UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOLOKI FAKULTET
Katedra za iberijske studije

Seminarski rad na master akademskim studijama

iz predmeta Kritika analiza diskursa

Islamofobija u Evropskim medijima nakon napada na arli Ebdo

Mentor:

Student:

Prof. dr Ana Kuzmanovi Jovanovi

Senida Bronja
11387m

Beograd,2015

Sadraj:

Saetak
Apstact

UVOD..............................................................................................................................................5
1.

Pojam i istorija islamofobije.....................................................................................................6

1.1.

2.

Evropa i islamofobija.............................................................................................................10
2.1.

3.

4.

Manifestacije islamofobije................................................................................................8
Primeri islamofobije u evropskim zemljama..................................................................12

Napad na redakciju lista arli Ebdo.......................................................................................13

3.1.

Ruski mediji o napadu na arli Ebdo..............................................................................15

3.2.

Balkanski mediji o napadu na arli Ebdo.......................................................................16

3.3.

Londonski i Briselski mediji o napadu na arli Ebdo....................................................18

3.4.

Turska o napadu na arli Ebdo.......................................................................................19

Suzbijanje islamofobije..........................................................................................................21

ZAKLJUAK...........................................................................................................................................23
LITERATURA..........................................................................................................................................24

POPIS FOTOGRAFIJA
2

Fotografija 1

13

Fotografija 2

14

Fotografija 3

16

Fotografija 4

19

Fotografija 5

22

Saezak
Mediji su u peslednjih nekoliko decenija postali sastavni deo ivota svakog oveka. asopisi kao prvi oblici medija
bili su jedini izvor infotmacija. Razvojem tehnologije nastaje radio, televizijski prijemnici i naravno, na kraju, ono
bez ega bi ivot savremenog oveka bio nezamisliv, Internet. Brz prenos informacija, modernog oveka ne moe
ostaviti neinformisanim. Razna, dobra i loa, zbivanja u svetu veoma brzo dolaze do svakog ko poseduje TV ili
Internet u svom domu, a broj njih je veoma mali.
Tema ovog seminarskog rada vezana je za medije koji su davali i prenosili informacije o skoranjem nemilom
dogaaju koji je uzburkao javnost ali i sve ljude irom sveta. Radi se o teroristikom napadu na redakciju satirinog
nedeljnika arli Ebdo u Parizu. Odavno poznat po svojim provokativnim objavama, arli Ebdo je napadnut od
strane, kako mediji prenose, islamskih terorista, zbog objave karikature Muhameda ( poslanika ili proroka Islama).
U napadu je poginulo 12 osoba. Mediji su bili prepuni i prenosili svaku informaciju. Nain na koji su to oni radili
evropski mediji je tema ovog rada. Islamofobija koja je izraenija posle napada na Svetki trgovinski centar
2001.godine, ini se da je dostigla vrhunac posle ovog nemilog dogaaja u Parizu. Da li se islamofobija proilila ili
je ostala u granicama u kojima je bila, posle napada na arli Ebdo, tema je ovog rada.

Kljune rei: mediji, islamofobija, evropske zemlje i organizacije, arli Ebdo

Abstarct
Mass media became part of every human life, in last few decades. Magazines were the first form of media, and they
were only source of informations. During echnological development today we ha radio, TV, and at the end, thing
modern man couldnt live without, Internet. Modern man cant be uninformed because of the fast transfer of
informations. A lot of different happenings all over the globe, bad or good, will be quckly transferred to once who
possess TV or Internet.
Topic of this paper is related to media who gave and tranfered informations about unpleasant event, that recently
happened. Its about terrorist attack on editorial stuff of satiric magazine Charlie Hebdo in Paris. This magazine was
well-known fot its publications of Muhammads ( prophet of Islam) cartoons. In attack 12 persons died. Media was
active in trnsfering informations about this event. The way they did it, is topic of this paper. Islamophobia which
was spread all over the globe after attack on World Trade Center, had reached its top after this attack in Paris. Topic
of this paper concerns Islamophobia after this attack on Charlie Hebdo.

Key words: mass media, islamophobia, European countries and organizations, Charlie Hebdo

UVOD
4

U poslednje vreme irom sveta se vode rasprave o islamofobiji a da se uopte ne referie ve

se prikazuju postojea istraivanja o toj temi koja su sprovedena, pre svih, u zapadnoevropskoj
javnosti.
Ovaj seminarski rad ima za cilj predstavljanje islamofobije kroz evropske medije nakon
napada na redakciju francuskog satirinog nedeljnika arli Ebdo u januaru 2015.godine. Rad se
sastoji iz etiri oblasti koje su usko povezane. U uvodnom delu rada predstavljena je istorija i
sam pojam islamofobije. Posebnu panju danas privlae neologizmi kao to je islamofobija jer se
razliito tumae i predstavljaju, pa dalji deo rada obuhvata evropske stavove o islamofobiji, uz
prilog primera islamofobije u evropskim zemljama.
Mediji danas predstavljaju veoma vaan deo drutva i tiu se svega, pa trea oblast ovog
rada se bavi islamom u medijima evropskih zemalja. Na udaru medija, iz veoma opravdanog
razloga, poetkom ove godine naao se i napad na arli Ebdo, pa se glavni deo rada odnosi na
medisjku propraenost ovog dogaaja u Evropi. Islamofobija koja se proirila svetom nakon
napada terorista na Svetki trgovinski centar u Njujorku, donekle se u drutvu ponovo javlja. Ovaj
deo rada daje medijski prikaz islamofobije nakon napada u Parizu. Islamofobija kao i svaka
druga fobija je bezrazlona pa se poslednji deo rada bavi suzbijanjem iste.

