1.

Fasizam i rasijalizam
- Ne ukljucuju sve forme fasizma otvoreni rasizam, niti su svi rasisti nuzno fasisti (pr
italijanski fasizam- prevlast fasisticke drzave nad pojedincem i podredjivanje
Musolinijevoj volji- voluntaristicki oblik fasizma; u teoriji je mogao da obuhvati sve
narode bez obzira na rasu, boju i zemlju rodjenja; Musolini 1937 prelazi na antisemitske
zakone da bi umirio Hitlera i Nemce, ne zbog idelogije). Ipak naglasak na militantnom
nacionalizmu znaci da su svi oblici fasizma gostoljubivi prema rasizmu.
- Nacija- kulturni entitet (skup ljudi koji dele isti jezik, religiju, tradicije). Nacionalni
identitet je moguce odbaciti i procesom naturalizacije prihvatiti drugi.
Rasa- verovanje u bioloske i genetske razlike medju ljudskim bicima. Nemoguce je
promeniti rasu koja je odredjena rodjenjem.
-19. vek- imperijalizam- evropske rase u kontakt sa obojenim rasama Afrike i Azijerasijalisticki termini. Rasijalizam je verovanje da se iz ideje po kojoj je ljudska vrsta
izdeljena u bioloski razlicite rase mogu izvrsiti zakljucci koji se ticu politike i drustva.
Odraz kulturnih stereotipa- malo veze sa naucnim utemeljenjem.
Dve pretpostavke:
1) da medju narodima sveta postoje temeljne genetske razlike;
2) da se ove genetske podele odrazavaju u kulturnim, intelektualnim i ili moralnim
razlikama.
Rasizam- predrasude ili neprijatlejstvo prema ljudima zbog njihovog rasnog porekla, bez
obzira na to da li je povezano s razvijenom rasijalistickom teorijom.
- Sami nacisti- poklanjali paznju pitanju rase- nikada se u potpunosti nisu slozili oko toga
kako bi trebalo definisati rasu gospodara (arijevska- rasna slicnost naroda severne
Evrope uz moguce obuhvatanje indijskog potkontinenta; nordijska rasa; germanska
rasa- ipak prema jeziku, kulturi, drzavljanstvu).
- Rasijalizam je nekad povezan sa konzervativnim nacionalizmom- verovanje da
stabilna i uspesna drustva na okupu moze drzati samo zajednicka kultura i iste vrednosti
(Velika Britanija 60tih; Lepen, 80te u Francuskoj- osporavaju useljavanje ne-belih zato
sto se time ugrozavaju osobene tradicije i kultura).
Razvijenije forme- eksplicitne pretpostavkama o prirodi, sposobnostima i sudbinama
razlicitih rasnih grupa (cesto religijska osnova- pr hriscanstvo pre nego pagani- KKK). U
nacistickoj
nemackoj
kvazi-naucne
bioloske
pretpostavke.
Razlika izmedju italijanskog i nemackog fasizma- nemacki: izrazito antimoderna
filozofija- moderna civilizacija dekadentna i iskvarena; nemci su seljacki narod- prost
zivot, bliskost sa zemljom; prenaseljeni gradovi kvare rasni materijal; seljacka
ideologija je imala vazne posledice na spoljnu politiku- privlacnost Lebensrauma,
ekspanzionisticke tendencije: steci prostor za svoj narod; protivrecnost- rat i vojna
ekspanzija putem tehnika i modernizacije.
Fasizam vs nacizam: (obozavanje drzave vs drzava kao nosilac; sovinisticki nacionalizam vs ekstremni rasijalizam; voluntarizam vs
esencijalizam; nacionalna velicina vs bioloska superiornost, organsko jedinstvo vs rasna cistoca, pragmaticni antisemitizam vs
genocidni antisemitizam, futurizam vs seljacka ideologija, korporativizam vs ratna ekonomija, kolonijalna ekspanzija vs svetska
dominacija).

2. Rat za Lebensraum
- Dve belicisticke logike kod Hitlera:
1) neopaganiski obrazac periodicnog ratovanja- oplemeniti i izbeci rizik istrebljenja
2) apokalipticna- apokalipticni obracun sa zlim silama (Jevrejima).
Treca- uoblicava se na rasistickoj premisi borbe za opstanak- osvajanje Lebensrauma na
istoku; aksiom rasizma- u prirodi vladaju dva osnovna zakona: zakon jaceg i zakon
diferencijacije (raznolikost-> nejednakost)- sukob. Primer Sparte- snazna rasa.
-1918. vojni poraz- nemacka zapustila rasni odgoj i pocela da rasno propada. Zadatak
Nacionalsocijalisticke partije: nemacki narod moze ziveti samo ako je spreman za borbu,
ako se ne bori mora umreti, partija utice na narod da ga prozme nacionalni duh. Spreciti
bastardaciju- uslov elementarne rasne solidarnosti; a najveca rasna prljavstina su Jevreji
(pred kraj zivota zastupao stanoviste da Jevreji predstavljaju zajednicu duha, jer sa
genetickog stanovista ne postoji nikakva jevrejska rasa- jak duh, gde god da ode jevrejin
ostaje jevrejin). Antisemitizam- instinktivna odbrambena reakcija, reakcija odvratnosti
prema strancu koji se ne prilagodjava, koji se izdvaja, i iskoriscava (Hitler).
- Drugi aksiom Hitlerovog rasistickog ucenja bio je da velicina zdravog naroda,
neprekidno raste, a bolesnog opada (nemci vs jevreji). Nemacki narod se vec u vreme
kada je uspostavljen Drugi rajh suocio sa problemom nedostatka hrane (manjak tla).
1928 u Nemackoj u proseku 136 ljudi zivelo na 1km- zakljucio da je odnos stanovnistva i
teritorije nezdrav. Osvajanje teritorije nekog drugog naroda- prirodna potreba
nemackog naroda- da bi se izborio za svoj opstanak- adekvatni Lebensraum (living
space)- iskljucivo na istoku, u srcu medjunarodnog jevrejstva, na teritorijama SSSRunistenje boljsevizma
-Osvajanje Rusije nije spadalo u Hitlerov izvorni politicki program (pocetkom 20tih
saradnja sa Rusijom cije je temelje postavio Bizmark); umedjuvremenu pod uticajem
nove ideje o saveznistvu sa Engleskom, i uticajem Cemberlenovog
socijaldarvinistickog rasistickog ucenja- predrasude prema rusima- rodjena masa
robova, nedostaje im drzavotvorna snaga, orudje svetskih jevreja (revolucija iz 1917svrgavanje po krvi uveliko germanskog vladajuceg sloja od strane jevreja).
- Rasni razlog Nemacke za osvajanje i defanzivan: trajna opasnost po Nemacku, zato sto
je verovao da ce sustina njene spoljne politike uvek biti osvajanje Zapada, bez obzira na
to da li su na vlasti Jevreji ili panslavisti. Ambivalentan prema Staljinu: prvo ga je
optuzivao da radi u sluzbi Jevreja; pred kraj zivota- veliki ruski vlastodrzac, koji je
brutalno pobio sve jevrejske intelektualce (partijske drugove), nastavljac duhovnog
nasledja Petra Velikog: Uopste nisam znao da je Staljin tako simpaticna i snazna
licnost- pakt o nenapadanju 1939.
- Rat izmedju Rusije i Nemacke- neminovan i sve izvesniji- Staljinu jasno da Nemacka
prerasta u kontinentalnog hegemona- i da ce Hitler napasti njega ako ga on ne preduhitri.
Cetiri rasisticka momenta presudila da Hitler krajem 1940. odluci o napadu na SSSR:
1) opsesija da zapocne pohod na Istok (s ciljem da osvoji Lebensraum Englesku privuce
na svoju stranu);
2) strah da ce Staljin ili neko slican krenuti pohod na Zapad (udariti dok je nespreman);
3) okoncati rat s Engleskom i uspostaviti rasnim razlozima osigurani savez (otpoceti rat s
SAD);
4) potcenjivanje opasnosti od SAD (verovao da jos nije dorasla germanskoj rasi).

3. Fasisticke ulice u slavlju- predstave i spektakli

Nakon sto su prestali sukobi na ulicama, one su koriscene za parade, svecanosti i javne
spektakle. Milicija u crnim kosuljama i heroji vojske i fasizma pobedonosno su paradirali
kroz prestonicu. Kada su otvarani opsezni programi javnih radova, otvarao ih je
Musolini, obicno na godisnjicu Marsa na rim (prvog uspeha fasizma na rimskim
ulicama). Paradu bi cesto izvodile odabrane grupe pripadnika fasistickog drustva, kao sto
su
veterani
rata,
omladinski
pokreti
ili
atlete.
Obicni gradjani su takodje bili ukljuceni u svecanosti. Npr izlozba Mostra iz 1932
postigla je ogroman uspeh proslavljajuci desetogodisnjicu rezima. Italijani sa celog
poluostrva odlazili su da posete izlozbu. Postojala je ogromna fasada (od crvenog, crnog i
srebrnog celika sa predstavom Lictor Fasces) od 25m visine i gradjevinu je cuvalo
skoro 11500 ljudi. Tako su iskazivane najprisnije duhovne veze izmedju gradjana i
fasizma. Do vremena kada je Mostra zatvorena u oktobru 1934 broj posetilaca iznosio je
gotovo
4
miliona.
Ulice Rima ubrzo su postale scenografija za izvodjenje fasistickih rituala i predstava sa
idealizovanim fasistickim figurama. Privrzenost masa simbolima, mitovima i ritualima
rezima trebalo je da znaci potvrdu fasistickog identiteta stanovnistva. Ulice Italije bile su
kljucna mesta na kojima je rezim pokazivao svoj autoritet i kontrolu i trazio konsenzus
celokupnog
stanovnistva.
Totalitarno zaposedanje ulica smatrano je centralnim elementom drustvene kontrole i
pokusaja rezima da nametne fasizaciju Italije. Ulica je domen diktature, a fasizam postaje
religija- mitovi, rituali, simboli, vera (rad propagande).

4. Antisemitizam
Nacisticka ideologija- oblikovana kombinacijom rasistickog antisemitizma i
socijaldarvinizam. Semiti su potomci Sema, Nojevog sina- vecina naroda Bliskog
istoka. Antisemitizam- prvo teolosko poreklo (smrt Hrista; odbijaju hriscanstvo), zatim
ekonomski antisemitizam (lihvari, trgovci).
Krajem 19. veka, jaca nacionalizam i imeprijalizam ali i antisemitizam: 1894-1906
Francuska- Drajfusova afera; pogromi Aleksandra III u Rusiji. Tokom 19. veka menja se
karakter antisemitizam- razvitak rasijalizma- Jevreji kao rasa umesto religijska,
ekonomska ili kulturna grupa.
Gobino (francuski teoreticar- kraj XIXv) prvi razvija naucnu teoriju rasijalizmanejednakost ljudskih rasa i hijerarhija rasa- arijevci (beli ljudi) vs Jevreji. Uticao na
Nemce. (Vagner; Cemberlen- Tevtonci (najvisa rasa; tu spadaju i Nemci) vs Jevrejiistorija je sukob ove dve rase).
Jevreji odgovorni za poraz nemacke 1918. i ponizenja u Versaju; stajali u pozadini
finansijske moci banaka i krupnog biznisa koji je porobljavao nize srednje klase; bili su
u pozadini radnickog pokreta.
Nacizam ili nacionalni socijalizam svet prikazuje kroz pseudonaucne termine kao borbu
za prevlast izmedju Nemaca i Jevreja. Sam Hitler je rase sveta delio u tri kategorije:
1) arijevci- rasa gospodara- osnivaci kulture, zasluzni za svu kreativnost.
2) nosioci kulture- ljudi sposobni da koriste ideje i izume nemackog naroda, ali sami
nesposobni za kreativnost.

3) na dnu su Jevreji- unistitelji kulture.

Arijevstvo je diktiralo politiku ekspanzionizma i rata; pravo na dominaciju nad drugim
rasama- inferioran ili servilan polozaj: pr Sloveni su tretirani kao podljudi, pogodni samo
za fizicki rad u korist svojih nemackih gospodara.
Nacisti su verovali da Nemacka ne moze biti sigurna sve dok postoje njeni
arhineprijatelji- Jevreji. Nirnberski zakoni 1935 zabranjivali su brak i seksualne
odnose izmedju Nemaca i Jevreja- sprecavanje zagadjivanja rasnog materijala. Verovanje
da se nemacka velicina nikada ne bi mogla osigurati dok se ne postigne konacna
eliminacija jevrejske rase. Tako su nacisticke teorije rase gonile Hitlera od politike
proganjanja do politike terora i konacno, genocida i rasnog istrebljenja- 1941 konacno
resenje- 6 miliona Jevreja.

