JODOTERAPIJA – TERAPIJA JODOM

Jod je neizbežan za normalno funkcionisanje štitaste žlezde. Bez joda ne mogu da se

stvaraju hormoni štitaste žlezde. Ti hormoni uključeni su u mnogobrojne važne procese u
metabolizmu i regulaciji krvotoka. Rad štitaste žlezde utiče i na plodnost muškaraca i žena,
normalan razvoj dece u majčinoj utrobi i duševno stanje.
U periodu rastenja hormoni štitaste žlezde naročito su važni, pošto utiču na telesni razvoj
u skladu sa uzrastom kao i na procese sazrevanja mozga te na intelektualne sposobnosti
povezane sa tim.
U najvećem broju slučajeva joda danas nema dovoljno u tlu. Veliki deo stanovništva pati
zato od posledica nedostatka joda. Uz to ide i okolnost da veliki deo ljudi slabo jede morsku ribu
i morske životinje, koji su bogati izvori joda.
Dugotrajan nedostatak joda izaziva, pošto se potroše rezerve joda u telu, zdravstvene probleme,
jer štitasta žlezda reaguje ograničenim stvaranjem svojih hormona. To za posledicu ima
smanjenu funkciju štitaste žlezde - hipotireoidizam. Ova bolest veoma utiče na telesne i duševne
sposobnosti. Simptomi su letargija, lenja creva, nepodnošenje hladnoće, ukočenost i grčevi u
mišićima, sindrom karpalnog tunela i menoragija, i oni nastaju postepeno. Intelektualna i
motorna aktivnost usporavaju se, težina se povećava, kosa i koža postaju suvi, a glas dublji.
Može se javiti i gušenje za vreme spavanja. Kod uznapredovale kliničke slike oboleli ima tupo,
bezizražajno lice, proređenu kosu, periorbitalne otoke, uvećan jezik i bledu, testastu, hladnu
kožu. Može se javiti i miksedemska koma. Zbog respiratorne depresije raste Рсо2 u arterijskoj
krvi. Porast ove vrednosti remeti acidobaznu ravnotežu (рН vrednost) krvi. рН vrednost jeste
funkcija odnosa НСО3 (koji regulišu bubrezi) i Рсо2 (koji regulišu pluća). Porast vrednosti Рсо2
izaziva acidozu -povećanu kiselost, koja je povoljna za razvoj mikroorganizama, te je zato kod
hipotireoidizma povećana sklonost infekcijama.
Štitasta žlezda tokom vremena može da se bolesno poveća. Razvija se jodna struma
(gušavost, škrofule). Gušavost nije samo kozmetički problem. Veće strume pritiskaju jednjak i
dušnik i krvne sudove u predelu grla. Mogu nastati teškoće u gutanju, nedostatak vazduha i
osećanje utučenosti. Kao posledica duže prisutnih struma mogu se javiti promene tkiva štitaste
žlezde i stvaranje tumora.
Simptomi hipertireoidizma jesu: nervoza, palpitacije, emocionalna labilnost, pospanost,
tremor, hiperaktivnost creva, izraženo znojenje, nepodnošenje vrućine, oligomenoreja,
amenoreja i gubitak na težini uprkos normalnom ili povećanom apetitu. Pacijent je anksiozan,
nemiran i teskoban. Koža je topla, vlažna i baršunasta. Dlanovi su eritematozni, a i nokti mogu
biti odvojeni od podloge. Kosa je tanka i svilenkasta, a fini tremor može da zahvati prste i jezik.
Javlja se buljavost očiju.
 Zdravstveni rizici nedostatka joda

period rizik
oplodnja poremećaj plodnosti muškaraca i žena
razvoj u majčinoj • endemski kretenizam (duševni
utrobi poremećaj sa nagluvošću)
• povišena stopa deformiteta ploda,
pobačaja i mrtvorođene dece
novorođenčad • struma novorođenčadi
• poremećaj sazrevanja mozga, rastenja i
intelektualnog razvoja
• poremećaji sluha
• sindrom nedostatka vazduha
• nedovoljno sazrevanje skeletnog sistema
pubertet • mladalačka struma
• poremećaj razvoja mozga, sa teškoćama u
učenju i opažanju
• povišen rizik od arterioskleroze
• struktrune promene štitaste žlezde

odrasli • struma sa komplikacijama

• smanjena funkcija štitaste žlezde
• povišena funkcija štitaste žlezde
(hipertireoidizam)

Kako stoji stanje sa unosom joda u savremenoj ishrani? Evo nekih pokazatelja:
 Preporučene količine joda i stvarni unos (u
mikrogramima joda dnevno)

uzrast preporučeno stvarni nedostatak

unos
bebe koje 50-80 40-50 10-30
sisaju
deca 1-9 100-140 60-100 40
godina
mladi, 180-200 120 60-80
odrasli
trudnice, 230-260 110-125 120-135
dojilje

Lečimo, znači, uzrok, a ne posledicu? Dobro, onda kako nadoknaditi jod?

