VISOKO TEHNIKA MAINSKA KOLA STRUKOVNIH

STUDIJA
TRSTENIK

VISOKO KOLSKA JEDINICA TUTIN

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

BEZBEDNOST I REGULATIVA U SAOBRAAJU

TEMA: ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

MENTOR:

STUDENT:

TOJAGI MIODRAG

ALDIN BIBEROVI 177/12

TUTIN, 2015.

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

SADRZAJ
1.

U V O D................................................................................................................. 2
1.1.

2.

Kako saobraati,uz to manje negativnih efekata?........................................................3

Organizacija............................................................................................................. 4
2.1.

Glavne osobenosti............................................................................................... 4

2.1.1.

Vrste puteva................................................................................................ 4

2.1.2.

Saobraajni znaci.......................................................................................... 5

3.

DRUMSKI SAOBRAAJ........................................................................................... 7

4.

BEZBEDNOST SAOBRAAJA.................................................................................10
4.1.

DEFINICIJA BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAAJA.....................................10

4.1.

OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA.............................................10

4.2.

REGISTRACIJA MOTORNIH I PRIKLJUCNIH VOZILA..........................................13

4.3.

TEHNICKI PREGLED MOTORNIH I PRIKLJCENIH VOZILA..................................14

4.4.

SAOBRAJANE NEZGODE.............................................................................. 15

4.5.

OSNOVNI UZROCI SAOBRAAJNIH NEZGODA.................................................16

4.6.

FAZE SAOBRAAJNE NEZGODE......................................................................18

4.6.1.

PRVA FAZA SAOBRAAJNE NEZGODE.......................................................18

4.6.2.

DRUGA FAZA SAOBRAAJNE NEZGODE....................................................19

4.6.3.

TRECA FAZA SAOBRAAJNE NEZGODE.....................................................19

4.7.

DUZNOST U SLUCAJU SAOBRAAJNE NEZGODE...........................................20

4.8.

UVIDJAJ........................................................................................................ 21

4.8.1.

UVIDJAJNA DOKUMENTACIJA..................................................................22

4.8.2.

ZAPSINIK O UVIDJAJU............................................................................. 23

4.8.3.

FOTO DOKUMENTACIJA...........................................................................23

4.9.

AKTIVNA I PASIVNA BEZBEDNOST COVEKA....................................................24

4.10.

AKTIVNA I PASIVNA BEZBEDNOST VOZILA..................................................25

4.11.

AKTIVNA I PASIVNA BEZBEDNOST PUTA......................................................26

4.12.

ZAUSTAVNI PUT......................................................................................... 27

4.13.

PREVOZ OPASNIH MATERIJA.......................................................................27

4.14.

UNUTRASNJA KONTROLA I BEZBEDNOST SAOBRAAJA...............................29

LITERATURA.............................................................................................................. 30

Aldin BiberovicStrana 1

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

1. U V O D

Saobraaj,tetne posledice saobraaja i bezbednost saobraaja. Saobraajna delatnost je delatnost

koja se sastoji u promeni mesta ljudi,stvari ili saoptenja.Saobraajna delatnost je postala
znaajna za oveka,sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlae kameno doba). Naime,tada se
pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaajne koliine hrane,znaajnog broja
ljudi,odnosno saoptenja.Pojavila se potreba za saobraanjem za saobraajnom delatnou.Zato
se pojava saobraajne delatnosti vezuje za mlae kameno doba neolit.
Saobraaj nije isto to i saobraajna delatnost i moe se definisati na razliite naine.
U daljem tekstu emo istai nekoliko definicija saobraaja.
Saobraaj (1) je samostalna ljudska delatnost iji je cilj promena poloaja ljudi,stvari ili
saoptenja. Saobraaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru tree velike podele
rada.Izdvojio se iz trgovine.Danas se sve ee govori o transportnoj (saobraajnoj) industriji
odnosno privredi,ime se skree panja na ekonomski smisao saobraaja.
Saobraaj (2) je organizovano kretanje saobraajnih jedinica saobraajnim putevima.U ovoj
definiciji sadrani su osnovni elementi saobraaja: saobraajni put,saobraajna sredstva i
organizovanost (ureenost).Saobraajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobraaj.U
drumskom saobraaju to su drumska prevozna sredstva vozila,u eleznikom saobraaju to su
lokomotive i eleznika kola vagoni,u vazdunom saobraaju to su avioni, letelice i baloni,a u
vodnom saobraaju to su brodovi,amci i druga plovila.
Saobraajni put je deo prostora koji se,prvenstveno,koristi za kretanje saobraajnih sredstava.
To su magistralni,regionalni i lokalni putevi (drumski saobraaj), glavne i sporedne pruge
(elezniki saobraaj),meunarodni i domai koridori (vazduni saobraaj),frekvencije (radio
saobraaj i telekomunikacije).Meutim,ako se gleda sa stanovita bezbednosti saobraaja,onda je
sledea definicija veoma vana:
Saobraaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog ivotnog prostora (rad, stanovanje,
rekreacija i saobraaj), iji je cilj povezivanje ostalih funkcija,
UZ TO MANJE NEGATIVNE EFEKTE.

Aldin BiberovicStrana 2

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

Dakle,saobraaj je egzistencijalna funkcija.
Bez saobraaja nije mogue funkcionisanje i trajan opstanak ivotnog prostora.Saobraaj nije
sam sebi cilj. Smisao saobraaja se odnosi na uspeno povezivanje ostalih funkcija. Konano,u
definiciji saobraaja pominju se i odreeni uslovi ogranienja:uz to manje negativnih
efekata.Bezbednost saobraaja se bavi negativnim efektima saobraaja, tj. daje odgovor na
pitanje:

1.1.

Kako saobraati,uz to manje negativnih efekata?

Bezbednost saobraaja je nerazdvojni deo definicije saobraaja. Pri tome, ne oekuje se potpuna
sigurnost. Potpuna sigurnost u saobraaju, na dananjem nivou razvoja, nije mogua. S druge
strane, mora se saobraati, jer je to egzistencijalna funkcija. Zato teimo uspostavljanju
optimalne sigurnosti, uz odriv dalji razvoj. Saobraaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju
civilizacije i predstavlja jedan od vanih elemenata ovog razvoja.

