ALBANSKI OSUENICI

eljko Lj. Krstid

KARAKTERISTIKE NEFORMALNOG GRUPISANJA OSUENIH ALBANACA

..na zemljanoj kugli postoji vie ivota i to jedan bez okova, zidova i uvara nad glavom, a
drugi ivot sa okovima, uvarima, koji je otvoren i zatvoren ivot, ali on je mnogo
interesnatniji od prvog, jer sve patnje i muke ine te jo jaim i smelijim ..onaj ovek koji ne
zna za patnju on ne zna ta je ivot, zato ivi i zato pati i da sam za sebe nije znao da je
ovoliko izdrljiv i siguran u svoje sposobnosti. ( jedan Albanski osuenik, 1989 g. )
Tokom druge polovine osamdesetih godina u Srpske zatvore u grupama su pristizali
osueni Albanci sa Kosova. Njima je sueno uglavnom od strane Vojnog suda za tzv.
Iredentizam i separatistike aktivnosti tokom sluenja JNA . Sueni su na zatvorske kazne (
od trogodinjih do osam godina) i za krivina dela PROTIV OSNOVA SOCIJALISTIKOG
SAMOUPRAVNOG DRUTVENOG UREENJA I BEZBEDNOSTI SFRJ : zbog izvrenog
krivinog dela udruivanja radi neprijateljske delatnosti iz. l. 136. St.1 ..; . osuen na kaznu
zatvora od tri ( 3) godine zbog izvrenog dela neprijateljske propagande iz.l.133. st. 1. KZ
SFRJ.; osuen na kaznu maloletnikog zatvora od dve /2/ godine zbog izvrenog krivinog
dela udruivanja radi neprijateljske delatnosti iz. l. 136. St.1 u vezi l. 122, KZ SFRJ. )
Po svim svojim karateristikama oni podesaju na jedan prosean militantni osueniki kolektiv
sa svim svojim karakteristikama: postojanju lidera, vojnika, tajnosti, hijerarhiji svojih lanova
i ilegalnim aktivnostima, trajkovima gladju kao sredstvima pritiska. Ono to je bitna razlika:
znanje albanskog jezika koji je ilo u prilog osuenima sa Kosova jer slubenici zatvora nisu
mogli razumeti njihovu komunikaciju. Takoe injenica je da su osnovu svog delovanja
Albanski osuenici gajili na separatistikoj- nacionalistikoj infekciji, dok prosean
osueniki kolektiv svoju homogenizaciju zasniva na kriminalnoj inficiranosti svojih
lanova.
Takoe se moe uoiti da je boravak Albanskih osuenika bio veliki teret za celokupnu
ustanovu, jer su oduzimali veliku enargiju zatvorskim slubenicima, poev od straara, preko
vaspitaa, detairanog inspektora do upravnika.1 Zanimljivo je da kao i sada se primenjivao
institut Uslovnog otpusta kojeg su neki Albanski osuenici koristili i preko njega ostavarivali
skraene kazni. S druge stane su postojali osueni koji nisu eleli pruslovlavljavanje kazne.
Incidentne situacije poput zatvaranja Albanskih osuenika u samicu , zbog odbijanja rada,
pokazalo je slonost i solidarnost, jer su svi ostali njihovi zemljaci prestali da rade, to su
potvrdili svojim izjavama i potpisima.

Da se uprava zatvora trudila da Albanskim osuenicima obezvedi solidne uslove tokom izdravnja njihovoh zatvorskih
kazni, saznajemo iz jednog pisma u kojem se navodi: Sa ovim pismom javljam se iz od kapedoma gde su nama poalji. Jasam
dobar a vi kako ste. Ovde ivimo dobro. Imamo dobre i sve uslove za normalan ivot i nemojte da se sekirate sve de prodi, teko
prvih deset godina a ostale sve lake. Odluio sam da vam ovu pismo zato to sam vam rekao da du vam prijavim u bilo kom
mesto budem i ako znam da ovu pismu nedu nedu moda vama dostavljaju. Sada smo u izolovanu prostoriju. Ali ako budemo
dobri zato demo izaemo da radimo, ali i ovako je dobro i vreme bzo nam prolazi. Imamo salu gde ceo dan modemo da
gledamo tv., da itamo i da igramo ah i druge igre . vie ne znam ta da vam piem , ali imate puno pozdrava od N.

