Univerzitet u Nišu

Elektronski fakultet
Smer: Telekomunikacije
Predmet: Prenos Podataka

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:
Prof. Dragan Drača Živić Milan
Br. Ind. 11029

U Nišu 2007.god.
 ADSL standard definiše tehnički “metalni interfejs tj. vezu”
između mreže (PSTN-a) i korisnika. Međutim ADSL forum (sada samo
DSL forum) je proširio svoj interfejs u predhodno upoznatu punu
arhitekturu i čak našao nekoliko načina za servise kojima se može
pristupiti ili se mogu isporučiti preko ADSL interfejsa. Ovo poglavlje
opisuje ADSL standarde u potpunosti. Ovaj standard je zasnovan na
ANSI T1.413, mrežni i korisnički instalacioni interfejs – Asimetrična
Digitalna Pretplatnička Linija (ADSL) metalna interfejs specifikacija.
Mnogi ADSL proizvodi su bazirani na informacijama iz ANSI
specifikacije u SAD-u od DSL Foruma tehničkih preporuka do ITU-
TG.992.1 (puni ADSL) i G.992.2 (G.lite) koji su ovde detaljno opisani.
Istražujemo i neke od aspekata sveukupne ADSL arhitekture, kao i opsti
pregled servisnih platformi ADSL dobavljača opreme i servisnih
provajdera.

ADSL JEDNODIREKCIONI (DOWNSTREAM) ODLAZEĆI

TRANSPORT

ADSL interfejs može mnogo više nego podržati samo jedan tok
bitova do i od korisničkih prostorija, mada je ovo sigurno i opcija. ADSL
može postici mnogo više od ovoga. Kao i većina transporta, ADSL je
frejm transport; tok bitova unutar ADSL frejmova može biti podeljen na
maksimalno sedam nosećih kanala (zvanih nosači u ADSL-u) u isto
vreme. Nosači se dele u dve klase: mogu da postoje do četiri totalno
nezavisna downstream nosača koji funkcionišu uvek unidirekcionalno
(“simplex” u specifikacijama). To znači da ova četiri noseća kanala mogu
da nose samo one bitove koji odlaze do korisnika. Četiri noseća kanala su
označena od AS0 do AS3. AS nema neko konkretno značenje, osim
izumiteljima. U dodatku za AS kanale, može biti do tri bidirekcionalna
(“dupleks” u specifikacijama) nosećih kanala koji mogu podržati
saobraćaj u oba smera, i u odlaznom i u dolaznom (downstream,
upstream). Oni su označeni od LS0 do LS2. LS je očigledno besmislen
kao i AS, samo izumiteljima ima konkretno značenje. Primetimo da su
ovi noseći kanali logički kanali i da su bitovi iz svih kanala emitovani u
isto vreme preko ADSL linka i da ne koriste predviđenu širinu opsega.
Bilo koji noseći kanal može biti isprogramiran da nosi bitove u bilo
kom multiplu od 32Kbps (to je “natural-prirodna” DMT granularnost).
Mogu biti podržane i bitske brzine koje nisu prosti množioci 32Kbps
(npr. 70Kbps), ali samo ako nose i “ekstra” bitove (npr. u 70Kbps, bilo bi
6Kbps) u zajdničkim dodatnim oblastima ADSL frejmova.
Sledeća diskusija mogućih kombinacija AS i LS podkanala postaje
vrlo kompleksna. Tako da pre nego pređemo na stvar, bilo bi dobro uzeti
u obzir sve aspekte ADSL-a koje ovde obuhvatamo. ITU-T specifikacije

2
generalno definišu dva načina slanja informacija unutar ADSL frejmova.
Prvi način, koji poseduje većina prodavaca opreme, je korišćenje
asinhronih transfer mod (ATM - asynchronous transfer mode) ćelija koje
će nositi informacije unutar ADSL frejmova. ATM ćelije su jedinice
podataka fiksne dužine sa 5-okteta (bajta) u hederu i 48-okteta u
korisnom delu ili informacionoj oblasti. Dakle ATM ćelije su uvek tačno
58-okteta dužine. Sadržaj kao IP paketi se prenose ATM ćelijama tako što
se paketi seckaju u serije ATM ćelija. Ove ATM ćelije su multipleksirane
(sabijene) na (u) virtuelna kola (VCs) koja su predstavljena virtualnim
identifikatorom puta (VPI) i virtuelnim identifikatorom kanala (VCI) u
kombinaciji. Znači ATM VC može biti identifikovano preko VPI:VCI
kombinacijom 1:48. Sve multipleksirane (sabijene) ćelije na link ili
fizički podkanal nose iste VPI i VCI da bi se kasnije ponovo mogle
sastaviti.
Drugi način definisan od strane ITU-T za slanje informacija unutar
ADSL-a je sinhroni trnsfer mod (STM - synchronous transfer mode).
STM se ponekad zove i “bit sinhroni” mod, zbog toga što ADSL oprema
nije svesna nikakve strukture za bitove koji protiču kroz podkanale kao
što su AS0 i LS1. Sve što ADSL zna je da postoje bitovi unutar ADSL
frejmova na podkanalima. Ne postoji multipleksiranje koje može biti
izvedeno u STM saobraćaju sa ADSL opremom, zato što ADSL za STM
zna samo za bitove, a ne za pakete frejmova. Tako da je glavni razlog
zbog čega ima mnogo više u ADSL-u od samih AS0 i LS1 je da dozvoli
STM ADSL opremi da uradi više nego samo jednu stvar. Ako je, na
primer, STM podkanal AS0 zauzet daunlodovanjem (downloading),
skidanjem nekog fajla, cela ideja postojanja AS1 je ta da dozvoli
istovremeno daunlodovanje digitalnog video signala ili nekog drugog
vida informacije. Ovo je ključna zamisao.
Tako da ITU-T u osnovi deli ADSL operativne modove na ATM i
sve ostalo (STM). Jedini problem je da se vecina ADSL-a koristi za
veoma brz pristup internetu, i da jedini format informacije koji je bitan
korisniku ili internetu je IP paket, a ne nestrukturni tok bitova (STM) ili
ćelije (ATM). Tako je DSL Forum definisao i treći tip ADSL
operacionog moda: paket mod (nekad se naziva i frejm mod). U
paketskom ili frejm modu ADSL oprema može uticati na IP pakete unutar
ADSL frejmova. Glavna zamisao u paketskom ili frejm modu je ta, kao i
kod ATM, da su samo podkanali AS0 i LS0 potrebni.

