u godine 1910-1911, koje e uskoro iii.
2aroito tre'a istai jedno mesto3 da 'ih u o'liku koji moe proi
cenuru, o'jasnio itaocu, kako 'esramno lau kapitalisti i
socijalo!inisti, koji su preli na njiho!u stranu .proti! kojih se tako
nedosledno 'ori 4aucki/, u pitanju je aneksija, morao sam da
umem primer5 6apana7 #alji! italac lako e mesto 6apana ueti )
Rusiju, a mesto 4oreje ) 8insku, #oljsku, 4urlandiju, 9krajinu, &i!u,
Buharu, :stoniju i druge emlje koje nisu naseljene ;elikorusima.
<islim da se mogu nadati da e moja 'roura pomoi raume!anju
osno!nog ekonomskog pitanja, 'e ijeg je proua!anja nemoguno
ita sh!atiti u ocenji!anju sa!remenog rata i sa!remene politike,
naime= pitanja ekonomske sutine kapitalizma.
#etrograd, >6 aprila 1911 godine
#isac

1
Vladimir Ili Lenjin
Predgovor francuskom i nemakom izdanju
I
,!a knjiica je napisana, kao to je reeno u predgo!oru ruskom
idanju, 1916 godine, imajui u !idu carsku cenuru. ?ada nemam
mogunosti da preradim ita! tekst, a to ne 'i ni imalo naroite
s!rhe, jer je osno!na adaa knjige 'ila i ostala= pokaati prema
podacima neosporno 'uroaske statistike i prinanjima 'uroaskih
naunika s!ih emalja, kak!a je 'ila slika bilansa s!etske
kapitalistike pri!rede u njenim medjunarodnim uajamnim
odnosima poetkom >@-ga !eka, uoi pr!og s!etskog
imperijalistikog rata.
% donekle nee 'iti nekorisno a mnoge komuniste u ra!ijenim
kapitalistikim emljama, da se u'ede na primeru o!e, sa
stanovita carske cenzure legalne, knjiice o mogunosti ) i
neophodnosti ) da se iskoriste ak i oni sla'i ostaci legalnosti, koji
ostaju jo a komuniste u sa!remenoj, recimo, %merici ili
8rancuskoj, posle neda!nog hapenja skoro s!ih komunista, radi
rajanja!anja potpune lalji!osti socijal-paciAstikih pogleda i
nada na *s!etsku demokratiju*. % ono sto je najnunije kao dopuna
o!oj cenurisanoj knjiici pokuau da dam u sadanjem
predgo!oru.
II
9 knjiici je dokaano da je rat 1910-191B godine 'io s o'e strane
imperijalistiki .tj. os!ajaki, pljakaki, ra'ojniki/ rat, rat a
podelu s!eta, a podelu i pono!nu podelu kolonija, *s"era uticaja*
Anansiskog kapitala itd.
6er se doka a to ) kaka! je istinski socijalni, ili tanije= istinski
klasni karakter rata, ne nalai, raume se, u diplomatskoj istoriji
rata, nego u analii objektivnog poloaja komandujuih klasa u
svim ratujuim dra!ama. $a 'i se predsta!io taj o'jekti!ni poloaj
ne tre'a ueti primere i pojedine podatke .pri ogromnoj sloenosti
poja!a drut!enog i!ota moe se u!ek prikupiti koliko se hoe
primera ili pojedinih podataka a pot!rdu kak!og 'ilo sta!a/, !e
o'a!eno celokupnost podataka o osnovama pri!rednog i!ota svih
ratujuih dra!a i svega s!eta.
Ba tak!e podatke, koji ne mogu 'iti opo!rgnuti, na!eo sam u slici
podele sveta u godinama 1B16 i 1910 .u pogla!lju 6/ i podele
eljeznica celog s!eta u godinama 1B9@ i 191C .u pogla!lju 1/.
Deljenice su 'alans naj!anijih grana kapitalistike industrije,
kamenog uglja i g!odja, 'ilans i najoiglednije s!edoanst!o
ra!itka s!etske trgo!ine i 'uroasko-demokratske ci!iliacije.
4ako su eljenice po!eane s krupnom proi!odnjom, s
monopolima, sindikatima, kartelima, trusto!ima, 'ankama, s
Anansiskom oligarhijom, pokaano je u iduim gla!ama knjige.
Raspodela eljenike mree, njena nera!nomernost,
nera!nomernost njenog ra!itka, to je 'ilans sa!remenog,
monopolistikog kapitalima u s!etskom rameru. E taj 'ilans
2
Vladimir Ili Lenjin
pokauje apsolutnu nei'enost imperijalistikih rato!a na takvoj
pri!rednoj osno!i, dok postoji pri!atna s!ojina na sredst!a
proi!odnje.
Egradnja eljenica igleda jednosta!an, prirodan, ci!iliatorski
poth!at= ona je tak!a u oima 'uroaskih pro"esora koje plaaju a
ulepa!anje kapitalistikog ropst!a, i u oima sitno-'uroaskih
Alistara. 9st!ari, kapitalistike niti, koje hiljadama mrea po!euju
te poth!ate s pri!atnom s!ojinom na sredst!a proi!odnje uopte,
pret!orile su tu igradnju u orudje ugnjeta!anja milijarde ljudi
.kolonije plus polukolonije/, tj. !ie od polo!ine stano!nit!a
emljine kugle u a!isnim emljama i najamnih ro'o!a kapitala u
*ci!ilio!anim* emljama.
#ri!atna s!ojina, asno!ana na radu sitnog !lasnika, slo'odna
konkurencija, demokratija, - s!e te parole, kojima kapitalisti i
njiho!a tampa o'manjuju radnike i seljake, ostale su daleko
poadi. 4apitaliam je prerastao u s!etski sistem kolonijalnog
ugnjeta!anja i Anansiskog guenja ogromne !eine stano!nit!a
emljine kugle, od strane aice *naprednih* emalja. E podela tog
*plena* !ri se imedju >-C mona s!etska pljakaa, naoruana od
gla!e do pete .%merika, :ngleska, 6apan/, koji u!lae ita!u
emaljsku kuglu u svoj rat radi podele svog plena.
III
Brest-Fito!ski mir, diktiran od monarhistike 2emake, a atim
nesra!njeno !erskiji i podliji ;ersaljski mir, diktiran od
*demokratskih* repu'lika, %merike i 8rancuske, a takodje
*slo'odne* :ngleske, posluili su najkorisnije o!eanst!u, jer su
oni skinuli masku kako s plaenih piskarala imperijalima, tako i s
reakcionarnih malogradjana, makar oni se'e nai!ali i paciAstima i
socijalistima, koji su udiali *!ilsoniam*, dokai!ali mogunost
mira i re"ormi u imperijalimu.
$eseci miliona lee!a i 'ogalja, rta!a rata, rata 'og toga da 'i
:ngleska ili nemaka grupa Anansiskih ra'ojnika mogla do'iti !ie
plena, i atim ta d!a *miro!na ugo!ora* ot!araju, s do sada
ne!idjenom 'rinom, oi milionima i desecima miliona ljudi,
prida!ljenih, ugnjetenih, o'manutih, aglupljenih od 'uroaije.
Baelski mani"est EE Enternacionale, koji je 191> godine dao ocenu
'a onog rata koji je i'io 1910 godine, a ne rata uopte .rato!a
ima ranih, ima i re!olucionarnih/, taj mani"est ostao je kao
spomenik koji je demaskirao sa! sramotni krah, s!e renegatst!o
!iteo!a EE Enternacionale.
('og toga pretampa!am u prilogu o!og idanja taj mani"est i
skreem jo jednom i jo jednom itaocima panju, da !iteo!i EE
Enternacionale tako 'rilji!o o'ilae ona mesta tog mani"esta na
kojima se go!ori tano, jasno, direktno o !ei 'a tog dolaeeg
rata i proleterske re!olucije ) o'ilae isto tako 'rilji!o, kao to
lopo! o'ilai ono mesto gde je i!rio kradju.
3
Vladimir Ili Lenjin
IV
9 o!oj knjii pos!eena je naroita panja kritici *kauckijanst!a*,
medjunarodne idejne struje, koju u s!im emljama s!eta
pretsta!ljaju *najugledniji teoretiari*, !odji EE Enternacionale .u
%ustriji ) ,to Bauer i 4o, u :ngleskoj ) Ramej <ekdonald i dr., u
8rancuskoj %l'er +oma itd. i t. sl./ i masa socijalista, re"ormista,
paciAsta, 'uroaskih demokrata, popo!a.
+a idejna struja je, s jedne strane, proi!od raspadanja, trulenja EE
Enternacionale, a s druge strane ) nei'ean plod ideologije sitnih
'uruja, koji 'og s!ih i!otnih okolnosti ro'uju 'uroaskim i
demokratskim predrasudama.
4od 4auckoga i njemu slinih, tak!i pogledi onaa!aju potpuno
odricanje upra!o od onih re!olucionarnih osno!a marksima koje je
taj pisac 'ranio desetke godina, naroito, imedju ostaloga, u 'or'i
proti! socijalistikog oportunima .Berntajna, <ilerana,
&ajndmana, Gompersa i t. sl./. ?toga nije sluajno to su se u
ita!om s!etu *kauckijanci* sada praktino ) politiki ujedinili s
krajnim oportunistima .kro EE ili utu Enternacionalu/ i s
'uroaskim !ladama .kro koalicione 'uroaske !lade u uee
socijalista/.
#roleterski re!olucionarni pokret uopte, komunistiki napose, koji
raste u celom s!etu, mora analiirati i demaskirati teoretske
pogreke *kauckijanst!a*. +o ukoliko pre to paciAam i
*demokratiam* uopte, koji niukoliko ne pretenduju na marksiam,
ali potpuno isto kao 4aucki i 4o. a'auruju du'inu proti!urenosti
imperijalima i nei'enost re!olucionarne krie koju on radja, - te
struje jo su rasprostranjene !rlo snano po celom s!etu. E 'or'a s
tim strujama o'a!ena je a proletersku partiju koja mora otimati
od 'uroaije od nje aglupljene sitne sopst!enike i milione
trud'enika koji i!e u !ie i u manje sitno'uroaskim uslo!ima
i!ota.
V
#otre'no je rei nekoliko rei o ;EEE gla!i= *#araitiam i truljenje
kapitalima*. 4ao to je !e istaknuto u tekstu knjige, &il"erding,
'i!i *marksist*, sada sa'orac 4auckoga i jedan od gla!nih
pretsta!nika 'uroaske, re"ormistike politike u *2ea!isnoj s. d.
partiji 2emake*, uinio je po tom pitanju korak natrag u
poredjenju sa iskrenim paciAstom i re"ormistom :ngleom
&opsonom. <edjunarodni rascep ita!og radnikog pokreta sad je
!e potpuno oe!idan .EE i EEE Enternacionala/. Esto tako oe!idna je i
injenica oruane 'or'e i gradjanskog rata imedju o'eju struja=
podupiranje 4olaka i $enjikina u Rusiji od strane menje!ika i
*socijalista-re!olucionera* proti! 'olje!ika, ajdemano!ci i 2oske i
4o. u 2emakoj s 'uroaijom proti! spartako!aca, isto u 8inskoj,
#oljskoj,, <adjarskoj itd. 9 emu je ekonomska osno!a te
s!etskoistoriske poja!eH
4
Vladimir Ili Lenjin
9pra!o u paraitimu i truljenju kapitalima, koji su s!ojst!eni
njego!om naj!iem istoriskom stadiju, to jest imperijalimu. 4ao to
je dokaano u o!oj knjiici, kapitaliam je sada id!ojio aicu
.manje od jedne desetine stano!nit!a emljine kugle, po
*najdarelji!ijem* i preu!elianom raunu manje od jedne petine/
oso'ito 'ogatih i monih dra!a koje pljakaju ) jednosta!nim
*seenjem kupona* ) ceo s!et. E!o kapitala daje godinji dohodak
od osam ) deset milijardi "ranaka, prema predratnim cenama i
predratnoj 'uroaskoj statistici. ?ada, raume se, mnogo !ie.
6asno je da je i o!ak!og dino!skog ekstra-profta .jer se on do'ija
po!rh onog proAta koji kapitalisti cede i radnika *s!oje* emlje/
moguno potkupljivati radnike !odje i gornji sloj radnike
aristokratije. 2jega i potkupljuju kapitalisti *naprednih* emalja )
potkupljuju na hiljade naina, neposrednih i posrednih, ot!orenih i
prikri!enih.
+aj sloj 'uroairanih radnika ili *radnike aristokratije*, sas!im
malogradjanske po nainu i!ota, po !eliini arade, po ita!om
s!om pogledu na s!et, jeste gla!ni oslonac EE Enternacionale, a u
nae !reme gla!ni socijalni .ne !ojni/ oslonac buroazije. 6er su to
pra!i agenti buroazije u radnikom pokretu, radniki naganjai a
raun kapitalistike klase .la'our lieutenants o" the capitalists
class/, pra!i pro!odnici re"ormima u o!iniam. 9 gradjanskom
ratu proletarijata proti! 'uroaije oni se nei'eno sta!ljaju, u
natnom 'roju, na stranu 'uroaije, na stranu *!ersaljaca* proti!
*komunara*.
Be raume!anja ekonomskih korena te poja!e, 'e ocene njenog
politikog i drut!enog naenja, nemoguno je uiniti ni koraka u
o'lasti reenja praktinih adaa komunistikog pokreta i dolaee
socijalne re!olucije.
Emperijaliam je pred!eerje socijalne re!olucije proletarijata. +o
se, od 1911 godine, pot!rdilo u medjunarodnom rameru.
6 jula 19>@ godine
2. Fenjin
5
Vladimir Ili Lenjin
#oslednjih 1I->@ godina, oso'ito posle pansko-amerikog .1B9B/ i
englesko-'urskog .1B99-19@>/ rata, ekonomska, a isto tako i
politika, literatura staroga i no!oga s!eta s!e se ee i ee
austa!lja na pojmu *imperijaliam*, kad hoe da karakterie epohu
koju prei!lja!amo. Godine 19@> u Fondonu i 2jujorku ugledalo je
s!eta delo engleskog ekonomiste $. %. &opsona= *Emperijaliam*.
#isac, koji stoji na stano!itu 'uroaskog socijal-re"ormima i
paciAma ) isto!rsnog u 'itnosti sa sadanjom poicijom 'i!eg
marksiste 4. 4auckog, - dao je !rlo do'ar i podro'an opis osno!nih
ekonomskih i politikih oso'enosti imperijalima. Godine 191@ u
Beu je iilo delo austriskoga marksiste Rudol"a &il"erdinga=
*8inansijski kapital* .ruski pre!od= <osk!a 191>/. Be o'ira na
pogreku pisca u pitanju teorije no!ca i na i!esnu sklonost da se
marksiam imiri s oportunimom, to delo pretsta!lja !rlo
dragocenu teorisku analiu *najno!ije "ae u ra!oju kapitalima* )
tako glasi podnaslo! &il"erdingo!e knjige. ,no to se poslednjih
godina go!orilo o imperijalimu ) oso'ito u ogromnom 'roju
lanaka u !ei s tom temom po asopisima i no!inama, a takodje i u
reolucijama, na primer &emnickog i Baelskog kongresa, odranih
u jesen 191> godine ) u 'itnosti jed!a da prelai krug ideja,
iloenih ili, tanije, reimiranih kod o'ojice spomenutih pisaca5
#okuaemo dalje da ukratko iloimo, u to je moguno
popularnijem o'liku, !eu i uajamni odnos osno!nih ekonomskih
oso'enosti imperijalima. 2e moemo se austa!iti na
neekonomskoj strani toga pitanja, pa ma koliko to ona aslui!ala.
#oi!anje na literaturu i druge primed'e koje ne 'i intereso!ale s!e
itaoce daemo na kraju 'roure.
I
Koncentracija proizvodnje i monopoli
,groman porast industrije i neo'ino 'r proces koncentracije
proi!odnje u s!e krupnija preduea jedna je od
najkarakteristinijih odlika kapitalima. 2ajpotpunije i najtanije
podatke o tom procesu daju nam sa!remene industrijske statistike.
9 2emakoj je, na primer, na s!aku hiljadu industrijskih preduea
dolailo krupnih, tj. onih koji koja imaju !ie od I@ najamnih
radnika, 1BB> godine C3 1B9I godine 6 i 19@1 godine 9 preduea.
2a njih je otpadalo od s!ake stotine radnika >>, C@ i C1. %li,
koncentracija proi!odnje mnogo je jaa nego koncentracija
radnika, 'udui da je rad u krupnim predueima mnogo
produkti!niji. +o nam pokauju podaci o parnim mainama i o
elektrinim motorima. %ko umemo ono to se u 2emakoj nai!a
industrijom u irem smislu, tj. ukljui!i i trgo!inu i promet itd.,
do'iemo sledeu sliku. 4rupnih preduea ima C@.IBB od
C,>6I.6>C, tj. u s!emu @,9J. 9 njima je radnika I,1 miliona od 10,0
mil., to jest C9,0J3 parnih konjskih snaga 6,6 mil. ,d B,B mil., to
jest 1I,CJ3 elektrinih 1,> mil. 4ilo!ata od 1,I mil., to jest 11,>J.
6
Vladimir Ili Lenjin
<anje od jednog stotog dela preduea imaju vie od K ukupne
koliine parne i elektrine snage7 2a >,91 mil. sitnih .do I
najamnih radnika/ preduea, koja ine 91J ukupnog 'roja
preduea, dolai s!ega 1J parne i elektrine snage7 $esetine
hiljade najkrupnijih preduea su s!e3 milioni sitnih ) nita.
9 2emakoj je godine 19@1 'ilo IB6 preduea koja imaju hiljadu i
!ie radnika. 9 njima je radilo skoro deseti deo .1,CB mil./ ukupnog
'roja radnika i skoro trei deo .C>J/ ukupne koliine parne i
elektrine snage.
.1/
2o!ani kapital i 'anke, kao to emo !ideti,
ine tu pre!agu aice najkrupnijih preduea jo silnijom i to u
doslo!nom naenju te rei, to jest milioni sitnih, srednjih, pa ak i
delom i krupnih *!lasnika* ust!ari se nalae u potpunom ropst!u
nekoliko stotina milionera-Anancijera.
9 drugoj ra!ijenoj emlji sa!remenog kapitalima, u ?jedinjenim
$ra!ama ?e!erne %merike, jo je silniji porast koncentracije
proi!odnje. +amo statistika uima industriju u uem smislu rei i
grupie preduea po !eliini !rednosti godinjeg proi!oda. God.
19@0, najkrupnijih preduea s proi!odnjom od jednog miliona
dolara i !ie 'ilo je 19@@ .od >16.1B@, to jest @,9J/ ) u njima je 'ilo
1,0 mil. radnika .od I,I mil., to jest, >I,6J/, a !rednost proi!oda je
inosila I,6 milijardi .od 10,B milijardi, to jest, CBJ/. #osle pet
godina, godine 19@9 imamo odgo!arajue 'roje!e= C@6@ preduea
.od >6B.0913 - 1,1J/ sa >,@ miliona radnika .od 6,63 - C@,IJ/
!rednost proi!oda je inosila 9,@ milijardi .od >@,1 milijardi )
0C,BJ/.
.>/
?koro polo!ina cele proi!odnje s!ih preduea emlje nalai se u
rukama jednog stotog dela ukupnog 'roja preduea7 E te tri hiljade
preduea-giganata o'uh!ataju >6B industrijskih grana. ,tuda je
jasno da koncentracija, moe se rei, na i!esnom stepenu s!oga
ra!itka, do!odi sama od se'e skoro sas!im do monopola. 6er se
nekoliko desetina gigantskih preduea lako moe medjuso'no
sporaumeti, a s druge strane ) otea!anje konkurencije, tendencija
prema monopolu radja se upra!o 'og !elikog opsega preduea.
+o pret!aranje konkurencije u monopol jedna je od naj!anijih
poja!a ) ako ne naj!anija ) u ekonomici najno!ijeg kapitalima, pa
je neophodno potre'no da se na tome due adrimo. %li najpre
tre'a da uklonimo jedan moguni nesporaum.
%merika statistika !eli= C@@@ gigantskih preduea u >I@
industrijskih grana. 4ao da na s!aku granu dolai po d!anaest
preduea naj!eeg opsega.
%li nije tako. 2e postoje u s!akoj industrijskoj grani krupna
preduea3 a s druge strane, neo'ino !ana oso'enost kapitalima,
koji je dostigao naj!ii stepen ra!itka, presta!lja tako!ana
kom'inacija, to jest sjedinjenje ranih industrijskih grana u jednom
predueu, grana koje predsta!ljaju 'ilo sukcesi!ne stepene
prerade siro!ina .na primer topljenje g!odja i rude i preradji!anje
g!odja u elik i posle moda proi!odnja o!ih i onih goto!ih
produkata od elika/, - 'ilo da jedna prema drugoj igraju pomonu
7
Vladimir Ili Lenjin
ulogu .na primer preradji!anje otpadaka ili sporednih produkata,
proi!odnja predmeta a pako!anje i sl./.
*4om'inacija, - pie &il"erding, - ijednaa!a ralike konjukture i
ato kom'ino!anom preedueu osigura!a !eu sta'ilnost stope
proAta. $rugo, kom'inacija do!odi do otstranjenja trgo!ine. +ree,
ona omogua!a tehnika usa!ra!anja, pa prema tome donosi !ie
proAta u uporedjenju s *istim* .tj. nekom'ino!anim/
preedueima. Let!rto, ona pojaa!a poiciju kom'ino!anog
preeduea u odnosu prema *istom*, jaa ga u konkurentskoj
'or'i a !reme jake depresije .astoja poslo!a, krie/, kada je pad
cena siro!ina manji od pada cena "a'rikata*.
.C/
2emaki 'uroaski ekonomist &ajman, koji je pos!etio naroito
delo opisi!anju *meo!itih*, tj. kom'ino!anih preduea u nemakoj
industriji g!odja, kae= *ista preduea propadaju, pod udarcem
!isokih cena materijala, u niske cene goto!ih proi!oda*. $o'ija se
sledea slika= *,stale su, s jedne strane, krupne kompanije
kamenog uglja, koje proi!ode nekoliko miliona tona uglja, !rsto
organio!ane u s!ome sindikatu kamenog uglja= a onda s njim tesno
po!eane !elike li!nice elika sa s!ojim elinim sindikatom. +a
gigantska preduea koja proi!ode godinje 0@@.@@@ tona elika
.tona M 6@ puda/, koja i!lae ogromne koliine rude i kamenog
uglja, koja proi!ode goto!e produkte od elika, u kojima radi
1@.@@@ radnika koji i!e po kasarnama "a'rikih naselja, koja imaju
gdekad i !lastite eljenice i luke, - to su tipini predsta!nici
nemake industrije g!odja. E koncentracija napreduje s!e !ie i
!ie. #ojedina preduea postaju s!e krupnija3 s!e !ei 'roj jedne te
iste industrijske grane ili ranih industrijskih grana ujedinjuju se u
gigantska preduea, koja se oslanjaju na pola tuceta 'erlinskih
'anaka i kojima te 'anke upra!ljaju. 9 pogledu nemake rudarske
industrije tano je pot!rdjena ispra!nost uenja 4arla <arksa o
koncentraciji3 istina, to se odnosi na emlju u kojoj je industrija
atiena atitnim carinama i pre!onim tari"ama. Rudarska
industrija 2emake sarela je a eksproprijaciju*.
.0/
$o tak!og je akljuka morao doi o!aj iuetno sa!esni 'uroaski
ekonomist. +re'a istai da on donekle 2emaku smatra iuetkom,
'og toga to je njena industrija atiena !isokim atitnim
carinama. %li ta okolnost moe samo da u'ra koncentraciju i
st!aranje monopolistikih sa!ea preduimaa, kartela, sindikata i
sl. 2eo'ino je !ano da u emlji slo'odne trgo!ine, :ngleskoj,
koncentracija takodje do!odi do monopola, iako neto kasnije i
moda u drugom o'liku. :!o ta pie pro"esor &erman Fe!i u
specijalnoj studiji o *<onopolima, kartelima i trusto!ima*, prema
podacima o ekonomskom ra!oju ;elike Britanije=
*9 ;elikoj Britaniji, upra!o !eliki opseg preduea i njiho! !isok
tehniki ni!o nose u se'i tendenciju ka monopolu. ? jedne strane,
koncentracija je do!ela do toga, da se na preduee moraju troiti
ogromne sume kapitala3 ato se, pred no!a preduea sta!ljaju s!e
!ei ahte!i u pogledu potre'nog kapitala i time se otea!a njiho!o
8
Vladimir Ili Lenjin
poja!lji!anje. % s druge strane .i mi tu taku smatramo !anijom/,
s!ako no!o preduee koje hoe da 'ude na ni!ou gigantskih
preduea, st!orenih koncentracijom, mora da proi!odi tako
ogromno o'ilje produkata, da se mogu prodati s proAtom samo ako
se neo'ino po!ea potranja, a u proti!nom sluaju to o'ilje
produkata sniuje cene do ni!oa koji nije po!oljan a no!o
preduee, ni a monopolistike sa!ee*. 9 :ngleskoj
monopolistiki sa!ei preduimaa, karteli i trusto!i !eim delom
nastaju ) a raliku od drugih emalja, u kojima atitne carine
olaka!aju kartelisanje, - samo kad se 'roj gla!nih konkurentskih
preduea s!ede na *kak!ih d!adesetak*. *,!de se kristalno jasno
!idi uticaj koncentracije na postanak monopola u krupnoj
industriji*.
.I/
#re pola !eka, kada je <arks pisao s!oj *4apital*, !eina
ekonomista smatrala je slo'odnu konkurenciju *prirodnim
akonom*. ?lu'ena nauka pokuala je da sporaumnim utanjem
u'ije <arkso!o delo u kome se teoriskom i istoriskom analiom
kapitalima dokauje, da slo'odna konkurencija radja koncentraciju
proi!odnje, a ta koncentracija na i!esnom stepenu s!oga ra!oja
do!odi do monopola. ?ada je monopol postao injenica. :konomisti
piu ita!a 'rda knjiga opisujui pojedine poja!e monopola i
produujui da u horu !iu u sa! glas kako je *marksiam
opo!rgnut*. %li injenice su t!rdogla!e, kako !eli engleska
poslo!ica, - i s njima se hoe-nee mora raunati. Linjenice
pokauju, da su ralikama imedju pojedinih kapitalistikih emalja,
na primer u pogledu protekcionima ili slo'odne trgo!ine,
uslo!ljene samo ne'itne ralike u o'liku monopola ili u !remenu
njiho!og poja!lji!anja, a postanak monopola 'og koncentracije
proi!odnje je opti i osno!ni akon sa!remenog stadija ra!oja
kapitalima.
(a :!ropu se moe dosta tano odrediti !reme kada je stari
kapitaliam konano amenjen no!im= to je upra!o poetak
d!adesetog !eka. 9 jednom od najno!ijih pregleda istorije postanka
monopola itamo=
*E epohe pre 1B6@ godine mogu se na!esti pojedini primeri
kapitalistikih monopola3 u njima se mogu pronai aeci onih
o'lika koji su danas toliko o'ini3 ali s!e su to 'euslo!no )
predistoriska !remena kartela. #ra!i poetak sa!remenih monopola
odnosi se najranije 1B6@-tim godinama. #r!i krupni period ra!oja
monopola poinje sa medjunarodnom depresijom 1B1@-tih godina i
traje do poetka 1B9@-tih godina*. *%ko st!ar promatramo u
e!ropskom merilu, onda graninu taku ra!oja slo'odne
konkurencije daju 6@-te i 1@-te godine. +ada je :ngleska a!rila
igradnju s!oje kapitalistike organiacije starog stila. 9 2emakoj
je ta organiacija stupila u odlunu 'or'u sa anatst!om i kunom
industrijom i poela da igradjuje o'like s!oga postojanja*.
*;eliki pre!rat poinje s krahom 1B1C godine ili tanije s
depresijom, koja je sledila ia njega i koja ) s jed!a !idlji!im
9
Vladimir Ili Lenjin
prekidom poetkom B@-tih godina i s neo'ino snanim, ali kratkim
poletom oko 1BB9 godine ) ispunja!a >> godine e!ropske
ekonomske istorije*. *(a !reme kratkog perioda poleta 1BB9-1B9@
god., karteli su mnogo sluili a iskoria!anje konjukture.
2epromiljena politika podiala je cene jo 're i jo silnije nego
to 'i se to dogodilo 'e kartela i skoro s!i ti karteli nesla!no su
propali u *gro'nici kraha*. #rolo je jo pet godina sla'ih poslo!a i
niskih cena, ali u industriji nije !ie !ladalo predjanje
raspoloenje. $epresiju nisu !ie smatrali neim to se samo po
se'i raume, u njoj su !ideli samo pauu pred no!om po!oljnom
konjukturom.
*E tako je kartelni pokret stupio u s!oju drugu epohu. <esto
prelane poja!e karteli postaju jednim od osno!a ita!og
pri!rednog i!ota. ,ni os!ajaju jedno podruje industrije a drugim,
a u pr!om redu preradu siro!ina. ;e poetkom 1B9@-tih godina
karteli su u organiaciji sindikata koksa, po ijem je uoru
organio!an sindikat uglja, igradili tak!u kartelnu tehniku, koju taj
pokret u 'itnosti nikada nije nadmaio. ;eliki polet krajem NEN !eka
i kria 19@@-19@C godine stoje ) 'ar u rudarskoj i industriji g!odja
) pr!i put potpuno u naku kartela. Eako je to tada igledalo kao
neto no!o, danas je a iroku drut!enu s!est postalo istinom koja
se sama po se'i raume, da su, kao opte pra!ilo, !eliki delo!i
pri!rednog i!ota iueti od slo'odne konkurencije*.
.6/
#rema tome, e!o osno!nih etapa istorije monopola= 1/ godine 1B6@-
1B1@ ) naj!ii granini stepen ra!itka slo'odne konkurencije.
<onopoli su tek u klici3 >/ posle krie od 1B9C godine iroko polje
ra!oja kartela, ali oni su jo u!ek iueci. ,ni jo nisu !rsti. ,ni
su jo prelana poja!a3 C/ polet krajem NEN !eka i kria 19@@-19@C
godine= karteli postaju jednim od osno!a ita!og pri!rednog i!ota.
4apitaliam se pret!orio u imperijalizam.
4arteli ugo!araju uslo!e prodaje, roko!e plaanja i drugo. ,ni
medjuso'no dele trita. ,ni odredjuju cene. ,ni dele do'it medju
pojedina preduea itd.
Broj kartela u 2emakoj procenjen je pri'lino na >I@ godine 1B96
i na CBI godine 19@I i u njima je sudelo!alo oko 1>.@@@ preduea.
.1/
%li s!i prinaju da su ti 'roje!i premaleni. E podataka koje smo
gore na!eli po nemakoj industrijskoj statistici od 19@1 godine !idi
se da 1>.@@@ najkrupnijih preduea okupljaju, s!akako, ak !ie od
polo!ine ukupne sume parne i elektrine snage. 9 ?jedinjenim
$ra!ama ?e!erne %merike 'roj trusto!a procenjen je 19@@ godine
na 1BI3 19@1 na >I@. %merika statistika deli s!a industrijska
preduea na preduea koja pripadaju pojedinim oso'ama,
Armama i korporacijama. #oslednjima je godine 19@0 pripadalo
>C,6J, godine 19@9-19>I 9J tj. !ie od et!rtine ukupnog 'roja
preduea. Radnika je u tim predueima 'ilo 1@,6J godine 19@0, i
1I,6J, tri et!rtine ukupnog 'roja, godine 19@93 opseg proi!odnje
'io je 1@,9 i 16,C milijarde dolara, tj. 1C,1J i 19,@J od ukupne
sume.
1
Vladimir Ili Lenjin
9 rukama kartela i trusto!a skupjeno je esto 1-B desetina ita!e
proi!odnje odnosne industrijske grane. Rajnsko-!est"alski sindikat
kamenog uglja pri s!om osni!anju godine 1B9C koncenrtisao je
B6,1J ita!e proi!odnje uglja u tom regionu, a godine 191@ !e
9I,0J.
.B/
<onopol, koji se na taj nain st!ara, osigura!a gigantske
dohotke i do!odi do postanka tehniko-produkcionih jedinica
neimernog opsega. Lu!eni petrolejski trust u ?jedinjenim
$ra!ama .?tandard ,il CompanO/ osno!an je 19@@ godine.
*2jego! kapital inosio je 1I@ miliona dolara. Edato je o'inih
akcija 1@@ miliona i pri!ilego!anih 1@6 miliona. 2a te poslednje
isplai!ala se di!idenda u godinama 19@@-19@1= 0B, 0B, 0I, 00, C6,
0@, 0@, 0@J, u s!emu C6@ miliona dolara. ,d 1B1> do 19@1 godine
isti do'itak inosio je BB9 miliona dolara3 od toga je 6@6 miliona
isplaeno kao di!idenda, a ostalo je ulo u reer!ni kapital*.
.9/
*9
s!im predueima trusta elika .9nited ?tates ?teel Corporation/
'ilo je godine 19@1 najmanje >1@.1B@ radnika i nametenika.
2aj!ee preduee nemake rudarske industrije ) Gelenkirhensko
rudarsko druto .Gelsekirchener BergPerksgesellscha"t/ imalo je
19@B godine 06.@0B radnika i nametenika*.
.1@/
6o godine 19@>
trust elika je proi!odio 9 miliona tona elika.
.11/
2jego!a
proi!odnja elika sainja!ala je 19@1 godine ) 66,CJ, a 19@B
godine ) I6,1J ita!e proi!odnje elika u ?jedinjenim $ra!ama3
.1>/
proi!odnje rude ) 0C,9J i 06,CJ a te iste godine.
9 i!etaju komisije amerike !lade o trusto!ima !eli se=
*2jiho!a nadmonost nad konkurentima osni!a se na !elikom
opsegu njiho!ih preduea i na odlino posta!ljenoj tehnici.
$u!anski trust !e od samog s!og poetka napregao je s!e sile da
'i u irokim ramerama s!ugde emenio runi rad mainskim. 9 tu
je s!rhu kupo!ao s!e patente koji su stajali u ma kak!oj !ei s
preradom du!ana i na to utroio ogromne s!ote. <nogi su se
patenti u poetku pokaali napodesnim, pa su ih morali preradji!ati
inenjeri koji su 'ili u slu'i trusta. 4rajem godine 19@6 osno!ana
su d!a Alijalna drut!a s iskljui!om s!rhom kupo!anja patenata. 9
istu s!rhu trust je osno!ao s!oje li!nice, "a'irke maina i radionice
a opra!ku. 6edno od tih preduea u Bruklinu upolja!a proseno
C@@ radnika, tu se !re pro'e s iumima a proi!odnju cigareta,
malih cigara, 'urmuta, staniola a pako!anje, kutija i drugo, tu se
usa!ra!aju iumi*.
.1C/
*E drugi trusto!i imaju u s!ojoj slu'i
tako!ane de!elopping engineers .inenjere a unapredji!anje
tehnike/, kojima je adatak da pronalae no!e metode proi!odnje i
da pro!era!aju tehnika usa!ra!anja. Lelini trust plaa s!ojim
inenjerima i radnicima !isoke premije a iume pomou kojih se
moe usa!riti tehnika ili umanjiti troko!i*.
.10/
2a slian je nain u nemakoj krupnoj industriji organio!an rad na
tehnikom usa!ra!anju, na primer u hemiskoj industriji koja se
tako gigantski ra!ila u poslednjem deceniju. #roces koncentracije
proi!odnje !e je 19@B godine st!orio u toj industriji d!e gla!ne
*grupe*, koje su se, s!aka na s!oj nain, pri'lia!ale monopolu. 9
poetku su te grupe 'ile *d!ojni sa!ei* d!a para najkrupnijih
11
Vladimir Ili Lenjin
"a'rika od kojih s!aka s kapitalom od >@->1 miliona maraka= s jedne
strane 'i!a <ajstero!a "a'rika u &ohstu i 4aselo!a u 8rank"urtu
na <ajni, s druge strane "a'rika anlina i sode u Fud!iksha"enu i
'i!a Bajero!a u :l'er"eldu. #osle su, godine 19@I, jedna grupa, a
godine 19@B druga, sklopile sporaum s!aka s jo jednom !elikom
"a'rikom. 2astala su d!a *trojna sa!ea*, s!aki s kapitalom od 0@-
I@ miliona maraka i medju tim *sa!eima* !e je poelo
*'lia!anje*, *ugo!ori* o cenama itd.
.1I/
4onkurencija se pret!ara u monopol. 2astaje gigantski proces
podrut!ljenja proi!odnje. 2apose se podrut!alja!aju i proces
tehnikih iuma i usa!ra!anja.
+o je !e sas!im neto drugo nego stara slo'odna konkurencija
ratrkanih !lasnika, koji nita ne naju jedan o drugom i koji
proi!ode a prodaju na neponatom tritu. 4oncentracija je dola
dotle, da se moe napra!iti pri'lian proraun s!ih i!ora siro!ina
.na primer rude g!odja/ u odredjenoj emlji i ak, kako emo
!ideti, u ita!om niu emalja, na celom s!etu. 2e samo da se tak!i
prorauni pra!e, nego i te i!ore do'ijaju u ruke gigantski
monopolistiki sa!ei. #ra!i se pri'lian proraun opsega trita,
koje ti sa!ei *dele* medju so'om po ugo!orenom sporaumu.
<opoliu se k!aliAko!ane radne snage, unajmljuju naj'olji
inenjeri, preuimaju pute!i prometna sredst!a ) eljenice u
%merici, paro'rodarska drut!a u :!ropi i %merici. 4apitaliam u
s!om imperijalistikom stadiju do!odi sas!im 'liu do
najs!estranijeg podrut!lja!anja proi!odnje, on gura, da tako
kaemo, kapitaliste proti! njiho!e !olje i s!esti u neki no!i
drut!eni poredak, u prelani poredak ) od potpune slo'ode
konkurencije ka potpunom podrut!lja!anju.
#roi!odnja postaje drut!ena, ali pris!ajanje ostaje pri!atno.
$rut!ena sredst!a proi!odnje ostaju pri!atnom s!ojinom maloga
'roja oso'a. ,staju opti ok!iri slo'odne konkurencije koja se
"ormalno prinaje i jaram nekolicine monopolista nad ostalim
stano!nit!om postaje sto puta tei, opiplji!iji, nepodnolji!iji.
2emaki ekonomist 4estner pos!etio je pose'no delo *'or'i
imedju kartela i onih koji stoje po strani*, tj. onih preduimaa koji
nisu uli u kartel. ,n je to delo na!ao *#risilja!anje na
organiaciju*, a tre'alo 'i da se kae, nara!no, kad ne 'i 'ilo
namere da se kapitaliam ulepa!a= , prisilja!anju na potinja!anje
sa!eima monopolista. #ouno je 'aciti pogled makar na na'rajanje
tih sredsta!a sa!remene, najno!ije ci!ilio!ane 'or'e a
*organiaciju*, kojima se slue sa!ei monopolista= 1/ lia!anje
siro!ina .5 *jedan od naj!anijih naina da se prisili na pristupanje
kartelu*/3 >/ lia!anje radnikih ruku pomou alijansa, .tj. ugo!ora
kapitalista s radnikim sa!eima o tome da o!i poslednji primaju
posao samo u kartelskim predueima/3 C/ lia!anje do!oa3 0/
lia!anje trita3 I/ ugo!or s kupcem da e ulaiti u trgo!ake !ee
samo s kartelima3 6/ plansko o'aranje cena .da 'i upropastili one
koji su *po strani*, tj. ona preduea koja se ne pokora!aju
12
Vladimir Ili Lenjin
monopolistima, troe se milioni na to da 'i se neko !reme
proda!alo ispod cene kotanja= u industriji 'enina ima primera da
su cene sniene od 0@ na >> marke, tj. skoro d!ostruko7/3 1/
lia!anje kredita3 B/ o'ja!lji!anje 'ojkota.
2ema !ie konkurentske 'or'e imedju malih i !elikih, tehniki
aostalih i tehniki naprednih preeduea. ?ada monopolisti gue
one koji se ne pokora!aju monopolu, njego!om jarmu, njego!oj
samo!olji. :to kako se taj proces odraa!a u s!esti 'uroaskog
ekonomiste=
*Lak i na podruju isto pri!redne delatnosti, - pie 4estner, - dolai
do i!esnog pomeranja od trgo!ake delatnosti u predjanjem
smislu ka organiatorsko-spekulati!noj. 2aj!ei uspeh ne postie
trgo!ac koji ume da na osno!u s!oga tehnikog i trgo!akog
iskust!a naj'olje odredi potre'e kupaca, da nadje i takorei
*otkrije* potrai!anje koje se jo nalai u latentnom stanju, nego
spekulati!ni genije .H7/, koji ume da unapred irauna ili 'ar samo
da oseti organiacioni ra!itak, mogunost i!esnih !ea imedju
pojedinih preduea i 'anaka5*
#re!edeno na ljudski jeik, to nai= ra!oj kapitalima doao je do
toga da, iako proi!odnja ro'e *caruje* kao i pre, i smatra se
osno!om ita!e pri!rede, ona je ust!ari podri!ena i gla!ne proAte
gru *geniji* Anansiskih mahinacija. 9 osno!i tih mahinacija i
lopo!luka nalai se podrut!lja!anje proi!odnje, ali gigantski
napredak o!eanst!a koji je do!eo do tog podrut!lja!anja ide u
korist5 spekulanata. ;ideemo kasnije kako *na toj osno!i*
malogradjansko-reakcionarna kritika kapitalistikog imperijalima
sanja o !raanju natrag, *slo'odnoj*, *mirnoj*, *potenoj*
konkurenciji.
*+rajno podianje cena kao reultat st!aranja kartela, - !eli 4estner,
- do sada se opaalo samo kod naj!anijih sredsta!a proi!odnje,
oso'ito kamenog uglja, g!odja, kalija3 i o'rnuto, nikad se nije
opaalo kod goto!ih produkata. 9 !ei s time, po!eanje prinosa
'ilo je na isti nain ogranieno na industriju koja proi!odi sredst!a
proi!odnje. +o opaanje tre'a jo dopuniti time da industrija, koja
preradjuje siro!ine .a ne polu"a'rikate/, i!lai korist ne samo u
o'liku !isokih proAta, ah!aljujui st!aranju kartela, na tetu
industrije koja se 'a!i daljim preradji!anjem polu"a'rikata, nego je
prema toj industriji dola u i!esni odnos gospodstva, ega nije 'ilo
kod slo'odne konkurencije*.
.16/
Rei koje smo istakli pokauju onu 'itnost st!ari, koju tako nerado i
retko prinaju 'uroaski ekonomisti i od koje se tako usrdno
ukljanjaju i nastoje da preko nje predju sa!remeni 'ranioci
oportunima na elu s 4. 4auckim. ,dnos gospodst!a i nasilja koje
je s njim u !ei ) eto ta je tipino a *najno!iju "au u ra!oju
kapitalima*, eto ta je nei'eno moralo proiii i proiilo je i
st!aranja s!emonih ekonomskih monopola.
2a!eemo jo jedan primer gado!anja kartela. +amo gde se mogu
ueti u s!oje ruke s!i ili gla!ni i!ori siro!ina naroito je lak
13
Vladimir Ili Lenjin
postanak kartela i st!aranje monopola. %li 'i 'ilo pogreno misliti
da monopoli ne niu i u drugim granama industrije, gde je
nemoguno ueti siro!ine u s!oje ruke. 9 cementnoj industriji
siro!ine se nalae s!uda. %li i ta je industrija snano kartelisana u
2emakoj. #reduea su se ujedinila u pokrajinske sindikate= juno-
nemaki, rajnsko-!est"alski itd. 9stano!ljene su monopolske cene=
>C@->B@ maraka a !agon, dok cena kotanja inosi 1B@ maraka7
#reduea daju 1> do 16J di!idende, kod ega se ne tre'a
a'ora!iti da *geniji* sa!remene spekulacije umeju da u s!oje
depo!e strpaju !elike sume proAta i osim onoga to se deli kao
di!idenda. $a 'i uklonili konkurenciju i tako unosne industrije,
monopolisti pri'ega!aju ak i triko!ima= ire lane glaso!e o loem
stanju industrije, tampaju anonimne oglase u no!inama=
*4apitalisti7 ,pasno je ulagati kapitale u cementnu industriju*3 na
kraju kupuju preduea koja su *po strani* .to jest koja ne sudeluju
u sindikatima/, plaaju im *ottetu* 6@-B@-1I@ hiljada maraka.
.11/
<onopol kri se'i put s!agde i na s!e mogue naine, poinjui
skromnim plaanjem ottete, pa s!e do amerike *upotre'e*
dinamita proti! konkurencije.
+!rdei da karteli uklanjaju krie, - to je 'ajka 'uroaskih
ekonomista, koji po s!aku cenu hoe da ulepaju kapitaliam.
2aproti!, monopol koji nastaje u nekim granama industrije
pojaa!a i pootra!a haotinost s!ojst!enu itavoj kapitalistikoj
proi!odnji kao celini. 2esklad u ra!oju poljopri!rede i industrije,
koji je karakteristian a kapitaliam uopte, jo se !ie po!ea!a.
#ri!ilego!ani poloaj u kome se nalai najjae kartelisana,
tako!ana teka industrija, oso'ito ugalj i g!odje, do!odi u ostalim
granama industrije *do jo otrijeg otsust!a s!akog plana*, kako
prinaje 6ajdels, pisac jednog od naj'oljih rado!a o *odnosu
nemakih krupnih 'anaka i industrije*.
.1B/
*Qto je ra!ijenija narodna pri!reda, - pie Fi"man ) 'eo'iran
'ranilac kapitalima, - to se ona !ie uputa u s!e riskantnija ili
inostrana preduea, koja tre'aju mnogo !remena a s!oj ra!oj ili
najposle u ona koja imaju samo lokalni naaj*.
.19/
#o!eanje riika u !ei je na kraju kraje!a s gigantskim po!eanjem
kapitala, koji se tako rei preli!a, otie u inostranst!o itd. % ajedno
s time ne!ero!atno 'r porast tehnike donosi sa so'om s!e !ie
elemenata nesklada imedju ranih strana narodne pri!rede,
haotinosti, kria.
*;ero!atno ) mora da prina taj isti Fi"man, - o!eanst!u, u
nedalekoj 'udunosti, pretstoje pono!o !eliki pre!rati u o'lasti
tehnike, koji e delo!ati i na organiaciju narodne pri!rede*5
elektricitet, !aduhoplo!st!o5 *,'ino i po optem pra!ilu u tak!a
!remena korenitih ekonomskih promena ra!ija se silna
spekulacija*5
.>@/
% s!ako!rsne krie ) najee ekonomske, ali ne samo ekonomske,
) pojaa!aju sa s!oje strane u ogromnim ramerima tendenciju ka
koncentraciji i monopolu. :!o neo'ino pounog prosudji!anja
14
Vladimir Ili Lenjin
6ajdelsa o naaju krie 19@@ godine, krie koja je, kao to namo,
odigrala ulogu prekretnice u istoriji najno!ijih monopola=
*4ria od 19@@ godine atekla je, naporedo s gigantskim
predueima u gla!nim granama industrije, jo mnogo preduea s
organiacijom koja je po sadanjim pojmo!ima astarela, *istih*
preduea .tj. nekom'ino!anih/, *koja su se udigla na !alu
industrijskog poleta. #ad cena, snia!anje potranje, do!eli su ta
*ista* preduea u tako 'edan poloaj, koji se kom'ino!anih
gigantskih preduea ili uopte nije dotakao ili ih je ah!atio samo
a kratko !reme. ('og toga je kria 19@@ godine do!ela do
industrijske koncentracije u nesra!njeno !eem stepenu nego kria
1B1C godine3 o!a poslednja i!rila je takodje i!estan i'or
naj'oljih preduea, ali, u tadanji ni!o tehnike, taj i'or nije
mogao do!esti do monopola preduea koja su 'ila u stanju da
po'edonosno iadju i krie. Ba tak!im trajnim monopolom, i to u
!elikom stepenu, raspolau gigantiska preduea dananje
g!odene i elektrine industrije, ah!aljujui s!ojoj !rlo sloenoj
tehnici, s!ojoj iroko spro!edenoj organiaciji, moi s!oga kapitala,
a onda, u manjoj meri, i preduea a igradnju maina, i!esne
grane metalurgijske industrije i prometa i drugo*.
.>1/
<onopol ) to je poslednja re *najno!ije "ae u ra!oju
kapitalima*. %li nae pretsta!e o st!arnoj snai i naaju
sa!remenih monopola 'ile 'i krajnje nedo!oljne, nepotpune,
premalene, ako ne 'ismo ueli u o'ir ulogu 'anaka.
15
Vladimir Ili Lenjin
II
Banke i njihova nova uloga
#osredo!anje kod plaanja osno!na je i pr!o'itna operacija
'anaka. 9 !ei s time 'anke pret!araju nedelatni no!ani kapital u
delatni, tj. kapital koji donosi proAt, sakupljaju s!e mogune
no!ane dohotke, sta!ljajui ih na raspoloenje kapitalistikoj klasi.
? ra!ojem 'ankarst!a i njego!om koncentracijom u malo ustano!a,
'anke prerastaju i skromne uloge posrednika u s!emone
monopoliste koji raspolau ita!im no!anim kapitalom s!ega
skupa kapitalista i malih !lasnika, a isto tako i !eim delom
sredsta!a proi!odnje i i!ora siro!ina u odredjenoj emlji i u
ita!om niu emalja. +o pret!aranje mnogo'rojnih skromnih
posrednika u aicu monopolista sainja!a jedan od osno!nih
procesa prerastanja kapitalima u kapitalistiki imperijaliam i ato
se u pr!om redu moramo adrati na koncentraciji 'ankarst!a.
Godine 19@1-19@B uloi s!ih akcionarskih 'anaka u 2emakoj s
kapitalom od 1 milion maraka inosili su 1 milijardi maraka3 a
godine 191>-191C ) !e 9,B milijardi. 9!eanje a 0@J u toku pet
godina, kod ega od tih >,B milijardi u!eanja >,1I milijardi dolai
na I1 'anaka, koje imaju kapital od preko 1@ miliona maraka.
#odela uloga medju !elike i male 'anke 'ila je sledea=
.>>/
Procenat svih uloga