5. Sovjetska arhitektura 20tih XXv u funkciji preobrazaja zivota

-Lenjin- kapitalizam prate ostaci odnosa iz prethodnih drustava; breme industrijalizacije
je na seljastvu; mogucnost socijalizma kroz preskakanje kapitalizma. Proletarijatnecuvene krize, zatvaranje fabrika- radnici napustali fabrike odlazili u sela- gradsko
stanovnistvo stagnira i sporo raslo- stambena kriza izrazena. Nacionalizacija
burzoaskih kuca i stanova- samo delimicno smanjila stambenu bedu i oskudicu.
Stambena situacija podnosljivija u starim gradskim centrima (koristili stanovi oduzeti od
burzuja).
-Urbanizmu je data znacajna uloga kao sastavnom delu ekonomskog planiranjashvacen kao sredstvo svesnog usmeravanja urbanizacije. Ukinuta privatna svojina nad
zemljom. Na arhitektonsko-urbanisticke zamisli 20. godina u idejnom pogledu klasici
marksizma uticali su svojim stavovima o gradu, o neophodnosti prevazilazenja
suprotnosti grad selo, idejom o iscezavanju velikih gradova, idejom o planiranju,
resavanju stambenog pitanja, novom nacinu zivota, novom coveku: Lenjinova,dalje
razvijanje Marksovih i Engelsovih ideja; dela socijalutopista; ideja E. Hauarda.
- Kop- specificnost sovjetskog avangardnog pokreta je sto su i arhitektura i urbanizam
shvaceni kao sredstva koja, doprinose radikalnom drustvenom preobrazaju. Promeniti
zivot- promeniti grad bila je ideja vodilja modernih arhitekata, urbanista, ekonomista i
socijalista. Specificne karakteristike u urbanistickom projektovanju: napustanje ulice
koridora, razvoj vrta unutar kvarta i pojava prvih kolektivnih oprema. Nova stremljenja u
arhitekturi povezana sa revolucijom u umetnosti: poezija- majakovski; slikarstvo- sagal,
kandinski, maljevic itd.
- Bitna razlika izmedju situacije u Zapadnoj evropi i SSSRu- u zemljama zapadne
evrope- industrijska osnova nove arhitekture i urbanizma; u SSSRu arhitektura i
urbanizam zavisili od stvaranja te industrijske osnove. Arhitetonski fakultet iz 1920,
Genzburg Stil i epoha, casopis Savremena arhitektura- 20. sustinska osobina su
razlicite tendencije u udruzivanjima i stvaranje razlicitih profesionalnih udruzenja grupa
(Udruzenje savremenih arhitekata, Udruzeje novih arhitekata, Udruzenje arhitekata i
urbanista). Tradicionalisti (branicoi stilova antike, renesanse- izvan organizacija; zilavo
se odrzavali i delovali). U to vreme nije postojala ni jedna centralizovana profesionalna
organizacija, a jos manje neka zvanicna i obavezna arhitektosnka doktrina. Svaka
organizacija se borila za ono sto je smatrala bitnim.

- OSA(1)- nastojao da definise osnovne principe arhitekture socijalistickog drustva,

objasnjavao je javnim vlastima, istupao protiv onih koji su hteli da vrate arhitekturu u
tradicionalne okvire (uveli prvi antektiranje sadasnjih i buducih korisnika)- arhitekta koji
je aktivno ucestvovao u preobrazaju drustva bez tehnokratskog stava, bez pretenzija da
misli i odlucuje umesto upravljaca, ali ne pristajuci da bude pasivno sredstvo.
- Ideja o preobrazaju nacina zivota- veoma rasirena medju politickim upravljacima, kod
znacajnog dela naroda, medju umeticima. Promeniti nacin zivota- dovesti u pitanje
vrednosti i institucije starog drustva. Trocki: kulturni aktivizam- promeni svakodnevno
ponasanje ljudi, suzbije alkoholizma, promene porodicni odnosin emancipuje zena. Ipak
u novoj situaciji je nedostajala radna snaga- rad zena je ekonomska neophodnost; stvoriti
nove ustanove i stanove koji bi ih oslobodili domaceg ropstva. Stanovnistvo je brze raslo
nego stambena povrsina- izmisljanje novih arhitektonskih i urbanistickih modela;
uvodjenje pravila novog zivota.

6. Centralne teme fasizma

- Fasizam tezak za analizu- ponekad se sumnja da li se moze smatrati idelogijom
(nedostaje mu racionalno i koherentno jezgro; Hitler- pogled na svet- potpun skoro
religijski skup stavova koji zahtevaju veru pre nego analizu). Fasiste su ideje i teorije
privlacile zbog njihovog kapaciteta da stimulisu politicki aktivizam- politicki pokret,
politicka religija- reakcija na racionalisticke ideje prosvetiteljstva; kompleksan fenomen,
tesko je identifikovati njegove kljucne principe- fasisticki minimum. Najznacajnije teme:
antiracionalizam, borba, vodjstvo i elitizam, socijalizam i ultranacionalizam.
- Antiracionalizam- kontraprosvetiteljstvo (prosvetiteljstvo- univerzalni razum, prirodna
dobrota, neizbezan progres; Francuska revolucija, liberalizam i socijalizam). Krajem 19
veka- Fridrih Nice- ljudska bica pre motivisana emocijama nego racionalnim duhom.
Antiracionalizam nema nuzno desnicarski ili profasisticki karakter. Uticao na fasizam na
nekoliko nacina: antiintelektualizam (prezir prema apstraktnom misljenju i obozavanje
akcije; pr Musolini Akcija a ne prica, Neaktivnost je smrt)- nije puki iracionalizam
vec specifican niz verovanja i vrednosti kojima pokusava da angazuje emocije i
proizvede politicki aktivizam; fasistisu cesto bili jasniji u pogledu onoga cemu se
suprotstavljaju nego sta podrzavaju- antifilozofija (antiracionalan, antiliberalan,
antikonzervativan, antikapitalisticki, antiburzoaski, antikomunisticki- obrt ne nihilizam);
obrt nasledja prosvetiteljstva- (sloboda-> bespogovorno potcinjavanje, demokratija->
apsolutna diktatura, progres-> borba i rat. Konstruktivna destrukcija); fasizam je svoje
poverenje potpuno poklonio istoriji, kulturi i ideji organske zajednice (nisu oblikovane
kalkulacijama i interesima racionalnih pojedinaca vec urodjenim lojalnostima i
emocionalnim vezama, iskovanim u zajednickoj proslosti)- nacionalna zajednica.
- Borba- Poreklo vrsta- uticaj do kraja 19 veka na drustvenu i politicku misao.
Socijaldarvinizam- uticaj na pojavu fazima. Fasisti- borba prirodan i neizbezan uslov
drustvenog i internacionalnog zivota; rat sam po sebi dobar (Musolini Rat je za
muskarca ono sto je materinstvo za zenu)- dobro je snaga zlo je slabost- prezire se
slabost (pr eugenike- selektivnog radjanja- mentalno i fizicki hendikepirani prvo prisilno
sterilisani a onda i sistematski ubijani). Rasna eugenika- istrebiti jevreje. Zivot kao
beskonacna borba.
- Vodjstvo i elitizam- fasizam je duboko elitisticki i patrijahalan; njegove ideje se
zasnivaju na verovanju da su apsolutno vodjstvo i vladavina elite prirodni i pozeljni.

Ljudska bica se radjaju s radikalno razlicitim svojstvima i sposobnostima- tri vrste ljudi:
vodja; elita ratnika, heroizma, vizija i samopozrtvovanje (Nemacka- SS jedinice); maseslabe, inertne i pune neznanja. Sukob sa idejama liberalne demokratije. Na fasisticki
pristup vodjstvu uticala ideja Fridriha Nicea o natcoveku- obdarenoj ili mocnoj
individui. Fasisti su medjutim ideal natcoveka perokrenuli u teoriju o vodjstvuiskljucivo izraz harizmatskog autoriteta koji zraci iz samog vodje (posrednicke institucije:
izbori, parlament i partije ukinute ili oslabljene). Rusoovsko verovanje da postoji jedan
jedini nevidljivi javni interes- demokratija je apsolutna diktatura. Uloga vodje- da
probudi svest o njegovoj sudbini. Tradicionalne diktature teze iskljucivanu mase,
totalitarna je da mase pridobiju za vrednosti i ciljeve rezima (upotreba plebiscita,
skupova i narodnih demonstracija).
- Socijalizam- Musolini je prethodno bio uticajni clan italijanske socijalisticke partije,
dok se nacisticka partija zalagala za filozofiju koju je nazivala nacionalni socijalizam
(izmamiti podrsku urbanih radnika). Fasisticki aktivisti nize srednje- odvratnost prema
kapitalizmu i moci krupnog biznisa i finansijskih institucija; usvaja kolektivizam; preziru
materijalizam(zelja za bogatstvom ili profitom suprotstavlja se ideji nacionalnog
preproda); cesto praktikovali ekonomske politike socijalistickog tipa zamisljene da
regulisu ili kontrolisu kapitalizam. Oba rezima i italijanski i nemacki, pokusavali su da
krupni biznis potcine svojim politickim ciljevima putem politika nacionalizacije i drzavne
regulacije. Ipak levicarski elementi unutar fasistickih pokreta (kao sto su bili SA u
nemackoj), brzo su marginalizovani u nadi da ce se pridobiti podrska krupnog kapitala
(u nemackoj cistka SA). U okviru fasizma izrazeniji je bio antikomunizam nego
antikapitalizam- kljucni cilj fasizma bio je da radnicku klasu odvrati od marksizma i
boljsevizma. Lojalnost naciji mora biti jaca od lojalnosti klasi
- Ultranacionalizam- usvojio ekstremnu verziju tradicije sovinistickog i
ekspanzionistickog nacionalizma koji se razvio pre I sv rata, a svoj izraz dobio u
evropskom imperijalizmu i oblicima pannacionalizam. Nacije prirodni rivali. Privlacnostobecanje nacionalne velicine. Svi fasisticki pokreti isticu moralni slom i kulturnu
dekadenciju modernog drustva- ali objavljuju i mogucnost podmladjivanja, nudeci sliku
nacije. Mitove o slavnoj proslosti on spaja sa slikom buducnosti (Italija- slava Rimskog
carstva; Nemacka- Treci rajh posle Prvog Karla Velikog i Bizmarkovog Drugog). Ove
imperije bi bile autarkicne, zasnovane na striktnoj samodovoljnosti. Nasuprot liberalnom
verovanju da je ekonomski progres rezultat medjunarodne trgovine i medjuzavisnosti,
fasisti su smatrali da se ekonomska snaga zasniva na sposobnosti nacije da se osloni samo
na resurse i energije koje direktno kontrolise. Zato su osvajanje i ekspanzionizam
sredstva ekonomske sigurnosti.

7. Sta je totalitarizam?
- Totalitarizam je sveobuhvatni sistem politicke vladavine koji se obicno uspostavlja
svuda prisutnom ideoloskom manipulacijom i otvorenim terorom i brutalnoscu. Tezi
totalnoj moci kroz politizaciju svakog aspekta drustvene i licne egzistencijepodrazumeva potpuno ukidanje gradjanskog drustva- ukidanje privatnog. Kontroverzan
pojam- u upotrebu narocito tokom Hladnog rata- slicnosti izmedju socijalizma i fasizma.
Genericki fasizam tezi totalitarizmu u bar dva pogleda- 1) ekstremni kolektivizam koji
je u srzi fasisticke ideologije (stvaranje fasistickog coveka: odan i poslusan)- brisanje

granice javnog i privatnog. 2) neograniceni princip vodje narusava liberalne ideje.