Aldin BiberovicStrana 3

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

2. Organizacija
U mnogim delovima sveta, saobraaj je, uopte uzevi, organizovan. To podrazumeva petlje, saobraajne
signale i znake na raskrima tako da olaka protok vozila. U saobraaju mogu uestvovati vozila na motorni
pogon, vozila bez sopstvenog pogona (bicikli) i peaci. Saobraajnim signalima moguno je usaglaavanje i sa
ostalim vidovima saobraaja.
Organizovan saobraaj drastino smanjuje vreme putovanja. Iako vozila ekaju na raskrsnicama, uteda u
vremenu je velika. Organizovan saobraaj moe prei u dezorganizovan nastupanjem vanrednog dogaaja, bilo
da su u pitanju radovi na putu, neka nezgoda, ili prepreka, kao to je ivotinja koja se nae na putu, ruevine i
sl. Na izuzetno prometnim auto-putevima ometanje moe potrajati sve dok se saobraaj ne proredi. Viljem
Biti prouavao je ova ometanja nazvavi ih saobraajni talasi.
Simulacija organizovanog saobraaja ukljuuje prouavanje stohastikih procesa, kao i primenu
jednaina matematike fizike na saobraajni tok.

2.1.

Glavne osobenosti

2.1.1.

Vrste puteva

Putevi se prema maksimalnoj brzini i nekim drugim faktorima dele na: auto-puteve, puteve
rezervisane za saobraaj motornih vozila, ostale puteve i zemljane puteve.
Auto-putevi su vrsta puteva prilagoeni da se na njima obavlja to bri i bezbedniji saobraaj.
Imaju dve ili vie saobraajnih traka, a kolovozne trake su fiziki odvojene jedne od druge, tako
da ne preti opasnost od vozila iz susednog smera. Pored toga sa obe strane puta postoji
i zaustavna traka za prinudno zaustavljanje vozila. Ukrtanja sa drugim putevima i eleznikim
prugama izvedena su ispod ili iznad nivoa auto-puta. Ne postoje peaki prelazi, ve peaci
moraju da koriste podzemne ili nadzemne peake prelaze. Na delovima auto-puta gde postoji
opasnost od utravanja divljih i domaih ivotinja, stavljaju se zatitne ograde. Maksimalna
dozvoljena brzina varira od drave do drave. Najee je ta brzina ograniena na 120 km/h.
Putevi rezervisani za saobraaj motornih vozila mogu imati iste elemente kao i auto-put, ali to
nije obavezno. Oni se grade sa irim kolovozima. Na auto-putevima i putevima rezervisanim za
motorna vozila zabranjeno je voziti traktore, radne maine, bicikle, zaprege i druga slina vozila.
Zemljani putevi su putevi bez izgraenog kolovoza. Pod ovim putevima se ubrajaju i putevi koji
imaju prirodnu kamenu ili peskovitu povrinu.
Aldin BiberovicStrana 4

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

2.1.2.

Saobraajni znaci

Saobraajni znaci slue da uesnicima u drumskom saobraaju stave do znanja opasnosti i

ogranienja koja postoje na putu, kao i da daju potrebna obavetenja zarad breg i urednijeg
odvijanja saobraaja. Uesnici u saobraaju su duni da se striktno pridravaju ogranienja,
zabrana i obaveza.
Saobraajni znaci se dela na:

znakove opasnosti

znakove izriitih naredbi

znakove obavetenja

svetlosne saobraajne znake

oznake na kolovozu

Aldin BiberovicStrana 5

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

svetlosne i druge oznake na putu.

Preticanje

Pod preticanjem se smatra prolaenje vozilom pored drugog vozila koje se kree u istom smeru,
dok je obilaenje prolaenje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugom
objekta koji se nalazi na saobraajnoj traci kojom se vozilo kree.
Na putevima koji imaju dve ili vie saobraajnih traka, postoje bre i sporije trake. U veini
zemalja se brim trakama smatraju unutranje trake, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu bra traka
spolja. Na primer, u zemlji u kojoj se vozi desnom stranom, trake levo su bre trake, dok su
sporije desno. Preticanje je uvek dozvoljeno sa leve strane, a ponekad sa desne strane (u sluaju
da sa sigurnou moemo da tvrdimo da vozilo koje pretiemo sa desne strane ima nameru da
skrene levo). Obino se od vozaa oekuje da se voze sporijom trakom osim ako ne pretiu, ali
se esto koriste obe trake ako je saobraaj gust.

Aldin BiberovicStrana 6

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

3. DRUMSKI SAOBRAAJ

Karl Benc za volanom svog automobila (1885)

Drumski saobraaj ima vodeu ulogu u prevozu putnika u svetu (80% svetskog prometa
putnika), ali i roba na kratka i srednja rastojanja (od vrata do vrata). Meu drugim vrstama
saobraaja, drumski saobraaj je vodei i po duini mree saobraajnica (24 mil. km, ili 70%
svetskog saobraajnog sistema). Ipak, drumski saobraaj se svrstava u red mlaih saobraajnih
grana.
Njegova istorija zapoinje u drugoj polovina XIX veka i obeleena je razvojem motora sa
unutranjim sagorevanjem. Karl Benc 1885. godine konstruie prvi automobil sa unutranjim
sagorevanjem na tri toka, koji se smatra preteom modernog automobila. Iste godine Gotlib
Dajmler konstruie preteu dananjeg motocikla, a godinu dana kasnije isti ovek konstruie prvi
automobil na etiri toka.
Godina 1913. se smatra za prekretnicom u industriji automobila jer se tada u Fordovim
fabrikama automobila uvedi pokretna proizvodna traka. U periodu od 1909-1927. godine