4od
'erlinskih 9
krupnih
'anaka
4od ostalih
0B 'anaka sa
kapitalom od
preko 1@ mil.
maraka
4od 11I
'anaka s
kapitalom od
1-1@ mil.
4od malih
'anaka,
manje od 1
miliona
19@1-
19@B
01J C>,IJ 16,IJ 0J
191>-
191C
09J C6J 1>J CJ
;elike 'anke potiskuju male, a samo u de!et !elikih 'anaka
skupljena je skoro polo!ina s!ih uloga. %li o!de !rlo mnogo toga
nije ueto u o'ir, na primer pret!aranje ita!og nia malih 'anaka
u st!arne podrunice !elikih itd., o emu emo jo go!oriti.
4rajem godine 191C Qulce-Ge!ernic je procenio uloge de!et !elikih
'erlinskih 'anaka na I,1 milijardu maraka od ukupne sume od oko
1@ milijardi. 9e!i u o'ir ne samo uloge nego ceo 'anko!ni
kapital, taj isti autor je pisao= *4rajem 19@9 godine, de!et
'erlinskih 'anaka, ajedno s njima prikljuenim bankama,
upra!ljalo je sa 11,C milijarde maraka, tj. sa oko BCJ ukupne sume
nemakog 'anko!nog kapitala. *2emaka 'anka* .$eutsche Bank/,
koja ajedno s njoj prikljuenim bankama upra!lja sumom od oko
tri milijarde maraka, pored #ruske direkcije dra!nih eljenica,
predsta!lja naj!eu i pri tome u !isokom stepenu decentralio!anu
akumulaciju kapitala u starom s!etu*.
.>C/
16
Vladimir Ili Lenjin
Estakli smo ona mesta u kojima se go!ori o *prikljuenim* 'ankama,
jer se to odnosi na jednu od naj!anijih odluka najno!ije
kapitalistike koncentracije. ;elika preduea, oso'ito 'anke, ne
samo da direktno gutaju mala, nego ih i *prikljuuju* se'i,
potinja!aju ih, u!lae ih u *s!oju* grupu, u s!oj *koncern* ) kako
glasi tehniki termin ) posredst!om *uea* u njiho!om kapitalu,
posredst!om kupo!anja ili amene akcija, sistema dunikih odnosa
i sl., i sl. #ro"esor Fi"man pos!etio je ita! ogroman *rad* od pola
hiljade stranica opisi!anju sa!remenih *druta!a a uee i
Anansiranje* ) doda!i, naalost, esto nepro!erenom, siro!om
materijalu !rlo !ulgarna *teoretska* rasudji!anja. $o ega u smislu
koncentracije do!odi taj sistem *uea*, naj'olje je pokaano u
delu 'ankarskog *praktiara* Risera o nemakim !elikim 'ankama.
%li pre nego to predjemo na njego!e podatke na!eemo jedan
konkretan primer sistema *uea*.
*Grupa* *2emake 'anke* jedna je od najkrupnijih, ako ne i
najkrupnija od s!ih grupa !elikih 'anaka. $a 'ismo do'ili pregled
gla!nih niti kojima su medjuso'no po!eane s!e 'anke te grupe,
tre'a raliko!ati *uee* pr!og, drugog i treeg stepena ili, to je
jedno te isto, a!isnost .manjih 'anaka od *2emake 'anke*/
pr!og, drugog i treeg stepena. $o'ija se o!a slika.
.>0/
*2emaka
'anka*
uest!uje
?talno
2a nei!esno
!reme
,d !remena
do !remena
?!ega
(a!isnost
pr!og
stepena
9 11 'anaka I 'anaka B 'anaka 9 C@ 'anaka
(a!isnost
drugog
stepena
,d kojih 9 u
C03
--
,d kojih I u
10
,d kojih 10 u
0B
(e!isnost
treeg
stepena
,d kojih 0 u
1
--
,d kojih > u
>
,d kojih 6 u
9
9 B 'anaka *pr!og stepena a!isnosti*, koje su *2emakoj 'anci*
potinjene *od !remena do !remena*, ulae tri inostrane 'anke=
jedna austrijska .'eko *Bankarsko drut!o* ) Bank ;erien/, i d!e
ruske .*?i'irska trgo!aka 'anka* i *Ruska 'anka a spoljnu
trgo!inu*/. 9 grupu *2emake 'anke* ulai neposredno i posredno,
potpuno i delimino, B1 'anaka, a ukupna suma kapitala, njenog i
tudjeg, kojim raspolae ta grupa ceni se na >-C milijarde maraka.
6asno je da je 'anka, koja stoji na elu tak!e grupe, i koja sklapa
sporaume s pola tuceta drugih, ne mnogo !aljanih 'anaka, 'og
naroito !elikih i po!oljnih Anansijskih operacija, kao to su dra!ni
ajmo!i, !e irasla i uloge posrednika i pret!orila se u sa!e
aice monopolista.
4ako se 'ro, naroito krajem NEN i poetkom NN !eka, !rila
koncentracija 'ankarst!a u 2emakoj, !idi se i sledeih Risero!ih
podataka koje donosimo u skarenom o'liku.
17
Vladimir Ili Lenjin
est krupnih berlinskih banaka
Godine
#odrunica u
2emakoj
$epoitnih
kasa u
menjanicama
?talnog
uea u
nemakim
akcionarskim
'ankama
9kupno s!ih
ustano!a
1B9I 16 10 1 0>
19@@ >1 0@ B B@
191> 1@0 >16 6C 0I@
;idimo kako 'ro irasta gusta mrea kanala koji prekri!aju celu
emlju, centraliuju s!e kapitale i no!ane prihode, pret!araju
hiljade i hiljade ratrkanih gadinsta!a u jedno opte-nacionalno
kapitalistiko a atim i s!etsko-kapitalistiko gadinst!o. ,na
*decentraliacija* o kojoj je go!orio u gore na!edenom citatu Qulce-
Ge!ernic, u ime 'uroaske politike ekonomije naeg !remena,
ust!ari se sastoji u tome, da se jednome centru potinja!a s!e !ei i
!ei 'roj pri!rednih jedinica koje su ranije 'ile relati!no
*samostalne* ili, tanije, lokalno .mesno/ ograniene. 9st!ari je to,
dakle, - centralizacija, pojaanje uloge, naaja, moi
monopolistikih giganata.
9 starijim kapitalistikim emljama jo je gua ta *'ankarska
mrea*. 9 :ngleskoj i Erskoj godine 191@ 'roj podrunica s!ih
'anaka cenio se na 1.1I1. Letiri krupne 'anke imale su s!aka
preko 0@@ podrunica .od 001 do 6B9/, atim jo etiri preko >@@ i
11 preko 1@@.
9 8rancuskoj su tri najkrupnije 'anke= *Credit FOonnais*,
*Comptoir 2ational* i *?ociete Generale* na sledei nain ra!ijale
s!oje operacije i mreu s!ojih podrunica=
.>I/

Broj podrunica i
kasa

;eliina kapitala .u
milionima "ranaka/

9
pro!inciji
9 #ariu ?!ega ?!oga +udjega
1B1@ 01 11 60 >@@ 0>1
1B9@ 19> 66 >IB >6I 1>0I
19@9 1@CC 196 1>>9 BB1 0C6C
(a karakteristiku *!ea* sa!remene krupne 'anke, Riser na!odi
podatke o 'roju pisama, koje je poslalo i primilo *$iskontno
drut!o* .*$iskonto Gesellsca"t*/, jedna od naj!eih 'anaka u
2emakoj i u celom s!etu .njen kapital godine 1910 dostigao je C@@
miliona maraka/=
Broj pisama

#rimljeni
h
#oslati
h
1BI> 6.1CI 6.>9>
1B1@ BI.B@@ B1.I1C
19@@ ICC.1@> 6>6.@0
18
Vladimir Ili Lenjin
C
9 pariskoj !elikoj 'anci *Fionski kredit* 'roj rauna po!eao se od
>I.ICI godine 1B1I na 6CC.IC9 godine 191>.
.>6/
,!i jednosta!ni 'roje!i pokauju, oiglednije nego druga umo!anja,
kako se koncentracijom kapitala i porastom 'ankarskog prometa i
temelja menja naaj 'anaka. ,d ratrkanih kapitalista st!ara se
jedan kolekti!ni kapitalist. ;odei tekue raune a nekoliko
kapitalista, igleda kao da 'anka !ri isto tehniku, iskljui!o
odredjenu operaciju. % kada ta operacija iraste do gigantskih
ramera, onda se pokauje da aica monopolista potinja!a se'i
trgo!ako-industriske operacije ita!og kapitalistikog drut!a.
#reko 'ankarskih !ea, preko tekuih rauna i drugih Anansiskih
operacija, ta aica monopolista dolai u mogunost da najpre
tano upoznaje stanje poslo!a kod pojedinih kapitalista, atim da ih
kontrolie, da na njih !ri uticaj pomou proiri!anja ili sua!anja,
olaka!anja ili otea!anja kredita i najad potpuno odredjuje
njiho!u sud'inu, odredjuje njiho!e dohotke, lia!a ih kapitala ili im
omoguuje da 'ro i u ogromnim ramerima po!eaju s!oj kapital i
t. sl.
<alo pre smo spomenuli kapital od C@@ miliona maraka
*$iskontnog drut!a* u Berlinu. +o po!eanje kapitala *$iskontnog
drut!a* 'ilo je jedna od epioda 'or'e a hegemoniju imedju
d!eju naj!eih 'erlinskih 'anaka ) *2emake 'anke* i *$iskontnog
drut!a*.
Godine 1B1@ pr!a je 'ila jo no!ajlija i raspolagala je sa s!ega 1I
miliona kapitala, druga s C@ miliona. Godine 19@B pr!a je imala >@@
miliona kapitala, druga 11@ miliona. Godine 1910 pr!a je po!eala
kapital na >I@ miliona, druga, putem spajanja s pr!orarednom
!elikom 'ankom *Qa"hauenskom sa!enom 'ankom*, na C@@
miliona. E raume se, ta 'or'a a hegemoniju ide naporedo sa s!e
eim i !rim *sporaumima* o'eju 'anaka. :!o kak!e akljuke
taj tok ra!itka namee specijalistima a 'ankarske poslo!e, koji na
ekonomska pitanja gledaju sa stano!ita koje nikako ne ilai i
o'ira jaumerenijeg i najstroeg 'uroaskog re"ormatorst!a.
*,stale e 'anke poi istim putem, - pisao je nemaki asopis
*Banka* po!odom po!eanja kapitala *$iskontnog drut!a* na C@@
miliona, - i od C@@ ljudi koji danas ekonomski !ladaju 2emakom,
ostae ih !remenom I@, I>, ili jo manje. 2e moe se oeki!ati da
e se najno!iji pokret a koncentracijom ograniiti samo na
'ankarst!o. +esne !ee imedju pojedinih 'anaka prirodno do!ode i
do 'lienja imedju sindikata industrijalaca kojima su te 'anke
pokro!iteljice. 6ednog lepog dana emo se pro'uditi i pred naim
aprepaenim pogledom pokaae se samo trusto!i3 pred nama e
se ukaati potre'a da se pri!atni monopoli amene dra!nim
monopolom. E u samoj st!ari, mi nemamo radi ega se'e da
prekore!amo, osim 'og toga to smo pustili da ra!oj st!ari ide
s!ojim tokom, koji je akcija malo u'rala*.
.>1/
19
Vladimir Ili Lenjin
:!o primera nemonog koprcanja 'uroaske pu'licistike, od koje se
'uroaska nauka ralikuje samo u tome to je neiskrenija i to
nastoji da a'auri sutinu st!ari, da sakriju umu dr!eem.
*(aprepai!ati se* pred posledicama koncentracije, *koriti* !ladu
kapitalistike 2emake ili kapitalistiko drut!o .*mi*/, 'ojati se da
se u!odjenjem akcija ne u'ra koncentracija, kao to se jedan
nemaki specijalista a *kartele*, Lirki, 'oji amerikih trusto!a i
*pretposta!lja* im nemake kartele, jer oni to'oe ne mogu *da
tako prekomerno u'ra!aju tehniki i ekonomski napredak kao
trusto!i*,
.>B/
) ar to nije nemono koprcanjeH
<edjutim, injenice ostaju injenice. 9 2emakoj ne postoje
trusto!i, nego *samo* karteli, ali njima upravlja manje od C@@
kapitalistikih magnata. E njiho! se 'roj stalno smanjuje. 9 s!akom
sluaju, u s!im kapitalistikim emljama, u s!u ranolikost
'ankarskog akonoda!st!a, 'anke mnogostruko pojaa!aju i
u'ra!aju proces koncentracije kapitala i st!aranja monopola.
*9 drut!enom merilu 'anke daju o'lik, ali samo o'lik opteg
knjigo!odst!a i opte podele sredsta!a proi!odnje*, - pisao je
<arks pre pola !eka u *4apitalu* .knjiga EEE, deo EE, str. 6II/. #odaci
koje smo na!eli o porastu 'anko!nog kapitala, o po!eanju 'roja
poslo!nica i podrunica, najkrupnijih 'anaka, 'roja njiho!ih rauna
i dr., konkretno nam pokauju to *opte knjigo!odst!o* cele klase
kapitalista, i ne samo kapitalista, jer 'anke skupljaju, makar a
neko !reme, s!akojake no!ane prihode i sitnih !lasnika i
nametenika i nenatnog sloja radnika. *,pta podela sredsta!a
proi!odnje* ) eto ta, s "ormalne strane, izrasta i sa!remenih
'anaka, koje ) nekih C do 6 naj!eih 'anaka 8rancuske, 6 do B u
2emakoj ) raspolau milijardama i milijardama. %li po s!om
sadraju, ta podela sredsta!a proi!odnje nikako nije *opta*, nego
pri!atna, to jest ona je prilagodjena interesima krupnoga ) i u
pr!om redu najkrupnijeg, monopolistikog ) kapitala, koji deluje u
tak!im prilikama u kojima masa stano!nit!a i!i upola gladujui, u
kojima ceo ra!oj poljopri!rede 'enadno aostaje a ra!ojem
industrije, au industriji *teka industrija* u'ire danak od s!ih
ostalih grana industrije. 9 pogledu podrut!lja!anja kapitalistike
pri!rede, 'ankama poinju da konkuriu tedionice i potanske
tedionice, koje su !ie *decentralio!ane*, tj. ah!ataju u krug
s!oga uticaja !ei 'roj mesta, !ei 'roj a'aenih naselja, ire
krugo!e stano!nit!a. :!o podataka koje je sa'rala amerika
komisija o naporednom ra!itku 'anko!nih i tedioninih uloga=
.>9/
lozi u milijardama maraka
:ngleska 8rancuska 2emaka