1. Pojam i istorija islamofobije

5

Pojam fobija se u renicima defininie kao iracionalan strah od neega, nekoga ili odreene
situacije. U sloenicama, re fobija predstavlja: mrnju, pa je npr. germanofobija mrnja prema
germanskim narodima, i strah, pa je npr.klaustrofobija strah od skuenog/zatvorenog prostora.
Prema tome, jeziki, islamofobija je mrnja prema islamu i/li strah od islama. Izraz
islamofobija je neologizam novijeg datuma.
Iako se termin islamofobija prvi put javlja u javnom diskursu tek u XX veku, nema sumnje
da se njeni tragovi mogu pronai na Arabijskom poluostrvu VII veka, kada je islam objavljen. U
tadanjoj Meki, trgovakom sreditu Arabije, politeisti, bogati trgovci, i pojedina jevrejska
plemena, na islam su gledali kao na pretnju, istovremeno i s podozrenjem ali i s blagim strahom
jer islam je vrlo brzo privlaio nove vernike. Prvu manifestaciju islamofobije pronalazimo u
progonu Muhameda i njegovih sledbenika, koji su 622. godine svoje ivote spasili hidrom,
odnosno selidbom u Medinu.1
Niz je dogaaja koji su tokom istorije, oblikovali odnose hrianstva i islama, a islamofobija
bila njihov povod ili posledica, zapoeli su krstakim ratovima. Usledila su osmanlijska
osvajanja, proterivanje muslimanskog i jevrejskog naroda iz Granade, kolonizacija i
dekolonizacija, izraelsko-arapski sukobi, iranska revolucija sve do napada na Svetski
trgovinski centar, septembra 2001. godine. Svi ovi dogaaji oblikovali su u javnom diskursu
neto to mnogi zovu "procesom meusobne satanizacije". Karakteristika takvog diskursa je da
islam i Zapad, islam i demokratiju, islam i ljudska prava stavlja u odnose permanentne
konfrontacije, zanemarujui pozitivne primere saradnje, razumevanja i ivota. Pojam
islamofobija jo uvek nije pravno definisan, niti postoji opteprihvaena definicija u okviru
drutvenih nauka. S obzirom na tu injenicu, borba protiv islamofobije preduzima se unutar ireg
koncepta borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije, koji je prihvaen od strane vlada i
meunarodnih organizacija.
Specijalni izvetajac UN-a za savremene oblike rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i
drugih oblika netolerancije, Doudou Diene, u izvetaju koji je podne na 6. sednici Saveta za
ljudska prava UN-a (UN Human Rights Council) 2007. godine, islamofobiju je definisao kao:
neosnovano neprijateljstvo i strah od islama, koji uzrokuju odbojnost prema svim muslimanima
1 Nuri Hadi, Osman. Muhammed A.S. i Kuran,osvrt na historiju islamske kulture. Zagreb:
Starjeinstvo Islamske zajednice Bosne I Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. 1987.
6

ili veini njih. Ona se, takoe, ogleda u praktinim posledicama mrnje, u smislu diskriminacije,
predrasuda i nejednakog tretmana, ega su rtve muslimani, pojedinano i kolektivno, zatim se
ogleda u iskljuenosti iz glavnih politikih i drutvenih tokova. Izraz islamofobija je smiljen kao
odgovor na novu realnost: narastajuu diskriminaciju protiv muslimana, koja se javila poslednjih
godina.2
U publikaciji Saveta Europe iz 2005. godine pod naslovom Islamofobija i njene posledice
na mlade kae se da je islamofobija strah od, ili predrasudan pogled na islam, muslimane i
pitanja koja se odnose na njih, koji oblikuje svakodnevna dela rasizma i diskriminacije ili jae
oblike nasilja. Islamofobija je nasilje nad ljudskim pravima i pretnja je socijalnoj koheziji.3
U medijima se na temu islamofobije oglasio i Muhamed Filipovi koji kae: ,,Islamofobija
je odgajana vijekovima i ona se naslanja na staru evropsku islamofobiju koja potie jo od
krstakih ratova i stava Svetog njemakog rimskog carstva (Achen 800. godine) da Evropa mora
biti kranska, te da sve muslimane treba iz nje istrijebiti. To je uspjelo u paniji, Italiji i
zapoelo, ali nije uspjelo, na Balkanu. Islamofobija se njeguje i zbog toga to se kod nas vri
identifikacija vjere i nacije, pa se nacionalni interesi i sukobi projiciraju i na vjeru. Sama po sebi
islamofobija nije osnovana i ne bi smjela biti doputena ni po crkvenom kanonu, ni po sadraju
Isusove vjere ljubavi, ako je takva vjera i moderno kranstvo jedne, druge ili tree
provencijencije."4

2 UN Human Rights Council, Document No. A/HRC/6/6, August 21, 2007, p.8 Para. 19. Preuzeto sa sajta:
http://www2.ohchr.org/english/bodies/hrcouncil/6session/reports.htm 25.01.2015. u 13h

3 Preuzeto sa: http://www.fra.europa.eu/fraWebsite/attachments/Manifestations_EN.pdf 25.01.2015. u 15:30h

4 Muhamed Filipovi za Radio Slobodna Evropa, oktobar 2005.god.Preuzeto sa

http://bs.wikiquote.org/wiki/Muhamed_Filipovi%C4%87 25.01.2015. u 23:45h
7

Uestali zatvoreni stavovi koji karakteriu islamofobiju, a mogu se uti i na ulicama i na

medijima su:

Islam je monolitni blok, statian i neosetljiv na promene.