I.

TA SU ZAGOVARALI ALBANCI PRED SMRT ENVER HODE 1985 g.

....Da je u Albaniji bolji ivot nego ivot u Jugoslaviji. Da Albanci na Kosovu nemaju nikakva
prava, da na Kosovu nema ivotnih namirnica, da proizvodi Trepe ne ostaju na Kosovu, ve idu
za Beograd, dodajui parolu: Trepa radi- Beograd se gradi. , da su demonstracije na
Kosovu bile opravdane jer su se demonstranti borili za republiku, da je albanska omladina
Kosova ginula za republiku, da ih i sada ima neopravdano u zatvorima, ali ih to nee obeshrabriti
i da e Kosovo postati republika milom ili silom, da se za republiku Kosovo treba boriti kao
Druzi u Libanu... ( izvod iz sudske presude osuenog koji je bio voa grupe) . Isti osueni je
bio protiv toga da vojnik Slovenac spava u spavaoni sa Albancima uz obrazloenje : da ide
tamo gde su Srbi, Slovenci i Bosanci... Isti osueni je po dolasku od kue sa redovnog odsustva
: istim vojnicima govorio da na Kosovu nije otkrivena njegova neprijateljska grupa koja je
sudelovala u demonstracijama, da je pronaao sve lanove gupe, da se ponovo pripremaju
demonstracije povodom nacionalnog praznika NR Albanije, da i oni u jedinicama treba da
preduzmu mere da se pripreme za demonstracije i borbu za republiku i zbog toga je od dva
vojnika Albanca, traio da kradu oruje u jedincama, tvrdei da e on obezbediti oveka koji e
oruje prenosti na Kosovo, da sabotiraju akcije njihovih jedinica u sluaju slanja na Kosovo
radi intervencije protiv demonstranata, da se u armiji Albanci moraju organizovati , da Srbima i
Crnogorcima treba silovati ene i devojke, sei ume i praviti tete na njihovim imanjima kako
bi se prisilili da odu sa Kosova, traio da vojnici u trpezariji prave tete, nagovarao vojnike
Albance da ne rade, da zahtevaju smenu komandira voda R.S. kako bi on bio postavljen na tu
dunost, da se fiziki obraunaju sa konadirom S. , to je kasnije uinio vojnik A.D... Prilikom
sluanja vesti koje je emitovao radio Tirana za lica izvan domovine, prilikom propagandne
delatnosti protiv SFRJ govorio je da je sve tano to govori radio Tirana o tekom ivotu
Albanaca u Jugoslaviji, o njihovoj borbi protiv srpskog okupatora, o Enveru Hodi kao ocu
svih Abanaca, pevao uz radio nacionalistike pesme kojima je cilj izazivanje bunta protiv
SFRJ, istiui da Albanci u Jugoslaviji imaju pravo na republiku, jer kad bi imali republiku
bili bi svi zaposleni i ne bi ili u druge republike radi zapoljavanja. Da je drug Tito u toku rata
obeao Kosovo republiku, ali da je tu odluku kasnije promenio. Da je drugTito ranije umro , ali
da se to nije smelo obelodaniti od strah od pobune, zahtevao je od vojnika Albanaca da u kasarni
napiu parolu: iveo Enver Hoda 2ili neku drugu parolu iredentistike sadrine, pa kad ovi
nisu prihatili njegove zahteve nazvao ih pogrdnim imenima i pretio im da e se sa njima
obraunati u civilu. ( osuen na kaznu zatvora od tri ( 3) godine zbog izvrenog dela
neprijateljske propagande iz.l.133. st. 1. KZ SFRJ. Odlukom Predsednitva SFRJ 1986 g.
osloboen daljeg izdravanja kazne) .

