Aleksandrijska biblioteka

Posle krunisanja faraona Ptolomeja I Sotera, 305. g.pne, poeo je veliki procvat Aleksandrije. Sagraena je
velianstvena grobnica za Aleksandrov sarkofag i izgraeni su mnogi drugi monumentalni i religijski objekti.
Najpoznatiji su bili svetionik sa Farosa, hram Izide Faroske, jedno od uda antikog sveta, veliki Serapisov hram sa
bibliotekom, aleksandrijski mauzolej Serapej sa svojom ogromnom statuom. Tu su Ptolomeji oiveli kult Serapisa,
vrhovnog univerzalnog boga, i sagradili legendarnu Aleksandrijsku biblioteku ije je jezgro doneto iz velike hramske
biblioteke u Heliopolisu.

Velika Aleksandrijska biblioteka bila je posvedena Sedam Muza ili Sedam sestara (Sedam Vlaida-Plajada), koje su bile
zatitnice muzike i umetnosti. Vedi deo prvobitne bibliotekarske zbirke je doneen iz drugih delova Egipta, osim
Heliopolisa doneeni su iz Memfisa koji je uven od pamtiveka, iz njegove hramske biblioteke, zatim iz Hermopolisa i
drugih hramova.
Knjievna dela iz oblasti religije, filozofije, nauke i umetnosti stizala su i iz drugih delova sveta, pogotovo iz Grke.
Ptolomej I Soter lino je mnogo uradio da doe do primeraka hebrejskog Starog zaveta, on je angaovao 72 jevrejska
uenjaka da prevedu Stari zavet na grki jezik, verziju poznatu kao Septuaginta koja je posluila kao osnov za kasnije
latinske prevode. Tada je ovaj spis po prvi put preveden na grki i time je postao dostupan ostalom svetu,
nejevrejskom.
Tako je u Aleksandriji poeo da se odvija velianstveni duhovni i intelektualni ivot, a rezultat toga je nastanak jo
snanije magijske i religijske filozofije koja potie od Hermesa Trismegistosa, to je ime kojim je egipatskog boga
mudrosti Tota nazivalo grko egipatsko stanovnitvo Aleksandrije.
Aleksandrija se pretvorila u novu prestonicu Egipta, i zapalila velianstvenu iskru prosvedenja koja je dovela do opteg
kulturnog i civilizacijskog napretka. Tokom tri veka vladavine Ptolomeja, staroegipatski kult hramova nalazio se pod
aktivnim
pokroviteljstvom drave i cvetao je na sve strane. ta vie staroegipatska magijska religija shvadena je i prihvadena kao
pravi blagoslov za univerzalni san Aleksandra Velikog, a koji je nastavio Ptolomej I.

Aleksandrijska biblioteka je uvala toliko vredna znanja od postanka oveanstva, kosmogonije, pa sve do vremena
kada je spaljena, u njoj nisu uvani samo spisi egipatskih mudraca, arobnjaka ved i spisi celog sveta. Ona je okupljala
najvede umove onoga vremena, naunike, filozofe, pisce, matematiare, neoplatoniste, umetnike i tako se u grku
kulturu ulilo staroegipatsko drevno istinsko znanje.

Nadaleko uvena i cenjena Aleksandrijska biblioteka bila je kolosalno zdanje, najveda biblioteka antikog sveta, koja
je sadrala vie od 700.000 papirusa, koji su bili briljivo i paljivo umotani u laneno platno. Tu su se uvala dela iz
grke knjievnosti i filozofije, prevedene knjige iz egipatske, persijske i druge knjievnosti.
Posebno su bili bitni prevodi na aramejski i na hebrejski jezik, a je sauvan je i deo grkih knjiga. Pesnik Kalimarh iz
Kirene nainio je katalog biblioteke u 120 knjiga a po proceni istoriara, broj knjiga i spisa krede se oko 700.000. Knjige
su se nalazile u impozantnom kompleksu zgrada, ukljuujudi i dva glavna zdanja Muzej i Serapisov mauzolej. Centralni
deo u kome su se odvijala nauna i filozofska istraivanja sastojao se od deset velikih sala. Tu su se nalazili i Aristotelovi
spisi kao i spisi drugih uvenih naunika: Anaksagore, Diofanta, Arhimeda, Euklida, Pitagore, Talesa i mnogih drugih. U
sklopu biblioteke postojao je veliki Muzej, ali ne kao danas, to je bilo mesto za inspiraciju, tu su pisali veliki filozofi,
veliki uenjaci onoga doba, smiljali su izume kao na primer iz mehanike, izumi uvenog Heroma koji se i danas koriste.
Tu su bili izumi kao to je katapult, bila je maina za proricanje, mehanizmi za ovaranje vrata, mehanizmi za paljenje
vatre, naprava pretea dananjeg mitraljeza, itd.

Iz Aleksandrijske luke nije mogao da isplovi ni jedan brod a da prethodno nije prepisano sve pisano to se na njemu
nalazilo, to je bilo skladiteno u veliku biblioteku.

