Drutveni digitalni eksperiment: kontekst, analiza podataka, zakljuci

Predmet ovog istraivanja ili drutvenog digitalnog eksperimenta bila je pojava ljudskih
aktera (individua i timova) sa zadatkom da sistematski osujete javno izraavanje kritikog miljenja
i utiu na javno mnjenje u politikom diskursu Srbije. Ova pojava kao model politike borbe
prvenstveno je primeena i najjasnije izraena u digitalnoj sferi, odnosno na drutvenim mreama
kao to je Tviter, i to u vidu organizovanih napada na odreene istaknute "hategove" oko kojih se
vode diskusije i kritike rasprave. Stoga je samu pojavu korisno i heuristiki plodno
konceptualizovati kao (politiki) astroturfing, odnosno kao imitiranje spontano i odozdo nastalih
(grassroots) drutvenih mrea sa neetikim ciljem (politikog) marketinga.
U tu svrhu kreiran je i organizovan svojevrsni drutveni digitalni eksperiment sa namerom
da (raz)otkrije mehanizme politikog astroturfinga u javnoj i politikoj sferi Srbije. Dogaaji koji su
bili predmet ovog eksperimenta obuhvataju tribinu "Zloupotreba Interneta" (24. februara 2015.
godine) organizovanu oko hatega #NetBot, ali i drugih onlajn dogaaja poput konferencije za
novinare i potonje "prirodne konverzacije" (hategovi #KZN i #OslobodiMedije) (12. februara 2015.
godine). Sociopolitiki, teorijski i metodoloki okvir eksperimenta, kao i dobijeni podaci i zakljuci
eksperimenta dati su u nastavku teksta.
Kompjuterski posredovana komunikacija i njen znaaj za politiku i javno mnjenje
Jo od poetka 1990-ih godina istraivai se sve vie interesuju za kompjuterski
posredovanu komunikaciju (KPK) i za internet, uz tvrdnje da su zajednice na internetu "prave
zajednice", to znai da internet nije samo medijum koji se nalazi "tamo negde", ve da se moe
razumeti u odnosu na lokalnu kulturu. Istie se da su ljudi nekad iveli u "malim kutijama", a da
danas ive u umreenim drutvima. Pripadnici drutava malih kutija imaju kontakte samo sa
pripadnicima nekoliko grupa kojima pripadaju: kod kue, na radnom mestu, u susedstvu ili
voluntarnim organizacijama. Sve ove grupe su tela sa jasnim kriterijumima (ne)pripadanja i imaju
internu organizaciju koja je najee hijerarhijski strukturirana supervizori i zaposleni, roditelji i
deca, pastori i vernici itd. U takvom drutvu sve interakcije ostaju na svom mestu u jednoj grupi u
odreenom vremenskom trenutku. U mrenim drutvima granice su propustljive, a interakcije se
javljaju sa razliitim drugima, menjaju se veze izmeu brojnih mrea, a hijerarhije (ako postoje) su
labavije. Promena sa grupa na mree moe da se vidi na vie nivoa na nivou trgovine, oblika
organizacija, kulture ili politike.

Jo pre uspona kompjuterske komunikacije bilo je jasno da su zajednice kao skupovi

neformalnih veza retko kada ograniene na susedstvo ili srodstvo i prijatelje. Posmatranje
zajednice samo preko lokalnosti i grupa oduvek je predstavljalo greku fokusiranje na teritoriju, a
ne na drutvene odnose i institucije postalo je jo vie pogreno porastom odnosa u kiberprostoru,
tj. u virtuelnim okruenjima poput interneta. Jasno je da su zajednice mree, a ne uredno
organizovane male susedske kutije, dok istraivanja pokazuju da ljudi obino imaju vie prijatelja
izvan svog susedstva nego u krugu susedstva. Dakle, mree nude mogunosti, manevrisanje, ali i
neizvesnost postoji mogunost da se pronau resursi u raznim drutvenim krugovima,
manevrisanje omoguava da ne pripadamo samo jednoj mrei, a neizvesnost se javlja usled
ogranienog obima, male gustine i poroznih granica neke mree, to oteava identifikovanje sa
jednom grupom.
Kada je re o KPK, vano je istai da je (1) ona esto asinhrona (npr. mejl ili tvit, koji ne
zahtevaju da dve strane koje uestvuju u komunikaciji budu prisutne u isto vreme) i (2) omoguava
veliku brzinu razmena (najee informacija). Zatim, (3) KPK podrava emocionalne i kompleksne
interakcije, to opovrgava nekadanja oekivanja da e biti korisna samo za jednostavne,
instrumentalne razmene. Posebno na Tviteru, KPK je (4) razvila i svoje norme, procedure i etos, gde
oni koji u njoj uestvuju pokazuju veu kreativnost i emocionalne promene nego oni koji
komuniciraju licem u lice. Takoe, (5) odsustvo direktnog fidbeka u odreenom delu KPK
omoguava ekstremnije oblike komunikacije, to i bio sluaj kada je re o fenomenu politikog
astroturfinga. Naime, u okvirima KPK tipino je da ljudi piu ili postavljaju poruke koje bi inae
retko kada mogli da izgovore u prisustvu neke druge osobe ili ak i telefonom. Istovremeno, (6)
KPK pretpostavlja

i mogunost "forvardovanja",

"erovanja" i "retvitovanja",

odnosno

prosleivanja, to podrava tranzitivnost, jer se poruke mogu slati i prijateljima prijatelja. To

omoguava razmenu informacija koja ide dalje od granica grupe, tako da je mogue i povezivanje i
integrisanje grupa, odnosno ne dolazi do izolacije grupa u male "kutije" vrstih granica.
Platforme kao to je Tviter su i (7) lako dostupne, to je dovelo do ujednaavanja
percipiranih hijerarhija, gde svi imaju oseaj da imaju pristup svemu. Lakoa slanja tvitova velikom
broju ljudi omoguava i (8) odravanje kontakta sa brojnim drutvenim miljeima. Tako individue
postaju pripadnici nekoliko parcijalnih zajednica, a ne potpuno posveeni pripadnici jedne
sveobuhvatne zajednice. (9) KPK istovremeno neguje proliferaciju slabih veza i povezuje prostorno
udaljene jae veze sve do narednog susreta. Meutim, ona je naroito korisna za odravanje
kontakta sa slabim vezama, a poto su slabe veze drutveno heterogenije od jakih veza, one
povezuju ljude sa raznim drutvenim miljeima i nude vie informacija. Uz to, jasno je da (10) KPK sa

svim svojim mogunostima moe da povee individuu sa itavim svetom u pet ili manje koraka, a
informacije se ire velikom brzinom, iako ne univerzalno i ne nuno uniformno. Takoe, (11) KPK
odrava i specijalizovane zajednice i zajednice zasnovane na intimnosti ili na posveenosti
odreenim pitanjima (to se u sluaju Tvitera ogleda u upotrebi hatega). Takoe, ona odrava
odnose zasnovane na zajednikim interesovanjima, ali i one zasnovane na zajednikoj lokaciji, rodu,
etnikoj pripadnosti ili socioekonomskom statusu. Konano, (12) KPK odrava zajednice koje su
gotovo u potpunosti "onlajn", kao i one koje se pomeane sa komunikacijom licem u lice.
Jasno je da kompjuterske mree danas nude jeftiniji, laki i bri pristup ljudima koji su od
nas udaljeni. Dakle, tehnike karakteristike kompjuterskih mrea imaju vane implikacije za
drutvene odnose. Kada su prvi kompjuterski naunici poeli da izuavaju virtuelne zajednice
zapostavili su tradicionalna socioloka pitanja, poput:
(1) Kako mo i status utiu na kompjuterski posredovane odnose?
(2) Kako se "onlajn" odnosi meaju sa "oflajn" odnosima?
(3) Koje su implikacije kompjuterskih mrea za drutvenu organizaciju (a posebno za
odnose drutvene moi i politiku)?
Istovremeno, distopijska shvatanja, koja se plae da su kompjuterski posredovane veze
neautentine ili manje smislene pogreno pretpostavljaju dve stvari: (1) da veze postoje samo
"onlajn", a ne da su meavina "onlajn" i "stvarnih" susreta, (2) da internet odvlai ljude od smislenih
i znaajnih porodinih i susedskih konverzacija, dok ih zapravo verovatno odvlai od gledanja
televizije. Ono to je paradoksalno jeste injenica da kompjuterske mree mogu da "uveaju"
lokalne odnose u kui, na radnom mestu i susedstvu, odnosno, one utiu i na jaanje lokalnih
odnosa. Postojala je i pozitivna korelacija izmeu onlajn komunikacije i komunikacije telefonom i
licem u lice, a pokazalo se i da korisnici interneta dobijaju mnogo vie pomoi od strane svojih
prijatelja i srodnika, odnosno od svoje lokalne zajednice, nego osobe koje ne koriste internet.
Zbog svega navedenog, teoretiari i istraivai su pokazali da u kombinaciji oflajn
("stvarnih") i onlajn susreta internet nije samo sredstvo komunikacije na daljinu, ve i da osnauje
susedski i graanski angaman (to se metaforino naziva kvartom ili susedstvom Netvil). 1 Uz to,
mnoga domainstva su (kao i zajednice) postala povezana u prostorno ratrkane mree povezane
estom KPK i komunikacijom mobilnim telefonima. Iz navedenih razloga mogue je i navesti razlike
izmeu tradicionalnih grupa i kompjuterski podranih drutvenih mrea, a koje impliciraju i razlike
izmeu tradicionalnog i onlajn politikog angamana.

Netvil predstavlja igru reima, gde se "net" odnosi na internet, a nastavak je tipian za dosta amerikih
gradova, poput Nevila, to ne udi, jer na francuskom jeziku "ville" i znai grad ili gradi.