Joda u neznatnim količinama ima u namirnicama koje jedemo svakoga dana. Može li
naša štitasta žlezda iz tih
namirnica količina po jod u g.
namirnica da porciji - u gr. izvuče
dovoljno joda ananas, 1 kriška 100 8 za normalne
dnevne bademi 100 2 potrebe? Ne
može! bakalar 150 61
banana, 1 kom. 100 3
beli kupus, svež ili propržen 150 8 Primer:
krompir borovnice 125 6 sadrži 40 g.
joda u breskva, 1 kom. 100 1 kilogramu.
Da bismo brokoli, sveži ili proprženi 150 22 uneli količinu
joda potrebnu buter, 1 pakovanje 250 7 dnevno
goveđa džigerica 100 14
odrasloj osobi (oko 200
goveđe meso 100 7
g.), morali grašak 150 7 bismo pojesti
5 kilograma grejpfrut, 1 kom. 200 2 krompira!
grožđe 100 1
guščije meso 150 6 Prilagođenom
ishranom ementaler sir sa 45% masti, 1 30 12 mogućno je
povećati unos kriška joda. Njega,
zelena salata 50 2
međutim, ima dovoljno
zeleni kupus, propržen 150 15
samo u zobene pahuljice, 6 kašika 60 2 morskoj ribi i
morskim zovin sok, 1 čaša 200 6 životinjama.
Šta je sa jabuka, 1 srednja 125 3 ostalim
namirnicama? jabukov sok, 1 čaša 200 4
jaje, kokošije, 1 kom. 60 6
jegulja, dimljena 100 4
Jogurt sa 3,5% masti, 1 čaša 150 11
kajmak sa 20-40% masti 100 6
kajsija, sušena 100 3
kajsija, sveža 100 1
kamamber sir sa 45% masti 30 6
kikiriki, pečen i soljen 50 7
kifla, sa jodiranom solju 50 20
knedle od griza i jaja 125 1
knedle od integralnog brašna 125 1
 knedle od krompira 100 15
kokosov orah 100 1
kokošije meso 150 16
kopar, propržen 150 8
krompir, ljušten (2 veća) 200 8
kruška, 1 srednja 125 2
kukuruz šećerac 150 5
lešnici 100 2
spanać, baren
mandarine, 2 kom. 150
100 1,_
mast, svinjska 100 17
10
suncokretovo
mleko punomasno,seme 1 čaša 20
150 83
teleće šnicle
mleko sa 0,3% masti, 1 čaša 100
200 3
15
tikvice
mleko sa 3,5% masti, 1 čaša 150
150 4
10
trešnje
musli, 5 kašika 100
50 21
tunjevina
ovnujski but 150
100 257
haringa
orasi 150
100 331
hleb
oslić beli 30
150 61
hleb mešani,
pavlaka, sa jodiranom solju
1 čaša 45
150 512
paprika, sveža ili propržena 150 3
hleb od integralnog brašna, 1 kriška 60 2
paradajz 150 3
pastrmka
hleb polubeli, 1 kriška 150
45 41
pasugv sveža ili propržena
šargarepa, 150
150 523
pečurke 100 19
šargarepin sok, 1 čaša
pirinač, delimično kuvan 200
180 114
štuka
pistaći, pečeni i soljeni 150
60 36
šunka, sa jodiranom
plavi kupus, solju, 1 režanj
svež ili propržen 30
150 812

