Analiza pesme Tai tai i materina maza

Jovan Jovanovi Zmaj je najplodniji srpski pesnik iz

druge polovine XIX veka. Njegovo pesniko delo je
iroka i verna slika narodnog ivota iz jednog burnog
perioda nae nacionalne istorije. Stalna aktivnost u
drutvenom ivotu omoguila je Zmaju da kroz
pedesetogodinji knjievni rad postane najverniji
knjievni tuma oslobodilakih tenji narodnih masa.
Rodio se 24. novembra 1833. u Novom Sadu, u
jednoj od uglednih graanskih porodica. Osnovnu
kolu zavrio je u Novom sadu, a zatim je tu poeo
gimnaziju, koju je zatim nastavio u Halau i Pounu.
Posle zavrene gimnazije, studirao je pravne nauke u
Peti, Pragu i Beu. Za njegovo konano knjievno i
politiko obrazovanje od posebnog znaaja bio je
boravak u Beu, gde su se okupljali mnogi kulturni i
politiki radnici iz svih junoslovenskih pokrajina.
Posle zavrenih studija, Zmaj se vraa u Novi Sad
(1860), i postaje inovnik u novosadskom magistratu.
Tu se upoznaje sa Ruom Lianin i meu njima se
razvija iskrena i nena ljubav koja e se uskoro
zavriti brakom. Ova ljubav i srean porodini ivot
nadahnue Zmaja da napie poznati ciklus pesama
pod
nazivom
ulii.
1870. godine, Zmaj zavrava medicinske studije,
vraa se u Novi Sad i tu zapoinje lekarsku praksu.
Ovde ga ubrzo stie i teka porodina nesrea: umiru
mu deca, a najzad i ena Rua. Iz ove njegove
porodine drame, rodio se niz potresnih eleginih
pesama, objavljenih kasnije pod nazivom ulii
uveoci. Posle smrti svoje dece Zmaj je poeo
intenzivnije da se bavi deijom poezijom, mada je i
ranije saraivao sa deijim listovima koji su pokretani
u Novom Sadu. Zmajevo knjievno delo je veoma
obimno. Izdao je sledee zbirke pesama: ulii
(1864); Sve dojakonje pesme (1871); Pevanija
(1882); ulii uveoci (1888); Druga pevanija (1895);
Snohvatice (1895); ika Jova srpskoj deci (1899);
Devesilje (1900); i ika Jova srpskoj omladini (1901).
Od proznih radova poznata mu je pripovetka Vidosava
Brankovi
i
aljiva
igra
aran.

U deim pesmama Zmaj je obuhvatio celo detinjstvo

od kolevke do deastva, sa svim onim to pripada
deem svetu: igrama i igrakama, ivotinjama,
odnosom prema odraslima itd. U njima je dao bogatu i
raznovrsnu galeriju deih likova. Glavne odlike
Zmajevih dejih pesama jesu: fini lirizam koji ih
priblizava njegovoj ranoj ljubavnoj poeziji, ozarenom
svetu ulia, smisao za uivljavanje u zbilju i psihu
deteta,
jednostavan,
lak,
neposredan
izraz
pristupaan deci i istovremeno privlaan odraslima.
Zmaj je tvorac srpske poezije za decu i njen najvei
predstavnik. Njegove deije pesme imaju, meutim, i
ire znaenje. One nisu samo spesijalistika,
namenska poezija, nego i osobena forma pesnikog,
lirskog jezika, kojim su na nov nain izraene osnovne
preokupacije Zmajevog stvaralatva. U njegovom
knjievnom razvitku one se javljaju kao poslednja
njegova pesnika obnova. Poto je iscrpeo svoje
mogunosti u lirskoj i satirinoj pesmi, Zmaj je u
subliterarnoj, polupoetskoj-polupedagoskoj formi
deije pesme nasao novu neiscrpnu riznicu poetskih
motiva i formalnih mogucnosti.
Osloboen stega, koje su mu u izvesnoj meri
nametale ranije pesnike forme, on e pod maskom
naivnosti postici maksimalnu lirsku spontanost. Nova
poezija bie svea, laka, jednostavna, bogata hitrim
invencijama i slobodnim asocijacijama. Puna lirskih
boja i topline, sva u enji za neim istim i svetlijim,
ona e, na svoj minijaturni nain, predstavljati obnovu
zlatnih vremena srpske romantike sezdesetih i
sedamdesetih godina.
Analiza pesme ,, Materina maza
Ima dete u selu,
Ime mu je Laza,
Al ga zovu drukije -