3
 STM STM
AS0 (n0x32Kbps) AS0 (n0x32Kbps)

AS1 (n1x32Kbps) AS1 (n1x32Kbps)

AS2 (n2x32Kbps) AS2 (n2x32Kbps)

A A
AS3 (n3x32Kbps) T T AS3 (n3x32Kbps)
U U
LS0 (16 Kbps ili - - LS0 (16 Kbps ili
Viši m0x32Kbps) C R m0x32Kbps) Viši
sloj sloj
LS1 (m1 x 32Kbps) LS1 (m1 x 32Kbps)

LS2 (m2 x 32Kbps) LS2 (m2 x 32Kbps)

Timing (for vioce) Timing (for vioce)

Management (OAM) Management (OAM)

Interface do
Interface
CPE
do mreže

Slika 9-1. STM podkanali za ADSL i G.lite

Struktura podkanala o kome pišemo detaljno u ovom delu teksta sa
pogledom na STM za ADSL je data na slici 9-1.
Samo AS0 za downstream saobraćaj i LS0 za (dolazeći) upstream
ili downstream saobraćaj su potrebni za STM. STM podkanali rade na
multiplu od 32Kbps, sa izuzetkom za LS0 kojem je dozvoljeno da radi i
na 16Kbps. Primetimo da su ovi podkanali definisani između ATU
uređaja i viših slojeva ADSL-a, gde se vrše operacije kao što su bit
multipleksiranje, ili ATM prebacivanje (switching), IP rutiranje, i
multipleksiranje (premda i nema ATM ili IP funkcija u STM-u). U
narednoj sekciji su istražene različite kombinacije brzina za AS i LS
podkanale da bi odredili klase downstream i upstream ADSL brzina. S
jedne strane, ATU-C izlazi na kraj sa interfejsom za mrežu i može biti
implementiran u DSLAM, s druge strane, ATU-R izlazi na kraj sa
korisničkim interfejsom do njegove opreme u prostoriji (CPE – customer
premises equipment) i može se implementirati u korisnički DSL modem.
U dodatku nosećih podkanala, postoje i opcionalni podkanali
definisani za mrežne vremenske reference (NRT – network reference
timing) koje se koriste za glas. Na kraju je tu i prinudan upravljački
podkanal koji je oficijelno znan kao operacije, administracija i
održavanje (OAM – operations, administration and maintenance).

4
 Podsetimo da je multipleksing u STM-u zasnovan samo kroz
upotrebu dodatnih podkanala, pored AS0 i LS0. Takođe, LS0 je jedini
način transfera upstream podataka do ATU-C.

ATM ATM
ATM0 – AS0 AS0 – ATM0

Port 0 ATM0 – LS0 LS0 – ATM0 Port 0

A A
T T
U U
- -
ATM1 – AS1 C R AS1 – ATM1
Port 1 Port 1
opcioni ATM1 – LS1 LS1 – ATM1 opcioni

Timing (for vioce) Timing (for vioce)

Management (OAM) Management (OAM)

Interface do
Interface do
CPE
mreže

Slika 9-2. ATM podkanali za ADSL i G.lite

Nasuprot STM-u za ADSL, slika 9-2 pokazuje kako je ATM

korišćen u ADSL-u. Slika pokazuje drugačiju strukturu nego prošla slika,
uglavnom zbog toga što se multipleksiranje može uraditi sa ATM
ćelijama, i nema potrebe za različitim podkanalima da mešaju tok
saobraćaja.
Stvari su lakše kad je ATM korišćen sa ADSL-om i G.lite-om.
Mogu se naći i dva porta u višem sloju mrežnog interfejsa, iako je samo
Port 0 potreban. Ovo dopuštanje sa dva porta može zvučati čudno zbog
ATM provajdera kod kojih se vrši sve potrebno multipleksiranje, ali
postoje i drugi razlozi zbog kojih je dopušteno postojanje ATM Potra 1.
ATM ćelije mogu nositi više neog samo IP pakete, ali koristan deo ATM
ćelija je drugačiji za prenos nego sami IP paketi. Znači da ako su IP
paketi multipleksirani na ATM ćelijskom toku i nošeni od strane ATM
Port 0, drugi tok ATM ćelija na ATM Portu 1 može nositi digitalni glas
ili video bez oslanjanja na IP pakete da nose te informacije. Narvno ako
su digitalni glas ili video nošeni u IP paketu, onda je potreban samo ATM
Port 0. ATM Potr 1 dozvoljava ADSL-u da prenosi IP pakete i nešto

5
drugo u isto verme. Iako nije prikazano na slici 9-2, brzina ATM
podkanala u suštini imitira istu 32Kbps strukturu kao i STM podkanalne
brzine.
ATM ćelijski prenos podataka je završen na Portu 0 mapiranjem
odlazećih podataka ATM ćelija do ATU-C i ATU-R podkanala AS0 i
mapiranjem dolazećih podataka ATM ćelija do ATU-C i ATU-R
podkanala LS0, kao što je i pokazano na slici 9-2. Ako je ubačen i
opcioni ATM Port 1, onda drugi port (Port 1) mapira odlazeće podatke
ATM ćelija do ATU-C i ATU-R podkanala AS1 i mapiranjem dolazećih
podataka ATM ćelija do ATU-C i ATU-R podkanala LS1, koji su takođe
pokazani na slici 9-2. ATM tok ćelija su ustvari ATM0 i ATM1
respektivno. Tu su sigurno ATM regulišuće ćelije koje se kreću u oba
smera, na AS i LS podkanalima, ali tok za korisnički prenos podataka je,
kako je pokazano na slici, uvek zastupljen.
Postoji i opcionalni vremenski signal (mrežna vremenska
referenca, network timing reference – NTR) kao i sa STM-om, i
regulišući OAM podkanal i dalje postoji. Ovaj kanal za regulisanje
podatcima je za ADSL i ne treba biti pomešan sa ATM ćelijama za
regulisanje podatcima koje idu sa AS i LS podkanala, ćelije koje rukuju
ATM slojem i nisu u ADSL sloju.
Kao što je prethodno napomenuto, ITU-T prosto utvrđuje ATM za
ADSL i koristi STM za sve što nije ATM unutar ADSL frejmova. Ali ako
su u glavnom tipu saobraćaja na ADSL linku IP paketi unutar kojih su
frejmovi promenljive dužine a ne fiksne dužine kao ko ATM ćelija,
možda treba postojati akomodacija za IP pakete pored “ostalog”. Tako je
DSL Forum pored toga osnovao paket mod (packet mode) za ATM i STM
mod, za ADSL i G.lite linkove.
Paket mod u suštini koristi strukturu ATM podkanala i koncept IP
paketa unutar frejmova a ne strukturu STM podkanala. Glavna ideja iza
paket moda je ta da IP paketi mogu sami da uspostave potrebno
multipleksiranje toka saobraćaja, nije uopšte potrebno koristiti ATM za
ovo multipleksiranje, a i STM nije njabolji mod zato što STM uopšte
nema uslovno multipleksiranje. Paket mod omogućava ADSL-u i G.lite-u
da budu “svesne” IP paketa i pošto su ADSL i G.lite uobičajni za brz
pristup internetu i malo šta drugo, ovo i ima onda nekog smisla.
Međutim, IP paketi i dalje mogu da se nose unutar ATM ćelija na ATM
podkanalima, a to je obično i urađeno na ADSL linkovima.
Ovaj pregled ADSL (i G.lite) podkanala će pomoći u razumevanju
AS i LS brzina i ostalih opcija u tekstu. Poenta je ne zbuniti, nego
omogućiti više razumevanja za fleksibilnost ADSL-a u domenima brzine
i implementacije opreme.
Znači noseći kanali ka i do ATU podkanala (AS i LS), sa
izuzetkom dozvole za 16Kbps LS0 u STM modu, mogu raditi i na

