KORNJAE

Kornjae su gmizavci koji se po obliku tela razlikuju od ostalih

gmizavaca. Njihovo telo je zdepasto, iroko, i zatieno oklopom koji je
izgraen od dva tita sa lene i sa trbune strane. Leni deo oklopa je
ispupen, a ploe koje ga grade rasporeene su u pravilnom nizu. Preko
kotanih ploa oklopa su rene krljuti. Izmeu gornjeg i donjeg dela
oklopa su otvori za glavu, noge i rep. Veina kornjaa, kada su u
opasnosti, lako uvlai glavu i noge.
Kornjae se hrane onim to nalaze u svojoj sredini: biljkama, glistama,
insektima, ribicama. Dananje kornjae nemaju zube tako da ne vau
hranu, ve otkidaju komade. Vilice su im obloene ronatom navlakom.
Sve kornjae imaju potrebu za hranom bogatom kalcijumom koji im je
neophodan za izgradnju oklopa.
Kornjae ive na svim kontinentima, u pustinjama, morima, rekama i
movarama, najvie ih ima u podrujima sa umerenom i tropskom
klimom.
I na kopnu i u vodi kornjae se kreu krivudavo kao i ostali gmizavci. Na
kopnu njihovo kretanje deluje vrlo nespretno. Morske kornjae su
razvile jedinstven nain kretanja, tako to mau prednjim nogama koje
podseaju na peraja. Na taj nain pod vodom postiu veoma veliku
brzinu i nogu da preu velike udaljenosti. Veliin kornjaa kod velikog
broja vrsta se kree izmeu 10 i 30 cm, meutim na ostrvima Galapagos
i Sejeli postoje dinovske vrste morskih kornjaa ija duina oklopa
moe biti i preko 1m.

Kornjae jako dobro vide i boje razlikuju bolje od ljudi. Veoma im je

razvijeno ulo mirisa i njime razlikuju jestivu od nejestive hrane i
prepoznaju tlo u koje mogu da zakopaju jaja. Kornjae nemaju spoljno
uho, ne uju dobro, ali oseaju duboke vibracije u svojoj okolini.
Kornjae mogu iveti jako dugo. Dinovske kornjae sa Galapagosa
mogu iveti i preko 200 godina. Najstarije poznate kornjae su od pre
oko 215 miliona godina i trenutno na Zemlji postoji vie od 300 vrsta:
sedam morskih, 180 slatkovodnih i oko 60 kopnenih vrsta.
Kod vrsta koje ive u podruju umerene klime vreme parenja je u
prolee i jesen, a kod vrsta koje ive u tropskim i suptropskim
krajevima vreme parenja zavisi od vlanosti vazduha. Nakon oplodnje,
enke polau jaja iskljuivo na kopnu. Kada enka pronae odgovarajue
mesto, iskopa jamu I u nju polae jaja koja zatim paljivo i polako
zatrpa zemljom, peskom ili biljnim materijalom pomou zadnjih nogu.
Broj jaja se razlikuje od vrste do vrste od 8-12 jaja kod jedne vrste pa
sve do preko 100 jaja kod morskih kornjaa. Suneva toplota
obezbeuje da se njihova bela, okrugla jaja izlegu. Nakon to se izlegu,
mladunci ostaju u leglu dok se u potunosti ne potroe zalihe hrane iz
jajeta.

Dinovska morska kornjaa

Jedna od ivotinjskih vrsta koje izumiru je zelena kornjaa. Zelene
kornjae su ovaj naziv dobile po masti zelene boje, koja im se nalazi
ispod oklopa. Za razliku od mnogih drugih kornjaa, zelene su uglavnom
biljojedi i hrane se najvie raznim vrstama morske trave koje rastu u
plitkim lagunama. Oklop im je najee svetao, mada moe biti proaran
crnom bojom. One dostiu duinu od oko 1,5m, a teinu preko 250kg.
Zelene kornjae se jo uvek mogu sresti na Havajima, u Australiji, a
postoji i veliki broj sauvanih gnezda na ostrvima Galapagosa, do kojih
enke moraju da preu preko 2.000 km od mesta gde se hrane.

