Autonomija holandske i flamanske poezije dvadesetog veka

Pojam autonomije umetnosti dobija puno znaenje u 19.veku i podrazumeva izdvajanje

umetnosti i umetnike delatnosti, tj. njihovo oslobaanje od veza posredstvom kojih su tokom
ranijih vekova bile stopljene sa ivotnom praksom u jednu novu autonomnu celinu koja sada u
sebi obuhvata razliite umetnosti (pozorite, arhitekturu, poeziju, likovne umetnosti i muziku).
U Holandiji, krajem devetnaestog veka ne postoji stalna simbolistika grupa niti se nijedan od
ovih pesnika nazivao simbolistima, ve odreeni krug pesnika ija poetika ima karaksteristike
simbolizma. Akcenat na neto uzvieno, to se ulima ne moe postii , na novu duhovnost i rei
koje samo asociraju, a ne predstavljaju stvarne slike, jeste jedan vid autonomnosti poezije ovog
pravca. Uprkos hermetinim pesmama i neangaovanoj poetici, poezija simbolizma nije u
potpunosti autonomna. Stemmingsymbolisme kod Boutensa kao i kod Leopolda tj. upotreba
hrianskih simbola, kako bi se dostigla nova duhovnost je sama po sebi ekspresivna poetika,
to je suprotno odlikama simbolizma, a ujedno pesma gubi svoju autonomnost. Bloem i Holst
koji neoromantiarskim motivima poput izgubljenog raja i ukletog pesnika iskazuju svoja
najdublja oseanja i stanje due, samim tim potpuno odbacuju autonomnost pesme.
Angaovana poetika socijal-idealista koja se javlja kao reakcija na nastali jaz izmeu
proleterijata i kapitalista na smeni stolea, a pod uticajem Marksove filozofije i Ruske revolucije
je potpuno neautonomna poezija. Kljuni koncept ovog pravca jeste zajednika umetnost, pesma
je dostupna irokim krugovima i odraava borbu ugnjetavanog naroda protiv vlasti. Pesma
automatski gubi svoju autonomnost jer ima funkciju da pokrene svest naroda i promeni
novonastalo stanje, zainteresovana je za svakodnevicu a esto putem pesme autori uzidu svoje
ideale kao to je to sluaj kod Henriette Roland Holst, koja se nakon razoaranja u iste okree
Bogu i religiji.
Intimizam, izmiljeni pravac, nastao kao reakcija na ekspresionistiki asopis Ruimte, zbog
svoje neangaovanosti i anti-revolucionarne poetike moe da se posmatra s jedne strane kao
autonomna poezija, ali zbog tradicionalnih motiva i akcenta na indvidualnim oseanjima ta
autonomnost se ponitava.
Kljuni pojam ekspresionista u knjievnosti bila je re "krik" (po Munchovoj slici) kako bi
doarali uase Prvoga svetskog rata koji je zahvatio u celosti Belgiju (humanitarni
ekspresionizam) dok je Holandija (kosmiki ekspresionizam) ostala neutralna. Paul van Ostaijen,
Gaston Burssens, Wies Moens svoju poeziju shvatali su kao sredstvo da ujedini narod u
zajednikoj patnji medemensen i da iskau ideale bratstva. Zakljuujemo da je njihova poetika
angaovana pa se ne moe posmatrati kao autonomna poezija, izuzev organskog ekspresionizma
kod Ostaijna, npr. u pesmi Melopeja, gde pesma svojim zvuanjem daje znaenje pesme i
obrnuto. Ona je pravi primer autonomije umetnosti jer je zvuanje izjednaeno sa znaenjem.
Sasvim suprotno humanitarnom ekspresionizmu, poetika holandskog ekspresionizma je

antidrutvena, anti-socijalna, anti-graanska autonomna poezija. Akcenat je na zvunosti i igri

rei, sinesteziji,eufoniji, nezainteresovanost za svakodnevnicu i tenja ka jedinstvenosti forme i
znaenja pesme je ono to poeziju kosmikog ekspresionizma ini autonomnom. Pesma je
dovoljna samoj sebi, to je i svrha autonomije. Hendrik Marsman u svojoj poslednjoj fazi
stvaralatva postie autonomnost pesme, kao npr. u pesmama Vlam ili Vrouw gde je
akcenat na pesnikim slikama i bojama a ne na samom znaenju pesme.
Martinus Nijhoff, najpoznatiji holandski modernista, ujedno je i najvei zagovornik autonomije
poezije. Pesmu poredi s persijskim tepihom gde nije bitno ko ga je napravio, bitne su boje i sama
tekstura. Pesmu nikako ne treba tumaiti prema pievoj biografiji (niet als object, maar als
functie- het object heeft geen betekenis), itamo je nezavisno od autora i pokuavamo da
pronaemo univerzalne motive pa moda i da se poistovetimo s pesmom, to i jeste funkcija
same poezije. Vrednosni sud pesme treba da donosimo iskljuivo na osnovu karakteristika
pesme, i jedino tako e poezija dostii autonomnost.