Asertivne tehnike

http://www.stetoskop.info/Asertivne-tehnike-476-c20-content.htm

Autor: psiholog Lidija Risti
Termini "asertivnost" i "asertivno ponaanje" postaju na naim
prostorima deo svakodnevnog jezika. Rei su anglosaksonskog porekla
(eng. assertive i assertive behaviour) u znaenjima pouzdanog,
odgovornog i samopotvrdnog ponaanja linosti kada su ugroena
njena legalna prava.

Asertivnost je sposobnost da se iskreno izraze miljenje, oseanja, stavovi i prava, bez
anksioznosti, na nain koji nee ugroziti tua prava
Asertivno ponaanje se nalazi na pola puta izmeu agresivnog ponaanja i beanja iz specifine
situacije. Meutim, nije lako biti asertivan. ovek najmanju dozu asertivnog ponaanja iskazuje
ba u situacijama kada je takvo ponaanje neophodno. Paradoksalno! Mnogi smatraju da je lake
biti asertivan u nekim siutacijiama, nego u drugim. Ovo ima smisla... Puno je lake biti staloen
u prisustvu stranaca, nego u prisustvu nekoga koga volimo i ko se moe naljutiti ako iskreno
ispoljimo oseanja. Ali, to nam je vaniji odnos sa nekom osobom - toliko je bitnije biti
asertivan! Asertivno ponaanje doprinosi da se povea potovanje drugih prema nama... Drugi
nas opaaju kao osobe koje potuju sebe, koje su vredne panje, koje su privlanije.
Odakle potie neasertivno ponaanje?
Mnogi od nas smatraju da je potrebno uvek zadovoljiti i/ili popustati drugima, da nije lepo
razmiljati o svojim potrebama iznad potreba drugih, ili da ne treba 'talasati' - da ako neko kae
ili uradi neto to se nama ne svia, treba samo preutati i drati se podalje od te osobe u
budunosti.
Ako imate problema da kaete "ne" ak i kada zaista treba da kaete "ne", ako oseate da ljudi
'gaze preko vas', ako imate problema da drite svoj bes pod kontrolom,... od velike pomoi e
biti ako nauite neto o asertivnoj komunikaciji. U tom sluaju, asertivne tehnike (J. Zdravkovic,
2004) vam mogu znatno olakati ivot.
Tehnika otvaranja (eng. self disclosure)
Ako su sagovornici dve bliske i ravnopravne osobe, koristei tehniku otvaranja oni slobodno, bez
straha od posledica, izraavaju kako pozitivna tako i negativna oseanja u odnosu na
doivljavanje neke problematine situacije. Na taj nain osoba ui da slobodno govori o
sopstvenim eljama, strahovima, slabostima, vrlinama, matanjima i prieIjkivanjima, bez straha
da e je sagovornik loe proceniti. Izrazi koje koristimo pri upotrebi ove tehnike su:
"ini me nervoznim/om)", "Povreuje me", "Ne dopada mi se", "Uznemirava me",
"Plai me"...
Da bi primena tehnike bila efikasnija, korisno je posuiti se sledeom dijalokom shemom;
0tvaranje("0seam se...")
Razlozi koji objanjavaju takvo oseanje
Tano izraavanje sopstvenih htenja i elja u odnosu na sagovornika i
problematinu situaciju
Smisaoni, realistian i ostvarIjiv predlog za razreenje situacije.
Zahtev sagovorniku da se iskreno izjasni o predlogu.
Mu: Jesi li spremna? Kreemo.
ena: Jo nisam.
Vie o tehnikama asertivnog ponaanja moete proitati u knjizi Jezdimira Zdravkovia
"Vetine vladanja sobom" Zograf, Ni 2004.
Mu: Pouri onda! Neu da te ekam. Idem da upalim kola...
ena; ini me nervoznom kada me tako pouruje.
Mu: A koliko se tek ja unervozim ekajuci te, ovako 'spreman za pokret'...
ena: Da, ali... volela bih da potujes vreme dogovoreno za izlazak, kao to smo se dogovorili.
Ova tehnika je pogodna za razreavanje sukoba izmeu suprunika, ljubavnih partnera i
prijatelja.
Tehnika zamagljivanja (eng. fogging)
Osoba ui da prihvati deo istine u manipulativnoj kritici upuenoj na njen raun, ali da u pogledu
procene situacije ostane sopstveni sudija.
