Você está na página 1de 15

Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin


Zrenjanin

SEMINARSKI RAD
Predmet: Osnove ekonomije
Tema: Analiza funkcionisanja ekonomije
u zemljama u tranziciji

Profesor:

Student:

Zrenjanin, 2014. god.

Sadraj:
1. Uvod
2. Proces tranzicije
3. Oblici tranzicije
4.Ekonomski aspect tranzicije
4.1Privatizacija
4.2 Modeli privatizacije
5.Trina privreda-liberalizacija
6.Dometi I rezultati tranzicije u bivim socijalistikim zemljama

1. Uvod
Tranzicija predstavlja proces prelaska iz socijalistikog u kapitalistiko drutveno ekonomsko
ureenje. Razlika izmeu socijalizma i kapitalizma lei u posedovanju imovine.
Socijalizam je sistem u kome je svojina prvenstveno pripadala dravnom ili drutvenom vlasnitvu ,
dok u novije vreme ona pripada privatnim licima.
Ukoliko se mogu napravti velike i trajne promene u vlasnitvu nad imovinom, moe se izvriti
tranzicija iz socijalizma u kapitalizam.
Iskustva sa dravnom svojinom su bila vrlo negativna, preduzea su bila loe organizovana, sa
visokom stopom zaposlenosti, zaostalom tehnolgijom, previsokim cenama i bila su podvrgnuta
politikim ciljevima, zavisna od dravne pomoi.
Za razliku od dravnih firmi privatna firma je sposobnija da ponudi dobra primanja kako bi privukla
dobre menadere i ona je manje podloena politikom uticaju.

2. Pocec tranzicije
Glavni elementi u kojoj se ogledaju procesi tranzicije u nekoj zemlji su:
1) Liberalizam poveanje konkurancije na svetskom tritu i smanjenje trgovinskih barijera.
2) Makroekonomska stabilizacija stavljanje inflacije pod kontrolu i njeno smanjenje nakon
poetnog udarca od visoke inflacije koja sledi iz liberalizacije trita. Ovaj proces zahteva rast
novca i kredita, odravanje bilansa isplaivanja penzija i plata.
3) Rekonsturuisanje ili privatizacija- stvaranje odrivih reformi finansijskog sektora i preduzea u
privredi da bi dolo do sposobnog naina za proizvodnju robe koja se moe prodati u slobodnom
trzitu kao i prenos dravnog vlasnitva u privatne ruke.
4) Pravne i institucione reforme podrazumeva smanjivanje uloge drave u tim privredama i uvodi
politiku konkurencije meu domaim preduzeima na svetskom tritu.
Proces tranzicije se razlikuje od zemlje do zemlje. Neke zemlje vre promene nad trinom
privredom i na taj nain zakljuuju koja im promena najvie odgovara dok druge zemlje kao to su
na primer Srbija i Crna Gora prisvajaju te promene.
U nekim sluajevima reforme su bile praenje politikim preokretima kao to je obaranje diktatora
na primer Rumunija, kolaps Vlade primer Sovjetski Savez, proglaavanje nezavisnosti primer
Hvratska.
U nekim sluajevima ekonomske reforme su usvojene od strane aktuealne vlasti sa malo interesa za
politike promene primeri su Kina i Vijetnam, takoe tranzicija se razlikuje u obimu centralnog
planiranja kao i u obimu liberalizacije.
Tokom privatizacije u Srbiji i zemljama iz bive SFRJ dolazilo je do mnogo greaka tokom brze
privatizacije zato to se nije vodilo rauna o tome da li kupac nekog preduzea eli da nastavi
poslovanje ili ne, pa zbog toga nastaje problem visoke nezaposlenosti u zemljama u tranziciji.