6
množiocu od 32Kbps. Ipak, dozvoliti nosećim kanalima da rade na
gotovo svim mogućim množiocima od 32Kbps i nije najbolja ideja u
svetu zbog nekompatibilnosti određenih krajeva. Prema tome, ANSI
ADSL specifikacija je uredila četiri transport klase za downstream
jednodirekcione nosače. Oni su bazirani na prostom množenju sa
1.536Mbps (korisnički prenos podataka sa T1). Transportne klase su
1.536Mbps, 3.072Mbps, 4.608Mbps i 6.144Mbps. Dvostruki nosači
(noseći kanali) mogu poneti i kontrolne kanle i neke ISDN kanale (BRI i
384Kbps). Naglasimo da ADSL nije limitiran nijednom transportnom
klasom. Buduće specifikacije se mogu napraviti za 1.544Mbps transport
(puna T1 linijska brzina) ili 2.048Mbps (E1 linijska brzina). Ni za jedan
noseći kanal nije definisana maksimalna linijska brzina. Gornja granica
zavisi od totalnog kapaciteta same ADSL veze.
Uzmimo prvo u obzir STM mod. ADSL produkti su ostvarili
različite brzine protoka podataka za neke osnovne brzine bitova unutar
nosećih kanala. Maksimalna transportna brzina od 6.144Mbps nije
dozvoljena na svim AS nosećim kanalima u isto vreme. Ograničenja su
data u tabeli 9-1.
Bar je podrška za AS0 neophodna, bez obzira na modove.
Maksimalni broj podkanala koji mogu biti aktivni u bilo koje vreme i
maksimalni broj nosećih kanala koji mogu biti transportovani u isto
vreme u ADSL sistemu zavisi od klase transporta. Podrška klase
transporta zavisi od mogućeg postizanja linijske brzine specifičnih ADSL
petlja i konfiguracije podkanala, koji mogu biti napravljeni tako da
povećaju broj podkanala ili linijsku brzinu. Prebacivanje između
konfigurisanih brzina podkanala i broja podkanala je namenjeno za
buduće proučavanje. Za sada, koja god se struktura ili brzina koristi
ADSL veza ostaje fiksna.
Transportne klase su obeležene od 1 do 4. podrške za klase 1 i 4 su
obavezne a za 2 i 3 opcione. Osim toga, serije drugih transportnih klasa
sa prefiksom 2M su namenjene za korišćenje na 2.048Mbps brzinama tkz.
(E-carrier-based) E-noseći sistemi često korišćeni izvan Sjedinjenih
Država.

Podkanali
Podkanalne brzine Dozvoljene vrednosti
nx
AS0 n0x1.536Mbps n0 = 1, 2, 3, ili 4
AS1 n1x1.536Mbps n1 = 0, 1, 2, ili 3
AS2 n2x1.536Mbps n2 = 0, 1, ili 2
AS3 n3x1.536Mbps n3 = 0 ili 1
Pribeleška: Podržane su i ekvivalentne brzine multipla DS1
Tabela 9-1. ADSL podkanalne restrikcije brzine za standardne noseće

7
kanale

Transportna klasa 1 je obavezna i namenjena je za najkraće petlje,

ali nudi najveći mogući downstream kapacitet bilo keje ADSL
konfiguracije. Ova klasa ima 6.144Mbps downstream brzine i može biti
urađena kao kombinacija jednog do četiri noseća kanala koji će raditi u
multiplu od 1.536Mbps. Podraška da barem jedan podkanal radi na
6.144Mbps na AS0 je neophodna. Transportna klasa 1 može nositi
sledeće opcione konfiguracije, sve do 6.144Mbps:
 Jedan 4.608Mbps noseći kanal i jedan 1.536Mbps noseći
 Dva 3.072Mbps noseća kanala
 Jedan 3.072Mbps noseća kanala i dva 1.536Mbps noseći
 Četiri 1.536Mbps noseća kanala

Transportna kalsa 2 je opciona i ima 4.608Mbps downstream

brzinu. Ova klasa može obuhvatiti kombinaciju bilo koje od 1 do 3
noseća kanala koja rade na multiplu od 1.536Mbps. Sistem može
obezbediti neku ili sve noseće kanale zato što ni jedan nije prinudan. AS3
nikad nije korišćen u klasi 2. Transportna klasa 2 može nositi sledeće
opcione konfiguracje, sve do 4.608Mbps:
 Jedan 4.608Mbps noseći kanal
 Jedan 3.072Mbps noseći kanal i jedan 1.536Mbps noseći
 Tri 1.536Mbps noseća kanala

Transportna klasa 3 je takođe opciona i nosi 3.072Mbps downstream.

Ova klasa može obuhvatiti kombinaciju jednog ili dva kanala koji rade na
multiplu od 1.536Mbps. Sistem može obezbediti neku lili sve noseće
kanale zato što ni jedan nije prinudan. AS2 i AS3 se nikad ne koriste za
transport u klasi 3. transportna klasa 3 može nositi sledeće opcione
konfiguracje, sve do 3.072Mbps:
 Jedan 3.072Mbps noseći kanal
 Dva 1.536Mbps noseća kanala

Transportna klasa 4 je obavezna i radi na njadužim petljama, ali

nudi minimum downstream kapaciteta. Noseći kanali su samo 1.536Mbps
koji rade na AS0.
ADSL specifikacija se takođe koristi u mrežama zasnovanim na E-
nosećoj hierarhiji na 2.048Mbps, koja je česta izvan Sjedinjenih Država.
Zapravo sve uobičajne lokalne strukturne petlje izvan Sjedinjenih Država
su adresirane u specifikaciji, specijalno u Aneksu H za T1.413. Samo
AS0, AS1 i AS2 su podržane od strane 2M strukture, kako je pokazano u
tabeli 9-2.

8
 Kao i sa 1.536Mbps strukturama, podrška za AS0 je minimalna
potreba. Maksimalni broj podkanala koji su aktivni u bilo koje vreme i
maksimalan broj nosećih kanala koji mogu biti transportovani u isto
vreme u ADSL sistemu zavisi od transportne klase. Na dalje, podrška
transportne klase zavisi od moguće brzine linije specifične ADSL petlje i
od konfiguracije podkanala, koji mogu biti konfigurisani u maksimalan
broj podkanala za tu linijsku brzinu. Prebacivanje između konfigurisanih
brzina podkanala i brojeva je namenjeno za kasnije proučavanje. Za sada,
koja god se struktura ili brzina koristi ADSL veza ostaje fiksna.