9
'anka
ma
9
tedionica
ma
9
'anka
ma
9
tedionic
ama
9
'anka
ma
9
kreditni
m
drut!i
ma
9
tedionica
ma
1BB B,0 1,6 H @,9 @,I @,0 >,6
2
Vladimir Ili Lenjin
@
1BB
I
1>,0 >,@ 1,I >,1 1,1 @,0 0,I
19@
B
>C,> 0,> C,1 0,> 1,1 >,> 1C,9
#oto plaaju 0 i 0 R na uloge, tedionice su prinudjene da trae
*unosno* plasiranje s!oga kapitala, uputaju se u menine,
hipotekarne i druge operacije. *?!e se !ie 'riu* granice imedju
'anaka i tedionica. +rgo!ake komore, na primer u Bohumu, u
:r"urtu, trae da se *a'rani* tedionicama da !re *isto*-
'ankarske operacije kao to je diskontiranje menica, trae
ogranienje 'ankarske delatnosti potanskih tedionica.
.C@/
Bankarski aso!i kao da se 'oje da im se dra!ni monopol ne
prikrade s neoeki!ane strane. %li, raume se, taj strah ne prelai
granice konkurencije, da tako kaemo, d!aju e"o!a koji sede u
jednoj kancelariji. 6er, s jedne strane, milijardama kapitala
tedionica ust!ari i na kraju kraje!a raspolau ti isti magnati
'anko!nog kapitala, a s druge strane, dra!ni monopol u
kapitalistikom drut!u samo je sredst!o a po!eanje i osiguranje
dohodaka milionera o!e ili one industrijske grane, koji se nalae
pred 'ankrotst!om.
(amena staroga kapitalima, u kome !lada slo'odna konkurencija,
no!im kapitalimom, u kome !lada monopol, ogleda se medju
ostalim i u tome to opada naaj 'ere.
*Bera je, - pie asopis *Banka*, - oda!no prestala da 'ude preko
potre'an posrednik prometa kao to je 'ila ranije, kada 'anke jo
nisu mogle da medju s!oju klijentelu plasiraju !ei deo emito!anih
!rednosnih papira.*
.C1/
*?!aka je 'anka 'era* ) ta sa!remena krilatica sadri u se'i
utoliko !ie istine ukoliko je 'anka !ea, ukoliko u 'ankarst!u
koncentracija postie !ee uspehe.
.C>/
*%ko je pre 1@-ih godina,
'era sa s!ojim mladikim ekscesima* .*Ana* aluija na 'eranski
krah 1B1C godine, na osni!ake skandale i dr./, *ot!arala epohu
industrijaliacije 2emake, to u sadanje !reme 'anke i industrija
mogu i *same iii na kraj*. ;lada!ina naih krupnih 'anaka nad
'erom5 nije nita drugo nego ira potpuno organio!ane
nemake industrijske dra!e. %ko se nataj nain sua!a podruje
ekonomskih akona koji deluju automatski i neo'ino proiruje
podruje s!esnog regulisanja preko 'anaka, to se u !ei s time
gigantski po!ea!a i ekonomska odgo!ornost nekoliko ruko!odeih
oso'a*, - tako pie nemaki pro"esor Qulce-Ge!ernic,
.>C/
apologet
nemakog imperijalima, autoritet a imperijaliste s!ih emalja,
nastojei da a'auri jednu *sitnicu*, naime, da se to s!esno
regulisanje preko 'anaka sastoji u pljakanju pu'like od strane
aice *potpuno organio!anih monopolista*. (adatak 'uroaskog
pro"esora nije u tome da otkrije sa! mehaniam, da raskrinka
mahinacije 'ankarskih monopolista, nego da ih ulepa!a.
21
Vladimir Ili Lenjin
Esto tako i Riser, jo autoritati!niji ekonomista i 'ankarski
*praktiar*, prelai pranim "raama preko injenica koje je
nemoguno poricati= *'era s!e !ie gu'i s!ojst!o, 'euslo!no
potre'no a celu pri!redu i a promet !rednosnih papira, da 'ude
ne samo tano merilo, nego i skoro automatski regulator
ekonomskih kretanja koja se stiu u njoj*.
.CC/
$rugim reima= stari kapitaliam, kapitaliam slo'odne
konkurencije, ajedno sa s!ojim 'euslo!no potre'nim
regulatorom, 'erom, odlai u prolost. 2a njego!o mesto doao je
no!i kapitaliam, koji na se'i nosi jasne crte neega prelanog,
nekak!e smese slo'odne konkurencije i monopola. #rirodno se
namee pitanje, u ta *prelai* taj najno!iji kapitaliam, ali
'uroaski naunici 'oje se da posta!e to pitanje.
*#re trideset godina su preduimai, medju kojima je postojala
slo'odna konkurencija, !rili 9S1@ onog ekonomskog rada koji ne
spada u podruje Aikog rada *radnika*. 9 sadanje !reme
inovnici !re 9S1@ toga ekonomskog umnog rada. Bankarst!o stoji
na elu toga ra!oja*.
.C0/
,!o prinanje Qulce-Ge!ernica i opet
dodiruje pitanje, u ta prelai najno!iji kapitaliam, kapitaliam u
s!ome imperijalistikom stadiju5
<edju ono malo 'anaka, koje se usled procesa koncentracije nalae
na elu ita!e kapitalistike pri!rede, prirodno je da se s!e !ie
poja!ljuje i s!e !ie jaa tendencija prema monopolistikom
sporaumu, prema trustu banaka. 9 %merici ne de!et nego dve
naj!ee 'anke milionera Rok"elera i <organa !ladaju nad
kapitalom od 11 milijardi maraka..>C/ 4ad je u 2emakoj, kako smo
spomenuli, *$iskontno drut!o* progutalo *Qau"hauensku sa!enu
'anku*, to je ia!alo sledeu ocenu od *8rank"urtskih no!ina*,
organa 'eranskih interesa=
*Qto !ie napreduje koncentracija 'anaka, to se !ie sua!a onaj
krug ustano!a, na koje se uopte moemo o'ratiti a kredit, 'og
ega se pojaa!a a!isnost krupne industrije od malog 'roja
'ankarskih grupa. 9 tesnu !eu imedju industrije i s!eta
Anansijera, suena je slo'oda kretanja industrijskih druta!a kojima
je potre'an 'anko!ni kapital. ?toga krupna industrija s pomeanim
oseanjima gleda na s!e !ee trusto!anje .ujedinja!anje ili
pret!aranje u trusto!e/3 ust!ari, !e su se nekoliko puta mogli
primetiti aeci i!esnih sporauma imedju pojedinih koncerna
!elikih 'anaka, sporauma koji se s!ode na ogrania!anje
konkurencije*.
.CI/
,pet i opet je u ra!itku 'ankarskog posla poslednja re ) monopol.
Qto se tie tesne !ee imedju 'anaka i industrije, to se upra!o u toj
o'lasti skoro najoe!idnije pokauje uloga 'anaka. 4ad 'anka
eskontira menice nekog preduimaa, ot!ara mu tekui raun i t.
sl., onda te operacije, ueta s!aka a se'e, ni a jotu ne umanjuju
samostalnost toga preduimaa i 'anka ne prelai granice skromne
uloge posrednika. %li ako te operacije postaju ee i stalnije, ako
'anka u s!ojim rukama *skuplja* ogromne kapitale, ako ot!aranje
22
Vladimir Ili Lenjin
rauna nekom predueu omoguuje 'anci ) a tako i 'i!a ) da se
s!e podro'nije i potpunije uponaje s ekonomskim poloajem s!oga
klijenta, onda se kao reultat do'ija, da se industrijski kapitalista
nalai u s!e potpunijoj a!isnosti od 'anke.
(ajedno s time ra!ija se, da tako kaemo, personalna unija 'anaka
i najkrupnijih industrijskih i trgo!akih preduea, spajanje jednih i
drugih pomou posedo!anja akcija, pomou toga to direktori
'anaka postaju lano!i nadornih !ea .ili upra!a/ trgo!ako-
industrijskih preduea i o'rnuto. 2emaki ekonomista 6ajdels
skupio je najpodro'nije podatke o tom o'liku koncentracije kapitala
i preduea. Qest naj!eih 'erlinskih 'anaka 'ilo je preko s!ojih
direktora astupljeno u 3 industrijska drut!a i preko s!ojih
lano!a upra!nog od'ora u !", ukupno u "#$ drut!u. 9 %&'
druta!a oni su imali 'ilo po d!a lana nadornog !ea, 'ilo mesta
pretsednika. <edju tim trgo!ako-industrijskim drut!ima
susreemo najrano!rsnije grane industrije ) i osiguranje, i
prometna sredst!a, i restorane, i poorita, i umetniku industriju i
dr. ? druge strane, u nadornim od'orima istih est 'anaka .godine
191@/ 'io je I1 najkrupniji industrijalac, medju njima direktor Arme
4rup, direktor ogromnog paro'rodarskog drut!a *&apag*
.&am'urg ) %merika/ itd., i t. sl. ?!aka od tih est 'anaka
sudelo!ala je od 1B9I do 191@ u emisiji akcija i o'ligacija mnogih
stotina industrijskih preduea, i to= od >B1 do 019.
.C6/
*#ersonalnu uniju* 'anaka i industrije dopunjuje *personalna unija*
i jednih i drugih druta!a s !ladom. *<esta lano!a nadornih
od'ora, - pie 6ajdels, - do'ro!oljno se daju oso'ama sa !unim
imenima, a takodje i 'i!im dra!nim ino!nicima koji mogu
pri'a!iti mnogo olakica .77/ u odnosima s !lastima*5 *9
nadornim od'orima !elikih 'anaka o'ino se susreemo s
lano!ima parlamenta ili s lano!ima 'erlinskog gradskog !ea*.
Egradnja i ragradji!anje, ako se tako moe kaati, krupno-
kapitalistikog monopola !ri se, prema tome, punom parom i s!im
*prirodnim* i *natprirodnim* sredst!ima. #ro!odi se sistematski
i!esna podela rada imedju nekoliko stotina Anansijskih kralje!a
sa!remenog kapitalistikog drut!a=
*2aporedo s tim to se proiruje podruje delatnosti pojedinih
krupnih industrijalaca* .koji stupaju u upra!e 'anaka i t. sl./ *i time
to se pro!incijalnim direktorima 'anaka preputa iskljui!o jedan
odredjeni industrijski okrug, ra!ija se i!esna specijaliacija medju
upra!ljaima !elikih 'anaka. +ak!e se specijaliacija moe amisliti
uopte samo kod !elikog opsega ita!og 'ankarskog preduea i
oso'ito njego!ih industrijskih !ea. +a se podela rada kree u d!a
pra!ca= s jedne strane, odnosi s industrijom po!era!aju se jednom
od direktora, kao njego! specijalni posao3 s druge strane, s!aki
direktor uima na se'e nador nad pojedinim predueima ili
grupama preduea, medjuso'no 'liskim po struci ili po
interesima*5 .4apitaliam je !e dorastao do toga da organio!ano
nadzirava pojedina preduea/5 *6edan se 'a!i specijalno
23
Vladimir Ili Lenjin
nemakom industrijom, ili katkad samo apadno-nemakom*
.apadna 2emaka je najindustriskiji deo 2emake/, *drugi
odnosima prema inostranim !alutama i industrijama, in"ormacijama
o linosti industrijalaca i sl., 'eranskim poslo!ima itd. ,sim toga,
s!aki od direktora esto do'ija u s!oj delokrug neki odredjeni kraj
ili odredjenu industrijski granu3 jedan radi ugla!nom u nadornim
od'orima elektrinih druta!a, drugi u hemijskim "a'rikama,
pi!arama ili "a'rikama eera, trei u nekoliko iolo!anih
preduea, a u to jo u nadornom od'oru osigura!ajuih
druta!a5 6ednom rei, nesumlji!o je da se kod !elikih 'anaka,
prema porastu opsega i ranolikosti njiho!ih operacija, st!ara s!e
!ea podala rada imedju upra!ljaa, sa ciljem i reultatom, da 'i
se oni unekoliko udigli, da tako kaemo, inad 'ankarskih poslo!a,
da 'i 'ili sposo'niji a rasudji!anje, da 'i 'olje sh!atali smisao
optih pitanja industrije i specijalnih pitanja pojedinih industrijskih
grana, da 'i se spremili a delatnost na podruju uticaja koji !ri
'anka u industrijskoj s"eri. +aj 'ankarski sistem dopunjuje se
nastojanjem da se u nadorna !ea ia'eru ljudi koji su do'ro
uponati s industrijom, preduimai, 'i!i dra!ni ino!nici, oso'ito
oni koji su sluili kod eljenica, rudarst!a, itd.*.
.C1/
?a slinim ustano!ama, samo u malo drukijem o'liku, sreemo se
kod "rancuskog 'ankarst!a. 2a primer, jedna od tri naj!ee 'anke,
*Fionski kredit*, organio!ala je kod se'e naroit *,deljak a
skupljanje Anansiskih in"ormacija*, .?er!ice des etudes
Anancieres/. 9 njemu je stalno aposleno !ie od I@ ljudi, ininjera,
statistiara, ekonomista, pra!nika i sl. 2a njega se troi od 6 do 1
stotina hiljada "ranaka godinje. +aj je odeljak opet podeljen u B
otseka= u jednom se skupljaju in"ormacije specijalno o industriskim
predueima, u drugome se proua!a opta statistika, u treem )
eljenika i paro'rodarska drut!a, u et!rtom ) "ondo!i, u petom
) Anasiski i!etaji itd.
.CB/
$olai, s jedne strane, do s!e !eeg stapanja, ili ) kako se godno
iraio 2. E. Buharin ) srai!anja 'anko!nog i industriskog
kapitala, a, s druge strane, 'anke prerataju u ustano!e koje su
aista *uni!eralnog karaktera*. ?matramo da je o!de potre'no
tano na!esti ta o tome pitanju kae 6ajdels, pisac koji je tu st!ar
naj'olje prouio=
*4ao reultat promatranja industriskih !ea u njiho!oj celini,
do'ijamo univerzalni karakter Anansiskih ustano!a koje rade sa
industrijom. ?uprotno drugim o'licima 'anaka, suprotno ahte!ima
koji se katkad posta!ljaju u literaturi ) da se 'anke moraju
specijaliirati na odredjena podruja poslo!a ili industriskih grana,
da ne 'i igu'ile tle pod nogama, - !elike 'anke nastoje da dodju do
!ea to je mogue ranolikijih u pogledu mesta i !rste proi!odnje,
trude se da otstrane one nera!nomernosti u podeli kapitala medju
pojedine kraje!e ili grane industrije, koje se o'janja!aju istorijom
pojedinih preduea*. *6edna je tendencija u tome da se !ea s
industrijom uini optom poja!om3 druga ) u tome da 'i se uinila
da postane !rom i inteni!nijom3 o'e su ost!arene kod est
24
Vladimir Ili Lenjin
!elikih 'anaka nepotpuno, ali !e u !elikoj meri i u jednakom
stepenu*.
Lesto se i trgo!ako-industrijskih krugo!a uju pritu'e na
*teroriam* 'anaka. E nije ni udo to se tak!e pritu'e uju, jer
!elike 'anke *komanduju*, kao to se !idi i sledeeg primera. 19
no!em'ra 19@1 godine jedna od tako!enih 'erlinskih d 'anaka
.imena etiri naj!eih 'anaka poinju slo!om d/ o'ratila se upra!i
se!ero-apadno-srednjenemakog cementnog sindikata o!im
pismom= *E saoptenja, koje ste o'ja!ili 1B tekueg meseca u tim i
tim no!inama, oito je da moramo smatrati mogunim da e na
gla!noj skuptini !aeg sindikata, koja se ima sastati C@ o!og
meseca, 'iti prih!aeni akljuci koji 'i u !aem predueu mogli
do!esti do promena, a nas neprih!atlji!ih. ('og toga prinudjeni
smo, na nau naj!eu alost, da !am uskratimo onaj kredit kojim
ste se dosad koristili5 %li, ako na toj gla!noj skuptini ne 'udu
prih!aeni a nas neprih!atlji!i akljuci i ako nam u tome smislu
'udu date odgo!arajue garantije u pogledu 'udunosti, pripra!ni
smo da s !ama stupimo u prego!ore 'og ot!aranja no!og kredita*.
.C9/
+o su u sutini one iste al'e sitnog kapitala na ugnjeta!anje od
strane krupnog, samo to je o!de u red *sitnih* apao ceo sindikat7
?tara 'or'a imedju sitnog i krupnog kapitala pona!lja se na
no!om, neuporedi!o !iem stepenu ra!itka. Raumlji!o je da
preduea !elikih 'anaka sa milijardama kapitala mogu pomeriti
tehniki napredak tak!im sredst!ima, koja se ne mogu ni sr!anati s
predjanjim. Banke osni!aju, na primer, naroita drut!a a
mehanika istrai!anja i reultatima tih istrai!anja koriste se,
nara!no, samo *prijateljska* industriska preduea. ,!amo spada
*$rut!o a proua!anje pitanja elektrinih eljenica*, *Centralni
ured a nanst!eno-tehnika istrai!anja* i sl.
2i sami upra!ljai !elikih 'anaka ne mogu a da ne !ide da se
st!araju !e i no!i uslo!i narodne pri!rede, ali tu su oni
'espomoni.
*4o je u toku poslednjih godina, - pie 6ajdels, - promatrao kako se
menjaju direktori i lano!i nadornih !ea !elikih 'anaka, morao je
apaiti, kako !last postepeno prelai u ruke oso'a koje smatraju
da je neophodna i s!e !anija adaa !elikih 'anaka da se akti!no
meaju u opti ra!itak industrije, kod ega imedju starih i no!ih
direktora 'anaka dolai do ramimoilaenja na poslo!noj, a esto i
na linoj, osno!i. Radi se u 'itnosti o tome, da li 'anke, kao
kreditne ustano!e, ne trpe tetu od toga meanja 'anaka u proces
industriske proi!odnje, da li one ne rt!uju solidne principe i
sigurnu do'it toj delatnosti, koja nema nita ajednikog s
posredo!anjem u pri'a!ljanju kredita i koja 'anku do!odi na tak!o
podruje, gde je ona jo !ie nego pre pod!rgnuta slepoj !lada!ini
industriske konjukture. +ako go!ore mnogi stari upra!ljai 'anaka,
a !eina mladih smatra akti!no meanje u pitanjima indsutrije isto
tak!om nunou kak!a je i ona koja je ajedno sa sa!remenom
25
Vladimir Ili Lenjin
krupnom industrijom dala i!ot i !elikim 'ankama i najno!ijim
industrisko-'ankarskim predueima. ,'e se strane slau samo u
tome da a no!u delatnost krupnih 'anaka ne postoje ni !rsti
principi, ni konkretni cilje!i*.
.0@/
?tari kapitaliam je prei!eo. 2o!i se ja!lja kao prela u neto.
*2ai !rste principe i konkretan cilj*, da 'i se dolo do *imirenja*
monopola i slo'odne konkurencije, raume se da je 'enadan
posao. #rinanje praktiara !ui sas!im drukije nego slu'eno
!elianje lepota *organio!anog* kapitalima od strane njego!ih
apologeta kao to su Qulce-Ge!ernic, Fi"man i tome slini
*teoretiari*.
9 koje 'a !reme pada konano usposta!ljanje *no!e delatnosti*
krupnih 'anakaH 2a to pitanje nalaimo dosta taan odgo!or
odgo!or kod 6ajdelsa=
*;ea industriskih preduea s njiho!im no!im sadrajem, no!im
o'licima, no!im organima, to jest= krupnih 'anaka, koje su
organio!ane istodo'no i centralistiki i decentralistiki, teko da,
kao karakteristina poja!a narodne pri!rede, nastaju ranije od
1B9@-tih godina3 u i!esnom smislu ta se poetna taka moe ak
pomai do 1B91 godine, kad su i!rena !elika *stapanja*
preduea, koja pr!i put u!ode no!i o'lik decentralio!ane
organiacije, da 'i se tako prilagodila industriskoj politici 'anaka.
+a poetna taka mogla 'i se pomeriti ak i na kasniji rok, jer je tek
kria od 19@@ godine gigantski u'rala proces koncentracije u
industriji i u 'ankarst!u, u!rstila taj proces, pr!i put pret!orila
odnose s industrijom u pra!i monopol krupnih 'anaka, uinila te
odnose natno tenjim i inteni!nijim*.
.01/
$akle, NN !ek ) to je prekretnica od staroga kapitalima ka
no!ome. ,d !lada!ine kapitala uopte ka !lada!ini Anansiskog
kapitala.
26
Vladimir Ili Lenjin
III
!inansiski kapital i "nansiska oligarhija
*?!e !ei i !ei deo industriskog kapitala, - pie &il"erdong, - ne
pripadaonim industrijalcima koji ga upotre'lja!aju. ,ni mogu
raspolagati kapitalom samo posredst!om 'anke, koja u odnosu
prema njima pretsta!lja !lasnike toga kapitala. ? druge strane, i
'anka mora s!e !ei i !ei deo s!ojih kapitala da !ee u industriji.
(ah!aljui tome, ona neprestano, u s!e !eoj meri, postaje
industriski kapitalista. +aka! 'anko!ni kapital ) dakle kapital u
no!anom o'liku ) koji je na taj nain st!arno pret!oren u
industriski kapital, ja nai!am Anansiskim kapitalom.* *8inansiski
kapital= kapital kojim raspolau 'anke, a koji upotre'lja!aju
industrijalci.*
.0>/
+a deAnicija je nepotpuna utoliko, ukoliko se u njoj ne ukauje na
jedan od naj!anijih momenata, naime= na porast koncentracije
proi!odnje i kapitala u tako !elikoj meri, kada koncentracija
do!odi i do!ela je do monopola. %li u celom &il"erdingo!om
ilaganju uopte, a napose u o'ema gla!ama koje prethode onoj i
koje je ueta ta deAnicija, istie se uloga kapitalistikog monopola.
4oncentracija proi!odnje3 monopoli koji i nje irastaju3 stapanje
ili srai!anje 'anaka s industrijom ) to je istorija postanka
Anansiskog kapitala i sadraj toga pojma.
?ada tre'a da predjemo na opisi!anje toga kako *gado!anje*
kapitalistikih monpola, u opte prilike ro'ne proi!odnje i
pri!atne s!ojine, nei'eno postaje !lada!inom Anansiske
oligarhije. #rimetiemo da su predsta!nici 'uroaske nemake
nauke ) i to ne samo nemake ) kao Riser, Qulce-Ge!ernic, Fi"man i
dr., s!i odreda apologeti imperijalima i Ananskiskog kapitala. ,ni
ne otkri!aju, nego ataka!aju i ulepa!aju *mehaniku* st!aranja
oligarhije, njene postupke, !eliinu njenih dohodaka *'egrenih i
grenih*, njene !ee s parlamentima i dr., itd. ,ni se ogradjuju od
*prokletih pitanja* !anim akukiastim "raama, poi!ajui se na
*oseaj odgo!ornosti* direktora 'anaka, h!alei *oseaj dunosti*
pruskih ino!nika, o'iljno pretresajui sitnice potpuno neo'iljnih
akonskih projekata o *nadoru*, *reglementaciji*, teoretskim
lupetanjem kao to je na primer sledea *nauna* deAnicija, do koje
je doterao pro"esor Fi"man= 5()rgovina je privredna delatnost,
kojim se dobra sabiraju, uvaju i stavljaju na raspoloenje.(
.0C/
.u
pro"esoro!oj knjii kursi! i masna slo!a/ 5ilai, da je trgo!ina
postojala i kod pr!o'itnog o!eka, koji jo nije pona!ao ramene, i
da e je 'iti i u socijalistikom drut!u7
%li monstruone injenice koje se tiu monstruonog gospodst!a
Anansiskog kapitala, toliko padaju u oi, da je u s!im
kapitalistikim emljama, i u %merici, i u 8rancuskoj, i u 2emakoj
nastala literatura koja stoji na buroaskom stano!itu, a koja ipak
daje pri'lino istinsku sliku i ) raume se ) malogradjansku kritiku
Anansiske oligarhije.
27
Vladimir Ili Lenjin
2a pr!o mesto tre'a sta!iti onaj *sistem uea*, o kome je !e
reeno nekoliko rei. :!o kako 'itnost te st!ari opisuje nemaki
ekonomist &ajman, koji teko da je ranije od drugih o'ratio panju
na to=
*9pra!nik kontrolie osno!no drut!o .doslo!no *drut!o-maticu*/3
ono opet !lada drut!ima koja a!ise od njega .*drut!ima-
kerima*/, a o!a *drut!ima-unucima* itd.* 2a taj se nain moe, i
sa ne su!ie !elikim kapitalom, !ladati gigantskim podrujima
proi!odnje. (aista, ako je posedo!anje I@J kapitala u!ek do!oljno
a kontrolu nad akcionarskim drut!om, onda upra!nik tre'a da
ima u s!ojim rukama samo 1 milon, pa da moe kontrolisati B
miliona kapitala *drut!a-unuka*. % ako to *preplitanje* ide dalje,
onda se s 1 milonom moe kontrolisati 16 miliona, C> miliona itd.
.00/
9st!ari iskust!o pokauje da je do!oljno imati 0@J akcija da 'i se
!odili poslo!i akcionerskog drut!a
.0I/
, jer i!estan deo ratrkanih,
sitnih akcionera nema u praksi nikak!e mogunosti da sudeluje na
gla!nim skuptinama itd. *$emokratiacija* posedo!anja akcija, od
koje 'uroaski soAsti i oportunistiki, *takodje-socijademokrati*
oekuju .ili u!era!aju da oekuju/ *demokratiaciju kapitala*,
jaanje uloge i naaja sitne proi!odnje i t. sl., ust!ari je jedan od
naina kojim se pojaa!a mo Anansiske oligarhije. ?toga, imedju
ostalog, u ra!ijenim ili starijim i *iskusnijim* kapitalistikim
emljama akonoda!st!o doputa manje akcije. 9 2emakoj akon
ne doputa akcije manje od 1@@@ maraka i nemaki Anansiski
magnati sa a!iu gledaju na :nglesku, gde akon doputa akcije i
od 1 "unte sterlinga .M >@ maraka, oko 1@ ru'alja/. ?imens, jedan
od najkrupnijih industrijalaca i *Anansiskih kralje!a* 2emake,
ija!io je u Rajhstagu 1 juna 19@@ g., da je *akcija od 1 "unte
sterlinga osno!a 'ritanskog imperijalima*.
.06/
+aj trgo!ac natno
du'lje i *marksistikije* raume ta je imperijaliam nego neki
sramni pisac koji se u'raja medju osni!ae ruskog marksima i koji
smatra da je imperijaliam runo s!ojst!o jednog naroda5
%li *sistem uea* ne samo da slui a gigantsko u!eanje !lasti
monopolista, nego on osim toga omogua!a da se nekanjeno !re
s!akojaki mrani i prlja!i poslo!i, i pljaka pu'like, jer upra!ljai
*drut!a-matice* "ormalno, po akonu, ne odgo!araju a *drut!o-
ker*, koje se smatra *samostalnim* i preko koga se moe sve
*spro!esti*. :!o primera koji uimamo i majskog 'roja nemakog
asopisa *Banka*, a 1910 godinu=
* T%kcionersko drut!o elika a "edereT, u 4aselu, smatralo se pre
nekoliko godina jednim od najunosnijih preduea u 2emakoj.
Foa upra!a do!ela je dotle, da su di!idende spale sa 1I na @J.
4ako se pokaalo, upra!a je 'e nanja akcionera poajmila *
miliona maraka jednom od s!ojih Tdruta!a-keriT, T&asiaT, iji je
nominalni kapital inosio s!ega nekoliko stotina hiljada maraka. ,
tome ajmu, koji je skoro d!a puta !ei od akcionerskog kapitala
Tdrut!a-maticeT, u 'ilansu o!og poslednjega nije nita a'eleeno3
pra!niki, tako ataji!anje potpuno je akonito i moglo je trajati
28
Vladimir Ili Lenjin
cele d!e godine, jer tim nije 'io po!redjen ni jedan paragra"
trgo!akog akona. #redsednik nadornog od'ora koji je, kao
odgo!orno lice, potpisi!ao lane 'ilanse, 'io je i ostao predsednik
4eselske trgo!ake komore. %kcioneri su donali o tome ajmu
drut!u T&asiaT tek dugo posle toga poto se pokaalo da je taj
ajam Tpogreka*T5 .tre'alo je da pisac tu re sta!i medju
na!odnice/5 * i kad su akcije Telika a "edereT pale u ceni pri'lino
a 1@@J, jer su ih se pos!eeni otarasili prodajom5
5 ()aj tipian primer ekvilibristike s bilansima, !rlo o'ian kod
akcionerskog drut!a, o'janja!a nam ato se upra!e
akcionerskog drut!a kudikamo lakeg srca odluuju na riskantne
