VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIU

STUDIJSKI PROGRAM BEZBEDNOST DRUMSKOG

SAOBRAAJA

SEMINARSKI RAD
PREDMET:

ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

TEMA:

Vrste posledica saobraajnih nezgoda

Profesor:
Dr Dejan Bogievi, dipl.in. saob.

NI, 2015.
SADRAJ

Student:
Bratislav Jankovi BDs 17 /14.

1. UVOD.................................................................................................................3
2. POSLEDICE SAOBRAAJNIH NEZGODA.....................................................5
2.1.

SOCIJALNE POSLEDICE SAOBRAAJNIH NEZGODA...........................5

2.2.

MATERIJALNE POSLEDICE SAOBRAAJNIH NEZGODA......................7

2.3.

OSTALE POSLEDICE SAOBRAAJNIH NEZGODA.................................8

3. MEHANIZAM DEJSTVA POSLEDICA (TETA)...............................................9

4. ZAKLJUAK....................................................................................................10
5. LITERATURA...................................................................................................11

1. UVOD
2

U svetu se koristi jedinstvena definicija saobraajne nezgode iako su, posle

viegodinjih aktivnosti na meunarodnom nivou, neka obeleja ovog pojma
uglavnom unificirana, a neka prilino pribliena. U preporuci Komiteta za
unutranji transport ECE UN saobraajna nezgoda je definisana kao: nezgoda
koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobraaj, ili koja je zapoeta na
takvom mestu u toku koje je jedno ili vie lica poginulo ili bilo ranjeno i u kojoj je
uestvovalo najmanje jedno motorno vozilo u pokretu.
Ova definicija je ua i obuhvata samo saobraajne nezgode sa nastradalim
licima u kojima su uestvovala motorna vozila. Ne obuhvata saobraajne nezgode
sa materijalnom tetom, kao ni nezgode u kojima su uestvovala nemotorna vozila
bez obzira na posledicu.
Intenzivan razvoj saobraaja, pored niza prednosti kojima je doprineo razvoju
napretka civilizacije i ime se izdvaja kao jedan od osnovnih elemenata na kojima
poiva svako savremeno drutvo, doveo je do pojave niza tetnih efekata. Pored
zagaenja okoline tetnim materijama i bukom, socijalnog naruavanja
meuljudskih odnosa izazvanih saobraajem, a posebno saobraajnim
nezgodama, ogromnih trokova saobraajnih nezgoda koji svake godine znaajno
optereuju svako drutvo, saobraajne nezgode i posledice stradanja u
saobraajnim nezgodama izdvojile su se kao znaajan globalni problem.
Svakog dana vie od tri hiljade ljudi smrtno strada u saobraajnim nezgodama,
to na godinjem nivou dovodi do 1,3 miliona poginulih u saobraaju (WHO 2012),
od kojih skoro polovinu ine peaci, biciklisti i motociklisti. Prema podacima
svetske zdravstvene organizacije (WHO), povrede u saobraaju su i znaajan
uzrok invaliditeta, jer izmeu 20 i 50 miliona ljudi godinje biva povreeno u
saobraajnim nezgodama.
Kada se posmatra populacija od 5 do 44 godine, povrede u saobraajnim
nezgodama su jedan od tri vodea uzroka smrti a predvia se da e u skoroj
budunosti godinji broj poginulih u saobraaju u svetu biti vei od dva miliona
(WHO 2009). Do ovakvih poraavajuih injenica doveo je znaajan porast broja
motornih vozila i ostalih uesnika u saobraaju, bez realizovanje odgovarajuih
strategija bezbednosti saobraaja na putevima.
Ekonomski trokovi saobraajnih nezgoda dostiu 500 milijardi amerikih
dolara a nacionalne budete saobraajne nezgode optereuju najee u nivou od
1% do 3% bruto nacionalnog dohotka (WHO 2009).
Imajui pretnodno u vidu i shvatajui ogromnu veliinu globalnog tereta
smrtnosti u saobraaju, 19. novembra 2009. godine, na prvoj ministarskoj
konferenciji o bezbednosti saobraaja usvojena je Moskovska deklaracija koja je
pozvala nadlene u Ujedinjenim nacijama da deceniju od 2011. 2020. godine
proglase Dekadom akcije za bezbednost saobraaja (WHO 2009). Generalni
sekretar Ujedinjenih nacija, gospodin Ban Ki Mun pokrenuo je, 11. maja 2011.
godine Deceniju akcije za bezbednost saobraaja na putevima pozivajui sve
relevantne subjekte da preduzmu aktivnosti na smanjenju broja poginulih u
saobraaju, ime bi u periodu od 2011. 2020. godine moglo biti spaeno 5
miliona ivota (WHO 2011). Analizirajui aktivnosti koje su predviene, posebna
3