Islam nema zajednikih vrednosti s drugim kulturama; nije podloan uticajima i ne utie
na druge.

Islam je inferioran Zapadu; barbarski, iracionalan, primitivan i seksistiki.

Islam je nasilan, agresivan i pretei, sklon podravanju terorizma, aktivan u sukobu

civilizacija.

Islam je politika ideologija koja se koristi za politiki ili vojni prodor.

Diskriminacija prema muslimanima i njihovo iskljuivanje iz drutva su opravdani.

Neprijateljstvo prema islamu je prirodna i normalna pojava..

1.1.

Manifestacije islamofobije

Ako se govori u geografskom kontekstu, za razumevanje pravog islama najvanija su

najmanje tri nivoa. Prvi je globalni koji je saet u kovanici Zapad vs. Islam (,,West vs. Islam"
ili ,,West and the rest"). Islam ne predstavlja "islam po sebi", ve predstavlja onakav "islam"
kakav odgovara Zapadu unificirani entitet koji nakon raspada komunizma postaje novi
"krivac", novi neprijatelj zapadnim vrednostima, univerzalnom tumaenju ljudskih prava
Ovakav "islam" postaje svakodnevnica nakon teroristikih napada od 11. septembra 2001.
godine, kada mu se pripisuju i neizbeni epiteti "radikalan", "fundamentalistiki" i
"teroristiki".
8

Drugi je geografski kontekst zapadna Evropa (pre svega Holandija, Francuska, Nemaka i
Velika Britanija), u kojem se islamofobija manifestuje kroz odnos prema imigrantima
muslimanskog porekla. Globalni dogaaji iz 2001. godine zaotrili su jaz starosedeoca i
imigranata radikalizirajui i jedne i druge. Pojava ultra desnice (poput Jean-Marie Le Pena u
Francuskoj, Jorga Haidera u Austriji ili Geerta Wildersa u Holandiji) u zemljama, bar do tada,
neupitne demokratske tradicije, uticala je na radikalizaciju muslimanske manjine koja je, takoe,
digla glas (jedan od najradikalnijih primera je ubistvo reisera Thea van Gogha u Holandiji 2004.
godine, zbog filma Pokoravanje koji se bavi tretmanom ene u islamskim drutvima).
Trei je kontekst zapadnog Balkana i posebno Bosne i Hercegovine, gde je islam prisutan
vie od pet stotina godina i neotuivi je deo identiteta ljudi koji ive u ovom regionu. Ono to je
karakteristika Bosne i Hercegovine jeste da u njoj, bez obzira na brojne ratove postoji tradicija
zajednikog ivota muslimana, hriana i jevreja koja je dua, sadrajnija i bogatija nego u bilo
kojoj drugoj evropskoj zemlji. To se moe rei i za Srbiju gde pripadnici Islamske i Pravoslavne
veroisposvesti ive i rade u miru decenijama.

2. Evropa i islamofobija
Niz europskih organizacija, ukljuujui i institucije Europske unije, pokazuju ozbiljnu
zabrinutost zbog porasta islamofobije u Europi. S obzirom na to da se pomenuti napad na arlie
Ebdo dogodio relativno skoro, nema isvetaja o pomenutom. Od napada na Svetski trgovinski
centar prolo je nepunih 14 godina, pa je izvetaja posle tog dogaaja mnogo vie.
Prvo istraivanje o islamofobiji uradio je britanski Runnymede Trust, odnosno Komisija za
(istraivanje poloaja) britanskih muslimana i islamofobije (Commission on British Muslims and
Islamophobia), na elu sa profesorom Gordonom Konvajem, a u ijem sastavu su bili, izmeu
ostalih, i poznati muslimanski intelektualci Maksud Ahmed, Akbar Ahmed, Zaki Badawi i
nekoliko drugih. Komisija je objavila savetodavni dokument 1997. godine, a konaan izvetaj
pod naslovom Islamofobija: izazov za sve nas (Islamophobia: Challenge for Us All)
obelodanio je ministar unutarnjih poslova Dek Strou u novembru 1997. godine. Ovo je bio prvi
sluaj da je pitanje islamofobije obuhvatno razmatrano i sa ovim izvetajem pojam islamofobija
je oficijelno zakoraio u javni diskurs.5
Meunarodna helsinka federacija za ljudska prava (International Helsinki Federation
for Human Rights IHF) objavila je izvetaj o Netoleranciji i diskriminaciji protiv muslimana u
Europskoj uniji: dogaaji posle 11. septembra 2001. (Intolerance and Discrimination against
Muslims in the EU: Developments Since September 11), u kojem se naglaava da se drutvena
klima, s kojom se suoavaju muslimani u zemljama EU, pogorala posle 11. septembra 2001.
godine.6
5 Preuzeto sa: http://www.runnymedetrust.org/uploads/publications/pdfs/islamophobia.pdf 26.01.2015. u 12:35h