Podkanali
Podkanalne brzine Dozvoljene vrednosti
nx
AS0 n0x2.048Mbps n0 = 0, 1, 2, ili 3
(opciono)
AS1 n1x2.048Mbps n1 = 0, 1, ili 2
(opciono)
AS2 n2x2.048Mbps n2 = 0 ili 1
(opciono)
Tabela 9-2. ADSL podkanalne restrikcije brzine za 2.048Mbps (opciono)

Za 2M strukture, transportne klase su obeležene kao 2M-1 do 2M-

3. Podrška za sve 2M transportne klase je opciona. Kofiguracije 2M
transportnih klasa blisko prate 1.536Mbps transportne klase. To znači da
transportna klasa 2M-1 i dalje radi na 6.144Mbps downstrim u globalu.
Klasa 2M-1 se može napraviti od kombinacije blio koja od tri
noseća kanala koji rade na prostom multiplu od 2.084Mbps. Sve
konfiguracije transportne klase 2M-1 su opcione i mogu nositi sledeće
konfiguracije, sve do 6.144Mbps:
 Jedan 6.144Mbps noseći kanal
 Jedan 4.096Mbps noseći kanal i jedan 2.048Mbps kanal
 Tri 2.048Mbps noseća kanala

Transportna klasa 2M-2 je opciona i nosi 4.096Mbps downstream-

a. 2M-2 može biti realizovana od jednog do dva noseća kanala koji rade u
multiplu od 2.048Mbps. Sistem može obezbediti neki ili sve noseće
brzine jer nijedan nije neophodan. AS2 se nikad ne koristi za transport u
klasi 2M-2. Transportna klasa 3 može nositi sledeće konfiguracije, sve
do 4.096Mbps:
 Jedan 4.096Mbps noseći kanal
 Dva 2.048Mbps noseća kanala

9
 Transportna klasa 2M-3 je opciona i radi na najdužim petljama, ali
nudi najmanji downstream kapacitet. Noseći kanala je samo 2.048Mbps i
radi na AS0.
Razmotrimo sada ATM mod. Moramo reći još jednu bitnu stvar
vezanu za transportne klase. Podrška za ATM mod je opciona za nošenje
ATM ćelija u downstream-u. Kao što je već naglašeno, ATM ćelije su
fiksne dužine, 53-okteta (8 bita, ili bajta) podataka. Svaka od ATM
ćelija ima po 5-okteta u zaglavlju (heder) i 48-okteta u tovarnom delu.
Informacija je nošena u 48-oktetnom delu prema pravilima ATM
Prihvatnih Slojeva 1 (Adaptation Layer 1 – AAL1). AAL definiše kako je
informacija formatirana unutar ATM ćelijskog dela tovara. U AAL1, koji
nudi konstantu brzinu bitova (constant bit rate – CBR) i stabilno
kašnjenje kroz mrežu sa konekcijama između krajnjih tačaka, jedan oktet
tovarnog dela je iskorišćen za dodatni, a ostalih 47 nose podatke. AAL1
je najlakši i najprostiji način da nateramo ATM ćelijski tok da se ponaša
kao tradicionalno kolo. Ipak, upotreba AAL5, koji se koristi kada ATM
ćelije nose IP pakete ili neke druge forme različite dužine frejmova, je
takođe dozvoljena (i podržana) od strane DSL Foruma. Kada se ADSL
koristi za downstream ćelijski transport, samo se koristi AS0, pa je tako
samo jedna konfiguracija moguća -AS0- koji može raditi na jednoj od
četiri brzine. Ove brzine su definisane kao ATM transportne klase od 1
do 4 i rade na 1.760Mbps, 3.488Mbps, 5.216Mbps, 6.944Mbps,
respektivno. Neparno zvučne brzine su rezultat želje da se održi
kompatibilnost sa postojećim AAL1 i definicije kola koje su već uvedene
u ATM dokumentaciju, i koje stvaraju nametnute efekte ATM-a na
brzinu protoka podataka.

ADSL BIDIREKCIONI (DUPLEKS) TRANSPORT

Toliko o jednodirekcionim (simpleks) downstream kanalima.

Upstream (uzlazni, dolazeći) simpleks kanali su proučavani, ali samo do
tri bidirekciona (dupleks) kanala mogu biti transportovana u isto vreme
preko ADSL interfejsa. Jedan od ovih je uvek neophodni kontrolni kanal,
neimenovani C kanal. C kanal može poneti signalne poruke za selekciju
servisa i podešavanje poziva. Sva signalizacija za simpleks downstream
od korisnika ka mreži se nosi u ovom kanalu, a C kanal može takođe
nositi signalizaciju za dupleks kanale, ako su prisutni.
C kanal je uvek aktivan i radi na 16Kbps u transportnoj klasi 4 i
2M-3. U transportnim klasama 4 i 2M-3, poruke u kanalu C se uvek
prenose u specijalnim dodatnim delovima ADSL frejmova. Sve ostale
transportne klase koriste 64Kbps C kanal, i poruke se transportuju u
dupleks nosećim kanalima LS0.

10
 U dodatku za kanal C, ADSL sistem može poneti do dva opciona
bidirekciona noseća kanala: LS1 koji radi na 160Kbps i LS2 koji radi na
384Kbps ili 576Kbps. Tačna struktura bidirekcionalnih kanala varira od
transportne klase kako je definisano za simpleks kanale, tako da je
najlakši način doći u vezu sa njima, preko tabele. Tabela 9-3 dovodi u
vezu strukture dupleks kanala i transportne klase simpleks nosećih
kanala.

Transportne klase
Opcioni Aktivni ADSL podkanali
Dupleks noseći
kanali koji se
mogu
transportovati
(Prib.1)
1 ili 2M-1 Konfiguracija 1: 160Kbps +384Kbps LS1, LS2
(minimalni opseg) Konfiguracija 2: 576Kbps samo LS2 samo
2, 3 ili 2M-2 Konfiguracija 1: 160Kbps samo LS1 samo
(srednji opseg) Konfiguracija 2: 384Kbps samo LS2 samo
(Prib.2)
4 ili 2M-3 160Kbps samo LS1 samo
(maksimalni
opseg)
Tabela 9-3. Maksimalni opcioni dupleks noseći kanali podržani transportnom
klasom

PRIBELEŽKA: 1. Kada se koristi 160Kbps opcioni noseći kanal za

transport ISDN BRA, sve signalizacije povezane sa ISDN BRA (160Kbps)
su prenešene na kanal D iz 2B+D signal ugrađen u 160Kbps.
Signalizacije za 576Kbps, 384Kbps, i ne-ISDN 160Kbps dupleks noseći
kanali mogu biti uključeni u C kanale, koji su podeljeni sa signalizacijom
za silazne downestream simpleks noseće kanale.
2. Bilo da transportne klase 2, 3, ili 2M-2 treba da podrže
576Kbps opcioni dupleks noseći kanal je ostavljen za kasnije
proučavanje.
Prva pribeleška znači da ako neki kanal nosi ISDN, D kanal i dalje
može da se iskoristi za signalizaciju, inače se koristi C kanal. Druga
pribeleška znači da niko još ne zna da li srednje veličine ADSL petlje
mogu da rade na 576Kbps uzlazno (upstream).
Kao što je i očekivano, bidirekcionalni kanali imaju opciju da
transportuju ATM ćelije. Kao dodatak AAL1, kanal nosi ATM ćelije
formatirane prema AAL5, što je još jedan od načina mapiranja
korisničkih informacija u serije ATM ćelija. Atrakcija AAL5 je ta da ima

11
minimalan dodatak u bilo kojem AAL-u. Međutim AAL5 je namenjen za
promenljivu bitsku brzinu (variable bit rate – VRB) aplikacija i neće
garantovati stabilno kašnjenje kroz mrežu (tako sama aplikacija mora da
obezbedi stabilno kašnjenje ako je ono potrebno). Brzina podataka za LS
kanal kada je korišćen za ATM transport je 448Kbps ili 672Kbps. Ponovo
su neparne vrednosi dužne da prate želju za kompatibilnosti sa
postojećom ATM dokumentacijom i uzimaju u obzir efekte ATM
dodatnih oblasti na korisničku brzinu podataka.

