Mainski fakultet Ni

Vazduni filtriPlavi REKNAGEL

Predmet: Tehnika
preiavanja
Momilovi Ana 182/13

Sadraj

Uvod: Vazduni filtri

Teorija filtara
lspitivanje filtara
Razlike pritiska, odredeno vreme
Vrste izrade filtara

Metalni filtri
Vlaknasti filtar
Filtar sa aktivnim ugliem
Elektrofiltri
Automatski filtri
Viestepenasti filtri
Ostali i specijalni filtri

Vazduni filtri
Vazduni

filtri su ureaji i aparati za

pripremu vazduha i izdvajanje neistoe iz
njega u obliku destica i gasova.
Atmosferski vazduh je zagaen zbog
raznih materijala razliitih veliina estica i
razliitog materijala; estice obrazuju
disperznu smeu i imaju prenike od 0,001
do 500 mikrometara.

Vazduni filtri

Za ovaj veliki spektar estica postoje razni

fiziki efekti: Zagaenja u obliku gasova mogu
da se odstrane hemijskim i/ili fizikim
sorpcionim postupcima, na kojima se tetne
materije vezuju za sorpcioni materijal.
Prirodni vazduh je zagaen u koncentraciji
izmeu 0,05 i 3,0 mg/m3.
Vazduni filtri se u industriji ekonomino koriste
za koncentracije od oko 20 mg/m3.
Kao ogranienje u tehnici otpraivanja moe
davajti orijentaciona vrednost koncentracije
od >100 mg/m3 do nekoliko g/m3

Teorija filtara
Izdvajanje estica u filtru
zasniva se na raznim fizikim
efektima, pri emu efekti
difuzije, inertnosti ili sita
predstavljaju najvanije
efekte izdvajanja.

Teorija filtara
Mehanizam

izdvajanjana jednom vlaknu

zavisi od:
- prenika vlakna,
- prenika estice,
- brzine strujanja,
- rasporeda estica ispred vlakna.

Teorija filtara
Izdvajanje usled efekta difuzije na jednom
vlaknu:
vo - brzina eonog strujanja
DT - prenik estice
DF - prenik vlakna

Teorija filtara
Efekat difuzije je posledica
Braunovog kretanja molekula i zbog
toga je efekat samo za veoma male
estice. Braunovo kretanje molekula
izaziva difuzno kretanje estice oko
zamiljene strujne linije;ona se izdvaja
(taloi) na vlaknu ako je dovoljno
blizu i dugo u blizini vlakna.

Teorija filtara
Izdvajanje usled efekta inertnosti na
jednom vlaknu.

Teorija filtara
Efekat inertnosti prouzrokuje
izdvajanje na vlaknu onda kada s
jedne strane estica ima odreenu
veliinu i ne moe da sledi tok strujne
linije i kada se, s druge strane, nalazi
unutar kritinog rastojanja od srednje
linije.

Teorija filtara
Izdvajanje usled efekta zatvaranja na
jednom vlaknu; masa je zanemarljivo
mala.

Teorija filtara
Efekat

zatvarania se javlja uvek kada je

estica na strujnoj liniji i kada je njeno
rastojanje od vlakna manje od polovine
prenika estice.
Efekat sita se javlja samo za estice iji je
prenik vei od slobodnog preseka
izmeu vlakana (otvor pora).

Teorija filtara
Za sva etiri napred navedena efekta moe da se
urad dljagram iz koga se vidi kvalitativno dejstvo
mehanizama izdvajanja i njihova superpozicija.

Teorija filtara
Taloenja

estica na povrini vlakna vri se zbog

elektrostatiikih sila (van der Valove sile). Na
stepen izdvajanja jednog vlakna i jednog sloja
vlakana utie materijal estice, vlakna i
poiniko stanje vlakna.
Filtri za izdavanje estica se dele na filtre za
grubu i finu prainu (naee zvani i predfiltri) i
filtre za najfiniju i lebdeu prainu (zvani i filtri za
lebdee estice),pri emu se klasifikaiiia vri na
osnovu postupaka ispitivanja po odreenim
normama.