11. Aprila 1985 god. Svim kazneno popravnim ustanovama , prosleena je direktiva od strane Republikog
sekretarijata za pravosue i upravu, u kojem se navodi: Povodom vesti o smrti Enver Hode, potrebno je
preduzeti pojaene mere bezbednsoti jer nisu iskuljuene mogudnosti istupa lica naroito osuenih sa pozicije
iredentizma, kao i provokacija na liniji Albanskog i drugog nacionalizma.

Otputen sa izdravanja kazne uslovano po odluci Komisije 1985g. je osueni- maloletni

Albanac koji je : sa petoricom svojih sunarodnka u prolee 1983 g. stvorio udruenje Besa
radi vrenja ubistva iz neprijateljskih pobuda prema SFRJ , naoruali se i dogovorili se da
ubijaju pripadnike JNA, pripadnike slube javne bazbednosti, kao i odreen broj graana P., a
nakon izvreenog plana da preu u NSB Albaniju. ( osuen na kaznu maloletnikog zatvora od
dve /2/ godine- zbog izvrenog krivinog dela udruivanja radi neprijateljske delatnosti iz. l.
136. St.1 u vezi l. 122, KZ SFRJ. )
M.B. je u JNA bio desetar 1981 g. Osuen je 1983 g. Na kaznu zatvora od 2 god. I 6 meseci
presudom Vojnog vrhovnog suda po dva osnova: vezi l. 122, KZ SFRJ. , zbog izvrenog dela
neprijateljske propagande iz.l.133. st. 1. KZ SFRJ , zbog izvrenog krivinog dela
udruivanja radi neprijateljske delatnosti u vezi sa krivinim delom ugroavanja teritorijalne
celine iz l. 136. St. 2 u vezi krivinog dela kontrarevolucionarnog ugroavanja drutvenog
ureenja iz l. 114. KZ SFRJ. Zato to je kao uenik leta1979 g. za vreme korienja letnjeg
raspusta, kao uenik srednje kole stupio u ilegalnu neprijateljsku grupu kojom su rokovodili
M.S. student albanologije i M.R. profesor albanologije iz Dj. Koja je delovala pod nazivom :
Otpor za oslobaanje Kosova iji je cilj stvaranje republike Kosovo. I pod b. : ....maja
1981 g. posle neprijateljskih demonstracija na Kosovu, kada se vratio od kue rekao da su
demonstranti u pravu sa svojim zahtevima i ciljevima i da podrava demonstrante i da na
Kosovu ima previe milicije. Tokom 1982 g. pred svedokom je iznosio da u zatvorima u Kosovu
ima dosta studenata zbog uea u demnostracijama, a da oni koji su ostali na slobodi misle isto
kao i oni u zatvoru i da nisu samo studenti , ve ceo Albanski narod na Kosovu , istog
nacionalistikog i iredentistikog miljenja , pa zbog toga i piu parole i zato su i organizovali
demonstracije, da jedan albanski narod moe da ivi u dve republike kao to je to sluaj sa dve
Koreje i dve Nemake, da bi u sluaju glasanja veine Albanaca glasalo da Kosovo postane
republika, da se problem Kosova moe jedino reiti oruanim sukobom ...Pitanje Kosova treba
podii do svetskih razmera , pa kad svet sazna za problem albanaca na Kosovu, da bi tada se
realizovala ideja da se kosovo pripoji Albaniji a da narod stvari svoje tenje. ( Odlukom
Predsednitva SFRJ 1985 god. Uvaena je molba za pomilovanjem osuenog , te se oslobaa
daljeg izdravnja kazne, koja je ovim aktom umanjena za est (6) meseci.)
II.