KOMBINOVANJE OPCIJA

Potvrda standarda strukture nosećih kanala i brzina barem

sprečavaju sve-za-džabe (free-for-all) od dizajnera i prodavača ADSL
opreme. Međutim, prisustvo seta transportnih klasa za simpleks
downstream operacije i mnoge opcije bidirekcionih nosećih kanala ne
ostvaruju ovaj cilj u potpunosti. I dalje postoji niz zbunjujućih opcija u
oba smera koji se tehnički slažu sa specifikacijama. Potrebno je
kombinovati AS kanalne strukture sa LS kanalnim strukturama tako da
obe imaju smisla i da su standardizovane. Na žalost, ANSI ADSL
specifikacija radi ovo isto. Svaki od simlex ili dupleks kanala može biti
konfigurisan nezavisno jedan od drugog, kako je pokazano u tabeli 9-4.
Forme u vidu tabela su koristan pregled glavnih stavki već napomenutih.
Tačna konfiguracija je specificirana određenim parametrima koji su
nošeni u ADSL frejmovima za svaki od nosećih kanala. Naravno, postoji
i odgovarajuća tabela za noseće kanale zasnovane na 2.048Mbps
strukturama. To je pokazano u tabeli 9-5.

Transportne klase
1 2 3 4
Downstream simpleks noseći kanali
Maksimalni kapacitet 6.144 4.608 3.072 1.536
(Mbps)
Opcije nosećih kanala 1.536 1.536 1.536 1.536
(Mbps) 3.072 3.072 3.072
4.608 4.608
6.144
Maksimalni aktivni Četiri (AS0, Tri (AS0, AS1, Dva (AS0, AS1) Jedan (samo
podkanali AS1, AS2, AS3) AS2) AS0)
Dupleks noseći kanali
Minimalni kapacitet 640 608 608 176
(Kbps)
Opcije nosećih kanala 576 * *
(Kbps) 384 348 348
160 160 160 160
C(64) C(64) C(64) C(64)
Maksimalni aktivni Tri (LS0, LS1, Dva (LS0, LS1) Dva (LS0, LS1) Dva (LS0,
podkanali LS2) ili (LS0, LS2) ili (LS0, LS2) LS1)
* Da li transportne klase 2 ili 3 treba da podrže 576Kbps opcioni dupleks noseći kanal je pod daljim

12
 proučavanjem.
Tabela 9-4. Opcije nosećih kanala u zavisnosti od transportnih klasa za
brzine nosećih kanala sa downstream multiplima od 1.536Mbps

ADSL DODATNI SLOJ (OVERHEAD)

Ne treba iznenaditi da ADSL uključuje i dodatni sloj u kanalnim

figurama bitske brzine, kao i kapacitet da nosi korisničke informacije.
Kao dodatak upstream i downstream nosećim kanalima, ADSL uključuje
dodatni sloj za mnoštvo različitih funkcija. Jedna presudna funkcija je
sinhronizacija nosećih kanala, što znači da uređaj na oba kraja ADSL
linka zna koji su kanali konfigurisani (AS-ovi i LS-ovi), na kojoj brzini
rade, i gde su njihovi biti locirani u toku ADSL frejmova.
Druga funkcija dodatnog sloja u ADSL-u uključuje ugrađeni
kanal za operacije (embedded operation channel – eoc), kontrolni kanal
za operacije (operatins control channel – occ) koji se koristi za kontrolu
rekonfiguracije na daljinu i adaptaciju brzine, detekciju grešaka
cikličnom proverom grešaka (cyclical redundancy check – crc), više
bitova se ostavlja za operativnu administraciju, i održavanje (OAM), i
koriste se bitovi za unapred korekciju grešaka (forward error conection –
FEC, nošeni u “fe” bitovima) tako da neke greške mogu da se isprave bez
korišćenja povraćaja informacija. Čudno da mnoge ADSL dodatne
skretnice nisu kapitalizovane. Verovatno uloga dodatnih bitova u ADSL-
u nije smanjena od strane očiglednih gubitaka alfabetskog statusa.

Transportne klase
2M-1 2M-2 2M-3
Downstream Simpleks noseći kanali
Maksimalni kapacitet 6.144 4.069 2.048
(Mbps)
Opcije nosećih kanala 2.048 2.048 2.048
(Mbps) 4.096 4.096
6.144
Maksimalni aktivni Tri (AS0, AS1, AS2) Dva (AS0, AS1) Jedan (samo AS0)
podkanali
Dupleks noseći kanali
Minimalni kapacitet 640 608 176
(Kbps)
Opcije nosećih kanala 576 *
(Kbps) 384 348
160 160 160
C(64) C(64) C(64)
Maksimalni aktivni Tri (LS0, LS1, LS2) Dva (LS0, LS1) ili Dva (LS0, LS1) ili
podkanali (LS0, LS2) (LS0, LS2)
* Da li transportne klase 2 ili 3 treba da podrže 576Kbps opcioni dupleks noseći kanal je pod daljim
proučavanjem.

13
Tabela 9-5. Opcije nosećih kanala u zavisnosti od transportnih klasa -
opcione brzine nosećih kanala sa downstream multiplima od 2.048Mbps

Svi dodatni bitovi u ADSL-u se šalju u oba pravca i uzlazno i

silazno. U većini slučajeva, dodatni bitovi se šalju kao 32Kbps bitske
reči, ali postoje i izuzetci. Za strukture sa većom brzinom postoji
maksimalna brzina bitova od 128Kbps i minimalna brzina od 64Kbps sa
standardnom brzinom od 96Kbps za downstream bitove, maksimalna od
64Kbps i minimalna od 32Kbps, sa standardnom brzinom od 64Kbps u
upstream smeru.
U nekim slučajevima dodatni biti su ugrađeni u krajnju bitsku
brzinu ADSL frejmova i ne koriste dodatne veze. U drugim slučajevima,
dodatni biti se dodaju krajnjoj bitskoj brzini u jednom ili drugom pravcu.
Na primer, transportna klasa 1 radi na 6.144Mbps u downstream-u i
dodaje maksimalno do 192Kbps i minimalno 128Kbps dodatnoj bitskoj
brzini. Kada je spregnut sa maksimumom dodatne brzine na dupleks
kanalima transport linije klase 1 raste od 1.44Mbps do 6.976Mbps ili
6.336Mbps, sa 6.912Mbps kao najtipičnijom brzinom za standardne
dodatne brzine. Ostale transportne klase su slično pogođene ovim.
Kada su dodatne brzine uzete u razmatranje i dodate u ADSL
kapacitete kanala, utvrđena brzina postaje znana kao ADSL (aggregate)
združena brzina.
Ključni koncept u ADSL dodatnim brzinama je potrebna
sinhronizacija između nosećih kanala. Ovaj koncept je prethodno
pomenut na kratko tako što se ticalo strukture nosećih kanala u ADSL
linkovima, ali ADSL sinhronizacija ima drugu važnu funkciju. Kao što je
ispalo nisu svi bitovi koji se pošalju ADSL linkom jednaki, što i ima
smisla jer neki bitovi predstavljaju zakašnjene osetljive audio i video
servise, ostali biti mogu pretstavljati Web stranice, a neki mogu
predstavljati bulk fajlove određenih e-mejlova.
Ako je to bio slučaj, ADSL specifikacija je uspostavila dve glavne
kategorije bitova. Termini koji su izabrani da reprezentuju te bitove su
malo neobični, ali čvrsto uspostavljeni. Svi bitovi koji se transportuju
preko ADSL linka dolaze ili od “brzog” bafera ili od umetnutog bafera
(interleave data bufer). Bolji izraz za brzi bafer bi bio sporo vreme
čkanja – bafer, i ovo je definicija koja je data u dokumentaciji.
Transportni bitovi umetnutog bafera koji funkcionišu kako treba i dato im
je to umetno kašnjenje, jer zadnji transportni bitovi ne mogu funkcionisati
pravilno sa dodatnim umetnim ili baferskim kašnjenjem. Termin
umetnuto (interleaving) se odnosi na to kako su bitovi u baferu zaštićeni
od grešaka, to jest kako je polje bafera servisirano od strane uređaja za
slanje kako je i očekivano. Bolji termini bi možda bili osetljivi bafer za
kašnjenje (delay-sensitive buffer) i tolerantni bafer za kašnjenje (delay-