6 Preuzeto sa : http://www.ihf-hr.org/ 26.01.2015. u 14:50h

10

Evropski centar za nadgledanje rasizma i ksenofobije (The European Monitoring Centre

on Racism and Xenophobia EUMC), koji deluje kao zvanino telo Europske unije, objavio je u
maju 2002. godine izvetaj pod nazivom Saet izvetaj o islamofobiji u EU posle 11. septembra
2001. (Summary Report on Islamophobia in the EU after 11 september 2001). Izvetaj su u ime
Centra pripremili Kristofer Alen (Christopher Allen) i profesor Jirgen Nielsen (Jrgen S.
Nielsen). Sledei je izvetaj Europski centar za nadgledanje rasizma i ksenofobije objavio 2006.
godine pod naslovom Muslimani u Europskoj uniji: diskriminacija i islamofobija (Muslims in
the European Union: Discrimination and Islamophobia), a odmah zatim i dodatak izvetaju pod
naslovom Opaanje diskriminacije i islamofobije: glas lanova muslimanskih zajedica u
Europskoj uniji (Perceptions of Discrimination and Islamophobia: Voices from Members of
Muslim Communities in the European Union).7
Europska komisija protiv rasizma i netolerancije (The European Commission against
Racism and Intolerance ECRI), koja deluje pri Savetu Europe, usvojila je 29. juna 2007., a
objavila 12. februara 2008. godine Trei izvetaj o Holandiji (Third Report on the Netherland)
u kojem je u posebnom poglavlju tretirala dela islamofobije u ovoj zemlji.8
Organizacija islamske konferencije (OIC) je na 3. vanrednom samitu efova drava i vlada,
odranom u Mekki u decembru 2005. godine, usvojila desetogodinji akcioni program, kojim je
odobreno osnivanje Kancelarije pri generalnom sekretarijatu OIC-a, iji je zadatak praenje svih
oblika islamofobije, kao i iniciranje organiziranog dijaloga s ciljem predstavljanja islamskih
vrednosti onakvima kakve one jesu. Prvi izvetaj o islamofobiji OIC je objavila u maju
2007.godine. 9

7Preuzeto sa: http://www.fra.europa.eu/fraWebsite/attachments/Manifestations_EN.pdf 26.01.2015. u 19h

8 Preuzeto sa: http://www.coe.int/t/e/human_rights/ecri/1-ecri/2-country-bycountry_approach/netherlands/Netherlands%20third%20report%20-%20cri08-3.pdf 26.01.2015. u 20:20h

9Preuzeto sa: http://www.oic-un.org/document_report/observatory_report_final.doc 27.01.2015. u 00:15h

11

2.1.

Primeri islamofobije u evropskim zemljama

irom Evrope poslednjih decenija javlja se mnogo dogaaja koji uzburkaju javnost i medije.
Veina tih dogaaja prouzrokuje islamofobiju, koja se sa razlogom ili bez razloga iri Evropom.
Danas je u Evropi , pa i u svetu sve manje nezavisnih medija, pa se ne mogu samo oni kriviti za
predstavljanje sveta kakog ga predstavljaju. U nasavku rada, dati su primeri islamofobije u
Evropi.
Danska
Danska sluba civilne sigurnosti u posebnu kategoriju registrira dela pod oznakom
rasistiki/religijski incidenti, bez njihove kategorizacije na anti-muslimanski, antisemitski i tsl.
Tako se istie da je 16. 1. 2004. godine izvesna osoba danskog porekla primila je pretee pismo,
u kojem je bilo napisano: Izdajnie, tvoje izdajnike operacije su zabeleene, jer je ta osoba 3.
11. 2003. godine uredniku novina Jyllands Posten napisala pismo u kojem je rekla da se protivi
zabrani noenja marame. U Izvetaju se istie da je Centar za dokumentaciju i izvetavanje o
rasnoj diskriminaciji u razdoblju od 1. 1. do 13. 10. 2005. godine registrirao 22 sluaja
islamofobije. Na primer: Dana 4. 1. 2005. godine Centar je primio e-mail u kojem se nalazio
tekst imitacije reforme osnovnih kola. U e-mailu je reeno da je Ministarstvo obrazovanja
promenilo kolski program kako bi se on prilagodio deci imigranata. E-mail je imao atament s
imitacijom zadatka iz matematike: Demal ima AK47 sa okvirom od 30 metaka. Ako promai 6
od deset hitaca, a eli pogoditi svaku oljicu 13 puta, koliko e oljica pogoditi pre nego to bude
morao ponovo puniti okvir?10
10 Preuzeto sa: http://www.wsj.com/articles/timeline-of-terror-attacks-in-past-20years-1420662841 27.01.2015. u 2:02h, prevod S.B.
12

Nemaka
U razdoblju januar-oktobar 2005. godine tri nevladine organizacije su registrirale 13
sluajeva islamofobije. Na primer: 2005. godine u potpunosti je uniten tursko-kurdski fast-food.
U periodu novembar-decembar 2005. registrirana su etiri napada na damije.11