3. Oblici tranzicije
Tranzicju je mogue posmatrati iz razliitih uglova: pravnog, politikog, ekonomskog,
kulturolokog, sociolokog. Svaki od pomenutih aspekata znaajan je za ozbiljno i temeljno
sagledavanje ove teme, koja zaokuplja panju ne samo strune javnosti, ve predstavlja predmet
interesovanja najveeg broja graana. injenica da ivimo u periodu koji karakteriu sistemske
promene, iji e tok direktno opredeliti budunostgraana Srbije, postavlja pred nas pitanje: da li je
stvarni uticaj graana navoenje javnih poslova srazmeran problemima sa kojima se susreemo i u
kojoj meri su graani motivisani da uzmu uee u javnom ivotu i kreiranju drutvenih prilika? Na
poetku puta kada se govori o tranziciji, najee se u obzir uzimaju njena tri pojavna oblika. Prvi je
ekonomski i on podrazumeva prelazak iz komandne, planske,dirigovane u trinu ekonomiju. Na
ovom polju, kljuni termini koji su prisutnisu: privatizacija, lieralizacija, prestrukturiranje. Drugi je
politiki i za njega je karakteristian prelazak iz jednopartijskog, ideolokog, u viepartijski,
demokratski sistem. Demokratijzacija i pluralizam su najprisutniji pojmovi, koji treba da predoe
karakter promena politikog sistema.Trei je pravni i on pretpostavlja izlazak iz perioda vladavine
nasilja ideolokog, komunistikog aparata i uspostavljanja principa i prakse vladavine prava.
Ustanovljavanje nezavisnog sudstva i jasna podela vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku, u
skladu sa vladajuim standardima u razvijenim demokratskim drutvima, pretpostavka su
celokupnog drutvenog preobraaja

4.Ekonomski aspekt tranzicije


U ekonomskom smislu okruenje karakteriu tri bitne injenice i to:

reafirmacija trita i trino regulisanje ekonomskih aktivnosti;

pobeda neoliberalne nad kejnzijanskom ekonomijom (Vaingtonski konsensus), a koja se


sastoji u trinoj privredi, niskoj inflaciji, politici zdravog novca, politici smanjenja poreza i
socijalnih transfera i deregulaciji ekonomskog ivota;

internacionalizacija (globalizacija) ekonomskih aktivnosti zasnovana na novim


tehnologijama i ekspanziji transnacionalnih korporacija;

ekonomska kriza u svetu nastala 2008., koja jo traje, promenila je odnos snaga u svetu,
prvenstveno u korist BRIK zemalja (Brazil, Rusija, Indija i Kina), a na tetu SAD, EU i Japana, pa
se preispituju koncepti razvoja i jaa uloga drave u privrednom ivotu, kombinovano sa trinim
zakonitostima
Sa ekonomskog aspekta, sve ira integracija trita roba, usluga, novca i kapitala usvetu dovodi do
globalizacije. Glavni nosioci globalizacije su multinacionalne kompanije.Jedan od primera
globalnog poslovanja moe biti ovaj:gvozdena ruda se vadi u Brazilu,preradjuje u junoj Koreji,u
Japanu se proizvodi roba a prodaje u paniji. Potrebni su izuzetno dobri informacioni sistemi da bi
globalno poslovanje moglouspeno da funkcionie.

Dosadanja iskustva sa drzavnim preduzeima su se pokazala loim.Preduzea su loe vodjena, sa


visokom stopom zaposlenih,loom organizacijom,zastarelom tehnologijom,previsokim cenama,i
unapred podvrgnuta politikim ciljevima i zavisna od dravne pomoi.O va preduzea su jasan
dokaz neefikasnosti dravne svojine.Postoje vie razloga zbog kojih je privatno preduzee
efikasnije od dravnog ili drutvenog-privatna preduzea vie su izloena disciplini komercijalnog
finansijskog trita nego dravna ili drutvena,privatna svojina znai da su interesi kapitala,bolje
predstavljeni nego u drugim oblicima, privatna firma je sposobnija da ponudi dobra primanja ako je
sposobna da privue i sauva dobre menadere.Takodje i politika umeanost bi se smanjila
obrazovanjem ovakvog preduzea.