(1) Kompjuterski podrane drutvene mree poveavaju mogunost povezivanja sa velikim

brojem drutvenih miljea i smanjuju ukljuenost u bilo koji posebni milje.
(2) One smanjuju kontrolu koju neki drutveni milje moe da ima, a istovremeno smanjuju
posveenost bilo kog miljea dobrobiti neke osobe.
(3) One zahtevaju od ljudi da aktivno odravaju svoje slabe veze i fragmentirane mree.
Suprotno tome, u grupama je lake ne raditi nita i pustiti da grupna dinamika i guste strukture
rade svoj posao.
(4) One mogu da promene proporciju interakcija koje su zasnovane na askriptivnim
karakteristikama (starost, rod, rasa, etnicitet) ka interakcijama koje su zasnovane na postignuima
(ivotni stil, zajednike norme i interesi).
(5) One mogu da podre veze koje povezuju i integriu drutvene grupe, umesto da te grupe
budu izolovane u vrsto povezanim malim kutijama.
(6) One mogu da poveaju izbore, smanjujui "oflajn" grupnu pripadnost koja obezbeuje
oseaj pripadanja.
(7) One su redukovale identitet i pritiske pripadnosti na grupe, dok su poveale prilike,
sluajnost, globalizaciju i neizvesnost preko participacije u drutvenim mreama. U sutini, moe se
rei da mogunost kompjuterskih mrea da povezuju ljude izvan njihovog susedstva ili radne grupe
moe da bude (nova i specifina) osnova drutvene solidarnosti.
Iz tih razloga, kompjuterski posredovane veze i drutvene mree mogu da doprinesu
politikom organizovanju, kao i da utiu na javno mnjenje, zbog ega predstavljaju i vaan politiki
alat. U tom smislu, u politikoj teoriji i praksi izdvaja se fenomen inovativne upotrebe (internet)
drutvenih medija od strane amerikog predsednika Baraka Obame (ukljuujui tu i Tviter, Fejsbuk,
Jutjub i druge). Ovaj (relativno novi) oblik politike kampanje bio je i predmet mnogih naunih i
istraivakih studija, ukljuujui tu i podsticajne rasprave o tome da li su upravo drutveni mediji
doprineli Obaminom izbornom uspehu. S druge strane, bila je zapaena i (neuspena) blokada
Tvitera i Jutjuba od strane turskog predsednika Tajipa Erdogana u martu 2014. godine, uz njegove
opaske da su internet drutveni mediji "no u rukama ubice" (Erdogan je zatim poetkom februara
2015. godine poslao svoj prvi tvit, posveen borbi protiv puenja). Konano, drutveni naunici
govore i o "Tviter revolucijama" kao o protestima iji su akteri koristili drutvenu mreu Tviter da
bi planirali proteste, mobilisali njihove uesnike, ali i obavetavali javnost o dogaajima na tim
protestima.2
2

Kao primeri "Tviter revolucija" obino se navode graanske pobune u Moldaviji iz 2009. godine, protesti povodom
izbora u Iranu 2009-2010. godine, revolucija u Tunisu iz 2010-2011 ("Jasmin revolucija"), revolucija protiv reima
Hosnija Mubaraka u Egiptu 2011. godine, te "Euromajdan" pobune i protesti u Ukrajini 2013. godine.

Sve ove injenice upuuju na izuzetnu vanost drutvenih mrea i KPK kada je re o
mobilizaciji graana, organizovanju kolektivne akcije, irenju vesti mimo tradicionalnih medija, ali i
o kreiranju politikih kampanja i politikoj propagandi. Naime, propaganda je sistematsko irenje
informacija koje podravaju ili dikredituju neko stanovite, ideju, pojavu itd., a Tviter sve vie
postaje medijum preko kojeg se ona vri. Meutim, zbog specifinih karakteristika interneta i KPK
klasina politika propaganda se (raz)otkriva veoma brzo i zapravo predstavlja kontraproduktivnu
taktiku politike borbe. Iz tih razloga, kreatori politikih kampanja i pristrasni zagovornici
odreenih politikih ideja neretko pribegavaju marketinkoj taktici (politikog) astroturfinga.
Astroturfing i politiki astroturfing u Srbiji: sociopolitiki okvir istraivanja
Kao to je navedeno, izuavanje dinamike konstrukcije ili izgradnje mrea u kojoj uestvuju
ljudski akteri, ali i "mainski" akteri prilikom konstrukcije mree pratilaca nose sa sobom vrlo
vane posledice za ire izuavanje komunikacija i obrazaca ponaanja u okviru drutvenih medija,
kao i same politike prakse. U tom smislu vrlo je vaan pojam astroturfinga kojim se opisuje akcija
koja za cilj ima da se protumai i da izgleda kao da je organizovana odozdo, odnosno kao spontana
inicijativa koja kree od pojedinaca, a zapravo se radi o organizovanoj akciji koja kree odozgo i
koju na razne naine motiviu i sprovode institucije, korporacije, politike partije itd.
Dakle, astroturfing je specifino ponaanje u mreama zato to je njegova sutina
uspostavljanje lanog oseaja grupnog konsenzusa o odreenoj ideji i povezan je sa idejom o tome
da korisnici lake mogu da poveruju u neku poruku za koju smatraju da dolazi iz vie nezavisnih
izvora. Kada se eli otkriti pokuaj astroturfinga fokus je na tome kako se poruka saoptava i alje, a
ne na njenom sadraju. U sluaju platformi za mikroblogovanje, gde spada i Tviter, nije retkost da se
politiki motivisane individue i organizacije udrue u kreiranju viestrukih naloga, ali koji su esto
kontrolisani iz neke centrale kako bi se stekao utisak o irokoj podrci nekom kandidatu, ideji,
stavu, dogaaju itd.
Drutveno umreavanje i brojne usluge mikrobloginga danas karakteriu stotine miliona
ljudi to omoguava razna istraivanja obrazaca drutvene interakcije. Tviter je svoju popularnost
stekao izmeu ostalog i zbog svoje politike o deljenju podataka, tako da je vrlo koristan kada se radi
o istraivanju raznih pitanja od javnog znaaja. Takoe, zbog dostupnosti interneta i kompjutera
njegovi korisnici potencijalno dolaze iz najrazliitijih geografskih, drutvenih i politikih pozadina.
Meutim, kao to je to esto sluaj, sa popularnou nekog drutvenog medija dolaze i razni naini
njegove zloupotrebe. Politiki astroturfing, odnosno organizovana akcija odozgo, predstavlja jedan
vid takve (zlo)upotrebe. U pitanju su najrazliitije i najire shvaene politike kampanje koje su

preruene u spontane inicijative koje dolaze odozdo (to je grassroots ponaanje), dok ih u
stvarnosti vri osoba ili mali broj osoba ili neka organizacija.
Drugim reima, astroturferi zapravo deluju kao nepristrasni posmatrai, komentatori ili kao
nezavisno javno mnjenje, dok zapravo predstavljaju dobro umreene grupe sa jasnim marketinkim
zadacima u interesu svojih sponzora ili finansijera. Na ovaj nain, astroturferi (odnosno, njihovi
finansijeri) se oslanjaju na dobro poznate kognitivne i drutvene mehanizme imitacije i
konformizma usled svojevrsnog drutvenog pritiska. Iako je astroturfing praksa koja je nastala u
reklamnoj industriji (AstroTurf je brend vetake trave), njena upotreba u domenu politike na
slian nain utie na javnost i na "prodaju" odreenih politikih ideja. Iluzija o nepristrasnosti je u
ovom kontekstu vana zato to je internet (masovni) medij na kojem se neskrivene politike
manipulacije relativno brzo razotkriju. U tom smislu, privid nezavisnosti ili nepristrasnosti u
okvirima slobodne KPK tada je kljuna taka (novog oblika) manipulacije stanovnitvom, odnosno
potroaima i/ili glasaima.
Opasnost od ove zloupotrebe postoji zato to drutveni mediji poput Tvitera sve vie
oblikuju javno mnenje, ak i kod nas. To pogotovo vai za politika okruenja u kojima je internet
jedan od retkih medija pomou kojih se moe izraziti nezadovoljstvo politikom situacijom, zato to
za razliku od tradicionalnih izvora vesti i novosti korisnici drutvenih medija ne uzimaju u obzir
(esto zato to nije mogue lako uraditi) mehanizme proverljivosti istinitosti informacija ili
kredibilnost izvora. Tviter funkcionie na modelu korisnik-kao-proizvoa-informacija, a taj
korisnik ne mora da ima za cilj deljenje tane informacije. Zbog toga dopadljivost, ponovljivost,
senzacionalnost ili najoptije reeno "meminost" funkcioniu kao primarni pokretai difuzije
informacija. Na osnovu dosadanjih istraivanja postalo je jasno da ono to razlikuje astroturfing od
istinskog politikog dijaloga jeste i nain na koji se informacije prenose (difuzija obrazaca poruka
kroz drutvenu mreu).
Kada je re o Srbiji, primeena je intenzifikacija politike borbe i promocije politikih ideja u
digitalnoj sferi od 2012. godine, ukljuujui tu i strategije i taktike politikog astroturfinga.
Najvidljivije taktike ovog tipa bile su primenjivane na komentare ispod vesti u medijima, pri emu
su brojni (angaovani) pojedinci ciljano ili "po zadatku" ostavljali pozitivne ili negativne komentare
u skladu sa odreenom politikom opcijom ili orijentacijom. Na osnovu "curenja" podataka iz
zatvorenih grupa posveenih ovakvom politikom aktivizmu otkriven je i mehanizam naina na koji
ti aktivisti obavljaju svoje zadatke politikog astroturfinga. Slina praksa je, meutim, poela da
odlikuje i komunikaciju na Tviteru koja se ogleda(la) u vidu "napada" aktivista na odreene
(kritike) hategove, obino posveene panelima u vezi sa cenzurom, slobodom javnog izraavanja