3. Napad na redakciju lista arli Ebdo

Sedmog januara ove godine, svet je obaveten o teroristikom napadu ekstremnih islamista
na satirini nedeljnik arli Ebdo u Parizu, u kojem je ubijeno 12 osoba, od kojih su etvorica
karikaturisti tog lista, dva policajca est novinara. Maskar koji su u redakciji lista ali Ebdo
izvrila trojica maskiranih ljudi - navodno iz osvete zbog karikatura o proroku Muhamedu,
osudili su dravnici irom sveta, UN i meunarodne organizacije za zatitu slobode medija, a na
desetine hiljada ljudi izrazilo je protest u Parizu i drugim evropskim gradovima. Napadai su, ,
uzvikivali tokom pucnjave na arapskom ,,Osvetiemo proroka Muhameda i ,,Bog je veliki,
preneli su francuski mediji. Dan nakon napada dva poinioca ovog okantnog dela su ubijena. To
je bio najsmrtonosniji teroristiki napad u Francuskoj pa i u Eropi u poslednjih 40 godina.
Fotografija br. 1: Redakcija satirinog nedeljnika u Parizu

11 Ibid 27.01.2015. u 2:15h, prevod S.B.

13

Mediji su podsetili da je u redakciji lista 2011. godine bio podmetnut poar, posle najave da
e u tampu biti puten broj pod nazivom "arija ebdo", s Muhamedom kao glavnim i
odgovornim urednikom. S obzirom na to, poar ali i poslednji napad na redakciju ovog
nedeljnika, pripisuju se islamskim ekstremistima. arli Ebdo svakako je poznat po svom
ironinom i provokativnom stilu.

Nakon napada na arlie Ebdo ljudi irom sveta su izali na ulice svog grada u znak protesta
teroristikim napadima i saoseanja sa porodicama ubijenih u ovom napadu. U Parizu su naredna
tri dana zastave bile na pola koplja a stanovnici su bili na ulicama. arli Edbo je na svom sajtu
promenio ime u ,,Je suis Charlie , sa belim tampanim slovima i crnom pozadinom kao na slici
br.2., to znai Ja sam arli. irom sveta u svim medijima mogla se videti ova slika u znak
protesta i saoseanja. Mediji u celom svetu prenosili su novosti iz Pariza blagovremeno.

Fotografija br.2:,,Ja sam arli

14

3.1.

Ruski mediji o napadu na arli Ebdo

Ruska federalna sluba za nadzor komunikacija Roskomnadzor, upozorio je medije koji su

objavili karikature proroka Muhameda, da je to protiv zakona te zemlje i etnikih normi koje u
njoj vae, posle napada na redakciju lista arli Ebdo u Parizu. ,,Objavljivanje takvih karikatura u
ruskim medijima je protivno etnikim i moralnim normama koje vae vekovima", saoptio je
Roskomnadzor. ,,irenje karikatura na religijske teme u medijima, moe biti shvaeno kao
uvreda ili poniavanje predstavnika vera i religijskih grupa i ocenjeno kao podsticanje etnike i

15

religijske mrnje, krenje ruskog zakona".12 Mnogi listovi i magazine irom sveta objavljivali su
i tampali karikaturu Muhameda dok je u Rusiji to bilo zabranjeno. Iako je rusko rukovodstvo
izjavilo sauee Francuskoj, a ef diplomatije Sergej Lavrov uestvovao u maru solidarnosti u
Parizu, komentatori naklonjeni Kremlju i muslimani, optuili su crtae da izazivaju napade.
Rekli su da obajvljivanje karikature moe da se shvati kao uvreda religije I religioznih ljudi a to
svakako nisu eleli da urade. Pored toga to su osudili objavljivanje karikatura na verskoj osnovi
Rusi su ispred Francuske ambasade polagali cvee u znak saoseanja sa porodicama ubijenih.
Forografija br.3: Polaganje cvea ispred Francuske Ambasade u Rusiji

Islamofobija se nije mogla videti u ruskim medijima i meu ruskim narodom. Nakon to je
Islamka Drava 13. Januara obajvila snimak na Internetu na kojem islamisti ubijaju dva rusa ili
oveka koji samo govore ruski, ruski mediji nisu imali komentar na to. Reeno je samo da to nije
pouzdan video snimak i da se ne zna njegovo poreklo. Rusi su tada pozvali na jedinstvo u borbi
protiv terorista i ektremista.

3.2.

Balkanski mediji o napadu na arli Ebdo

12 Preuzeto sa http://www.rferl.org/content/russian-media-charlie-hedbocartoons/26791733.html 28.01.2015. u 1:30h, prevod S.B.