Neposredovan odnos izmedju vodje i naroda podrazumeva aktivno ucesce i totalnu
privrzenost
gradjanapolitizaciju
masa.
- Italijanski fasizam- oblik obozavanja drzave. Nacisti nisu iskazivali divljenje prema
drzavi kao takvoj, vec su je shvatali kao sredstvo za postizanje cilja (Hitler- stvaralacka
snaga potice od rase nemackog naroda)- ipak je totalitaran. Italija ipak u nekim
pogledima delovala kao tradicionalna ili licna diktatura (monarhija, lokalni politicki
lideri opstali, katolicka crkva i dalje ima privilegije); nije dosegao do pokusaja da se
kolektivizuje ekonomski zivot; ekonomska misao je retko sistematska (umesto
drustvenih struktura, nastojali da preoblikuju ljudsku svest). Pridev totalitaran prvi koristi
Giovani Amendolla u dnevniku Il mondo 1923 kao oznaku fasisticke zloupotrebe
izbornog postupka u parlamentu- on je nelegalni pritisak fasista u parlamentu nazvao
sistema totalitario. U ideologiji italijanskog fasizma totalitarizam ima pozitivne
konotacije.
- U politickoj teoriji se u analizi totalitarnih diktatura polazi od Fridrihovog
idealnotipskog pojma totalitarizam- sest karakteristika:
1) razradjena ideologija koja obuhvata sve bitne aspekte covekove egzistencije (podanici
je moraju bar pasivno prihvatati);
2) u sistemu postoji jedna masovna partija koju u pravilu vodi pojedinac, (partija
obuhvata do 10% populacije, cvrsto jezgro);
3) teror tajne policije koju podrzava i nadgleda partija;
4) tehnoloski uslovljen potpuni monopol kontrole svih sredstava masovne komunikacije
5) tehnoloski uslovljen monopol nad svim oblicima efektivne oruzane sile
6) centralizovano upravljanje i kontrola ekonomije preko birokratske koordinacije
- Neuman- pet bitnih faktora:
1) prelaz od drzave koja se temelji na zakonima u policijsku (po nahodjenima, na ustavu);
2) vlast je koncentrisana, a ne rasprsena, nema mesta deobi vlasti.
3) monopolisticka drzavna partija- apsolutna kontrola nad drzavom i drustvom;
4) umesto pluralisticke totalitarna kontrola drustva (kontrola drustva se postize:
principom vodje; instrumentalizacijom svih drustvenih organizacija od strane vrhovnog
vodjstva; stvaranjem stupnjevane elite kako bi se osigurala unutrasnja kontrola masa;
atomizacija i izolacija pojedinaca; pretvaranje kulture u propagandu
5) oslanjanje na teror, odnosno na upotrebu nasilja kao permanentne pretnje podanicima.
Teror srz totalitarne vladavine- usmerava se protiv objektivnog protivnika kojeg
odredjuje ideologija- politika istrebljenja odredjenih grupa i naroda. Borba protiv
neprijatelja je uslov odrzanja totalitarnog rezima (nema jedinstvenosti i monolitnosti).
Indoktrinacija stanovnistva- narocito omladie.

8. Albert Sper kao Hitlerov glavni arhitekta

Albert Sper- jedan od petorice najvisih zvanicnika nacisticke vlade (Himler, Gebels,
Gering, Borman i Sper)- Prvi arhitekta Treceg rajha. Visoko obrazovan, rodjen kao sin
arhitekte, diplomirao 1927. Pocetkom II sv rata dobio mesto ministra naoruzanja Treceg
rajha- pokazao se dobro sto je imalo lose posledice. Eksploatacija radne snage u
logorima- osudjen iako nije proglasen krivim po prve dve tacke optuzbe (za agresorski rat
i zaveru). Osudjen na 20 godina zatvora. Poceo kao vozac stranke. Prvi posaopreuredjivanje vile za celnika organizacije nacisticke partije na zapadu. Preuredio je

Gauhaus u Berlinu sto je primetio Gebels, pa je dao da Sper preuredi njegovo

ministarstvo. Sper je dosao u kontakt sa nacrtom za nocnu masovnu manifestaciju koja je
trebalo da se odrzi na Tampelhoferu, i dao negativnu primedbu, nakon cega mu je
dozvoljeno da napravi bolji nacrt koji bi se predlozio vrhu stranke. Za jednu noc je to
uradio, sto je prihvaceno. Usledilo je preuredjenje Gebelsovog stana, rad na organizaciji
kongresa nacisticke partije u Nirnbergu 1933. Zastave su bile njegova opsesija. 1933.
Hitler je svom arhitekti Trostu naredio da mu preuredi stan kancelara u Berlinu, ali posto
ovaj nije znao berlinske gradjevinske firme i isistem gradnje jer je bio iz minhena, hitler
se setio Spera. Prilikom preuredjenja kancelarije nadogradio je na zgradu istorijski
balkon odakle se Hitler sada lakse pokazivao masi. Intimnost izmedju njih dvoji ce.
Nakon Trostove smrti 1934 Sper postaje Hitlerov prvi arhitekta. Hitler je trazio od njega
da preuredi tribinu na cepelinu u Nirnbergu. Prvi Sperov predlog je odbio, ali je
prihvationjegovu ideju da nastupe u mraku. Iza Cepelina je trebalo postaviti 1000 zastava
mesnih odbora stranke koje su se na zapovest trebale razliti u deset kolona, zatim ih je
zajedno sa orlovima trebalo osvetliti sa deset jakih reflektora. Trazio je i dozvolu za
upotrebu 130 reflektora za protivavionsku artiljeriju koji su bacali snop svetlosti u visinu
od 2km (svetlosna katedrala). Sper je u potpunosti prihvatio Hitlerov san o
hiljadugodisnjem Rajhu koji bi se izmedju ostalog ogledao i u monumentalnim
gradjevinama. Hitler je 1936 otkrio Speru njegov veliki san, rekavsi samo da treba da
izda nalog za gradju, najveci u istoriji. To je bio Hitlerov san o izgradnji prestonice sveta
Germaniji. Svoje skice i zadatak za izgradnju je dao Speru. U centru je Hitlerova ulica
siroka 120m sa reprezentativnim zgradama. 2 najvece su trebale biti ogromna dvorana za
sediste Rajhstaga i ogromna Trijumfalna kapija- nadmasiti arhitekturu Pariza i Beca. Sper
je dao doprinos ideji Germanije tako sto je razradio ceo urbanisticki plan sa stambenim
objektima, parkovima itd. Ovaj zadatak mu je sluzbeno poveren 1937 kada postaje i
drzavni sekretar i nosi titulu i zvanje Generalni gradjevinski inspektor za rekonstrukciju
glavnog grada Rajha. Sper je u tom poslu odgovarao direktno Hitleru i nikom drugom.
1937 Seli svoj atelje u Obersalzberg i tako pored Hitlera, Geringa i Bormana postaje
cetvrti Obersalzberanin. Borman je bio pravi gospodar Obersalzberga (unistio seljacka
imanja).

9. Poreklo i razvoj fasizma

- Fasces- latinska rec- snop pruca sa ostricom sekire (autoritet magistrata u carskom
rimu). Do 90tih 19. veka- politicke grupe ili udruzenja, obicno revolucionarnih
socijalista. Sve do Musolinija- paravojne naoruzane jedinice koje je formirao tokom i
posle I sv rata. Nastao u XXv - izmedju dva sv rata- pobuna protiv modernog doba i
vrednosti prosvetiteljstva (Ukida se 1789).
- Iduci tragom glavnih ideja i doktrina fasizma vracamo se u 19v, njih je povezao i
oblikovao I sv rat i njegove posledice- najdramaticnije u Italiji i Nemackoj. U Italiji,
Fasisticka partija je formirana 1919- Benito Musolini 1922 za premijera, 1926
jednopartijska fasisticka drzava. Nacionalisticka nemacka radnicka partija- 1919vodjstvo Adolf hitler; 1933- nemacki kancelar. Do 1938 jedina preostala demokratija u
istocnoj i centralnoj Evropi bila je Cehoslovacka uz Madjarsku i Rumuniju. U Portugaliji
pod Salazarom 1928, Spaniji Frankova ditkatura 1939, izvan Evrope- Peron, Argentina.
- Nijedan faktor sam po sebi ne moze objasniti uspon fasizma- slozeni niz istorijskih
snaga koje su bile na sceni izmedju dva rata.

1. U Evropi tek uspostavljene demokratske vlade, a starije autokratske politicke

vrednosti nisu bile zamenjene demokratskim. Za vreme kriza demokratske vlade slabe i
nestabilne. Potreba za snaznim vodjstvom.
2. Industrijalizacija ugrozila nizu srednju klasu sitnih trgovaca, malih biznismena,
farmera i zanatlija- izmedju krupnog biznisa i radnicke klase. Fasisticki pokreti uglavnom
dobijali podrsku iz nize srednje klase- ekstremizam centra.
3. Uticaj Ruske revolucije- strah medju klasama, vlasnicima svojine da je na pragu
sirenje drustvene revolucije Evropom. Marksisticki teoreticari fasizam interpretirali kao
oblik kontrarevolucije.
4. Svetska ekonomska kriza 30tih.
5. Prvi svetski rat nije uspeo da razresi medjunarodne sukobe i rivalstva- zelja za
osvetom. Nacionalisticke tenzije su bile najjace u onim prikracenim nacijama koje su ili
kao Nemacka porazene u ratu ili kao Italija i Japan razocarane odredbama Versajskog
mirovnog ugovora.
Nestale sa porazom u II sv ratu. Neki smatraju da je zato fasizam specificno medjuratni
fenomen. Drugi da je vecno prisutna opasnost. Erih From u Bekstvu od slobodemoderna civilizacija je proizvela vecu individualnu slobodu- ali i opasnost od
izdvojenosti i nesigurnosti- u kriznim vremenima bezati od slobode, trazeci sigurnost u
potcinjavanju
svemocnom
vodji
ili
totalitarnoj
drzavi.

10. Praznicni sistem nacizma

- Nemacka- sistem svetkovina i rituala u slavu ideologije i politicke ideje. Politika kao
subjekat i instrument slavlja.Na svim nivoima nacisticke svetkovine otkrivaju dvostrukost
jer objedinjuju iracionalnost gomile sa racionalnoscu politickog poretka (dve osonvne
funkcije praznika: obezbedjuje integritet grupe askezom i skladnim radom- apolonijska
funcija, i njen preporod kroz preokret i paroksizam (dionizijska funkcija).
- Odnos prema narodu ili masi je dvostruk- iluzija da je sila koja podstice velike
istorijske dogadjaje (svu pokreti- narodni). Masa i narod su u nacizmu simboli- ali oni to
postaju kada se podstaknu i razviju sile koje vladaju njenim bicem; Hitler govori o dva
metoda: budjenje masa putem zacaravajuce reci i propaganda. Propaganda- dejstvo se
usmeruje na osecaj, a samo vrlo uslovno na razum,mora biti podesena prema sposobnosti
poimanja i najogranicenijeg pojedinca; postulira istinu stalnim ponavljanjem.
- Sistem rituala, svetkovina i praznika, brzo je urodio plodom: specificnost nemacke
kulturne tradicije (ideali nacionalizma i estetski principi romantizma).
Nacionalsocijalizam izgradjuje sveti kosmos oko tri simbola: rase, naroda i firera.
Fasisticko vodjstvo preko mitova i narocito preko rituala omogucuje masama ulazak u
istoriju pretvarajuci ih prividno u aktivne subjekte zive istorije. Ritual zamenjen
terminom obicaj ili navika. Svetkovine su nicale u svim segmentima drustvenog zivotada popune mesto svih praznika koji su do tada pripadali obicaju ili religiji- sunceva
ravnodnevnica se politizuje. Nacizam zeli da mobilise podsvest i stvori iluziju koja
znacenje crpe iz ideologije. Sa tim ciljem Partija je ucestvovala u zivotu ljudi od rodjenja
do smrti putem rituala kao politickog iskaza o svakodnevici crpeci znacenje u dalekoj
nacionalnoj proslosti i tradiciji, projektujuci je u idealnu buducnost.
- Ritualni sistem se sastojao: od obreda prelaska vezanih za rodjenje, vencanje i smrt;
obrede inicijacije- ulaska u Partiju, Omladinsku organizaciju, radne kolektive, drustva