Zelena kornjaa se nalazi na listi ugroenih i mnoge zemlje imaju

zakone za zatitu podruja u kojima se zelene kornjae gnezde, ali u
nekim zemljama kornjae se i dalje love, a njihovo meso i jaja koriste
za ishranu.
enke ovih kornjaa se uvek vraaju na iste plae kako bi izlegle jaja u
velikom broju. Mnoga ostrva su i poznata kao Ostrva kornjaa zbog
zelenih morskih kornjaa koje se tu polau jaja. Do danas je ostala
zagonetka zato kornjae putuju tako daleko i kako se usput orijentiu,
ali one uvek stignu na svoju plau.
enke u toku noi izlaze iz talasa na plau. Na kopnu im teina tela
pritiska plua, pa diu veoma oteano.
Uz veliki napor one stiu do kraja plae, gde pesak ima potrebnu
vlanost za raanje malih kornjaa, a voda ne moe da dopre. Tamo
enke svojim perajima iskopaju rupu u koju poloe otprilike 140 okruglih
jaja, koja zatim zatrpaju, izravnaju pesak a zatim se vraaju u more.
Kornjaina jaja su sledeih devet do deset nedelja sigurna u
podzemnom skrovitu. Zatim se sve malene kornjae odjednom izlegu i
zajedno krenu u osvajanje morskih dubina.

GUTERI
Od svih gmizavaca na svetu oko 80% su guteri i zmije. Telo gutera je
vitko i sastoji se od glave, trupa, repa i dva para nogu. Zbog toga, on
celom donjom povrinom tela dodiruje tlo pa kaemo da gmie. Kratke
noge imaju pet prstiju koji se zavravaju kandama. U kretanju im
pomau miii i okotao skelet. Guter ima rebra koja sa grudnom kosti
i kimenicom tite unutranje organe: srce, plua. Na glavi su smetene
oi, ulo sluha, kao i usta sa zubiima i jezikom. Zube mogu menjati

celog ivota, a jezik je raljast i pomou njega oseaju miris. Na

zadnjem delu glave, sa obe strane, nalaze se otvori koji se zavravaju
bubnim opnama.
Koa gutera je suva, pokrivena ronatim ljuskama koje spreavaju
gubitak vode iz tela. Ovo odelo guteru ograniava rast pa se moraju
presvlaiti. On se oslobaa stare kouljice trljajui telo o kamenje i
korenje. Guteri kao i svi gmizavci diu pluima. Srce gutera ima dve
pretkomore i jednu komoru, pa zato nemaju stalnu telesnu temperaturu.
Ove ivotinje odravaju svoju telesnu temperaturu naizmeninim
sunanjem i boravkom u hladovini.
Guteri su veoma rasprostranjeni po Evropi, Aziji i Africi. Najee
ive u vrtovima, povrtnjacima i poljima, ali biraju sunane breuljke,
stare zidine, gomile kamenja. Toplo vreme provode na otvorenom da bi
to vie bili na suncu. Ujutru su lenji, spori, tromi i plaljivi, a im
nakupe dovoljno toplote, postaju veoma ivahni i hrabri. Poetkom
oktobra se povlae u svoja zimska sklonita gde padaju u zimski san. Za
vreme zimskog sna su nepomini, ukoeni, zatvorenih oiju, a im se
ugreju oive i vraa im se uobiajena ivahnost.
Guteri se razmnoavaju polno-jajima, a oploenje je unutranje. enka
polae oploena jaja na skrovita mesta, ali izloena suncu. enka snese
od 3-8 jaja veliine zrna pasulja, koja su elastina i imaju mekanu
ljusku, i kada se bace na tlo odbiju se kao gumena loptica. Guterii se
izleu tako to kidaju ljusku jednim zubom iz gornje vilice koji im
otpadne ubrzo poto su se izlegli.
Guter poseduje sposobnost regeneracije. To je sposobnost
nadoknaivanja izgubljenog dela tela. Rep koji odbaci u odbrani, ponovo
e mu izrasti.
Postoji oko 3000 vrsta gutera. Najpoznatije su: zelembai, kameleoni,
iguane, gekoni, itd. Postoje I guteri bez nogu kao to je slepi.

Guter je veoma korisna ivotinja jer unitava mnoge insekte tetne za

poljoprivredu. Krupni guteri se love zbog koe koja se koristi u
industriji obue i kone galanterije.
Guter se moe prilagoditi ivotu sa ovekom i pripitomiti u roku od
dvadesetak dana. U poetku plaljivo bei, ali se vremenom navikava na
oveka, uzima hranu iz ruke i doputa da ga pomazi.

Zanimljivosti:
Kada se dobro ugreje, guter juri munjevitom brzinom, tako da
moe da promakne i oku najpaljivijeg posmatraa. Ako ga
unesemo u sobu u kojoj je 20C, brzo e izgubiti svoju ivahnost.
Ima udnu narav, lako se razbesni, ali se brzo i smiri.
Voli da slua muziku, i ako neko zvidi neku melodiju, guter e
stati i otro posmatrati onoga ko zvidi.
Nekada se mogu videti guteri sa dva ili vie repova. Do tog
neobinog razvoja dolazi na taj nain to se guteru rep slomi, ali
se ne otkine, pa iz rane izraste novi rep.