itd. Metode ovih organizovanih i relativno brzih "napada" obino su denunciranje, uvrede,
etiketiranje, govor mrnje itd., zbog ega se "autentini" komentatori i nosioci kritikog miljenja
najee povlae iz onlajn diskusije, odnosno KPK. Sve ove prakse predstavljaju tipian primer
politikog astroturfinga, pri emu je njihova posledica, osim u boljoj "prodaji" (tj. "reklami")
odreenih politikih ideja, istovremeno i u uutkivanju kritike javnosti i guenju slobode govora i
izraavanja. Posledice ovakvog delanja, posebno na platformama koje su ab definitionem prostori
slobodnog izraavanja, umreavanja i komunikacije kao to je Tviter, mogu biti i politiki opasne i
drutveno dalekosene.
Teorijski okvir i metodologija istraivanja
Najjednostavnije reeno, drutvena mrea se odnosi na skup aktera i veze koje meu njima
postoje, to vai i za "onlajn" drutvene mree, odnosno za analizu mree koja se stvara u okvirima
KPK na Tviteru (ili uopte na internetu). Analiza mrea zapravo pokuava da opie regularne
obrasce mrea i da iskoristi njihove opise da bi ukazala na to kako strukture mrea ograniavaju
i/ili generiu odreena ponaanja i drutvene promene. Ovo istraivanje je posveeno upravo opisu
regularnih obrazaca mrea u vetaki indukovanom i/ili eksperimentalnom okruenju proizvodnje
astroturfinga (ili organizovanog napada) kao svojevrsnog drutvenog digitalnog eksperimenta.
Metode koje su koriene su analiza sadraja tvitova tokom trajanja navedenog
eksperimenta, to ukljuuje i analizu meuodnosa izmeu aktera/poruka, centralnosti pojedinih
aktera/poruka, kao i analizu njihovog dometa (reach) i sentimenata (sentiment analysis). Razlozi za
ovakvu metodoloku strategiju nalaze se u potrebi za otkrivanjem mikrodrutvenih (interakcijskih)
i makrodrutvenih (strukturnih) posledica koje praksa organizovanog napada na Tviteru moe da
ima.
Kada je re o ovom istraivanju, vano je istai i pristup ili paradigmu koja se u drutvenim
naukama naziva analiza drutvenih mrea. U pitanju nije puka metodologija ili nov alat za stare
teorijske potrebe, ve poseban poduhvat ili novo sredstvo za posmatranje drutvenog sveta. U
okvirima analize drutvenih mrea naglaavaju se ureeni odnosi izmeu individua, a ne
unutranje sile (poput linosti ili kategorijskih razlika kao to su etnicitet ili rod). Tako posmatrana,
analiza mrea kao najneposredniji nain izuavanja drutvenog sistema vidi analizu obrazaca veza
koje povezuju pripadnike mree, a analizom sloenih hijerarhijskih struktura asimetrinih veza
mogue je izuavati mo, stratifikaciju i strukturnu promenu, posebno u domenu politike.
Snaga analize mrea poiva u njenom fundamentalnom pristupu izuavanju drutvene
strukture, a ne u grupi termina i tehnika. Dakle, u pitanju je iroki intelektualni pristup, a ne uski

skup metoda, koji pokuava direktno da izuava drutvenu strukturu preko analize obrazaca veza
koje povezuju njene pripadnike. To znai da analiza mrea traga za dubinskim strukturama,
odnosno za obrascima koji se nalaze ispod sloene povrine drutvenih sistema. Ona takoe
pokuava da opie ove obrasce i da te deskripcije iskoristi u objanjenju naina na koji strukture
mrea ograniavaju drutveno ponaanje i drutvenu promenu. Ove deskripcije zasnovane su na
konceptu veze koja povezuje vorove u drutvenom sistemu, a u pitanju su veze koje povezuju
osobe, grupe, organizacije, skupove veza ili osoba.
Analiza mrea ima za cilj da sazna kako strukturne karakteristike utiu na ponaanje (ljudi),
ali ono koje se nalazi izvan normi, linih karakteristika i dijadikih odnosa. Takoe, ona se fokusira
na to kako obrasci povezivanja u mree pruaju znaajne prilike i ogranienja zato to utiu na
pristup ljudi i institucija resursima kao to su informacije, bogatstvo i mo. U izvesnom smislu ona
drutvene sisteme posmatra kao mree odnosa dependencije (zavisnosti) koji su rezultat razlike u
posedovanju oskudnih resursa u vorovima, odnosno strukturirane alokacije ovih resursa u
vezama.
U poslednjih nekoliko decenija ideja o drutvenim mreama i metode njihove analize
privlae veliku panju odreenih naunika, prvenstveno sociologa i antropologa. Razlog za to lei u
injenici da se ta analiza najvie bavi odnosima koji postoje meu drutvenim entitetima i
obrascima i implikacijama tih odnosa. To znai da analiza mrea omoguava nove odgovore na
standardna pitanja koja u ovim naukama postoje ve dugo vremena, jer sa tog stanovita drutveno
okruenje moe da se izrazi preko obrazaca ili regularnosti u odnosima meu jedinicama koje
stupaju u interakciju. Ti regularni obrasci u odnosima zapravo su strukture (koja se i meri preko
strukturnih varijabli), a odnosi mogu da budu ekonomski, politiki, interakcioni, afektivni itd.
Fokusiranje na odnose i obrasce odnosa zahteva skup metoda i analitikih koncepata koji su
drugaiji od metoda tradicionalne statistike i analize podataka.
Naa analiza drutvenih mrea je u ovom sluaju bila zainteresovana za meupovezanost
drutvenih jedinica ija zavisnost se meri strukturnim varijablama i naglaava se meusobni uticaj
jedinica, a ne njihova nezavisnost. S obzirom na to da analiza drutvenih mrea drutveni ivot
shvata kao relacioni, to znai da su relacione veze primarne, a da su atributi samih aktera
sekundarni. Analizirane su i interakcione i afektivne dimenzije tokom navedenog "drutvenog
digitalnog eksperimenta" sa posebnim naglaskom na probleme strategije politike borbe i slobode
govora u trenutnom sociopolitikom kontekstu, odnosno na posledice politikog astroturfinga po
javni diskurs i po javno mnjenje.

Mikroblogovanje se odvija na platformama koje korisnicima dozvoljavaju razmenu malih

elemenata sadraja. U tom smislu, Tviter i slini mediji su vrlo korisni za izuavanje difuzije
informacija i zakljuak je da, recimo, traevi ili glasine postepeno stiu vie kredibiliteta kako ih sve
vie ljudi prihvata i kada se pree odreeni prag poinje da se veruje u njihovu istinitost u velikom
delu neke (stvarne ili virtuelne) zajednice. Na internetu (kao i "stvarnom svetu") je vrlo teko
napraviti model irenja informacija jer je struktura drutvene mree najee nepoznata. Ipak,
Tviter nudi eksplicitan nain praenja difuzije informacija preko praenja retvitova (retweets). Ti
metapodaci nam govore o tome koji su linkovi u drutvenoj mrei igrali ulogu u difuziji informacija.
Interna metodologija istraivanja obuhvatala je upotrebu servisa "Tvitni.me" u vidu
agregacije tvitova po kljunim reima (#KZN, #OslobodiMedije, #NetBot) tokom dva onlajn
dogaaja (tribine "Zloupotreba Interneta", konferencije za novinare koja je najavila tribinu,
odnosno spontane komunikacije nastale nakon ovih dogaaja) 12. i 24. februara 2015. godine.
Izvrena je i analiza sentimenata u vidu podele tvitova na one koji podravaju temu ("pozitivni") i
na one koji oponiraju temi ("negativni" tvitovi). Neutralni ili informativni tvitovi svrstani su u
pozitivne tvitove. Dodatno su angaovane i dve grupe aktivista ("astroturfing timovi") kao
organizovane grupe sa zadatkom da nekritiki hvale ("good guys"), odnosno napadaju ("bad guys")
uesnike tribine.
Dakle, teorijska i metodoloka perspektiva koja je usvojena ne fokusira se na atribute
autonomnih individualnih jedinica, asocijacije meu njima ili na korisnost jednog ili vie atributa za
predvianje nivoa drugog, ve karakteristike drutvenih jedinica shvata kao da nastaju iz
strukturnih ili relacionih procesa ili se fokusira na same relacione sisteme. Zadatak je bio u tome da
se shvate osobenosti drutvenog, ekonomskog, politikog itd. strukturnog okruenja i nain na koji
ove osobenosti utiu na uoene karakteristike i asocijacije meu karakteristikama aktera u mrei.
Dobijeni podaci i rezultati istraivanja (raz)otkrivaju (i/ili raskrinkavaju) mehanizme
funkcionisanja organizovanih napada na drutvenim mreama kao relativno novih strategija
politike borbe, kao i posledice koje ovakve prakse mogu da imaju po aktere u mrei, po (njihovu)
komunikaciju i meuodnose. Samim tim, istraivanje ukazuje na izazove i prepreke za otvoreni i
nepristrasni dijalog o relevantnim temama od javnog interesa, odnosno za slobodu govora u
okvirima KPK, ali i komunikacije u drutvu u celini.
Regularni obrasci mrea: dobijeni podaci
1. oboren rekord za komunikaciju na jednom online dogaaju za 2 sata:
2.563 originalna tvita

 463 tviteraa
1.182.938 potencijalni doseg (reach)
11.073.962 potencijalne impresije
2. Sentiment:
1850 pozitivnih tvitova
216 negativnih (svi nastali 22. februara, kada su se ukljuili oponentski botovi)
497 neutralnih (koji samo prenose informaciju)
3. Statistika
Proseno 5.5 tvitova po korisniku hashtaga #netbot
4. Demografija
Mukaraca: 241
ena: 172
Brend/firma/organizacija: 43
5. Najee kljune rei: botovi, botovanje, botova, internet, problem
6. Najei hashtagovi: #NetBot, #Srbija, #Mediji, #Astroturfing, #DSdno
Zakljuci istraivanja
Nakon detaljne kvantitativne i kvalitativne analize dobijenih podataka mogue je predstaviti
nekoliko instruktivnih zakljuaka ovog istraivanja, kao i ponuditi njihovo nauno objanjenje.
Prvo, istraivanje je ukazalo na izuzetnu politiku polarizaciju aktera obuhvaenih ovim
drutvenim digitalnim eksperimentom. Ovi zakljuci su u skladu i sa drugim istraivanjima koja
potvruju pretpostavku o tome da danas drutvene mree sve vie postaju politiki polarizovane.
Vrlo je zanimljiva injenica da korisnici Tvitera u svojoj komunikaciji najee ne dolaze do nekih
zajednikih i/ili pomirljivih stavova, ve da politike zajednice koriste drutvene mree kao sredstvo
autosegregacije. Dakle, primeena je nedvosmislena segregacija ili grupisanje aktera eksperimenta
na dve suprotstavljene grupacije (uz zanimljivo postojanje fenomena "strukturne rupe", kao
pozicije izmeu ovih grupacija, o emu e vie rei biti kasnije).
Naime, politika komunikacija na Tviteru moe da se definie kao bilo koji tvit koji sadri
najmanje jedan politiki relevantan hateg. Podaci ukazuju na to da ljudi najee retvituju
korisnike sa kojima se slau, ali isto tako esto pominju (mention) korisnike sa kojima se ne slau.
To znai da retvitovi predstavljaju neku vrstu politike podrke, a mrea pominjanja (mention
network) formira most izmeu korisnika koji zastupaju razliite politike stavove ili ak politike
ideologije. Ovu injenicu mogue je objasniti fenomenom homofilije. Postoje valjane teorijske
pretpostavke da su drutvene mree homofiline, to znai da pripadnici neke mree imaju