udruzenja isl (stroga pravila, zaklinanje na poslusnost, dokazi fizicke snage, sportske
sposobnosti, ucenje, privrzenost ideologiji). Raniji praznici uvrsteni u novi samo
izmenjeni: Bozic- proslava Hitlerovog rodjendana, Uskrs- spasenje nemackog naroda,
praznik zetve- snaga nemackog seljastva.
- Masovni politicki spektakli i svetkovine: Hitlerov dolazak na vlast 31. januara- govor
Rajhstagu prenosen putem radija celoj naciji obelodanjujuci dostignuca i uspehe
nacionalsocijalisticke partije; Komemoracija puca iz 1923. godine koji se smatrao
krvavim krstenjem nacionalsocijalizma kada su se slavile zrtve u ambijentu stalnog
prisustva ideje o krvi i tlu- vrhunac 1935. kada su iskopana tela 16 poginulih bila predmet
kolektivnog bdenja i lamenta da bi bila preneta u novoizgradjeni hram u Kenigplacupaganske pogrebne svetkovine, obrede zrtvovanja i srednjovekovne pasije; ceremonije
drzavnog vodjstva i Partije- partijski kongresi predstavljaju vrhunac oko koga se ispleta
citava
mreza
slavlja.
- Sergej Cakutin- kako se stvara entuzijazam medju masama: produziti period
iscekivanja na pocetku uz pesme koje se glasno pustaj; neprekidno poacavanje zvuka;
dijalog izmedju govornika i mase gde na pitanje masa odgovara sa da ili ne; kratki
prekidi govora kada se izvode skecevi, peva, recituje ilicuju omiljeni horski recitativi;
precizno postavljeni plakati, zive slike i svetlosni flesevi; ispunjavanje prostora raznim
parolama, sloganima; himne ili narodne pesme (motivima koju zna cela masa).
- Setkovine su igrale odlucujucu ulogu ustvaranju estetike nove politike- odlucujuca u
uspostavljanju novog rezima i odbacivanju burzoaske demokratije. U osnovi nacisticke
svetkovine lezi rusoovska koncepcija o udruzenom narodu kao aktivnom i odlucujucem
faktoru u stvaranju istorije. Novi stil dugovao je svoju delotvornost elementima
religijskog iskustva- religijski zargon. Sve se sprovodi putem propagande koja je dobro
izucila psihologiju gomile, funkcionisanje libida i njihov odnos prema ocu nacije.
Svetkovina je imala ulogu totalne drustvene pojave jer je okupljala celu naciju i na nju
imala transformacijsko dejstvo.
- Mose navodi nacionalne pokrete odlucujuce za pojavu i razvoj nacistickih svetkovina:
1. gimnasticka udruzenja koja nicu pocetkom XIXv. (zajednicke vezbe, nosenje uniforme
i postovanje odredjenih simbola i obreda)- isticanje i formulisanje ideala germanskog
tipa; javne svecanosti.
2. pevacka udruzenja- od druge polovine XIX veka nijedno slavlje nije moglo da se
zamisli bez horskog pevanja- integralni deo nacionalne liturgije. Duh patriotizma I
osecanja nacionalnog jedinstva. Nacisti su burzoasko nasledje ukinuli time sto je horsko
pevanje postalo samostalna disciplina i oblik izrazavanja nacionalnog identiteta i
jedinstva, nacin odrzanja discipline ireda.
3. Streljacka udruzenja pocetkom XIX v svetkovine i takmicenja i udruzuju se na
nacionalnom nivou.
- Radnicki pokret je na osnovu svojih svetkovina doprinosio stvaranju nacistickih. Tu
ulogu posebno imaju radnicki horovi, recitativi, marsevi i procesije ulicama gradova, zive
slike obredni igrokazi i sovjetske inscenirovke. Slicnosti izmedju nacistickog i sovjetskog
rezima:
1. Postojanje rituala koji pokrivaju sve oblasti zivota, zamena religijskih i tradicionalnih
2. masovni ceremonijali i upotreba rigidnih formi koje asociraju na cvrst poredak
3. upotreba simbola kao sto su zastava, sveti prostori, gimnasticke vezbe...

Nacisticki ritualizam ipak nosi specificnosti: mit o germanskoj rasi i prirodnim korenima
rasne superiornosti bio je pretocen u teoriju prirodnog poretka. Trans je prirodni sastojak
nacisticke svetkovine. Ideja smrti je pristuna u genocidu, programu za unistenje
celokupnog drustvenog ustrojstva nemacke.

11. O cemu je pisao Paul Sulce- Nanmburg u knjizi Lice nemacke

kuce?
Rasisticka interpretacija arhitekture bila je potpunije razradjena 1928 u dve knjige vrlo
uticajnog arhitekte Paula Schultze- Nanmurga Umetnost i rasa i Lice nemacke kuce.
Druga knjiga je razvijala ideju o rasnom karakteru nemacke kuce, koja je bitno drugacija
nego kod drugih rasa (ravni krovovi i tupe glave) dok je prva knjiga iznosila pozitivne
karakteristike nemacke arhitekture: strm krov, skladan izraz kuce. Najbolja nemacka
arhitektura iz proslosti stvara utisak kao da izrasta iz tla. To je ono sto u nama razvija
nase shvatanje doma i osecanje veze sa krvlju i zemljom. Ovakvi argumenti u prilog
nacionalisticke organske arhitekture imali su za rezultat jedno gradsko planiranje koje je
bilo anti urbano i u izuzetnom pogledu vrlo slicno krivolinijskim planovima engleskih
vrtnih gradova. Nasuprot nemackoj rasi koja je snazno ukorenjena u svojoj kulturi i
proslosti, istican je iskorenjeni materijalisticki stanovnik grada, a njegovim anonimnim,
industrijalizovanim oblicima stanovanja, suprotstavljeni su spomenici Drazavi.

12. Fasizam u 21. veku

Ernesta Noltea- fasizam kao istorijski specificna pobuna protiv modernizacije- stoga
danas ne bi trebalo da postoji ( Front National u francuskoj- Lepen od 80tih, u Austriji
2000 Stranka Slobode, Italija Movimento sociale italiano, Antiimigracioni novi rasizam
Nacionalnog fronta, Belgija, Danska, Holandija, ultradesnicarske antiimigracione partije).
Potvrda da se fasizam radja iz uslova krize, neizvesnosti i nereda.
- Ultadesnicarske i antiimigracione grupe- preuzele teme koje podsecaju na klasicni
fasizam; okolnosti koje su ih oblikovale i izazovi s kojima su se one suocile bili su vrlo
razliciti od onih iz perioda posle Prvog svetskog rata; pr umesto da se gradi na nasledju
evropskog imperijalizma, moderna ultradesnica deluje u kontekstu postkolonizacije; u
mnogim zapadnim drustvima toliko je uznapredovao multikulturalizam da su izgledi za
stvaranje cistih nacionalnih zajednica potpuno nerealisticni; tradicionalne klasne podele
koje su toliko uticale na oblikovanje karaktera i uspeh medjuratnog fasizma, ustupile su
mesto slozenijim i pluralizovanim postindustrijskim drustvenim formacijamaekonomska globalizacija- brana rastu klasicnih fasistickih (slabljenjem znacenja
nacionalnih granica).
- Fasizam modernih partija: cesto ilegalne grupe, jos uvek usvajaju militantni ili
revolucionarni fasizam koji se s ponosom seca Hitlera ili Musolinija; vecina velikih
partija i pokreta tvrde ili da su ideoloski raskinuli sa svojom prosloscu, ili poricu da su
fasisti (neofasisti- Front National, Stranka slobode, Britanska nacionalna partija, MSI i
AN u Otaliji- tvrde se razlikuju od fasizma prihvatanjem politickog pluralizma i izborne
demokratije). Demokratski fasizam- odvojen od principa kao sto je apsolutno
vodjstvo, totalitarizam i otvoreni rasijalizam; prilagodjava se liberalnoj demokratiji- ima
sposobnost da zastupa politiku organskog jedinstva i drustvene kohezije nasuprot

ekonomskoj krizi i politickoj nestabilnosti; harizmatske vodje- Lepena, Hajdera,

Fortjuna.
- Diskutabilno je da li fasizam moze ostati veran ustanovljenim fasistickim principima i
istovremeno ici u pravcu prilagodjavanja liberalizmu- isticanje organskog jedinstva
nacionalne zajednice- antiliberalni naglasak i sukob sa idejama pluralizma, tolerancije,
individualizma i pacifizma.
- Neki veruju da ce demokratija dobiti prevlast nad fasizmom jer ce ove morati sve vise
da se prilagodjavaju. Druga je mogucnost da je fasisticko prilagodjavanje liberalnoj
demokratiji u sustini takticko. Ovo podrazmeva da je duh fasizma i dalje ziv, a da ga
neofasisti, u cilju osvajanja vlasti samo skrivaju (Hitler i nacisti su sve do 1933
neprestano proklamovali svoju podrsku parlamentarnoj demokratiji).

13. Nacisticki dingspil- teatar mase u fasizmu

- Dingspil- organizovan ritualno teatarski oblik; obrazac nacistickog politickog
svetkovanja i pozorisni oblik. Ajhberg, karakteristike:
1. izgovorenu rec menja horsko pevanje i drugi elementi setkovine; teme dramatizacije
su pozajmljivane iz politickih ceremonijala; Vagnerova ideja totalnog umetnickog dela.
2. igra se na stadionima ili posebno sagradjenim amfiteatrima ili arenama.
3. masovno ucesce glumaca amatera tj naroda u predstavi.
4. muzika dominira, u ritmu marsa lakse ukljucivanje mase.
5. likovi predstavljaju apstraktne tipove i liseni su svih individualnih svojstava
(nezaposlenog radnika, velikog spekulanta, neznanog junaka, sudije ili crnog oklopnika).
6. masovnost- prisustvo i do 60 000 gledalaca i 2000 do 5000 izvodjaca.
7. dvostruka konfrotacija likova na pozornici- thing- sudnica (neprijateljima nacizma).
- Prvi nacisticki Thingspiel Deutsche Passion 1933 (Rihard Ojringer); Nojrode. Igrokaz
o nemackom radu. Pripada tradiciji socijalne drame. Do sada je Thingspiel pokret
smatran pre svega jednim od oblika manipulacije kome pribegava totalitarna drzava
(nacistickog kulturno politicki aparata; Gebelsovo Ministarstvo obrazovanja i
propagande; Imperijalne organizacije pozorista pod vedrim nebom i komunalnih
pozorista tokom 1933; povzan i talas gradnje pod okriljem Imperijalnog radnickog saveza
kada nastaju ogromni Thingspiel amfiteatri).
- Shvatanje Thingspiela kao manipulativnog instrumenta nacisticke drzave tek je deo
slike- Thingspiel kao instrument manipulacije se pokazao nedelotvoran- izvucen iz svog
istorijskog konteksta; teatarske forme koje su mu prethodile: amaterski pozorisni pokret
izrastao iz omladinskog pokreta pozornice pod vedrim nebog i govorni horovi kojima su
se komunisti cesto sluzive- alternativa burzoaskom pozoristu. Postojanje levicarskog
spektakla 20tih i 30tih jednostavno je poricano.
- Tradicija koju je on zeleo da obaci bila je tradicija burzoaskog proscenijuma zasnovana
na psiholoskoj iluziji zu strogu podelu na glumiste i publiku; ideje su preuzimane iz
procesija, parada, svecanih povorki i zborova te su autori poceli svoje komade smatrati
nekom vrstom paradnog teatra.
- U socijaldemokratskom i komunistickom pokretu proleterske kulture- u sluzbi
nastajanja novog socijalistickog osecanja- govorni hor koji se obraca masama, hor u
kretanju- da se mase istovremeno obesne i disciplinuju. Novija istrazivanja Thingspiela
su ignorisala postojanje ovih radnickih festivalskih igrokaza i njihov status kao

prethodnika nacistickih stadionskih prikazanja (od 11 autora cija je dela preporucivao

list Sport za mlade, petoricu su prihvatili nacional socijalisti). Slicnosti: radi se o
delimicnom poklapanju onoga sto se zbiva na pozornici s politickom ralnoscu; u obe
vrste festivalskih igrokaza mogli su se ukljuciti i govori politickih vodja- upucuje na
politicke stavove koji su bili karakteristicni za 20te i 30te godine; i ceremonije sa
zastavama i kult zastave uopste u raznim politickim pokretima- slicni i medjusobno i
onome sto se moglo videti u festivalskim igrokaizma. Nacisti nisu izmislili Thingspielkulturna politika nacista je preuzela jedan pokret koji se kretao ka alternativnoj drami i
ciji je razvoj trajao jos od 1900- vaznost uloge nacisticke drzave za ovaj pokret je pre u
cinjenici da ga je ona ukinula- spontanost masa inherentna Thingspielu nije se mogla
koristiti i njome se nije moglo manipulisati po volji nacisticke drzave.

