Svako od nas se u trenucima bola i patnje povue u samog sebe.

Razmilja o onome to ga titi i povreuje,

raduje i uveseljava. I ba tada on upoznaje sebe kao linost i osobu.
Andreas Sam je deak roen u seoskoj sredini. Jo u najranijem detinjstvu on ispija "au bola" tako to gubi
svoje najblie. U tim trenucima on ne osea samo bol ve gubei oslonac oca, postaje nesiguran. Zatvara sa u
sebe i pokuava da na sebi svojstven nain predstavi svet sa one druge strane. Svoj strah, bol i usamljenost
pokuava da potre razvijanjem ve bujne mate. On u vremenu kada jo uvek svet oko sebe doivljava ulno,
pronalazi smisao ivota u sitnicama. Zadubljen, u svojim mislima ivot oko sebe posmata na drugaiji nain.
Kroz oi detinje, naizgled bezbrine, gleda ljude, polja i livade. I svi ti ljudi tako bitni u njegovom ivotu sada
mu se ine nevanim. Bitna su polja, livade, bitan je onaj leptir to veselo lepra svojim arenim krilima.
Medjutim, kada se vrati u stvarnost, osvrne oko sebe, vidi svoju surovu realnost. Osea da vie nije bezbrian.
Glad, siromatvo, tuga, bol, pritiskaju njegovu malu, usamljenu duu. ivot mu nije dozvolio da bude kao svaki
drugi deak, ve ga je naglo istrgao iz tople ljuture detinjstva u hladan svet odraslih. U tom okruenju gde su
svi tmurni i ozbiljnih lica on se ne snalazi. Tu nema niega u emu on moe da pronae lepotu ivljenja. Tu ga
niko ak ni ne razume. On nema pravog prijatelja. Ono to remeti jednolinu sliku bede i usamljenosti jeste
njegov odnos sa psom Dingom. Iako mu pas nije odgovarao, deak je znao da shvata njegovu prirodu i njegovu
sudbinu.
U romanu "Rani Jadi" Danilo Ki je ustvari pokazao taj "pasji" ivot deaka. Poistoveujui ga sa samim
sobom, pisac opisuje njegov ivot kao borbu za opstanak. Kao pokuaj da se beskrajnom ljubavlju, matom,
ambicijom, prijateljstvom nadvlada sav bol, tuga, ogorenost i usamljenost. Ki svojim primerom pokazuje
kako umetnost i stvaralatvo pobeuju sve nedae i nadivljavaju umetnika, gde svaka nova generacija postaje
bogatija za priu jednog neobinog deaka.
Dok ovek ne iskusi bol i nepravdu, dok ne bude povreen, on ne moe u potpunosti da proivi i da ceni
trenutke sree, radosti i blagostanja. ivot i smrt, dobro i loe uvek moraju biti uravnoteeni jer to je u osnovi
prirode i postojanja .