16

Meu medijima na Balkanu pojavio se novi oseaj solidarnosti posle teroristikog napada na
arli Ebdo u Parizu. Novinari i medijska udruenja iz Jugoistone Evrope odrali su mitinge i
proteste podrke novinarima francuskog satirinog lista, koji su napali islamski ekstremisti.
Urednici i novinari kau da je jedinstvo novinara potrebno radi odbrane profesije.
Naalost, bilo je potrebno da se dogodi neto tako da bi se novinari ujedinili. U Bosni i
Hercegovini je veliki pritisak na novinare i samim tim postoji cenzura i autocenzura. Ipak,
napadi poput onog na arli Ebdo nisu dozvoljeni. Normalno je da svi novinari, odakle god
dolaze

kojoj

god

veroispovesti

pripadaju,

osuuju

taj

teroristiki

in,

kae

za SETimes Gordana Milinkovi, glavni urednik Nezavisnih novina iz Banja Luke. Solidarnost u
osudi teroristikih napada nisu izrazili samo mediji.13
Politiki i verski lideri od Tirane do Zagreba pridruili su se drugim zvaninicima iz celoga
sveta na maru osude terorizma u Parizu 11. januara. Zloin u Parizu i irenje mrnje protiv
Muslimana ne sme da nas paralie. Moramo da ostanemo zajedno kako bismo prevazili zlo,
mrnju i mrak na obe strane. Pozivam Muslimane da udrue snage u borbi za slobodu i
dostojanstvo svakog naroda Evrope, izjavio je Husein Kavazovi, poglavar Islamske zajednice
u BiH na konferenciji za medije 10. januara i dodao da je vano da pripadnici svih religija
odbace ekstremizam i terorizam. Borka Rudi, generalna sekretarka Udruenja novinara BiH u
Sarajevu, kae da je napad na arli Ebdo naterao medije u BiH da shvate da moraju da se ujedine
ako ele da preive. Solidarnost je temelj zatite prava na slobodu izraavanja i novinara u BiH.
Novinari moraju da saoseaju sa svojim kolegama, bez obzira na verske i nacionalne razlike,
kae Rudieva zaSETimes.14
Makedonski novinari kau da bi borba protiv terorizma trebalo da se nastavi sa ciljem
raskrinkavanja i osude svih ekstremista koji promoviu rasizam i mrnju. To je jo jedna
potvrda da ovu profesiju ozbiljno ugroavaju meci, bombe, zatvori, odbijanja. Prema tome,
potrebno nam je jedinstvo jedinstvo i solidarnost, kae Dragan Antonovski, novinar i
13 Remikovi,Draen za Southeast European Times iz Sarajeva - 19.1.2015.Preuzeo sa:
http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/articles/2015/01/19/reportage-01
27.01. 2015. U 13h.
14 Ibid, 27.01.2015. u 13:30h
17

potpredsednik Saveza novinara Makedonije za SETimes. Moete se neslagati sa objavljenim

sadrajem, ali ne moete zbog toga nekog ubiti. Ubijanje ne odobrava nijedna religija, ne moete
se skrivati iza religije. To je straan dogaaj koji nas je sve potresao. Novinari su potpisivali
knjigu sauea u Francuskom centru u Skoplju koja je sadrala sledeu poruku: Napad na arli
je napad na slobodu izraavanja. Neki od njih, ueem u maru za slobodu u Skoplju, na
adekvatan nain su odali potu svojim kolegama u Parizu, globalnoj osudi terorizma i odbrani
slobode izraavanja, kae za SETimes Biljana Petkovska, direktorka Makedonskog instituta za
medije.
U Srbiji, novinari i graani okupili su se da bi poslali poruku da se spree napadi na
novinare. Satira se ne sme posmatrati kao uvreda. Verske grupe irom sveta moraju to da
shvate, kae zaSETimes Boris uman, novinar iz Subotice. Novinari u Crnoj Gori kau da je
zloin u Parizu pokazao da je sloboda krhka, ak i u najrazvijenijim demokratskim zemljama.
To pokazuje koliko je zlo mono gasi ivote, podriva slobode. Oigledno je da novinari nisu
nikada sigurni. Ni u ratu, ni u miru. Zbog toga svi novinari moraju biti jedno kada se dese
ovakve stvari, kae za SETimes Goran Vukadinovi, novinar crnogorskog lista Pobjeda.
Rifat Fejzi, Reis Islamske zajednice u Crnoj Gori, takoe je osudio napade u Parizu,
naglaavajui da nijedan teroristiki akt nema veze sa Islamom. Dodao je da je rastua
islamofobija jedan od problema sa kojima se Evropa suoava. Islam je religija mira, Islam je
neto to je obogatilo svet. Islam je kultura, civilizacija, sistem ivota. Meutim, u Evropi postoji
islamofobija. U svakom korpusu postoje pojedinci koji ne mogu da budu slika ili reprezentacija
stvarnosti i religije, kae Fejzi.15
Za razliku od ruskih medija, balkanski mediji su odobrili i tampali karikature Muhameda.
Kao i svi svetski mediji i balkanski osuuju napada na fransku redakciju. Veina njih se zalae za
solidarnost i za jedisntvo u bobri protiv svakog oblika terorozma, rasizma i mrnje. Samim
tampanjem onoga to je prouzrokovalo krvavi napad na redakciju francuskog nedeljnika,
predstavlja neki oblik islamofobije i osuivanja i irenja negativnih komentara o svim
muslimanima.