tendenciju da se povezuju sa slinim individuama (po pitanju starosti, roda, klase, statusa i drugih
brojnih karakteristika). Sutina je u tome da homofilini odnosi poivaju na nekim zajednikim
karakteristikama (verovanjima, vrednostima, obrazovanju itd.) koje olakavaju komunikaciju i
formiranje odnosa. Uz to, eksperiment je (raz)otkrio i prisustvo astroturfera na svim stranama
politikog kompasa, odnosno u okvirima mnogih konkretnih politikih partija (a ne samo vladajuih).
S tim u vezi, drugo, aktere u ovom drutvenom digitalnom eksperimentu je odlikovao visok
stepen homofilije. Na Tviteru "obini" korisnici i politiari koji stupaju u interakciju to ine u okviru
istog simbolikog okvira. Oni koriste isti jezik, poruke sline duine, referiu ka slinim pojavama,
stvarima, dogaajima i esto je prisutan i slian sadraj (to je sve rezultat korienja hategova i
retvitovanja) i ono to je najvanije oni su ukorenjeni u istoj drutvenoj mrei. Na taj nain se
omoguava analiza ideolokih pozicija i jednih i drugih aktera. Ova pojava je slina i asortativnosti,
odnosno asortativnom meanju ili preferenciji vorova u mreama da se povezuju sa drugima koji
su na neki nain slini. Dakle, opravdana je pretpostavka da korisnici Tvitera preferiraju da "prate"
korisnike ija ideologija im je slina iz dva razloga. Jedan je pomenuta homofilija (individue imaju
tendenciju da vie komuniciraju sa osobama koje poseduju neka njima slina obeleja), a drugi je da
je ovaj obrazac ojaan i "selektivnom izloenou" izvorima informacija koji su pristrasni (usled
homofilinog, odnosno u ovom sluaju pristrasnog odabira "prijatelja").
Iz navedenih razloga, u situaciji u kojoj ne postoje organizovani astroturferi, preovladava
pozitivan i neutralan (informativni) sentiment konverzacije, to upuuje na homofiliju
(istomiljenike) i meusobno prilagoavanje stavova uesnika u diskusiji. Na drugoj strani,
prisustvo astroturfera generie snano prisustvo negativnog sentimenta uz paralelno odsustvo
neutralnog sentimenta. Na primer, udeo govora mrnje je u prvom sluaju oko 1%, a u drugom
sluaju, uz prisustvo astroturfera, ak 12%, odnosno 65% (prema konkretnoj meti ili rtvi) i 29%
(prema oponentima kao grupi).
Tree, kada je re o samom sadraju (negativnih) tvitova, odnosno tvitova koje alju
astroturferi, primeene su brojne pravilnosti u vidu specifinih (konverzacijski neprimerenih i logiki
neutemeljenih) taktika politike borbe politikih astroturfera. Meu tim taktikama dominiraju
pokuaji diskreditacije dogaaja, organizatora, uesnika, samih hetagova itd., uz taktiku
prebacivanja (ili kidnapovanja) diskusije na neke druge teme. Doseg ovakvih tvitova, najee
preko opcije retweet, je ak 200.000 iako astroturferi u ovom eksperimentu ine tek 5% svih
korisnika. Ovakav fenomen nije mogu u "prirodnoj" ili "organskoj" komunikaciji, pre svega zato to
popularni tvitovi moraju da imaju neku vrednost. Drugim reima, politiki astroturfing (u Srbiji)

odlikuju mnoge namerne ili nenamerne logike greke koje dramatino utiu na kvalitet komunikacije
u celini.
Na primer, tipina logika greka negativnih tvitova u ovom eksperimentu bila je tzv. greka
oveka od slame, pri emu se radi o zameni stvarne pozicije ili tvrdnje neke osobe izoblienom,
preteranom ili pogreno interpretiranom verzijom. Ovo se obino ini citiranjem izvan konteksta ili
u pogrenom kontekstu, prekomernim pojednostavljenjem tvrdnje koju je lake napasti nego
originalnu verziju ili selektivnim odabirom taaka koje se kritikuju u datoj tvrdnji. Jo jedna
prevalentna taktika bila je upotreba greke argumentum ad hominem, tj. napadanja osobe koja
iznosi odreenu tvrdnju, a ne napadanje ili kritikovanje same tvrdnje, naroito u situacijama u
kojima je napad na osobu koja iznosi tvrdnju u potpunosti irelevantan za tvrdnju. Ovakvi napadi se
obino sprovode kada se ne moe pronai kontrargument nekoj tvrdnji. Varijanta ovog argumenta
javlja se kada se istie da je osoba koja iznosi neku tvrdnju pristrasna i da je zato argumentacija
nuno pogrena. I konano, postoji jo jedna varijacija koja je u sutini "krivica zbog asocijacije",
odnosno udruivanja. U pitanju je situacija u kojoj se izvor neke informacije ili tvrdnje posmatra
negativno samo zbog svoje povezanosti sa nekom drugom osobom ili grupom koja se vidi u
negativnom svetlu.
Zatim, primeena je i logika greka koja se naziva argumentum ad populum pri emu se
misli na tvrdnje koje se nude umesto validnog dokaza, da veina ili puno ljudi uopte (ili u nekoj
odreenoj grupi) prihvata neko verovanje kao istinito i kada se to predstavlja kao dokaz za tvrdnju.
U pitanju je vrlo opasan nain prihvatanja informacija jer se one prihvataju bez zahtevanja dokaza
za neko verovanje. Negativne tvitove, odnosno tvitove politikih astroturfera, odlikovao je i jezik
pun predrasuda. Masovno su upotrebljavani termini puni emocionalnosti radi dodavanja vrednosti
ili moralne dobrote verovanju u neku tvrdnju. Ovo se esto deava, naroito kada se govori o
"pravim patriotama", "dobrim Srbima", "istinskim pravoslavcima" i slino. Ove tvrdnje su ispunjene
jezikom predrasuda jer se unapred tvrdi/zna ta svaki pravi patriota treba/mora da misli i kako
treba/mora da se ponaa. Meu regularnim obrascima (negativne) komunikacije isticalo se i tzv.
posebno izjanjenje o krivici, odnosno situacija u kojoj neka osoba primenjuje standarde, principe
i/ili pravila na druge ljude ili okolnosti dok sebe izuzima od istih kriterijuma, ali bez nuenja
adekvatnog opravdanja. Ove situacije najee nastaju usled snanih emocionalnih verovanja koji
se meaju sa razumom.
Konano, na delu je veoma esto bila tzv. sklonost ka potvrivanju kao tendencija osobe da
traga za informacijama, odnosno da informacije interpretira ili da ih se prisea na nain koji
potvruje njena verovanja ili hipoteze. Radi se o jednoj od mnogobrojnih ljudskih kognitivnih

sklonosti ili pristrasnosti koje nisu logiki opravdane, ali koje nekad mogu da budu i korisne u
drutvenoj stvarnosti. Ljudi ne primaju informacije objektivno (ta god to znailo), nego su sve
informacije posredovane brojnim faktorima, tako da se, na primer, nejasni ili dvosmisleni dokazi
najee interpretiraju kao da podravaju ve postojeu poziciju. Brojna istraivanja ukazuju na to
da su ljudi pristrasni i da najee potvruju ve svoja postojea verovanja, odnosno da zanemaruju
alternative kada pokuavaju da misle o sopstvenoj poziciji. U ovom eksperimentu jasno je
demonstrirano da se "slinomiljenici" okupljaju (te ih masovno fejvuju i retvituju) jedino oko onih
poruka, ideja ili tvitova koji potvruju njihove stavove, ime se faktiki uruava mogunost istinskog
kritikog dijaloga. Takoe, samo dva (od ukupno 449) uesnika konverzacije su primetila prisustvo
astroturfera koji su bili organizovani za potrebe eksperimenta. Drugim reima, zbog greke
sklonosti ka potvrivanju dogodilo se da u situaciji u kojoj nema oponenata tokom konverzacije
"slinomiljenici" ni ne primete praksu astroturfinga jer su saglasni jedni sa drugima.
Primeri:
Stalo Vam je @PeckoPivo do rasprave, ali sa istomisljenicima i ako Vam za nju jos neko debelo plati. To
je sustima. #NetBot @TrollValium
Bolje bi bilo da novac ide u humanitarne svrhe, a ne da se bahatite po starom dobrom vaem obiaju.
#Tuga @PeckoPivo #NetBot
Srbija grca u DS dugovima, a fondovi i nevladine org se razmeu na sve strane. Pa to su projeekti samo
takvi! http://t.co/Pyux920Ryz #NetBot
Ako ih vi ne znate @BlogOpen ja ih znam ko zlu paru.Brinem za vas jer mene ne mogu obmanuti!
Farbani svim bojama=money! @Sallence69 #NetBot
Ekspert za iskopavanje fosilnih ostataka @SutanovacDragan i vodja #NetBot #dsDno
#NetBot projekat-Sve objasnjeno! "Nezavisni"Sloba #BIRN,politicki dinosaurus Vesna Pesic,NVO,Bojan
Pajtic..#EpicFailhttp://t.co/t0MeESSaWC
Ti si, deko, malo faisoidan. Ne ide ti to uz demokratiju. Blokira ljude koji imaju drugaije stavove.
#netbot @PeckoPivo @DavidDBabic
#ZetonAlija #MaliganskiSljam #NetBot.
: " !" #Jajarenje
@BlogOpen . #NetBot a
#DS.
Ali, kako odoleti botovanju za #demokrate kad #iPhone. Da li je to onaj novi na koji moete i da sednete
ili? #NetBothttp://t.co/aKGEcDPgIo
Koji znaaj ima #NetBot rasprava da bi se na nju bacao novac, osim to e uposliti gomilu besposliara
sa ute liste? @PeckoPivo

Bar neemo uestvovati u kriminalnom skupu;) #netbot @BlogOpen @DavidDBabic @PeckoPivo