poslo!e, nego pri!atni preduimai. 2ajno!ija tehnika sasta!ljanja
'ilansa ne samo da im omogua!a da riskantne poslo!e sakriju od
prosenog akcionera, nego i gla!ne aintereso!ane oso'e sta!lja u
mogunost da pomou pra!o!remene prodaje akcija s!ale sa se'e
odgo!ornost u sluaju neuspelog eksperimenta, dok indi!idualni
preduima odgo!ara s!ojom koom a s!e to radi5
*Bilansi mnogih akcionerskih druta!a lie na one i srednjeg !eka
ponate palimpseste, s kojih je tre'alo najpre i'risati ono to je
napisano, da 'i se ispod toga otkrili nako!i koji daju pra!i sadraj
rukopisa,* .palimpsest ) pergament na kome je osno!ni rukopis
premaan i na premaanom napisano drugo/.
*2ajjednosta!nije i stoga najee upotre'lja!ano sredst!o da se
'ilansi uine nepro!idnim, sastoji se u tome, da se jedinst!eno
preduee podeli na nekoliko delo!a time to se ustano!e *drut!a-
keri*, ili to se tak!a pridrue. 4oristi od tak!og sistema sa
stano!ita ranih cilje!a ) akonitih i neakonitih ) toliko su
oigledne, da su u dananje !reme upra!o iuetak ona krupna
preduea koja se ne slue tim sistemom*.
.01/
4ao primer !rlo krupnog i monopolistikog drut!a, koje se u
naj!eoj meri slui tim sistemom, pisac na!odi u!eno *?!eopte
elektrino drut!o* .%:G, o kome e se jo go!oriti/. Godine 191>
smatralo se da to drut!o uest!uje u 11I->@@ druta!a i da,
raume se, nad njime !lada i o'uh!ata u s!emu kapital od oko $+
milijarde maraka.
.0B/
?!akojaka pra!ila o kontroli, o'ja!lji!anju 'ilansa, iradji!anju
odredjenih shema a njih, ustano!i nadora i t. sl., - ime a'a!ljaju
panju pu'like do'ronamerni, tj. koji imaju do'ru nameru da 'rane
i ulepa!aju kapitaliam ) pro"esori i ino!nici, - ne mogu imati
nikak!og naaja. 6er, pri!atna je s!ojina s!eta i nikome se ne moe
a'raniti da kupuje, prodaje, amenjuje akcije, da ih daje u alog
itd.
, tome kak!e je ramere dostigao *sistem uea* kod ruskih
krupnih 'anaka, moemo suditi po podacima, o'ja!ljenim od :.
%gada, koji je 1I godina 'io ino!nik rusko-kineske 'anke i u maju
1910 o'ja!io delo pod naslo!om koji nije sas!im taan= *4rupne
'anke i s!etsko trite*.
.09/
#isac deli ruske krupne 'anke na d!e
osno!ne grupe= a/ koje se slue *sistemom uea* i '/ nea!isne,
29
Vladimir Ili Lenjin
kod ega pod *nea!isnou* proi!oljno sh!ata nea!isnost od
inostranih 'anaka3 pr!u grupu pisac deli na tri podgrupe= 1/
nemako uee, >/ englesko i C/ "rancusko, raume!ajui pod tim
*ueem* i !lada!inu najkrupnijih inostranih 'anaka
odgo!arajuih narodnosti. 4apitale 'anaka pisac deli na one koji se
ulau *produkti!no* .u trgo!inu i industriju/ i na one koji se ulau
*spekulati!no* .u 'eranske i Anansiske operacije/, smatrajui, sa
njemu s!ojst!enog sitno'uroasko-re"ormistikog stano!ita, kao
da 'i se u postojanje kapitalima mogao deliti pr!i o'lik ulaganja
od drugoga i da 'i se drugi o'lik mogao otstraniti.
#isac daje sledee podatke=
#ktiva banaka $prema izve%tajima za oktobar& novembar '(')* $u
milionima rubalja*
grupe ruskih 'anaka= kapitali koji se ulau
produkti!ni
spekulati!n
i
s!ega
a 1/ 0 'anke=
#etrogradska
trgo!aka, Ruska,
<edjunarodna i
$iskontna
01C,1 BI9,1 1.>1>,B
a >/ > 'anke=
+rgo!ako-industrijska
i Rusko-engleska
>C9,C 169,1 0@B,0
a C/ I 'anaka= Rusko-
aiska, #eter'urka
pri!atna, %o!sko-
donska, <osko!ska
9nion, Rusko-
"rancuska trgo!aka
111,B 661,> 1.C1C,@
.11 'anaka/ s!ega 1.C60,B 1.6B9,0 C.@I0,>
'/ B 'anaka=
<osko!sko trgo!aka3
;olko-kamska3 6unker
i 4o.3 #etrogradska
trgo!aka 'i!.
;a!elj'erg3 <osko!ska
'i!. Rja'uinskog3
<osko!ska diskontna3
<osko!ska trgo!aka i
<osko!ska pri!atna
I@0,> C91,1 B9I,C
.19 'anaka/ s!ega 1.B69,@ >.@B@,I C.909,I
#od tim podacima od skoro etiri milijarde ru'alja, koje sainja!aju
*poslo!ni* kapital krupnih 'anaka, vie od tri et!rrtine, preko C
milijarde, otpada na one 'anke koje su u st!ari *drut!a-keri*
inostranih 'anaka, u pr!om redu pariskih .u!eni 'ankarski trio=
*#ariski sa!e*, *#ariska i 2ioemska*, *Generalno drut!o*/ i
'erlinskih .oso'ito *2emaka 'anka* i *$iskontno drut!o*/. $!e
3
Vladimir Ili Lenjin
naj!ee ruske 'anke= *Ruska* .*Ruska 'anka a spoljnu trgo!inu*/ i
*<edjunarodna* .*#etrogradska medjunarodna trgo!aka 'anka*/
po!eale su s!oj kapital od 19@6 do 191> g. od 00 na 9B miliona
ru'., a reer!e od 1I na C9 miliona *poslujui* do K nemakim
kapitalom3 pr!a 'anka pripada *koncernu* 'erlinske *2emake
'anke*, druga ) 'erlinskog *$iskontnog drut!a*. $o'riina %gad
strano se re!oltira to 'erlinske 'anke imaju u s!ojim rukama
!einu akcija i to su 'og toga ruski akcioneri nemoni. E raume
se, emlja koja i!oi kapital po'ire kajmak= na primer 'erlinska
*2emaka 'anka*, u!odei u Berlin akcije *?i'irske trgo!ake
'anke*, drala ih je godinu dana kod se'e u port"elju, a onda ih
prodala po kursu 19C a 1@@, tj. skoro d!ostruko, *aradi!i* oko 6
miliona ru'alja do'itka, koji je &il"erding na!ao *osni!aka do'it*.
4ao ukupnu *snagu* najkrupnijih petrogradskih 'anaka, pisac
na!odi B,>CI miliona ru'alja, skoro BR milijarde, a *uee*,
tanije gospodst!o, inostranih 'anaka rasporedjuje o!akoL
"rancuske 'anke ) IIJ3 engleske ) 1@J3 nemake ) CIJ. ,d te
s!ote B,>CI miliona "ungirajueg kapitala ) C,61B miliona, tj. preko
0@J otpada, prema autoro!oj proceni, na sindikate= #rodugolj,
#rodameta, sindikate u petrolejskoj, metalurgijskoj i cementnoj
industriji. ?tapanje 'anaka i industrijskog kapitala, u !ei sa
st!aranjem kapitalistikog monopola, uinilo je prema tome, i u
Rusiji ogroman korak napred.
8inansiski kapital, koji je koncentrisan u jednim rukama i koji ima
"aktiki monopol, po'ire ogroman i s!e !ei proAt od osni!anja, od
emisija !rednosnih papira, od dra!nih ajmo!a i t. sl., i tako
u!ruje gospodst!o Anansiske oligarhije i namee celom drut!u
danak u korist monopilista. :!o jednog od 'e'rojnih primera
*gado!anja* amerikih trusto!a, koji na!odi &il"erding= godine
1BB1 &a!emajer osno!ao je eerni trust pomou stapanja 1I malih
kompanija, koje su imale ukupno 6UJ miliona dolara kapitala. %,
kako kau %merikanci, *ra!odnjen* kapital trusta, odredjen je na
I@ miliona dolara. *Rekapitaliacija* je raunala s 'uduim
monopolistikim do'icima, kao to u toj istoj %merici i trust elika
rauna s 'uduim monopolistikim do'icima, i kupuje s!e !ie
emljita sa g!odenom rudom. E aista, eerni je trust odredio
monopolske cene i doao do tak!ih prihoda da je mogao isplai!ati
do 1@J di!idende na kapital koji je 'io sedam puta *ra!odnjen*, tj.
skoro "!, na kapital koji je stvarno uloen kod osnivanja trusta-
Godine 19@9 kapital trusta inosio je 9@ miliona dolara. (a >>
godine on se !ie nego udesetostruio.
9 8rancuskoj je gospodst!o *Anansiske oligarhije* .*#roti!
Anansiske oligarhije u 8rancuskoj*, naslo! ponate Fiiso!e knjige
koja je 19@B g. iila u petom idanju/ do'ilo samo malo promenjen
o'lik. Letiri najkrupnije 'anke imaju ne relati!ni nego *apsolutni
monopol* kod emito!anja !rednosnih papira. 9st!ari, to je ) *trust
krupnih 'anaka*. % monopol osigura!a monopolistike proAte kod
emisije. 4od ajmo!a ona dra!a koja prima ajam o'ino ne do'ija
!ie od 9@J cele sume3 1@J do'ijaju 'anke i drugi posrednici.
31
Vladimir Ili Lenjin
#roAt 'anaka Rusko-kineskog ajma od 0@@ miliona "ranaka inosio
je BJ, od ruskog .19@0/ od B@@ mil. ) 1@J, od marokanskog .19@0/
od 6>,I mil. ) 1B,KJ. 4apitaliam koji je poeo da se ra!ija kao
sitni elenaki kapital a!ra!a s!oj ra!oj kao gigantski elenaki
kapital. *8rancui su elenai :!rope* ) !eli Fiis. ('og o!og
preo'raaja kapitalima s!i su uslo!i ekonomskog i!ota pod!rgnuti
du'okim imenama. E pored astoja stano!nit!a, industrije,
trgo!ine, pomorskog transporta, *emlja* moe da se 'ogati
elenat!om. *#edeset ljudi koji imaju kapital od osam miliona
"ranaka mogu raspolagati sa dve milijarde u etiri 'anke*. 2ama
!e ponati sistem *uea* do!odi do o!ak!ih posledica= jedna od
najkrupnijih 'anaka *,pte drut!o* emituje 60.@@@ o'ligacija
*drut!a-keri* ) *:gipatske raAnerije*. 4urs emisije je 1I@J, tj.
'anka aradjuje I@ kopjejki na jednu ru'lju. #okaalo se da su
di!idende toga drut!a Akti!ne i *pu'lika* je igu'ila 9@ do 1@@
miliona "ranaka3 jedan od direktora *,ptega drut!a* 'io je lan
upra!e *:gipatskih raAnerija*. 2ije udo to pisac mora da dodje do
akljuka= *"rancuska repu'lika je Anansiska monarhija*= *potpuno
gospodst!o Anansiske oligarhije3 ona !lada i tampom i !ladom*.
.I@/
Eskljui!o !isoka do'it kod emisije !rednosnih papira, kao jedne od
gla!nih operacija Anansiskog kapitala, igra !rlo !anu ulogu u
ra!oju i u!ri!anju Anansiske oligarhije. 9 nemakom asopisu
*Banka*
.I1/
!eli se= *9 unutranjosti emlje nema ni jednog posla
koji 'i 'ar pri'lino donosio tako !isok proAt kao posredo!anje kod
emisije stranih ajmo!a*.
*2ema nijedne 'ankarske operacije koja 'i donosila tako !eliki
proAt kao emisioni posao*. #o podacima *2emakog ekonomista*,
kod emisije e"ekata industrijskih preduea srednji proAt inosio je
a godinu=
1B9I )
CB,6J
1B9B )
61,1J
1B96 )
C6,1J
1B99 )
66,9J
1B91 )
66,1J
19@@ )
II,>J
(a deset godina, 1B91-19@@, emisijom nemakih industrijskih
e"ekata *aradjeno* je preko jedne milijarde(.
.I>/
%ko su u !reme industriskog poleta neimerno !eliki proAti
Anansiskog kapitala, to u do'a depresije propadaju sitna i la'a!a
preduea a krupne 'anke *uest!uju* u kupo!anju tih preduea
a je!tine pare ili u unosnim *sanacijama* i *reorganiacijama*. 4od
*sanacije* preduea koja rade sa gu'itkom *akcionerski se kapital
snia!a, tj. dohodak se raspodeljuje na manji kapital, i nadalje se
rauna prema tom manjem kapitalu. Eli, ako renta'ilnost padne na
nulu, pri!lai se no!i kapital, koji e ) sjedini!i se sa manje
renta'ilnim starim ) donositi sada do!oljan dohodak. 9gred 'udi
reeno, - dodaje &il"erding, - s!e te sanacije i reorganiacije imaju
a 'anke d!ostruki naaj= pr!o, kao unosna operacija, i drugo, kao
32
Vladimir Ili Lenjin
godna prilika da se drut!a, koja se nalae u tekoj situaciji,
do!edu u a!isnost od 'anaka*.
.IC/
:!o primera= akcionersko rudarsko drut!o *9nion* u $ortmundu
osno!ano je 1B1> g. :mito!an je akcionerski kapital skoro od 0@
miliona maraka i kurs se, kada je pr!e godine podeljena di!idenda
od 1>J, popeo na 11@J. 8inansiski kapital pokupio je kajmak,
aradi!i sitnicu od nekih >B miliona. 4od osni!anja toga drut!a
gla!nu je ulogu igrala ona ista krupna nemaka 'anka *$iskontno
drut!o*, koja se sreno podigla do kapitala od C@@ miliona maraka.
4asnije di!idende *9niona* padaju na nulu. %kcioneri su prinudjeni
da pristanu na *otpisi!anje* kapitala, tj. da jedan deo kapitala
igu'e, da ne 'i igu'ili s!e. E onda, kao reultat nia *sanacija* i
knjiga drut!a *9nion* nestaje tokom C@ godina preko 1C miliona
maraka. *?ada pr!o'itni akcioneri toga drut!a imaju u rukama
samo IJ nominalne !rednosti s!ojih akcija*,
.I0/
) a kod s!ake
*sanacije* 'anke i dalje *aradjuju*.
,so'ito unosnu operaciju Anansiskog kapitala predsta!lja i
spekulacija sa emljitem u okolini grado!a koji se 'ro po!ea!aju.
9 o!om se sluaju monopol 'anaka stapa s monopolom emljine
rente i s monopolom prometnih sredsta!a, jer porast cena
emljita, mogunost da se ona unosno prodaju kao parcele itd.,
a!isi pre s!ega od do'rih prometnih !ea sa sreditem grada, a te
se prometne !ee nalae u rukama krupnih kompanija koje su sa
tim istim 'ankama po!eane sistemom uea i podelom
direktorskih mesta. 2astaje ono to je nemaki pisac i saradnik
asopisa *Banka*, F. :!ege, koji je specijalno proua!ao operacije
u trgo!ini emljitima, njiho!o alaganje itd. na!ao *<o!arom*=
di!lja spekulacija parcelama, koje se nalae u 'liini grado!a,
kraho!i gradje!inarskih Armi kao to je 'erlinska Arma *Bos!au i
4nauer*, koja je nakupila 1@@ miliona maraka posredst!om
*najsolidnije i naj!ee* *2emake 'anke* .*$eutsche Bank*/ koja je,
raume se, radila po sistemu *uea*, tj. tajno, ia ledja, i i!ukla
se igu'i!i *s!ega* 1> miliona maraka, - atim unita!anjem sitnih
!lasnika i radnika koji nita ne do'ijaju od Akti!nih gradje!inskih
Armi, lopo!ski poslo!i ajedno s *potenom* 'erlinskom policijom i
upra!om, da 'i se do'ile in"ormacije i do!ole gradskog
astupnit!a a i!odjenje gradnji i sl., itd.
.II/
*%meriki moral*, 'og koga tako licemerno pre!ru oima
e!ropski pro"esori i do'ronamerni 'uruji, postao je u eposi
Anansiskog kapitala moralom doslo!no s!akog !elikog grada u kojoj
'ilo emlji.
9 Berlinu se poetkom 1910 g. go!orilo o tome, da pretstoji
st!aranje *transportnog trusta*, tj. *ajednice interesa* tri 'erlinska
transportna preduea= gradske elektrine eljenice, tram!ajskog
drut!a i drut!a omni'usa. *$a postoji slina namera, - !eli se u
asopisu *Banka*, - nali smo od onoga momenta kad se donalo da
je !eina akcija drut!a omni'usa prela u ruke druga d!a
transportna drut!a5 <oe se potpuno po!ero!ati da se oso'e koje
33
Vladimir Ili Lenjin
idu a tim ciljem nadaju da e jednolikim regulisanjem
transportnog posla napra!iti toliko utede, od kojih 'i jedan deo, na
kraju kraje!a, mogao ii u korist pu'like. %li, pitanje se komplikuje
time to ia transportnog trusta, koji se st!ara, stoje 'anke, a one,
ako hoe, mogu da prometna sredst!a, koja su monopolisale,
pod!rgnuti interesima s!oje trgo!ine emljinim parcelama. $a
'ismo se u!erili koliko je ta pretposta!ka prirodna, dosta je da
spomenemo da su !e pri osni!anju drut!a gradske elektrine
eljenice 'ili umeani interesi one !elike 'anke koja je potsticala
njego!o osni!anje. 2aime= interesi toga transportnog preduea
preplitali su se s interesima trgo!ine emljinim parcelama. ?t!ar je
u tome, da je istona linija te eljenice morala o'uh!atiti one
emljine parcele, koje je ta 'anka posle, prodala u ogroman proAt
a se'e i a nekoliko oso'a koje su u tome uest!o!ale*.
.I6/
4ad je !e jednom monopol ost!aren i kad promee milijarde, on
apsolutno nei'eno proima sve strane drut!enog i!ota, 'e
o'ira na politiko uredjenje ili na kak!e 'ilo druge *pojedinosti*. 9
nemakoj ekonomskoj literaturi uo'iajeno je lakejsko
samoh!alisanje potenjem pruskog ino!nit!a i aluije na
"rancusku panamu i ameriku politiku podmitlji!ost. %li injenica
je da je ak i 'uroaska literatura, koja se 'a!i nemakim
'ankarst!om, prinudjena da stalno ilai daleko i!an ok!ira isto
'ankarskih operacija i da pie, na primer, o *prelau u 'anke*
po!odom s!e eih sluaje!a prelaa dra!nih ino!nika u
'ankarsku slu'u= *kako stoji st!ar s nepodmitlji!ou dra!nog
ino!nika, koji potajno prieljkuje toplo mestance u
BernstrasseH*
.I1/
) ulica u Berlinu u kojoj se nalai *2emaka
'anka*. Eda!a asopisa *Banka*, %l"red Fans'urg, napisao je
19@9 lanak= *:konomski naaj !iantima*, imedju ostalog, i
po!odom puta ;iljema EE u #alestinu i *neposrednog reultata toga
puta, gradjenja 'agdadske eljenice, toga ko'nog T!elikog dela
nemake preduimlji!ostiT, koje je !ie kri!o 'og Taokrua!anjaT
nego s!i nai politiki greho!i ueti ujedno*
.IB/
.pod aokrua!anjem
raume se politika :d!arda ;EE, koji je nastojao da ioluje 2emaku
i da je opkoli o'ruem imperijalistikog proti!nemakog s!ae/. ;e
spomenuti saradnik istog asopisa, :!ege, napisao je god. 191>
lanak= *#lutokratija i ino!nit!o*, raskrinka!ajui na primer sluaj
nemakog ino!nika 8elkera, koji je 'io lan komisije a kartele i
isticao se s!ojom energijom, a malo kasnije je do'io unosno mesto u
najkrupnijem kartelu, sindikatu elika. ?lini sluaje!i, koji nisu
nipoto sluajni, prisilili su toga 'uroaskog pisca da prina, da je
*ekonomska slo'oda, koja je osigurana nemakim usta!om, u
mnogim podrujima pri!rednog i!ota postala "raa 'e sadraja* i
da u igradjeno gospodst!o plutokratije *ne moe nas ni najira
politika slo'oda spasti od toga, da se ne pret!orimo u narod
neslo'odnih ljudi*.
.I9/
Qto se tie Rusije, ograniiemo se samo na jedan primer= pre
nekoliko godina s!e su no!ine donele !est, da direktor kreditne
kancelarije $a!ido! naputa dra!nu slu'u i uima mesto u jednoj
34
Vladimir Ili Lenjin
krupnoj 'anci u platu koja je po ugo!oru a nekoliko godina imala
da mu donese preko 1 milion ru'alja. 4reditna kancelarija je
ustano!a kojoj je adatak *ujedinja!anje delatnosti s!ih kreditnih
ustano!a u dra!i* i koja daje supsidije prestonikim 'ankama u
inosu od B@@ do 1@@@ miliona ru'alja.
.6@/
4apitalimu je uopte s!ojst!eno od!ajanje !lasnit!a kapitala od
primene kapitala u proi!odnji, od!ajanje no!anog kapitala od
industriskog ili produkti!nog, od!ajanje renterijera, koji i!i samo
od prihoda no!anog kapitala, od preduimaa i s!ih onih oso'a
koje neposredno sudeluju u raspolaganju kapitalom. Emperijaliam
ili gospodst!o Anansiskog kapitala je onaj naj!ii stepen
kapitalima, kada to od!ajanje dostie ogromne ramere. #re!last
Anansiskog kapitala nad s!im ostalim o'licima kapitala nai
gospodujui poloaj rentijera i Anansiske oligarhije, nai da se od
s!ih dra!a id!aja mali 'roj dra!a koje poseduju Anansisku
*mo*. 9 kak!im se ramerima !ri taj proces moe se !ideti i
statistikih podataka o emisiji, tj. o ida!anju s!ih !rsta !rednosnih
papira.
9 *Biltenu medjunarodnog statistikog instituta* %. 2ajmark
.61/
o'ja!io je !rlo iscrpne, potpune i uporedjene podatke o emisijama u
celom s!etu, podatke koji su posle, u pojedinim delo!ima, mnogo
puta na!odjeni u ekonomskoj literaturi. :!o ukupnih podataka a
etiri decenije=
+uma emisija u milijardama franaka za ', godina
1B11-
1BB@
16,1
1BB1-
1B9@
60,I
1B91-
19@@
1@@,
0
19@1-
191@
191,
B
1B1@-tih godina ukupna suma emisija na celom s!etu po!eala se,
naroito 'og ajmo!a u !ei s "rancusko-pruskim ratom i 'og
osni!ake epohe u 2emakoj, koja je nastala posle rata. 9opte
ue!i, po!eanje tokom tri poslednje decenije NEN !eka relati!no
nije 'ilo !rlo 'ro i tek pr!i decenij NN !eka daje ogromno
po!eanje, skoro ud!ostruenje a deset godina. #rema tome,
poetak NN !eka nai prelom ne samo s o'irom na porast
monopola .kartela, sindikata, trusto!a/, o emu smo !e go!orili,
nego i s o'irom na porast Anansiskog kapitala.
,ptu sumu !rednosnih papira na s!etu godine 191@ 2ajmark
odredjuje pri'lino na B1I milijardi "ranaka. ,duimajui, pri'lino,
pona!ljanja on tu sumu umanjuje na I1I do 6@@ milijardi. :!o
podele po emljama .uimamo 6@@ milijardi/=
35
Vladimir Ili Lenjin
+uma vrednosnih papira '(', godine $mililjarde franaka*
:ngleska 10>
?jedinjene $ra!e 1C>
8rancuska 11@
2emaka 9I
Rusija C1
%ustro-9garska >0
Etalija 10
6apan 1>
&olandija 1>,I
Belgija 1,I
Qpanija 1,I
Q!ajcarska 6,>I
$anska C,1I
Q!edska, 2or!eka,
Rumunija i dr.
>,I
9kupno=
6@@,
@
E tih se podataka odmah !idi kako se otro istiu etiri naj'ogatije
kapitalistike emlje, koje poseduju pri'lino 1@@ do 1I@ milijardi
"ranaka !rednosnih papira. ,d te etiri emlje d!e su najstarije i,
kako emo !ideti, kolonijama naj'ogatije kapitalistike emlje=
:ngleska i 8rancuska3 druge d!e su najnaprednije kapitalistike
emlje u pogledu 'rine ra!itka i stepena rairenosti
kapitalistikih monopola u proi!odnji ) ?jedinjene $ra!e i
2emaka. +e etiri dra!e ajedno imaju 019 milijardi "ranaka, tj.
skoro B@J s!etskog Anansiskog kapitala.
2aroito se tre'a austa!iti na uloi koju igra i!o kapitala u
st!aranju medjunarodne mree a!isnosti i !ea Anansiskog
kapitala.
36
Vladimir Ili Lenjin
IV
Izvoz kapitala
(a stari kapitaliam, u kome je potpuno gospodo!ala slo'odna
konkurencija, tipian je 'io i!o robe. (a najno!iji kapitaliam, u
kome gospoduju monopili, tipian je postao i!o kapitala.
4apitaliam je ro'na proi!odnja na naj!iem stepenu s!og
ra!itka, kada i radna snaga postaje ro'a. #orast ramene kako u
emlji, tako, naroito, i medjunarodne ramene, karakteristina je
crta kapitalima. 2era!nomernost i skoko!itos u ra!itku pojedinih
preduea, pojedinih industrijskih grana, pojedinih emalja
nei'eni su u kapitalimu. 2ajpre je :ngleska, ranije od drugih,
postala kapitalistika emlja i, u!odei slo'odnu trgo!inu, oko
polo!ine NEN !eka, polagala je pra!o na ulogu *radionice celog
s!eta*, do'a!ljaa "a'rikata a s!e emlje, koje su je a u!rat
morale sna'deti siro!inama. %li taj monopol :ngleske 'io je
udrman !e u poslednjoj et!rtini NEN !eka, jer se ni drugih
emalja, ogradi!i se *atitnim* carinama, ra!io u samostalne
kapitalistike dra!e. 2a poetku NN !eka !idimo st!aranje
monopola druge !rste= pr!o, monopolistikih sa!ea kapitalista u
s!im emljama ra!ijenog kapitalima3 drugo, monopolistikog
poloaja malo'rojnih naj'ogatijih emalja, u kojima je akumulacija
kapitala dostigla gigantske ramere. 9 najra!ijenijim emljama
nastao je ogroman *su!iak kapitala*.
Raume se, da ne 'i moglo 'iti ni go!ora o su!iku kapitala, kad 'i
kapitaliam mogao ra!iti emljoradnju, koja je sada s!uda strano
aostala ia industrije, kad 'i mogao da podigne i!otni ni!o masa
stano!nit!a, koje je, uprkos !rtogla!og tehnikog napretka, i
nadalje s!uda napola gladno i 'edno. E taj *argumenat* na!ode s!i
odreda sitno'uroaski kritiari kapitalima. %li, tada kapitaliam ne
'i 'io kapitaliam, jer su nera!nomernost ra!itka i polugladni
i!otni ni!o masa osno!ni i nei'eni uslo!i i pretposta!ke toga
naina proi!odnje. $ok god je kapitaliam kapitaliam, su!iak
kapitala ne upotre'lja!a se na dianje i!otnog ni!oa masa u nekoj
emlji, jer 'i to 'ilo snia!anje proAta kapitalista, nego na
po!eanje proAta putem i!oa kapitala u inostranst!o, u aostale
emlje. 9 tim aostalim emljama proAt je o'ino !isok, jer je
kapitala malo, cena emlje relati!no mala, nadnica niska, siro!ine
je!tine. <ogunost i!oa kapitala st!ara se time, to je ni
aostalih emalja !e u!uen u krug s!etskog kapitalima, to su
!e igradjene ili apoete eljenike pruge, osigurani elementarni
uslo!i a ra!itak industrije itd. 2eophodnost i!oa kapitala st!ara
se time, to je u nekoliko emalja kapitaliam *prereo* i kapital
.pored nera!ijenosti emljoradnje i 'ede masa/ nema podruja a
*unosno* ulaganje.
:!o pri'linih podataka o !eliini kapitala koji su tri gla!ne emlje
uloile u inostranst!u.
.6>/
Kapital ulo-en u inostranstvu $u milijardama franaka*
Godine :nglesk 8rancus 2emak
37
Vladimir Ili Lenjin
a ka a
1B6> C,6 - -
1B1> 1I
1@
.1B69/
-
1BB> >>
1I
.1BB@/
H
1B9C 0>
>@
.1B9@/
H
19@> 6> >1 ) C1 1>,I
1910
1I )
1@@
6@ 00,@
,da!de !idimo da je i!o kapitala dostigao gigantski ra!itak na
poetku NN !eka. #re rata je kapital triju gla!nih emalja, uloen u
inostranst!o, inosio 11I do >@@ milijardi "ranaka. #rihod od te
s!ote, u skromnu stopu od IJ, mora da dostie B do 1@ milijardi
"ranaka godinje. ?olidna osno!a imperijalistikog ugnjeta!anja i
ira'lji!anja !eine nacija i emalja na s!etu, kapitalistikog
paraitima aice naj'ogatijih dra!a7
4ako je medju pojedine emlje rasporedjen taj kapital uloen u
inostranst!u, gde je uloen, na to se pitanje moe dati samo
pri'lian odgo!or, koji nam ipak moe os!etliti neke opte uajamne
odnose i !ee sa!remenog imperijalima=
.elovi sveta na koje su podeljeni $pribli-no* inostrani kapitali $oko '(',
godine/ milijarde maraka*