Aldin BiberovicStrana 7

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

Fordove fabrike su proizvele 15 miliona automobila (uveni model TT), koji su preplavili
ameriko trite.
Zasluge za razvoj automobilskog saobraaja imaju jo i Rudolf Dizel i dvojica sinova Adama
Opela, potom Lui Reno, Mielin (zasluga za pronalazak pneumatske gume, ali je Danlop prvi
patentirao pneumatsku gumu za automobile 1890. godine), Milde, Dore, Pore, Frederik i arls
Rojs, Dizraeli (napravio dvoetani autobus), Vinenco Lanija.
Najvei automobilski park na svetu imaju najrazvijenije zemlje: SAD, Japan i Nemaka. Dok
u Zapadnoj Evropi i u manjem stepenu Severnoj Africi, Japanu i Australiji preovlauju laki
automobili, u zemljama u razvoju Afrike, Azije i ZND polovinu voznog parka ine kamioni,
autobusi i druga specijalna vozila. U Kini je taj procenat veoma visok (oko 90%), a Kina ima
lakih automobila koliko i Saudijska Arabija, koja je sto puta manja po broju stanovnika, i samo
dva puta vie nego mala zemlja Luksemburg. Veliki broj motocikla, bicikla i riki u Kini, Indiji i
drugim azijskim zemljama, zamenjuje automobile u gradskom saobraaju.
Od ukupnog broja automobila u svetu, koji danas prelazi 650 miliona, oko 80% je
koncentrisano u zemljama Severne Amerike (oko 250 mil., od kojih 200 mil. u SAD), Zapadnoj
Evropi (preko 200 mil.) i Japanu (preko 50 mil). Prosena snabdevenost automobilima u svetu je
11,6 stanovnika po automobilu.
Za razvoj drumskog saobraaja nije, meutim, samo vana industrija automobila, ve je
od presudne vanosti izgraenost drumske infrastrukture.
Prvi asfaltirani put je izgraen 1901. godine u Monte Karlu, a etvrt veka kasnije u Italiji je
izgraena prva automagistrala. Izgradnja automagistrala razvila se u Nemakoj tridesetih godina
XX veka, kada je nacistika Nemaka imala plan da izgradi mreu autoputeva u Evropi sa
centrom u Berlinu.
Najveu ukupnu duinu automobilskih puteva imaju SAD (5 mil. km, ako bi se sabrale
povrine automobilskih puteva u SAD, dobila bi se povrina ravna Velikoj Britaniji (244.000
km2), Francuska, Australija, Kanada, Rusija, Indija. Brazil je izgradio dobre autoputeve prema
unutranjosti, a u cilju osvajanja i naseljavanja Amazonije i drugih predela (magistrala Brazilija
Belen, Transamazonika, Nord-perimetral). Kina, takoe, gradi puteve prema unutranjosti.
Najrazvijeniju mreu autoputeva u svetu imaju SAD (1/4 ukupne duine svih puteva), Kina,
Japan, Indija, Rusija, evropske zemlje. Evropa po gustini autoputeva prevazilazi sve ostale
regione sveta, ali po drumskom teretnom saobraaju prvo mesto zauzimaju SAD. U pojedinim
zemljama i regionima sveta (ZND, EU, Sev. Amerika) autoputevi sainjavaju jedinstvene
saobraajne sisteme (nacionalne, meunarodne). Meunarodne automagistrale igraju vanu

Aldin BiberovicStrana 8

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

ulogu za ostvarivanje meunarodnih veza i za integrisanje saobraajnih sistema pojedinih
zemalja. Takve postoje u Evropi (pan evropski koridori1) i Severnoj Americi (Panameriki put).
Gustina drumske mree najvea je u Zapadnoj Evropi (km/100 km 2), a tu se posebno istiu
Nemaka, Danska, Holandija, Velika Britanija.

Modernizacija drumskog saobraaja ide u dva pravca modernizacija automobilskog parka i

modernizacija drumske mree. Zahvaljujui specijalizaciji i izradi vozila za specijalne namene i
tene terete (kontejnetovoza, panelovoza, rashladnih trejlera), drumski saobraaj je poeo
uspeno da konkurie eleznikom transportu. Zapadnoevropski standardi doputaju autovozove
ukupne teine do 44 tone i duine 18 m. Oni su usaglaeni sa evropskim normama za bezbednost
na putevima i zatiti puteva. U SAD i Kanadi su dozvoljeni i vei autovozovi, a u Australiji jo
vei (50 m i preko 100 tona). Postoje tegljai i platforme, koje omoguuju u vandrumskim i
drugim uslovima da se prevoze superteki tovari.

Za razliku od eleznikog, drumski saobraaj stvara dosta ekolokih problema. Na drumski

saobraaj otpada preko 40% antropogenog zagaivanja atmosfere. Zbog toga u razvijenim
zemljama prelaze na bezolovni benzin i katalitike neutralizatore odraenih gasova. Time se
smanjuju zagaenja u gradovima i urbano-industrijskim aglomeracijama. U Zemljama Zapadne
Evrope, Japanu i J. Koreji visok procenat automobila koristi gas i dizel gorivo. Perspektivni
pravac ekoloke modernizacije voznog parka je i usavravanje elektromobila, posebno za gradski
saobraaj.
Drumski transport predstavlja vid transporta kao najmasovniji oblik transporta za prevoz putnika
i tereta, na kratka i srednja rastojanja. osnovne karakteristike ovog transporta su:
pozitivne

velika manevarska sposobnost

izraena mobilnost

autonomnost transportnih sredstava

visoka brzina dostave

dostava Od vrata do vrata

1
Aldin BiberovicStrana 9

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

iroki spektar primene

Negativne

velika ulaganja

znaajna energetska potronja

niska produktivnost

zagaenje ivotne sredine

4. BEZBEDNOST SAOBRAAJA

4.1.

DEFINICIJA BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAAJA

Bezbednost drumskog saobraaja je naucna disciplina koja primenom naucne metodologije

prati, izucava, i objasanjava pojavne oblike ugrozavanja ljudi i imovine u saobraaju
(fenomenologija), strategiju u sprecavanju saobraajnih nezgoda, uslova i uzroka (etiologiju),
izgradnjom efikasnog sistema zastite ugrozenih vrednosti ljudi i imovine u saobraaju
preventivnim i represivnim aktivnostima.

4.1.

OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

Mozemo ih poodeilti u objektivne i subjektivne.Oni ne deluju izolovano nego predstavljaju

strukturnu celinu u okviru koje razlikujemo po snazi svog uticaja,neki faktori se pojavljuju kod
veceg a neki kod manjeg broja saobraajne nezgode.

Aldin BiberovicStrana 10

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

U subjektvne fakotr spadaju:
1.Drustveni faktori
2.Tehnicki faktori
3.Prirodni faktori

U objektivne faktore spadaju covek i njegove psihofizicke karakteristike.

1.