Prikaz ekonomske i trine situacije ,,nove ekonomije u odnosu na socijalisticku ekonomiju


OKOLINA
Trina dinamika
Nivo konkurencije
Izvori konkurentske prednosti
Kljuni pokretai rasta
Kljuni tehnoloki trendovi

,,stara ekonomija
Niska
Nacionalna konkurencija
Niski trokovi
Diferencijacija fokusiranja
Jeftina radna snaga i kapital
(proizvodni inioci)
Mehanizacija i automatizacija

,,nova ekonomija
Visoka
Globalna konkurencija
Inovacija,kvalitet i brzina
isporuke ,,totalne usluge
Znanje,ideje,inovacije,
Tehnoloka infrastruktura
Digitalna komunikacija
i virtuelizacija

PREDUZEE
Prevladavajui oblik
organizacije
Organizacija proizvodnje
Znaajna istraivanja i
upravljanja znanjem
Odnosi sa drugim
preduzeima

,,stara ekonomija
Hijerarhijska,birokratska

,,nova ekonomija
Preduzetnika,umreena

Masovna proizvodnja

Fleksibilna proizvodnja
prilagodjena specifinim
zahtevima kupaca
Jedan od kljunih izvora
konkurentske sposobnosti
Saradnja kroz strateka
partnerstva

Nizak do strednji
konkurencija

4.1 Privatizacija
Privatizacioni proces zapoet je u Velikoj Britaniji krajem sedamdesetih godina prolog veka,od
strane britanske premijerke Margaret Taer.Zemljama u tranziciji su neophodni ambiciozni
programi privatizacije kako bi se okonala veoma neefikasna dominacija drzavnih monopolista u
privredi.
U uem smislu,privatizacija je proces koji predstavlja prenoenje prava nad vlasnitvom sredstava
za proizvodnju.
Proces je globalan i zahvatio je ne samo bive socijalistike zemlje, ve i razvijene i zemlje u
razvoju. Sve vlade se ure da se ree dravnih preduzea, mada poneke jo oklevaju ne bi li ih jo
malo koristile za sopstveno bogaenje.
Efekti privatizacije su :otvaranje novih radnih mesta, privredni rast,realizacija socijalnog
programa, porast ivotnog standarda, podsticanjelokalnog razvoja, denacionalizacija,
redovna isplata penzija, finansiranjeprograma za razvoj privrede i ivotne sredine, itd
Osnovni ciljevi privatizacije su:jasno definisanje vlasnitva,poveanje alokalne
efikasnosti,pravednost,privlaenje stranih investicija itd.Formiranje privatnog vlasnitva predstavlja
osnovni preduslov trine ekonomije.

Postoji puno faktora koji oteavaju put ovom procesu.Osim osnovnih ciljeva tipinih za proces
privatizacije u tranzicionim zemljama se moralo voditi rauna o:

Politikoj izvodljivosti
Socijalnoj pravednosti

Opti ekonomski faktori bili su veoma nepovoljni za zemlje u tranziciji:

Nisu postojala javno definisana svojinska prava


Nije postojalo trite kapitala
Nisu postojale razvijene institucije kreditnog sistema
Nije bilo dovoljno domae tednje

Proces se oduio usled snanih otpora privatizaciji,dugih i tekih polemika oko metoda,uinaka i
ciljeva.
Prvi kandidati za privatizaciju su mala i srednja preduzea.Po granama to su
bili:trgovina,zanatstvo,ugostiteljstvo,preradjivaka industrija,deo usluga,drumski saobraaj itd.U
privatizaciji se prema vaeim propisima garantuju javnost i regularnost prodaje kapitala,tako to se
informiu strana i domaa javnost.

Privatizacija smanjuje korupciju:rukovodioci kompanija donose odluke koje treba da zadovolje


vlasnike a ne dravne funkcionere,nema vie dravnog vlasnitva za koje niko nije odgovoran.Kada
se privatizacija izvri,nezavisni poslovni sektor moe da posluje bez meanja vlade.

