ADH

ADH

Antidiuretski hormon(ADH) poznat i pod imenom arginin-vazopresin.

ADH je nonopeptid sa strukturom ciklinog heksapeptida i repom od

tri amino kiseline.

ADH se sintetie u supraoptikim jedrima elija hipotalamusa,a

skalditi se u zadnjem renju hipofize,odakle se po potrebi sekretuje u
krvotok pod dejstvom razliitih stimulusa.

Uloga

Najbitnija uloga mu je fizioloka regulacija izluivanja vode

Oslobaa se usled dehidratacije kada alje signal buberegu da tedi
telesnu vodu.
U visokim koncentracijama utie na kardiovaskularni sistem,poveava
krvni pritisak vazokonstrikcijom.
Takoe ima razne efekte na nekoliko modanih artrerija.
ADH se brzo metabolie u jetri i bubrezima i njegovo vreme poluivota iznosi
15-20 minuta.
Svoje dejstvo ispoljava preko tri vrste receptora V1,V2 i V3

Stimulusi za luenje ADH

1.hiperosmolalnost

2.hipovolemija

Hiperosmolalnost

Promena osmolalnosti plazme se

detektuje pomou osmoreceptora,koji
se nalaze u hipotalamusu.
Granina vrednost osmolalnosti kod
koje reaguju osmoreceptori je 280290mOsm/kg (kada se osmolalnost
povea za samo
1-2%reaguju
osmoreceptori i odmah poinje luenje
ADH)
Osmotski prag za luenje ADH je nii
nego to je za e.
Osmoreceptori mnogo bre reaguju na
smanjenje volumena tenosti od
baroreceptora.

Manjak vode
Ekstracelularna osmolalnost

Luenje ADH
ADH u plazmi
Permeabilnost za H2O u DT i SK

Reapsorpcija H2O

Izluena H2O

Mehanizam povratne
sperege
Osmoreceptor-ADH

Hipovolemija

Gubitak tenosti registruju baroreceptori,a da bi dolo do stimulacije

baroreceptora smanjenje u zapremini krvi treba da bude toliko da se to
odrazi na krvni pritisak (10%ukupne tenosti).

Delovanje ADH na
karidovskularni sistem

Baroreceptori

Lokalizovani su u karotidnom
sinusu i luku aorte

Imaju ulogu u regulaciji krvnog

pritiska.

Stimulacijom baroreceptora
oslobadjaju se velike koliine
ADH koji se tada ponasa kao
vazokonstriktor.

Delovanje ADH na
karidovskularni sistem

Delovanje ADH na kardiovaskularni sistem se ispoljava preko V1

receptora

V1 receptori posreduju u kontrakciji glatkih miia i stimuliu sintezu

prostaglanidina i jetrenu glikogenolizu.Vezivanjem ADH za ove
receptore aktivira se fosfolipaza C koja dovodi do stvaranja IP3 i DAGsto vodi mobilizaciji intracelulranog kalcijuma i aktivaciji protein-kinaze
C.

Glavni efekat stimulacije V1receptora je vazokonstrikcija i poveanje

perifernog vaskularnog otpora

Delovanje ADH na renalnom nivou

Delovanje ADH na renalnom

nivou

Delovanje ADH na renalnom nivou ispoljava se preko V2

receptora,koji se nalaze na bazolateralnoj membrani distalnih tubula i
sabirnih cevica.

Vezivanjem za V2 receptore, dolazi do aktivacije adenilat ciklaze koja

preko Gs proteina indukuje stvaranje cAMP i aktivira se
protein-kinaza A.

Kao odgovor na proces fosforilacije,dolazi do pomeranja

citoplazmatinih vezikula koje nose proteinske kanale za vodu i
vezivanje ovih kanala za luminalnu membranu to dovodi do poveane
propustljivosti ove membrane za vodu.

Delovanje ADH na renalnom

nivou

Povecana propustljivost membrane za vodu postie se ugradnjom

akvaporina-2(AQP-2) u membranu.