15 Ibid 27.01.2015. 14:40h

18

3.3. Londonski i Briselski mediji o napadu na arli Ebdo

Britanski premijer Dejvid Kameron osudio je teroristiki in i izrazio solidarnost sa

Francuskom."Ubistva poinjena u Parizu su gnusna. Mi stojimo uz francuski narod u borbi protiv
terorizma i u odbrani slobode tampe", naveo je Kameron na svom tviter nalogu. On je zatim
pred britanskim parlamentom pozvao na jedinstvo sa Francuskom u borbi protiv terorizma i za
demokratiju. "Siguran sam da itav dom (Donji dom parlamenta) eli da mi se prikljui u osudi
ovog varvarskog napada na redakciju arli Ebdoa u Parizu", kazao je Kameron. Generalni
sekretar NATO Jens Stoltenberg je, takoe preko tvitera, uputio izraze solidarnosti Francuskoj i
ocenio da je re o gnusnom napadu na medijske slobode. Istovremeno, napade je osudio i ef
diplomatije predsedavajue Letonije Edgars Rinkevis.16

Britanski i briselski mediji takoe su osudili napad na arli Ebdo, meutim svi njihovi
mediji su objavljivali karikaturu Muhameda. Smatraju da se to ne sme shvatiti kao uvreda. Da je
to samo ala kojoj narod ne sme pridavati veliki znacaj. Britanski muslimani su manjina ali
veina njihovih medija ih predstavlja u negativnom svetlu. Da li se to moe nazvati
islamofobijom? Da.

Fotografija br. 4.: Britanski tampani mediji o napadu na arli Ebdo

16 Informacije preuzete sa sajta Gardijan:

http://www.theguardian.com/world/charlie-hebdo-attack?page=6 28.01.2015. u 22h,
prevod S.B.
19

3.4.

Turska o napadu na ali Ebdo

Turski ministar spoljnjih poslova pridruio se svetskim lideirma u osudi svih oblika
"terorizma" nakon napada na redakciju francuskog satirinog nedeljnika ali je poruio da Evropa
treba istovremeno da se bori i protiv sve izraenije islamofobije. "Mi, kao Turska, najotrije
osuujemo svaki oblik terorizma. Mi smo protiv svak vrste terorizma bez obzira odakle potie i
ime je motivisana", izjavio je turskief diplomatije Mevlut avuoglu novinarima u Ankari,
preneo je AFP. Ali ministar avuoglu je rekao da su terorizam i sve vea islamofobija u Evropi
"meusobno povezani". "Moramo se boriti protiv sve izraenijeg rasizma, ksenofobije i
islamofobije u Evropi koji predstavljaju pretnju po sve nae vrednosti. Mi se moramo boriti i
protiv svakog oblika terorizma", kazao je avuoglu. On je istakao da je islam "religija mira" i
dodao nije ispravan pristup u kome se islam dovodi u vezu sa terorizmom.17
Islamofobija nije primeena ni u turskim medijima. Vode se time da je Islam religija mira da
nije svaki musliman terorista. Po njima , kao i po veini evropskih medija, treba se boriti porotiv
svakog oblika terorizma i ekstremizma.

17 Preuzeto sa http://www.voanews.com/content/turkey-investigating-newspaper-for-publishing-charliehebdo-cartoon/2599937.html 28.01.2015. u 16h, prevod S.B.

20

4. Suzbijanje islamofobije

21

Islamofobija predstavlja veliku pretnju za drutvo pa se treba protiv nje boriti. irom sveta
postoje razne organizacije i pokreti za suzbijanje islamofobije. Potrebno je istaknuti da postoji
izvetaj Muslimani u Europskoj uniji: diskriminacija i islamofobija koji sadri poglavlje u
kojem se govori o merama borbe protiv islamofobije, koje poduzimaju zemlje lanice Europske
unije.
Vano je pomenuti takoe I da se u izvetaju OIC-a ukazuje na nekoliko aktivnosti koje su
preduzete posle objavljivanja karikatura Muhammeda, i izjave pape Benedikta XVI u Nemakoj
o prirodi islama. Nakon spomenutih dogaaja, a s ciljem ublaavanja posledica, potpisano je
nekoliko multilateralnih saoptenja:
a)

Trilateralna izjava koju su potpisali genralni sekretar OIC-a, generalni sekretara

UN-a i Visoki predstavnik EU za zajedniku vanjsku i sigurnosnu politiku

b)

Havijer Solana.
Zajedniko saoptenje o Pravu na slobodu izraavanja i mirnih protesta, kojeg
su potpisali generalni sekretar OIC-a, generalni sekretar UN-a, generalni
sekretar Arapske lige, prvi zamenik premijera i ministar inozemnih poslova

c)

Katara, ministri inozemnih poslova panije i Turske.

Pokrenuta je inicijativa o Savezu civilizacija, itd.18

Veliku ulogu u suzbijanju islamofobije ima i Saudijska Arabija. Ona je namenila milion
kvadratnih metara u blizini svetog grada Mekke za izgradnju kompleksa posveenog
Muhammedu,

i njegovom uenju koji e objasniti pravu prirodu Muhameda, uenja. Pod

imenom Neka je selam na tebe, Verovesnie projekat je opisan kao grad dizajniran da se bori
protiv malicioznih kampanja pokrenutih u nekoliko zemalja protiv Poslanika Islama. Projekat je
smeten van granica Harema i pruie nemuslimanima uvid iz prve ruke na uenje Muhameda i
18 hsanolu, Ekmeleddin. The Islamic World in the New Century: The Organisation of the
Islamic Conference. C.Hurst & Co Ltd. 2010.