U okviru drustvenih faktora na broj saobrajanih nezgoda odnosno stanja bezbednosti

saobraaja u odredjenjoj meri izmedju ostalog utice sledece:
1.Drustveno ekonomski nivo
2.Struktura privrede i raspored prirodnog bogatstva
3.Razni istorijski i demografski
4.Dostignut nivo opste i saobraajno tehnicke kulture
5.Struktura saobraaja
6.Organizacija i funkcionisanje citavog saobrajanog sistema
7.Ekonomski polozaj saobraaja kao privredne grane
8.Efikasnost mera drustvene intervencije
9.Uslovi u kojima se ljudi pripremaju za ucesce u saobraaju
10.migracija stanovnistva
Aldin BiberovicStrana 11

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

11.Tretman saobraaja urbanistickim i prostornim planovima
12.Medjunarodni polozaj,obim i struktura inostranog saobraaja
13.Tempo razvoja saobraaja i sposobnosti drustva da taj razvoj prati adaptacijom prostora i
pripremom ljudi za saobraaj

2. U okviru tehnickih faktora na broj saobrajanih nezgoda odnosno na stanje bezbednosti

saobraaja narocito utice:
1.Stanje rasprostranjenosti putne mreze
2.Oprema puta
3.Nacin upravljanja i regulisanje saobraaja
4.Organizacija i efikasnost odrzavanja putne mreze
5.Uredjenost okoline puta
6.Uslovi eksplotacija vozila
7.Stanje i struktura voznog parka
8.Snabdevenost rezervnim delovima
9.Organizacija i efikasnost servisne sluzbe

3.U okviru prirodnih faktora na broj saobrajanih nezgoda,odnosno na stanje bezbednosti

saobraaja narocito utice:
1.Opsti klimatski uslovi
2.geografski uslovi
3.Meteoroloski uslovi(temperatura,vlaznost,vazdusni pritisak itd.)
4.Metereoloske pojave(kisa,sneg,magla,led i dr.)

U okviru subjektivnog faktora na broj saobraajnih nezgoda odnosno stanje bezbednosti

saobraaja narocito uticu:
1.Psihofizicke karakteristike ucesnika u saobrajau
2.Struktura licnosti
Aldin BiberovicStrana 12

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

3.Patoloska stanja
4.Invaldinost
5.Bioloska i druge osobenosti licnosti
6.Psiholoska obelezja alkohol,droga,lekovi
7.Umor
8.Nedovoljno znanje i vestina upravljanja vozilom
9.Sposobnost prilagodjavanja i dr.

4.2.

REGISTRACIJA MOTORNIH I PRIKLJUCNIH VOZILA

Motorna i prikljucna vozila koja ucestvuju u saobraaju treba da budu registrovana.Izuzetno ne

treba da budu registrovani:
1.Lake prikolice
2.Vozila koja su prepravljena i
3.Koja sluze za probnu voznju radi ispitivanja svojstva
4.Vozila koja se krecu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kojima ce biti
registrovana(vozila sa znakomproba)
Registrovati se moze samo vozilo koje je tehnicki ispravno a potvrda o tehnickoj ispravnosti
nesme biti starija od 15 dana.

Aldin BiberovicStrana 13

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

Da bi registrovao vozilo vlasnik treba da ima dokaze o vlasnistvu(kupoprodajni
ugovor,saobrajanu dozvolu i za vozilo placenje odredjeni dazbine(porez,carinske
dazbine,obavezno osiguranje,naknada za javne puteve i dr.).
Registraciju motornih i prikljucnih vozila obavlja opstinski organ unutrasnjih poslova ili neka
druga organizacija ako je to utvrdjeno republickim zakonom ili odlukom skupstine opstine
donetom na osnovu njega.Za registrovano vozilo izdaju se saobrajana dozvola i registarske
tablice.Saobrajana dozvola izdaje se rokom vaznosti od 12 meseci.Pored redovne predvidjena je
i privremena registracija.Privremeno se registeruju vozila uvezena iz inostranstva,kupljena od
stranih drzavljanja koji borave u nasoj zemlji do 6 meseci ili od nasih drzavljanja koji borave u
inostranstvu.Privremena registracija moze da vazi od nekoliko dana do godina dana.Izuzetno se
produzava na jos godinu dana.Za privremeno registrovano vozilo izdaju se privremene
registarske tablice i potvrda o privremenoj registraciji

4.3.

TEHNICKI PREGLED MOTORNIH I PRIKLJCENIH VOZILA

Tehnicki pregled motornih i prikljucnih vozila moze biti redovan i vanredan.Na tehnickom
pregledu se utvrdjuje da li motorno ili prikljucno vozilo ima:
1.Propisne uredjaje
2.Opremu,pribor
3.Oznake
4.Da li su ispravna
Posebna paznja se obraca na urdjaje koji su od vitalnog znacaja za bezbednost
saobraaja(Uredjaj za zaustavljanje,upravljanje,svetlosno signalni uredjaji itd.)

Aldin BiberovicStrana 14

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

-Tehnicki pregled obavljaju preduzeca snabdevena odgovarajucom opremom koja su strucna za
takav vid kontrole
-Redovni tehnicki pregled se obavlja jednom godisnje pre registracije vozila.
Preduzece koje obavlja tehnicki pregled izdaje potvrdu o tehnickoj ispravnosti vozila.
Na vanredni tehnicki pregled se salje vozilo koje je:
1.Iskljuceno iz saobraaja zbog tehnicke neispravnosti uredjaja za zautavljanje
2.Upravljanje
3.Ako je u saobrajanoj nezgodi toliko ostecenjo da ne moze da se bezbedno krece putem ili
4.Zagadjuje okolinu izduvnim gasovima
Troskove tehnickog pregleda snosi vlasnik vozila.

4.4.

SAOBRAJANE NEZGODE

Pod saobrajanom nezgodom podrazumevamo svaku nezgodu koja se:

1.Dogodi na putu u kojoj je ucestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu
2.U kojoj je povredjeno ili poginulo jedno ili vise lica
3.Ili je izazvana materijlana steta.
Prva saobraajna nezgoda koja je registrovana u svetu desila se 1831. Godine na autobuskoj liniji
Glazgol-Pezli.Nezgoda se desila kada je na autobusu eksplodirao parni kotao.Tom prilikom
poginulo je 5 putnika.
Sa porastom amortizacije i drumskog saobraaja raste i broj nezgoda kao i tezina posledica.

Aldin BiberovicStrana 15

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

-Dokazano je da automobilski transport danas opasno ugrozava bezbednost ljudi i dobara u
njemu.To ukazuje na potrebu preventivnih mera za povecanje bezbednosti saobraaja.
-Veliku ulogu u povecanju bezbednosti saobraaja ima kvalitet i stanje puta.
-Sistem vozac-automobil je jos vazniji u pogledu bezbednosti saobraaja
-Brizljivo prikupljanje podataka o saobraajnim nezgodama ima vaznu ulogu pri donosenju
zakljucaka o nezgdi i uzrocima a na osnovu njih se donose odgovarajuce preventivne mere.