14
tolerant buffer), ali ove fraze se nikad ne korise u ADSL standardnim
dokumentima.
Drugim rečima, neki od bitova koji se šalju ADSL kanalima se
nikad ne stavljaju u bafer i pored toga da je potrebno staviti ih u bafer da
bi se formatirao frejm u kojem treba da budu transportovani. Drugi btiovi
mogu imati neke FEC manipulacije i kalkulacije dodate njima, i mogu
čekati u umetnom baferu sve dok ne bude mesta u ADSL frejmu za
njihov transport. Ovakav umetni bafer može biti takođe konfigurisan za
više veličina. Sve sistemske forme su više uredne, ali ograničene,
dogovor osvnovnih prioriteta nezavisno od prioriteta datim saobraćajnim
vezama od strane rutera ili svičeva u samim mrežama.
Prostor je dodeljen u svakom ADSL frejmu za transport bitova od
brzog bafera odvojeno od umetnog bit bafera, tako da nema sumlje koji
se biti šalju i gde su locirani.

ADSL SUPERFREJM

ADSL podkanali, specijalno ATU-C i ATU-R, razmenjuju bitove

korišćenjen linijskog koda, zapravo DMT (koji je standard) ili CAP.
Mada bitovi su samo bitovi. Važno je šta bitovi predstavljaju. Kako su IP
paketi predstavljeni kao ADSL bitovi? A šta je sa ATM ćelijama? A sa
MPEG-om (Motion Pictures Expert Group) videom? Dolby digitalnim
audiom? Ko je pošiljaoc a ko prihvata podateke i šta bitovi predstavljaju
kad svi tipovi mogu biti transportovani u isto vreme ka i od
multimedijalnih uređaja? Sve se to postiže sa ADSL superfrejmom.
Svi današnji protokoli funkcionišu po slojevima, a ADSL nije
izuzetak. Na najnižem sloju svakog protokola, postoje bitovi, koji su
predstavljeni od strane DMT ili CAP linijskog kodiranja. Bitovi su
organizovani u frejmove i sakupljeni u ono šta ADSL zove
superfrejmove. Frejmovi su “bitske strukture osnovnih naredbi” (first
order bit structure) i oni su prvo šta bitovi postaju pre nego se pošalju
individualni bitovi, kao i prvo što postaju kada su bitovi primljeni.
Primetimo da ADSL superfrejm ima dosta toga zajedničkog sa T1
frejmovima ili superfrejmovima nego sa Iternet (Ethernet) LAN
frejmovima. U stvari Iternet frejm se može sastojati od ADSL
superfrejma. Celokupna struktura ADSL superfrejma je prikazana na slici
9-3.
Superfrejm u ADSL-u je razbijen na više sekvenci od 68 ADSL
frejmova. Neki frejmovi imaju specijalne funkcije. Na primer frejmovi 0 i
1 nose informacije o kontroli greške (CRC – Cyclic Redundancy Check) i
indikatorske bitove (indicator bits – ib) koji se koriste za upravljanje
linkom. Ostali indikacioni bitovi su nošeni u frejmovima 34 i 35.
Specijalni frejm za sinhronizaciju prati superfrejm i ne nosi nikakve

15
informacije. Jedan ADSL superfrejm se šalje svakih 17 milisekundi. Zato
što su ADSL linkovi u biti tačka-do-tačke linkovi, ne treba im adresiranje
ili identifikacija konekcije na ovom stupnju ADSL-a.
Unutar superfrejmova su zapravo sami ADSL frejmovi. Jedan
ADSL frejm se šalje svakih 250 mikrosekundi (1/4000 deo sekunde) i
sastoji se od dva glavna dela. Prvi deo je brzi podatak (fast data). Brzi
podatak se treba razmatrati da bude odloženo-osetljiv, ali ipak šumno-
tolerantan (audio i video na primer), od strane dobavljača, i ADSL
pokušava da održi pristup povezan sa ovim na minimumu. Sardžaj brzih
bafer podataka ADSL-a je smešten ovde. Specijalni oktet zvan brzi bajt
nastavlja ovu sekciju i nosi CRC i indikatorske bite ako je potrebno. Brzi
podatci su zaštićeni od strane FEC polja u pokušaju da isprave greške
brzih podataka (audio fajlovi se teško mogu ponovo poslati).
Drugi deo frejma sadrži informacije od umetnutog bafera podataka.
Umetnuti podatak je pakovan tako da bude nepopustljiv šumovima koliko
može, po ceni povišenog procesiranja i vremenu pristupa. Umetanje
bitova podataka pravi podatke manje ranjivim na efekte šumova. Deo
frejmova je uglavnom namenjen za brzi internet pristup. Svi delovi
frejma su skremblovani pre transmisije da minimizuju mogućnost
pogrešne superfrejm sinhronizacije. Ovo je česta praksa na svim frejm
transportima.