pomorandža, 1 kom. 125 3

pomorandžin sok, 1 čaša 200 4
ribizlin sok, 1 čaša 200 4 Istraživanja
su pokazala riblji fileti, panirani 150 263 da jod
povećava rotkva 150 12 sposobnost
leukocita da rotkvice, 10 kom. 100 8 uništavaju
salama, sa jodiranom solju, 1 15 12
režanj
svinjsko meso 100 5
sir topljeni 30 11
skuša, dimljena 40 40
smokve, sušene 100 4
sok od povrća, 1 čaša 200 11
mikroorganizme koji izazivaju bolesti. To je osnova prirodne otpornosti bolestima. U bolesnika
sa arteriosklerozom koji uzimaju jod poboljšava se krvna slika - viši je sadržaj hemoglobina i
broj eritrocita, smanjuju se holesterol i lipoproteini.
Kada su životinjaua u hranu dodavali jedinjenja joda i drugih mikroelemenata, u tih su se
životinja aktivirali svi životni procesi, a naročito reproduktivna funkcija. U mužjaka se
povećavala količina sperme, poboljšavala otpornost i pokretljivost spermatozoida, a u ženki se
povišavala stopa oplodnje, smanjivao se broj pobačaja i mrtvorođenja.
Majke koje u svoje dece, bez obzira na uzrast, primete sklonost ka depresivnosti,
mlitavost, lako zamaranje, bezvoljnost, slabost trebalo bi da dete odvedu lekaru i krenu sa nekim
sredstvom koje dodaje jod i tako sređuje rad štitaste žlezde. Često ovi poremećaji mogu da
navedu lekara da dete pošalje psihoterapeutu, zanemarujući problem sa štitastom žlezdom.

U stara vremena, lekari su pacijentima propisivali jodoterapiju. Jodoterapija počinjala je

davanjem 1 kapi 5% joda (LUGOLOV RASTVOR). Onda je svakoga dana dodavana po 1 kap,
sve dok se ne dođe do 20 kapi. Onda je sledilo izvođenje iz terapije - svakoga dana po 1 kap
manje. Doze više od 8 kapi uzimane su iz dva puta, a doze više od 12 kapi iz tri puta. Ako je
stanje bilo zapušteno, izbegavalo se da se uzima više od 3-4 kapi dnevno, kako se ne bi izazvala
oštra reakcija. Jod je rastvaran u malo mleka (30-50 gr.) i uzimao se 30 minuta pre jela, a posle
toga se pila prokuvana voda, kako se ne bi nadražili sluzokoža, jednjak i creva.
Kura jodoterapije ponavljana je najmanje tri puta godišnje, ako nije bilo drugih
mogućnosti da se unosi jod. Na primer, uzimanjem morskog kupusa ili algi. Jod je naročito
važan u proleće, kada je hrana siromašna jodom, i leti, pošto se jod gubi znojenjem.
Inače, jod ne mora da se daje samo u mleku. Može i u štirku, u jogurtu ili soku od
paradajza. Važno je samo da je to neka neutralna sredina, koja je povoljna za želudac i sa kojom
jod može odmah da se proguta, da se ne zadržava u ustima. Za rastvaranje joda može da se
koristi voda u kojoj se kuvalo žito ili pirinač.
Skrob je, zapravo, štirak. Nekada se štirak koristio za štirkanje veša. Danas se to (sa
vešom) više ne radi. Štirak je pravljen od krompira. Mogao bi da se izrenda svež krompir i
potopi u vodu. Ostavi se da voda izvuče sastojke iz njega i to bi bila samo skrobna voda. Može
krompir i da se skuva, pa da se upotrebi voda u kojoj se kuvao. Bilo bi to najjednostavnije i
najdelotvornije.
Naučnici su još na početku 20. veka otkrili korisnost plavog joda. On smanjuje nivo
holesterola i šećera u krvi, čisti krvne sudove, povećava aktivnost leukocita i broj eritrocita, jača
imunitet. Plavi jod priprema se na sledeći način: u 50 gr. tople prokuvane vode rastvori se 1
kašičica 5% joda. Sve se promeša i doda se 1 puna kašičica krompirovog skroba, onda se sve
stavi na tihu vatru i, uz povremeno mešanje, dodaje se 200 gr. prokuvane vode - i pusti da provri.
Ostavi se na vatri još 2-3 minuta, sve dok se ne stvori plavi sirup. Uzima se svakog drugog dana
po 4-8 kašičica posle jela 1 put dnevno. Za bolesnike sa kardiovaskularnim oboljenjima uzimaju
se po 2 kašičice, i to dve nedelje po 2 kašičice 1 put dnevno svakog drugog dana, a posle toga po
2 kašičice 2 puta dnevno, isto svakog drugog dana. Kura traje dva meseca, a trebalo bi da se
godišnje sprovede 2-3 puta.