4.5.

OSNOVNI UZROCI SAOBRAAJNIH NEZGODA

Uzroci nastajanja saobraajnih nezgoda su razliciti i uglavnom su posledica:

1.Propusta vozaca
2.Nedostatka puta
3.Tehnicke neispravnosti vozila
4.Slabe organizacije i regulisanja saobraaja
5.Nediscipline pesaka i biciklista
6.Niskog stepena saobraajne kulture ucesnika u saobraaju

Aldin BiberovicStrana 16

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

Osnovna 3 faktora za nastajanje saobraajnih nezgoda su:
-Covek

-Put

-Vozilo

Sva 3 faktora na nezgodu uticu direktno ili indirektno ali osnovni faktor je covek.
Razlozi koji doprinose da covek bude osnovni uzrok nastajanja nezgoda su:
1.Neodgovarajuce psihofizicke,zdravstvene ili moralne osobine vozaca,pesaka i dr.
2.Slaba adaptacija pri otezanim uslovima saobraaja u vreme sumraka,nocu i u toku svanuca.
3.Nedovoljna stabilnost radnih osobina vozaa pod dejstvom vibracija,gladi,zamora...
4.Prirodna ogranicenja po brzinireakcije pri promenama saobraajnih situacija.
5.Prirodnja ogranicenja po obimu prijema infomacija.
6.Ogranicenja po brzini primljene informacije.
7.Emocionalne situacije(uzbudjenje,depresija,strah...) i promena nacina ponasanja vozaca,pesaka
i drugih ucesnika u saobraaju.
8.Uticaj neodogovarajuceg nacina organizacije i regulisanje saobraaja,tehnickog stanja vozila.
9.Socijalno stanje
10.Upotreba alkohola i drugih opojnih sredstava
11.Nivo saobraajne i tehnicke kulture ucesnika u saobraaju.

Vozilo moze da utice na povecani broj posledica saobraajnih nezgoda:

1.Svojom neodgovarajucom,nedovoljnom prilagodjenoscu radnim osobinama i eksploatacionim
osobinama vozila
2.Iznenadnim neispravnostima uredjaja i delova od narocitog znacaja za bezbednost
saobraaja(kocioni uredjaj,uredjaj za upravljanje)
3.Konstrukcijom unutrasnjosti kabine sa mnogo isturenih i ostrih delova
4.Otezanom mogucnoscu za izlaz iz ostecenog vozila u procesu sudara
5.Nedovoljnom preglednoscu iz vozila ogranicenom malim zastakljenim povrsinama
6.Slabom svetlosnom signalizacijom
Aldin BiberovicStrana 17

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

7.Losom konstrukcijom farova(mogucnost zaslepljivanja vozaca nocu)
8.Neefikasnim radom brisaca i peraca vetrobranskog stakla

Put kao faktor bezbednosti utice na broj saobrajanih nezgoda sledecim osobinama:
1.Neuskladjena velicina poduznog i poprecnog nagiba sa brzinom i gabaritnim dimenzijama
vozila
2.Neuskladjenost geometrijskih elemenata krivina sa racunskom brzinom i gabaritnim
dimenzijama vozila
3.Nedovoljno poduzna i poprecna preglednost puta u krivini i pravcu
4.Nedovoljna sirina kolovoza
5.Slab kvalitet kolovoznog zastora,pa se ne ostvaruje dovoljna sila prijanjanja izmedju tockova i
podloge
6.Nedovoljne i netacne informacije vozacima na putu,objektima na putu,pored puta isl.
7.Nedovoljna sirina i nepouzdan pokrivac bankine
8.Postojanje elemenata na putu koji primoravaju vozaca na ostre i brze promene rezima
voznje(nepravilno izradjenje ograde,spustanja i udubljenja na kolovozu)
9.Postojanje konfliktnih zona duz puta na mestima ukrstanja puta
10.Nedovoljna osetljivost opasnih raskrsnica,pesackih prelaza,petlji...

4.6.

FAZE SAOBRAAJNE NEZGODE

Saobraajne nezgode se odvijaju u tri odvojene faze

4.6.1.

PRVA FAZA SAOBRAAJNE NEZGODE

Pre samog toka saobraajne nezgode i ona je dinamicka,odnosno odvija se:

-U pokretu vozila i
-Nalazi se pod kontrolom vozaca

Aldin BiberovicStrana 18

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

Vozac moze da izbegne nezgodu,da ublazi posledice,pogorsa situaciju ili ne uradi nista.Nju
karakterisu dve grupe tragova.Prva grupa su:
-Tragovi voznje
-Tragovi smera kretanja vozila
-Tragovi koje ostavljaju lanci za sneg
Druga grupa su:
-Tragovi kocenja
-Blokiranja
-Tragovi zanosenja
-Klizanja i
-Kombinovano
Na osnovu ovih tragova moze se zakljuciti:
-Kada je vozac odlucio da reaguje
-Da li je zakasnio
-Da li mu je bila ispravna odluka i
-Koja je brzina bila u trenutku sudara
Ukoliko se na mestu saobrajane nezgode nadju tragovi iz prve faze znaci:
-Da vozac nije preduzeo nista da saobraajnu nezgodu izbegne ili
-Ublazi njene posledice.
4.6.2.

DRUGA FAZA SAOBRAAJNE NEZGODE

Druga faza je poludinamicka i poluststicka,ne nalazi se pod kontrolom vozaca i predstavlja sam
tok saobraajne nezgode.Ovde nastaju sledece grupe tragova:
-Deformacije
-Guranja
-Grebanja
Aldin BiberovicStrana 19

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

-Tragovi na povredjenim licima i
-Putne sigalizacije
4.6.3.