14. Nacizam i belicizam

- Tri belicisticke logike:
1) neopaganski belicizam- nastojanje da se u 25 godina po zavrsetku I sv rata kratkim
ratovima dodatno oplemene najplemenitiji Nemci.
2) apokalipticni belicizam- istrebiti Jevreje.
3) rasisticki belicizam- osvojiti Lebensraum na istoku i omoguciti ozdravljenje Nemacke
2 Smatrao je da nije imao izbor da li rat ili ne vec samo kada. Video sebe kao izabranika
sudbine- novog Isusa Hrista u borbi sa Antihristom. Isao je na sve ili nista. Fridrih kao
simbol izdrzljivosti, ratne srece sposobnosti, dosta uticao na Hitlera. Hitlerovo
mesijansko osecanje je apriorno iskljucivalo mogucnost da pred bilo kakvom
ovozemaljskom instancom polozi racun o svom ratovanju- ako se njegova misija bude
zavrsila uspesno, on ce na kraju valdati svetom i njegovi Nemci ce moci samo da ga
slave, a ne i da ga pozivaju na odgovornost; bude li neuspesan, svet ce ionako postati
pakao,
i
vise
nikome
nece
biti
potrebni
njegovi
racuni.
1 Neopaganski belicizam- rani pokusaji sedelackih naroda da belicizmu nomadskih hordi
suprotstave sustinski jednako belicisticku veru u konacni obracun u kojem ce nestati sva
zla ovog sveta jer ce jednom zasvagda biti istrebljen rod zlotvora.
- Dijalektika neopaganskog i apokaliptickog belicizma ostavila je dubok trag u
100godisnjem periodu u istoriji nemackog naroda od polovine 19 do polovine 20 vekazapocevsi kao obnova kulta Votana, a okoncavsi se kao sistematski organizovan genocid
nad jevrejskom rasom.
- Epohalni neuspeh votanisticke revolucije (1914- 1923) se sastojao u tome sto u
Nemackoj u 20v nije nastalo nista sto bi nalikovalo originalnom kultu Votana
(suprotstavlja mu se primereni nacini kanalisanja fizickog nasilja u mirnodopskom i
ratnom stanju koji donosi sa sobom ustav; obezliceno masinsko ratovanje nasuprot
ratnickog Mannerbundovskog ekstaticnog ratovanja). Posto obrasci ponasanja na koje je
arhetip Votana pokretao vise nisu bili moguci i sam arhetip je poceo da jenjava. Iako
neuspesna revolucija- pozele razaranje moderne civilizacije i povratak tekovinama
germanskog pravremena i ubijanje svih onih koji se tome suprotstave- osnova za
kreativne sinteze koje ce biti po meri vremena i koje ce moci da nastave zapoceto
razaranje.
Poslednje tri godine II sv rata Hitler je same Nemce i njihove saveznike izlozio
destrukciji i time prakticno unistio dijalektiku neopaganskog i apokalipticnog belicizma.

15. Pozni barok u Rimu izmedju dva svetska rata

-20tih godina demografski razvoj donosi Rimu novu drustvenu i tehnicku dimenziju
svojstvenu modernizmu. U arhitektonskoj kulturi ukrstaju se i preklapaju tradicija i
eksperimentisanje, zanatstvo i prva industrijalizacija. Dvadesetih godina malogradjanski
pozni barok suocava se sa racionalistickim napadom i sa istrazivanjima modernog.
Rimska arhitektonska produkcija orijentisana prema istorizmu, dobija dve razlicite
konotacije: s jedne strane je odredjuje neoeklektika, a sa druge pozni barok.
- Pocevsi od 20tih godina, ideologija i pravci politickog razvoja, urbanisticka
transformacija i projekatsko istrazivanje, duboko ce promeniti arhitektonski izgled
mnogih gradova. U rimu je glavni protagonista planiranja novog izgleda grada bio
Marcelo Pjacentini- Musolini je zeleo da se stvori monumentalni Rim XX veka- grad
vredan svoje slave i mocan kao u vreme Avgustove imperije.
- Istoricizam: faza 1920-1921: narodna kuca; faza 1923-1927: brza kuca; faza 1929-1930:
suburbani hotel.
- Tokom 20tih godina u Rimu se desava nekontrolisani rast populacije, zato uloga
urbanistickih intervencija postaje centralna. S jedne strane trebalo je zadovoljiti potrebu
za novim jeftinim i pristojnim stanovima za staleze koji su usled rusenja starog dela grada
evakuisani iz istorijskog centra, a sa druge treba predstaviti graditeljstvo za nizi i srednij
gradjanski stalez. Tako se grade rimske kuce koje obelezavaju sledeci elementi: male
stepenice, ekspresivnost prozora, ulaznih vrata, ukrasa. Pored Marcela Pjacentinija vazan
arhitekta je Inocenco Sabafini. Izgradnju je vrsio Institut za narodne kuce. Godine 1920
zapoceta je izgradnja zelenog predgradja u Monte Sakru i Garbateli (juzno od Rima), gde
su trebali da stanuju radnici iz industrijske zone (tu je englesko i nemacko iskustvo
prilagodjeno lokalnim zahtevima i uslovima). U prvoj fazi izgradnje naselja (1920-1921),
dominantan tip su vilini (male vile) sa dva sprata i basticama. U periodu izmedju 19231926 radja se ekonomicni tip vezan za fenomen brze i privremene kuce, sa parcelama
koje vise nisu izdeljene, vec je taj prostor zajednicki. Od brze kuce preci ce se na De
rencijeve paladijanske vile, sve do hotela u predgradjima (hotel je bio znacajan zbog
potrebe da se privremeno smeste evakuisani usled politike rusenja centra grada). Za prvu
fazu nacajna je i izgradnja palacina (palazzina) to su male stambene zgrade sa 4-5
spratova u kojima zive pripadnici srednjeg sloja.

16. Monumentalizam u Rimu izmedju dva svetska rata.

U trenutku duboke ideoloske krizeu kojoj se nalazila italijanska arhitektura (zbog
suprotnosti misljenja i novih zadataka koje je postavio Musolini) dolazi do promene veze
izmedju arhitekture i politike. Od predstavljanja moderne drzave, prelazi se na
predstavljanje nove Rimske Imperije. Sredinom tridesetih godina klasicno postaje teren
na kome se mere vrednosti i ispravnost moderne italijanske arhitekture.
Grad Rim kao prestonica, kao moderan grad i njegov urbanisticki plan oznaceni su na I
medjunarodnom kongresu urbanizma (1937) kao model na koji se treba ugledati.
Medjunarodni Izlozbeni biro 1936. godine donosi odluku da Italija organizuje
Medjunarodnu izlozbu prve kategorije, iz cega zajedno sa Musolinijevom zeljom da 1942
napravi izlozbu u cast dvadesetogodisnjice fasizma nastaje izlozba Esposizion 1942
poznatija kao E42. Arhitekti su pozvani da na E42 predstave izgled nove Italije

- Od obicne izlozbe E42 se pretvara u novi monumentalni kompleks fasistickog i

imperijalistickog Rima. Od pocetka je jasno da sve cesce pozivanje na uzdizanje
Musolinijevog rezima vodi ka monumentalnosti. Opredeljenost za monumentalno
pokrece raspravu, koja ce postati polemika o znacenju reci moderno, klasicno,
monumentalno, italijansko, fasisticko, pa prema tome i o znacenju arhitekture. Sadrzina i
osnovni rezultati rasprave tih godina, jasno se mogu prepoznati u konkursima rhitekture
raspisanim za nekoliko trajnih zgrada (1937-1938).
- Medju gradjevinama nastalim na javnim konkursima za E42 najvise se diskutovalo o
Palati Italijanske kulture (civilizacije) Ernesta Lapadule, Djovanija Gverinija i Marija
Romana. Kao simbol neophodnosti razrade novog stila koji bi predstavljao rezim, ova
gradjevina pokazuje nekslad izmedju formalnog izgleda i unutrasnje strukture.
- Adalberto Libera je pobednik konkursa za Kongresnu palatu- ona je potpuno zastakljena
na prednjoj strani, na kojoj je izdubljen otvor pocasne loze. Palata ima oblik kutije u
kojoj se izdvaja kocka sale za prijeme sa karakteristikama u obliku krsta.
- A jednu od najvecih intervencija urbanistickog sirenja predstavljao je kompleks
Musolinijevog foruma sagradjen sa zeljom da se glavnom gradu daruje Grad sporta.
Upravljanje ovim planom povereno je arhitekti Del Debiju koji je odgovoran iz a kasnije
promene, sve do definitivnog uredjenja koje je bilo delo drugog vaznog arhitekte tog
doba Luidjija Moretija.
U okviru ove gradjevine nalazi se i Mermerni stadion, Akademija za fizicko obrazovanje,
Musolinijev monolit. Postoji upotreba paupejsko crvenog, savrseno povezivanje sa
rimskom iperijskom tradicijom kao ideologijom i gimnasium sa funkcijom. Unutrasnjost
foruma obogacena je brojnim umetnickim delima, medju kojima su mozici trga Impero i
mermerne statue stadiona.

17. Racionalizam u Italiji izmedju dva svetska rata.

Racionalizam pocinje u drugoj polovini 20tih godina sa jednom novom generacijom
arhitekata, na koje su jace uticala prva Le Korbizijeova i Gropijusova iskustva Modernog.
Torino i Milano su bili epicentar jednog arhitektonskog preporoda koji polazeci od
progresivnog napusta formalne istorijske kodove. Grupu mladih arhitekata vezuje borba
za osvajanje profesionalnog trzista i protiv konzervativnog akademizma (olicenog u liku
Marcela Pjacentinija). To je Grupa 7 koju su osnovala sedmorica mladih arhitekata
obrazovanih na Tehnickom univerzitetu u Milanu (Castagnoli, Figini, Frette, Larco,
Pollini, Rava, Terragni). 1928 im se pridruzuje Libera- on te godine promovise Prvu
italijansku izlozbu racionalne arhitekture, gde dela i projekti nove generacije bivaju
priblizeni delima i projektima nekih izlagaca prethodne generacije.
1931 medju racionalistima nastaju dve suprotne pozicije i saveza: 1. Pjero Marid Bardi
promovise arhitekturu kao drzavnu umetnost 2. Pagano i Perisko isticu socijalnu ulogu i
drustvenu odgovornost arhitekte (Pagano se potpuno priblizava Pjacentiniju s kojim ce
raditi na Studentskom gradu).
- Od 1933 racionalisti rade pojedinacna dela, univerzitetski grad, urbanisticki kompleks
E42 (koji je vodio Pjacentini) ucestvuju na konkursu za zgrade poste. Kategorije koje
obelezavaju racionalisticka dela u Rimu su objektivnost metafizicka apstrakcija poetika
materije, integracija umetnosti. Skulptorski, slikarski mozaicki elementi stavljaju u prvi
plan kult personalnosti, muskosti (hrabrost i fizicka snaga) podsecaje na sjaj rimske

imperije.
-Luidji Moreti delo Kuca oruzja proteze se na osnovi u obliku slova L u dva korpusa
smestenwe su biblioteka i sala oruzja. Elipticna kula deformise ugao biblioteke
usmeravajuci je prema osi sale oruzja.
- Luidji Moreti, delo Dom Omladine- tri funkcionalne jedinice cine kancelarije, sanitarna
sluzba i gimnasticko sportske aktivnosti. Prostorije namenjene sanitarnoj sluzbi, smestene
su u jezgro u obliku slova U paralelno sa druga dva. Zatvoren izmedju sagradjenih
volumena, nalazi se otvoren bazen.
- Mario de renci i Adalberto Zibera projektuju Zgradu poste. U visem korpusu se nalaze
kancelarije, a u nizem sala. Dekorativne teme su integrisane u cistu geometriju.
Karakteristicno je opsesivno ponavljanje cetvrtastih prozora unutar zatvorene strukture.
Mario Ridolfi delo Zgrada poste- delo karakterise kompaktnost i homogenost, zakrivljena
povrsina grli i obuhvata gradjevinu; uklonjen je svaki dekorativan i simbolican oblik. Ni
racionalisticka arhitektura ne izmice zvanicnoj ideologiji.