panja je usmerena ka ranjivim uesnicima u saobraaju, peacima, biciklistima i

motociklistima, naglaavajui znaaj upotrebe zatitnih kaciga.

2. POSLEDICE SAOBRAAJNIH NEZGODA

Sadanji nain praenja negativnih pojava u saobraaju , posebno
saobraajnih nezgoda je nepotpun i on nam omoguava da steknemo priblinu
predstavu samo o nekim posledicama ovih pojava. Zbog toga jo uvek nismo
sagledali koje sve posledice, kako i koliko optereuju drutvo, na svakodnevni
ivot, autore i rtve ovih nezgoda. Socijalnim posledicama drutvo se skoro uopte
ne bavi.
Materijalne posledice (tete) sagledavaju se veoma povrno (uglavnom se
barata sa grubom procenom samo one tete koja je nastala na vozilima, tovaru i
eventualno putu). Metodologija uviaja ukupnih materijalnih teta, koje nastaju kao
4

posledica saobraajnih nezgoda, jo nije izraena a one koje u svetu postoje ne

primjenjuju se. Ostale posledice se zanemaruju iako je njihov uticaj na kvalitet
ivota ljudi znaajan.
2.1.

SOCIJALNE POSLEDICE SAOBRAAJNIH NEZGODA

Drutvo do sada nije inilo ozbiljnije napore da potpunije sagleda socijalne

posledice saobraajnih nezgoda. Naroito bi bilo znaajno potpunije sagledati
brojne socijalne i druge probleme koji nastaju zbog stradanja velikog broja ljudi,
a posebno zbog:
-

iscrpljivanja osnovnih biolokih (ljudskih) resursa;

Smanjivanja broja radno produktivnog stanovnitva a poveavanja broja

lica koja (zbog invalidnosti povreda u nezgodama) padaju na teret
drutva;

Smanjenje broja lica sposobnih za odbranu zemlje;

Zdravstvenog bilansa stanovnitva;

Rehabilitacije velikog broja hendikepiranih (nastradalih) lica;

Porodica koje su ostale bez hranioca, posebno dece ije je kolovanje i

profesionalno osposobljavanje prekinuto ili izmenjeno zbog toga to su im
jedan ili oba roditelja nastradali u saobraajnoj nezgodi;

Umanjenih mogunosti na linom (izbor zanimanja, osposobljavanje i dr.),

porodinom (izbor branog druga i dr.) i profesionalnom planu mladih ljudi
(devojaka i mladia) zbog invalidnosti, unakaenosti ili telesnog oteenja;

Neophodnosti da mnoga povreena lica moraju menjati zanimanje, navike,

nain ivota, odnos prema okolini i dr.

Degradacije kvaliteta ivota ne samo neposrednih nego i posrednih rtava

saobraajnih nezgoda;
Psihikih trauma, oseaja nesigurnosti zbog ugroene egzistencije ili
zdravlja, frustracija, raznih optereenja i drugih teta po lini i drutveni
ivot neposrednih i posrednih rtava nezgoda;

Posledica po lini i porodini ivot dok se izvilac nezgode nalazi na

izdravanju kazne zatvora (gubitak zarade, radnog staa, raspad jednog
broja porodica, liavanje mogunosti za vaspitanje djece, sopstveno
uzdizanje i dr.);

Socijalnog zagaivanja meuljudskih odnosa;

Poveanja represivnog aparata;

Remeenja regionalne demografske ravnotee s obzirom da u saobraaju

mnogo vie stradaju ljudi u podrujima koja inae imaju problema sa
natalitetom a mnogo manje u podrujima nekontrolisanog raanja;

Efekata straha od saobraajnih nezgoda koji pogaa milione ljudi;

Poveanog rizika zbog korienja havarisanih, iako opravljenih, vozila i

drugo.