Zahvaljujudi ovoj impozantnoj instituciji na ijem elu se nalazio svetenik koga je birao vladar, a kontrolisao dvorski
savet, ona je oko sebe okupljala najvede umove i zato je Aleksandrija uivala ugled kulturnog i naunog centra onog
vremena.Aleksandrijska biblioteka zasluno je nosila ime najvedeg hrama znanja.

Tako je bilo tokom tri veka, sve dok 48.godine u vreme Cezara i Kleopatre, biblioteka nije izgorela u poaru.
Svesna neprocenjivog gubitka, Kleopatra je po ugledu na unitenu biblioteku, na drugom kraju grada podigla novu
Aleksandrijsku biblioteku, koja de u narednih 400 godina biti centar pisane rei i kulture i nauke na Mediteranu.
387. godine hridanstvo je postala dravna religija Rimskog carstva, a 391. godine, zakonom koji je doneo imperator
Teodosije, veliki pobornik hridanstva, bile su zabranjene sve druge religije. Te godine predvoena Teofilom,
aleksandrijskim patrijarhom, razjarena masa hridana jurnula je ulicama Aleksandrije da uniti sve ono to je
predstavljalo
vezu
sa
paganima,
i
spalili
su
uvenu
velelepnu
Aleksandrijsku
biblioteku.
Na meti su se nali i hramovi i umetnika dela antikih bogova.
Bio je to kraj antikog sveta, i najvedeg hrama znanja i kulture.

Poto je Aleksandrija bila kosmopolitski grad u kome se kulturno i etiki Afrika sastaje sa Evropom i Azijom, to je bilo
mnotvo razliitih verskih frakcija u Aleksandriji. Izdvajale su se dve velike grupe. To su bili na jednoj strani hridanski
gnostici koji su tumaili Sveto pismo simboliki i alegorijski, a drugi hridani literaristi koji su Sveto pismo tumaili
doslovno. Treda velika grupa koja je odolela naletu hridanstva i ostalapaganska, zadravajudi mnoga originalna
staroegipatska uverenja i religiju, sada izraenu i preruenu na grkom jeziku zajedno sa svojim ritualima za
posvedenike, koji su govorili grkim jezikom bili su hermetisti, zajedno sa gnosticima koji su bili klevetani i omraeni od
strane Crkve. Oni su imali neto zajedniko, a to je potraga za spasenjem i duhovnim prosvetljenjem kroz
boansku spoznaju to jest kroz GNOZU.
Mada je Crkva gnostike nazvala jereticima a hermetiste nazvala paganima, i jedne i druge je smatrala jednako opasnim
neprijateljem i progonila ih je sa podjednakom svirepodu.

Gnostike i hermetiste bez razlike nemilosrdno su izgonili u pustinju, njihove bogomolje su spaljivali ili ih preobradali u
crkve, dok su im knjige i spise oduzimali i spaljivali.

Hermetiki tekstovi, spisi Hermesa Trismegistosa, njihove kopije prokrijumarene su iz Egipta tokom 5. i 6. veka nove
ere, i dospele su u Vizantiju i Makedoniju. Jedna kompletna zbirka prelazila je iz ruke u ruku i mada je vie puta
prepisivana i bila izobliena od strane hridanskih ruku, sutina i bit uenja je sauvana tokom hiljadu godina, sve dok
je italijanski kaluer nije pronaao i doneo Kozimu de Mediiju firentiskom vladaru, u Evropu.
Unitavanje Aleksandrijske biblioteke je ilo u vie navrata, sa vie raziitih strana i od strane vie osvajaa.Prvo veliko
unitavanje je bilo od strane Cezara 48. godine p.n.e. i ono je unitilo glavni deo biblioteke, onaj koji se nalazio u
Muzeju. Potom je sledilo hridansko unitavanje i spaljivanje velike Aleksandrijske biblioteke 391. godine posle
ukaza cara Teodosija i proglaavanja hridanstva za dravnu religiju Rimskog carstva. Na elu sa Teofilom,
aleksandrijskim patrijarhom, hridani su unitili i spalili biblioteku.

Trede unitavanje je bilo od strane muslimana 642. godine kada je muslimanska vojska osvojila Aleksandriju posle
poraza vizantijske vojske u bici kod Heliopolisa. Komandant je upitao Kalifa Umara ta da rade sa bibliotekom to jest sa

knjigama. A Kalif je rekao: One su ili u suprotnosti sa Kuranom to znai da su jeres, ili se slau sa njim to opet znai
da su suvine. Tako je spaljena i unitena Aleksandrijska biblioteka do temelja. (Izvor: http://hramezoterije.com)
: ,

, ,
.

. , ,
. , , ,
.
,
.
, ,
. ,
.
.
, , ,
, . ,
, ,
.
, ,
. ,
.
, ( ),
( ) .
, , .
, (),
(-), (). , ,
, , ,
, , ,
, .

 - ,
39-, , .
, , .
, , .
, , ,
, , . ,
, , , ,
, , ,
.
, . Periplous
, !
, , , ,
( !), ... ,
, (,
), , ,
. , ( ,
), ,
! , ,
.
, ( -)
, , ,
, , . , ,
, ,
.
, .
. , .

: http://www.thepaganfront.com/