PONAANJE

ALBANACA TOKOM IZDRAVANJA ZATVORSKE KAZNE

Osueni Albanci su imali isti tretman kao i ostali osuenici, ali su oitio spadali u red rizinih
osuenika, tako da su uglavnom bili u Pojaanom nadzoru ( oni najekstremniji) i u
zatvorenom odeljenju, gde su se nalazili oni osudjeni koji su bili spremni da se radno angauju.
U kriznim siuacijama su eleli da priaju samo sa upravnikom zatvora. Nisu koristili
vanzavodske pogodnosti, ( kako izlasak u grad ili na radove tako i odlazak u mesto
prebivalita.) Rasporeivali su se po svim vaspitnim grupama, da se ne bi vrila njihova
homoneginizacija, to se naravno nije moglo izbei u slobodnom vremenu ili zavodskom
pogonu, kada nisu bili radno angaovani. Voleli su radno angaovanje u tapetarskoj radionici.
Takoe voeno je raunao o tome koji su bili sauesnici u krivinom delu, to se i sada ini.

Sredinom 1986 godine grupa osuenika se obratila Pokrajinskom sekretarijatu za prvosue u

Pritinini ( SEKRETARIATIT KRAHINOR PER JUDIKATURE NE PRISHTINE ) sa
Zahtevom ( KERKESE) :u kojem se Alabanski osuenici najvie ale na nedostatak knjiga za
itanje na albanskom jeziku, kao i obeanje upravnika Zatvora da e nabaviti knjige: na
sajmu knjiga u Pritini. .. Tako prooe dani, nedelje, tako proe i ovih devet meseci
ekajui knjige ( Renik albanskog jezika, Marksistika literatura , Filozofsko istorijska
literatura i romane i drugu literaturu za itanje.) ..Mi znamo da moemo slobodno da taimo
nae uslove koje nam pripadaju po zakonu. Treba da znate ( budite sigurni) da moemo sami da
reimo ove probleme i da mi zatvoenici imamo samo jedan izlaz. Izvojevaemo pobedu u
zatvoru iako se vi kao nadlean organ ne budete interesovali za nas. Ako nam opdgovorite
negativno ovaj emo problem sami reiti. Preduzeemo mere iz steenog iskustva, posle emo
trajkom glau. Tako emo zavriti nau stvar i reiti na problem koji nismo mogli reiti ni u
jednom KP domu, niti u bilo kom zatvoru van Kosova....
to tie radnog angaovanja neki Albanski osuenici su ili iz krajnosti u krajnost. Na
poektu izdravanja zatvorske kazne oni su odbijali radne zadatke, potom su radili samo ono
to im je u opisu posla u njihovoj radionici da bi neki od njih , vremenom posle disciplinskih
kazni samica, postajali najbolji radnici i nagraivani zbog toga povodom nekog praznika.
SOLIDARNOST
Albanski osuenici su po pravilu solidarni. To se pokazalo sredinom avgusta 1987 g. Kada
su zbog odbijanja radnih obaveza dva osuenika smetena u samice. Ostalih jedanaest
osuenika je ulo u trajk. Oni su najpre traili razgovor sa upravnikom zatvora. Njih je primio
Naelnik slube prevaspitanju u prisustvu jednog vaspitaa. Oni su tom prilikom dali sledee
izjave, koje su mahom sline: Ne elim da radim dok su ova dvojica u samici. ; Ovu dvojicu
su nepravilno poslali u samicu, zbog toga neu da radim; Danas ne radim iz razloga to su ova
dvojica u samici. I meni su dodeljivani poslovi van radnog mesta ( ienje ubreta,
razvrstavanje gume i sl. ) zbog ega sam eleo da se alim jer takve poslove ne elim da
radim.; Razlog to ne elim da radim je zatvaranje u samicu pomenute dvojice osudjenih
B.Z. i A.S.; Neu da radim dok su ova dvojica u samici.; Ne elim da radim jer su ova dva
moja druga zatvorena u samicu.; Neu da radim iz razloga to sam miljenja da su nepravedno
disciplinski kanjeni, Svestan sam da pravim prekraj Kunog reda ali treba da bude svestan i
onaj koji ih je zatvorio usamicu., Ne elim ovih mesec dana do kraja vie da radim jer je
uinjena velika nepravda mojim drugovima.; Neu da radim dok su oni u samici; Ne elim
da radim dok su oni u samici . Pustite njih i mi emo ii na posao. Smatram da je osueni duan
da radi samo poslove svog radnog mesta.. ; Neu da radim jer su dva osuena zatvorena a
nisu kriva. Osim toga nisam ni dorukovao jer nema ta da se jede!,
Napomena: Ova solidarnost meu Albanskim osuenicima, samim tim to nije ista po
reenicima govori da svi uesnici nisu imali iste namere. Jedan je trajkovao jer ima jo malo
do kraja kazne, drugi zbog hrane, trei zato to se bori da osueni samo rade ono to im je u