4.2 Modeli privatizacije


Osnovni modeli privatizacije su:prodaja,vauerska privatizacija i akcionarstvo zaposlenih
1)Prodaja
Najpoznatiji i najstariji metod privatizacije je prodaja dravnog preduzea privatnim licima. Ta
tehnika koriena je i koristi se i dalje u razvijenom delu sveta, kao i u zemljama u razvoju. Dva su
osnovna metoda prodaje: prvo, javni upis akcija; drugo, neposredna prodaja najpovoljnijem
ponuau. Kod prvog, drava fiksira cenu akcije i nudi ih na prodaju privatnim licima ili
institucionalnim investitorima. Kod drugog, drava organizuje prikupljanje ponuda na konkurentski
nain (tenderi) ili neposredno pregovara sa zainteresovanim investitorima.
Ponekad se odstupa od metoda prodaje po punoj ceni, jer vlade, kao britanska svojevremeno, tee
irenju akcionarstva i jaanju srednjeg sloja, pa organizuju javni upis akcija sa niim cenama od
trinih ukoliko ih kupuju graani. Ideja je da se kupci-graani podstaknu na upis popustima koji
obezbeuju kapitalne dobitke.
Problemi sa kojima se suoavao model prodaje su u osnovi politike i tehnike.
Meu politikim, mogu se pomenuti sledei: deo stanovnitva je postprivatizacionu distribuciju
imovine doivljavao kao nepravednu, polazei od egalitarnog vrednosnog sistema; kupovina
preduzea od strane inostranih investitora nekima je izgledala kao prodaja nacionalne suverenosti;
zaposleni i postojei menaderi su se ponekad, branei svoje interese, protivili prodaji i stvarali
politike tekoe i slino
2)Vauerska privatizacija
Nuda za privatizacijom velikog broja preduzea u zemljama u tranziciji pokrenula je oko 1990.
godine potragu za inovativnim pristupom. I pronaena je vauerska privatizacija. Ideja je
jednostavna: graanima se besplatno podeli specijalan privatizacioni novac (vaueri), kojima oni
kupuju akcije preduzea. Vaueri su davani graanima, u raznim zemljama, i u jednakom i u
nejednakom iznosu, a prema godinama starosti ili radnog staa i nekim drugim karakteristikama
Jedan od korienih argumenata u korist vauerske privatizacije je da graanstvo jedne drave ne
poseduje dovoljnu koliinu novca da otkupi vredne proizvodne fondove, pa da je zato potrebno
poklanjanje dravnih preduzea. Ovaj argument vai samo onda kada se iskljui uloga stranih
investitora iz privatizacije, na primer zato to je namera da se privreda zadri u domaem vlasnitvu
(kao u Sloveniji). Taj je argument svakako netaan sa ekonomske take gledita, a praksa zemalja
koje su se oslanjale na vauersku privatizaciju (eka, Rusija) pokazala je kasnije da im nimalo ne
smeta ulazak stranog kapitala.

Tekoa sa vauerskom privatizacijom je ta to ne odezbeuje dobro upravljanje preduzeima.


Naime, iroko raspreno vlasnitvo, kao posledica jednake 'kupovne snage' svakog graanina,
neminovno ini da nad jednim preduzeem niko nema kontrolu i da su rezultati automatski loiji od
moguih

3)Akcionarstvo zaposlenih
Akcionarstvo zaposlenih podrazumeva znatne popuste na cenu akcija (ili delimino besplatnu
podelu) menaderima i/ili zaposlenima. Ona tako predstavlja kombinaciju prodaje i besplatne
podele, ali s tim da su beneficije podele ograniene na zaposlene u datom preduzeu. Odloeno
plaanje je uobiajeno, kako bi bio savladan problem nedovoljne kupovne snage zaposlenih.
Ovaj model privatizacije bio je popularan na podruju bive Jugoslavije, kao politiki nabezbolniji
nain prelaska iz samoupravne u privatnu privredu. Najbezbolniji zato to akcionarstvo zaposlenih
najmanje menja tip kontrole nad preduzeem ona ostaje u rukama zaposlenih, do veeg prometa i
koncentracije akcija. Stoga su joj pribegle Slovenija,Hrvatska,Srbija i Makedonija.
Osnovna vrlina akcionarstva zaposlenih je politika to je minimizacija otpora radnika i menadera
u firmama koje se privatizuju, a posebno u preduzeima koja su su funkcionisala u samoupravnom
sistemu (biva SFRJ i, donekle, Poljska) ili u kojima su menaderi imali jake pozicije (Rusija).
Njihovi otpori bi, moda, mogli da blokiraju privatizaciju, kao to ih ovaj model privatizacije
privlai vladi koja ih sprovodi.
Sa druge strane, postoje vane slabosti ovog modela. Da bi zadrali kontrolu nad preduzeem,
zaposleni su skloni da onemogue pristup spoljnim investitorima, to vodi nedovoljnim
investicijama. tavie, spoljni investitori nisu ni zainteresovani da ulau u preduzee kojim
dominiraju zaposleni. U takvim preduzeima postoji podsticaj, kao i u samoupravnim, da se
isplauju prevelike zarade i da se odrava preterana zaposlenost. Menaderi, opet, teko mogu da se
odupru takvim pritiscima zaposlenih ukoliko imaju mali udeo u vlasnitvu. Takvi procesi oteavaju
ili ak onemoguavaju restrukturiranje preduzea, sa nepovoljnim posledicama.