Materina maza.
Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kazu: ustani!
NJega boli glava
Kad ustane, ne ume
Da se sam obue,
Ne sme da se umije,
Iste vode vrue.
Kad ga ulja cipela,
On cipelu tue,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jaue.
Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo ljiva,
Kad mu pruze pogau,
Onda bi koljiva.
Kad se malo ogrebe,
Plae i zapeva:
Jao, jao, pomagaj,
Izie mi cleva!
Kad je suvo, zamesi
Blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.
Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se ribe najede,
Tad ga boli tiba.
Pa zato ga ne zovu
Po imenu: Laza,
Vecem jadno, zalosno:
Materina maza!

Naslov ove pesme ,, Materina maza ona ne znai

samo motiv i temu pesme ve nego odreuje i

njegovo vrednosno stanovite pa i poruku pesme. Od
Zmaja nas dele decenije i decenije ali sva dananja
deca vole ove pesme, jer se deiji svet ne menja u
onom smislu u kome se menja svet odraslih. Zmaj je
neobino voleo da posmatra decu, ne samo u igri ve
i u svim drugim situacijama. Voleo je da posmatra
kako deca ispoljavaju svoje navike i osobine. Ova
pesma koju je napisao jasno govori da se ni u
pogledu lenjosti deca ne menjaju. Oduvek je meu
decom bilo onih koji su se isticali po marljivou,
urednou i samostalnosti, kao i onih koji su lelji
razmaeni, nespretni straljivi. U tom pogledu vreme
ne moe nita da izmeni. Koliko materinih maza i
lenjih Gaa sreemo oko sebe ak i danas ?
Dananje materine maze se razlikuju samo to
umesto ljiva i koljiva trae bombone, okolade.
Svima njima je potrebna pouka, svima je potrebna
pouka, svima je potrebno ogledalce u kome bi mogli
da sagledaju svoj lik . Ba Zmajeve pesme su to
udotvorno ogledalo. Ova pesma kao da je studija
deijeg ispoljavanja karaktera, i veoma je dobar
portretista deteta. Slikajui deije ponaanje kao to
je razmaenost, namorstvo, kukaviluk Zmaj je pre
svega osvetljavo deije unutranje bie., u ovoj pesmi
se uvodi tip negativnog deijeg junaka . Ovi likovi
imaju paradiginamian status u Zmajevom opusu, ali
svakako ne zbog toga to se, hronoloki gledano
javljaju na poetku njegovog stavarnja ze decu.
Lik Laze je znatno ubedljiviji od njegovih kasnijih
kopija pre svega jer se doivljavaju kao stvarna
autentina deca, a ne kao knjike papirnate tvorevine.
Nizom detalja poevi od spoljanjih, kojima se
kompletira fiziki izgled junaka, do psiholokih kojima
se osvetljava unutranji svet deteta i motiviu njegovi
postupci, pred nama je ivo dete koje je ,, greno ali
koje upravo to ini istinskim detetom.
Materina maza je mali namor i stalni nezadovoljko i

ova oznaka je ula i u naziv pesme i tako imenovala

jedan tip deteta i deijeg ponaanja koje Zmaj
konstantno izlae podsmehu. Zmaj je uvek ironino
pisao o razmaenoj deci.
Igra reima ,efektni obrti, sinomimizacija homonima,
doslovno itanje figurativnih izraza, hipokristika,
tepanja daju sutinsku jeziku boju Zmajevoj pesmi za
decu. Taj jezik je posebno obogaen Zmajevom
originalnom leksikom. Zmaj je ovom pesmom kao i
ostalima naglasio da je njegova didaktika potpuno
razliita od kanonske didaktike pedagoga koji su u
poeziji videli samo pouno sredstvo a ne umetniki i
estetski doivljaj. U tome takoe treba videti presudni
uinak poetike ale /ozbiljnosti .On u svojoj pesmi
naputa pedagoko stanovite pesnitva za decu jer u
svojoj praksi u okviru dihotomijskog para zabava/
pouka izuzetno osnaivao pol zabave.
Tai, tai
Tai, tai, tanana,
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.
Doletee ptiica,
LJuljnue se grana,
Otpae jabuka, Dignue je Ana.
Tai, moja, pa moja,
Nosi deda eboja,
Na eboju ara,
To je bubamara.
Bubamara lepeta,
Ne boji se deteta,
Na ruku mu sleta
Sa eboja cveta.
Tai, bela, debela,
Sva su deca vesela,
Doneo im ika
Iz ume lenika,
Jela bi i LJuba,