Reenica u okviru tehnike zamagljivanjem se sastoji iz dva dela. Prvi deo reenice je
'diplomatskog karaktera' jer se sagovorniku priznaje pravo da ima pravo na sopstvenu istinu. U
drugom delu reeninog dijaloga, meutim, osoba realno brani svoje legalno pravo.
Majka: Suknja ti je uasno kratka, zar ne misli da bi trebalo da nosi due suknje? One su sada
u modi.
erka: U pravu si. Due suknje su u modi. Ali se uz ovu bluzu najvie slae ba ova suknja.
Tehnika vracanja lopte (eng. negative inquiry)
Primenom tehnike vraanja lopte osoba se ui da se uspeno nosi sa manipulativnom kritikom.
Umesto automatizovanih reakcija (kontranapad ili bekstvo), koje se javljaju u najveem broju
sluajeva, osoba treba da upitnim reenicama prinudi kritiara da jasno i precizno otkrije sta je
zapravo pravi predmet njegove kritike. Suoavanjem argumenata sa kritiarem, osoba, s jedne
strane, ublaava svoj iracionalni strah od kritike i, s druge strane, prekida kritike primedbe
druge strane u sukobu, jer je ova prinuena da se konkretno izjasni u emu se kritika sastoji.
Radnik: Plata za prethodni mesec mi je smanjena, da li mogu da dobijem objanjenje?
ef: Nisi dobro obavio svoj posao.
Radnik: Da li biste bili ljubazni da mi kaete konkretnije o propustima
ef: Uf, pa odakle da ponem...
Radnik: Evo ekam....
ef: Bilo je tu puno stvari...
Radnik: Da li biste bili ljubazni da mi kazete neto konkretnije?
Tehnika tajm auta (eng. time out)
Ova tehnika je pogodna u rukovanju problemima koji se esto javljaju izmeu roditelja i male
dece. Analogno sa tajm autom u koarci, osoba u nekom dijalokom sukobu privremeno "prekida
igru", bez uputanja u raspravu. Princip "nema igre" odnosi se samo na dijalog u kome se otkriva
da sagovornik ispoIjava nerealne zahteve. Inae, "ima igre" u svim drugim situacijama u kojima
dijalog tee normalno.
Dete: Idem napolje da se igram.
Majka: Ne slaem se sa tom idejom da izaes jer si prehlaen.
Dete: Ali, hou napolje, mamice...
Majka: Ne dolazi u obzir.
Dete: A Marko i Nikola su napoIju... i igraju se...
Majka: Izai e kada ti bude boIje.
Dete: Hou sada! Samo malo...
Majka: Rekla sam ne.
Dete: Hou da se igram ispred zgrade! Hou napolje ... (ponavija kroz pla)
Majka: (nastavlja da kuva ruak, bez uputanja u dalju raspravu)
Tehnika priznavanja greke (eng. negative assertion)
Kod tehnike priznavanja greke osoba se suoava sa strahom od odbacivanja i nesavrenosti.
Priznavanje greke u ravnopravnim i emocionalnim odnosima moe biti znak zrelosti linosti, ali
ishitreno prihvatanje krivice u nekim profesionalnim relacijama nije mudra odluka. Postoje
situacije u kojima neko trei treba da donese odluku o krivici.
ena: Jesi li ti normalan? Gde si do sada? Skroz sam se prepala. Trebalo je da does kui pre
pet sati.
Mu: ao mi je to si se uplaila. Trebalo je da ti javim da sam otiao sa kolegama na ruak. I
jo smo se toliko zapriali da sam potpuno zaboravio na vreme. Trudiu se da se tako neto ne
ponovi.
Tehnika kompromisa (eng. workable compromise)
U sluajevima kada se stavovi osoba u dijalogu razlikuju, konfliktnu situaciju, kako u
emocionalnim, tako i u poluprofesionalnim i profesionalnim odnosima, mogue je, ponekad,
reiti jedino kompromisom.
Slubenik: Neka pozadina bude plava.
Slubenik2: Ma, ne... ja bih radije crvenu.
Slubenik: Kakva crvena! Bie grozno... ipak je plava pravi izbor.
Slubenik2: Efektnije e biti da stavimo crvenu. Plava je totalni promaaj.
Slubenik: A da mi izaberemo neku 'treu' boju?
Slubenik2: Pa,... hajde. 'Zlatna sredina'...