5.Trina privreda-Liberalizacija
Trini sistem privreivanja pretpostavlja decentralizovan nain odluivanja svih uesnika u
razmeni, koji samostalno donose odluke o svojoj delatnosti i koji su rukovoeni motivom
uveanja profita i ivotnog standarda zaposlenih.
Nedostatak trita je jedan od glavnih faktora propasti centralistikih sistema Istone
Evrope. Danas u svim naprednim industrijskim zemljama moemo nai meovitu
privredu u kojoj trite odreuje veinu pojedinanih cena i koliina, dok drava upravlja
celokupnom privredom pomou programa oporezivanja opte tranje i monetarne
regulacije.
Uloga savremene drave je:

Prvo, drava definie i utvruje zakonske osnove za trinu privredu.

otklanja manjkavosti trita u alokaciji resursa.


drava se bori za civilno drutvo i politiki pluralizam.

Pri tome mora postojati snana pravna drava, jer bez sprovoenja propisa nema demokratije,
kao i jake institucije od kojih zavisi kako trina privreda, tako i stanje demokratije, a posebno
borba protiv sive ekonomije, kriminala i korupcije.
Drava mora sprovoditi makroekonomsku stabilizaciju i strukturne reforme da bi
privredu uinila zdravom, stanovnitvo bezbednim i ekonomski bogatijim
Liberalizacija omoguava delovanje integralnog trita na nacionalnom, regionalnom i globalnom
nivou.
Slobodno formiranje cena pod uticajem odnosa ponude i tranje, vana je pretpostavka
trinog ponaanja proizvoaa, jer one odreuju vrstu i koliinu proizvodnje koja je
potrebna, odnosno definiu konstituciju tranje. Razumljivo je da u poecima tranzicije sve
zemlje koriste mehanizam kontrole cena vitalnih proizvoda kako bi se spreili socijalni potresi i
destabilizacija u procesu tranzicije. Protekom vremena cene skoro svih proizvoda i usluga bi trebalo
da se formiraju slobodno.
Liberalizacija se takoe odnosi i na razvoj originalnog privatnog sektora, odnosno na preduzea
koja se u startu formiraju kao privatna. Za bive socijalistike zemlje u tranziciji ovo predstavlja
novinu, koju bi trebalo stimulisati raznim podsticajnim merama, od maksimalnog pojednostavljenja
procedure i normativne regulative prilikom osnivanja privatnih preduzea, preko urbanistikih
dozvola i poreskih olakica kod osnivanja tih preduzea, do raznih podsticaja za njihovo osnivanje
u manje atraktivnim sektorima privrede.

To iz razloga to sva iskustva pokazuju da je to mnogo bri i izvesniji put u preduzetniku privredu
od bilo kog oblika privatizacije dravnog ili drutvenog sektora privrede.Liberalizacija u tokovima
spoljne trgovine podrazumeva samostalno istupanje preduzea na inostrana i svetsko trite,
kao i ukidanje ili barem ublaavanje strogih pravila koja su vaila za bive socijalistike zemlje
(tano odreivanje obima uvoza i izvoza, unapred odreene cene, visoke carine, specijalne dozvole,
kontingenti i kvote) u spoljnotrgovinskoj razmeni, uz zadravanje najnunijih protekcionistikih
mera koje su svojstvene, manje ili vie, svim razvijenim trinim privredama.
Poseban aspekt liberalizacije odnosi se na osnivanje stranih firmi i preduzea u nacionalnim
privredama bivih socijalistikih zemalja.
Ovaj aspekt je posebno vaan zbog velike rezervisanosti stranog kapitala za njegovo uee u
privredama bivih socijalistikih zemalja, usled loe ekonomske i razvojne situacije u tim
zemljama.
Zato novi ekonomski i pravni poredak u tim zemljama nuno mora stimulisati uee stranog
kapitala i posebno u osnivanju novih (green field) preduzea posebnim merama stimulacije, ija
bi se zakonska sigurnost garantovala, kako sa aspekta zatite svojinskih upravljakih prava u
tim preduzeima, tako i sa aspekta njihove dozvoljene privredne aktivnosti.