Sve ovo, pored ostalog, utie na zdravstveni bilans stanovnitva, smanjenje

produktivnosti rada, smanjenje nacionalnog dohotka, preraspodelu nacionalnog
dohotka u korist popravljanja tete, leenja, socijalnih davanja i dr. Za sada ne
znamo koliko bi bilo vie ivih ljudi, koliko zdravih umesto invalida, koliko srenih
porodica i pojedinaca da nije, odnosno da je manje posledica ovih nezgoda.
Psihike traume i druga optereenja odraavaju se u odreenoj mjeri na
psihiki ivot neposrednih i posrednih rtava saobraajnih nezgoda, njihov posao,
aktivnosti uopte, kao i na bliu i dalju okolinu. To ima svoje povratno dejstvo na
emocije pa i psihofizike sposobnosti za uee u saobraaju
Socijalne posledice ne nastaju samo zbog lica nastradalih u saobraajnim
nezgodama, nego i zbog samih izvrilaca ovih nezgoda. Dok su na izdravanju
kazne ova lica su van radnog procesa, ne daju doprinos razvoju drutva, gube
zaradu, radni sta a javljaju se i drugi problemi koje drutvo mora reavati.

2.2.

MATERIJALNE POSLEDICE SAOBRAAJNIH NEZGODA

Pored najteih posledica, stradanja ljudi, u saobraajnim nezgodama nastaju i

ogromne materijalne tete. Iako su saobraajne nezgode relativno esta i
masovna pojava, drutvo nema potpuna saznanja ni o visini materijalnih teta koje
zbog njih nastaju. Podaci koje daju drutva za osiguranje i organi unutranjih
poslova, koji vode statistiku i procenjuju tete, ne daju nam pravu predstavu o
veliini ovih materijalnih teta. Radi potpunijeg sagledavanja istiemo da u
materijalne tete koje nastaju zbog saobraajnih nezgoda, spadaju:

tete na vozilima koja su u nezgodi uestvovala;

tete na stvarima, robi koja je prevoena;

6

tete koje nastanu na putu, objektima i instalisanoj opremi;

Trokovi hitne pomoi;

Trokovi sahrane poginulih;

Trokovi leenja povreenih;

Trokovi bolovanja;

Trokovi invalidnina;

Trokovi medicinske i profesionalne rehabilitacije;

Porodine penzije ili trokovi izdravanja lanova porodica poginulih lica;

Naknade za pretrpljene fizike i psihike bolove povreenih lica;

Naknade za unakaenosti povreenih lica;

Naknade za pretrpljeni bol lanova ue porodice poginulih lica;

Gubitak radnog doprinosa poginulih lica;

tete zbog izostanka sa posla nastradalih lica;

tete zbog umanjenih radnih sposobnosti nastradalih lica;

Trokovi prekvalifikacije povreenih lica;

Sredstva koja je drutvo uloilo u osposobljavanje lica koja nastradaju u

momentu kada su mogla biti produktivna;

Trokovi poveanja medicinskog aparata;

Trokovi represivnog aparata (MUP, sudovi, sudije, i dr.);

Trokovi izvrenja sankcija i sankcionisanje osuenih lica;

Gubitak transportnog uinka oteenih vozila;

Izmakla dobit zbog unitenja ili oteenja robe;

tete zbog oduzetih vozakih dozvola;

tete koje nastaju zbog prekida u saobraaju;

Trokovi nabavke pomagala za invalide;

Trokovi preureenja stana povreenih lica;

Trokovi kontrolnih i zdravstvenih pregleda povreenih lica i dr.

2.3.

OSTALE POSLEDICE SAOBRAAJNIH NEZGODA

Pored socijalnih i materijalnih posledica saobraajne nezgode proizvode i

druge nepovoljne uticaje kojima se vri degradacija ivotne sredine, kao to su:
iscprljivanje prirodnih resursa ( za oporavak oteenih vozila, puteva,
objekata i opreme moraju se koristiti drugi, novi materijali);
eksplozije, trovanja, poari i druga tetna dejstva opasnih materija
koje se prevoze i aktiviraju pod dejstvom sila osloboenih u
saobraajnim nezgodama;
zagaivanja tla, vode i vazduha od ulja, goriva ili robe koja se
prevozi i prospe zbog saobraajne nezgode;
degradiranje ivotne sredine zbog havarisanih vozila, olupina,
istroenih delova, otpadaka, neistoa i dr.