18. Manifest futuristicke arhitekture (Antonio Sent Elija)

Njegov stav je da od XVIII v arhitektura ne postoji (mesavina razlicitih stilskih
elemenata). Koriste sve iz svasta od egipta do indije. Problem futuristicke arhitekture nije
pitanje inzalazenja novih profila, okvira za vrata i prozore isl. Radi se o stvaranju
futuristicke kuce na osnovu jednog zdravog plana- uz pomoc svih naucnih i tehnickih
sredstava, da bi se do krajnjih granica zadovoljila svaka potreba naseg zivota i duha.
Treba odbaciti sve groteskno, glomazno i strano (tradiciju, stil, estetiku, proprociju) i
ustanoviti nove oblike. Smatra da je u modernom dobu zaustavljen tok dosledne stilske
evolucije u arhitekturi, i da se arhitektura oslobadja tradicije- proracunavanje nosivosti
materijala i upotreba armiranog betona iskljucuju arhitekturu u klasicnom i
tradicionalnom smislu. Ogroman kontrast izmedju modernog i starog sveta posledica je
svega sto postoji sada, a sto nije postojalo onda- nove materijalne mogucnosti i novo
stanje svesti imaju hiljade posledica, a prva i najvaznija je radjanje novog ideala lepote.
Smatra da je se mora izmisliti i sagraditi futuristicki grad, koji ce biti slican ogromnom,
bucnom, zivom otmenom gradilistu, dinamican u svim svojim deloviam; futuristicka
kuca mora liciti na ogromnu masinu. Liftovi ne treba da se kriju unutar stepenista, buduci
da vise nisu potrebne, stepenice treba izbaciti, a liftovi neka klize uz fasade kao gvozdene
i staklene zmije. Kuca od betona, stakla i gvozdja, bez slika i skulptura, obogacena samo
svojom prirodnom lepotom linija i projekcija- prema propisima lokalnih vlasti. Ulice
poniru u zemlju na nekoliko nivoa, pokretne stepenice isl. Treba odbaciti dekorativnoproblem futuristicke arhitekture ne moze se resiti kopiranjem Kine, Persije ili Japana vec
genijalnoscu i naucnim i tehnickim iskustvom. Sve mora da bude revolucionarno.
Odbacuje se:
1. Sva pseudoavangardna arhitektura Austrije, Madjarske, Nemacke i Amerike
2. Sva klasicna, svecana, crkvena, pozorisna, ukrasna, monumentalna, ljupka arhitektura
3. Balsamovanje, rekonstrukcija i reprodukcija spomenika i starih palata.
4. vertikalne i horizontalne linije, kockaste i piramidalne oblike, koji su staticni, koji nas
opterecuju i tudji su nasoj novoj osecajnosti.
Zalaze se da:

1. Futuristicak arhitektura, je arhitektura proracuna, smela i jednostavna, arhitektura

armiranog betona, gvozdja, stakla, kartona, tekstilnih vlakana i svih zamena za drvo,
kamen i opeku.
2. Arhitektura nije bezivotni spoj prakticnog i korisnog, vec ona ostaje umetnost
3. Kose i elipticne linije dinamicne po samoj svojoj prirodi i imaju emotivnu snagu hiljdu
puta vecu od vertikalnih i horizontalnih linija.
4. Svaki ukras, je cista besmislica i dekorativna vrednost futuristicke arhitekture zavisi
iskljucivo od originalne primene i rasporeda prirodnog, golog i zivo obojenog materijala.
5. Kao sto su preci crpeli nadahnuce za svoju umetnost iz prirodnih elemenata, tako i oni
treba da nadju nadahnuce u elementima novog mehanickog sveta koji smo stvorili.
6. Gotovo je sa arhitekturom kao umetnoscu rasporedjivanja oblika zgrada prema
unapred datim kriterijumima.
7. Arhitekturu treba shvatiti kao napor da se uskladi slobodno i veoma smelo covekovo
okruzenje sa samim covekom (svet predmeta kao odraz sveta duha)
8. Osnovne odlike su kratak rok upotrebei prolaznost: Kuce ce trajati krace od nas- Svaka
generacija morace da zida svoj grad- pobeda futurizma.

19. Futurizam i fasizam: Musolini i Marineti

Futurizam je izmislio pesnik Filipo Tomazo Marineti (1876-1944). Njegov manifest
futurizma objavio je francuski dnevni list Le Figaro 20 februara 1909 i taj datum se
uzima kao rodjenje futurizma. Manifest je napisan 1908 . Za ime svog pokreta Marineti
se kolebao izmedju dinamizam, elektricitet i futurizam. On je zeleo da umetnost unisti
proslost i posveti se velicanju ushicenja koje donosi brzina i mehanicka energija.
Pod Marinetijevim rukovodstvom radila su tri slikara: Umberto Boconi, Luidji Ruso i
Karlo Kara (upoznaju se sa Pikasom i kubizmom). Osnovne postavke pokreta su: razvoj
tehnologije i prateci razvoj drustva traze nove, smelije umetnicke oblike. Futurizam je
doveo u pitanje tradicionalne umetnicke vrednosti (Boconi je govorio o slikama
izvedenim putem baterijske lampe i obojenog gasa). Futuristicke slike su isprobale i
dokazale da je umetnost moguce koristiti kao sredstvo priakzivanja ne samo likovnih vec
i nelikovnih strana okruzenja koje se posmatra kao dinamicno, a ne staticno.
Preko Antonija Sent Elije arhitektura je stupila u sferu futurizma 1914. godine. U
manifestu futuristicke arhitekture koji nosi datum 11 jul 1914 Sent Elija je izneo svoje
ideje i propratio ih velikim broje mastovitih crteza, od kojih su neki izlozeni pod nazivom
Novi Grad. Sent Elija nudi novu vrstu velegrada projektovanog bez ijednog osvrta na
istoriju, samo u skladu sa novim materijalima, konstruktivnim izumima gradjevinara, a s
ciljem da se zadovolje poterebe velikog broja stanovnika u doba brzog saobracaja. Prvi
svetski rat oznacio je kraj futurizma. Preostali futuristicki umetnici okrenuli su se
tradicionalnijim stilovima i pristupima. Marineti je zadovoljio svoje politicke ideale
pomogavsi
fasizmu
da
dodje
na
vlast
u
Italiji.
Tri zajednickeodlike futurizma i fasizma:
1) romanticno i laicko velicanje uloge masine (tehnologije) u drustvu)
2) koriscenje fizicke sile u borbi s protivnicima
3) obozavanje mladih.

20. Fasizam i rimske ulice

Pre osvajanja vlasti, fasisti su po trgovima i ulicam aItalije vodili borbu kako bi ne samo
stekli moc, vic i u narod usadili novi nacionalni duh. U sukobima protiv levice (radnicki
organizacija leve orijentacije) imali su precutnu podrsku policije, zemljoposednicke i
industrijske elite, koja se plasila medjunarodnog boljsevizma. Do jeseni 1922 levica je
uglavnom bila porazena, a fasizam se ustolicio kao znacajna politicka snaga. Kada je
Musolini zapretio Marsem na Rim, kralj Vitorio Emanuel III pozvao je Musolinija da
formira novu vladu. Grad Rim imao je veliki mitski znacaj za fasisticki pokretcrnokosuljasi su marsirali u njega da bi demonstrirali svoju moc na javan naicn.
Prisvajanje javnih prostora Rima postalo je znacajan element fasisticke vladavine. Ulice
su i dalje bile politicko bojno polje, tako da se javno nasilje nastavilo. Djakomo Mateoti
poslanik socijalista u italijanskom parlamentu i najglasniji kriticar fasisticke vladavine,
kritikovao je pobedu vlade na izborima (u aprilu 1924) kao bezvrednu zbog zastrasivanja
glasaca. U junu iste godine, grupa fasista je kidnapovala, pretukla i ubila Mateotija. Posle
uklanjanja Mateotija, ni kralj, ni crkva ni vojska se nisu pobunili, a Musolini je odbio da
podnese ostavku i uspeo da zadrzi polozaj. On je nastavio da koristi ulicu kao sredstvo
ubedljivosti (milicija je paradirala ulicama i trebala da zaplasi narod).
U svojoj deklaraciji o diktaturi iz 1925 Musolini je prvi put upotrebio termin
totalitarizam, kada je izjavio da ce cela Italija biti fasizovana (Medjutim to se nije u
potpunosti ostvarilo: drzava nije uspela da sistematski intervenise na polju kulture i
obrazovanja sve do sredine tridesetih, i slicno tome sudstvo i policija zadrzali su mnogo
od svoje autonomije. ). Politicke aprtije opozicije zabranjene su 1926 a narodna skupstina
je raspustena dve godine kasnije. Uvedena je cenzura a novine sa kritickim stavom bile
su zatvorene. Doneti su zakoni protiv tajnih drustava, upereni protiv mafije i masonskih
loza. Godine 1929 doslo je do sporazuma sa crkovm, koja je u sporu sa sekularnom
drzavom bila od 1870.
Rezim se sve vise trudio oko slobodnog vremena Italijana. Razvoj radija, bioskopa
pozorista nastojao je da privuce mase kulturi fasizma. Kod kuce, zakonodavstvo je
podrzavalo postojecu patrijarhalnu kulturu Italije i insistiralo na konzervativnoj ulozi
majke domacice za italijanske zene. Fasisticke zene su trebale da obezbede dom
fasistickom muskarcu i odgoje njihovo potomstvo mladih fasista koji ce se boriti u
buducim imperijalnim pohodima. Njoj sigurno nije bilo namenjeno uzivanje slobode na
ulicama. Nasuprot tome gradski prostori su postali domen idealizovanog fasistickog
muskarca. Ulice Italije sve vise su preuredjivane kao prostori gde su fasisticki muskarci
odigravali pripisane im uloge. Javno nasilje konacno je prestalo krajem 1925. Porazivsi
opozicione partije, sindikate i novine, rezim je poceo da se koncentrise na pojedince. Od
1926. lokalne vlasti su pocele da hapse i kaznjavaju one koji su bili opasni za nacionalni
poredak drzave. Drugim recima trebalo je uliceocistiti od nepozeljnih elemenata kao sto
su prostitutke i delinkventi. Ulicni barovi i kafei ostali su cvoriste italijanskog drustvenog
i kulturnog zivota.
Planiranje fasisticke ulice: Uprkos propagandi rezima, stopa nataliteta nije dostigla
ocekivanja fasista, a to je pripisivano rastucoj urbanizaciji, a narocito ruralno urbanim
migracijama. Zato su donoseni zakoni koji su imali za cilj da obuzdaju ruralno urbanu
migraciju (iz sela u grad). jedini grad izuzet iz antiurbane retorike rezima bio je Rim, gde
je Musolini planirao broj stanovnika od 20 miliona do kraja XX veka. Planeri su stvarali

novi diskurs urbanizma- oni su zeleli da istreraju opasne elemente iz metropole, da bi za

sobom ostavili zdrav, uredjen disciplinovan i polodan fasisticki grad. Delovi centra bili su
poruseni i zamenjeni sirokim, modernim, monumentalnim avenijama, koje su postale
idealna mesta za fasisticke parade i spektakl, kao i za bolji saobracaj u Rimu. Via del
Mare je siroka moderna avenija koja povezuje prestonicu sa obalom Tirenskog mora,
udaljenom oko dvadeset milja. Jos spektakularnija avenija, Via dell Imperio uklesana je
izmedju nacionalnog spomenika i Koloseuma 1932. Radnicka klasa iz centra grada je bila
iseljena (u istocna gradska predgradja zbog razaranja njihovih stambenih cetvrti). Jednom
sklonjene u ove toboze ruralne Borgete, stanovnike Rima rezim je mogao lakse
kontrolisati kako bi oni postali plodni i disciplinovani gradjani. Velike cetvrti grada bile
su iznova planirane i projektovane da bi podrzale fasisticki kult romania koji sugerise da
slava i nadmoc anticke imperije moze da se obnovi pod fasizmom. Stvarajuci tipske
totalitarne ulice, rezim je unistio cetvrti stvorene u proteklih nekoliko vekova. Na mestu
starih ulica stvorene su ogromne trijumfalne avenije, sa namerom da artikulisu romania
fasisticke Italije.