Dolazi do stapanja akvaporina-2 sa elijskom membranom i stvaraju

se vodeni kanali koji omoguavaju brzu difuziju vode kroz eliju.

Na bazolateralnoj strani membrane postoje AQP-3,4 kroz koje voda

izlazi iz elije ali prolazak vode kroz ove kanale nije regulisan
dejstvom ADH-a.

Kada se conc. ADH smanji AQP-2 se ponovo pomeraju u elijsku

citoplazmu pa se vodeni kanali uklanjaju iz luminalne membrane.

Delovanje na CNS

1. Ima ulogu u formiranju

memorije (kratkorone I
dugorone).
2.Postoji cirkadijalni ritam
oslobaanja vazopresina u
mozak.
3.Takoe ima uticaj na
regulaciju krvnog pritiska,
temperature i AGRESIJE (?):
Poslednjih godina posebna panja je
posveena ulozi vazopresina u
socijalnom ponaanju. Smatra se da
vazopresin osloboen tokom sexualnih
aktivnosti inicira posesivnost prema
partneru kao I agresivnost prema drugim
mujacima.

Diabetes insipidus
Insipidni dijabetes (lat. diabetes insipidus) je bolest, koja nastaje usled
neodgovarajue sekrecije ADH iz hipofize ili poremeaja na nivou bubrega
koji ne mogu adekvatno da odgovore na sekreciju ovog hormona.

Poznat je i pod nazivom centralni, kranijalni ili neurogeni, odnosno u

drugom sluaju kao nefrogeni dijabetes.

Centralni DI

Uzroci: Trauma, hirurgija, neoplazma, granulom, auto-immuna

bolest
Idiopatski Insipidni dijabetes - obino se ispoljava u detinjstvu i retko
je udruen sa disfunkcijom adenohipofize. Ovaj tip insipidnog
dijabetesa moe biti praen prisustvom cirkulatornih antitela na
hipotalamika jedra, kao i smanjenjem broja neurona supraoptikog i
paraventikularnog jedra. U malog broja osoba centralni insipidni
dijabetes moe biti nasledan bilo kao izolovani nedostatak ili pak kao
deo autozomnorecesivnog sindroma (DIDMOAD) koji podrazumeva
postojanje insipidnog dijabetesa (ID), eerne bolesti (DM), optike
atrofije (OA) i gluvoe (D) - poznat jo kao Wolframov sindrom.
Kao retki uzroci navodi se i netraumatska encefalomalacija uslovljena
razliitim stanjima kao to su ok, kardiopulmonalni zastoj,
hipertenzivna encefalopatija, trovanje i meningitis.
Insipidni dijabetes moe nastati i u toku trudnoe pri emu nestaje par
dana nakon poroaja ili pak moe nastati nakon poroaja u sklopu
Sheehanovog sindroma.
Ovi uzroci dovode do centralnog diabetes insipidusa koji se
karakterise ekskrecijom velike kolicine razblazenog urina.

Nefrogeni DI

Uzroci ovog oblika bolesti su takoe brojni. U prvom redu do njega

dovode hronine renalne bolesti praktino sve one koje utiu
odnosno remete funkciju medule ili sabirnih kanalia (hronicni
pijelonefritis, policistina ili medularna cistina bolest idr.)

Elektrolitni poremeaji (hipokalijemija, hiperkalcemija), gladovanje,

lekovi (litijum karbonat, demeklocilin, hlorohin, metoksifluran, fluor ),
anemija srpastih elija, Sjorgrenov sindrom takoe mogu usloviti
razvoj nefrogenog insipidnog dijabetesa.

I ako ee steen nefrogeni insipidni dijabetes moe biti i nasledan

i obino je tada praen zaostajanjem u rastu i mentalnom
retardacijom. Trudnoa moe usloviti smanjenje renalne osetljivosti
na ADH.