O tome i priam. Vi ste jedna raspojasana diletantska ekipa, koja ne zna ta e i gde e s lovom. #netbot
@BlogOpen @DavidDBabic @PeckoPivo
Ajde #oni @BlogOpen ...ali ljudi koji su skloni njihovoj manipulaciji. Ne shvatam. #Oni su gori od Soraje
i Stanije u duetu! @MrNeny #NetBot
@BlogOpen , #NetBot-a w/
@Sallence69
Srpskoj opoziciji vise ne smetaju samo odluke Vlade Srbije, vec i korporativne odluke menadzmenta
drustvenih mreza. #NetBot
Dakle, kod vas, selektivne info. Sad shvatate zato je #NetBot pointless i samo bacanje para.
@BlogOpen @DavidDBabic @PeckoPivo
@SutanovacDragan Vi ste "imali" plan #NetBot, ali vam je malo bilo decenija vlasti, da ga sprovedete u
delo.
Kada bolje razmislim, i ja bih da nemam argumenata optuzivao ljude da su botovi i organizovao o tome
debate sa istomisljenicima. #NetBot

etvrto, u sluaju astroturfinga postoji izuzetna brzina delovanja aktivista-astroturfera, a

koja takoe ne odgovara prirodnoj ili organskoj komunikaciji. Uz varijablu veliine mree
(pratilaca) ovo predstavlja vaan faktor kada je re o uticajnosti astroturfing komunikacije . Na
primer, astroturferi tvituju veliku koliinu tvitova za kratko vreme (3 ili 4 u minuti), uz jo bre
akcije retvita i fejva (6, odnosno 10 u minuti). U tom smislu, njihovo delovanje podsea na spem, ali
su posledice ove brzine i konsekventnog "zaguenja" informacijama drugaije od klasinog spema.
Kada je re o strukturnom istraivanju mrea varijabla vremena igra znaajnu ulogu, to
tradicionalni istraivai mrea esto zapostavljaju. Za istraivaa drutvenih mrea trajanje neke
mree predstavlja informaciju od velikog znaaja jer kako mree nastaju i nestaju, kumulativni
"inventar" odnosa koji poseduje neka osoba vremenom raste, a ova akumulacija veza moe olakati
izgradnju mostova meu drutvenim krugovima individua.
Kada je re o vremenu, odnosno brzini, pojedini istraivai primeuju da je tada
komparativno verovatniji opstanak jakih veza nego slabih, a i uestali kontakt meu lanovima
mree takoe se dovodi u vezu sa trajnou veze u mrei (astroturfera). Meutim, nije svejedno
kakvi tipovi veze opstaju npr. srodnike veze su trajnije od veza meu prijateljima, komijama ili
kolegama, ali srodnici opstaju prvenstveno kao faktor u odnosima emocionalne podrke, a ne kao
osobe sa kojima se druimo ili provodimo slobodno vreme. U tom smislu je zanimljivo analizirati i
mree politikih istomiljenika, odnosno mree aktivista na Tviteru.

Vaan faktor pri analizi drutvenih mrea astroturfera i njihovog uticaja na komunikaciju i
javnu sferu je relativno ili komparativno velik broj lanova navedene mree. Zbog specifinosti
mikrobloging platforme kao to je Tviter, mree astroturfera nisu tradicionalno "egocentrine",
odnosno line mree, to dodatno upuuje na njihov veliki domet i uticaj. "Egocentrina mrea" je
termin koji se koristi zato to ego sa ijeg se stanovita mrea definie ne mora da bude osoba (npr.
egocentrina mrea moe da bude "IBM i njegovi dobavljai"). Lina mrea (kada se radi iskljuivo
o ljudima) predstavlja skup odnosa koje individue shvataju kao bliske, jer je bliskost dobar
indikator drutvene i emocionalne podrke (u pitanju je socioemocionalna bliskost), zbog ega se
lina mrea moe nazvati i "linom zajednicom". Meutim, mree na Tviteru prevazilaze domet
line zajednice, zbog ega je i njihov uticaj u javnoj sferi (posebno u sluajevima velikog broja
pratilaca) izuzetan. Antropolozi i kognitivni psiholozi govore o specifinoj kognitivnoj granici broja
ljudi sa kojima pojedinac moe odravati stabilne drutvene odnose, koji je izmeu 100 i 250, a
obino se vezuje za broj od 150 (tzv. Danbarov broj). U sluaju Tvitera, broj "pratilaca" odreenih
individua moe da prelazi nekoliko hiljada (u sluaju pojedinih politiara ili zvezda iz oubiznisa ovi
brojevi su viemilionski), to dodatno implicira uticaj njihovih "linih", odnosno egocentrinih
mrea.
Peto, primeen je organizacioni i liderski znaaj odreenih individua (tviter naloga) po
komunikaciju u celini, to implicira znaaj centralnosti tih pojedinaca u mrei. U sluaju ovog
eksperimenta, ovo se dogodilo kada je re o ukljuenosti jednog od lidera SNS Internet tima
(@sallence69) koji tvituje sa svojim punim identitetom. Naime, strukturne teorije drutvenih mrea
esto razmatraju pojam pozicije, a osnovna ideja koja je sutina pojma pozicije jeste strukturna
slinost ili korespondentnost za aktere koji su na isti nain povezani sa ostatkom mree kae se da
su ekvivalentni i da okupiraju istu poziciju. Pored pozicije, izuzetno je bitan i pojam centralnosti u
mrei i obino se govori o tri vrste centralnosti: centralnosti stepena, centralnosti "bivanja izmeu" i
centralnosti bliskosti.3
Centralnost stepena definie se preko broja altera sa kojima je ego direktno povezan.
Centralnost "bivanja izmeu" definie se kao mera u kojoj alteri moraju da prou kroz fokalnog
aktera kako bi komunicirali sa drugim akterima. Centralnost bliskosti definie se kao mera u kojoj
akter moe da doe do velikog broja aktera preko malog broja koraka. Zakljuak koji se donekle
kosi sa pukim intuitivnim razumevanjem jeste da centralnost utie na razumevanje akterove moi,
3

Friman je meu prvima obradio pojam centralnosti i vrlo je lako uoljivo da postoji veza izmeu strukturne centralnosti
i uticaja na odvijanje grupnih procesa. Meutim, intuitivna plauzibilnost ove hipoteze ne ini je u potpunosti tanom na
prvi pogled ini se kako je poziciona centralnost jedan od bitnih izvora moi, ali u poslednje vreme javljaju se studije koje
ovu pretpostavku dovode u pitanje jer nisu svi tipovi centralnosti u korelaciji sa statusom i uticajem.

ali ne uvek na isti nain. Mera u kojoj ona utie na mo ima veze sa strukturom mree. Takoe,
moraju se uzeti u obzir i podgrupe, tj. da li je akter u stanju da utie na njih.
Centralnost je svakako povezana i sa pitanjem uticaja. Uticaj predstavlja sposobnost da se
doe do "prave osobe" preko odreenih kanala. Pretpostavlja se da je osoba sa vie kontakata
verovatno uticajnija od one sa manje i ako analiziramo individuu elimo da znamo koliko ljudi
poznaje, to predstavlja zapreminu poznanstava. Za populaciju elimo da znamo distribuciju
zapremina poznanstava, prosek i razliku izmeu ekstrema. Takoe, elimo da znamo koji to ljudi
imaju mnogo veza i da li su i oni sami uticajni. I konano, elimo da znamo kako su stratifikovane te
linije kontakata, tj. kakva je struktura mree.
Drutveni resursi imaju odreenu ulogu i u procesu sticanja statusa. U teoriji je najee bilo
polemika oko pozicije resursa da li se oni nalaze u kontaktima koje ima individua, ili u samoj
mrei? U pitanju su dva pristupa problemu onaj koji govori o "kontaktu-kao-resursu" i onaj koji
govori o "mrei-kao-resursu". Mogue je stvoriti sintezu ova dva stanovita.
Ako resurse definiemo kao vrednovanu robu u drutvu ije posedovanje odrava ili
promovie sopstveni interes osobe, gde su primeri bogatstvo, status i mo, drutveni resursi su
ukorenjeni u drutvenoj mrei individue i pristup njima mogu je preko direktnih ili indirektnih
veza. Dakle, drutvene resurse ne poseduje sama individua i zato su to resursi drugog reda koji
pripadaju alterima u egovoj drutvenoj mrei.
esto, u vezi sa prethodnim zakljukom, izdvaja se i zakljuak da "novi" astroturferi
(angaovani za potrebe eksperimenta) ne utiu na domet, impresije i konverzaciju zbog svog
oskudnog drutvenog kapitala u mrei. Ova injenica poiva na truizmu prema kojem navedeni
akteri nemaju dovoljno pratilaca, zbog ega je i njihov uticaj komparativno mali. Iz navedenog
zakljuka sledi i injenica da su za stvaranje relevantnih astroturfera neophodni i kontinuitet
delovanja i njihovo umreavanje ili povezivanje.
I ovaj fenomen ima svoje objanjenje u drutvenim naukama koje referie ka znaaju
drutvenog kapitala. Drutveni kapital predstavlja oekivane dobiti koje se ostvaruju na temelju
saradnje izmeu individua i grupa i u pitanju je jedan od najznaajnijih i najplodnijih pojmova
savremene drutvene nauke. Iz tih razloga moe se smatrati za preduslov uspenog udruivanja u
svim sferama drutvenog ivota, a samim tim i za uspeno udruivanje korisnika Tvitera, ali i
politikih astroturfera na Tviteru. U najtenjoj vezi sa drutvenim kapitalom su drutvene mree,
kao veze izmeu pojedinaca i drutvenih grupa koje se spontano ili organizovano grade na
zajednikim interesima, meu kojima su i drutvene mree na Tviteru. U kontekstu udruivanja

astroturfera, drutvene mree doprinose efikasnijem povezivanju, brem i boljem protoku informacija,
lakem ostvarivanju zajednikih interesa i slino.
Drutveni kapital je kao koncept prilino iroko i razliito definisan kod brojnih autora. To, s
jedne strane, otkriva bogatstvo ovog koncepta koji nastoji da objasni veze aktera i njihove pozicije u
drutvenoj strukturi, vrednosti, poverenje, razmenu, solidarnost itd. S druge strane, problem
njegovog definisanja za posledicu ima mnotvo nepreciznih ("fleksibilnih") upotreba, kako od
strane sociologa, tako i od strane drugih drutvenih naunika. Jedan od problema jeste i taj da je
drutveni