Jedan ADSL superfrejm svakih 17 milisekundi

Frejm Frejm Frejm Frejm Frejm Frejm Frejm Sinhro
34 35 66 67
Noseći bit kontrole
Za greške i neki
Indikacioni biti (ib)

Brzi bajt Sadržaj brzog bafera podataka FEC Sadržaj umetnutog bafera podataka
Jedan ADSL frejm svakih 250 milisekundi (1/4000sec)

Brzi podatci štićeni FEC-om Umetnuti podatci manje ranjivi na šum

Slika 9-3. ADSL (i G.lite) superfrejm

Samo je deo umetnutog podatka i bafera potreban u ADSL i G.Lite

implementaciji. Deo brzog podatka i bafer su opcioni. Jedna od funkcija
brzog bafera u ADSL frejmu je da kaže prijemniku da je deo brzog bafera
aktivan i prisutan ili ne.
Naglasimo da ne postoji apsolutna veličina frejma u ADSL
superfrejmu. Zbog toga što linijske brzine variraju i asimetrične su, i

16
veličine frejmova takođe mogu da variraju. Međutim, veličina frejma je u
nekom smislu limitirana jer se frejmovi moraju slati svakih 250
milisekundi (brzi i u intervalima svakih 125 milisekundi) a jadan
superfrejm mora biti poslat svakih 17 milisekundi. Naravno, maksimalna
linijska brzina ADSL-a uvodi i maksimalnu veličinu frejma. Veličina
bafera je određena brzinom i strukturom nosećih kanala kada se izvrši
prva konfigurcija. Ne postoji ništa što bi sperčilo rekonfiguraciju veličine
bafera dok traje operacija na ADSL linku, ali trenutno nisu uspostavljena
pravila u ADSL specifikaciji.
Takođe, ne postoji ništa što bi utvrdilo kako ili koji korisnički tok
bitova popunjava brzi a i umetnuti bafer. Ovaj problem je van domašaja
ADSL standarda. ADSL samo daje potrebne informacije prenosnog
mehanizma.
Kao što smo napomenuli predhodno, frejmovi 0 i 1, i 34 i 35, imaju
specijalne uloge u ADSL superfrejmu. Ovi frejmovi nose cikličnie
provere redundancije za superfrejm i nose različite indikatorne bitove za
funkcije dodatnog sloja. Drugi frejmovi, naime od 2 do 33 i od 36 do 67,
nose informacije dodatnog sloja takođe, ali dodatni sloj koji predstavlja
ugrađeni kanal operacija (embedded operating channel – eoc) i kontrolu
sinhronizacije. Sve ove informacije se nose u pozicijama brzih bitova
podataka svakog ADSL frejma u superfrejmu.
Da bi zakomplikovali stvari jos malo, brzi bitovi dodatnog sloja
imaju različitu strukturu zavisno od toga da li su frejmovi parni ili
neparni. Struktura svih ovih bitova u brzom bitu podataka je pokazana na
slici 9-4.

Parni N
Frejmov e
i p
a
r
n
i
F
r
e
j
m
o
v
i
frejm 0,1 crc7 crc6 crc5 crc4 crc3 crc2 crc1 crc0 ib7 ib6 ib5 ib4 ib3 ib2 ib1 ib0

Frejm 34, ib15 ib14 ib13 ib12 ib11 ib10 ib9 ib8 ib23 ib22 ib21 ib20 ib19 ib18 ib17 ib16
35

17
 Frejm 2-33, 36-67

eoc
eoc eoc eoc eoc eoc eoc r1 1 eoc13eoc12eoc11eoc10 eoc eoc eoc 1

sink kon.
sc7 sc6 sc5 sc4 sc3 sc2 sc1 0 sc7 sc6 sc5 sc4 sc3 sc2 sc1 0

Pravac transmisije
Slika 9-4. Struktura funkcije dodatnih brzih bajtova

Četiri glavne funkcije dodatnog sloja su detaljno opisane na toj

slici. Postoje bitovi za detekciju grešaka (crc) i indikacioni biti (ib) za
OAM funkcije u frejmovima 0 i 1. Postoje bitovi za druge OAM funkcije
u ib bitovima u frejmovima 34 i 35. Ostali bitovi nose konfiguracijske
bite (eoc) i bitove za kontrolu sinhronizacije (sc) za utvrđivanje strukture
nosećih kanala i slično.
Bit “r1” je primljen za buduću upotrebu i mora biti kodiran za
vrednost 1. Primetimo da ostala četiri bita moraju biti kodirana sa 0 lil 1.
Ovo pomaže da se identifikuju eoc ili sync kontrolni frejmovi. Takođe
primetimo da će ovi 0 ili 1 biti prvi biti brzog prenosa kako je pokazano
na slici.
Najveći deo dodatnog sloja je rezervisan za indikatorske bite. Oni
imaju različit broj funkcija koje su definisane u silaznom (downstream)
smeru u tabeli 9-6.
Indikacioni biti 0 do 7 i 14 do 23 (prvih 8 i zadnjih 10) su primljeni
za buduću upotrebu. Indikacioni biti od 8 do 13 imaju eksplicitno
određenu funkciju.
Lako je razumeti los ili rdi bite (ib12 i ib13). Los biti znače gubitak
signala (loss of signal) i koriste se od strane ADSL ATU da naznače da li
vodeći signal u suprotnom smeru nestaje ili padne ispod određenog praga.
Los bit je 1 kad nema prijavljenog stanja los i 0 kada ima. Rdi biti znače
daljinska indikacija defekta (remote defect indication) i koriste se od
srtane ADSL ATU da naznače da li primljen frejm za tešku grešku
(severly errored frame – sef). Sef se dešava kada dva uzastopna ADSL
superfrejma nemaju očekivane simbole u frejmu sinhronizacije preteći
frejm 67. Ovaj frejm za sinhronizaciju ne treba pomešati sa bitima za
kontrolu sinhronizacije, koji su totalno odvojeni. Vrednost rdi bita je 1
kada se ne pojavi sef i 0 kada je isti šablon kao kod los indikatora.
Ostala četiri indikator bita su od ib8 do 11. Sva četiri bita
predstavljaju sam kraj stanja grešaka, što je samo uređaj (ATU-R ili
ATU-C) na suprotnoj strani ADSL linka. Bliže greške postoje takođe ali
su izvan ove diskusije trenutno. Ib8 zvan febe-i što znači dalji blok
grešaka na umetnutim podatcima u ADSL superfrejmu. Ovi biti se koriste
kada provera ciklične redundancije za umetnute podatke (crc) u

18
primljenom superfrejmu se ne slaže lokalnim rezultatima izračunavanja.
Bit je 1 kada je crc tačno a 0 u drugom slučaju. Ib10, zvan febe-ni, izvodi
istu funkciju na ne umetnutim (brzim) podatcima sa istim vrednostima.
Ib9, zvan fecc-i znači unapredna korekcija koda na umetnutim podatcima
u ADSL superfrejmu. Ovo se koristi da se odredi kada se kod unapredne
korekcije (forward error corection – fec) koristi za ispravljanje grešaka u
primljenim podatcima. Bit je 1 kada nema greške da se ispravi a 0 u
suprotnom slučaju. Ib11, zvan fecc-ni, vrši istu funkciju na ne umetnutim
(brzim) podatcima, sa istim vrednostima.

Indikatorski bitovi
Definicija
ib0 – ib7 Rezervisano za buduću upotrebu
ib8 febe-i
ib9 fecc-i
ib10 febe-ni
ib11 fecc-ni
ib12 los
ib13 rbi
ib14-23 Rezervisano za buduću upotrebu
Tabela 9-6. Funkcije indikatorskih bitova u downstream pravcu

Sve ovo možda izgleda čudno s obzirom na to da je ADSL

specifikacja čvrsto ostvarila FEC za primarni metod za zaštitu brzih
bafera i crc u superfrejmu kao primarni metod za zaštitu umetnutih
bafera. Međutim, indikacijski biti pokazuju da se oba metoda koriste za
brze ili umetnute podatke. Zaista crc je predviđen i za brzi bafer, i
specijalni FEC kod je napravljen, ne do strane individualnog frejma
podataka, već od njihovih sekvenci. Brzi prenos je stvarno brži kroz ATU
zato što brzi biti nisu ponovo pomešani pre crc-a i FEC-a i onda posle
ponovo poređani na drugom kraju linka.
Struktura i značenje eoc bitova za ugrađene kanale za operacije i sc
bitova za kontrolu su zaista komplikovani i nema potrebe diskutovati o
njima u detaljima.