Teorija filtara
Izdvajanje

se odreuje preko odnosa:

Izdvojena masa praine
Ukupna masa praine
Merenje se vri preko koncentracije
praine nepreienog i istog vazduha
(gn i g). Tako stepen izdvajanja postaje:

Stepen propustljivosti prema tome je Dg = 100 -.

lspitivanje filtara
Pri odreivanju kvaliteta vazdunog filtra, on
treba da bude podvrgnut ispitivanju koje
treba to je mogue vernije da odraava
uslove primene iz prakse.

lspitivanje filtara

a) Filtri za grubu i finu prainu

Prema DIN 24 185, za ocenjivanje kvaliteta filtara za
grubu i finu prainu, odreuju se sledei parametri:
- zapreminski protok,
- Razlika pritisaka na poetku i kraju,
- stepen izdvajanja,
- stepen korisnosti i
- sposobnost akumulacije praine.
Pri testiranju radi odreivanja stepena izdvajanja i
sposobnosti akumulacije praine radi se sa vetakom
probnom prainom koja se sastoji iz smee
72%kamenog brana, 25% ai i 3% pamuka.

lspitivanje filtara
Stepen izdvajanja u jednom proizvoljnom periodu
odvajanja praine odreuje se preko odnosa:

pri emu je
W2 masa neizdvojene vetake praine filtra koji se ispituje,
W1 masa vetake praine koja je zadata.
Rezultati se odreuju merenjem. Stepen izdvajanja postignut
pri ovom postupku oznaava se i kao gravimetrijski stepen
izdvajanja.

lspitivanje filtara
Nasuprot gravimetrijski odreenom stepenu
izdvajanja, za odreivanje stepena korisnosti
koristi se prirodno zagaeni vazduh. Ispred i iza
ispitivanog filtra se odsisava preko sondi
izokinetiki odreeina koliina vazduha koja sefiltrira visokokvalitetnim filtar-papirom; rezultati
merenja se dobijaju uporeivanjem vremena
odsisavanja. Za postizanje odredenog zacrnjenja
ovih filtar-papira moraju se izabrati vremena
odsisavanja, tako da se stepeni zacrnjenja
meusobno razlikuju samo po odreenoj
procentnoj stopi.

lspitivanje filtara

Ispitivanje filtra prema DIN 24 185;

levo: merenje stepena korisnosti,
desno: merenja stepena izdvajanja.

lspitivanje filtara
Rezultati ispitivanja su, dakle, 2 merne veliine:
gravimetrijski izmereni stepen izdvajanja i stepen
obojenosti atmosferskom (prirodnom prainom).
Rezultati ovakvih analiza pregledno se daju u jednom
kombinovanom dijagramu, u kome su veliine:
- razlika pritiska,
- sposobnost akumulacije praine,
- stepen izdvajanja i
- stepen korisnosti
prikazane u zavisnosti od zapreminskog protoka.

lspitivanje filtara
Prikaz rezultata ispitivanja
stepena korisnolti, stepena
izdvajanja i razlike pritiiaka
jednog filtra, prema DIN 24 185.
a- razlika pritisaka u zavisnosti
od zapreminskog
protoka-na isti filtar
b - razlika pritisaka u zavisnosti
od zadane praine pri
nominalnom zapreminskom
protoku

lspitivanje filtara
b) Filtar za lebdee estice
Za ispitivanje filtara za lebdee estice u SRN vai
DIN 24 184 Ispitivanje se vri pomou 3 razliita
probna aerosola I,2 i 3.

lspitivanje filtara

Testiranje se vri na sledei nain:

1. Odreivanje stepena propustljjvosti na vrelu uljnu
maglu (aerosol l) sa prenikom kapljice < 1 m,
maksimalna uestalost je izmeu 0,3 i 0,5 m.
2. Odreivanje stepena propustljivosti radioaktivnih
estica atmosferskog vazduha (aerosol 2) sa
prenikom estica <0,3 m. Maksimalna uestalost je
izmedu 0,05 i 0,0-8 m.
3. Odreivanje stepena propustljivosti kvarcne praine
(aerosol 3) sa prenikom estice < 5 m i
maksimalnom uestalou veliina estica izmeu 1 i
2 m. Ovo merenje slui kao dopunsko ispitivanje
otpornosti filtara pri nakupljanju praine.