:nglesk
a
8rancus
ka
2emak
a
?!eg
a
:!ropa 0 >C 1B 0I
%merika C1 0 1@ I1
%ija, %"rika i
%ustralija
>9 B 1 00
9kupno 1@ CI CI 10@
4od :ngleske na pr!o mesto dolae njeni kolonijalni posedi, koji su
!rlo !eliki u %merici .napr. 4anada/, a da i ne go!orimo o %iji i al.
+u je gigantski i!o kapitala najue po!ean s gigantskim
kolonijama, a o naaju o!ih a imperijaliam jo emo go!oriti
kasnije. $ruga je st!ar kod 8rancuske. +u je inostrani kapital
ugla!nom uloen u :!ropi, a pre s!ega u Rusiji .'ar 1@ milijardi
"ranaka/, i to je preteno ) zajmovni kapital, dra!ni ajmo!i, a ne
kapital koji se ulae u industrijska preduea. (a raliku od
engleskog kolonijalnog imperijalima, "rancuski moemo na!ati
elenakim imperijalimom. 4od 2emake imamo trei o'lik= njene
su kolonije malene i kapital koji je uloila u inostranst!o
najrano!rsnije je podeljen na :!ropu i %meriku.
E!o kapitala, u onim emljama u koje je upra!ljen, utie na
ra!itak kapitalima, tako da ga neo'ino u'ra!a. ?toga, ako je taj
i!o do i!esne mere u stanju da do!ede do nekog astoja u
38
Vladimir Ili Lenjin
ra!itku emalja koje i!oe, to se moe dogoditi samo u cenu
proiri!anja i produ'lji!anja daljeg ra!oja kapitalima u celom
s!etu.
(emlje koje i!oe kapital skoro u!ek dolae u mogunost da i!uku
i!esne *koristi*. 4arakter tih koristi os!etljuje oso'itosti epohe
Anansiskog kapitala i monopola. :!o, na primer, ta je u okto'ru
191C pisao 'erlinski asopis *Banka*=
*2a medjunarodnom tritu kapitala od neda!na odigra!a se
komedija dostojna %risto"ano!a pera. Lita! ni najraliitijih
dra!a, od Qpanije, do Balkana, od Rusije, do %rgentine, Brailije i
4ine, poja!ljuje se, ot!oreno ili prikri!eno, na krupnim no!anim
tritima i trai, katkada nadas!e uporno, da do'ije ajam. 2o!ana
trita ne nalae se sada u 'a sjajnom poloaju, a politike
perspekti!e nisu ruiaste. %li ni jedno no!ano trite ne usudjuje
se da otkae ajam, i straha da ga sused ne 'i pretekao, da ne 'i
odo'rio ajam, pa time se'i osigurao i!esne usluge a usluge. 4od
tak!ih medjunarodnih poslo!a goto!o u!ek poneto kapne u korist
po!eriocu= ustupak u trgo!akom ugo!oru, 'aa a ugalj, igradnja
luke, mesna koncesija, narud'ina topo!a*.
.6C/
8inansiski kapital st!orio je epohu monopola. % monopoli s!uda
nose sa so'om monopolistike principe= iskoria!anje *!ea* a
unosne poslo!e dolai na mesto konkurencije na ot!orenom tritu.
2ajo'inije je o!o= kao uslo! ajma posta!lja se da se jedan deo
ajma mora utroiti na kupo!anje proi!oda emlje koja daje kredit,
naroito predmeta a naorua!anje, 'rodo!a itd. 8rancuska se u
toku d!a poslednja decenija .1B9@-191@/ !rlo esto sluila tim
sredst!om. E!o kapitala u inostranst!o postaje sredst!o a
pojaa!anje i!oa ro'e u inostranst!o. 4od toga su poslo!i imedju
!rlo krupnih preduea tak!i, da stoje ) kako se *'lago* iraio
Qilder
.60/
) *na granici podmii!anja*. 4rup u 2emakoj, Qnajder u
8rancuskoj, %rmstrong u :ngleskoj ) primeri su tak!ih Armi, usko
po!eanih s gigantskim 'ankama i s !ladom, koje se ne mogu lako
*o'ii*, kada se sklapa ajam.
8rancuska, dajui ajam Rusiji, *prikljetila* ju je u trgo!akom
ugo!oru 16 septem'ra 19@I g., ugo!ori!i i!esne koncesije do
1911 g.3 ista je st!ar sa trgo!akim ugo!orom s 6apanom od 19
a!gusta 1911g. Carinski rat imedju %ustrije i ?r'ije, koji je sa
prekidom od 1 meseci trajao od 19@6-1911 godine, ia!an je delom
'og konkurencije %ustrije i 8rancuske u do'a!ljanju ratnog
materijala ?r'iji. #ol $eanel ija!io je u parlamentu, januara 191>,
da su "rancuske Arme a !reme od 19@B-1911 do'a!ile ?r'iji ratnog
materijala a 0I miliona "ranaka.
9 i!etaju austro-ugarskog konula u ?an-#aolu .Brailija/ !eli se=
*igradnja 'railskih eljenica !ri se !eim delom "rancuskim,
'elgiskim, 'ritanskim i nemakim kapitalom3 te emlje, pomou
Anansiskih operacija koje su u !ei s igradnjom eljenica,
osigura!aju se'i na'a!ku materijala potre'nog a igradnju
eljenica*.
39
Vladimir Ili Lenjin
2a taj nain "rancuski kapital, moe se rei, u doslo!nom smislu
rei, 'aca s!oje mree na s!e strane s!eta. k,d toga !eliku ulogu
igraju 'anke koje se osni!aju u kolonijama i podrunice tih 'anaka.
2emaki imperijalisti gledaju a!idno na *stare* kolonijalne emlje,
koje su se u tom pogledu oso'ito *uspeno* osigurale= :ngleska je
godine 19@0 imala I@ kolonijalnih 'anaka sa >.>19 podrunica
.191@= 1> sa I.009 podrunica/3 8rancuska ) >@ sa 1C6 podrunica3
&olandija ) 16 sa 6B, a 2emaka *samo* 1C sa 1@ podrunica.
.6I/
%
ameriki kapitalisti a!ide opet engleskim i nemakim= *u 6unoj
%merici ) tuili su oni godine 191I ) I nemakih 'anaka ima 0@
podrunica, i I engleskih 1@ podrunica5 :ngleska i 2emaka
uloile su a poslednjih >I godina u %rgentini, Brailiji i 9rug!aju
oko etiri 'iliona .milijarde/ dolara i usled toga dre u s!ojim
rukama I6J ita!e trgo!ine tih triju emalja*.
.66/
(emlje, koje i!oe kapital, medjuso'no su podelile s!et, u
prenesenom smislu rei. %li Anansiski kapital do!eo je i do direktne
podele s!eta.
4
Vladimir Ili Lenjin
V
Podela sveta izmedju saveza kapitalista
<onopolistiki sa!ei kapitalista, karteli, sindikati, trusto!i, pre
s!ega dele medju so'om unutranje trite, uimajui u s!oje ruke,
!ie ili manje potpuno, proi!odnju neke odreedjene emlje. %li je u
kapitalimu unutranje trite nei'eno po!eano sa spoljnim.
4apitaliam je oda!no st!orio s!etsko trite. E, ukoliko je rastao
i!o kapitala i irile se, na s!e mogue naine, inostrane i
kolonijalne !ee i *s"ere uticaja* najkrupnijih monopolistikih
sa!ea, st!ar je *prirodno* do!odila do s!etskog sporauma medju
njima, do st!aranja medjunarodnih kartela.
+o je no!i stepen s!etske koncentracije kapitala i proi!odnje.
2euporedi!o !ii od prethodnih. #ogledajmo kako irasta taj super-
monopol.
:lektrina industrija je najtipinija a najno!ije uspehe tehnike, a
kapitaliam kraja NEN i poetka NN !eka. E ona se naj!ie ra!ila u
d!e najra!ijenije od mnogih kapitalistikih emalja ) u
?sjedinjenim $ra!ama i u 2emakoj. 9 2emakoj je na porast
koncentracije u toj grani oso'ito snano delo!ala kria 19@@
godine. Banke koje su se u to do'a !e dosta 'ile srasle s
industrijom, u !reme te krie su u naj!eoj meri u'rale i produ'ile
propast relati!no sitnih preduea, koja su progutana od krupnih.
*Banke su, - pie 6ajdels, - uskrai!ale pomo upra!o onim
predueima koja su je naj!ie tre'ala, do!odei time do di!ljeg
poleta u poetku, a posle do 'enadnog kraha onih druta!a koja
nisu 'ila s njima dosta tesno po!eana*.
.61/
9sled toga je koncentracija posle 19@@ koraknula napred
gigantskim koracima. #re 19@@ g. 'ilo je osam ili sedam *grupa* u
elektrinoj industriji, s!aka se od njih sastojala od nekoliko
druta!a .u s!emu ih je 'ilo >B/ a ia s!ake je stajalo > do 11
'anaka. Emedju 19@B i 191> s!e su se te grupe stopile u d!e ili
jednu. :!o kako je tekao taj proces=
0rupe u elektrinoj industriji
#re 19@@
g.
*8elten i
Giljom*3
*Famejer
*
*9nion*
.%:G/
*?imens
&alske* i
*Qukert i
4o*
Bergman 4ukmer

*8elten i Famejer*3
%:G .,pte
elektrino drut!o/
*?imens i &alske
Qukert*3 *Bergman*
?krahira
la 19@@
g.
%:G .,pte
elektrino drut!o/
*?imens i &alske Qukert*
191> g.
.+esna *kooperacija* od 19@B godine, %:G i
*?imens i &alske Qukert*/
Lu!eno %:G .,pte elektrino drut!o/, koje je nastalo na taj nain,
!lada nad 11I do >@@ druta!a .po sistemu *uea*/ i raspolae
optom sumom kapitala od pri'lino 1U milijarde maraka. ?amo
41
Vladimir Ili Lenjin
direktnih inostranih predsta!nita!a ono ima C0, od kojih su 1>
akcionerska drut!a, - u !ie od 1@ dra!a. 6o 1910 se raunalo da
kapitali, koje je nemaka elektronska industrija uloila u
inostranst!u, inose >CC miliona maraka, od toga 6> miliona u
Rusiji. 2e tre'a ni spominjati da je *,pte elektrino drut!o*
gigantsko kom'ino!ano preduee, koje proi!odi ) kod njega 'roj
samih druta!a sa "a'rikama inosi 16 ) najraliitije proi!ode, od
ka'ela i iolatora, do automo'ila i a!iona.
42
Vladimir Ili Lenjin
%li, koncentracija u :!ropi 'ila je takodje sasta!ni deo
koncentracije u %merici. :!o kako je st!ar tekla=
*,pta elektrina kompanija* .General :lectric Co/
%merika=
4o. +ompson ) &auston
osni!a a :!ropu Armu
4o. :dison osni!a a
:!ropu Armu=
*8rancuska :disono!a
kompanija*, koja
predaje patente
nemakoj Armi
2emaka= *9nion elektrino 4o.*
*,pte elektrino
drut!o* .%.:.G./
*,pte elektrino drut!o* .%:G/
+ako su se igradile dve elektrine *dra!e*= *ne postoje na emlji
druga elektrina drut!a koja su potpuno nea!isna od njih*, - pie
&ajnig u s!ome lanku *#ut elektrinog trusta*. , opsegu prometa i
!eliini preduea o'a *trusta* ) sledei nam 'roje!i daju neku )
iako ni idaleka potpunu ) sliku=