opisu posla. Zanimljivo je da se ovaj poslednji stav, rairio meu osuenima a postao i
prihvatljiv kod veine zaposlenih, koji su se preko te reenice titili od svakog rada.
PREMETAJ
Kao i sada i tada je postojao institut , odnosno zahtev za premetaj i nastavak izdravanja
zatvorske kazne : u neku KP ustanovu na teritoriji SAP Kosovo . Kao jedan od razlog , kojeg
i sada navode osueni je udaljenost od lanova porodice 800 km. Pored toga tu si razlozi ne
dolazak u KPDom velikog broja lanova familije: babe, dede, strieva, ujaka, ujni zbog ega
je potrebna posebna procedura od urave Doma, pisanje raporta, provera SUP-a; cenzurisanje
pisama koji se piu na Albanskom jeziku, Zabrana Albanske muzike u KPDomu , zloupotreba
razgalsne stanice na kojoj se ne puta Albanska muzika i ako Albanaca ima 10 % meu
osuenima. Dugi asovi rada u praini, galami.. Nedostatak kulturnog ivot u KPDomu (
filmovi su kriminalistiki ili pornografski ( ko je taj koji na ovaj nain vri prevaspitanje
osuenika!?) zabrana pivatnih knjiga, Od novina dozvoljena samo Rilindija, ( nedostaju
nam asopisi : Fjala, Zeri..) U KPDomu je veliki broj obolelih psihikih osuenika koji
maltretiraju osuenike Albanske nacionalnosti. Uprava vri pritisak na osuenike Albanske
nacionalnosti da piu srpskohrvatskim jezikom.
JEDNO AGRESIVNO PONAANJE
Poetkom 1989 g. kod vaspitaa je doao osueni R.R. trei objanjenje u vezi uslovnog
otpusta u januarskom roku. Naime, pie njegov vaspita : on smatra da je pominjanje njegovog
imena na oglasnoj tabli bez njegove elje i volje samo provokacija da bi se on predstavio
kao osoba koja nije do kaja dosledana i da bi se navodno time njemu naruio ugled koji ima kod
osuenih albanske narodnosti. Traio je da mu se objasni kako je neko mogao da ga predloi a
da on to nije traio niti neko od lanov njegove ue porodice. Objanjeno mu je da osim molbe
osuenog , podneska bliih lanova porodice , kao mogunost predlaganja ima ustanova ,
odnosno upavnik Doma. On nije zadovoljan ovim odgovorom, trai razgovor sa upavnikom
Doma, a kada mu je reeno da mora da pie molbeni raport izjavio je: Takve ja neu moliti, a
ima i drugih naina da to rei osim razgovora. Izjavljuje da je i puten na uslovni otpust da ne
bi izaao iz ustanove, jer to ne eli!!!! Osueni je pun bunta i otpora prema svim vrstama
autoriteta, a izuzetno neraspoloenje ispoljava prema pripadniciam Srpskog naroda, jer kako
kae: Svi su oni isti i da e se svim sredstvima boriti za republiku Kosovo.
GRAFITI u KPD-omu iz 1988 g.
Na zidovima kabina WC-a industrijskog zatvorskog pogona je pisalo : Sve Albance na k.....;
Dole Albanci, ivela Srbija.; Brao Srbi na oruje, ubijmo svinje nacionalistike,
; Dole komunisti, iveo kralj, iveo kapitalizam i mi sa njim.; WERMAHT ( ispod
njega dva nacrtana kukasta krsta).