kapital

prilino

teko

operacionalizovati

za

istraivake

potrebe,

odnosno,

operacionalizaciju je mogue izvoditi na razliite naine. Drutveni kapital se tie kapitala steenog
kroz drutvene odnose i u tom smislu individua ima dve vrste resursa line i drutvene. Lini
resursi su oni koje individua poseduje i mogu da ukljuuju vlasnitvo nekog materijala i simboliku
robu. Drutveni resursi su oni kojima se pristupa preko drutvenih veza individue. U zavisnosti od
ekstenzivnosti i diverziteta svojih drutvenih veza individue imaju razliite drutvene resurse. Iz
toga sledi da drutveni resursi po potencijalnoj korisnosti za individuu nadmauju line resurse i po
kvantitetu i po kvalitetu.
Pripisivanje vrednosti resursima delom je diktirano njihovom oskudnou, potranjom ili
oekivanjima koji ih se tiu. Individualni akteri koji poseduju vrednije resurse imaju vii status i u
odreenim situacijama imaju ansu da donose odluke u ime kolektiva, ukljuujui tu i nain na koji
e se vriti alokacija i distribucija vrednovanih resursa. Takva prilika nudi se dodeljivanjem pozicija
na kojima se donose odluke u mrei. Individualni akteri koji poseduju vredne resurse imaju vee
anse da budu ukljueni u donoenje odluka o pravima (upotrebi, transferu, dispoziciji) tih resursa.
Od aktera koji su na pozicijama sa kojih se donose odluke oekuje se da jaaju konsenzus zajednice
jer im je cilj da promoviu svoj poloaj u zajednici. Ovi moni akteri mogu dalje da unaprede svoj
poloaj ili preko sticanja jo vrednih resursa ili preko manipulacije vrednosnog konsenzusa, da
promoviu vrednost resursa koje poseduju ili koje mogu da poseduju. Dakle, vie pozicije u mrei
najee nude bolje prilike za promociju sopstvenog interesa jer je ljudske resurse mogue tretirati
kao oblik kapitala.
Drugim reima, ideja drutvenog kapitala sutinski je povezana sa injenicom da drutvene
mree imaju vanu ulogu u drutvenom ivotu i da kao posledica posedovanja drutvenog kapitala
(i njegove eventualne mogunosti konverzije u druge tipove kapitala) one mogu da budu veoma
znaajan deo razumevanja itavog niza drutvenih procesa, a samim tim i mogunosti za drutveni
napredak i razvoj. Sve ove pretpostavke i zakljuci upuuju na izuzetni znaaj aktera sa velikim

drutvenim kapitalom u mrei kada je re o uticaju na samu mreu i komunikaciju u njoj, a samim tim
i na ire javno mnjenje.
Zbog svega navedenog, vanu ulogu kada je re o astroturfingu imaju tzv. mostovi. Sve
individue u mrei potencijalno mogu da imaju mnogo kontakata, ali linija u mrei koja omoguava
jedini put izmeu dva vora zove se most. Most izmeu dva aktera ("vora") moe da igra veoma
znaajnu ulogu u procesima difuzije, jer je on jedini put preko kojeg teku uticaj ili razne informacije.
U tom smislu, pristup i upotreba drutvenih resursa je pod uticajem dva faktora: inicijalnog statusa
individue (tzv. propozicija o snazi pozicije) i snage odnosa izmeu ega i altera (tzv. propozicija o
snazi veze). Bolje inicijalne pozicije pospeuju verovatnou da se doe do boljih drutvenih resursa
jer nude mogunosti za uspostavljanje veza sa onima koji imaju bolje drutvene resurse kroz
spomenuti princip homofilije, ali i preko slabih veza i strukturnih rupa.
Sedmo, kao zakljuak koji proizilazi iz prethodnih zakljuaka mogue je istai sledeu
tvrdnju: zbog snage slabih veza u mreama KPK uticaj astroturfinga na javno mnjenje je veoma
snaan. Naime, ideja o "snazi slabih veza" Marka Granovetera jedno je od klasinih mesta drutvene
nauke, iako je na prvi pogled kontraintuitivna. Prema ovoj ideji, tvrdi se da slabe veze predstavljaju
most izmeu dve guste mree jakih veza (bliskih prijatelja). Skup ljudi koji sainjavaju individua i
njeni poznanici jeste mrea male gustine (ona u kojoj su mnoge mogue relacione linije odsutne),
dok je skup koji se sastoji od iste individue i njenih bliskih prijatelja gusta mrea (ona u kojoj su
mnoge mogue linije prisutne). Slaba veza izmeu pojedinca ("ega") i ostalih aktera u drutvenoj
mrei kao to je Tviter tada postaje neto vie od trivijalnog poznanstva. Ego ima svoje bliske
prijatelje od kojih je veina takoe u bliskom kontaktu, to predstavlja gusti deo drutvene
strukture. Pored toga ego ima i svoje poznanike od kojih se mnogi meusobno ne poznaju. Svi ti
poznanici (verovatno) imaju svoje bliske prijatelje, to opet sainjava gustu mreu, ali onu koja se
razlikuje od mree ega. Meutim, manje je verovatno da e nai poznanici (slabe veze) biti u
meusobnim drutvenim kontaktima nego nai prijatelji (jake veze).
Iz navedenih razloga, individue koje imaju malo slabih veza esto bivaju uskraene za
informacije koje dolaze iz udaljenijih delova drutvenog sistema i "osueni" su na svoje bliske
prijatelje, tj. na veoma ogranien broj informacija koji dolazi od ogranienog broja individua
(odnosno bliskih prijatelja). Slab protok novih ideja moe da se odrazi i na lou poziciju na tritu
rada (gde i kada se otvara novo radno mesto), na polju mode, difuzije novih ideja, itd. Bez slabih
veza bilo koja informacija teko moe da se proiri van guste mree, ili klike. Isto vai i za protok
novih ideja, odnosno njihovu inkorporaciju u toj grupi.

to je snanija veza izmeu dve osobe, to je vea proporcija individua u odreenom skupu
sa kojima e obe osobe biti povezane, odnosno povezane preko slabe ili jake veze. Ovo preklapanje
u krugovima prijatelja je najmanje kada je veza odsutna, najvee kada je jaka, a srednje kada je
slaba. Po definiciji, jake veze ukljuuju veu vremensku posveenost (izuzimaju se formalni
kontakti na radnom mestu, ili slini tipovi estih formalnih interakcija koje ne podrazumevaju
razmenu linih i intimnih sadraja). Zakljuak je da to ee osobe stupaju u meusobne
interakcije da e njihovi meusobni sentimenti prijateljstva biti jai. Ako jedna osoba ima jake veze
sa dve osobe, veoma je verovatno da e i te dve osobe na osnovu jake veze sa prvom individuom
doi u interakciju. O ovome govore i razna empirijska istraivanja. to jaa veza povezuje dve
individue, to su one meusobno slinije po raznim pitanjima. Zato je sasvim plauzibilno
pretpostaviti da e sve tri pomenute osobe biti sline (o emu govore principi homofilije i
tranzitivnosti). Pored rezultata iz sociologije ovu potvrdu donosi i psihologija, naroito teorija
kognitivnog balansa. Ako izmeu dve osobe postoji jaka veza, obe osobe e imati elju da njihova
oseanja budu kongruentna sa oseanjima prijatelja. U odnosima slabih veza kongruentnost je
manje bitna sa psiholoke strane.
Sve ove injenice upuuju na zakljuak da nedostatak slabih veza stvara sistem koji je
inkoherentan i fragmentiran. Nove ideje se ire izuzetno sporo, nauna istraivanja i diseminacija
novih ideja su oteani, a meusobni ivot nekih podgrupa (npr. etnikih) moe da bude veoma
teak usled meusobne izolovanosti i nepovezanosti. U evoluciji drutvenih sistema verovatno
najvaniji izvor slabih veza bila je podela rada, jer su specijalizacija i meuzavisnost rezultirale u
raznim specijalizovanim odnosima meu ulogama, u kojima svi poznaju samo mali deo linosti
drugih ljudi. Slabe veze obezbeuju pristup informacijama i resursima izvan obima drutvenog
kruga ega. Prema Granoveterovoj terminologiji jake veze nisu mostovi, jer preko principa
homofilije i tranzitivnosti jaka veza moe da bude most samo ako nijedna osoba u vezi nema drugih
jakih veza. Slabe veze ne pate od ovih ogranienja, iako ni one ne spadaju automatski u mostove.
Meutim, ono to je vano jeste da su svi mostovi slabe veze. Dakle, uprkos tendencijama ka
homofiliji i segregacionizmu, politiki astroturfing generie mnoge slabe veze meu akterima. Na ovaj
nain jaa drutveni kapital astroturfera i uveava se njihova mo u mreama KPK, a samim tim i
drutveni uticaj. U takvoj situaciji dolazi do efekta hlaenja ili odustajanja od komunikacije kod
istinski nepristrasnih individua koje nisu astroturferi i koje komentariu sociopolitiku stvarnost.
Osmo, zanimljiv zakljuak jeste i potvrda injenice da su pojedinci koji se nalaze na poziciji
strukturne rupe zapravo pojedinci koji generiu "dobre ideje", uprkos prevalenciji astroturfinga.
Posredovanje putem strukturnih rupa izmeu grupa omoguava sagledavanje opcija koje inae nisu