22

Islam Grad e se sastojati od glavnog dela, izlobe, tamparije, prevodilakog centra, hotela i
drugih objekata. Projekat e takoe nadgledati tampanje istoimene enciklopedije o Muhamedu.,
njegovim uenicima i islamu. Enciklopedija e pokrivati razne teme o Kuranu i sunnetu u 500
tomova, preko 350.000 strana i tri miliona naslova. Enciklopedija je registrirana u Ministarstvu
informisanja Kraljevine Saudijske Arabije i drugim zemljama poput Egipta i Malezije.
Fotografija br. 5: projekat ,,Neka je selam na tebe , verovesnie u cilju suzbijanja islamofobije

ZAKLJUAK

Izraz islamofobija je smiljena kao odgovor na novu realnost: narastajuu diskriminaciju

protiv muslimana, koja se javila posljednjih godina na Zapadu. Izvetaji europskih organizacija
svedoe mnoga dela islamofobije u europskim zemljama, posebno u posljednjih desetak
23

godina.Vlade europskih zemalja, institucije Europske unije, kao i NGO u europskim zemljama,
preduzimaju stanovite mere radi prevencije islamofobije.
Na osnovu izvetaja evropskih medija, moe se zakljuiti da svi osim ruskih medija
podravaju satirini nedeljnik. Kroz njihove medije moglo se videti da izjavljuju sauee i
pokazuju saoseanje sa porodicama poginulih u rekacjiji arli Ebdo ali ne odobravaju ono to oni
objavljuju. Smatraju da je objava karikature protivna etnikim i moralnim normama koje vae
vekovima u toj dravi. Islamofobija u ruskim medijima nije primeena.
Svi mediji u svetu strogo su osudili napad na francusku redakciju, ali su samim tim i irili
islamofobiju. Niko od medija nije proverio i saznao poreklo video snimka koji je nekoliko dana
nakon napada objavljen na Internetu. Bez provere porekla ustro su napali islamske ekstremiste.
Tek nakon nekoliko godina od napada u Njujorku saznalo se da napad nisu izvrsili muslimanski
teroristi, tako da moda se narednih godina i o ovom naadu neto novo sazna. Terorizam i
islamofobija su usko povezani u medijima i Evropa mora poraditi na suzbijanju iste.

LITERATURA

hsanolu, Ekmeleddin. The Islamic World in the New Century: The Organisation of the
Islamic Conference. C.Hurst & Co Ltd. 2010.
24

Nuri Hadi, Osman. Muhammed A.S. i Kuran,osvrt na historiju islamske kulture.

Zagreb: Starjeinstvo Islamske zajednice Bosne I Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.

1987.
Philip Lewis, Islamic Britain: Religion, Politics and Identity amoung British Muslims,

London-New York: I. B. Tauris Publishers, 2002., str. 23.

Robert J. Pauly, Jr., Islam in Europe: Integration or Marginalization?, Aldershot:
Ashgate, 2004.

Internet izvori:

http://www.euro-islam.info/PDFs/ChallengeProjectReport.pdf%20-4.pdf(7. 10. 2008.)

UN Human Rights Council, Document No. A/HRC/6/6, August 21, 2007, p.8 Para. 19,

(http://www2.ohchr.org/english/bodies/hrcouncil/6session/reports.htm)
http://www.fra.europa.eu/fraWebsite/attachments/Manifestations_EN.pdf
http://www.runnymedetrust.org/uploads/publications/pdfs/islamophobia.pdf
http://www.ihf-hr.org/
http://www.fra.europa.eu/fraWebsite/attachments/Manifestations_EN.pdf
http://www.coe.int/t/e/human_rights/ecri/1-ecri/2-country-by-

country_approach/netherlands/Netherlands%20third%20report%20-%20cri08-3.pdf
http://www.oic-un.org/document_report/observatory_report_final.doc
http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/articles/2015/01/

19/reportage-01
http://www.theguardian.com/world/charlie-hebdo-attack?page=6
http://ruskarec.ru/news/page15

Fotografije:
1. Preuzeta sa http://www.24sata.rs/francuska-u-haosu-dva-krvnika-iz-masakra-nasarli-ebdo-su-na-slobodi-a-desila-se-jos-jedna-pucnjava/1656 25.01.2015. u
4:17h
2. Preuzeta sa: https://www.google.rs/search?
q=je+suis+charlie&biw=1366&bih=667&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=og
LKVKjXEcmqU9O3hPAG&ved=0CAYQ_AUoAQ 29.01.2015. u 10:52h
3. Preuzeta sa http://www.nuns.rs/info/news/23124/najmanje-12-ubijenih-u-napaduna-francuski-nedeljnik-sarli-ebdo.html 27.01.2015. u 14h

25

4. Preuzeta sa https://www.google.rs/search?
q=french+embassy+in+russia+flowers&biw=1366&bih=624&source=lnms&tbm
=isch&sa=X&ei=q2LJVLuSN9LvauKagNAM&ved=0CAYQ_AUoAQ#tbm=isch
&q=french+embassy+in+russia+charlie+hebdo&spell=1 27. 01.2015. u 16:36h
5. Preuzeta sa http://www.islambosna.ba/projekat-za-suzbijanje-islamofobije-nekaje-na-tebe-selam-vjerovjesnice/ 30.01..2015. u 19h

26