#romet ro'e
.milioni maraka/
Broj
nametenika
List proAt
.milioni maraka/
%<:RE4% ,pta
elektrina
kompanija .G:C/
19@1= >I>
191@= >9B
>B.@@@
C>.@@@
CI,0
0I,6
2:<%L4% ,pte
elektrino
drut!o .%:G/
19@1= >16
1911= C6>
C@.1@@
6@.B@@
10,I
>1,1
% godine 19@1, imedju amerikog i nemakog trusta sklopljen je
ugo!or o podeli s!eta. 4onkurencija se otstranjuje. *,pta
elektrina kompanija* .G:C/ do'ija i ?jedinjene $ra!e i 4anadu3
*,ptem elektrinom drut!u* .%:G/ *pripale su* 2emaka,
%ustrija, Rusija, &olandija, $anska, Q!ajcarska, +urska, Balkan.
?pecijalni ) raume se tajni ) ugo!ori sklopljeni su u pogledu
*druta!a-keri*, koja prodiru u no!e industrijske grane i u *no!e*
"ormalno jo nepodeljene emlje. 9go!orena je uajamna ramena
iuma i iskust!a.
.6B/
Raume se samo po se'i koliko je oteana konkurencija proti! tog
aista jedinst!enog, s!etskog trusta, koji raspolae kapitalom od
nekoliko milijardi i ima s!oje *podrunice*, predsta!nit!a,
agenture, !ee, itd. u s!im kraje!ima s!eta. %li, podela s!eta medju
d!a jaka trusta, nara!no, ne iskljuuje ponovnu podelu, ako se
promene odnosi snaga usled nera!nomernosti ra!oja, rato!a,
kraho!a i t. sl.
#ouan primer pokuaja tak!e pono!ne podele, 'or'e a pono!nu
podelu, prua nam petrolejska industrija.
*?!etsko petrolejsko trite, - pie 6ajdels 19@I g., - i sad je jo
podeljeno medju d!e krupne Anansiske grupe= %meriki Rok"elero!
*petrolejski trust* .?tandard ,il C/ i !lasnika ruske 'akinske na"te,
43
Vladimir Ili Lenjin
Rotilda i 2o'ela. ,'e su grupe u uskoj medjuso'noj !ei, ali
njiho!om monopolistikom poloaju !e nekoliko godina preti pet
neprijatelja
.69/
= 1/ iscrpljenost amerikih i!ora na"te3 >/
konkurentska Arma <antae!a u Baku3 C/ i!ori na"te u %ustriji i 0/
u Rumuniji3 I/ prekookeanski i!ori na"te, naroito u holandskim
kolonijama .naj'ogatije Arme ?amuela i Qela, po!eane su i sa
engleskim kapitalom/. +ri poslednja nia preduea po!eana su s
nemakim krupnim 'ankama, na elu s najkrupnijom *2emakom
'ankom*. +e su 'anke samostalno i planski ra!ijale petrolejsku
industriju, napr. u Rumuniji, da 'i imale *s!oj* oslonac. Godine
19@1 raunalo se da u rumunskoj petrolejskoj industriji ima 1BI
miliona stranog kapitala, od toga 10 miliona nemakog.
.1@/
#oela je 'or'a koju je u ekonomskoj literaturi i nai!aju 'or'a a
*deo'u s!eta*. ? jedne strane, Rok"elero! *#etrolejski trust*, elei
prigra'iti sve, osno!ao je u samoj &olandiji *drut!o-ker*,
kupujui i!ore na"te u &olandskoj Endiji i elei da na taj nain
ada udarac s!ome gla!nom neprijatelju= holandsko-engleskom
trustu *Qel*. ? druge strane, *2emaka 'anka* i druge 'erlinske
'anke nastojale su da *a se'e* *od'rane* Rumuniju i da je ujedine
s Rusijom proti! Rok"elera. <edjutim, Rok"eler je posedo!ao
neimerno !ei kapital i odlinu organiaciju transporta i dosta!e
petroleja potroaima. Bor'a se morala s!riti, i s!rila se 19@1 g.,
potpunim poraom *2emake 'anke*, kojoj je preostalo jedno od
d!oga= ili, u milionske gu'itke, lik!idirati s!oje *petrolejske
interese*, ili se pokoriti. Ea'rano je o!o drugo i s *#etrolejskim
drut!om* sklopljen ugo!or ) !rlo nepo!oljan a *2emaku 'anku*.
*2emaka 'anka* se tim ugo!orom *o'a!eala*, *da nee
preduimati nita na tetu amerikih interesa*, a u to je 'ilo
pred!idjeno, da ugo!or gu'i !rednost ako u 2emakoj 'ude
donesen akon o dra!nom monopolu na petrolej.
+ada poinje *petrolejska komedija*. 6edan od Anansiskih kralje!a
2emake "on G!iner, direktor *2emake 'anke*, pokree, preko
s!oga pri!atnog sekretara Qtausa, agitaciju a monopol petroleja.
?ta!lja se u pokret sa! gigantski aparat naj!ee 'erlinske 'anke,
s!e mnogostrane *!ee*, tampa se agrca!a od *patriotskih*
poklika proti! *jarma* amerikog trusta, i Rajhstag, 1I marta 1911,
skoro jednoglasno prih!ata reoluciju kojom se poi!a !lada da
igradi nacrt o monopolu petroleja. ;lada se uh!atila na tu
*popularnu* ideju i igledalo je da *2emaka 'anka*, koja je htela
nasamariti s!og amerikog kontrahenta i pomou dra!nog
monopola popra!iti s!oje poslo!e, do'ija igru. 2emaki petrolejski
kralje!i !e su se unapred sladili gigantskim proAtima, koji ne
aostaju ia proAta ruskih "a'rikanata eera. %li, pr!o, nemake
krupne 'anke pos!adjale su se imedju se'e oko podele plena i
*$iskontno drut!o* raskrinkalo je koristolju'i!e interese
*2emake 'anke*3 drugo, !lada se prepala 'or'e proti! Rok"elera,
jer je 'ilo !rlo sumnji!o da li e 2emaka i mimo njega doi do
petroleja .produkti!nost Rumunije je malena/3 tree, godine 191C
upra!o je odo'ren milijardni kredit a ratnu pripremu 2emake.
44
Vladimir Ili Lenjin
2acrt o monopolu 'io je odloen. Rok"elero! *#etrolejski trust*
pri!remeno je iiao i 'or'e kao po'ednik.
+im po!odom pisao je 'erlinski asopis *Banka* da 'i se 2emaka
mogla 'oriti proti! petrolejskog trusta samo kad 'i u!ela monopol
elektrine struje i kad 'i !odenu snagu pret!arala u je!tin
elektricitet. *%li, - nasta!lja se u tom asopisu, - do elektrinog
monopola doi e onda, kad on 'ude potre'an proi!odjaima3 tj.
onda kad 'ude na pragu sledei !eliki krah u elektrinoj industriji i
kad ne 'udu mogle raditi s proAtom one gigantske, skupe
elektrine centrale, koje sada s!agde podiu pri!atni *koncerni*
elektrine industrije i a koje ti *koncerni* !e sada do'ijaju stalne
pojedinane monopole grado!a, dra!a itd. +ada e se morati
upotre'iti !odene snage3 ali njih, na raun dra!e, nee moi 'iti
moguno pret!arati u je!tin elektricitet, tre'ae ih opet predati
*pri!atnom monopolu koji kontrolie dra!a*, jer je pri!atna
industrija !e sklopila ni poslo!a i ugo!orila a se'e !elike
nagrade5 +ako je 'ilo s monopolom kalija, tako je s petrolejskim
monopolom, tako e 'iti s monopolom elektriciteta. Bilo 'i !reme
da nai dra!ni socijalisti, koji se daju aslepiti lepim principom,
konano sh!ate da monopol u 2emakoj nikad nije iao a tim
ciljem i nije do!eo do tog reultata, da 'i donosio koristi
potroaima ili 'ar da!ao dra!i deo preduetnikog proAta, nego
je sluio samo a to da 'i na dra!ni raun sanirao pri!atnu
industriju, koja je dola skoro do 'ankrotst!a*.
.11/
Buroaski ekonomi 2emake prinudjeni su da daju tako dragocena
prinanja. ,!de oito !idimo kako se u eposi Anansiskog kapitala
pri!atni i dra!ni monopol prepliu u jednu celinu, kako su i jedni i
drugi ust!ari samo pojedine karike imperijalistike 'or'e koju !ode
najkrupniji monopolisti a podelu s!eta.
9 trgo!akoj mornarici gigantski porast koncentracije do!eo je
takodje do podele s!eta. 9 2emakoj su se istakla d!a najkrupnija
drut!a= *&am'urg-%merika* i *?e!erno-nemaki Fojd*, o'a s
kapitalom od po >@@ miliona maraka .akcija i o'ligacija/ s
paro'rodima koji stoje 1BI do 1B9 miliona maraka. ? druge strane,
u %merici je 1 janurara 19@C g. st!oren tako!ani <organo! trust )
*<edjunarodno drut!o a pomorsku trgo!inu* ) koji ujedinjuje
amerika i engleska paro'rodarska drut!a, njih de!et na 'roju, i
koja raspolau s kapitalom od 1>@ miliona dolara .0B@ miliona
marka/. ;e 19@C godine sklopljen imedju nemakih kolosa i toga
ameriko-engleskog trusta ugo!or o podeli s!eta u !ei s podelom
proAta. 2emaka drut!a odrekla su se konkurencije kod poslo!a
imedju :ngleske i %merike. Bilo je tano odredjeno kome se koje
luke *preputaju*, osno!an je ajedniki kontrolni od'or itd. 9go!or
je sklopljen na >@ godina s primed'om da u sluaju rata gu'i
!rednost.
.1>/
2eo'ino je pouna i istorija st!aranja medjunarodnog kartela
eljenikih pruga. :ngleske, 'elgiske i nemake "a'rike
eljenikih pruga pr!i put su pokuale da osnuju taka! kartel !e
45
Vladimir Ili Lenjin
1BB0, u do'a najjae depresije industriskih poslo!a. ?poraumele
su se da nee konkurisati na unutranjem tritu onih emalja koje
su prile sporaumu, a spoljna trita da e podeliti po normi= 66J
:ngleska, >1J 2emaka i 1J Belgija. Endija je 'ila u celosti
preputena :ngleskoj. #roti! jedne engleske Arme, koja je ostala
i!an sporauma, po!eden je ajedniki rat i troko!i tog rata
pokri!ali su se odredjenim procentom od ajednike prodaje. %li,
kad su 1BB6 g. i sa!ea istupile d!e engelske Arme, sa!e se
raspao. 4arakteristino je da do sporauma nije moglo doi a
!reme perioda industrijskog poleta koji je kasnije nastao.
#oetkom 19@0 g. osno!an je sindikat elika u 2emakoj. 9
no!em'ru 19@0 o'no!ljen je *<edjunarodni kartel eljenikih
pruga* prema normi= :ngleska ) IC,IJ, 2emaka ) >B,BCJ, Belgija
) 11,61J. 4asnije se pridruila 8rancuska sa 0,BJ, I,BJ i 6,0J a
pr!u, drugu i treu godinu onad 1@@J, tj. kod ukupnog inosa od
1@0,BJ itd. Godine 19@I pridruio se *trust elika* ?jedinjenih
$ra!a .*4orporacija elika*/, atim %ustrija i Qpanija. *9 o!om
asu, - pisao je 8ogeltajn godine 191@, - deo'a emaljske kugle je
a!rena i krupni potroai, u pr!om redu dra!ne eljenice )
poto je s!et !e podeljen, a njiho!i interesi nisu ueti u o'ir )
mogu i!eti kao pesnik u 6upitero!om ne'u*.
.1C/
?pomenuemo jo medjunarodni sindikat cinka, koji je osno!an
godine 19@9 i koji je tano odredio koliko e proi!oditi koja od pet
grupa "a'rika= nemakih, 'elgiskih, "rancuskih, panskih,
engleskih3 atim medjunarodni trust 'aruta, taj ) po reima
Fi"mana ) *potpuno moderan tesni sa!e imedju s!ih nemakih
"a'rika eksploi!a, koje su posle, ajedno sa slino organio!anim
"rancuskim i amerikim "a'rikama dinamita, imedju se'e podelile,
takorei, ceo s!et*.
.10/
Fi"man je godine 1B91 na'rojao oko 0@ medjunarodnih kartela u
kojima uest!uje 2emaka, a godine 191@ !e oko 1@@.
2eki 'uroaski pisci .kojima se sad pridruio i 4. 4aucki, potpuno
ine!eri!i time s!oje marksistiko stano!ite, na primer od 19@9
godine/, iraa!aju miljenje da medjunarodni karteli, poto su
najrelje"niji ira internacionalnog kapitala, pruaju mogunost da
se u kapitalimu nadamo miru medju narodima. +o je miljenje
teoretski potpuna glupost, a praktiki je soAam i nain nepotene
od'rane najgoreg oportunima. <edjunarodni karteli pokauju do
koga je stepena sada irastao kapitalistiki monopol i zbog ega se
!odi 'or'a imedju sa!ea kapitalista. ,!a druga okolnost je
naj!anija3 jedino nam ona o'janja!a istoririsko-ekonomski smisao
onoga to se dogadja, jer se oblik 'or'e moe promeniti i menja se
stalno u a!isnosti od ranih, relati!no pose'nih i pri!remenih
uroka, ali sutina 'or'e, njen klasni sadraj nikako se ne moe
promeniti dok god postoje klase. Raume se da je u interesu, na
primer nemake 'uroaije, kojoj je sad u st!ari preao i 4aucki u
s!ojim teoretskim ramatranjima .o tome e 'iti jo go!ora/, da
ataka!a sadraj sa!remene ekonomske 'or'e .podela s!eta/ i da
46
Vladimir Ili Lenjin
pod!lai sad jedan, sad drugi oblik te 'or'e. Estu pogreku ini i
4aucki. % radi se nara!no ne o nemakoj, nego o s!etskoj
'uroaiji. 4apitalisti dele s!et ne 'og s!oje naroite pakosti, nego
ato, to ih dostignuti stepen koncentracije sili da podju tim putem
radi postianja proAta3 oni ga dele *prema kapitalu*, prema *snai*,
jer drugog naina deo'e ne moe 'iti u sistemu ro'ne pri!rede i
kapitalima. % snaga se menja u a!isnosti od ekonomskog i
politikog ra!itka3 da 'ismo raumeli ono to se dogadja, tre'a
nati kak!a se pitanja rea!aju promenama snage, a da li su te
promene *isto*-ekonomske ili izvan-ekonomske .na primer ratne/,
to je drugoraredno pitanje, koje ne moe nita promeniti u
osno!nim pogledima na najno!iju epohu kapitalima. Brkanje
pitanja sadraja 'or'e i sporauma imedju sa!ea kapitalista s
pitanjem o'lika 'or'e i sporauma .danas mirnog, sutra nemirnog,
prekosutra opet nemirnog/ nai sroa!ati se na ulogu soAste.
:poha najno!ijeg kapitalima pokauje nam da se imedju sa!ea
kapitalista st!araju i!esni odnosi na osnovi ekonomske podele
s!eta, a naporedo s tim, u !ei s tim, st!araju se, imedju politikih
sa!ea, imedju dra!a, i!esni odnosi na osno!i teritorijalne
podele s!eta, 'or'e a kolonije, *'or'e a pri!rednu teritoriju*.
47
Vladimir Ili Lenjin
VI
Podela sveta izmedju velikih dr-ava
Geogra" %. ?upan u s!ojoj knjii o *teritorijalnom ra!itku
e!ropskih kolonija*
.1I/
daje sledei kratki pregled toga ra!itka pri
kraju NEN !eka=
Procenat zemljine povr%ine koji pripada evropskim kolonijalnim
dr-avama $i +jedinjenim .r-avama*

1B16
g.
19@@
g.
#o!eanje
a=
9 %"rici 1@,BJ 9@,0J V19,6J
9
#olineiji
I6,BJ 9B,9J V0>,1J
9 %iji I1,IJ I6,6J VI,1J
9
%ustraliji
1@@,@
J
1@@,@
J
----
9 %merici >1,IJ >1,>J -@,CJ
*4arakteristika o!og perioda, - akljuuje on, - prema tome, jeste
podela %"rike i #olineije*. #oto u %iji i %merici nema neauetih
emalja, tj. tak!ih koje ne pripadaju ni jednoj dra!i, ?upano!
akljuak tre'a proiriti i rei, da je karakteristika perioda koji
promatramo konana podela emlje, ali ne konana u tom smislu da
je nemogua ponovna podela, - naproti!, pono!ne podele su mogue
i nei'ene, - nego u tom smislu da je kolonijalna politika
kapitalistikih emalja dovrila os!ajanje neauetih emalja na
naoj planeti. #r!i put je s!et !e podeljen, tako da u'udue
pretstoje samo pono!ne podele, tj. prela od jednog *posednika*
drugome, a ne i stanja 'e gade pod *gadu*.
#rema tome, mi prei!lja!amo naroitu epohu s!etske kolonijalne
politike, koja je najue po!eana s *najra!ijenijim stepenom u
ra!itku kapitalima*, s Anansiskim kapitalom. ?toga je potre'no da
se podro'nije adrimo u pr!om redu na st!arnim podacima, da
'ismo, to je moguno tanije, o'jasnili, kako raliku te epohe od
prethodnih, tako i stanje st!ari u sadanje !reme. +u se pre s!ega
posta!ljaju d!a pitanja o injenicama= apaa li se pojaa!anje
kolonijalne politike, aotra!anje 'or'e a kolonije, i to 'a u eposi
Anansiskog kapitala, i kako je upra!o u tome pogledu podeljen s!et
u nae !reme.
%meriki pisac <oris u s!ojoj knjii o istoriji koloniacije
.16/
pokua!a da reimira podatke o !eliini kolonijalnih poseda
:ngleske, 8rancuske i 2emake a rane periode NEN !eka. :!o
ukratko reultata do kojih je doao=
Veliina kolonijalnih poseda
:ngleska 8rancuska 2emaka
#o!ri
na
.mil.
?tano!ni
t!o
.milioni/
#o!ri
na
.mil.
?tano!ni
t!o
.milioni/
#o!ri
na
.mil.
?tano!ni
t!o
.milioni/
48
Vladimir Ili Lenjin
k!.
milja/
k!.
milja/
k!.
milja/
1B1I-
1BC@
H 1>6,0 @,@> @,@I -- --
1B6@ >,I 10I,1 @,> C,0 -- --
1B1@ 1,1 >61,9 @,1 1,I -- --
1BB9 9,C C@9,@ C,1 I6,0 1,@ 10,1
(a :nglesku period silnog jaanja kolonijalnih os!ajanja pada u
godine 1B6@-1BB@, i, !eoma naajan, - u poslednja d!a decenija
NEN !eka. (a 8rancusku i 2emaku ) upra!o u ta d!a decenija.
;ideli smo gore da granini period u ra!oju kapitalima,
predmonopolistikog kapitalima, u kome preo!ladjuje slo'odna
konkurencija, pada na 1B6@-te i 1B1@-te godine. ?ada !idimo da
upravo posle tog perioda poinje ogroman *polet* kolonijalnih
os!ajanja i i!aredno se aotra!a 'or'a a teritorijalnu podelu
s!eta. #rema tome, nesumnji!a je injenica, da je prela
kapitalima na stepen monopolistikog kapitalima, u Anansiski
kapital, po!ean sa aotra!anjem 'or'e a podelu s!eta.
&opson, u s!ome delu o imperijalimu, istie epohu 1BB0 do 19@@
g. kao epohu pojaane *ekspanije* .proirenja teritorija/ gla!nih
e!ropskih dra!a. #o njego!om raunu, :ngleska je a to !reme
stekla C,1 miliona k!. milja sa stano!nit!om od I1 miliona3
8rancuska ) C,6 miliona k!. milja sa stano!nit!om od C6,I miliona3
2emaka ) 1,@ miliona k!. milja sa 16,1 miliona3 Belgija ) 9@@
hiljada k!. milja s C@ miliona3 #ortugalija ) B@@ hiljada k!. milja s 9
miliona. 6agma s!ih kapitalistikih dra!a a kolonijama, krajem
NEN !eka, oso'ito poe!i od 1BB@-tih godina, jeste opte ponata
injenica istorije diplomatije i spoljne politike.
9 eposi naj!eeg proc!ata slo'odne konkurencije u :ngleskoj,
1B0@-1B6@ g., njeni !odei 'uroaski politiari 'ili su protiv
kolonijalne politike, smatrali su da je oslo'odjenje kolonija, njiho!o
potpuno od!ajanje od :ngleske, nei'ena i korisna st!ar. <. Ber u
s!om lanku, koji je iiao 1B9B godine, o *najno!ijem engleskom
imperijalimu*
.11/
istie kako je, godine 1BI>, dra!nik tako sklon
imperijalimu kao to je, uopte go!orei, 'io $iraeli, rekao=
*4olonije ) to je mlinski kamen na naem !ratu*. % krajem NEN !eka
u :ngleskoj su 'ili junaci dana ?esil Rodes i 6oe" Lem'erlen, koji
su ot!oreno propo!edali imperijaliam i s naj!eim cinimom
primenji!ali imperijalistiku politiku7
2ije 'e interesa, da je tim !odeim politiarima engleske
'uroaije !e tada 'ila jasna !ea imedju, da kaemo, isto
ekonomskih i socijalno-politikih korena najno!ijeg imperijaliOma.
Lem'erlen je propo!edao imperijaliam kao *pra!u, mudru i
ekonominu politiku*, istiui oso'ito konkurenciju od strane
2emake, %merike i Belgije, na koju sada nailai :ngleska na
s!etskom tritu. ?pas je u monopolu ) go!orili su kapitalisti,
osni!ajui kartele, sindikate, trusto!e. ?pas je u monopolu )
49
Vladimir Ili Lenjin
pona!ljale su politike !odje 'uroaije i urile se da agra'e jo
nepodeljene delo!e s!eta. % ?esil Rodes, kako pria njego! intimni
prijatelj, no!inar ?tid, kaao mu je, u pogledu s!ojih
imperijalistikih ideja, godine 1B9I= *6ue sam 'io u londonskom Est
%jdu .radnika et!rt/ i posetio jednu skuptinu 'esposlenih. 4ada
sam tamo uo one di!lje go!ore, koji su 'ili opti krik= hle'a, hle'a7
ja sam, idui kui, ramiljao o onome to sam !ideo i u!erio se, jo
!ie nego pre, u !anost imperijalima5 <oja a!etna misao je
reenje socijalnog pitanja, naime= da 'i se 0@ miliona stano!nika
?jedinjene 4ralje!ine spaslo od u'ist!enog gradjanskog rata, mi,
kolonijalni politiari, moramo os!ojiti no!e emlje, da 'ismo u njih
smestili su!iak stano!nit!a, da 'ismo st!orili no!a trita a ro'u
koja se proi!odi u "a'rikama i rudnicima. 9!ek sam go!orio da je
imperija pitanje eluca. %ko ne elite gradjanski rat, onda morate
postati imperijalisti*.
.1B/
+ako je 1B9I godine go!orio ?esil Rodes ) milioner, Anansiski kralj,
gla!ni kri!ac a englesko-'urski rat3 a njego!a je od'rana
imperijalima samo neto gru'a, cinina, dok se, ust!ari, ona ne
ralikuje od *teorija g. g. <aslo!a, (idekuma, #etreso!a, $a!ida,
osni!aa ruskog marksima i sl., i sl. ?esil Rodes 'io je malo
poteniji socijal-o!inista5
$a 'ismo dali to taniju sliku teritorijalne podele s!eta i promena
koje su se u tom pogledu dogodile poslednjeg decenija, posluiemo
se reultatima koje, u spomenutom delu, daje ?upan o pitanju
kolonijalnih poseda s!ih dra!a na s!etu. ?tupan uima 1B16 i 19@@
godinu3 mi emo ueti 1B16 godinu ) !rlo sreno ia'ranu, jer se
moe smatrati da je upra!o u to !reme ugla!nom a!ren ra!oj
apadno-e!ropskog kapitalima u s!ome predmonopolistikom
stadiju ) i 1910, ue!i umesto ?upano!ih 'roje!a, no!e 'roje!e
&i'nero!ih *Geogra"sko ) statistikih ta'lica*. ?upan uima samo
kolonije3 mi smatramo korisnim ) ato da 'ismo mogli dati potpunu
sliku podele s!eta ) da se ukratko dodaju podaci i o nekolonijalnim
emljama, i o polukolijalnim, medju koje u'rajamo #ersiju, 4inu i
+ursku3 pr!a je od tih emalja !e skoro potpuno postala kolonijom,
a druga i trea to postaju.
$o'ijamo sledee reultate=
Kolonijalni posedi velikih sila $milioni kv. km. i milioni stanovnika*