vidljive, to je mehanizam preko kojeg posredovanje postaje oblik drutvenog kapitala. Ljudi koji
stoje blizu rupa u strukturi mree pod veim su "rizikom" da imaju dobre ideje. Iz navedenih
razloga neophodno je podsticati kritiki dijalog koji prevazilazi prakse segregacije i sklonosti ka
potvrivanju, odnosno prosto grupisanje na jednu ili drugu stranu u komunikaciji koju karakterie
astroturfing.
U skladu sa opisanim principima homofilije i tranzitivnosti poznato je da su miljenja i
ponaanja homogenija intragrupno, a ne intergrupno. Iz ove injenice sledi da su ljudi koji su
povezani sa razliitim grupama familijarni sa vie alternativnih "naina" miljenja i ponaanja, to
im prua vie opcija iz kojih mogu da biraju i kombinuju. Nove ideje esto nastaju iz selekcije i
sinteze preko strukturnih rupa izmeu grupa. Neke od ovih ideja su kreativne, istinski slobodne ili
naprosto "dobre". "Dobra ideja" moe da se razume kao ona koju ljudi u odreenom vremenu i
prostoru hvale i ocenjuju kao vrednu i koja je realno uticajna zbog svog kvaliteta. Moemo
razlikovati etiri nivoa posredovanja:
(1) Najjednostavnije posredovanje jeste ono koje ini da ljudi sa obe strane strukturne rupe
uvide interese i potekoe druge grupe. Ljudi koji mogu da komuniciraju ova pitanja meu grupama
jesu vani, jer iz nerazumevanja ogranienja od strane ljudi iz drugih grupa nastaje mnogo
konflikata i konfuzije u raznim organizacijama.
(2) Prenoenje najbolje prakse jeste vii nivo posredovanja. Ljudi koji su upoznati sa
aktivnostima u dve grupe sposobniji su da vide kako verovanje ili praksa u jednoj grupi moe da
stvori vrednost u drugoj i da znaju kako da transliraju verovanje ili praksu u jezik koji je poznat u
ciljnoj grupi, nego ljudi koji su ogranieni na jednu grupu.
(3) Trei nivo posredovanja jeste povlaenje analogija izmeu grupa koje su meusobno
irelevantne. Ljudi koji uviaju da nain na koji druga grupa misli ili se ponaa moe da ima
implikacija na sopstvenu grupu imaju prednost u odnosu na one koji to ne uviaju. Ovaj korak je
komplikovan, naroito za individue koje su dugo vremena provele unutar jedne grupe. Ti ljudi
obino tragaju za razlikama izmeu sebe i drugih da bi opravdali svoju tvrdnju "naa situacija je
drugaija", kako bi se oseali lagodnije prilikom ignorisanja verovanja i ponaanja koja su drugaija.
Razlike se uvek mogu nai ukoliko se to eli. Pitanje je da li postoje elementi verovanja ili praksi u
jednoj grupi koja mogu da imaju vrednost u drugoj.
(4) Sinteza je etvrti nivo posredovanja. Ljudi koji su upoznati sa aktivnostima u dve grupe
verovatnije e videti nova verovanja ili ponaanja koja kombinuju elemente iz obe grupe.
Ideje nailaze iz raznih izvora i sa raznih strana, ali generisanje ideja ukljuuje individue koje
prenose znanje kroz grupe. Posredovanje je drutveni kapital i zato postoje dokazi o tome da je ono

povezano sa dobrim idejama, i obrnuto. Drutveni kapital postoji tamo gde ljudi imaju prednost
zbog svoje lokacije u drutvenoj strukturi, meutim, skrenuli smo panju na opasnost koja preti od
reifikacije struktura, jer mree ne delaju, one su kontekst za akciju. Iz navedenih razloga, neki
autori ne razmatraju toliko produkciju ideja, koliko vrednost proizvedenih ideja. Vrednost
posredovanja ideje poiva u situaciji, u transakciji kroz koju ideja stie do publike, a ne u izvoru
ideje, niti u samoj ideji kao takvoj. Glavno pitanje nije vie izvor ideje, ve njena vrednost, bez
obzira na izvor. Ljudi sa vezama preko strukturnih rupa imaju pristup raznim, esto
kontradiktornim informacijama i interpretacijama, to im daje prednost pri uvianju i razvijanju
dobrih ideja. Ljudi koji su povezani sa grupama van svojih imaju veu ansu da dou do vrednih
ideja, to deluje kao da su u pitanju nadareni ljudi. Ali to nije kreativnost koja je posledica
genijalnosti, ve ona koja je deo ovog svojevrsnog "import-eksport" biznisa.
Obino se misli da je ideja vredna ukoliko je stvorena nezavisno i nakon detaljnih
razmatranja ili razmiljanja. Meutim, ideja je vredna u onolikoj meri u kojoj je zajednica voljna da
joj oda priznanje kao takvoj. Ideja nije manje vredna ako je na drugom mestu ili u drugo vreme ne
potuju neki drugi ili isti ljudi. Kreativnost je proces difuzije ponovljenog otkria u kojem se dobra
ideja prenosi preko strukturnih rupa da bi bila otkrivena od strane jednog skupa ljudi, ponovo
otkrivena u drugom, onda ponovo otkrivena u jo nekim drugim i svako otkrie nije nita manje
iskustvo kreativnosti za ljude koji se susreu sa dobrom idejom. Vrednost se akumulira kako se
ideja kree kroz drutvenu strukturu, jer svaka transmisija od jedne grupe do druge ima potencijal
da doda vrednost. Dobre ideje esto nastaju iz preklapanja drutvenih svetova, ali se ire na nain
koji nastavlja segregaciju izmeu svetova. Iz navedenih razloga od kljune je vanosti da se istinski
nepristrasni i nezavisni pojedinci ukljuuju u KPK i onlajn drutvene mree u kojima se raspravlja o
pitanjima od javnog interesa i znaaja. Iz istih razloga jednako je vano ukazivati na zloupotrebu
navedene komunikacije i mrea od strane politikog astroturfinga, kreiranog upravo da bi se
obeshrabrilo ovakvo delanje i da bi se "zacementirala" neplodna segregacija izmeu razliitih
politikih stavova i opcija.
Empirijske generalizacije i preporuke
U potpunosti je intuitivna ideja da kako neki drutveni medijum raste da ljudi pronalaze i
naini za njegovu zloupotrebu. Najpoznatiji primer za to je sigurno spem, a sve ee Tviter i sline
platforme postaju predmet politikog astroturfinga, tj. politikih kampanja koje su preruene kao
spontatno organizovanje "odozdo". Postoje odreene slinosti sa spemovanjem, ali kontekst u
kojem se politiki astroturfing odvija je specifiniji i nosi sa sobom potencijalno vee posledice.

Osnovni cilj spemovanja jeste da se ubede korisnici interneta da kliknu link, a promovisanje
astroturf poruke ima za cilj da se konstruie lani/pogrean oseaj grupnog konsenzusa o odreenoj
ideji. Astroturfing se razlikuje od pravog politikog dijaloga prvenstveno po nainu irenja poruka.
Problem je u tome to je struktura drutvene mree obino nepoznata, tako da kada je neka
eksplicitna informacija u drutvenoj mrei dostupna snaga drutvenih veza se teko moe znati i
njihov znaaj ne moe da se smatra uniformnim irom mree.
Politiki astroturfing je ozbiljan drutveni problem zato to, sa stanovita analize drutvenih
mrea, upravo strukture preklapajuih mrea i pozicija individua u tim mreama rukovode prirodom
zajednica i trita, razmenom resursa, drutvenom promenom, politikim stavovima i vrednostima,
mobilnou po pitanju zaposlenja, ak i spoznajom. Ovakva strukturna analiza poiva na dve premise
o tome da je struktura drutvenog sistema determinisana odnosima, a ne individualnim atributima
svojih pripadnika i da obrasci tih odnosa rukovode ponaanjem. To znai da strukturna analiza ne
poinje a priori klasifikacijom sveta u diskretne skupove kategorija koje su zasnovane na
atributima, ve skupom odnosa iz kojih se izvlae mape i tipologije drutvenih struktura. Ona
donosi zakljuke o delovima na osnovu celine od struktura i odnosa ka kategorijama i od
ponaanja ka stavovima. Ovakav strukturalizam se razlikuje od tradicionalnog strukturalizma u
drutvenim naukama, jer se fokusira na konkretne odnose meu drutvenim akterima, kao to su
odnosi na drutvenoj mrei Tviter.
Iako je strukturna analiza kolektivistika, a ne individualistika, ona ne zanemaruje
individualno ponaanje. Naprotiv, ona kao osnovne graditeljske blokove drutvene analize uzima
odnose meu pripadnicima drutvenih sistema. Drutvene strukture se konceptualizuju kao mree
vorova (koji predstavljaju pripadnike drutvenog sistema) i skupovi veza koje prikazuju
meupovezanost vorova. Dakle, strukturna analiza upotrebljena u ovom drutvenom digitalnom
eksperimentu nastoji da otkrije ko ili ta je centralan/centralno u mrei, da li meu klikama postoje
postoje mostovi, u kojoj meri su pripadnici jedni drugima dostupni i da li su pripadnici mrea
strukturno ekvivalentni, odnosno, da li zauzimaju sline pozicije u mreama. Iz ovoga sledi da je
svet sainjen od mrea mrea, ali to ne znai da je pomenuta analiza nuno redukcionistika, jer
veze imaju razliitu jainu, predstavljaju (a)simetrine odnose i nose vrednosti koje reflektuju
viestruke odnose.
U skladu sa tim, mogue je predstaviti nekoliko empirijskih generalizacija koji mogu da
poslue kao osnovni analitiki principi za istraivae drutvenih mrea i kompjuterski posredovane
komunikacije. Kao to je demonstrirano, mnogi od ovih principa se vetaki proizvode ili
(raz)otkrivaju kada je re o praksi politikog astroturfinga.

Princip (1): Veze su esto asimetrino reciprone, a razliite po pitanju sadraja i intenziteta.
Resursi koji protiu kroz veze i mree ukljuuju i mnogo vie od materijalnih dobara, npr.
informacije. Veze meu osobama su esto asimetrine u pogledu vrsti resursa koje razmenjuju, ali i
po intenzitetu, jer retko kada postoji ravnopravna korespondencija u pogledu onoga ta dve osobe
daju jedna drugoj. Iako su retko simetrine, veze su esto reciprone na generalizovan nain.
Princip (2): Veze povezuju lanove mree na indirektan, kao i na direktan nain. Iz tih razloga
mree se moraju analizirati u kontekstu irih struktura mree.
Prevalencija asimetrinih veza dovodi u pitanje voluntaristiku pretpostavku da one postoje
zato to dve osobe "ele" da stupaju u interakciju. Priroda mree je definisana irom mreom u
kojoj se nalazi, tako da se bliski prijatelji meusobno ponaaju razliito u kontekstu malih i velikih
mrea. U praksi, u mnogim mreama se nalaze pojedinci koji se jedni drugima ne dopadaju
(komiluk, rodbina, profesionalni odnosi, politiki oponenti itd.). To znai da pripadnici mree
koriste niz direktnih i indirektnih veza u potrazi za resursima i zbog toga u njima uestvuju, a
strukturni kontekst lanova mree je taj koji definie specifinu vezu.
Princip (3): Strukturisanje drutvenih veza stvara nenasumine mree i otuda se pojavljuju
grupe, granice i unakrsne povezanosti u mreama.
Prvo, veze u mreama su esto tranzitivne, tj. prijatelji prijatelja e se verovatno brzo
povezati u mreu. Istovremeno, postoje i granice koliine i intenziteta veza koje pojedinac moe
odravati (i veina ljudi se nalazi blizu te granice). Naime, veina ne moe dodati mnoge nove veze
bez naputanja nekih postojeih, a zbog tranzitivnosti i reciprociteta pojedinci se povezuju u grupe
veza u kojima je veina lanova direktno meusobno povezana. Ovakva mrea se razlikuje od
nasumine mree u kojoj je verovatnoa nasuminog povezivanja jednaka za sve.
Princip (4): Unakrsne povezanosti povezuju skupove kao i pojedince, a vorovi u mrei ne
moraju da budu pojedinci.
vorovi mree ne moraju da budu pojedinci, ve klasteri mree i grupe (a ak i drave,
nacije i slino). Veze meu ovim vorovima se pojavljuju jer su neki pojedinci pripadnici nekoliko
klastera, tako da je u mnogim sluajevima potrebno izuavati posledice veza meu klasterima za
strukturu veza meu njima na primer, lokalne elite su vane jer imaju pristup drutvenim,
ekonomskim i politikim resursima izvan mree.
Princip (5): Asimetrine veze i kompleksne mree distribuiraju oskudne resurse na razliit
nain.
Resursi ne teku ravnopravno ili nasumino u sistemu asimetrinih veza i ogranienih
klastera i zbog svoje strukturne lokacije pripadnici sistema se znaajno razlikuju u pogledu pristupa