TRECA FAZA SAOBRAAJNE NEZGODE

Treca faza je staticka faza,predstavlja uvidjaj.Pod uvidjanjem se podrazumeva izlaza na lice

mesta i prikupljanje,odnosno snimanje postojeceg i nadjenog stanja.Kada se prikupe i fiksiraju
svi materijalni elementi i dokazi o nastajnju nezgode da bi se na osnovu njih utvrdilo uceinjenim
propustima ili je saobraajna nezgoda nastala zbog vise sile vrsi se njihova analiza.Uvidjaj
nezgoda sa vecom materijlnom stetom i nezgoda sa nastradalim licima vrsi ovlascenja ekipa
koja sacinjavaju:
-Istrazni sudija
-Kriminalisticki tehnicar
-Ovlascenji radnik sa zapisnicarem
Rezultat rada uvidjajne ekipe je uvidjajna dokumentacija koja se sastoji iz 3 dela:
-Zapisnik
-Fotografije
-Skice sa mesta saobraajne nezgode

4.7. DUZNOST U SLUCAJU SAOBRAAJNE NEZGODE

Kada naidje na saobraajnu nezgodu vozac treba svoje vozilo da parkira van kolovoza i pri tom
da na vidan nacin obavesti ostale ucesnike u saobraaju o tome.Vozilo treba da se ukoci a motor
ugasi.Lice je duzno da o nesreci ako to moze hitno obavesti nadlezni organ unutrasnjih poslova i
najblizu zdravstvenu ustanovu.Pusenje na mestu saobraajne nezgode je zabranjeno jer rasuti
benzin i benzinska para mogu da se zapale i da izazovu pozar.Ostale ucesnike u saobraaju treba
obavestiti pomocu sigrnosnog trougla i prirucnih sredstava koja se nadju na licu mesta(granama i
drugim predmetima).Posebnu paznju treba obratiti na ovo nocu.Osim trouglova sigrnosti nocu
treba upozoravati i pomocu baterijske lampe,upaljene hartije.Dok se prilazi povredjenom treba
osmotriti gde se u okolini najpovoljnije moze poloziti povredjeno lice.Ljude koji se okupe na
Aldin BiberovicStrana 20

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

mestu nezgode treba udaljiti.Dok deca i saputnici koji se lako uzbudjuju treba da ostanu u
kolima.Ako je vozilo zapaljeno treba pokusati da se ugasi protiv pozarnim aparatima ili drugim
prirucnim sredstvima(odeca,cebad,zemlja,pesak,granje).Posto povredjenog smesti van kolovoza i
polozi na cebe ili satorsko krilo i sl. Spasilac je duzan da mu pruzi prvu pomoc,a ako to nezna
treba da se obrati drugim licima i sto pre drugim vozilom prenese povredjenog do najblize
zdravstvene ustanove.Prvo treba utvrditi da li je povredjeni pri svesti i moze li da odgovara na
pitanja.Povredjeni moze biti u dubokoj nesvesti zbog toga je potrebno da se ispita da li on dise i
daje li znake zivota.Za ne pruzanje pomoci licu koje je povredjeno u saobraajnoj nezgodi,za
neprevozenje povredjenih lica u zdravstvenu ustanovu bilo po zahtevu radnika unutrasnjih
poslova bilo samoinicijativno kada se nadje na mestu nezgode moze se odgovarati ne samo
prekrsajno vec i krivicno zavisno od toga pod kojim okolnostima ove obaveze nisu izvrsene i
kakve su posledice zbog toga nastupile.

4.8.

UVIDJAJ

Uvidjaj je takticka radnja koja se obavlja na mestu saobraajene nezgode da bi se detaljno

prikupili podaci u nezgodi na osnovu kojih se razjasnjavaju i utvrdjuju okolnosti pod kojima se
desila saobraajna nezgoda.Uvidjaj obavljaju obicno ekipe sastavljene od 3 clana:
-Vodja ekipe(saobraajni ili kriminalisticki tehnicar)
-Islednik
-Lice obuceno za fotografisanje i izradu skica sa mesta saobraajne nezgode.

Aldin BiberovicStrana 21

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

U sastav ekipe za uvidjaj ulaze u slucaju vece saobraajne nezgode jos i:

-Lekar
-Jedan strucnjak kao saobraajno tehnicki vestak(obicno saobraajni inzinjer)

Ekipe za uvidjaj snabdevene su odgovarajucom opermom koja se sastoji od:

1.Sredstva za blokiranje saobraaja(koni,motke sijalice crvene boje,lampe itd.)
2.Foto uredjaja(kamere,svetlomeri itd.)

Aldin BiberovicStrana 22

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

3.Pribora za obezbedjenje tragova(tablica sa brojevima za ublazavanje pojedinih tragova,prasak
za obelezavanje tragova,gips za uzimanje otisaka sa profila guma i dr.)
4.Pribora za merenje(pantiljka za merenje,metar na rasklapanje,letva za merenje sa libelom itd.)
5.Pribora za pruzanje prve pomoci
6.Pribora za utrdjivanje alkoholisanosti
7.Ostalog pribora u koji ulaze aparat za gasenje pozara,lopate,testera za metal i drvo,alat za
otvaranje vrata na vozilima itd.)
Prikupljeni podaci treba da pruze odgovor o stanju puta odnosno kolovoza,stanju vozila posle
nezgode atmosferskim uslovima za vreme nezgode povredjeni ili poginulim u nesreci itd.Takodje
bitne su izjave ucesnika u nezgodi kao i svedoka koji su se zatekli na mestu nezgode ili naisli
neposredno posle nezgode.Posle uvidjaja i u toku uvidjaja ekipe sacinjavaju odgovarajucu
dokumentaciju o saobraajnoj nezgodi.Dokumentacija se sastoji od:Pisane dokumentacije,foto
dokumentacije i plana skice sa mesta nezgode.
4.8.1.

UVIDJAJNA DOKUMENTACIJA

Primenom nebrojanih metoda fiksiranja na uvidjaju dobijamo razlicite elemente uvidjajne

dokumentacije i to:
-Zapisnik o uvidjaju saobraajnih nezgoda
-Foto dokumentaciju sa uvidjaja
-Skicu lica mesta
-Situacioni plan lica mesta
-I ostale priloge
4.8.2.

ZAPSINIK O UVIDJAJU

Verbalni metod se bazira na mogucnostima da se recima(verbalno) prikaze zateceno stanje na

licu mesta.Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uvidjaju sluzbenih beleski,raznih
izvestaja i sl.Zapisnik o uvidjaju je najznacajniji element uvidjane dokumentacije.Mada u
tehnickom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja sa lica mesta,Zapisnik ima najvecu
procesnu vrednost jer se jedino pominje u zakonu.Zapisnik o uvidjaju bi trebalo da ima 3
dela:Uvodni,opisni i zavrsni.
4.8.3.