21. Staljinizam i moderna arhitektura i urbanizam

Staljinizam se ne moze svesti na kult licnosti- rec je o novom drustvenom sistemu,
klasnog karaktera, s praksom i ideologijom koje su suprotne revolucionarnom marskizmu
i dostignucima oktobarske revolucije20tih. Staljinizam je do krajnosti centralizovan
sistem monopola drustvene moci u politickom, ekonomskom i drustvenom pogledu.
Politicka organizacija drustva u staljinizmu je svedena na centralizovano ekonomsko
planiranje, jednopartijski organizovanu drustvenu kontrolu i kulturno usmeravanje na
koje javnost enma gotovo nikakvog uticaja.
Kriterijum za idejnu ispravnost je misljenje neprikosnovenog vodje. Pocevsi od 1932
umesto velikog broja organizacija osniva se Savez arhitekata. SSSR kao jedina strucna
organizacija. Arhitekti caristicke Rusije, postaju zvanicni strucnjaci Staljinizma. Strani
arhitekti progresisti bivaju potisnuti ili prinudjeni da napuste Sovjetski Savez. Zanimljivo
je da su u nemackoj 1933 nacionalsocijalisti onemogucili delatnost Bauhausa,
proglasavajuci je eksponentom izopacene umetnosti i legalom boljsevizma u kulturi.
Socijalisticki realizam u arhitekturi je prihvatio osobine predrevolucionarne i
aristokratske arhitekture: stubove od mermera, frontove, pilastre, kupole itd. Dominirali
su arhitektonski kic, eklekticizam, megalomanija forme i supermonumentalizam.
Neoklasicni i neorenesansni monumentalizam u SSSRu moze se posmatrati kao
svojevrsni proizvod preobrazaja sovjetskog drustva od 1930 do 1953. Kako u arhitekturi,
tako i u drugim oblicima umetnosti i zivota, a narocito u politici, postojalo je obnavaljane
nacionalizma i tradicionalizma caristicke Rusije.
Uprkos sistemu siromastva i stambenoj oskudici cije su najvece zrtve bili radnici
odizanesu ogromne kitnjaste javne zgrade i sedista za ojacalu birokratiju. Pritom je
izgradnja radnickih stanova bila najsporija i najslabija. Zamisli urbanista i dezurbanita su
odbacene (opterecene dozom utopije). Nova vladajuca klasa nije veise pokazivala
interesovanje za preobrazaj nacina zivota na kolektivistickim osnovama. Vladajuca klasa
je uprkos stambenoj oskudici raspolagala besplatnim stanom koji je imao i sobu za kucnu
pomocicu.
Lenjinova politika pocetkom 20tih polazila je od nacela socijalne jednakosti vodeci
racuna da razlika u prihodima ne bude velika. Medjutim Staljin je 30 tih ukazivao na

drustvenu korisnost tj na funkcionalnost drustvene nejednakosti. Preobrazavanje stare

porodice podrustvljavanjem nekih njenih funkcija nije uspelo. Osnovni razlozi bili su
siromastvo drustva i restauracija tradicionalnih porodicnih odnosa. Rec je o novom u
sustini burzoaskom zakonodavstvu koje je ogranicavalo moguconst abortusa i razvoda
braka prikrivajuci sve to propovedima o porodicnom moralu, radostima materinstva i
kultu porodice.
Kada se staljinizam ucvrstio kao novi politicki sistem, ubrzana urbanizacija je proistekla
iz dva postavljena cilja: forsiranje industrijalizacije (osobito razvoja teske industrije) i
drustvene promene sela putem prisilne kolektivizacije. Zahvaljujuci politici prinudne
kolektivizaicje na selu, stanovnistvo gradova raste. Ali radnici u gradovima nisu imali
slobodu kretanja, vec su prisilno vezivali za preduzece (ukinut je slobodan izbor mesta
rada i stanovanja).

22. O tzv socijalnim kondenzatorima u sovjetskoj arhitekturi izmedju

1925 i 1932
- Ideja o socijalnim kondenzatorima- kljucna ideja konstruktivizma u arhitekturi izmedju
1925 i 1932 godine. Arhitekti i urbanisti avangarde nastojali su da posredstvom svojih
projekata stvore novi prostorni okvir za socijalisticke odnose. Avangardni arhitekti su
usredsredili svoja istrazivanja na nove tipove stanovanja, radnicki klub, fabriku
palatu rada i sintezu opsti kondenzator grad. Od 1926: izgradnja stanova u sustini
tradicionalnog tipa i istrazivanje formi i sadrzaja stana novog tipa u smislu novog
socijalnog kondenzatora. Avangardni sovjetski arhitekti- poznavali dostignuca moderne
zapadne stambene arhitekture- tehnolosko zaostajane i ekonomske mogucnosti.
- Predrevolucionarne najamne kuce- stari drustveni, ekonomski i tehnicki odnosi- jos
uvek polaziste stambene arhitekture u poslerevolucionarnom periodu. Preobrazaj zivota
vs smanjenje povrsine i ogranicavanje troskova energije i vremena- kuca komune (OSAGenzburg- ideja o stambenoj celiji tipa F, minimalni stan od 27m2, intimitet porodicnog
zivota, potpuno odvajanje od susednih porodica). Kuca komuna je popularna zamisaoodjek u tradicionalnim kolektivistickim vrednostima i nacinu zivota radnika koji su
seljackog porekla; cilj socijalizacije nacina zivota radnika clanova stambenih zadruga:
cuvanje dece uzrasta za jasle, predskolske i skolske; ishrana; pranje i jedan deo
kulturnih potreba. Kuca komuna je namenjena radnicima i u njoj mora biti smesten
najmanje 20% radnika iz proizvodnje. Svi clanovi kuce komune ucestvuju u razlicitim
aktivnostima da bi zadovoljili svakodnevne potrebe i vodili racuan o kucnom redu. U
okviru OSA neki su kucu komunu zamisljali kao jednu veliku zgradu a drugi kao skup
zgrada sa pravim stanovima u kojima je sacuvan porodicni intimitet i u kojima kolektivni
zivot
ne
ulazi
u
sve
ljudske
aktivnosti.
- Idejni izvori kuce komune u stambenim projektima Ovena, Furijea, Kabea i Dezamija.
Neke kuce komune u SSSRu bile su zaista zamisljene kao prostorni okvir za
kolektivizaciju svih elemenata svakodnevnog zivota- za tejlorizaciju svakodnevice
(tejlorizam je u SSSRu 20tih godina- prihvacen u organizaciji rada, prenet i na ostale
oblasti zivota: na stanovanje i dokolicu).
- Novine u sovjetskoj arhitekturi 20tih godina- klub je znacio jednu vrstu visoke skole
kulture ciji je cilj bio da oslobodi coveka, potiskujuci stare prinude crkve i drzave. U

prvim mesecima posle revolucije klubovi- spontano; odgovarao zamisli antielitisticke

kulture; u svom arhitektonskom izrazu i u svom programu od prvih godina sovjetske
vlasti do pocetka tridesetih (resavan je problem fleksibilne i adaptabilne arhitekture
narocito u vezi sa salom za priredbe i ostalim prostorijama koje su zavisno od tipa
aktivnosti mogle da se izoluju jedna od druge ili da se objedine).
- Glavni socijalni kondenzator tog vremena bila je fabrika, palata rada. Fabrika je jedno
od glavnih sredstava urbanizacije. Sovjetska industrijska arhitektura se nije sudarala sa
zemljisnim i parcelnim preprekama koje proisticu iz privatne svojine nad zemljom.
otuda su sovjetski industrijski centri mogli biti znacajan element urbanog pejzaza (cista
industrija smestena unutar stambenih zona).

23. Socgorod Nikolaja Miljutina

- Miljutin je bio jedan od najuticajnijih teoreticara arhitekture i urbanizma u prvoj
polovini 30tih godina u Sovjetskom Savezu; obavljao znacajne partijske i drzavne
duznosti- uvid u ekonomsku i politicku situaciju u zemlji (tehnologija i materijalna
sredstva nisu dovoljno razvijena- asimilovanje i preobrazaj nasledja); pobornik moderne
arhitekture- narocito konstruktivizma.
- Razrada plana linearnog industrijskog grada- princip zoninga tj. segregacije funkcija;
sest striktno planiranih paralelnih zona: zeleznickih pruga; zone proizvodnje i
komunalnih preduzeca, skladista i naucnih i obrazovnih institucija vezanih za
proizvodnju; zelena zona s glavnim putem; stambena zona u okviru koje se nalazi: pojas
drustvenih ustanova, pojas stambenih zgrada, pojas ustanova za decu; zona parka s
ustanovama rezervisanim za rekreaciju; zona za kolhoze i sovhoze (navodnjavana polja,
farme isl). Miljutin predlaze jednu funkcionalisticku shemu zasnovanu na striktnom
pridrzavanju svojstvenu arhitekturi avangarde tog vremena sirom sveta- novi grad za
njega socijalizator sa bitnom ulogom da pomaze u drustvenom i ljudskom preobrazaju;
problem urbanizacije vidi kao prevazilazenje razlika selo-grad.
- Savremeni grad- proizvod je kapitalistickog drustva- nestace- preobrazavanje u
socijalisticki i industrijalizovani rejon (sjedinjenje industrije i poljoprivrede uz primenu
nauke, kombinovanje kolektivnog rada i novog razmestaja stanovnika). Ukazivao na
neophodnost dugog perioda preobrazaja nacina zivota i predlagao prelazni tip
stanovanja u kojem iscezavanje individualne kuhinje i odvajanje dece od roditelja nisu
obavezni. Na duzi rok, industrijalizacija zahteva oslobadjanje zenske radne snage od
kucnih poslova- kolektivizacija domace ekonomije (uz rast zivotnog standarda);
kolektivizacija ne podrazumeva odvajanje dece od roditelja (roditeljski instinkt se ne sme
ignorisati).
- Zajednicke institucije: institucije za zajednicku ishranu, mehanizovane perionice i
kolektivno obrazovanje dece. Kolektivizacija usluga- prevazilazenje porodice kao
ekonomske jedinice, a intimni odnosi medju ljudima nece biti optereceni pitanjem
svojine.
- Uprkos tome sto je bio pobornik modernog arhitektonskog izraza i sto je Socgorod bio
bogato ilutrovan projektima konstruktivista i stranih avangardnih arhitekata, a mnoga
njegova gledista bila bliska ili istovetna s gledistem urbanista i idezurbanista 1937 se
odrekao svoje konstruktivisticke proslosti: Urbanisti kao i dezurbanisti nemaju nista
zajednicko sa politikom partije.