tim resursima. Ove mree nisu jednostavne i jednostrane hijerarhije, ve podrazumevaju i

reciprone veze i sloene strukture koje su hijerarhijske. Meutim, kumulativni efekat ove situacije
jeste nejednaka distribucija resursa. Strukturna pozicija je po sebi oskudni resurs, poto
determinie pristup drugim resursima i mnogi pripadnici sistema profitiraju zbog svoje strukturne
pozicije kao "vratari", odnosno kao pojedinci koji kontroliu pristup ka lideru organizacije. Ljudi
kao i resursi teku kroz mree time to menjaju svoje strukturne pozicije, jer su i same pozicije
predmet drutvene mobilnosti.
Princip (6): Mree strukturiu kooperativne i kompetitivne aktivnosti u obezbeivanju
oskudnih resursa.
Strukturirana kompeticija za oskudne resurse je inheretna drutvenom sistemu u sistemu
sa ogranienim resursima interesne grupe se takmie za njihovu kontrolu, dok u nenasuminoj
hijerarhijskoj mrei asimetrinih veza pripadnici moraju upotrebiti saradnike veze da bi iskoristili
ove resurse. Na ovaj nain mogue je ukazati na strukturnu osnovu kolektivne politike aktivnosti.
Kompeticija za resurse moe dovesti i do drutveno strukturnih promena, poto se koalicije
vremenom menjaju, to moe da ima sistemske posledice.
Na osnovu navedenih zakljuaka, odnosno otkrivenih regularnih obrazaca mrea, mogue je
ponuditi i svojevrsni profil politikog astroturfera (popularno: "bot"-a) i astroturfinga u Srbiji kada
je re o mikrobloging platformi poput Tvitera.4
Prvo, u pitanju je osoba koja tvituje izuzetno veliku koliinu tvitova za kratko vreme (3 ili 4
u minuti), to se ne dogaa u prirodnoj ili organskoj komunikaciji.
Drugo, sadraj ovih tvitova je najee negativan prema oponentima, uz upotrebu mnogih
logikih greaka (argumentum ad hominem, argumentum ad populum, sklonost ka potvrivanju itd.)
uz jezik pun predrasuda i govor mrnje.
Tree, astroturfere odlikuje izuzetno visoka pristrasnost prema istomiljenicima preterano i
takoe veoma brzo se retvituju i fejvuju lanovi sopstvene grupe (proseno 6 retvitova i 10 fejvova
u minuti).
etvrto, svojevrsno grupisanje ili okupljanje astroturfera prisutno je i u sluajevima kritike
oponenata (opcijom @reply), ukljuujui tu i "tue" teme i (uvredljive) hategove.
Peto, vanu ulogu u procesu astroturfinga igraju akteri na pozicijama centralnosti u mrei i
akteri sa snanim drutvenim kapitalom, dok "novi" astroturf nalozi imaju komparativno mali domet
i uticaj na konverzaciju.
4

Popularni termin "bot" nije u potpunosti adekvatan, zato to se odnosi na automatizovane spemere,
odnosno "maine" ili algoritme, dok se u sluaju politikog astroturfinga koji je bio predmet ovog
eksperimenta radi o stvarnim (angaovanim i plaenim) osobama.

esto, zbog svega navedenog, komunikaciju pod uticajem astroturfinga ne karakterie

dostizanje zajednikih i/ili pomirljivih stavova, ve specifina (auto)segregacija.
Sedmo, vredne, kreativne ili "dobre" ideje pojavljuju se jedino na mrenim pozicijama
oznaenim kao strukturne rupe, odnosno na pozicijama izmeu dve (auto)segregirane grupe.
Osmo, zbog fenomena snage slabih veza, ali i zbog prethodnih zakljuaka koji se tiu
kvantiteta i kvaliteta astroturfing akcija (brzine delovanja, homofilinog grupisanja, snanog
drutvenog kapitala itd.), komunikacija pod uticajem politikog astroturfinga utiava kritike i
disonantne tonove u javnoj sferi. Samim tim, ona predstavlja veoma uticajan i opasan fenomen koji,
kao to mu je i namera, dovodi u pitanje slobodu govora time to uruava otvorenu i nepristrasnu
diskusiju o (politikim) temama od javnog interesa i to na relativno novim, onlajn prostorima
predvienim upravo za slobodno i kreativno izraavanje sopstvenog miljenja .
U sluaju politikog astroturfinga u Srbiji, re je o dobro organizovanim grupama sa jasno
definisanim zadacima. Zbog teorijskih pretpostavki koje se zasnivaju na saznanjima analize
drutvenih mrea, kao i zbog empirijskih rezultata ovog drutvenog digitalnog eksperimenta,
oigledno je da astroturferi mogu da kreiraju atmosferu (diskusije ili dijaloga) koja je u njihovom
interesu, te da (zlo)upotrebom logikih greaka, linih napada i govorom mrnje mogu ciljano da
utiu na kvalitet komunikacije i njeno konsekventno gaenje. Na ovaj nain se u okvirima KPK koja
predstavlja snaan alat politike borbe, drutvene mobilizacije i kreiranja oseaja solidarnosti
meu pojedincima zapravo kreira iskrivljena slika realnosti i time se utie na javno mnjenje. Zbog
mogunosti uutkivanja drutvene kritike, odnosno monih resursa za guenje izraavanja
kritikog i politiki subverzivnog miljenja na onlajn drutvenim mreama, znaaj i snaga politikog
astroturfinga ne smeju da se ignoriu ili zanemaruju. Razotkrivanje ili raskrinkavanje mehanizama
politikog astroturfinga stoga predstavljaju izuzetno vaan politiki, nauni i drutveni poduhvat.

Preporuena literatura
Burt, R. S. (2004). Structural holes and good ideas. The American Journal of Sociology 110 (2): 349399.
Cha, M., H. Haddadi, F. Benevenuto and K. P. Gummadi (2010). Measuring user influence in
Twitter: The million follower fallacy. In: Proceedings of the Fourth International AAAI
Conference on Weblogs and Social Media 10, pp. 10-17.
Granovetter, M. (1973). The strength of weak ties. The American Journal of Sociology 78 (6): 13601380.
Granovetter, M. (1990). The myth of social network analysis as a special method in the social
sciences. Connections 13 (1-2): 13-16.
Huberman, B. A., D. M. Romero and F. Wu (2008). Social networks that matter: Twitter under the
microscope. Social Science Research Network 1313405: 1-9.
Jansen, B. J, M. Zhang, K. Sobel and A. Chowdury (2009). Twitter power: Tweets as electronic
word of mouth. Journal of the American society for information science and technology 60 (11):
2169-2188.
Kwak, H., C. Lee, H. Park and S. Moon (2010). What is Twitter, a social network or a news media?
In: Proceedings of the 19th International Conference on World wide web. Raleigh: ACM, pp. 591600.
Lin, N. (2001). Social Capital: A Theory of Social Structure and Action. New York: Cambridge
University Press.
Pak, A. and P. Paroubek (2010). Twitter as a corpus for sentiment analysis and opinion mining.
LREC 10: 1320-1326.
Portes, A. (1998). Social capital: Its origins and applications in modern sociology. Annual Review of
Sociology 24: 124.
Small, T. A. (2011). What the hashtag? A content analysis of Canadian politics on Twitter.
Information, Communication & Society 14 (6): 872-895.
kori, M. i A. Kijuhas (2011). Razvoj analize socijalnih mrea. U: V. Sokolovska i M. kori (ur.),
Analiza socijalnih mrea I. Novi Sad: Filozofski fakultet, str. 11-67.
kori, M. i A. Kijuhas (2012). Bartova teorija o strukturalnim rupama. U: V. Sokolovska i M.
kori (ur.), Analiza socijalnih mrea II. Novi Sad: Filozofski fakultet, str. 11-43.
kori, M. i A. Tomaevi (2011). Granoveterova teorija o snazi slabih veza. Socioloki pregled 45
(3): 323-336.
Wellman, B. (1983). Network analysis: Some basic principles. Sociological Theory 1: 155-200.
Wellman, B. (1999). Living networked on and offline. Contemporary Sociology 28 (6): 648-654.

Marko kori (1976) je sociolog, zaposlen na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Glavne oblasti
interesovanja su: teorija evolucije, problemi rasprostranjenosti pseudonauke u obrazovanju i
drutvu, socioloke i antropoloke teorije, filozofija, sociologija i istorija nauke. Dobitnik je nagrade
Dr Zoran ini za najbolji diplomski ili magistarski rad iz filozofskih i sociolokih nauka u
Republici Srbiji, 2007. godine.
Aleksej Kijuhas (1983) je sociolog, zaposlen na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Njegove
glavne oblasti interesovanja su socioloke teorije, istorija drutvenih nauka i sociologija emocija.
Trenutno je na doktorskim studijama iz sociologije. Redovni je kolumnista dnevnog lista "Danas" od
2006. godine.
Centar za nove medije LIBER New Media Centre
Novi Sad

Copyright: CNM Liber, FOS, M. kori, A. Kijuhas

Analizu je dozvoljeno koristiti, bez menjanja teksta u celini ili delimino, uz obavezno navoenje
vlasnika prava i autora.