ADSL STRUKTURA FREJMA

Samo je još jedna glavna tema ostala za diskusiju u pogledu na

ADSL tok bitova između ATU-R i ATU-C, struktura bitova unutar
individualnog frejma koji čine ADSL superfrejm. Kako je ispalo,
strukturu je lako opisati, ali teško opisati u detalje. Prosto je, jer svaki
ADSL frejm unutar superfrejma ima fiksnu strukturu. Za svaki bafer
podataka, brzi ili umetnuti, frejm prosto uzme dati broj bajtova (okteta)
za AS0 noseći kanal, praćen sa AS1 i tako do AS2. Ovi bajtovi su praćeni

19
LS0 bajtovima, onda LS2 i LS3. Ako nema bajtova za određeni AS ili
LS, ove oblasti su prazne. Napokon, postoje i neki dodatni bajtovi koji se
dele između kanala.
Struktura je kompikovana činjenicom da ADSL ima mnogo
linijskih brzina koje su raličite u svakom pravcu, naravno. Samo
transportne klase daju sveobuhvatnu organizaciju ovom labavom
dogovoru. Naglasimo da AS ili LS biti mogu biti transportovani ili u brzu
ili u umetnutu oblast bafera unutar ADSL frejma. Svaki korisnički tok
podataka je dodeljen ili umetnutom ili brzom baferu podataka tokom
procesa inicijalizacije. Međutim, ako je AS0 korisnički tok (unidirekcioni
downstream) dodeljen brzom delu bafera, ne može istovremeno biti
dodeljen i umetnutom baferu. Drugim rečima, ako ADSL frejm sadrži
bitove za AS0 u brzom baferu podataka samog frejma, pa i isti broj bitova
mora postojati za AS0 u umetnutom baferu podataka.
Kofiguracija za standardni broj bajtova u frejm baziranom ADSL-u
sa transportnim klasama je prikazana u tabeli 9-7. Ovo su standardi i
mogu se menjati. I ove informacije iz ADSL frejmova su prosleđene i na
ATU-R. Naglasimo da ako određena oblast bafera ima ne nultu vrednost,
odgovarajuća vrednost u drugim baferima mora biti nula.

Signal
Umetn “brzi” bafer podataka
uti
bafer
podata
ka
Trans. Trans. Trans. Trans. Trans. Trans. Trans. Trans.
Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa
1 2 3 4 1 2 3 4
AS0 96 96 48 48 0 0 0 0
AS1 96 48 48 0 0 0 0 0
AS2 0 0 0 0 0 0 0 0
AS3 0 0 0 0 0 0 0 0
LS0 2 2 2 *255 0 0 0 0
LS1 0 0 0 0 5 0 0 5
LS2 0 0 0 0 12 12 12 0
*kada je kodiran kao prvi bajt (255), LS0 noseći kanal je 16Kbps C kanal koji je nošen
u dodatnom sinhronizacionom kontrolnom sloju
Tabela 9-7. Standardne bafer lokacije za transportne klase bazirane na
multiplima od 1.536Mbps

Da već dođemo do nekog zaključka u diskusiji o ADSL

frejmovima i superfrejmovima, naglasimo da transportna klasa 1,
standardna konfiguracija pridodaje 96 bajta AS0 i AS1 u svakom ADSL

20
frejmu. Zato što ima 8 bita u bajtu a 4000 ADSL frejmova se šalje svake
sekunde, bez obzira na konačnu veličinu frejma, bitska brzina na oba, i
AS0 i AS1 noseća kanala će biti 3.072Mbps (96bajta x 8bita/bajt x
4000sekundi). I zaista, dva downstream noseća kanala koji rade na
3.072Mbps je utvrđena opcija za transportnu klasu 1. Zapravo, u ovom
slučaju, baziranom na standardnoj veličini bafera, efektivno je ovo
standardna konfiguracija. Naglasimo da LS0 kanal radi na 64Kbps brzini
u oba pravca (2bajta x 8bita/bajt x 4000sekundi).
Struktura ADSL frejma baziranog na transportnoj kalsi 1 koji je
poslat preko ATU-C je prikazana na slici 9-5. Primetimo da brzi bajt
mora biti prisutan, ali svi bajtovi podataka dolaze od umetnutog bafera.
Naravno, tu su i prateće standardne bafer preraspodele za 2M
transportne klase zasnovane na multiplu od 2.048Mbps. ovo je prikazano
u tabeli 9-8.

Brzi podatci
Umetnuti
podatci

Brzi AS0 AS1 LS0 Dodatni

bajtovi

1 bajt 96 bajta 96 bajta 2 bajta 2 bajta

Slika 9-5. ADSL struktura frejma bazirana na standardnoj veličini bafera
za transportnu klasu 1

Signal
Umetnuti “brzi” bafer podataka
bafer
podataka
Trans. Trans. Trans. Trans. Trans. Trans.
Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa
2M-1 2M-2 2M-3 2M-1 2M-2 2M-3
AS0 64 64 64 0 0 0
AS1 64 64 0 0 0 0
AS2 64 0 0 0 0 0
LS0 2 2 *255 0 0 0
LS1 0 0 0 5 0 5
LS2 0 0 0 12 12 0
*kada je kodiran kao prvi bajt (255), LS0 noseći kanal je 16Kbps C kanal koji je nošen
u dodatnom sinhronizacionom kontrolnom sloju
Tabela 9-8. Standardne bafer lokacije za transportne klase bazirane na
multiplima od 2.048Mbps

21
 Kao i pre, razmotrimo transportne klase 2M-1 sa AS0, AS1 i AS2
koje sve šalju 64 bajta u svakom ADSL frejmu. To znači da postoje tri
downstream noseća kanala koji rade na 2.048Mbps (64bajta x 8bita/bajt x
4000sekundi). Tri noseća downstream kanala koji rade na 2.048Mbps su
utvrđena opcija za transportnu klasu 2M-1. Zapravo, u ovom slučaju,
baziranom na standardnoj veličini bafera, efektivno je ovo standardna
konfiguracija. Naglasimo da LS0 kanal radi na 64Kbps brzini u oba
pravca (2bajta x 8bita/bajt x 4000sekundi).
Ovo tehnički izazovno poglavlje završavamo sa pogledom na
ADSL strukturu frejma koji se šalje od ATU-C zasnovanom na
transportnoj klasi 2M-1 (videti sliku 9-6). Kao i pre, brzi bajt mora biti
prisutan.

Brzi podatci
Umetnuti
podatci

Brzi AS0 AS1 AS2 LS0 Dodatni

bajtovi

1 bajt 64 bajta 64 bajta 64 bajta 2 bajta 2 bajta

Slika 9-6. ADSL struktura frejma bazirana na standardnoj veličini bafera
za transportnu klasu 1

22