3. MEHANIZAM DEJSTVA POSLEDICA (TETA)

Pored toga to nemamo dovoljno jasnu predstavu o visini ovih posledica (iako
znamo da su ogromne), do sada jo uvek nismo uspeli potpuno sagledati
mehaniyam dejstva ovih teta, odnosno ko gubi ili prividno gubi, a ko zarauje ili
prividno zarauje na saobraajnim nezgodama.
U drutvenim i drugim planovima niko ne planira gubitke i tete (socijalne i
materijalne), koje nastaju u ovim nezgodama, tako da one vre prisilnu stihijnu
preraspodelu i umanjivanje dohotka van planiranih i normalnih tokova
8

ekonomskog i zakonodavnog sistema. Na taj nain one mimo ekonomskih planova

i drutvenih zakona utiu na odlivanje nacionalnog dohotka i smanjuju sredstva za
razvoj.
Drutvo (preduzea, organizacije, zajednice i graani) na razne naine mora
obezbediti sredstva za saniranje ovih posledica. Deo sredstava izdvaja se
neposredno radi popravljanja tete ili dela tete neke nezgode, a drugi deo izdvaja
se kroz poveane premije osiguranja (visina tete direktno utie na visinu premija),
poveane doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, vee
doprinose za izrdavanje poveanog represivnog aparata itd.
Pored veih izdvajanja za popravljanje teta saobraajne nezgode direktno
utiu i na smanjivanje dohotka kroz izostanke sa posla nastradalih lica, umanjenu
radnu sposobnost povreenih lica (oko jedne polovine povreenih privremeno ili
stalno nije sposobna za normalan rad), nekorienje oteenih vozila kao sredstva
rada (komercijalna vozila), izgubljenu dobit zbog unitene robe u prevozu itd.
Ukoliko se zbog mera ekonomske politike smanje ulaganja u saobraajnu
infrastrukturu i u stvaranje drugih uslova za bezbednije odvijanje saobraaja to e
se negativno odraziti na bezbednost, a posledice toga e opet kroz poveani broj
nezgoda nepovoljno uticati na ekonomsku situaciju. Interesi bezbednosti
saobraaja nisu u koliziji sa ekonomskim i drugim interesima privrede i drutva,
nego su direktno i neposredno u njihovoj funkciji. Utvrivanjem, bar priblino, ovih i
drugih teta koje nastaju zbog saobraajnih nezgoda stekla bi se potpunija slika o
tetnim posledicama kojim drutvo optereuje ove nezgode, a naroito:
-

koliko je umanjen dohodak privrede i nacionalni dohodak uopte zbog ovih

teta;
koliko su doprinosi iz dohotka vei zbog ovih teta (za zdravstveno i
invalidsko osiguranje i dr.);
koliko bi se privrednih i drugih objekata moglo podii za ova sredstva;
koliko bi se moglo otvoriti novih radnih mesta i drugih neposrednih i
posrednih koristi.

4. ZAKLJUAK
Posledice saobraajnih nezgoda postale su ogroman zdravstveni, socijalni i
ekonomski problem savremenog sveta. U nekim dravama vie ljudi je nastradalo
u saobraajnim nezgodama nego u svim ratovima koje su u svojoj istoriji vodile.
Dok o ovim posledicama imamo nepotpunu, maglovitu, nejasnu predstavu, ne
moemo shvatiti ni ozbiljnost ovih pojava, niti im dati pravo mesto meu opte
9

priznatim potrebama drutva. Potpunije sagledavanja ukupnih posledica ovih

nezgoda, omoguilo bi potpuniji uvid u stvarne tete koje drutvo trpi (u
nacionalnoj ekonomiji, socijalnom ivotu, kvalitetu ivota graana i dr.), uticalo bi
na drigaiji odnos i reagovanje na ove probleme, to bi u krajnjoj liniji doprinelo
stvaranju efikasnijeg sistema zatite ugroenih vrednosti.

5. LITERATURA
1) Bezbednost drumskog saobraaja, dr. Milan G. Ini

10