FOTO DOKUMENTACIJA

Aldin BiberovicStrana 23

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

Foto dokumentacija je uredjeni skup unapred odredjenih grupa fotografija koje sistematicno
prikazuju izgled najznacajnijeg elementa zatecenog stanja.Obicno u foto dokumentaciju ulaze
sledece grupe fotografija:
-Siri(opsti) izgled lica mesta
-Blizi izgled lica mesta
-Medjusobnni polozaj predmeta I tragova nezgode
-Izgled predmeta I tragova nezgode
-Izgled vozila I objekta(posebno ostecenja na njima)
-Izgled leseva(posebno spolja vidljivih povreda)
-Izgled detalja na tragovima I predmetima
SKICA LICA MESTA

Kao rezultat primene grafickog metoda dobijaju se skice I situacioni planovi.

a)Skica je jednostavan slobodorucni graficki prikaz zatecenog stanja na licu mesta.U skicu se
ucrtavaju svi vazni elementi zatecenog stanja a zatim se kotira sve sto je mereno I to onako kako
je mereno.Skica se po pravilu izradjuju na licu mesta saobraajne nezgode u vreme
uvidjaja.Skica se crta kod svakog uvidjaja saobraajne nezgode I trebalo bi je uvek dostavljati
sudu.Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uvidjajne dokumentacije.
4.8.4.1.

SITUACIONI PLAN LICA MESTA

b)Situacioni plan je crtez u razmeri koji tehnicki korektno verno prikazuje stanje zateceno na licu
mesta.Ovi crtezi se rade u prostorijama uz pomoc pribora za crtanje na osnovu skica I beleski sa
lica mesta.Na situacionom planu se kotiraju samo najvaznije mere I to onako kako ce biti
koristene u analizi.Dakle na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ce biti koriscene
za analizu nezgode ali ne I mere koje sluze za crtanje crteza u razmeri (crtez je vec nacrtan) niti
mere koje omogucavaju rekonstrukciju nezgode.Posebno se void racuna da crtez bude pregledan
I prihvatljiv tehnicki neobrazovanim licima (sudijama,tuziocima,advokatima,strankama I sl.)
Ostali prilozi:
Izuzimanje predmeta saobraajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta pronadju,strucno
obrade,izdvoje,spakuju I sacuvaju tako da se mogu koristiti pri kasnijim vestacenjima I analizi
nezgode.

4.9.

AKTIVNA I PASIVNA BEZBEDNOST COVEKA

Aldin BiberovicStrana 24

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

Aktivna bezbednost coveka predstavlja sve one cinioce koji doprinose da ne dodje do
saobraajne nezgode.
-Visok nivo opste I saobraajno tehnicke culture
-Dobra funkcija culnih sposobnosti
-Iskustvo od 3-5 godina I odgovarajuca saobraajna zrelost
-Visoka I prosecna inteligencija
-Normalnu sirinu vidnog polja
-Odgovarajuca ostrina vida
-Vozac ne koristi pre I u toku voznje opojna sredstva
-Pravilna ishrana (keks,sendvici,sokovi)
-Odgovarajuca funkcija
Pasivna bezbednbost coveka predstavljaju je svi oni cinioci koji doprinose:
-Ublazavanju posledica saobraajne nezgode da vozac u trenutku sudara zauzme sto bolji polozaj
da bi prosao sa sto manje posledica.
-Da posle nezgode u povoljnom trenutku izadje iz vozila sa putnicima I uradi sve ono sto mu
zakon I nacelo humanosti nalaze.

4.10. AKTIVNA I PASIVNA BEZBEDNOST VOZILA

Aktivna bezbednost vozila podrazumeva sve one karakteristike motornog vozila koji doprinose
da ne dodje do saobraajne nezgode.Ovde se podrazumeva tehnicka ispravnost vozila i
nemogucnost otkazivanja elemenata I uredjaja na vozilu koji su bitni sa aspekta bezbednosti
saobraaja.U elemente aktivne bezbednosti vozila spadaju:
-Da ne dodje do loma ili prekida bitnih sistema u vozilu sa aspekta bezbednosti
-Dobra preglednost kontrolne table
-Da ima odvojene sisteme za kocenje najmanje dva nezavisna sistema
Aldin BiberovicStrana 25

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

-Da ima dobro osvetljenje I vidljivost
-Da je sediste podeseno prema vozacu,da umanjuje buku,vibracije I ubrzanja
-Brisaci na vetrobranu I farovima
-Dobro centritan trap
-Dobri pneumatic
-Da ne dodje do kvara ili otkazivanja u upravljackom mehanizmu.
Pod pasivnom bezbednoscu vozila podrazumevaju se one karakteristike motonog vozila koje
ublazavaju posledice saobraajne nezgode.Pasivna bezbednost vozila:
-Da nema isturenih I ostrih ivica na kontrolnoj table I u kabini
-Da ima oplatu oko vrata I u kabini
-Da branici budu elesticno odbojni
-Gnjecne zone na prednjem I zadnjem delu vozila
-Nasloni za glavu da budu dobro podeseni zbog zastite kicmenih prsljenova
-Vetrobransko staklo prilikom pucanja mora da se kida na dupe delove.

4.11. AKTIVNA I PASIVNA BEZBEDNOST PUTA

Pod aktivnom bezbednosti puta podrazumevamo njegovu sposobnost da ne stvara uslove za
nastajanje saobraajne nezgode,put treba projektovati pregledno da bi bio dobro uocljiv
vozacima sa odgovarajucom opremom I signalizacijom na aktivnu bezbednost puta uticu sledeci
elementi:
-Uskladjenost velicine uzduznog nagiba sa brzinskim I vucnim karakteristikama saobraajnog
toka
-Tehnicki elementi krivine treba das u usaglaseni sa racunskim brzinama I gabaritnim
dimenzijama vozila u saobraajnom toku:
Aldin BiberovicStrana 26