4olonije <etropole ?!ega
1B16 1910 1910 1910
k!.
km.
?tan
o!.
k!.
km.
?tan
o!.
k!.
km.
?tan
o!.
k!.
km.
?tano
!.
:ngleska >>,I >I1,9 CC,I C9,I @,C 06,I CC,B 00@,@
Rusija 11,@ 1I,9 11,0 CC,> I,0 1C6,> >>,B 169,0
8rancuska @,9 6,@ 1@,6 II,I @,I C9,6 11,1 9I,1
2emaka -- -- >,9 1>,C @,I 60,9 C,0 11,>
?jed. -- -- @,C 9,1 9,0 91,9 9,1 1@6,1
5
Vladimir Ili Lenjin
$ra!e
6apan -- -- @,C 19,> @,0 IC,@ @,1 1>,>
6 !elikih
sila s!ega
0@,0 >1C,B 6I,@ I>C,0 16,I 0C1,> B1,I 966
4olonije ostalih dra!a .Belgije, &olandije i dr./ 9,9 0I,C
#olukolonije .#ersija, 4ina, +urska/ 10,I C61,>
,stale emlje >B,@ >B9,9
Cela emlja
1CC,
9
16I1,
1
,!de oigledno !idimo, kako je na granici imedju NEN i NN !eka
*a!rena* podela s!eta. 4olonijalni posedi posle 1B16 g. rairili su
se u gigantskom opsegu= !ie od jedan i po puta, od 0@ na 6I
miliona k!. km., kod est naj!eih sila3 prirataj inosi >I miliona
k!. km., jedan i po puta !ie nego po!rine metropola .16,U
miliona/. Godine 1B16 tri dra!e nisu imale nikak!ih kolonija, a
et!rta, 8rancuska, skoro ih nije imala. $o 1910 godine te etiri sile
stekle su kolonije sa po!rinom od 10,1 miliona k!. km., tj. pri'lino
1U puta !ie od po!rine :!rope, sa stano!nit!om od skoro 1@@
miliona. 2era!nomernost u irenju kolonijalnih poseda !rlo je
!elika. %ko uporedimo, na primer, 8rancusku, 2emaku i 6apan,
koje se mnogo ne ralikuju po !eliini s!oje po!rine i po mnoini
stano!nit!a, !idimo da je pr!a od tih emalja stekla tri puta !ie
kolonija .po po!rini/, nego druga i trea ajedno. %li, po !eliini
Anansiskog kapitala, 8rancuska je, u poetku perioda koji imamo u
!idu, 'ila moda takodje nekoliko puta 'ogatija od 2emake i
6apana ajedno. 2a !eliinu kolonijalnih poseda osim isto
ekonomskih uslo!a, i na 'ai tih uslo!a, deluju i geogra"ski uslo!i i
dr. <a kako da je poslednjih decenija snano napredo!alo
ni!eliranje s!eta, ijednaa!anje pri!rednih uslo!a i i!ota u ranim
emljama, pod pritiskom krupne industrije, ramene i Anansiskog
kapitala, - ipak ralika ostaje !elika, i imedju spomenutih est
emalja opaamo, s jedne strane, mlade kapitalistike emlje, koje
neo'ino 'ro napreduju .%merika, 2emaka, 6apan/3 a s druge
strane ) emlje starog kapitalistikog ra!itka, koje su u poslednje
do'a napredo!ale kudikamo sporije od prethodnih .8rancuska,
:ngleska/3 s tree strane, u ekonomskom pogledu najaostaliju
.Rusiju/, u kojoj je najno!iji ) kapitalistiki imperijaliam, da tako
kaemo, apleten u oso'ito gustu mreu pretkapitalistikih odnosa.
2aporedo s kolonijalnim posedima !elikih sila, posta!ili smo
ne!elike kolonije malih dra!a, koje su, da tako kaemo, naj'lii
o'jekat mogune i !ero!atne WXpono!ne podeleXX kolonija. ,!e male
dra!e adrale su s!oje kolonije !eim delom 'og toga, jer medju
!elikim dra!ama postoje suprotnosti interesa, tr!enja itd., to
smeta da dodje do sporauma o podeli plena. Qto se tie
WXpolukolonijalnih dra!aXX, one su primer onih prelanih o'lika koji
se susreu na s!im podrujima prirode i drut!a. 8inansiski kapital
toliko je krupna, moe se rei odluujua, snaga u s!im
51
Vladimir Ili Lenjin
ekonomskim i u s!im medjunarodnim odnosima, da moe da
pod!rgne, i st!arno pod!rga!a, ak i one dra!e koje ui!aju
potpunu politiku nea!isnost. (a o!o emo odmah ineti primere.
%li, raume se, naj!ee WXpogodnostiXX i naj!ee koristi Anansiski
kapital do'ija od takvog potinja!anja koje je u !ei s gu'itkom
politike nea!isnosti a potinjene emlje i narode. #olukolonijalne
su emlje tipine kao WXsredinaXX u tom pogledu. Raume se, da se
'or'a oko o!ih polua!isnih emalja morala oso'ito pootriti u
eposi Anansiskog kapitala, kada je ostali s!et !e podeljen.
4olonijlna politika i imperialiam postojali su i pre najno!ijeg
stepena kapitalima, pa ak i pre kapitalima. Rim, koji se osni!ao
na ropst!u, !odio je kolonijalnu politiku i ost!ari!ao imperijaliam.
%li WXoptaXX ramatranja o imperijalimu, kod kojih se 'itna ralika
drut!eno-ekonomskih "ormacija a'ora!lja ili mee na adnje
mesto, nei'eno se pret!araju u najranije 'analnosti i
ra'aci!anje "raama kao to je uporedji!anje WX!elikog Rima s
!elikom BritanijomXX.
.19/
Lak i kapitalistika kolonijalna politika
predjanjih stadija kapitalima 'itno se ralikuje od kolonijalne
politike Anansiskog kapitala.
,sno!na oso'itost najno!ijeg kapitalima je gospodst!o
monopolistikih sa!ea najkrupnijih preduimaa. +ak!i su
monopoli naj!ri kad se u jedne ruke skupe svi i!ori siro!ina, i
mi smo !ideli s kak!om re!nou medjunarodni monopolistiki
sa!ei upiru s!e s!oje sile da 'i proti!niku odueli s!aku mogunost
konkurencije, da 'i, na primer, pokupo!ali emlje 'ogate
g!odenom rudom ili i!ore na"te i t. sl. 6edino posedo!anje kolonija
daje garantiju a uspeh monopola proti! s!ih sluajnosti u 'or'i s
proti!nikom ) pa i te sluajnosti, kada proti!nik hoe da se od'rani
akonom o dra!nom monopolu. Qto je !ii ra!itak kapitalima, to
se jae osea nedostatak siro!ina, to je otrija konkurencija i
potera a i!orima siro!ina, po celom s!etu, to je ogranienija
'or'a a sticanje kolonija.
WX<oe se posta!iti t!rdjenje, - pie Qilder, - koje e nekima igledati
paradoksalno, naime= da porast gradskog i industriskog
stano!nit!a, u !ie ili manje 'liskoj 'udunosti, moe mnogo pre
naii na apreko u nedostatku siro!ina a industriju, nego u
nedostatku predmeta ishrane. +ako se, na primer, s!e jae osea
nedostatak dr!eta, koje stalno poskupljuje, koe, siro!ina a
tekstilnu industriju. WX?a!ei industrijalaca pokua!aju da st!ore
ra!noteu imedju poljopri!rede i industrije na celome podruju
s!etske pri!rede3 kao primer moemo na!esti medjunarodni sa!e
sa!ea ) !lasnika predionica pamuka, koji od 19@0 g. postoji u
nekoliko naj!anijih industrijskih dra!a, atim po uoru na njega
osno!an 191@ g. sa!e e!ropskih sa!ea predionica lanaXX.
.B@/
2ara!no, da 'uroaski re"ormisti, a medju njima naroito sadanji
kauckijanci, pokua!aju da umanje naaj injenice te !rste,
ukaujui na to da 'i se siro!ine WXmogleXX do'a!iti na slo'odnom
tritu 'e WXskupe i opasneXX kolonijalne politike, da 'i se ponuda
52
Vladimir Ili Lenjin
siro!ina WXmoglaXX gigantski po!eati WXprostimXX po'oljanjem prilika
u poljopri!redi uopte. %li tak!a se t!rdjenja pret!araju u
apologetiku imperijalima, u njego!o ulepa!anje, jer u njiho!oj
osno!i lei a'ora!ljanje gla!ne oso'itosti najno!ijeg kapitalima=
monopola. ?lo'odno trite s!e !ie odlai u prolost,
monopolistiki sindikati i trusto!i s!akim danom ga krnje, a
WXprostoXX po'oljanje prilika u poljopri!redi s!odi se na po'oljanje
poloaja masa, na po!ea!anje nadnica i smanjenje proAta. % gde,
osim u "antaiji sladunja!ih re"ormista, postoje trusto!i koji 'i 'ili
kadri da se 'rinu o poloaju masa mesto o os!ajanju kolonijaH
(a Anansiski kapital imaju naaj ne samo !e otkri!eni i!ori
siro!ina nego i e!entualni i!ori, jer se u nae dane tehnika ra!ija
ne!ero!atno 'ro, pa emlje koje su danas nepodesne mogu se
sutra uiniti podesnim, ako se pronadju no!e metode .a u tu s!rhu
krupna 'anka moe opremiti naroitu ekspediciju ininjera,
agronoma i dr./, ako se potroe !ee sume kapitala. Esto !redi i a
istrai!anja rudnih 'ogatsta!a, a nove naine preradji!anja i
iskoria!anja o!ih ili onih siro!ina itd. ,tuda ) nei'ena tenja
Anansiskog kapitala da proiri pri!rednu teritoriju, pa ak i
teritoriju uopte. 4ako trusto!i kapitaliiraju s!oj imetak po
d!ostrukoj ili trostrukoj proceni, raunajui sa u 'udunosti
WXmoguimXX .a ne sadanjim/ proAtima, raunajui s najdaljim
reultatima monopola, tako i Anansiski kapital uopte tei da
prigra'i to je moguno !ie emalja, kak!ih god 'ilo, raunajui s
e!entualnim i!orima siro!ina, 'ojei se da e aostati u di!ljoj
'or'i oko poslednjih komada nepodeljenog s!eta i oko pono!ne
podele !e podeljenih komada.
:ngleski kapitalisti na s!e naine nastoje da ra!iju proi!odnju
pamuka u svojoj koloniji :giptu, - godine 19@0 od >,C miliona
hektara o'radjene emlje u :giptu !e je @,6 miliona 'ilo pod
pamukom, tj. preko et!rtine3 Rusi u svojoj koloniji, +urkestanu,
ato to na taj nain mogu lake da tuku s!oje inostrane
konkurente, mogu lake da pristupe monopoliaciji i!ora siro!ina,
st!aranju ekonominijeg i unosnijeg tekstilnog trusta s
WXkom'ino!anomXX proi!odnjom, tako da se u jednim rukama
koncentriu svi stepeni proi!odnje i prerade pamuka.
Esto tako i interesi i!oa kapitala guraju u pra!cu os!ajanja
kolonija, jer je na kolonijalnom tritu lake .a ponekad i jedino
moguno/ monopolistikim sredst!ima odstraniti konkurenta,
osigurati se'i na'a!ku, u!rstiti potre'ne WX!eeXX i dr.
E!anekonomska nadgradjnja, koja je irasla na osno!i Anansiskog
kapitala, njego!a politika, njego!a ideologija, jaaju tenju a
kolonijalnim os!ajanjima. #ra!o kae &il"erding= WX8inansiski kapital
nee slo'odu, nego gospodst!oXX. % jedan 'uroaski "rancuski pisac,
kao da ra!ija i dopunja!a misao ?esila Rodesa, koju smo !e
na!eli, pie, da ekonomskim urocima sa!remene kolonijalne
politike tre'a dodati socijalne= WXusled s!e !ee kompliko!anosti
i!ota, i tekoa koje tite ne samo radnike mase nego i srednje
53
Vladimir Ili Lenjin
klase, u s!im emljama stare ci!iliacije nagomila!aju se
Wnestrplji!ost, radraenost, mrnja, to s!e do!odi u opasnost
drut!eni mir3 energija koja je i'aena i odredjene klasne
koloteine tre'a nai primenu, tre'a joj dati posla i!an emlje, da
se ne dogodi eksploija unutraX.XX
.B1/
4ad se !e go!ori o kolonijalnoj politici epohe kapitalistikog
imperijalima, potre'no je primetiti da Anansiski kapital i
medjunarodna politika koja mu odgo!ara, koja se s!odi na 'or'u
!elikih sila a ekonomsku i politiku podelu s!eta, st!ara ceo ni
prelaznih o'lika dra!ne a!isnosti. (a o!u epohu nisu tipine samo
d!e osno!ne grupe emalja, politiki "ormalno samostalnih, a u
st!ari apletenih u mree Anansiske i diplomatske a!isnosti. ;e
smo ranije upoorili na jedan od tih o'lika ) na polukolonije.
,'raac drugog primera je, na primer, %rgentina.
WX6una %merika, a oso'ito %rgentina, - pie Qulce-Ge!ernic u s!ome
delu o 'ritanskom imperijalimu, - nalai se u tak!oj Anansiskoj
a!isnosti od Fondona, da 'i je skoro tre'alo na!ati engleskom
trgo!akom kolonijomXX.
.B>/
Qilder je, prema i!etaju austro-
ugarskog konula u Buenos-%iresu, a godinu 19@9, procenio
kapital koji je :ngleska uloila u %rgentini, na BK milijarde
"ranaka. 2ije teko amisliti do kak!ih !rstih !ea, na osno!u toga,
dolai Anansiski kapital :ngleske ) i njego! !erni WXprijateljXX
diplomacija ) s argentinskom 'uroaijom, s !odeim krugo!ima
celog ekonomskog i politikog i!ota.
2eto drukiji o'lik Anansiske i diplomatske a!isnosti, u politiku
nea!isnost, pokauje nam primer #ortugalije. #ortugalija je
samostalna, su!erena dra!a, a st!arno je preko >@@ godina, od
!remena rata a pansko nasledst!o .od 11@@ do 1110/, pod
protektoratom :ngleske. :ngleska je titila #ortugaliju i njene
kolonijalne posede 'og jaanja s!ojih poicija u 'or'i proti! s!ojih
proti!nika ) Qpanije i 8rancuske. (a u!rat je :ngleska do'ila
trgo!ake koristi, 'olje uslo!e a i!o ro'e i oso'ito a i!o
kapitala u #ortugaliju i njene kolonije, mogunost da se slui
portugalskim lukama i ostr!ima, njenim ka'elima i dr., itd.
.BC/
,dnosa te !rste 'ilo je u!ek imedju pojedinih !elikih i malih
dra!a, ali u eposi kapitalistikog imperijalima oni postaju opti
sistem, ulae kao deo u celinu odnosa WXpodele s!etaXX, pret!araju se
u karike operacije s!etskog Anansiskog kapitala.
$a 'ismo a!rili s pitanjem podele s!eta, moramo jo istai jo
sledee. +o je pitanje, pred sam kraj NEN i poetkom NN !eka,
posta!ila potpuno ot!oreno i odredjeno ne samo amerika
literatura, posle pansko-amerikog rata, i engleska posle englesko-
'urskog rata, ne samo nemaka literatura, koja je
WXnajlju'omornijeXX pratila WX'ritanski imperijaliamXX i sistematski
ocenji!ala tu injenicu. E u "rancuskoj 'uroaskoj literaturi to je
pitanje posta!ljeno dosta odredjeno i iroko, ukoliko se to moe
amisliti sa 'uroaskog stano!ita. #o!aemo se na istoriara $rio-
a koji je u s!ojoj knjii= WX#olitiki i socijalni pro'lemi pred kraj NEN
54
Vladimir Ili Lenjin
!ekaXX, u gla!i o WX!elikim silama i podeli s!etaXX pisao o!o= WX9 toku
poslednjih godina s!a slo'odna mesta na emlji, osim 4ine, auele
su dra!e :!rope i ?e!erne %merike. 2a toj 'ai dolo je !e do
nekoliko suko'a i premetanja uticaja, koji su glasnici jo uasnijih
eksploija u 'liskoj 'udunosti. 2aime, tre'a se uriti= nacije koje
se nisu osigurale dolae u opasnost da nikada ne do'iju s!oj deo i
da ne sudeluju u toj gigantskoj eksploataciji emljine kugle, to e
'iti jedna od naj'itnijih injenica sledeeg .tj. NEN !eka/. :to ato
je u poslednje !reme s!a :!ropa i %merika 'ila o'ueta gronicom
kolonijalnog irenja, WimperijalimaX, koji je najnaajnija
karakteristika NEN !ekaXX. E pisac dodaje= WX9 toj podeli s!eta, u toj
tesnoj hajci a 'ogatst!ima i !elikim tritima, relati!na snaga
imperija, osno!anih u tome, NEN !eku, nikako ne odgo!ara mestu
to ga auimaju u :!ropi nacije koje su ih osno!ale. ?ile koje imaju
pre!alst u :!ropi, koje odluuju o njenoj sud'ini, nemaju u istoj
meri pre!last na celom s!etu. %, poto e kolonijalna snaga, nada
na posedo!anje 'ogatst!a koja nisu jo ueta u raun, delo!ati i na
relati!nu snagu e!ropskih dra!a, to e 'og toga kolonijalno
pitanje ) ako hoete WimperijaliamX ) koje je !e promenilo
politike prilike u :!ropi, menjati ih s!e !ie i !ieXX.
.B0/
55
Vladimir Ili Lenjin
VII
Imperijalizam kao osobit stadij kapitalizma
?ad tre'a da i!uemo i!esne akljuke, da u jedno skupimo ono
to smo !e rekli o imperijalimu. Emperijaliam je nastao kao
ra!itak i direktni nasta!ak osno!nih s!ojsta!a kapitalima uopte.
%li kapitaliam je postao kapitalistiki imperijaliam samo na
odredjenom, !rlo !isokom stepenu s!oga ra!itka, kada su neka
osno!na s!ojst!a kapitalima poela da se pret!araju u s!oju
suprotnost, kada su se na celoj liniji st!orile i pokaale onake
prelane epohe i kapitalima, u !ie drut!eno-ekonomsko
uredjenje. :konomski osno!no u tom procesu je amenji!anje
kapitalistike slo'odne konkurencije kapitalistikim monopolima.
?lo'odna konkurencija je osno!no s!ojst!o kapitalima i ro'ne
proi!odnje uopte3 monopol je direktna suprotnost slo'odnoj
konkurenciji, a o!a se pred naim oima poela pret!arati u
monopol, ost!arujui krupnu proi!odnju, potiskujui sitnu,
amenjujui krupnu jo krupnijom, do!odei koncentraciju
proi!odnje i kapitala do toga, da je i nje irastao i irasta
monopol= karteli, sindikati, trusto!i i s njima stopljeni kapital kak!ih
desetak 'anaka koje raspolau milijardama. % u isti mah monopoli,
koji irastaju i slo'odne konkurencije, ne otstranjuju slo'odnu
konkurenciju, nego postoje nad njom i naporedo s njom i time
st!araju ni oso'ito otrih i du'okih proti!urenosti, tr!enja,
suko'a. <onopol je prela od kapitalima k !iem uredjenju.
%ko 'i tre'alo dati to je moguno krau deAniciju imperijalima,
onda 'i tre'alo rei da je imperijaliam monopolistiki stadij
kapitalima. +a 'i deAnicija sadra!ala ono najgla!nije, jer ) s jedne
strane ) Anansiski kapital je 'anko!ni kapital monopolistiki malog
'roja najkrupnijih 'anaka, koji se stopio s kapitalom
monopolistikih sa!ea industrijalaca3 a sa druge strane ) podela
s!eta je prela od kolonijalne politike, koja se 'e apreke irila po
podrujima neauetim od ma koje kapitalistike dra!e, na
kolonijalnu politiku monopolistikog posedo!anja teritorija
emaljske kugle, koja je do kraja podeljena.
%li sas!im kratke deAnicije, iako su godne jer reimiraju ono to je
gla!no ) ipak su nepotpune, napose onda kad i njih tre'a i!oditi
!rlo 'itne onake one poja!e koju tre'a deAnisati. ?toga, ne
a'ora!ljajui uslo!no i relati!no naenje s!ih deAnicija uopte,
koje nikada ne mogu o'uh!atiti s!estrane !ee poja!e u njenom
punom ra!itku, tre'a dati tak!u deAniciju imperijalima, koja 'i
sadra!ala o!ih pet osno!nih njego!ih onaka= 1/ koncentracija
proi!odnje i kapitala, koja je dostigla tako !isok stepen ra!itka,
da je st!orila monopole koji igraju odlunu ulogu u pri!rednom
i!otu3 >/ stapanje 'anko!nog i industriskog kapitala i st!aranje
Anansiske oligarhije na 'ai toga WXAnansiskog kapitalaXX3 C/ i!o
kapitala, a raliku od i!oa ro'e, do'ija naroito !ano naenje3
0/ st!araju se medjunarodni monopolistiki sa!ei kapitalista koji
dele s!et i I/ a!rena je teritorijalna podela emaljske kugle medju
56
Vladimir Ili Lenjin
najkrupnije kapitalistike sile. Emperijaliam je kapitaliam na
onom stadiju ra!itka, kada je ) igradjeno gospodst!o monopola i
Anansiskog kapitala, i!o kapitala do'io istaknuti naaj, apoela
podela s!eta imedju medjunarodnih trusto!a i a!rena podela
cele emaljske kugle medju najkrupnije kapitalistike emlje.
;ideemo kasnije kako se imperijaliam moe i mora drukije
deAnisati, ako se imaju u !idu ne samo osno!ni isto-ekonomski
pojmo!i .na koje se ogrania!a na!edena deAnicija/, nego istorisko
mesto toga stadija kapitalima u odnosu prema kapitalimu uopte,
ili odnos imperijalima i d!eju osno!nih struja u radnikom pokretu.
,dmah tre'a istai da je imperijaliam u pomenutom smislu
nesumnji!o naroit stadij ra!itka kapitalima. $a 'ismo itaocu
dali to je moguno 'olje o'raloenu pretsta!u o imperijalimu,
namerno smo se trudili da na!edemo to !ie ija!a buroaskih
ekonomista, koji moraju da prinaju pos!e nesumnji!o ut!rdjene
injenice najno!ije ekonomike kapitalima. ? istom s!rhom
na!odjeni su podro'ni statistiki podaci koji nam omoguuju da
!idimo do kojeg se upra!o stepena ra!io 'anko!ni kapital itd. 9
emu se upra!o iraio prela k!antiteta u k!alitet, prela
ra!ijenog kapitalima u imperijaliam. 2ara!no, da je su!ino
go!oriti o tome, da su s!e granice u prirodi i drut!u uslo!ne i
pomine, da 'i 'ilo glupo prepirati se na primer o tome, koje
godine ili u kome deceniju je WXdeAniti!noXX nastao imperijaliam.
%li, pre s!ega, prinudjeni smo da se prepiremo o deAniciji
imperijalima sa 4. 4auckim, gla!nim marksistikim teoretiarom
epohe tako!ane druge internacionale, koja o'uh!ata d!adeset pet
godina, od 1BB9 do 1910 godine.
#roti! osno!nih misli koje su iraene u naoj deAniciji
imperijalima sa 4. 4auckim, gla!nim odluno i godine 191I i ak
jo u no!em'ru godine 1910, ija!ljujui da pod imperijalimom ne
tre'a sh!atiti WX"auXX ili stepen pri!rede, nego politiku, i to
odredjenu politiku, kojoj Anansiski kapital WXdaje prednostXX, da
imperijaliam ne tre'a WXidentiAko!atiXX sa WXsa!remenim
kapitalimomXX, jer, ako se pod imperijalimom raume!aju WXs!e
poja!e sa!remenog kapitalimaXX ) karteli, protekcioniam,
gospodst!o Anansijera, kolonijalna politika, - onda se pitanje o
nunosti imperijalima a kapitaliam s!odi na WXnaj'analniju
tautologijuXX, jer onda je, WXaista imperijaliam i!otna potre'a a
kapitaliamXX itd. 2ajtanije emo iraiti misao 4auckoga, ako
na!edemo njego!u deAniciju imperijalima, upra!ljenu direktno
proti! sutine ideja koje smo mi iloili .jer su prigo!ori i ta'ora
onih nemakih marksista, koji su sline ideje propo!edali tokom
ita!og nia godina, oda!no ponati 4auckom, kao prigo!ori
odredjene struje u marksimu/.
$eAnicija 4auckog glasi=
WXEmperijaliam je produkt !isoko ra!ijenog industriskog
kapitalima. ,n se sastoji u tenji s!ake industriske kapitalistike
nacije da se'i prisajedini ili pod!rgne s!a !elika agrarna .kursi!
57
Vladimir Ili Lenjin
kod 4auckog/ podruja, 'e o'ira na to kak!im su nacijama
naseljenaXX.
.BI/
,!a deAnicija ne !redi ni pre'ijene pare, jer ona jednosta!no, tj.
proi!oljno, id!aja samo nacionalno pitanje .iako je ono !rlo !ano
i samo po se'i, i u s!ome odnosu prema imperijalimu/, proi!oljno
i netano ga po!eujui samo s industriskim kapitalom u emljama
koje !re aneksiju drugih nacija, istiui, isto tako proi!oljno i
netano, aneksiju agrarnih podruja.
Emperijaliam je tenja a aneksijama ) eto na ta se s!odi politiki
deo deAnicije 4auckoga. +o je tano, ali skro nepotpuno, jer je
politiki imperijaliam uopte tenja a nasiljem i reakcijom. ,!de
nas, medjutim, interesuje ekonomska strana st!ari, koju je sam
4aucki uneo u svoju deAniciju. 2etanosti u deAniciji 4auckog 'odu
u oi. Ba a imperijaliam nije karakteristian industriski, nego
Anansiski kapital. 2ije sluajno to je u 8rancuskoj upra!o naroito
'r ra!itak fnansiskog kapitala, u sla'ljenje industriskog ia!ao
od B@-tih godina krajnje pootrenje aneksionistike .kolonijalne/
politike. (a imperijaliam je karakteristina upra!o tenja a
anektiranjem ne samo agrarnih podruja nego i najindustriskijih
.nemaki apetiti na Belgiju, "rancuski na Fotaringiju/, jer, pr!o,
a!rena podela s!eta primora!a da se kod ponovne podele pruaju
ruke a svakom emljom3 drugo, a imperijaliam je 'itna utakmica
nekoliko !elikih sila u tenji a hegemonijom, tj. a os!ajanjem
emalja ne samo direktno a se'e nego i 'og sla'ljenja proti!nika i
potkopa!anja njegove hegemonije .2emakoj je Belgija oso'ito
!ana kao uporite proti! :ngleske3 :ngleskoj Bagdad kao uporite
proti! 2emake itd./.
4aucki se poi!a naroito ) i esto ) na :nglee, kao da su oni
to'oe odredili naenje rei imperijaliam u njego!om,
4auckije!om, naenju. 9imamo :nglea &opsona i itamo u
njego!om delu WXEmperijaliamXX koje je ialo 19@> godine=
WX2o!i imperijaliam ralikuje se od starog, pr!o, u tome to on,
namesto tenji jedne rastue imperije, posta!lja teoriju i praksu
imperija, koje jedna drugoj konkuriu i od kojih s!aku !odi jednaka
pohlepa a politikim irenjem i trgo!akom do'iti3 drugo, u tome
to nad trgo!akim interesima gospoduju interesi Anansiskog
kapitala ili interesi koji se odnose na plasiranje kapitalaXX.
.B6/
;idimo da 4aucki "aktiki nije u pra!u kad se poi!a na :nglee
uopte .mogao 'i se po!ati, recimo, na !ulgarne engleske
imperijaliste ili ot!orene apologete imperijalima/. ;idimo da
4aucki, pretendujui da i nadalje 'rani marksiam, ust!ari ide
korak natrag u poredjenju sa socijal-liberalom &opsonom, koji
pravilnije uima u o'ir d!e WXistoriski konkretneXX .4aucki u s!ojoj
deAniciji upra!o tera egu sa istoriskom konkretnou7/ oso'ine
sa!remenog imperijalima= 1/ konkurenciju nekoliko imperijaliama
i >/ pre!last Anansijera nad trgo!cem. % ako 'i se ugla!nom radilo
o tome da industriska emlja anektira agrarnu, onda se time istie
pr!enst!ena uloga trgo!ca.
58
Vladimir Ili Lenjin
4auckije!a deAnicija ne samo da je netana i nemarksistika. ,na
je osno!a ita!og sistema sh!atanja na celoj liniji kidaju i s
marksistikom teorijom i s marksistikom praksom, o emu emo
jo go!oriti. ?as!im je neo'iljna o!a prepirka reima, koju je
4aucki apoeo= da li najno!iji stepen kapitalima tre'a na!ati
imperijalimom ili stepenom Anansiskog kapitala. (o!ite kako
hoete3 to je s!ejedno. Bitno je da 4aucki od!aja politiku
imperijalima od njego!e ekonomike, da pria o aneksijama, kao o
politici kojoj Anansiski kapital WXdaje prednostXX a on toj politici
suprotsta!lja drugu, 'uroasku politiku, koja je to'oe mogua na
istoj 'ai Anansiskog kapitala. ,tuda sledi da se monopoli u
ekonomici mogu sloiti s nemonopolistikim, nenasilnim,
neos!ajakim delo!anjem u politici. ,tuda sledi da se teritorijalna
podela emaljske kugle, koja je a!rena upra!o u eposi Anansiskog
kapitala i koja sainja!a osno!u speciAnosti sadanjih o'lika
utakmice imedju najkrupnijih kapitalistikih dra!a, moe sloiti s
neimperijalistikom politikom. $olai se do amai!anja, do
otuplji!anja, najosno!nijih proti!ureja najno!ijeg stepena
kapitalima, umesto raotkri!anja njiho!e du'ine3 dolai se do
'uroaskog re"ormima, umesto do marksima.
4aucki polemie s nemakim apolgetom imperijalima i aneksija,
4uno!om, koji prosudjuje negrapno i ciniki= imperijaliam je
sa!remeni kapitaliam3 ra!itak kapitalima je nei'ean i
napredan3 dakle, imperijaliam je napredan3 dakle, tre'a puati
pred imperijalimom i sla!iti ga7 2eto kao ona karikatura koju su
slikali narodnjaci proti! ruskih marksista u godinama 1B90-1B9I=
naime, ako marksisti smatraju da je kapitaliam u Rusiji nei'ean i
napredan, onda tre'a da ot!ore krmu i da se 'a!e gajenjem
kapitalima. 4aucki odgo!ara 4uno!u= ne, imperijaliam nije
sa!remeni kapitaliam, nego samo jedan od o'lika politike
sa!remenog kapitalima i mi moemo i moramo da se 'orimo proti!
te politike, da se 'orimo proti! imperijalima, proti! aneksije itd.
,dgo!or igleda na oko sas!im lep, a ust!ari on je Anije,
prikri!enije .i ato opasnije/ propo!edanje imirenja s
imperijalimom, jer WX'or'aXX proti! politike trusto!a i 'anaka, koja
ne dira u temelje ekonomike trusto!a i 'anaka, s!odi se na
'uroaski re"ormiam i paciAam, na do're i ne!ine eljice. E'ei
postojea proti!ureja, a'ora!iti naj!anija od tih proti!ureja,
namesto da se otkrije s!a du'ina proti!ureja ) eto to je teorija
4auckoga, koja nema nita ajedniko s marksimom. E raumlji!o
je da tak!a WXteorijaXX slui samo od'rani ideje jedinst!a s 4uno!ima7
WX?a isto ekonomskog gledita, - pie 4aucki, - nije nemoguno da
kapitaliam proi!i jo jednu no!u "au, prenoenja politike kartela
na spoljnu politiku, "au Wultra-imperijalimaX,.B6/ tj.
nadimperijalima, ujedinjenja imperijalima celoga s!eta, a ne
'or'e medju njima, "au prestanka rato!a u kapitalimu, "au Wopte
eksploatacije s!eta od internacionalno-ujedinjenog Anansiskog
kapitalaX.XX
.B1/
59
Vladimir Ili Lenjin
2a toj WXteoriji ultra-imperijalimaXX moraemo se adrati jo
kasnije, da 'ismo podro'no pokaali, u kolikoj meri ona odluno i
neopoi!o kida s marksimom. % sada, prema optem planu o!e
skice, tre'a se os!rnuti na tane ekonomske podatke koji se odnose
na to pitanje. $a li je WXsa isto-ekonomskog gleditaXX moguan
WXultra-imperijaliamXX, ili su to ultra-glupostiH
%ko se pod isto ekonomskim gleditem raume WXistaXX apstrakcija,
onda se s!e, to se moe rei, s!odi na t!rdjenje= ra!itak ide u
pra!cu monopola, prama tome, u pra!cu jednog s!etskog
monopola, jednog s!etskog trusta. +o je !an spora, ali to je i
potpuno 'e sadraja, kao kad t!rdimo, da WXra!itak ideXX u tome
pra!cu da e se predmeti prehrane proi!oditi u la'oratoriumima.
9 tom smislu je WXteorijaXX ultra-imperijalima isto tak!a glupost kao
to 'i 'ila i WXteorijaXX ultra-poljopri!rede.
%ko se pak go!ori o WXisto-ekonomskimXX uslo!ima epohe
Anansiskog kapitala, kao i konkretno-istoriskoj eposi, koja se odnosi
na poetak NN !eka, onda je naj'olji odgo!or na mrt!e apstrakcije
WXultra-imperijalimaXX .koje slue iskljui!o reakcionarnom cilju=
od!laenju panje od du'ine postojeih proti!reja/ ako im se
suprotsta!i konkretno-ekonomska st!arnost sa!remene s!etske
pri!rede. Besadrajna prianja 4auckog o ultra-imperijalimu
pojaa!aju, imedju ostalog, onu do'oko-pogrenu misao koja
na!raa !odu na mlin apolgeta imperijalima, da to'oe gospodst!o
Anansiskog kapitala slabi nera!nomernosti i proti!ureja unutar
s!etske pri!rede, a ono ih, ust!ari, pojaava.
R. 4al!er u s!ojoj knjiici WX9!od u s!etsku pri!reduXX
.BB/
pokuao je
da reimira najgla!nije isto-ekonomske podatke koji omoguuju da
se konkretno predoe uajamni odnosi unutranje s!etske pri!rede
na granici NEN i NN !eka. ,n ceo s!et deli na I WXgla!nih pri!rednih
podrujaXX= 1/ srednje-e!ropsko .s!a :!ropa osim Rusije i :ngleske/3
>/ 'ritansko3 C/ rusko3 0/ istono-aisko i I/ ameriko, ukljuujui i
kolonije u WXpodrujaXX onih dra!a kojima pripadaju i WXosta!ljajui
po straniXX nekoliko emalja koje jo nisu podeljene na podruja, kao
to su, na primer, #ersija, %!ganistan, %ra'ija u %iji, <aroko i
%'isinija u %"rici i t. sl.
.B9/
:!o, u skraenom o'liku, podataka koje on na!odi a ta podruja=
Gla!na
pri!re
dna
podru
ja
s!eta
#o!ri
na
.milio
ni k!.
km./
?tano!ni
t!o
.milioni/
4omunikacije
+rgo!i
na
u!o i
i!o
ajedn
o
Endustrija
Deljen
ice
.hiljade
km./
+rgo!a
ka
mornari
ca .mil.
tona/
#roi!odnj
a
Broj!ret
ena u
pamun
oj
industrij
i
.milioni/
4a
m.
uglj
a
.mil
.
ton
a/
G!od
ja
.mil.
tona/
6
Vladimir Ili Lenjin
1
srednj
e-
e!rops
ko
>1,6 CBB >@0 B 01 >I1 1I >6
>
'ritans
ko
>B,9 C9B 10@ 11 >I >09 9 I1
C
rusko
>> 1C1 6C 1 C 16 C 1
0
istono
-aisko
1> CB9 B 1 > B @,@> >
I
ameri
ko
C@ 10B C19 6 10 >0I 10 19
;idimo tri podruja s !isoko ra!ijenim kapitalimom .jak ra!itak i
komunikacija, i trgo!ine, i industrije/= srednje-e!ropsko, 'ritansko i
ameriko. <edju njima su tri dra!e koje !ladaju s!etom= 2emaka,
:ngleska, ?jedinjene $ra!e. Emperijalistika utakmica i 'or'a
imedju njih do krajnosti je aotrena time, to 2emaka ima
nenatno podruje i malo kolonija3 st!aranje *srednje :!rope* jo je
u 'udunosti i ona se radja u oajnoj 'or'i. (asada je politika
rascepkanost o'leje cele :!rope. 2aproti!, na 'ritanskom i
amerikom podruju politika je koncentracija !rlo !elika, ali je
ogromna nesramera imedju prostranih kolonija pr!e i nenatih
druge. % u kolonijama kapitaliam tek poinje da se ra!ija. Bor'a
a 6unu %meriku postaje s!e otrija.
$!a su podruja sla'og ra!itka kapitalima ) rusko i istono-
aisko. 9 pr!om je gustina stano!nit!a neo'ino mala, u drugom
neo'ino !elika3 u pr!om je politika koncentracija !elika, u
drugom je nema. 4inu su tek poeli da dele i 'or'a koju a nju !ode
6apan, ?jedinjene $ra!e itd. postaje s!e otrija i otrija.
9poredite sa tom st!arnou ) s gigantskom ranolikou
ekonomskih i politikih uslo!a, s krajnom nejednakou 'rine
porasta ranih emalja i dr., s di!ljom 'or'om imedju
imperijalistikih dra!a ) glupu priu 4auckoga o *mirnom* ultra-
imperijalimu. (ar to nije reakcionaran pokuaj uplaenog
malogradjanina, da se sakrije pred gronom st!arnouH (ar nam
internacionalni karteli, koji se 4auckom ine aecima *ultra-
imperijalima* .kao to se proi!odnja ta'leta u la'oratiji *moe*
proglasiti aetkom ultra-poljopri!rede/, ne pokauju primer podele
i ponovne podele s!eta, prela od mirne podele na nemirnu i
o'ratnoH (ar ameriki i dr. Anansiski kapital, koji je mirno delio
s!et u uee 2emake, recimo u medjunarodnom sindikatu
eljenikih pruga, ili u medjunarodnom trustu trgo!akog
61
Vladimir Ili Lenjin
'rodarst!a, ar oni sada ne dele ponovo s!et na osno!u no!ih
odnosa snaga, koje se menjaju sas!im nemirnim putemH
8inansiski kapital i trusto!i ne sla'e, nego pojaa!aju ralike u
'rini porasta ranih delo!a s!etske pri!rede. % kad su se odnosi
snaga !e jednom promenili, u emu moe 'iti, u kapitalizmu,
reenje proti!reja, ako ne u sili. E!anredno tane podatke o
raliitoj 'rini porasta kapitalima i Anansiskog kapitala u celoj
s!etskoj pri!redi imamo u statistici eljenica..B9/ #oslednjih
decenija imperijalistikog ra!itka duine eljenikih pruga
promenila se o!ako=
1eljeznike pruge $hiljade kilometara*
1B9@ 191C V
?jedinjene $ra!e >6B 011 V1>>
:!ropa >>0 C06 V10C
?!e kolonije B> >1@ V1>B
?amostalne i polusamostalne dra!e
%ije i %merike
0C 1C1 V90
?!ega 611 11@0
#rema tome, naj're su se ra!ijale eljenice u kolonijama i u
samostalnim .i polusamostalnim/ dra!ama %ije i %merike.
#onato je da tamo caruje i potpuno !lada Anansiski kapital 0-I
najkrupnijih kapitalistikih dra!a. $!e stotine hiljada kilometara
no!ih eljenikih pruga u kolonijama i drugim emljama %ije i
%merike, to nai preko 0@ milijardi maraka no!oga ulaganja
kapitala u oso'ito po!oljne uslo!e, u naroite garantije
renta'ilnosti, u unosne narud'ine a li!aonice elika i dr., itd.
62
Vladimir Ili Lenjin
2aj're raste kapitaliam u kolonijama i prekomorskim emljama.
<edju njima se poja!ljuju nove imperijalistike sile .6apan/.
#ootra!a se 'or'a s!etskih imperijaliama. #o!ea!a se danak koji
po'ire Anansiski kapital od oso'ito unosnih kolonijalnih i
prekomorskih preduea. 4od podele toga *plena* neo'ino !eliki
deo dolai u ruke emalja koje u!ek ne auimaju pr!o mesto u
'rini ra!itka proi!odnih snaga. 9 naj!eim dra!ama, ajedno s
njiho!im kolonijama, 'ila je duina eljenikih pruga=
$hiljade kilometara*
1B9@ 191C
?jedinjene
$ra!e
>6B 01C V10I
Britanska
Emperija
1@1 >@B V1@1
Rusija C> 1B V06
2emaka 0C 6B V>I
8rancuska 01 6C V>>
?!ega u I
dra!a=
091 BC@ VCC9
$akle, oko B@J s!ih eljenikih pruga koncentrisano je u I
naj!eih dra!a. %li, koncentracija vlasnitva tih pruga,
koncentracija Anansiskog kapitala jo je neuporedi!o naajnija, jer,
napr., engleskim i "rancuskim milionerima pripada ogromna
koliina akcija i o'ligacija amerikih, ruskih i drugih eljenica.
(ah!aljujui s!ojim kolonijama, :ngleska je po!eala svoju
eljeniku mreu na 1@@ hiljada kilometara, etiri puta !ie nego
2emaka. <edjutim, opte je ponato da je a to !reme ra!itak
proi!odnih snaga 2emake, i oso'ito ra!itak proi!odnje
kamenog uglja i g!odja, tekao neuporedi!o 're nego u :ngleskoj,
a da i ne go!orimo o 8rancuskoj i Rusiji. Godine 1B9> 2emaka je
proi!odila 0,9 miliona tona g!odja prema 6,B u :ngleskoj3 a 191>
!e 11,6 prema 9,@, tj. gigantska pre!aga nad :ngleskom7
.9@/
#ita
se, kak!im se drugim sredst!om, osim rata, mogao na bazi
kapitalizma ukloniti nesklad imedju ra!itka proi!odnih snaga i
akumulacije kapitala, s jedne strane, i radeo'e kolonija i *s"era
uticaja* Anansiskog kapitala, s druge straneH
63
Vladimir Ili Lenjin
VIII
Parazitizam i truljenje kapitalizma
#otre'no je austa!iti se jo na jednoj !rlo !anoj strani
imperijalima, koja je !eim delom nedo!oljno ocenjena u !eini
raspra!a o toj temi. 6edan od nedostataka marksiste &il"erdinga
jeste u tome, to je uinio korak natrag u uporedjenju sa
nemarksistom &opsonom. Radi se o paraitimu koji je s!ojst!en
kapitalimu.
<onopol je, kako smo !ideli, najdu'lja ekonomska osno!a
imperijalima. +o je monopol kapitalistiki, tj. monopol koji je
irastao i kapitalima i koji se nalai u optoj situaciji kapitalima,
ro'ne pri!rede, konkurencije, u stalnom i 'eilanom proti!reju s
tom optom situacijom. %li, utoliko !ie, kao i s!aki monopol, on
nei'eno radja tendenciju astoja i truljenja. 9koliko dolai, makar
i po!remeno, do monopolskih cena, utoliko, do i!esne mere,
nestaju oni uroci koji potstiu tehniki, pa onda i s!aki drugi
napredak, kretanje napred3 utoliko, dalje, nastaje ekonomska
mogunost da se !etaki sprei tehniki napredak. #rimer= u
%merici je neki ,!ens imislio mainu a proi!odnju Yaa, koja 'i
do!ela do re!olucije u proi!odnji Yaa. 2emaki kartel "a'rikanata
Yaa kupuje ,!enso!e patente, mee ih u Ajoku i sprea!a njiho!u
primenu. 2ara!no, dok je kapitalima, monopol nikada ne moe
potpuno i na !rlo dugo !reme, otstraniti konkurenciju sa s!etskog
trita .u tome je, medju ostalim, i jedan od uroka 'esmislenosti
teorije ultra-imperijalima/. 2ara!no, da mogunost snia!anja
troko!a proi!odnje i po!eanje proAta u!odjenja, pomou
tehnikih usa!ra!anja, deluje u korist promena. %li, tendencija k
astoju i truljenju, s!ojst!ena monopolu, deluje i dalje i preo!ladjuje
u pojedinim industriskim granama, u pojedinim emljama, u
pojedinim ramacima !remena.
9 istom smislu deluje monopol posedo!anja naroito prostranih,
'ogatih ili godno smetenih kolonija.
$alje. Emperijaliam je ogromna akumulacija no!anog kapitala u
nekoliko dra!a, akumulacija, a koju smo !ideli da dostie sumu od
1@@-1I@ milijardi "ranaka !rednosnih papira. ,tuda neo'ian
porast klase ili, tanije, sloja renterijera, tj. oso'a koje i!e od
*reanja kupona* ) oso'a koje su potpuno od!ojene od sudelo!anja
u kak!om 'ilo predueu, oso'a ija je pro"esija 'esposlienje.
E!o kapitala, jedna od naj'itnijih ekonomskih osno!a
imperijalima, jo !ie pojaa!a tu potpunu od!ojenost sloja
renterijera od proi!odnje, udara peat paraitima celoj emlji,
koja i!i od eksploatacije rada nekoliko prekomorskih emalja i
kolonija.
*Godine 1B9C, - pie &opson, - 'ritanski kapital uloen u
inostranst!o inosio je oko 1IJ celog 'ogatst!a ?jedinjene
4ralje!ine*.
.91/
2apomenimo da se taj kapital 191I god. po!eao
pri'lino >U puta. *%gresi!ni imperijaliam, - itamo dalje kod
&opsona, - koji tako skupo stoji poreske platie i koji ima tako malo
64
Vladimir Ili Lenjin
naaja a industrijalce i trgo!ca,5 i!or je !elikih proAta a
kapitalistu, koji trai gde e uloiti s!oj kapital*5 .engleski se taj
pojam iraa!a jednom rei= *in!estor* ) *ulaga*, renterijer/5 *?a!
godinji prihod koji ;elika Britanija do'ija od s!oje spoljne i
kolonijalne trgo!ine, u!oa i i!oa, procenjen je od statistiara
&i"ena na 1B miliona "unti sterlinga .oko 11@ miliona ru'alja/ a
1B99 godinu, raunajui >U na ceo promet od B@@ miliona "unti
sterlinga*. <a koliko da je !elika ta s!ota, njom se ne moe
o'jasniti agresi!ni imperijaliam ;elike Britanije. 2jega o'janja!a
s!ota od 9@-1@@ miliona "unti sterlinga, koja pretsta!lja prihod od
*uloenog* kapitala, prihod sloja renterijera.
#rihod renterijera je pet puta !ei od prihoda spoljne trgo!ine u
*najtrgo!akijoj* emlji s!eta7 :to, u tome je sutina imperijalima i
imperijalistikog paraitima.
?toga se pojam *dra!a-renterijer* .Renterstaat/ ili dra!a-lih!ar
uopte upotre'lja!a u ekonomskoj literaturi o imperijalimu. ?!et
se podelio na aicu dra!a-lih!ara i ogromnu !einu dra!a-
dunika. *4od ulaganja kapitala u inostranst!o, - pie Qulce-
Ge!ernic, - na pr!o mesto dolae kapitali koji se ulau u emlje,
a!isne ili sa!ene= :ngleska daje ajam :giptu, 6apanu, 4ini,
6unoj %merici. 2jena ratna mornarica u sluaju krajnje potre'e
igra ulogu sudskog i!rioca. #olitika snaga :ngleske u!a je od
po'une dunika*.
.9>/
?artorius "on ;altershauen u s!ome delu
*2arodno-gospodarski sistem ulaganja kapitala u inostranst!o* kao
uor *dra!e-renterijera* istie &olandiju i pokauje da to sada
postaju :ngleska i 8rancuska.
.9C/
Qilder smatra da su pet
industriskih dra!a= :ngleska, 8rancuska, 2emaka, Belgija i
Q!ajcarska, *iriito dra!e-po!erioci*. &olandiju ne u'raja o!amo
samo ato, jer ona ima *sla'u industriju*
.90/
?jedinjene $ra!e su
po!erilac samo s o'irom na %meriku.
*:ngleska, - pie Qulce-Ge!ernic, - postepeno prerasta i
industriske dra!e u dra!u-po!erioca. Be o'ira na apsolutno
po!eanje industriske proi!odnje i industriskog i!oa, dohoci kod
kamata i di!idenda, od emisija, komisija i pekulacija, ado'ijaju
s!e !ee relati!no naenje a s!u narodnu pri!redu. 6a mislim da
je upra!o ta injenica ekonomska osno!a imperijalistikog poleta.
#o!erilac je !re !ean s dunikom nego proda!ac s kupcem*..9>/
9 pogledu 2emake pisao je ida!a asopisa *Banka* %. Fan'urg
godine 1911 u lanku *2emaka ) dra!a-renterijer*= *9 2emakoj
se rado potsme!aju sklonosti pret!aranja u renterijera, koja se
opaa u 8rancuskoj. %li kod toga a'ora!ljaju da, ukoliko se st!ar
tie 'uroaije, nemake prilike postaju s!e slinije "rancuskim*
.9I/
$ra!a-renterijer je dra!a paraitskog, truleeg kapitalima, i ta
okolnost mora se odraa!ati, kako na s!im socijalno-politikim
prilikama datih emalja uopte, tako i napose na d!ema osno!nim
strujama u radnikom pokretu. $a 'ismo to prikaali to
oiglednije, dajemo re &opsonu, koji je kao s!edok
*najpoudaniji*, jer mu se ne moe prigo!oriti da je pristrasan 'og
65
Vladimir Ili Lenjin
*marksistikog pra!o!erja*, a s druge strane, on ) kao :ngle )
do'ro na kako stoje st!ari u emlji, naj'ogatijoj kolonijama i
Anansiskim kapitalom i imperijalistikim iskust!om.
#od i!im utiscima englesko-'urskog rata, opisujui !ee
imperijalima s interesima *Anansijera*, porast njiho!ih prihoda od
narud'ina, na'a!ki i dr., &opson !eli= *kapitalisti su oni koji daju
pra!ac toj iraito paraitskoj politici3 ali isti moti!i !re uticaj i na
specijalne redo!e radnika. 9 mnogim grado!ima naj!anije
industriske grane a!isne su od !ladinih narud'ina3 od te injenice
u !elikoj meri a!isi imperijaliam sredita metalurgiske i
'rodogradiline industrije*. #o miljenju pisca, d!ojake su okolnosti
sla'ile snagu starih imperija= 1/ *ekonomski paraitiam* i >/ sasta!
!ojske od a!isnih naroda. *#r!o je o'iaj ekonomskog paraitima,
'og koga gospodujua dra!a iskoria!a s!oje pro!incije, kolonije
i a!isne emlje a 'ogaenje s!oje !ladajue klase i a
podmii!anje s!ojih niih klasa, da 'i 'ile mirne*. $a 'i tak!o
podmii!anje 'ilo ekonomski moguno, pa ma u kak!om se o'liku
!rilo, potre'an je ) dodajmo mi ) monopolistiki !isok proAt.
Qto se tie druge okolnosti, &opson pie= *6edan od najudnijih
simptoma slepoe imperijalima je ona 'e'rinost kojom su ;elika
Britanija, 8rancuska i druge imperijalistike nacije pole tim
putem. ;elika Britanija je otila najdalje. ;einu 'itaka, kojima smo
os!ojili nau indisku imperiju, i!oje!ale su nae !ojske sasta!ljene
od urodjenika3 u Endiji, a u poslednje do'a i u :giptu, !elike stajae
!ojske nalae se pod komandom Britanaca, skoro s!e rato!e kojima
je pokorena %"rika, osim njenog junog dela, !odili su a nas
urodjenici*.
#erspekti!a podele 4ine do!odi &opsona do o!e ekonomske ocene=
*;ei deo apadne :!rope mogao 'i tada primiti onaka! igled i
karakter, kaka! sada imaju njeni delo!i= jug :ngleske, Ri!ijera,
mesta Etalije i Q!ajcarske koja naj!ie poseuju turisti i u kojima
stanuju 'ogatai, naime= mala hrpica 'ogatih aristokrata, koji
do'ijaju di!idende i penije s $alekog Estoka i neto !ea grupa
pro"esionalnih nametenika i trgo!aca i !ea grupa domaih slugu i
radnika, aposlenih u pre!onoj industriji i u industriji koja se 'a!i
konanom iradom "a'rikata. 2estalo 'i gla!nih industriskih grana,
a maso!ni produkti a ishranu, maso!ni polu"a'rikati, dolaili 'i
kao danak i %ije i %"rike*. *:to kak!e nam mogunosti otkri!a iri
sa!e apadnih sila, e!ropska "ederacija !elikih sila= ona ne samo
da ne 'i unapredji!ala delo s!etske ci!iliacije, nego 'i mogla
naiti ogromnu opasnost apadnog paraitima= id!ojiti grupu
najra!ijenijih e!ropskih industriskih nacija, kod kojih gornje klase
do'ijaju ogroman danak i %ije i %"rike i pomou tog danka dre
!elike pripitomljene mase nametenika i slugu, koji se !ie ne 'a!e
proi!odnjom maso!nih poljopri!rednih i industriskih produkata,
nego linim poslui!anjem ili drugostepenim industriskim
poslo!ima pod kontrolom no!e Anansiske aristokratije. ,ni koji su
spremni da odmahnu rukom na tak!u teoriju* .tre'alo 'i rei=
perspekti!u/ *kao na neto to ne asluuje da se o njemu misli,
66
Vladimir Ili Lenjin
neka se amisle o socijalnim i ekonomskim prilikama onih okruga
dananje june :ngleske, koji su !e do!edeni u taka! poloaj.
2eka promisle kako 'i se taj sistem mogao proiriti, kad 'i 4ina
'ila pod!rgnuta ekonomskoj kontroli tak!ih grupa Anansijera,
*ulagaa kapitala*, njiho!ih politikih i trgo!ako-industriskih
nametenika, koji 'i cedili proAt i naj!eeg potencijalnog i!ora,
koji je ikad 'io ponat na s!etu, sa s!rhom da se ti proAti troe u
:!ropi. Raume se da je poloaj !rlo kompliko!an, da se igra
s!etskih sila !rlo teko moe ueti u raun tako, da 'i se uinilo
!rlo !ero!atnim o!o ili 'ilo koje tumaenje 'udunosti samo u
jednom pra!cu. %li oni uticaji, koji upra!ljaju imperijalimom
apadne :!rope u dananje !reme, kreu se u tom smeru i, ako ne
naidju na proti!delo!anje, ako ne 'udu od!ueni na drugu stranu,
oni rade u smeru upra!o tak!og a!retka procesa*.
.96/
#isac ima potpuno pra!o= ako snage imperijalima ne 'i naile na
proti!delo!anje, one 'i do!ele upra!o do toga. +im je pra!ilno
ocenio naenje *?jedinjenih dra!a :!rope* u sa!remenim,
imperijalistikim prilikama. +re'alo 'i samo dodati, da i u samom
radnikom pokretu oportunisti, koji su sada pri!remeno po'edili u
!eini emalja, *rade* sistematski i neumorno upra!o u tome
smeru. Emperijaliam, koji nai podelu s!eta i eksploataciju ne
samo 4ine, koji nai monopolski-!isoke proAte a aicu
naj'ogatijih emalja, daje ekonomsku mogunost potkuplji!anja
gornjih sloje!a proletarijata i time hrani, "ormira, u!ruje
oportuniam. ?amo ne tre'a a'ora!iti one snage koje deluju proti!
imperijalima uoptem a oportunima napose, koje, nara!no, ne
moe !ideti socijal-li'eral &opson.
2emaki oportunista Gerhard &ilde'rand, koji je u s!oje !reme 'io
iskljuen i partije 'og od'rane imperijalima, a sada 'i mogao
'iti !odja tako!ane *socijal-demokratske* partije 2emake, do'ro
dopunja!a &opsona, propo!edajui *?jedinjene dra!e apadne
:!rope* .'e Rusije/ u s!rhu *ajednikih* akcija. 5 #roti! a"rikih
Crnaca, proti! *!elikog islamskog pokreta* a odra!anje *jake
!ojske i mornarice*, proti! *japansko-kineske koalicije*
.91/
i dr.
,pis *'ritanskog imperijalima* kod Qulce-Ge!ernica pokauje nam
iste crte paraitima. 2acionalni prihod :ngleske pri'lino se
pod!ostruio od 1B6I do 1B9B g., a dohodak *i inostranst!a* a to
!reme po!eao se devet puta. %ko je *asluga* imperijalima
*odgaji!anje Crnaca a rad* .'e prisilja!anja se ne moe5/, onda
se *opasnost* imperijalima sastoji u tome, da e *:!ropa sa! Aiki
rad ) u poetku poljopri!redni i rudarski, a atim i gru'lji
industriski, - s!aliti na ledja *tamnokoaca*, a sama e se smiriti u
uloi renterijera, pripremajui moda time ekonomsku, pa onda i
politiku emancipaciju cr!enokonih i tamnokonih rasa*.
9 :ngleskoj se s!e !ei deo emljita oduima poljopri!redi i
upotre'lja!a a sport, a a'a!u 'ogataa. (a Qkotsku )
najaristoratskije mesto a lo! i drugi sport ) kau da *i!i od s!oje
prolosti i od misterije 4arnedi-a* .amerikog milijardera/. ?amo
67
Vladimir Ili Lenjin
na trke i lo! na lisice :ngleska troi s!ake godine 10 miliona "unti
sterlinga .oko 1C@ miliona ru'alja/. Broj renterijera u :ngleskoj
inosi oko 1 milion. #rocenat produkti!nog stano!nit!a se
smanjuje.