Klinika slika DI

Osnovni simptomi su: poliurija (prekomerno luenje mokrae),

nokturija (uestalo nono mokrenje) i kompenzatorna polidipsija
(pojaana e). Kod dece se moe pojaviti i enureza (nevoljno
mokrenje).
Koliina izluene mokrae moe iznositi 5-20 litara za 24 sata. Urin je
svetle boje, male specifine teine i osmolarnosti, a bolesnik mokri
svakih 30-60 minuta u toku dana i noi. Teka dehidracija se javlja u
sluajevima kada je mehanizam ei oteen ili ako bolesnik odbija da
unosi tenost. U sluajevima dehidracije u krvi je prisutna poveana
koncentracija natrijuma, a kliniki se pojavljuju simptomi: glavobolja,
muka, povraanje i konfuzija. Pacijenti se ale na stalan oseaj umora i
pospanosti, a esto pate i od opstipacije (zatvora) zbog skoro potpune
resorpcije vode iz digestivnog trakta.
Mogu postojati i drugi znaci oteenja hipotalamusa (polifagija pojaana glad, hipersomnija - pospanost, hipertermija i dr)

Test liavanja tenosti

Test liavanja tenosti je diferencijalna
metoda za razlikovanje CDI,NDI I
psihogene polidipsije.

Dijagnoza

Test liavanja tenosti

Postupak:
1.No pred testa ispitaniku davati tenost,a ujutru lagan doruak bez
tenosti.Puenje nije dozvoljeno
2.Izmeriti teinu pacijenta
3.Tokom 8h ne davati tenost.Za ovo vreme pacijent mora biti pod
konstantnom opservacijom.

Svakog sata:
1.Izmeriti teinu pacijenta;prekinuti test ukoliko teina padne vie od
3%
2.rei pacijentu da urinira,izmeriti zapreminu i osmolalitet urina

Test liavanja tenosti

Nakon 30 min, 3.5h, 6.5h i 7.5h: sakupljati uzorke krvi za odreivanje

osmoliteta plazme.Prekinuti eksperiment ako osmolalnost pree preko 300
mmol/kg.

Posle 8h: dati pacijentu da pije tenost i intranazalno mu dati 20mikrograma

dezmopresina.

U toku naredna 4 sata: sakupljati urin na svaki sat

Test liavanja tenosti

Dijabetes insipidus je dijagnostikovan ako:

je telesna masa vea 3% od inicijalne telesne mase
Osmolalnost plazme prelazi 300 mmola/kg
Odnos osmolaliteta (urin:plazma) ne prelazi 1.9 dok osmolalnost plazme
prelazi 285 mmola/kg

Dijagnoza nefrogenog dijabetesa insipidusa je potvrena ako urin ne

postane koncentrovan 4h nakon davanaja dezmopresina.

Leenje DI

Tokom leenja se uglavnom koristi dezmopresin dugodelujui

sintetski analog vazopresina. Terapijski odgovor je varijabilan, pa se
sprovodi paljiva kontrola, merenjem diureze i osmolalnosti plazme i
natrijuma.

Korienje dezmopresina dovodi do poboljanja kod centralnog tipa,

nema efekata kod nefrogenog tipa i dovodi do poveanja
hiponatrijemije kod psihogene polidipsije

Prekomerno luenje ADH (nezavisno

od osmolalnosti plazme)
uzroci:
rast tumora koji lue ovaj hormon,
neki poremeaji centralnog nervnog sistema
uzimanje lekova (hloropropamid, vinkristin, tiazidski diuretici).

Bez obzira na uzrok, poveano luenje ADH dovodi do

zadravanja vode, sa hemodilucijom i
hiponatrijemijom.
volumena plazme GF i zaustavlja luenje
aldosterona, to dovodi do gubitka natrijuma urinom,
ime se jo vie koncentracija natrijuma u plazmi.
Klinike manifestacije su nespecifine i zavise od
koncentracije natrijuma u plazmi.

Repetitio mater studiorum est

ANP

ANP