Afrodita

(Gr. Aphrodite, lat. Venus - boginja ljubavi i lepote, najlepa boginja antikih mitova)
Njeno poreklo je nejasno. Prema Homeru, bila je ki najvieg boga Zevsa i boginje kie Dione, a
prema Hesiodu, rodila se iz morske pene, koju je oplodio bog neba Uran, i izala iz mora na
ostrvo Kipar. Bilo kako bilo, Afrodita je, zahvaljujui svojoj lepoti i arolijama kojima je vladala,
postala jedna od najmonijih boginja. Ni bogovi ni ljudi nisu joj mogli odoleti. Osim toga, imala
je vie pomonika i pomonica: Harite, boginje ljupkosti i lepote, Hore, boginje godinjih doba,
Peitu, boginju udvaranja i ljubavnog nagovora, Himena, boga enidbe, i najzad, Erosa, mladog
boga ljubavi, ijim se strelama nije moglo umai.
Budui da ljubav u zivotu bogova i ljudi ima veoma vanu ulogu, Afrodita je bila veoma cenjena.
Onaj ko joj je iskazivao poasti i prinosio rtve mogao je da bude siguran u njenu naklonost.
Samo, bila je pomalo nestalna, a srea koju je pruala esto i prolazna. Ponekad bi opet izvodila
prava uda kakva ume da ini samo ljubav: kiparskom vajaru Pigmalionu je tako oivela
mermerni kip u koji se on bio zaljubio. Svoje ljubimce titila je na bojitima, u morskim olujama
i od spletaka neprijatelja. Znala i da mrzi, jer mrnja je roena sestra ljubavi. Bojaljivog
mladia Narcisa, koji je prema kleveti ljubomornih nimfi prezreo njene darove, dovela je dotle
da se zaljubio u samog sebe i na kraju poinio samoubistvo. Ali, zaudo, sama nije imala sree
u ljubavi: naime, nije znala kako da trajno zadri nijednog svog ljubavnika. Ni brak joj nije bio
srean. Zevs joj je odredio za mua najneuglednijeg boga, hromog i veito oznojenog
boanskog kovaa Hefesta. Kao naknadu za to traila je utehu kod jarosnog boga rata Aresa, s
kojim je imala petoro dece (Erosa, Anterosa, Dima, Foba i Harmoniju), zatim kod boga vina
Dionisa (s kojim je imala sina Prijapa), a uz ostale i kod boga trgovine Hermesa; tavie, utehu
je traila i kod obinih smrtnika, dardanskog kralja Anhiza, kojem je rodila sina Eneju, i kod
lepog Adonisa, strastvenog lovca, za kojeg je od Zevsa izmolila besmrtnost.
Od njenih uplitanja u burne dogaaje sveta mitova najdalekosenije je posledice imala njena
naklonost prema sinu trojanskog kralja Prijama, mladome Parisu. Kao nagradu za to to joj je u
sporu sa boginjama Herom i Atenom dao prvenstvo u lepoti obeala mu je najlepu od svih
smrtnih ena. Ta ena, po nepodeljenom miljenju bogova i ljudi, bila je Helena iz Arga, ena
spartanskog kralja Menelaja. Afrodita je pomogla Parisu da Helenu odvede u Troju. Menelaj nije
hteo da se odrekne svoje ene i traio je da mu se vrati. Kako je Paris to odbio, Menelaj je uz
pomo svog brata Agamemnona, monog mikenskog kralja, podigao sve ahejske kraljeve u
kazneni pohod protiv Troje. Pod Agamemnonovim vostvom otplovilo je sto hiljada Ahejaca
preko mora i napalo Troju. Afrodita je, razume se, pomagala Trojancima, ali borba nije bila
njena jaa strana. Bilo je, na primer, dovoljno da je okrzne koplje ahejskog vojskovoe
Diomeda pa da plaui uzmakne sa bojita. U stranom desetogodinjem ratu, u kojem su
uestvovali svi tadanji junaci i gotovo svi bogovi, Paris je na kraju poginuo, a nakon njegove
smrti pala je i Troja.