Iguana
Porodica iguana je jedna od najveih u grupi gutera koja nastanjuje
tropske oblasti Kariba, Centralne i June Amerike. Naj
-rasprostranjenija je zelena iguana, koju ljudi esto dre kao kunog
ljubimca. Zbog velikih varijacija u izgledu (u Peruu su esto plave, u
Kosta Rici crvene, u drugim oblastima crne, pa ak i ljubiaste) naunici
su mislili da postoji mnogo vrsta iguana, meutim na kraju se ispostavilo
da su sve sem vrste Iguana delicatissima, varijante zelene iguane.
Iguane mogu dostii duinu od 1,5m teinu od 10kg. Vei primerci su
zabeleeni ali oni su prilino retki. Zabeleeno je da je jedna zelena

iguana, drana kao ljubimac, doivela 69 godina, inae ive od 20-35

godina.
Zelene iguane imaju red iljaka na leima, koji slue kao sredstvo za
odvraanje grabljivica. Repovima mogu da zadaju jake udarce, a u
sluaju da ih velika grabljivica uhvati za rep, jedan njegov deo moe da
se odlomi bez veih posledica kako bi iguana pobegla. Rep se relativno
brzo regenerie. Iguane imaju veoma dobro razvijen podvaljak koji im
pomae u odravanju telesne temperature.
Zelene iguane imaju dobar vid, ali samo pri dobroj osvetljenosti. One
poseduju i elije koje im omoguavaju da vide ultraljubiastu svetlost.
Zelene iguane imaju i fotosenzitivni organ na vrhu tela koji se esto
naziva i tree oko. Iako se naziva okom, ono ne moe da formira jasnu
sliku ve iguane pomou njega mogu da detektuju promene u osvetlenju
tj. senke koje eventualno prave grabljivci iznad njih.
Iguane imaju zube na unutranjoj strani vilice pa ih je nekad na manjim
primercima teko uoiti. Njihovi zubi mogu da probiju ljudsku kou.
Iguane su prvenstveno biljojedi, a ima i onih koji se hrane insektima.
Kada su uplaene, zelene iguane pokuavaju da pobegnu. Ako je u blizini
vodena povrina, one e pokuati da zarone. Ranjene iguane su
agresivnije od neozleenih. Inae iguane vole da lee na suncu i nisu
agresivne.
Iguane mogu biti prilino poslune i mogu se dresirati. Razvijanje
drutvenih" tj. linih odnosa sa iguanama traje vie godina. Iguane
imaju linost to zahteva prilagoavanje vlasnika. Posle pet do deset
godina, iguane mogu da ispolje vezanost pa ak i izraenu i nervozu zbog
razdvojenosti.

Kameleon

Postoji oko 80 vrsta kameleona, od ega se kod nas najee uzgaja

Obini kameleon koji je u prirodi rasprostranjen u zapadnoj Aziji,
severnoj Africi i junoj Evropi. Oni vole da se penju po drveu, svojim
repom se mogu pridravati za stablo. Takodje, na drveu se i hrane.
Kameleon se hrani uglavnom insektima i paucima. Krupnije vrste se
hrane, pored toga, pticama i manjim sisarima.
Duina kameleona je 2 do 28 cm, a teina se kree od nekoliko desetina
grama do par kilograma. Kameleon ima specifine oi i moe da pomera
zenicu jednog oka nezavisno od pokreta zenice drugog oka! Tako,
praktino moe da vidi dve slike koje nisu sjedinjene u jednu, kao to je
sluaj sa veinom ivotinja i sa ovekom. Boje kameleona su brojne i
slue mu za kamuflau u prirodi, za regulaciju temperature i za
komunikaciju sa drugim kameleonima. On ima mogunost da menja boje,
kako bi se sakrio i postao gotovo nevidljiv u svakoj sredini. Menjanje
boje koe se postie irenjem i skupljanjem pigmentnih elija rasutih
po koi. Kada su rairene koa tamni zbog rasprivanja pigmenta
melanina u elijama, kad su stegnute koa postaje svetlija.
Mujaci u vreme parenja postaju sjajniji i time privlae panju enki ili
drugih mujaka. enke menjaju boju u zavisnosti od toga da li su
spremne za parenje. Nakon parenja esto im se pojave narandaste
pege (trudnika obojenost) ime odbijaju muzjake od sebe. Takoe,
zabeleeno je da kameleoni, kada su jako ljuti, mogu dobiti skoro crnu
boju koe, a dok su na suncu postaju potpuno svetli.
Kameleon ima dug jezik koji izbaci i brzo njime epa rtvu, i zatim ga
vrati u usnu duplju. Ovakav lov traje ponekad krae od sekunde.