Razlike pritiska, odreeno

vreme
Tipine poetne razlike pritisaka imaju sledee
vrednosti
za filtre grube praine u intervalu od 30 do 50
Pa,
Za filtre fine praine u intervalu od 50 do 150 Pa i
Za fitre lebdeih estica u intervalu od 100 do
250 Pa, pri napadnoj brzini od 2 do 3 m/s.

Razlike pritiska, odreeno

vreme
Usled akumulacije praine raste razlika pritisaka
filtara za grubu prainu priblino sa kvadratom, a
filtara za lebdee eitice priblino linearno.
Preporuljive razlike pritisaka koje se danas mogu
postii su za:
filtre grube praine u intervalu od 200 do 300 Pa,
filtre za finu prainu u intervalu od 300 do 500 Pa
filtre za lebdee estice u intervalu od 1000 do
1500 Pa.

Razlike pritiska, odreeno

vreme
Pri optereenju vazdunog filtra nazivnim
zapreminskim protokom i normalnom atmosferskom
koncentracijom praine moe se za osmoasovni
pogon raunati sa sleeiim pogonskim vremenom do
postizanja doputene razlike pritisaka na kraju:
filtar za grubu prainu 3-6 meseci
filtar za finu prainu 6-9 meseci (ispred je prikljuen
filtar za grubu prainu)
filtar za lebdee estice 1-4 godine
Filtre treba zameniti posle odreenog vremena, a ne
tek kada se dostigne krajnja razlika pritisaka.

Vrste izrade filtara

Materijal:
Metalni filtar
Vlaknasti filtar
Filtar sa aktivnim ugljem
Filtri sa uljem
Vlaknasti elektrofiltri

Vrste izrade filtara

Nain postavljanja:
Vertikalni filtar
Kanalski filtar
Zidni filtar
Plafonski filtar
Krajnji filtar (filtar na izlazu)

Vrste izrade filtara

Korienje:
Filtar za jednu upotrebu
Trajni filtar (moe se regenerisati)
Nain pogona:
Stacionarni filtar
Cirkulacioni filtar
Filtar na pokretnoj traci
Elektrofiltar
Automatski filtar

Vrste izrade filtara

Vrsta izrade:
filtar za koso strujanje
filtar za mlaz vazduha
doboasti filtar
kotlovski filtar
recirkulacioni filtar
filtar sa depovima (u obliku slova V)

Vrste izrade filtara

Klasa filtra

Metalni filtri
Filtri u obliku elija ili ploa izraeni su u celini od
metala. Sastoje se od elidne vune, metalnog
tkanja, profilisanih tela, metalnog prikljuka i
perforiranog lima. elije se postavljaju u ramove
razliite veliine. Nedostatak ovih filtara je
narodito neprijatan, prljav posao njihovog
ienja i nedovoljan stepen preiavanja. Zato
se danas retko koriste; ponekad samo jo u
pustinjskim krajevima, a posebno pri usisavanju
kod klipnih maina.

Metalni filtri

Vlaknasti filtar

Vlaknasti filtar

Filtar sa aktivnim ugliem

Filtri sa aktivnim ugljem slue za adsorpciju
tetnih ili nepoeljnih materija u obliku gasa
ili pare koje zagauju vazduh i to su mirisi iz
kuhinja, toaleta, i dr. pare i gasovi iz
industrijskih procesa, kao i radioaktivni Ttgui.
Dejstvo aktivnog uglja, zavisno od tetne
materije i stanja uglja, zasniva se na fizikoj
i/ili hemijskoj adsorpciji.

Filtar sa aktivnim ugliem

Osnovni materijal aktivnog-uglj-a je kameni ugalj,

kokosova ljuska ili drvo.
Prenik pore iznosi izmeu 1 nm i 1 m.
Kao polazna taka moe biti da 1 g aktivnog uglja
odgovara zapremini od oko 2 cm3 i da ima ,
unutranju ili specifinu povrinu od 900 do 1200 m2.
Optimalno adsorpciong ponaanje moe da se
postigne samo onda kada su aktivni ugalj,
impregnacija i materija koju treba adsorbovati
meusobno uslklaeni. Gasovi kao to su N2, O2, CO2,
ne mogu da se adsorbuju aktivnim ugljem jer su
stalno prisutni. Aktivni ugalj je ve pokriven ovim
molekulima.