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

-Dovoljna preglednost puta I uskladjeni poprecni nagib puta kako u krivini tako I u pravcu
-Dovoljna sirina kolovoza s obzirom na velicinu racunske brzine I dovoljno rastojanje bocnih
smetnji od kolovoza
-Kvalitetan kolovozni zastoj koji ce obezbediti odgovarajucu silu prijanjanja pneumatika na
podlogu nezavisno od atmosferskih uslova
-Izgradjene I uredjene povrsine za zaustavljanje vozila sa dovoljnim razmakom od kolovoza
-Izgradnja I uredjenje I obezbedjenje autobuskih stajalista oko kolovoza
-Dobra informisanost vozaca I ostalih ucesnika u saobraaju koja podrazumeva dobru vertikalnu
I horizontalnu signalizaciju
-Odsustvo onih elemenata na putu koji bi dovodili vozaca u situaciju da ostro I brzo menja
putanju kretanja vozila
-Izbegavanje komfliktnih zna duz puta na mestima ukrstanja ili ulivanja saobraajnih tokova itd.
-Pregledno projektovanje puta koje obezbedjuje bolje I prijatnije putovanje vozacima I njihov
minimalni zamor u voznji
Pasivna bezbednost podrazumeva obezbedjenje uslova za smanjenje posledica od saobraajne
nezgode tj smanjenje smrtnog stradanja u vozilu I ostecenja vozila u slucajevima kada ona slte sa
puta ili se prevrcu.
Za obezbedjenje pasivne bezbednosti treba da budu ispunjeni sledeci zahtevi:
-Bocne kosine puta treba da obezbede sto sigurniji silazak vozila na povrsinu pored puta koja
treba da je vidljiva jer to daje vozacu vecu pouzdanost I sigurnost u upravljanje vozilom sto treba
da umanji posledice saobraajne nezgode
-U uzoj zoni pored puta nesmeju da se grade objekti niti da se postavljaju bilo kakvi predmeti
koji bi mogli da izazovu ostecenje vozila pri sletanju sa puta.
-Ograde na putu treba da su takve konstrukcije da obezbedjuju postepeno deformisanje odnosno
apsorbovanje energije udara

4.12. ZAUSTAVNI PUT

Zaustavni put je minimalni put koji vozilo predje od trenutka kada vozac uoci opasnost zbog
koje koci pa do trenutka potpunog zaustvljanja vozila.Prema tome zaustavni put se sastoji:
Aldin BiberovicStrana 27

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

-Od puta koje vozilo predje
-Do momenta uocavanja opasnosti
-Do pocetka delovanja noge vozaca na kocioni uredjaj
-Odnosno do momenta dejstvovanja kocionog uredjaja I puta kocenja

4.13. PREVOZ OPASNIH MATERIJA

Prevoz opasnih materija s obzirom na karakteristike tih materija predstavlja povecanu opsanost
ne samo za ucesnike u saobraaju put I objekte pored put avec ponekad I za siru okolinu I
stanovnistvo pored puta.Zbog toga su za prevoz opasnih materija predvidjene posebne mere
pocev od vozila I uredjaja na vozilu kojim se taj prevoz obavlja preko obaveze vozaca I pratioca
tog vozila pa do posebne pratnje pripadnika policije ili drugih sluzbenih lica.Eksplozivnim
materijama smtraju se eksplozivne,zapaljive,radioaktvne,nagrizajuce,zarazne,otrovne I razne
druge materije koje zbog svojih svojstava predstavljaju posebnu opasnost u saobraaju I mogu da
izazovu teske posledice.Prema svojim svojstvima I vrsti opasnosti koje mogu prouzrokovati sve
opasne materije svrstane su u 6 klasa.Vozac kao I druga lica koja u prevozu ucestvuju treba da
poznaju njihova svojstva kao I mere bezbednosti kako nebi doslo do nesrece.Vozilo kojim se
prevozi odredjene opasne materije treba da bude posebno obelezeno tj da ima posebna svetla I
znakove:
1.Dva okrugla narandzasta svetla precnika svetlece povrsine najmanje 10cm postavljenja na
gornjim uglovima zadnje strane vozila
2.Dva okrugla crvena svetla precnika svetlece povrsine najmanje 10cm postavljenja na gornjim
uglovima prednje strane vozila
3.Dva znaka za oznacavanje vozila kojima se prevoze opasne materije od kojih se jedan
postavlja na zadnju stranu I to na levu polovinu zadnje strane vozila a drugi na prednju stranu
vozila tako da ne budu udaljeni vise od 40cm od krajne leve ivice vozila odnosno ne vise od
150cm od povrsine puta.
4.Brzina kretanja vozila kojim se prevoze opasne materije nesme ni u kom slucaju biti veca od
70km/h odnosno ne sme da predje 80% od najvise dozvoljene ili propisane brzine za to vozilo
odnosno za taj put ili deo puta.

Aldin BiberovicStrana 28

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

4.14. UNUTRASNJA KONTROLA I BEZBEDNOST SAOBRAAJA

Preduzeca koja obavljaju javni prevoz ili prevoz za sopstvene potrebe duzna su da organizuju
sluzbu unutrasnje kontrole.Pravilnik o radu unutrasnje kontrole u organizacijama koja se bave
javnim prevozom ili prevozom za sopstvene potrebe,treba da regulise sledeca pitanja:
1.Kontrolu tehnicke ispravnosti vozila

Aldin BiberovicStrana 29

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

2.Kontrolu primopredaje vozila
3.Kontrolu higijensko tehnickih uslova vozila
4.Kontrolu opterecenja vozila
5.Kontrolu sistema posedovanja vozila
6.Kontrolu uslova rada vozaca
7.Kontrolu zdravsvenog I psihofizickog stanja posade
8.Kontrolu radnog vremena I posade vozila
9.Kontrolu strucnog osposobljavanja saobraajnog vozila I osoblja
10.Kontrolu obezbedjenja specijalnih vrsta prevoza
11.Kontrolu kretanja vozila
12.Kontrolu uskladjivanja redova voznje sa dozvoljenim brzinama uslovima puta I saobraaja na
putu
13.Kontrolu dejstva sistema nagradjivanja na bezbednost
14.Kontrolu saobraajnih nezgoda
15.Prikupljanje podataka o stanju I prohodnosti puteva
16.Kontrolu primene pravilnika o radu posade motrnih vozila preduzeca I drugih akata I
zakonskih propisa kojima se regulise bezbednost saobraaja I organizacija prevozenja robe tj
putnika
Sluzba unutrasnje kontrole u preduzecu ne sme da dozvoli da se stvore takvi uslovi da vozaci
upravljaju vozilima duze nego sto je propisano,da upravljaju vozilom nedovoljno odmorni I sl.

LITERATURA
http://www.wikipedia.com/
Aldin BiberovicStrana 30

ISTORIJSKI RAZVOJ BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA

http://www.studenti.rs/
https://www.scribd.com/

Aldin BiberovicStrana 31