6.Dometi i rezultati tranzicije u bivim socijalistikim zemljama


Dosadanja empirijska iskustva pokazuju da se procesi ekonomske tranzicije sa razliitim tempom i
rezultatima ostvaruju u svim istonoevropskim, centralnoevropskim i junoevropskim bivim
socijalistikim zemljama. Uvaavajui kao kriterijum nain pristupanja tranziciji, sve zemlje se
mogu podeliti u tri grupe:

Prvu grupu ine one zemlje u kojima je vlast pokazala nedvosmisleno opredeljenje za
trini nain privreivanja i u kojima je privatizacija, kao osnovna strategija tranzicije
poodmakla ili je ula u zavrnu fazu. U tu grupu zemalja su spadale eka, Poljska,
Maarska, Slovenija, Slovaka od 2004 lanice EU, Hrvatska kao i pribaltike
zemlje.Karakteristino je za privrede tih zemalja da su posle viegodinje recesije u toku
tranzicije zabeleile ekonomski rast.

Drugu grupu zemalja predstavljaju one drave u kojima je vlast, barem u


deklarativnom smislu, bila odana ciljevima tranzicije, ali se privatizacija odvija relativno
sporo zbog jakih unutranjih otpora. U tu grupu spadaju Rusija, Belorusija, Ukrajina,
Jermenija, Gruzija, Bugarska (EU), Rumunija (EU), Makedonija i Albanija.

Treu grupu ine one drave u kojima je vlast na prvim postsocijalistikim izborima
konstituisana tek tokom 1994., pa je uticaj nekadanje sovjetske nomenklature ostao i dalje
snaan, tako da ni politiko opredeljenje vlasti za tranziciju, ni njeno sprovoenje do sada
nisu bili znaajnijih razmera.
U tu grupu spadaju Moldavija, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgizija, Tadikistan, Azerbejdan.

Kljuno pitanje privatizacije je pitanje njenih ekonomskih efekata, poto je iskustvo ve potvrdilo
ozbiljne postprivatizacione probleme i tranzicionu recesiju u gotovo svim zemljama u tranziciji.
Radi se o tome da je privatizacija jedan od najbitnijih, nuno potrebnih, ali ne i jedini dovoljan
preduslov za prelazak sa komandne na trinu ekonomiju.
Ona sama po sebi nee poveati efikasnost privreivanja u tim zemljama, ako nije paralelno
praena i podravana radikalnim reformama u svim segmentima ekonomskog sistema, koje
podrazumevaju: konsolidaciju bankarskog sistema, reformu poreskog sistema, liberalizaciju
spoljnotrgovinskog sistema, steaj i likvidaciju loih preduzea, politiku konkurencije,dravnu
deregulaciju, instrumente makroekonomske politike imanentne trinom nainu privreivanja i sl.
S druge strane, da podsetimo, zemlje u tranziciji su po pravilu prinuene da istovremeno
sprovode i politiku makroekonomske stabilizacije i politiku strukturnih reformi privrede.
Prva pretpostavlja je eliminacija vika potronje, ukljuujui tu i politiku ogranienja plata, a
druga steaj i likvidaciju loih preduzea u procesu njihovog prilagoavanja strogim trinim
uslovima poslovanja.
Obe politike nuno vode ka zaotravanju socijalno politikih tenzija u zemljama tranzicije.
Relativizacija ovih konflikata predstavlja jedan od bitnih preduslova za uspeno sprovoenje
procesa tranzicije.Mnoge zemlje u tranziciji, kao jedan od najefikasnijih metoda za reavanje
pomenutih tenzija i konflikta, nale su u podrci osnivanju i razvoju malih i srednjih preduzea, kao
amortizera negativnih efekata poveane nezaposlenosti i smanjene socijalne nesigurnosti u
vremenu tranzicije.
Na primer, u Makedoniji je, za nepunih 5 godina od poetka tranzicije, formirano oko 70.000 novih
malih i srednjih preduzea, u odnosu na svega oko 1.100 drutvenih preduzea koja su postojala do
tada.