Filtar sa aktivnim ugliem

Koriste se u postrojenjima za provetravanje, pri
emu se proizvode u pojedinanim elijama ili
ulocima.
Koriste se i za preiavanje spoljnjeg vazduha
kada je atmosferiki vazduh zagaen. Za
preiavanje otpadnog vazduha da bi se
zadrali tetni gasovi i/ili pare ovakve elije
mogu da se koriste samo u posebnim
sluajevima. Preiavanje recirkulacionog
(opticajnog) vazduha vii se radi utede grejne i
rashladne energije.

Elektrofiltri
Oni se sastoje od jonizacionog dela sa
pozitirmim elektrodama od volframa u kojima se
estice praine koje dolaze sa vazduhom usled
nagomilavanja jona elektrino napune, i
jednog dela za izdvajanje praine u obliku
ploastog kondenzatora i od aluminijuma, sa
naizmenino postavljenim ploama razliito
naelektrisanih polo-va sa potencijalom zemlje.
Preteno pozitivno napunjene estice prilikom
prolaza kroz elektrino polje u zoni izdvajanja
bie privuene od ploa koje se nalaze na
potencijalu zemlje i tako dolazi do izdvajanja.

Elektrofiltri

Automatski filtri
Ovaj pojam obuhvata filtre iji se filtarski
medijum za vreme pogona povremeno ili
stalno obnavlja ili isti. Uglavnom se razlikuju
trakasti vazduni filtri i cirkulacioni filtri
okvaeni uljem.
Filtarski medijum (vlaknasti filtar) trakastog
filtra se isti tako sto se odvija sa jednog
valjka i pri poveianju zaprljanosti namotava
na drugi. Traka se pokree elektromotorom.

Automatski filtri

Automatski filtri
Najee se traka aktivira pomou jednog
kontaktnog manometra koji pri postizanju
podeene maksimalne razlike pritiska
ukljuuje elektromotor. Traka se zaustavlja
kala razlika pritisaka padne ispod odreene
minimalne granice. Koriste se i drugi naini
upravljanja, npr. upravljanje u funkciji od
vremena (nezavisno od pritiska). Rad trake
se prati preko kontaktora za ukljuivanje
rezervnetrake.

Automatski filtri
Za ienje vazduha za sagorevanje u
stacionarnim dizel postrojenjima kao pouzdani
pokazali su se uljni filtri. Oni spadaju u
automats'ke filtre, jer usled strujanja u filtru
nastaje cirkulacija ulja. Dejstvo filtra zasniva se
na tome to struja vazduha koja sadri prainu
sasvim ili delimino prolazi kroz ulje i
odgovarajuim strujanjem raspruje ga u fine
kapljice koje se taloe na esticama praine.
Smesa vazduha, praine i uljnih kapljica koja
prolazi kroz filtarski sloj od metalnih vlakana na
kojima se taloe kapljice ulja i praina.

Automatski filtri

Viestepenasti filtri
To su kombinacije napred opisanih vrsta filtara
pomou kojih se preko odgovarajuih filtarskih
medijuma i stepena izdvajanja postie optimalna
mo akumulacije (nakupljanja) praine, stepen
korisnosti i pogonsko vreme.

Viestepenasti filtri

Ostali i specijalni filtri

Za odreene sluajeve izaeni su specijalni filtri.
U ove filtre se ubrajaju:
filtri za automobile za vazduh za sagorevanje,
filtri-kesice za usisivae,
filtri sa mogunou ienja za postrojenja sa
gasnim turbinama,
zatitini flltri za disanje,
fitri za zatitne objekte.

Ostali i specijalni filtri

Filtri za masnou se koriste u postrojenjima
za provetravanje kuhinja, da bi se zadrale
masnoe i isparenja od kuvanja i spreilo
prljanje kanala za odsisavanje i ventilatora.
Odvajai isparenja kiselina slue za
odvajanje sumporne kiseline u prostorijama
za akumulatore i sastoje se od perforiranih
olovnih ploa na kojima se usled odbojnog
dejstva taloe kapljice sumporne kiseline i
drugi.

Hvala na panji!