Ali nema zuba,

Zato joj je seka
Uzvarila mleka.
Tai, rode, pa rode,
Kurjak bere jagode
Kad nabere dosta
Molie ga Kosta,
Da ih sve ne pomlavi,
Da i Nasti ostavi,
A kurjak e kaz'ti:
"Kako ne bih Nasti!"
Tai, tai, moje lue,
Ide baba po unue,
Iz daleka prstom prua:
Eno je moja Rua!
Tai, tai, Ruice,
Neka bride ruice,
Zna da voli baba Jela
Kad su deca vesela.
Tai, tai, malena,
Suknja ti je arena,
Kouljica bela,
Kuma ti je donela;
Kosa ti je plava,
Pametna ti glava,
A ustaca zamedljana
Uvek nasmejana
Bliska anru uspavanke su taunaljke koja prati igre
sa sasvim malom decom. Klasian primer taunaljke
je pesma ,, Tai, tai u kojoj se od svih sedam strofa
demonstrira vrhunsko pesniko umee. esterac i
izuzetno bogata rima., ine ovu pesmu obrascem
iskaza u kome su ritmiki i muziki elementi prekrili
semantike. Zmaj je najee i pisao u esnaestercu i
ovaj stih se najvie javljao na poetku pesnikovog
stvaralatva za decu. Poetak svake strofe sa
ekspresivnom reju ,,tai upuuje na taanje i
dodatno pojaava ritminost iskaza. Sasvim maloj

deci kojoj je namenjena ova pesma nije potrebna

pesma sa znaajnim sadrajem niti slika u pesmi.
NJoj je potrebna laka i kratka, veoma ritmina
pesmica u kojoj neto zvoni, skladno se rimuje, u kojoj
se neto ponavlja i u kojoj se pojavljuje samo nekoliko
ve poznatih rei. Ovom pesmom su sve majke
zabavljale
svoje
dete.
Sluajui ove lake pesmice, deca e u njihovom ritmu
veselo tapati ruicama. Uoie moda i rimovane
rei, prepoznati one koje su ve nauili i uivae u
njihovoj igri. Tako deca poinju rasti uz ovu pesmu
U veini strofa javljaju se i imena ime pesma dobija
svoje puno znaenje jer se konkretizuje na odreenu
decu. Svaka strofa predstavlja na prvom mestu
jeziku igru, koja najee nema nikakvog drugog
znaenja sem jezikog zaaravanja. Ova pesma kao i
neke uspavanke uva u sebi elemente arhainog
anra bajalice. U ovoj pesmi postoje odreeni
elementi bajke. Emanacija sree u pesmi se povezuje
sa harmonijom u prirodi, ime sreno detinjstvo dobija
univerzalni smisao. Pri tome se uvodi ist bajkovni
mehanizam darivanja-kurjak bere jagode i deli ih sa
Kostom
i
Nastom.
U ovoj pesmi ritmiki plan zastire semantiki, i postoje
odreeni elementi brzalice. Zmaj je u pesmi ostvario
neponovljivo sazvuje izmeu pevaljivog, ritminog
tekstai zaumnog znaenja , u ijoj se osnovi mogu
nazreti
i
arhaini
obredni
iskazi.
On se temelji na psiholokoj injenici da se deca
vezuju i da ih privlae jezike besmislice, da u njima
nalaze odreeno zadovoljstvo i da je njihov odnos
prema jezikim besmislicama slian odnosu prema
igri. Unoenjem hipokristikih oblika u pesmu pesma
se pribliuje deci. Date u hipokristikoj formi rei
dobijaju sasvim specifinu semantiku, osobito ako su
neobino inventivno skrojene. Upotreba hipokristikih
oblika rei ima veliku ulogu na planu motivacije
iskaza.

Literatura
Zmajevo pesnitvo za decu, Vasilije Radiki ( 2005
)
Zmajeve
deije
igre,
Novi
Sad.
Kritika knjievnosti za decu , Damljan Antonijevi
( 2005 ) Zmajeve deije igre, Novi Sad.
Od zmaja do viteza , Nasiha Hadi ( 1970 )
Zavod
za
izdavanje
udbenika
Sarajevo.
Pevanija , Zmaj- Jovana Jovanovia, Novi Sad
1881.