povodi

P R A Z N I K

B E O G R A D A

Ne 19. ve} 18.

Neta~nost datuma
zvani~nog beogradskog
praznika mo`ete i sami
vrlo lako proveriti.
Pro{etajte do Narodne
biblioteke Srbije i
zatra`ite na uvid dnevnu
{tampu iz aprila 1867.
godine. Uporedite na{e
Srbske novine, koje su
datirane po Julijanskom
kalendaru, sa jednom
dnevnom austrougarskom
novinom, koja je datirana
po Gregorijanskom
kalendaru. Lako }ete se
uveriti da je i 6. april
1867. godine u na{im
novinama i 18. april
iste godine u stranim
novinama bio ~etvrtak,
{to govori da je re~ o
istom danu, i da razlika
od 12 numeri~kim
jedinica (za 19. vek)
predstavqa razliku
izme|u dva kalendara.

Papa Grgur (Gregor,

Gregorius) XIII slu{a
predlog komisije za
reformu kalendara,
Rim, 1582.

Na zvani~nom sajtu Skup{tine grada

Beograda www.beograd.org.rs stoji
napisano: Skup{tina grada
Beograda je 26. decembra 2002.
godine odlu~ila da se period izme|u
dva zna~ajna doga|aja u istoriji na{ega
grada od 16. do 19. aprila obele`ava kao
Dani Beograda. Slovensko ime Beograd prvi
put je pomenuto u jednom pisanom dokumentu
pismu pape Jovana VIII bugarskom knezu
Borisu, a 19. aprila 1867. kona~no je

po{to je posledwi turski komandant Ali

Riza-pa{a simboli~no predao kqu~eve knezu
Mihailu na Kalemegdanu prestala gotovo
troipovekovna okupacija i Beograd ponovo
postao srpski grad.
GRE[KA. Me|utim, zapovednik
beogradske tvr|ave Ali Riza-pa{a nije
simboli~no predao kqu~eve utvr|enih gradova
knezu Mihailu 19. aprila, ve} dan ranije, 18.
aprila 1867. godine. Do gre{ke je do{lo iz
neznawa onaj ko je Skup{tini grada dao
predlog da se taj dan redovno sve~ano
obele`ava prevideo je ~iwenicu da je razlika
izme|u Julijanskog i Gregorijanskog kalendara

15. mart 2010.

april

Papska bula Inter Gravissimas

o reformi kalendara izdata
24. februara 1582. godine
u 19. veku bila 12 dana, a ne 13, koliko je
bila u 20. i koliko je i danas u 21. veku.
Obiqe na{ih pisanih dokumenata, koji
govore o ovom doga|aju, isti datiraju sa
~etvrtak 6. april 1867. godine ra~unaju}i
po Julijanskom kalendaru, jer je on tada bio u
slu`benoj upotrebi u Srbiji. Da bi taj dan
preveli u Gregorijanski kalendar, koji je kod
nas u slu`benoj upotrebi od 10. januara 1919,
treba dodati jo{ 12 dana, tako da se po novom
kalendaru ovaj zna~ajan doga|aj odigrao 18.
aprila 1867. godine.

JUBILEJ
Prilika je i da se podsetimo da se
ove godine navr{ava 428 godina od kada je
papa Grgur XIII (Ugo Boncompagni, Pope
Gregorius XIII, 1502-1585), po predlogu
Lui|ija \iqa (Luigi Lilio) iz 1576. godine,
i jedne stru~ne komisije matemati~ara
i astronoma koja je taj predlog pregledala,
odredio da se dan posle ~etvrtka
4. oktobra 1582. proglasi za petak
15. oktobar 1582. godine. Izostavqawem
10 dana otklowena je nagomilana
jedanaestominutna godi{wa gre{ka koja je
uo~ena u Julijanskom kalendaru.
Naime, Julijanski kalendar je
pretpostavio da godina traje 365,25 dana,
ali su tada{wi nau~nici utvrdili da je
ona du`a za 11 minuta i 14 sekundi, {to je
ravno jednom dodatnom danu na svakih 128
godina. Od 1. januara 45. godine p. n. e.,
kada je Julije Cezar uveo ovaj kalendar, do
pontifikata pape Grgura, gre{ka je narasla
na 10 dana, pa je radi wenog otklawawa
donet novi kalendar. Naravno, stru~na
matemati~ko-astronomska ra~unica je
znatno komplikovanija, ali o tome (uz
pomo} stru~waka) nekom drugom prilikom.
Neta~nost datuma zvani~nog beogradskog
praznika mo`ete i sami vrlo lako proveriti.
Pro{etajte do Narodne biblioteke Srbije i
zatra`ite na uvid dnevnu {tampu iz aprila
1867. godine. Uporedite na{e Srbske novine,
koje su datirane po Julijanskom kalendaru, sa
jednom dnevnom austrougarskom novinom, koja
je datirana po Gregorijanskom kalendaru.
Lako }ete se uveriti da je i 6. april 1867. u
na{im novinama i 18. april iste godine u
stranim novinama bio ~etvrtak, {to govori da
je re~ o istom danu, i da razlika od 12
numeri~kih jedinica u datirawu predstavqa

razliku izme|u dva kalendara. Jednostavno

re~eno: kada je 1867. godine u Beogradu bio 6.
april, u Be~u, Parizu i Londonu je bio 18.
april (a ne 19. april) naravno u svim
gradovima tog dana bio je ~etvrtak, a razlika
u numeri~kim oznakama je rezultat primene
dva razli~ita kalendara.
Kada ste ve} u Narodnoj biblioteci
Srbije, zatra`ite u Referensnoj zbirci i
Kalendar sa {ematizmom Kwa`estva Srbije
za godinu 1867. Uvek qubazne bibliotekarke
}e vam pokazati desetu stranu te kwige na kojoj
je uporedna tablica dva kalendara; lako je
zakqu~iti da je 6. april po Julijanskom
kalendaru 18. april po Gregorijanskom
kalendaru, za navedenu 1867. godinu. Za one
koji nemaju vremena za {etwu do Vra~arskog
platoa, skenirali smo navedenu stranicu i
dajemo je na uvid, a za one koji su vi~ni brzoj
pretrazi na Internetu, neka uporede datume
na naslovnim stranama na{ih i stranih
dnevnih novina iz tog doba.
JO[ JEDNA GRE[KA. Verovatno da je
predlaga~ novog Dana Beograda imao u vidu
da je i na spomen-plo~i na ulazu u
Kalemegdanski park, na mestu gde se odigrao
pomenuti doga|aj, napisano da je sve~ana
predaja kqu~eva bila 19. aprila 1867.
godine. Na`alost, pogre{an datum stoji i na
spomen-plo~i, postavqenoj jo{ 1967. godine
povodom stogodi{wice ovog zna~ajnog doga|aja
u istoriji Srbije.
ISPRAVKA. Bilo kako bilo, gre{ke su
uo~ene i treba ih mirno ispraviti: prvo u
aktima Skup{tine grada, a zatim i na samom
kalemegdanskom spomeniku. Naravno,
manifestacije povodom Dana Beograda
treba nastaviti, samo }e one biti trodnevne,
a ne ~etvorodnevne.
Zorica JANKOVI]
Autorka je istori~ar i kustos
Istorijskog muzeja Srbije