Nevolja nastaje u onim situacijama kada kompromis iz objektivnih razloga nije mogue postii
ili kada je kompromisno reenje tetno po osobu. Postoje, dakle, stvari oko kojih nije mogue
praviti kompromis.
Tehnika pokvarene ploe (eng. broken record)
U odbrani svojih prava osoba treba uporno, dosledno, bez objanjenja i produbljivanja problema
da zahteva da joj druga osoba omogui ostvarenje tog prava.
Slubenica: Ne, ne mogu ii na ruak sa Vama.
Kolega: O... Molim Vas, poite samnom na ruak, nee trajati dugo...
Slubenica: ao mi je, danas imam obaveze.
Kolega: O... Molim Vas, hajdete, ja Vas vodim...
Slubenica: ao mi je, danas imam obaveze...
Uporan, dosledan i monoton zahtev sagovornika dovodi do ludila. Zato se preporuuje
uzdravanje od upotrebe ove tehnike u emocionalno ravnopravnim odnosima. Njena primena
moe kod partnera ili partnerke izazvati bes i muninu.
Korienje tehnike pokvarene ploe nije preporuljivo i u sluajevima kada na "pokvarenu
plou" osobe koja brani neko svoje pravo sagovornik reaguje emitovanjem sopstvene "pokvarene
ploe".
Tehnika ponovljenog asertivnog odgovora (eng. repeated
assertion)
Tehnikom ponavljanja asertivnog odgovora osoba tei da uvai injenice koje istie sagovornik,
ali uporno brani sopstveno pravo. Prilikom korienja ove tehnike doputa se osobi da, ako je to
potrebno, u kratkim crtama opie svoju poziciju u vezi sa osnovnim problemom.
Tehnika se bez posledica moe primenjivati u sukobu ravnopravnih, emocionalno vezanih osoba.
Osobu koja je primenjuje u cilju odbrane ugroenih prava sagovornik ne mora doivljavati kao
agresivnu, nametljivu i dosadnu.
Devojka: Dragi, hajdemo veeras u bioskop.
Mladi: ao mi je, rado bih iao, ali ne mogu. Dogovorio sam se sa Mirkom da gledamo veeras
fudbal.
Devojka: Pih... Nema dosadnije stvari na svetu. Tebi je fudbal vaniji od mene?
Mladi: Zna da si mi vanija i da te volim, ali, isto tako, zna da uivam u fudbalu.
Devojka: Dobro, i ta ako propusti jednu utakmicu? Sve su iste... oni fudbaleri samo jure za
loptom. A meni se tako izlazi... i ide mi se u bioskop.
Mladi: Potpuno razumem da ti ne volis fudbal, ali ja ne mogu da otkaem dogovor s Mirkom.
Tehnika paradoksalnog odgovora (eng. paradoxical
statements)
Neki autori oprezno preporuuju da osoba na agresivne primedbe, zluradosti i opaske
sagovornika, koristi paradoksalni odgovor u elji da se nekorektnost u komunikaciji vrati
agresoru poput bumeranga. Meutim, reakcije tog tipa na agresiju sagovornika, na tankoj su
granici izmeu asertivnog i agresivnog ponaanja. Korienje ove tehnike zahteva od osobe koja
je izloena verbalnoj agresiji suptilnost u jezikom izraavanju i fino prepoznavanje nijansi u
komunikaciji.
Momak: Jesi li mogla da obue krau suknju.
Devojka: Nisam, na pranju je.
Zakljuak
Kao to smo videli u primerima, izbor tehnike diktira situacija, a u zavisnosti od prirode odnosa
osoba koje komuniciraju i prirode problema. Jako je bitno da, pored verbalnog, obratimo panju i
na neverbalno ponaanje. Suoite se sa sagovornikom 'lice u lice'; stojite ili sedite uspravno,
zadrite otvoren i oputen stav; budite ljubazni, ali sa ozbiljnim izrazom lica; va glas treba da je
smiren i blag, nikako plaIjiv ili otar. I na tom polju treba biti asertivan.
Udrueno korienje tehnika asertivnog ponaanja, njihovo kombinovanje daje boiji rezultat
nego korienje samo jedne od tehnika, izolovano od ostalih.
Treba da komuniciramo, i to asertivno - izraziti svoje ideje, elje, potrebe. Ne treba ekati da
drugi proitaju nae misli. To se nee desiti.
Kada asertivnost postane navika, pitaete se kako ste ikada mogli iveti bez toga.