24. Praznicni sistem oktobarske revolucije

- Osnovni izvor inspiracije za stvaranja novih praznika bile su: a) svetkovine inspirisane
internacionalnim radnickim pokretom s kraja 19/20. veka. b) politicke svetkovine koje su
se radjale u polisu anticke grcke i rimu. c) francuski revolucionarni sistem praznika I
rituala. Proslave Velikog oktobra 1. maj- osnovni praznici.
- Tri osnovne forme aktivnosti u okviru ritualno ceremonijalno politickog ustrojstva:
1. Svecane procesije ili parade u kojima se prikazuje snaga razlicitih drustvenih grupa
2. Masovne dramske prezentacije mitinzi ili masovni spektakli. Monolog ili dijalog kao
osnovica i sustina radnje. Sastavni elementi su masovni horovi.
3. ostali oblici umetnosti prevashodno (ulepsavanje ceremonijalih prostora).
- Kristal Lejn Tri perioda:
1) neposredno posle Revolucije pa do 1922: masovne svetkovine, izraz revolucionarnog
zara sa potrebama; podsticaj centralnog komiteta partije nije bio iskljucivi (mnostvo
umetnickih udruzenja i radnickih kolektiva). Uvedeni vojni marsevi i revolucionarne
pesme kao osnovni program ceremonijalnog dela. Udeo umetnosti bio je veliki jer je ona
postala aktivni ucesnik revolucije. Centar svetkovanja bio je Petrograd, gde je celokupan
ogromni gradski prostor pretvaran u pozornicu. Pozorisne predstave na otvorenom
prostoru na temu sovjetskog i internacionalnog radnickog pokreta. Glavne teme predstava
bile su komomorativne- obnavljale velike dogadjaje Revolucije (rusenje starog i stvaranje
novog poretka). Disciplina ce I pored pocetnog uzleta umetnickog stvaralastva od samog
pocetka biti dominantna crta sovjetskog praznika.
2) od 1922 do 1927 godine- razvija se kreativnost pojedinacnih umetnickih izraza.
Sadrzajno novi elementi: sa NEPom ekonomski slobodniji period sto u igru uvodi
svakodnevni radni zivot. Do tada prevashodno komemorativni karakter svetkovinauvodjenje karnevalskih elemenata.; snazan uticaj na siroke slojeve. Oni su se obrusavali
na spoljne neprijatelje internacionalnu burzoaziju ministre kapitalistickih zemalja. Ovaj
period se smatra vrhunskim dometom praznika Revolucije. U odnosu na prethodni period
koji je bio period totalne pometnje i gradjanskog rata u ovom su organizovanje bili
mobilisani siri drustveni slojevi.
3) Promene u politickom i ekonomskom zivotu SSSRa pod Staljinom- promena forme,
sadrzine i funkcije svetkovine. Vec je 30tih godina inscenacija masovnih spektakala,
mnostvo lokalnih svetkovina ukinuto, dominantni vid praznika postaju politicki
ceremonijali tj drzavna slavlja demonstrativnog tipa. Univerzalni karakter tema vezanih
za klasnu borbu otelotvorenih u masovnim ili satiricnim predstavama zamenjuju teme
vezane za petogodisnje planove, neophodnost jacanja vojne odbrane kao i sve vece
insistiranje na ponistavanju svake veze sa religijom. Udeo politicke birokratije postaje
presudan. U ovom periodu posebno znacajnu ulogu ima uvodjenje ljudskog tela kao
simbola u svim masovnim spektaklima i ceremonijama. Sport postaje simbol zdrave
drzave, nezaobilazna komponenta u izrazavanju zdravlja drustva u ekspanziji. Drzava je
najveci sponzor sporta u kome napor da se uspe i osvoji medalja evocira snagu i
zrtvovanje celog naroda u teznji ka osvajanju srecne buducnosti. Organizacija praznika
postaje jos vise centralizovana- centralni biro za upravljanje praznicima osnovan je 1930
u moskvi. Drazva je postala cenzor svih aspekata svetkovine tako da se participacija
narodnog duha i zelja, kao i sloboda izrazavanja u potpunosti iskljucuje. Od 30tih godina
na dalje simbolika novih socijalistickih praznika postaje sve siromasnija. Podela na

gledaoce i predstavljace se jos vise usloznjava striktnom podelom medju samimi

gledaocima: narod i rukovodstvo prvi na ulicama drugi na uzdignutim tribinama. Petrorad
i Moskva imaju privilegiju da organizuju i prikazuju svetkovine. Svaka dekoracija,
ulepsavanje prostora ili scenografija se ukidaju, te uniforme, zastave, portreti velikana
postaju nezaobilazni ritualni rekviziti.
- Osim masovnih praznika i ceremonija rodila se 60tih nova svest o znacaju rituala za
zivot drustva- uguseni religijski i tradicionalni praznici- neophodno prazninu ispuniti
novim ritualima; uvidjanje da su mehanizmi indoktrinacije kojma se sluzi nedovoljni te
da su rituali i svetkovine mocan medijum operacionalizacije apstraktnih ideoloskih
koncepata. Uvodjenje specificnih socijalistickih rituala u obrede prelaska i obrede
inicijacije. Rituali imaju za cilj da legalizuju i sakralizuju politicki poredak- instrument
kulturne politike i kulturnog upravljanja. Rituali u SSSRu- pseudo religijski obredi koji
su veoma slabo i sa niskim procentom uverljivosti prihvaceni u narodu. Sistem rituala
pocinje da se uvodi 1964 na osnovu inicijative odeljenja za propagandu i agitacije ck. Oni
sluze kao mocno sredstvo socijalizacije i indoktrinacije i zato im se posvecuje mnogo
paznje.
- Stepen prihvacenosti socijalistickih obreda je slozen problem i zavisi od mnogih
pokazatelja. Od mesta odredjenih grupa u drustvenoj i klasnoj diferencijaciji, od stepena
obrazovanja, kulturne tradicije, stepena urbanizacije i ateizacije.

25. O urbanistima i njihovoj viziji ljudskog naseljavanja

- Predlozi sovjetskih planera i urbanista sadrze elemente koji ce kasnije postati sastavni
deo Atinske povelje, najpoznatijeg manifestra modernog urbanizma, ali uz isticanje da
socijalisticki grad mora biti bitno razlicit od grada u kapitalizmu (politicki upravljaci).
Prvi petogodisnji plan nametnuo je urbanistima nov problem planske izgradnje novih
gradova na netaknutim terenima- radikalne ideje koje su utemeljile sovjetski urbanizam i
misao o gradu uopste; podizanje gradova na novim osnovama u skladu s idealima drustva
u kome iscezavanje klasnih antagonizam i prostorna segregacija.
- Grad- opsti socijalni kondenzator. Polemika izmedju urbanista i dezurbanista, odnosno
pristalica urbanizacije i pristalica dezurbanizacije trajala je godinu i po dana od 29. do 31.
U sredistu paznje su tri tipa naseljavanja stanovnistva: 1. tradicionalne metropole s
neobuzdanim rastom; 2. mreza socijalistickih gradova kao centra ogranicene velicine od
50 do 60 000 stanovnika koji zive u kucama komunama; 3. potpuna dezurbanizacija u
vidu pojasa kolonizacije bez centara sa individualnim stanovanjem u prirodi (urbanisti vs
dezurbanisti).
- Zajednicka nacela u radovima urbanista i dezurbanista: 1 odbacivanje tradicionalnih
metropola; 2. prevazilazenje ekonomskih drustvenih i kulturnih suprotnosti izmedju
grada i sela, manuelnog i intelektualnog rada, posledica drustvene podele rada; 3. naucno
tehnicki progres- uslov koji omogucava nov nacin razmestaja proizvodnje i stanovnistva.
4. decentralizacija industrije; 5. preobrazaj nacina zivota na osnovu ukidanja individualne
i porodicne domace ekonomije; 6. rekonstrukcija postojecih gradova.
- Urbanisti- Sabsovic- prvi petogodisnji plan; on je u prvi plan isticao potrebu za novim
socijalistickim nacinom zivota, smatrajuci da su naselja novog tipa neophodan prostorni
okvir za preobrazaj dotadasnjeg nacina zivota- to je moguce zbog pobede nad distancom,
odnosno prenosenja energije na velike udaljenosti (decentralizacija industrijalizacije i

naseljavanja); urbanisti bezgranicno veruju u naucno tehnicki progres i njegov pozitivan

uticaj na drustveni razvoj. Preobrazaj postojecih gradova i sela putem procesa
decentralizacije sadasnjih industrijskih i administrativnih gradskih centara i povezivanja
poljoprivrede sa industrijom na selu. Socijalizacijom brojnih porodicnih funkcija stanovi
ce sluziti samo za stanovanje u najuzem smislu reci i to za stanovanje odraslih, jer ce
deca biti odvojena od roditelja. Svakom odraslom radniku bice obezbedjena najmanje
jedna odvojena soba. Zalazuci se za smanjenje radnog vremena, Sabsovic insistira da se
slobodno vreme koristi za zadovoljavanje kulturnih potreba svih radniika- ukidanje
razlika izmedju manuelnih i intelektualnih radnika. Sabsoviceva ideja je da cela teritorija
SSSRa bude prekrivena novim socijalistickim naseljima mesovitog, agroindustrijskog
karaktera s prevlascu agrarnog ili industrijskog elementa. Socijalisticki grad ne treba da
ima vise od 50 do 60000 stanovnika. Sabsovic zastupa ideju zoniranja tj odvajanja
industrijske zone od stanovanja i kulturnih aktivnosti. Sabsovic zakljucuje da u celom
gradu moze biti od 15 do 20 velikih kuca komuna i isto toliko drugih zgrada u kojima su
smesteni servisi za zdovoljavanje svakodnevnih potreba. U viziji novog grada urbanista
Kop s pravom vidi ekstrapolaciju ideje o zajednickoj kuci sirom cele teritorije s ciljem da
se sto pre resi stambena kriza na superkolektivistickoj osnovi.

26. Dezurbanizam kao novi nacin ljudskog naseljavanja

- Oktovic je bio soicolog i vodeci teoreticar dezurbanista- grad je oblik naseljavanja
uslovljen kapitalistickim odnosima i mora isceznuti kada iscezne kapitalisticki nacin
proizvodnje. Naucno tehnicki progres i promene drustvenih odnosa cine izlisnim velike
prenaseljene gradove. Pretvaranjem poljoprivrednih regiona u industijske i prenosom
energije na distancu putem opste mreze raspodele energije ostvario bi se Engelsov san o
iscezavanju velikog grada.
- N Puzis- bezgradski razmestaj stanovnistva= dezurbanizam. Prevazilazenje suprotnosti
selo-grad prema ne znaci urbanizovanje sela i ruralizovanje grada vec ukidanje zavisnosti
jednog od drugog tipa naselja tj sjedinjenje industrije i poljoprivrede u organsku celinu.
Decentralisticka zamisao ljudskog naseljavanja. Kolektivna proizvodnja prvobitnih
naroda- kolektivni nacin stanovanja, dok kolektivna proizvodnja modernih nacija razvija
individualni, izolovani nacin stanovanja. Izolovana proizvodnja karakteristicna za selo
vodi izolovanom stanovanju.
- Kolektivni zivot u vezi je s nerazvijenim kapitalizmom u kojem preovladjuje
manufaktura. Privatna svojina ce isceznuti, ali je pravo licnosti na potrosnju, na slobodu
izbora da jede spava i pije sam. To ce biti moguce u socijalizmu kao drustvu izobilja.
Okitovic zastupa ideju o jednoj jedinoj energetskoj mrezi. Po njegovom misljenju, nece
biti centara energije nego lokalizovanih izvora energije manjeg ili veceg znacaja.
Ukratko, Okitovic se zalaze za dezurbanizaciju, decentralizaciju, pokretnost nasuprot
urbanizaciji, centralizaciji i nepokretnosit. Cilj regionalnog planiranja je obezbedjivanje
sto brzih veza izmedju mesta stanovanja i mesta rada kao i izmedju usluznih centara i
korisnika.
- Rukovodeci principi socijalistickog planiranja pocivaju na cetiri osnovne sheme:
dezurbanizacija, decentralizacija, acentricne i disperzovane sheme. Planiranje je

odredjeno odnosima izmedju tipa razmestaja stanovnistva i tipa smestanja industrije

poljoprivrede ili transporta prema upravo nabrojanim shemama. Izbor principa ostvaruje
se u funkciji faktora koji odredjuju ekonomski profil regiona. Taj faktor moze biti: 1.
jedan grad, 2. znacajna federalna ili nacionalna industrija; 3 poljoprivredna ili
preradjivacka industrija; 4. poljoprivredna kombinovana sa preradjivackom ili
manufaktornom industrijom. U prvom slucaju kada je centar regiona grad, preporucuje se
shema dezurbanizacije prelaznog tipa. U drugom slucaju vazi shema decentralizacije
prelaznog tipa. U trecem acentricna shema prelaznog tipa.U potpunosti isplaniran
raspored institucija i udaljenost od mesta stanovanja.
- Brojni predlozi novog tipa stana, novog radnickog kluba i kuce komune dozivljavali su
neuspehe i nailazili na nerazumevanja. Nastavilo se s izgradnjom tradicionalnih stanova i
ostvarenjem najgorih projekata kuca komuna da bi im se ubrzo promenila namena.
Dezurbanisti su preispitivali pojedine avangardne ideje u arhitekturi i uvidjali nedostatke
u kucama komunama (kasarne, kuca obmane)- depersonalizacija ljudi. Zablude o
mogucnosti brzog preobrazaja nacina zivota bile su potisnute. U novim gradovima
izgradnju fabrika pratilo je i podizanje stanova tj drvenih radnickih baraka. Dezurbanisti
ponovo vrse istrazivanja zalazuci se za fabrikaciju za standardnu proizvodnju lakih
jednostavnih, jeftinih domacih elemenata kako bi se naknadio zaostatak u stambenoj
izgradnji i svakom coveku ponudio njegov ma koliko skroman prostor radi zastite ljudske
privatnosti i dostojanstva.