?tano!nit!o :ngleske
.mil./
Broj radnika gla!nih
industriskih grana
J
stano!nit!a
1BI1 11,9 0,1 >CJ
19@1 C>,I 0,9 1IJ
% go!orei o engleskoj radnikoj klasi 'uroaski istrai!a
*'ritanskog imperijalima na poetku NN !eka* primoran je da
sistematski pra!i raliku imedju (gornjeg sloja( radnika i (pravog
proleterskog nieg sloja(. Gornji sloj daje masu lano!a kooperati!a
i sindikalnih sa!ea, sportskih druta!a i mnogo'rojnih !erskih
sekta. #rema njego!om ni!ou prilagodjeno je i'orno pra!o, koje je
u :ngleskoj *jo u!ek dosta ogranieno, da bi se mogao iskljuiti
pravi-proleterski nii sloj(-- $a 'i se ulepao poloaj engleske
radnike klase, o'ino se go!ori o tom gornjem sloju, koji sainja!a
manjinu proletarijata, napr., *pitanje neaposlenosti je pr!enst!eno
pitanje koje se tie Fondona i proleterskog nieg sloja, o kome
politiari malo vode rauna(5.91/ +re'alo je rei= o kome
'uroaski politikanti i *socijalistiki* oportunisti malo !ode rauna.
<edju oso'ine imperijalima, koje su u !ei s opisanim krugom
poja!a, spada smanjenje emigracije i imperijalistikih emalja i
po!eanje emigracije .pridolaska radnika i uselja!anja/ u te emlje
i aostalih emalja, s niom nadnicom. :migracija i :ngleske,
kako na!odi &opson, opada od godine 1BB03 te je godine inosila
>0> hiljade, a 169 hiljada godine 19@@. :migracija i 2emake
dostigla je maksimum u deceniju 1BB1-19@@= 10IC hiljade, i onda je
u d!a sledea decenija pala na I00 i na C01 hiljadu. (ato je rastao
'roj radnika koji su dolaili u 2emaku i %ustrije, Etalije, Rusije i
dr. #o popisu od 19@1 g. u 2emakoj je 'ilo 1.C0>.>90 stranca, od
toga industriskih radnika ) 00@.B@@, poljopri!rednih >I1.C>9
.9B/
9
8rancuskoj, u rudarskoj industriji, radnici su *natnim delom*
inostranci= #oljaci, Etalijani, Qpanci.
.99/
9 ?jedinjenim $ra!ama
najgore plaena mesta imaju emigranti i june i istone :!rope, a
ameriki radnici daju naj!ei procenat onih koji se udiu do
nadglednika i koji do'ijaju naj'olje plaen posao.
.1@@/
Emperijaliam
ima tendenciju da i medju radnicima id!oji pri!ilego!ane rarede i
da ih otcepi od irokih masa proletarijata.
+re'a istai da se u :ngleskoj poja!ila, kudikamo ranije od kraja
NEN i poetka NN !eka, tendencija imperijalima da pocepa radnike
i da pojaa medju njima oportuniam, da iai!a pri!remeno
truljenje radnikog pokreta. 9 :ngleskoj su, naime, od polo!ine NEN
!eka postojale d!e odlike imperijalima= ogromni kapitalni posedi i
monopolistiki poloaj na s!etskom tritu. <arks i :ngels su u
toku nia decenija sistematski pratili tu !eu oportunima u
radnikom pokretu s imperijalistikim oso'inama engleskom
kapitalima. :ngles je, napr., pisao <arksu 1 okto'ra 1BIB g.=
68
Vladimir Ili Lenjin
*:ngleski proletarijat st!arno se s!e !ie i !ie 'uroaira, tako da
o!a naj'uroaskija od s!ih nacija, igleda da na kraju kraje!a hoe
da do!ede do toga, da naporedo sa 'uroaijom ima i 'uroasku
aristokratiju i 'uroaski proletarijat. Raume se, kod nacije koja
eksploatie ceo s!et, to je u i!esnoj meri opra!dano*. ?koro et!rt
!eka kasnije, u pismu od 11 a!gusta 1BB1 g., on go!ori o *najgorim
engleskim tred-unionima koji doputaju da ih !ode ljudi koji su se
prodali 'uroaiji ili 'ar koje ona plaa*. % u pismu 4auckom, od 1>
septem'ra 1BB> g., :ngels je pisao= *#itate me ta misle engleski
radnici o kolonijalnoj politiciH ,no isto to misle o politici uopte.
,!de nema radnike partije, ima samo koner!ati!nih i li'eralnih
radikala, a radnici se ajedno s njima koriste mirne due
kolonijalnim monopolom :ngleske i njenim monopolom na
s!etskom tritu*.
.1@1/
.Esto je :ngels tampao u predgo!oru >-om
idanju *#oloaja radnike klase u :ngleskoj*, 1B9> g./
,!de su jasno pokaani uroci i posledice. 9roci= 1/ eksploatacija
celog s!eta od strane te emlje3 >/ njen monopolski poloaj na
s!etskom tritu3 C/ kolonijalni monopol. #osledice= 1/ deo
engleskog proletarijata se 'uroairao3 >/ jedan njego! deo doputa
da njim upra!ljaju ljudi koji su se prodali 'uroaiji ili 'ar koje one
plaa. Emperijaliam poetka NN !eka a!rio je podelu s!eta medju
aicu dra!a, od kojih sada s!aka eksploatie .u smislu i!laenja
ekstraproAta/ neto manji deo *celog s!eta* nego :ngleska godine
1BIB3 s!aka se nalai u monopolistikom poloaju na s!etskom
tritu, ah!aljujui trusto!ima, kartelima, Anansiskom kapitalu,
odnosima po!erilaca prema duniku3 s!aka ima do i!esne mere
kolonijalni monopol .!ideli smo da je od 1I miliona k!. km. svih
kolonija s!eta, 6I miliona, tj. B6J koncentrisano u rukama est
!elikih sila3 61 milion, tj. B1J u rukama tri !elike sile.
,no im se sadanji poloaj odlikuje, to su ekonomske i politike
prilike, koje su morale pojaati nepomirlji!ost oportunima s optim
'itnim interesima radnikog pokreta3 imperijaliam je i ametka
irastao u gospodarei sistem3 kapitalistiki monopoli aueli su
pr!o mesto u narodnoj pri!redi i politici3 podela s!eta do!edena je
do kraja3 a, s druge strane, umesto neogranienog monopola
:ngleske !idimo medju malim 'rojem imperijalistikih sila 'or'u a
sudelo!anje u monopolu, 'or'u koja karakterie ita! poetak NN
!eka. ,portuniam ne moe sada potpuno po'editi u radnikom
pokretu jedne emlje na dugi ni decenija, kao to je po'edio
oportuniam u :ngleskoj, u drugoj polo!ini NEN !eka, ali on je
konano sareo, prereo i sagnjio u niu emalja, i kao socijal-
o!iniam stopio se s 'uroaskom politikom.
.1@>/
69
Vladimir Ili Lenjin
I2
Kritika imperijalizma
4ritiku imperijalima mi sh!atamo u irokom smislu rei, kao odnos
ranih drut!enih klasa prema politici imperijalima u !ei s
njiho!om optom ideologijom.
,gromna !eliina Anansiskog kapitala, koji je koncentrisan u malo
ruku i koji st!ara neo'ino gustu mreu odnosa i !ea, koja mu
pod!rga!a ne samo masu srednjih i malih nego i najmanjih
kapitalista i posrednika ) s jedne strane, a s druge strane )
pootrena 'or'a proti! drugih nacionalno-dra!nih grupa
Anansijera a podelu s!eta i a gospodst!o nad drugim emljama, -
s!e to iai!a opti prela s!ih imunih klasa na stranu
imperijalima. *?!eopte* ushienje njego!im perspekti!ama,
'esomuna od'rana imperijalima, ulepa!anje imperijalima na
s!e mogune naine ) to je nak !remena. Emperijalistika
ideologija prodire u radniku klasu. 2ju ne deli kineski id od
drugih klasa. %ko su !odje sadanje tako!ane *socijal-
demokratske* partije 2emake s pra!om do'ili ime *socijal-
imperijalista*, tj. socijalista na reima, a imperijalista na delu, to je
&opson !e 19@> g. spomenuo postojanje *"a'rikantskih
imperijalista* u :ngleskoj, koji pripadaju oportunistikom
*8a'ijanskom drut!u*.
Buroaski naunici i pu'licisti nastupaju kao 'ranioci
imperijalima, o'ino u neto a!ijenom o'liku, ataka!ajui
potpuno gospodst!o imperijalima i njego!e du'oke korene,
nastojei da na pr!om mestu istaknu pojedinosti i drugoraredne
detalje, napreui se da neo'iljnim *projektima re"ormi*, kao to je
policiski nador nad trusto!ima i 'ankama i t. sl., skrenu panju sa
onoga to je 'itno. Redje nastupaju cinini, ot!oreni imperijalisti,
koji imaju smelosti da prinaju 'esmislenost misli o re"ormisanju
osno!nih s!ojsta!a imperijalima.
9mimo jedan primer. 2emaki imperijalisti u idanju= *%rhi!
s!etske pri!rede* nastoje da prate nacionalno-oslo'odilake
pokrete u kolonijama, raume se, naroito u ne-nemakim. ,ni
'elee metee i proteste u Endiji, pokret u 2atalu .6una %"rika/, u
&olandskoj Endiji itd. 6edan od njih, u 'eleci po!odom engleskog
idanja, gde se nalai i!etaj o kon"erenciji podjarmljenih nacija i
rasa, koja je odrana >B do C@ juna 191@ g. sa pretsta!nicima
ranih naroda %ije, %"rike i :!rope pod tudjim gospodst!om,
komentariui go!ore na toj kon"erenciji, pie= *Go!ore nam da se
tre'a 'oriti proti! imperijalima3 gospodujue dra!e tre'a da
prinaju potinjenim narodima pra!o na samostalnost3
medjunarodni tri'unal tre'a da pai na ispunja!anje ugo!ora,
sklopljenih imedju !elih sila i sla'ih naroda. 4on"erencija ne ide
dalje od tih ne!inih elja. 2e !idimo ni traga sh!atanju one istine,
da je imperijaliam nerad!oji!o !ean s kapitalimom u njego!om
dananjem o'liku, i da je stoga .77/ direktna 'or'a proti!
imperijalima 'enadna, osim ako se ogranii na istupanje proti!
7
Vladimir Ili Lenjin
pojedinih, oso'ito od!ratnih ekscesa*.
.1@C/
Budui da je re"ormistiko
popra!ljanje osno!a imperijalima o'mana, *ne!ina elja*, 'udui
da 'uroaski pretsta!nici ugnjetenih nacija ne idu *dalje* napred,
ato 'uroaski pretsta!nik nacije koja ugnjeta!a ide *dalje* natrag,
puanju pred imperijalimom, koje prikri!a pretenijama na
*naunost*. E to je *logika*7
+emeljna pitanja kritike imperijalima su pitanja o tome, da li je
moguno re"ormistiko menjanje osno!a imperijalima, da li tre'a
ii napred ka daljem pootra!anju i produ'lji!anju proti!ureja,
koja imperijaliam radja, ili natrag, njiho!om otuplji!anju. Budui
da je politika oso'ina imperijalima reakcija na celoj liniji i
pojaa!anje nacionalnog ugnjeta!anja u !ei sa ugnjeta!anjem koje
!ri Anansiska oligarhija i otstranji!anje slo'odne konkurencije, to
se goto!o u s!im imperijalistikim emljama poetka NN !eka ja!lja
sitno'uroaska-demokratska opoicija. E prekid s marksimom koji
je i!rio 4aucki, i iroka internacionalna struja kauckijanst!a 'a i
jeste u tome da se 4aucki ne samo nije po'rinuo nego nije ni umeo
da se suprotsta!i toj sitno'uroaskoj, re"ormistikoj, ekonomski u
s!ojoj osno!i reakcionarnoj, opoiciji, nego se naproti! praktiki s
njom stopio.
9 ?jedinjenim $ra!ama imperijalistiki rat proti! Qpanije 1B9B
godine ia!ao je opoiciju *anti-imperijalista*, poslednjih
mohikanaca 'uroaske demokratije, koji su taj rat nai!ali
*loinakim*, smatrali da os!ajanje tudjih emalja nai po!redu
usta!a, proglasili *o!inistikom o'manom* postupak prema !odji
urodjenika sa 8ilipina, %g!inaldu .njemu su o'eali slo'odu njego!e
emlje, a onda iskrcali amerikansku !ojsku i anektirili 8ilipine/, -
citirali rei Finkolna= *kada 'eli o!ek upra!lja sam so'om, to je
samoupra!a3 kada on upra!lja sam so'om i ujedno upra!lja i
drugima, to !ie nije samoupra!a, to je despotiam*.
.1@0/
%li, kako se
s!a ta kritika 'ojala prinati neraskidi!u !eu imperijalima s
trusto!ima, pa prema tome i sa osno!ima kapitalima, pridruiti se
snagama koje st!ara krupni kapitaliam i njego! ra!itak, ona je
ostala *ne!inom eljom*.
Esto je osno!no stano!ite &opsona u njego!oj kritici imperijalima.
&opson je pretekao 4auckog ustajui proti! *nei'enosti
imperijalima* i naglaa!ajui potre'u da se *podigne potroaka
sposo'nost* stano!nit!a .u kapitalimu7/. 9 kritici imperijalima,
s!emoi 'anaka, Anansiske oligarhije i dr. na sitno'uroaskom
stano!itu stoje %gad, %. Fan'urg, F. :!ege, koje smo nekoliko
puta citirali, a od "rancuskih pisaca ) ;iktor Berar, pisac po!rne
knjige= *:ngleska i imperijaliam* .19@@ g./. ?!i oni, nimalo ne
pretendujui na marksiam, suprotsta!ljaju imperijalimu slo'odnu
konkurenciju i demokratiju, osudjuju amisao 'agdadske eljenice,
koja !odi u suko'e i rat, iraa!aju *ne!ine elje* a mirom i t. sl. )
s!e do statistike medjunarodnih emisija %. 2ajmarka, koji,
na'rajajui stotine miliona "ranaka *medjunarodnih* !rednosti,
u!ikuje 191> g.= *moe li se pretposta!iti, da 'i mir mogao 'iti
71
Vladimir Ili Lenjin
naruenH 5 da 'i se kod tako ogromnih 'rojki riiko!alo iai!anje
rataH*
.1@I/
4od 'uroaskih ekonomista tak!a ne!inost nije udno!ata, ta njima
je kod toga i korisno da igledaju toliko nai!ni i da *o'iljno* go!ore
o miru pod imperijalimom. %li ta je ostalo od marksima kod
4auckog, kad se on godine 1910, 1I, 16 posta!lja na isto 'uroasko
re"ormistiko stano!ite i konstatuje da se *s!i slau* .imperijalisti,
to'oe-socijalisti i socijal-paciAsti/ u pogledu miraH 9mesto analie
i otkri!anja du'ine proti!ureja imperijalima, !idimo samo
re"ormistike *ne!ine elje*, da se predje preko tih proti!ureja, da
se ona ao'idju.
:!o jednog malog primera ekonomske kritike imperijalima
4auckog. ,n uima podatke o i!ou i u!ou :ngleske i :gipta
1B1> i 191> godine3 pokauje se da je taj i!o i u!o rastao sla'ije
nego opti i!o i u!o i :ngleske. E 4aucki umuje= *nemamo
nikak!og raloga da t!rdimo da 'i se 'e !ojnikog aposedanja
:gipta trgo!ina s njim manje porasla pod uticajem o'ine tenje
ekonomskih "aktora*. *+enje kapitala a irenjem* *naj'olje se
mogu ost!ariti mirnom demokratijom, a ne nasilnim metodama
imperijalima*.
.1@6/
,!o umo!anje 4auckog, na sto naina prepe!ano od njego!og
titonoe .i ruskog prikri!aa socijal-o!inista/ G. ?pektatora,
osno!a je kauckijanske kritike imperijalima, pa se stoga na to
moramo podro'nije os!rnuti. #oeemo sa citatima i &il"erdinga,
ije je akljuke 4aucki mnogo puta, pa i u aprilu 1916 g., proglasio
da su *jednoglasno prih!aeni od s!ih socijalistikih teoretiara*.
*2ije st!ar proletarijata, - pie &il"erding, - da progresi!noj
kapitalistikoj politici suprotsta!lja aostalu politiku ere slo'odne
trgo!ine i neprijateljskog odnosa prema dra!i. ,dgo!or
proletarijata na ekonomsku politiku Anansiskog kapitala, na
imperijaliam, ne moe 'iti slo'odna trgo!ina, nego samo
socijaliam. +aka! ideal, kao to je usposta!ljanje slo'odne
konkurencije ) on se sada pret!orio u reakcionarni ideal ) ne moe
sada 'iti cilj proleterske politike, taj cilj moe 'iti jedino potpuno
unitenje konkurencije uklanjanjem kapitalima*.
.1@1/
4aucki je prekinuo sa marksimom, 'ranei a epohu Anansiskog
kapitala *reakcionarni ideal*, *mirnu demokratiju*, *o'inu tenju
ekonomskih "aktora* ) jer taj ideal objektivno !ue natrag, od
monopolistikog kapitalima na nemonopolistiki, on je
re"ormistika pre!ara.
+rgo!ina s :giptom .ili s kojom drugom kolonijom ili polukolonijom/
*porasla 'i* jae bez !ojnikog auimanja, 'e imperijalima, 'e
Anansiskog kapitala. Qta to naiH $a 'i se kapitaliam 're
ra!ijao, ako se slo'odna konkurencija ne 'i ograniila ni
monopolom uopte, ni *!eama* ili ugnjeta!anjem .tj. takodje
monopolom/ Anansiskog kapitala ni monopolskim posedo!anjem
kolonija od strane pojedinih emaljaH
72
Vladimir Ili Lenjin
9mo!anje 4auckog ne moe imati drugog smisla, a taj *smisao* je
'esmislica. Recimo da je tako, da 'i slo'odna konkurencija 'e
ikak!ih monopola 're ra!ijala kapitaliam i trgo!inu. %li to se
're ra!ija trgoina i kapitaliam, to je jaa koncentracija
proi!odnje i kapitala, koja radja monpol. % monopoli su se ve
rodili, - upra!o iz slo'odne konkurencije7 Lak iako su sada
monopoli poeli uspora!ati ra!itak, ipak to nije doka a slo'odnu
konkurenciju, koja je nemoguna posle toga kako je rodila
monopole.
<a kako okretali umo!anje 4auckog, ne moemo u njemu nita nai
osim reakcionarnosti i 'uroaskog re"ormima.
%ko popra!imo to umo!anje i kaemo, kao to kae ?pektator=
trgo!ina engleskih kolonija s :ngleskom ra!ija se sada sporije
nego s drugim emljama ) to takodje ne spasa!a 4auckog. 6er
:nglesku tue takodje monopol, takodje imperijaliam, samo druge
emlje .%merike, 2emake/. #onato je da su karteli do!eli do
atitnih carina no!og, originalnog tipa= atiuju se .to je !e
:ngels spomenuo u EEE s!esci *4apitala*/ upra!o oni proi!odi koji
su sposo'ni a i!o. #onat je, dalje, kartelima i Anansiskom
kapitalu s!ojst!en sistem *i!oa u 'escenje*, *demping* kako kau
:nglei= u emlji kartel prodaje s!oje proi!ode u monopolistiki
!isoku cenu, a u inostranst!u prodaje 'ud ato ) da 'i osla'io
konkurenta, da 'i s!oju proi!odnju rairio do maksimuma itd. %ko
2emaka 're ra!ija s!oju trgo!inu s engleskim kolonijama nego
:ngleska ) to samo dokauje da je nemaki imperijaliam s!eiji,
jai, organio!aniji, ra!ijeniji od engleskog, a nikako ne dokauje
*pre!agu* slo'odne trgo!ine, jer se tu ne 'ori slo'odna trgo!ina
proti! protekcionima, proti! kolonijalne a!isnosti, nego se 'ori
jedan imperijaliam proti! drugog, jedan monopol proti! drugog,
jedan Anansiski kapital proti! durgog. #remo nemakog
imperijalima nad engleskim jaa je nego id kolonijalnih granica ili
atitnih carina= od toga pra!iti *doka* a slo'odnu trgo!inu i
*mirnu demokratiju* nai !ulgarnost, nai a'ora!iti osno!ne
onake i s!ojst!a imperijalima, nai amenji!anje marksima
malogradjanskim re"ormimom.
73
Vladimir Ili Lenjin
Enteresantno je da je ak i 'uroaski ekonomist %. Fan'urg, koji
kritikuje imperijaliam isto tako malogradjanski kao i 4aucki, ipak
naunije o'radio podatke trgo!inske statistike. ,n ne uporedjuje
samo jednu sluajno uetu emlju i samo kolonije sa ostalim
emljama, nego uporedjuje i!o i imperijalistike emlje 1/ u
emlju koja je od nje Anansiski a!isna, koja od nje uajmljuje no!ac
i >/ u emlje Anansiski nea!isne. $o'ija se o!o=
Izvoz iz 3emake $milioni maraka*
9 emlje Anansiski
nea!isne od 2emake
1BB9 19@B
#o!eanje u
J
Rumunija 0B,> 1@,B V01J
#ortugalija 19,@ C>,B V1CJ
%rgentina 6@,1 101,@ V10CJ
Brailija 0B,1 BI,0 V1CJ
Lile >B,C I>,0 VBIJ
+urska >9,9 60,@ V110J
?!ega >>,B I1,I V9>J
9 emlje Anansiski
a!isne od 2emake
1BB9 19@B
#o!eanje u
J
;el. Britanija 6I1,B 991,0 VICJ
8rancuska >1@,> 0C1,9 V1@BJ
Belgija 1C1,> C>>,> V1CIJ
Q!ajcarska 111,0 0@1,1 V1>1J
%ustralija >1,> 60,I V>@IJ
&olandska
Endija
B,B 0@,1 VC6CJ
?!ega
1.>@6,
6
>.>61,
0
VB1J
Fan'urg nije zbrojio ci"re i stoga audo nije primetio, ako te ci"re
ita dokauju, da dokauju samo protiv njega, jer je i!o u a!isne
emlje porastao ipak bre, iako ne mnogo, nego u Anansiski
nea!isne .pod!ui emo *ako*, jer Fan'urgo!a statistika ni
idaleka nije potpuna/.
#ratei !eu i!oa sa ajmo!ima Fan'urg pie=
*Godine 1B9@S91 akljuen je rumunski ajam posredst!om
nemakih 'anaka, koje su !e u prethodnim godinama da!ale na
raun toga ajma. (ajam je sluio ugla!nom a kupo!anje
eljenikog materijala, koji se do'a!lja i 2emake. Godine 1B91
nemaki i!o u Rumuniju inosio je II miliona maraka. ?ledee
godine pao je na C9,0 miliona i s prekidima pao na >I,0 miliona u g.
19@@. +ek poslednjih godina pono!o je postigao ni!o od 1B91 g. )
ah!aljujui d!ama no!im ajmo!ima.
74
Vladimir Ili Lenjin
*2emaki i!o u #ortugaliju narastao je usled ajmo!a 1BBBSB9 g.
na >1,1 miliona .1B9@/, atim je u d!e sledee godine pao na 16,> i
1,0 miliona i dostigao s!oj stari ni!o tek 19@C g.
*6o su relje"niji podaci o nemako-argentinskoj trgo!ini. 9sled
ajmo!a 1BBB i 1B9@ g. nemaki i!o u %rgentinu dostigao je 1BB9
g. 6@,1 miliona. $!e godine kasnije i!o je inosio s!ega 1B,6
miliona, manje od treine predjanjeg. +ek godine 19@1 dostignut je
i prestignut ni!o od 1BB9 g., to je 'ilo u !ei s no!im dra!nim i
gradskim ajmo!ima, sa ida!anjem no!ca a podianje elektrinih
preduea i drugim Anansiskim operacijama.
*E!o u Lile narastao je 'og ajma od 1BB9 g. na 0I,> miliona
.1B9>/ i atim a godinu dana pao na >>,I miliona. #osle no!og
ajma, akljuenog posredst!om nemakih 'anaka godine 19@6,
i!o se podigao na B0,1 miliona .19@1/, da 'i pono!o pao na I>,0
miliona godine 19@B*.
.1@B/
E tih injenica Fan'urg i!odi a'a!an malogradjanski moral, da
je nestalan i nera!nomeran i!o koji je u !ei sa ajmo!ima, da nije
do'ro i!oiti kapital u inostranst!o, umesto da se *prirodno* i
*harmonino* ra!ija industrija u domo!ini, da 4rupa *skupo* stoje
'akii kod inostranih ajmo!a i t. sl. %li injenice go!ore jasno=
po!eanje i!oa upravo je u !ei s lupekim mahinacijama
Anansiskog kapitala, koji se ne 'rine a 'uroaski moral i dere d!e
koe s !ola= pr!o, proAt od ajma, drugo, proAt od istog ajma kada
se troi na kupo!inu 4rupo!ih proi!oda ili eljenikog materijala
sindikata elika i dr.
#ona!ljamo= Fan'urgo!u statistiku nikako ne smatramo
sa!renst!om, ali ju je tre'alo na!esti, jer je naunija nego
statistika 4aukoga i ?pektatora, jer Fan'urg pra!ilnije prilai
pitanju. (a prosudji!anje naaja Anansiskog kapitala u st!ari
i!oa i t. sl. +re'a nati od!ojiti !eu i!oa specijalno i samo s
mahinacijama Anansijera, specijalno i samo s prodajom kartelskih
proi!oda itd. % uporedji!ati naprosto kolonije uopte sa
nekolonijama, jedan imperijaliam s drugim imperijalimom, jednu
polukoloniju ili koloniju .:gipat/ sa s!im ostalim emljama nai
o'ilaiti i ataka!ati upra!o sutinu st!ari.
(ato 4auckije!a teoretska kritika imperijalima i nema nita
ajednikog s marksimom, ato je i podesna samo kao u!od u
propo!edanje mira i jedinst!a sa oportunistima i socijal-o!inistima,
jer ta kritika o'ilai i ataka!a upra!o najdu'lja i naj'itnija
proti!ureja imperijalima= proti!ureje imedju monopola i
slo'odne konkurencije koja postoji naporedo s monopolom, imedju
gigantskih *operacija* .sa gigantskim proAtima/ Anansiskog
kapitala i *potene* trgo!ine na slo'odnom tritu, imedju kartela
i trusto!a, s jedne strane, i nekartelisane industrije s druge strane,
itd.
%psolutno isti reakcionarni karakter ima i mnogo spominjana
teorija ultra-imperijalima, koju je imislio 4aucki. 9poredite
75
Vladimir Ili Lenjin
njego!o umo!anje o toj temi godine 191I i umo!anje &opsona
godine 19@>=
4aucki= *5 (ar ne moe sadanja imperijalistika politika 'iti
potisnuta od no!e, ultra-imperijalistike, koja e namesto
medjuso'ne 'or'e nacionalnih Anansiskih kapitala posta!iti
ajedniku eksploataciju s!eta od strane internacionalno-
ujedinjenog Anansiskog kapitalaH ?!akako, tak!a se no!a "aa
kapitalima moe amisliti. $a li se ona moe ost!ariti, a to pitanje
nemamo jo do!oljnih pretposta!ki*.
.1@9/
&opson= *&rianst!o, koje se u!rstilo u nekoliko krupnih
"ederalnih imperija, od kojih s!aka ima ni neci!ilio!anih kolonija i
a!isnih emalja, mnogima igleda kao najakonitiji ra!oj
sa!remenih tendencija i u taka! ra!oj, koji 'i nam ulio naj!ie
nade a stalan mir na solidnoj 'ai inter-imperijalima*.
9ltra-imperijaliam ili nad-imperijaliam 4aucki je na!ao ono, to
je 1C godina pre njega &opson na!ao inter-imperijalimom ili
medju-imperijaliam. ,sim to je smiljena no!a premudra re,
amenji!anjem jedne latinske reenice drugom, napredak *naune*
misli kod 4auckog sastoji se samo u preteniji, da se prikae kao
marksiam ono to &opson opisuje u 'itnosti kao licemernost
engleskih popo!a. #osle englesko-'urskog rata 'ilo je sas!im
prirodno, da taj !isokopoto!ani stale napregne s!e sile da 'i
uteio engleske malogradjane i radnike, koji su igu'ili mnogo
poginulih u junoa"rikim 'oje!ima i koji su morali plaati po!eane
poree da 'i se osigurali to !ei proAti engleskim Anansijerima. %
koja 'i uteha 'ila 'olja od te, da imperijaliam nije tako rdja!, da je
on 'liu inter- .ili ultra-/ imperijalimu, koji je kadar da osigura
stalan mirH <a kako 'ile do're namere engleskih popo!a i
sladunja!og 4auckog, o'jekti!ni, tj. st!arni socijalni smisao njego!e
*teorije* je jedan i samo jedan= najreakcionarnije teenje masa
nadama na mogunost stalnog mira u kapitalimu, pomou
skretanja panje od otrih proti!ureja i otrih pro'lema
sa!remenosti na lane perspekti!e nekak!og to'oe no!og 'udueg
*ultra-imperijalima*. #re!ara masa ) osim toga nita, - ama 'a
nita drugo, nema u *marksistikoj* teoriji 4auckoga.
9st!ari, do!oljno je da jasno uporedimo opte ponate, nepo'itne
injenice, pa da se u!erimo koliko su lane perspekti!e koje je
4aucki nastojao da sugerie nemakim radnicima .i radnicima s!ih
emalja/. 9mimo Endiju, Endo-4inu i 4inu. #onato je da su te tri
kolonijalne i polukolonijalne emlje sa stano!nit!om od 6-1 stotina
miliona dua pod!rgnute eksploataciji Anansiskog kapitala nekoliko
imperijalistikih sila ) :ngleske, 8rancuske, 6apana, ?jedinjenih
$ra!a itd. 9mimo da te imperijalistike emlje sklope sa!ee,
jedna proti! druge, sa ciljem da od'rane ili proire s!oje posede,
interese i *s"ere uticaja* u pomenutim aijskim dra!ama. +o e 'iti
*inter-imperijalistiki* ili *ultra-imperijalistiki* sa!ei. 9mimo da
sve imperijalistike dra!e sklope sa!e u s!rhu *mirne* podele
pomenutih aijskih emalja ) to e 'iti *internacionalno-ujedinjeni
76
Vladimir Ili Lenjin
Anansiski kapital*. ?t!arne primere tak!ih sa!ea imamo u istoriji
NN !eka na primer u odnosu !elikih sila prema 4ini. #ita se, da li se
*moe* pretposta!iti, u uslo! da se sau!a kapitaliam .a 4aucki
pretposta!lja upra!o taj uslo!/, da tak!i sa!ei ne 'i 'ili
kratkotrajniH $a u njima ne 'i 'ilo tr!enja, suko'a i 'or'e u
s!akak!im i u s!im mogunim o'licimaH
$osta je samo jasno posta!iti pitanje, pa da se na njega ne moe
drugaije odgo!oriti osim odreno. 6er se u kapitalimu ne moe
amisliti druga 'aa a podelu s"era uticaja, interesa, kolonija itd.
osim snage uesnika u deo'i, snage opte-ekonomske, Anansiske,
!ojne itd. % snaga tih uesnika u deo'i menja se nejednolino jer u
kapitalimu ne moe 'iti ravnomernog ra!itka pojedinih
preduea, trusto!a, industriskih grana, emalja. #re pola !eka
2emaka je 'ila aka jada, ako njenu tadanju kapitalistiku snagu
uporedimo sa snagom tadanje :ngleske3 isto tako ) 6apana u
poredjenju s Rusijom. (ar se *moe* pretposta!iti, da e a 1@->@
godina ostati nepromenjeni odnosi imedju imperijalistikih !elikih
silaH %psolutno se ne moe pretposta!iti.
?toga su *inter-imperijalistike* ili *ultra-imperijalistiki* sa!ei u
kapitalistikoj st!arnosti, a ne u !ulgarnoj malogradjanskoj "antaiji
engleskih popo!a ili nemakog *marksiste* 4auckog ) u kak!oj god
se "ormi sklopili, 'ilo u o'liku imperijalistike koalicije proti! druge
imperijalistike koalicije, 'ilo u o'liku s!eopteg sa!ea svih
imperijalistikih sila ) neizbeno samo *predasi* imedju rato!a.
<irni sa!ei pripremaju rato!e, a i sami nastaju i rato!a,
uslo!lja!ajui se medjuso'no, radjajui promenu o'lika mirne i
nemirne 'or'e, iz jedne te iste 'ae imperijalistikih !ea i
uajamnih odnosa s!etske pri!rede i s!etske politike. % premudri
4aucki, da 'i umirio radnike i pomirio ih sa socijal-o!inistima koji
su preli na stranu 'uroaije, rad!aja i jedinst!enog lanca jednu
kariku od druge, rad!aja dananji mirni i *ultra-imperijalistiki*,
ak *ultra-ultra-imperijalistiki* sa!e svih !elikih sila radi
*smiri!anja* 4ine .setite se guenja 'okserskog ustanka/ od
sutranjeg nemirnog suko'a koji priprema prekosutra opet *mirni*
opti sa!e a podelu recimo +urske itd., itd. 2amesto i!e
po!eanosti naroda imperijalistikog mira i perioda
imperijalistikih rato!a, 4aucki prua radnicima mrt!u apstrakciju,
da 'i ih pomirio s njiho!im mrt!im !odjama.
%merikanac &il u predgo!oru s!oje *Estorije diplomatije u
medjunarodnom ra!itku :!rope* istie o!e periode najno!ije
istorije diplomatije= 1/ era re!olucije3 >/ usta!ni pokret3 C/ era
*trgo!akog imperijalima*
.11@/
naih dana. % jedan pisac deli
istoriju *s!etske politike* ;elike Britanije od 1B1@ g. na etiri
perioda= 1/ aiski .'or'a proti! kretanja Rusije u ?rednjoj %iji u
pra!cu Endije/3 >/ a"riki .otprilike 1B1I do 19@> ) 'or'a proti!
8rancuske radi podele %"rike, - *8aoda* 1B9B ) umalo to nije
dolo do rata s 8rancuskom/3 C/ drugi aiski .ugo!or s 6apanom
proti! Rusije/ i 0/ *e!ropski* ) ugla!nom proti! 2emake.
.111/
*#olitika arkanja prethodnica ra!ijaju se na Anansiskoj osno!i*, -
77
Vladimir Ili Lenjin
pisao je jo 19@I g. 'ankarski praktiar Riser, - ukaujui na to
kako je "rancuski Anansiski kapital, operiui u Etaliji, pripremao
politiki sa!e tih emalja, kako se ra!ijala 'or'a 2emake i
:ngleske radi #ersije, 'or'a s!ih e!ropskih kapitala radi ajmo!a
4ini i dr. :to to je ona i!a st!arnost *ultra-imperijalistikih* mirnih
sa!ea u neraskidi!oj !ei s prosto-imperijalistikim konYiktima.
4auckije!o a'auri!anje najdu'ljih proti!ureja imperijalima,
koje se nei'eno pret!ara u polepa!anje imperijalima, nije 'e
posledica i a kritiku politikih s!ojsta!a imperijalima koju daje taj
pisac. Emperijaliam je epoha Anansiskog kapitala i monopola koji
s!agde unose tenje a gospodst!om, a ne a slo'odom. Reultat
tih tendencija je reakcija na celoj liniji, ma kak!o 'ilo politiko
uredjenje, krajnje pootrenje proti!ureja i na tom podruju.
,so'ito se aotra!a i nacionalno potlai!anje i tenja a
aneksijama, tj. a ruenjem nacionalne nea!isnosti .jer aneksija
nije nita drugo, nego ruenje samoodredjenja nacija/. &il"erding
pra!ilno istie !eu imperijalima sa pojaa!anjem nacionalnog
tlaenja= *Qto se tie nano!o ot!orenih emalja, - pie on, - kapital
koji se tamo u!oi pojaa!a ta proti!ureja i iai!a proti! doljaka
s!e jai otpor naroda, kad se 'udi nacionalna s!est3 taj otpor moe
lako prerasti u opasne mere uperene proti! inostranog kapitala. E
temelja se re!olucionariu stari socijalni odnosi, rui se
hiljadugodinja agrarna iolo!anost *i!an-istoriskih nacija*, one se
u!lae u kapitalistiki !rtlog. ?am kapitaliam malo pomalo daje
pokorenima sredst!a i naine oslo'odjenja. E oni istiu onaj cilj koji
je nekada a e!ropske nacije 'io neto naj!ie= st!aranje
jedinst!ene nacionalne dra!e, kao orudja ekonomske i kulturne
slo'ode. +aj pokret a nea!isnost preti e!ropskom kapitalu u
njego!im najdragocenijim podrujima eksploatacije, koja o'ea!aju
najsjajnije perspekti!e, i e!ropski kapital moe odra!ati s!oje
gospodst!o samo tako, da stalno pojaa!a s!oje !ojne snage*.
.11>/
+ome tre'a dodati, da ne samo u no!oot!orenim, nego i u starim
emljama imperijaliam do!odi do aneksija, do jaanja nacionalnog
ugnjeta!anja, pa prema tome, i do s!e jaeg otpora. #rotestujui
proti! pojaa!anja politike reakcije koju !ri imperijaliam, 4aucki
osta!lja u asenku pitanje, koje je postalo oso'ito aktuelnom,
pitanje o nemogunosti jedinst!a sa oportunistima u eposi
imperijalima. #rotestujui proti! aneksija on s!ojim protestima
daje taka! o'lik, koji je najmanje u!redlji! a oportuniste, i koji oni
mogu najlake prih!atiti. ,n se o'raa neposredno nemakim
sluaocima i a s!e to a'auruje upra!o ono naj!anije i
s!akidanje, na primer, da je :las i Fotaringija aneksija koju je
i!rila 2emaka. $a 'ismo ocenili to *astranjenje misli*
4auckoga, umimo jedan primer= recimo da 6apanac osudjuje
aneksiju 8ilipina koju su i!rili %merikanci. #ita se, hoe li mnogi
po!ero!ati, da on to ini i neprijateljst!a prema aneksijama
uopte, a ne i elje da sam anektira 8ilipineH E ar neemo morati
prinati, da se *'or'a* 6apanaca proti! aneksija moe smatrati
iskrenom i politiki-potenom samo u tom sluaju, ako on ustaje
78
Vladimir Ili Lenjin
proti! aneksije 4oreje koju je i!rio 6apan, ako ahte!a slo'odu
otcepljenja 4oreje od 6apanaH
E teoretska analia imperijalima kod 4auckog i njego!a
ekonomska, a isto tako i politika kritika imperijalima skroz su
proete duhom a'auri!anja i igladji!anja naj'itnijih proti!ureja,
duhom koji se apsolutno ne moe pomiriti s marksimom, tenjom
da se u e!ropskom radnikom pokretu po s!aku cenu sau!a
udrmano jedinst!o s oportunimom.
79
Vladimir Ili Lenjin
2
Istorisko mesto imperijalizma
;ideli smo da je imperijaliam po s!ojoj ekonomskoj sutini
monopolistiki kapitaliam. ;e tim je odredjeno istorisko mesto
imperijalima, jer monopol, koji irasta na osno!u slo'odne
konkurencije, jeste prela od kapitalistikog uredjenja u !ie
drut!eno-ekonomsko uredjenje. ,so'ito tre'a istai etiri gla!na
o'lika monopola, ili gla!ne mani"estacije monopolistikog
kapitalima, koje su karakteristine a epohu koju promatramo.
#r!o, monopol je irastao i koncentracije proi!odnje na !rlo
!isokom stepenu njenog ra!itka. +o su monopolistiki sa!ei
kapitalista, karetli, sindikati, trusto!i. ;ideli smo koju golemu ulogu
igraju oni u sa!remenom pri!rednom i!otu. 9 poetku NN !eka oni
su potpuno preo!ladali u najra!ijenijim emljama, pa iako su pr!i
koraci na putu kartelisanja 'ili ranije uinjeni u emljama s !isokom
atitnom carinom .2emaka, %merika/, u :ngleskoj se sa njenim
sistemom slo'odne trgo!ine tek neto kasnije poja!ila ista osno!na
injenica= radjanje monopola i koncentracije proi!odnje.
$rugo, monopoli su deo!eli do pojaanog auimanja naj!anijih
i!ora siro!ina, oso'ito kod osno!ne i naj!ie kartelisane industrije
kapitalistikog drut!a= kamenougljene i metalurgiske.
<onopolistiko posedo!anje naj!anijih i!ora siro!ina strano je
po!ealo !last krupnog kapitala i pootrilo proti!ureja imedju
kartelisane i nekartelisane industrije.
+ree, monopol je irastao i 'anaka. ,ne su se od skromnih
posrednikih preduea pret!orile u monopoliste Anansiskog
kapitala. 2ekih tri do pet najkrupnijih 'anaka, koje 'ilo
najra!ijenije kapitalistike nacije, ost!arilo je *personalnu uniju*
industriskog i 'anko!nog kapitala, koncentrisalo je s!ojim rukama
raspolaganje milijardama i milijardama, koje sainja!aju !ei deo
kapitala i no!anih prihoda cele emlje. 8inansiska oligarhija, koja
prekri!a gustom mreom odnose a!isnosti na s!e 'e iuetka
ekonomske i politike ustano!e sa!remenog 'uroaskog drut!a, -
to je najrelje"nija poja!a toga monopola.
Let!rto, monopol je irastao i kolonijalne politike. <nogo'rojnim
*starim* moti!ima kolonijalne politike Anansiski kapital dodao je
'or'u a i!ore siro!ina, a i!o kapitala, a *s"ere uticaja* ) tj.
s"ere unosnih poslo!a, koncesije, monopolistikih proAta i dr. )
najad a pri!rednu teritoriju uopte. 2a primer, kad su e!ropske
sile s!ojim kolonijama apremale deseti deo %"rike, kako je to 'ilo
jo 1916 g., tada se kolonijalna politika mogla ra!ijati ne-
monopolistiki, tako rei po tipu *slo'odno-pris!ajakog*
auimanja emalja. %li kada je 9S1@ %"rike 'ilo aueto .191@/, kad
je cela emaljska kugla 'ila podeljena ) nei'eno je nastupila era
monopolistikog posedo!anja kolonija, pa prema tome i oso'ito
aotrene 'or'e a podelu i pono!nu podelu s!eta.
,pte je ponato, koliko je monopolistiki kapitaliam pootrio s!a
proti!ureja kapitalima. $osta je napomenuti skupou i pritisak
8
Vladimir Ili Lenjin
kartela. +o aotra!anje proti!ureja najjaa je pokretna snaga
prelanog istoriskog perioda, koji je apoeo s konanom po'edom
s!etskog Anansiskog kapitala.
<onopoli, oligarhija, tenje a gospodst!om umesto tenja a
slo'odom, eksploatacija s!e !eeg 'roja malih i sla'ih nacija od
aice naj'ogatijih i najjaih nacija ) i s!ega toga su nastale one
odlike imperijalima, koje nas primora!aju da ga karakteriemo kao
paraitski ili trulei kapitaliam. ?t!aranje *dra!e-renterijera*,
dra!e-lih!ara, ija 'uroaija s!e !ie i!i od i!oa kapitala i
*reanja kupona* s!e se relje"nije pokauje kao jedna od tendencija
imperijalima. Bilo 'i pogreno misliti, da ta tendencija k truljenju
iskljuuje 'ri porast kapitalima3 ne, pojedine industriske grane,
pojedini sloje!i 'uroaije, pojedine emlje, pokauju u eposi
imperijalima, u !eoj ili manjoj meri, sad jednu, sad drugu od tih
tendencija. 9 celini kapitaliam raste neuporedi!o 're nego pre,
ali taj porast ne samo da je uopte nera!nomerniji, nego se ta
nera!nomernost pokauje i pose'no u truljenju emalja najjaih
kapitalom .:ngleska/.
, 'rini ekonomskog ra!itka 2emake, autor studije o nemakim
krupnim 'ankama, Riser, !eli= *2e 'a su!ie spori napredak
prethodne epohe .1B0B do 1B1@/ odnosi se prema 'rini ra!itka
cele nemake pri!rede, i pose'no njenih 'anaka, u o!oj eposi .1B1@
do 19@I/ pri'lino onako, kao 'rina kretanja potanskih kola
do'rog starog !remena prema 'rini sa!remenog automo'ila, koji
tako juri da je opasan i a 'e'rinog peaka i a one koji se i sami
!oe automo'ilom*. 8inansiski kapital koji je tako neo'ino 'ro
narastao, nije daleko od toga da predje na *mirnije* posedo!anje
kolonija, koje se mogu ueti od 'ogatijih nacija i to ne samo
mirnijim sredst!ima. % u ?jedinjenim $ra!ama ekonomski ra!itak
poslednjih decenija tekao je 're nego u 2emakoj, i upra!o
ah!aljujui tome pokaale su se oso'ito jasno paraitske crte
najno!ijeg amerikog kapitalima. ? druge strane, uporedji!anje
to'oe repu'likanske amerike 'uroaije s monarhistikom
japanskom ili nemakom pokauje, da u eposi imperijalima u
naj!eoj meri sla'i najkrupnija politika ralika ) ne ato to ona ne
'i uopte 'ila !ana, nego ato to se u s!im tim sluaje!ima radi o
'uroaiji s odredjenim crtama paraitima.
<onopolno-!eliki proAti kapitalista jedne od mnogih industriskih
grana, jedne od mnogih emalja itd. daju im ekonomsku mogunost
da potkupljuju pojedine sloje!e radnika, a pri!remeno i dosta
natnu manjinu radnika, pri!laei ih na stranu 'uroaije
odredjene industriske grane ili odredjene nacije proti! ostalih. E s!e
jai antagoniam imperijalistikih nacija radi podele s!eta pojaa!a
tu tenju. +ako se st!ara !ea imperijalima sa oportunimom, koja
se pokaala najranije i najjasnije u :ngleskoj ato, to su se neke
imperijalistike odlike ra!itka o!de pokaale kudikamo ranije nego
u drugim emljama. 2eki pisci, na primer F. <arto!, !ole da predju
preko injenice da je imperijaliam u !ei sa oportunimom u
radnikom pokretu ) injenica koja sada oso'ito snano udara u oi
81
Vladimir Ili Lenjin
) sluei se o!ak!im *slu'eno-optimistikim* .u duhu 4auckog i
&juismansa/ umo!anjima= st!ar proti!nika kapitalima 'ila 'i
'enadna, kad 'i 'a najra!ijeniji kapitaliam !odio jaanju
oportunima ili kad 'i 'a naj'olje plaeni radnici 'ili skloni
oportunimu i t. sl. 2e tre'a se !arati u pogledu naaja tak!og
*optimima*= to je optimiam u pogledu oportunima, to je
optimiam koji slui a prikri!anje oportunima. +o to se
oportuniam ra!ija neo'ino 'ro i neo'ino od!ratno, ust!ari
nipoto nije garantija njego!e sigurne po'ede, kao to i 'rina
ra!itka opakog ira ne dra!om organimu moe samo u'rati da
se ir pro!ali, da se organiam oslo'odi od njega. 9 tom su pogledu
najopasniji oni ljudi koji ne ele da sh!ate da je 'or'a proti!
imperijalima pusta i lana "raa, ako nije neraskidi!o po!eana s
'or'om proti! oportunima.
E s!ega to smo rekli o ekonomskoj sutini imperijalima, ilai da
ga tre'a karakterisati kao prelani ili, tanije, umirui kapitaliam.
E!anredno je pouno u tom pogledu, to 'uroaski ekonomisti, koji
opisuju najno!iji kapitaliam, o'ino upotre'lja!aju irae=
*preplitanje*, *otsust!o iolo!anosti* itd. Banke su *preduea koja
po s!ojim adaama i po s!om ra!itku nemaju isto pri!atno-
pri!redni karakter, nego s!e !ie ilae i s"ere isto pri!atno-
pri!rednog regulisanja*. E isti taj Riser, koji je napisao te rei,
neo'ino o'iljno ija!ljuje da se *nisu ost!arila* *pretskai!anja*
marksista o *podrut!lja!anju*7
Qta nai ta re *preplitanje*H ,d procesa koji se !ri pred naim
oima ona istie samo onu karakteristiku koja naj!ie pada u oi.
,na pokauje da promatra 'roji pojedino dr!ee a ne !idi ume.
,na ropski kopira ono to je spoljno, sluajno, haotino. ,na nam u
promatrau otkri!a o!eka koji se gui u siro!om materijalu i
apsolutno ne raume njego!og smisla i naenja. *?luajno se
isprepliu* posedo!anje akcija, odnosi pri!atnih !lasnika. %li ono
to je podloga toga preplitanja, ono to sainja!a njego!u osno!u,
to su drut!eni odnosi proi!odnje, koji se menjaju. 4ad krupno
preduee postane gigantsko i kada na osno!u tanog prorauna
maso!nih podataka planski organiuje na'a!ku pr!o'itnih siro!ina
u rameri >SC ili K s!ega to je potre'no a desetine miliona
stano!nit!a3 kad se sistematski organiuje pre!o tih siro!ina u
najgodnije take proi!odnje, koje su ponekad jedne od druge
udaljene stotinu i hiljade kilometara3 kada se i jednog sredita
upra!lja s!im stadijima sukcesi!ne prerade materijala, s!e dok se
ne do'ije ita! ni ranolikih goto!ih produkata3 kad se po jednom
planu !ri podela tih produkata na desetine i stotine miliona
potroaa .ameriki *#etrolejski trust* prodaje petrolej i u %merici i
u 2emakoj/3 - onda je oigledno da se pred naim oima !ri
podrut!lja!anje proi!odnje, a nikako prosto *preplitanje*3 - da su
pri!atno-pri!redni i pri!atno-!lasniki odnosi ljuska koja !ie ne
odgo!ara sadraju, koja nei'eno mora da trune, ako se umetno
'ude odlagalo njeino otstranjenje ) koja moe ostati u stanju
truljenja relati!no dugo !remena .u najgorem sluaju, ako se
82
Vladimir Ili Lenjin
otegne leenje oportunistikog ira/, ali koja e ua s!e to 'iti
nei'eno otstranjena.
,due!ljeni o'oa!alac nemakog imperijalima, Qulce-Ge!ernic
klie=
*%ko nemkim 'ankama u poslednjoj liniji upra!lja tuce oso'a,
njiho!a je !anost !e sada !anija a sreu naroda nego delatnost
!eine dra!nih ministara* .o!de je godnije a'ora!iti
*preplitanje* 'ankara, ministara, industrijlaca, renterijera5/ 5
*%ko promislimo do kraja o ra!itku tih tendencija koje smo !ideli,
ilai= no!ani kapital nacije ujedinjen u 'ankama3 'anke
medjuso'no po!eane u kartel3 kapital nacije koji trai s!oje
plasiranje do'io je o'lik !rednosnih papira. +ada se ost!aruju
genijalne rei ?en-?imona= *?adanja anarhija u proi!odnji, koja
odgo!ara injenici da od'ijanje ekonomskih odnosa nije jednoliko
regulisano, mora ustupiti mesto organiaciji proi!odnje.
#roi!odnjom nee upra!ljati iolo!ani preduimai, nea!isni
jedan od drugog, koji ne naju ljudske ekonomske potre'e3 ta e
st!ar 'iti u rukama odredjene drut!ene ustano!e. Centralni
komitet upra!e, koji e 'iti u mogunosti da s !ieg stano!ita ima
predmet irokog podruja socijalne e!olucije, regulisae je tako,
kako je to korisno a celo drut!o i preda!ati sredst!a proi!odnje
u ruke koje tome naj'olje odgo!araju, a oso'ito e se 'rinuti o
stalnoj harmoniji imedju proi!odnje i potronje. #ostoje
organiacije, koje su u krug s!ojih adataka ukljuile odredjenu
organiaciju pri!rednog posla= 'anke*. <i smo jo daleko od
ost!arenja ?en-?imono!ih rei, ali se !e nalaimo na putu njiho!og
ost!arenja= marksiam, drukiji nego to ga je amiljao <arks, ali
samo po o'liku drukiji*.
.11C/
2ema ta= lepo *opo!rgnue* <arksa, koje ide korak natrag od
tane <arkso!e naune analie ka slutnji ) makar genijalnoj, ali
ipak samo slutnji ?en-?imona.

83

A 4

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

A 4

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Vladimir Ili Lenjin

Imperijalizam kao najvii stadij kapitalizma

Você também pode gostar