MENTALNA HIGIJENA

PSIHOZE
POREMEAJI RASPOLOENJA
NEUROTSKI I SA STRESOM

POVEZANI POREMEAJI

F20-29 SHIZOFRENIJA,SHIZOTIPSKI
POREMEAJ I POREMEAJ SA SUMANUTOU
2

Psihotini poremeaji (sumanutost), akutni ili prolazni:

F20 Shizofrenija
F21 Shizotipski poremeaj
F22 Perzistentni poremeaji sa sumanutou
F23 Akutni i prolazni psihotini poremeaji
F24 Indukovani poremeaj sa sumanutou
F25 Shizoafektivni poremeaj
F28 Drugi neorganski psihotini poremeaji
F29 Nespecifikovana neorganska psihoza

F20 SHIZOFRENIJA/1
3

Utie na osnovne funkcije koje normalnoj osobi daju oseanje

individualnosti, jedinstvenosti i vlastite kontrole nad sopstvenim
ivotom (odluivanje).
Osnovni simptomi:
Poremeaj miljenja

po sadraju: sumanute ideje (proganjanja, odnosa, kontrole misli),

po formi: gubitak determiniue tendencije, siromatvo izgovorenih
sadraja; inkoherencija, prekid misli, ubacivanja u tok misli

Poremeaj opaanja: halucinacije pri ouvanoj svesti (glasovi)

Poremeaj afekta: zaravnjen, neadekvatan, praznina, neobanjive

promene raspoloenja, povrnost, kapricioznost

Voljni poremeaj: gubitak interesa, besciljnost, lenjost, doivljaj
kontrole od strane drugih, robotizovanosti, hipnotisanosti
Poremeaj motorne aktivnosti: preterana, smanjena, repetitivnost
i/ili bizarnost pokreta, katatonija
Poremeaj socijalnih odnosa: povlaenje, pad socijalne efikasnosti,
izolacija

F20 SHIZOFRENIJA/2
4

Epidemiologija: najei poremeaj u grupi F2- (shizofrenija,shizotipski

poremeaj i poremeaj sa sumanutou); prisutan kod oba pola

podjednako
Pojava bolesti moe biti akutna ili pritajena; moe prethoditi
prodromalna faza: gubitak interesovanja, zanemarivanje line higijene,
generalizovana anksioznost, blaga depresija, preokupiranost sobom
Tok bolesti: traje najmanje 1 mesec, dalji tok razliit, mogue epizodian
(epizode i remisije), nije neizbeno hronian i sa stalnim pogoranjem
Prognoza: loa, mada je mogu potpun ili skoro potpun oporavak
Vrste: paranoidna shizofrenija (dominantne sumanute ideje, manjeafekti, volja); hebefrena shizofrenija (dominantne afektivne promene,
manje - sumanutost i halucinacije); katatona shizofrenija (dominantan
poremeaj psihomotorike); jednostavna shizofrnija (spor poetak,
negativni simptomi)
Poetak esto u adolescenciji

Shizofrenija u detinjstvu
5

Retka, 0,1-1% shizofrenije pre 10. g., 4% pre 15. g., ee kod deaka
Razvojni nivo deteta u momentu nastanka poremeaja menja

simptome
Karakteristina postepenost razvoja, poinje irokim spektrom
poremeaja, zatim psihotini simptomi, nazadovanje u funkcionisanju
Psihotini simptomi su dugo ego-sintoni, naroito na ranom uzrastu
Roditelji primeuju promenu kvaliteta socijalnog kontakta (povlaenje,
otuivanje), povremene napade besa, promenljivost i nepredvidljivost
Veina - normalan IQ, na poetku normalno kolovanje, sa razvojem
simptoma naputa redovno kolovanje
Prognoza: loa ukoliko je pre 14. god, sporog poetka, sa hereditetom,
premorbidna linost povuena, sa kognitivnim oteenjima
Savetovanje: da roditelji zapaze simptome, prate, trae strunu
pomo; traenje penzijsko-invalidskog osiguranja
Leenje: lekovi, suportitivna psihoterpaija, rad sa porodicom i kolom

Psihotini poremeaji F22, F23 i F25

6

F22 PERZISTENTNI POREMEAJI SA SUMANUTOU

Dugotrajne sumanute ideje jedini ili najuoljiviji simptom
Sadraj sumanutih ideja promenljiv (hipohondrija, persekucija,
grandioznost, ljubomora); mogue prolazne halucinacije
Izgleda da nisu povezani sa shizofrenijom
F23 AKUTNI I PROLAZNI PSIHOTINI POREMEAJI
Trajanje psihotinih (polimorfnih i shizofrenih) simptoma krae od 1
meseca
Nagli poetak (u roku 2 nedelje), potpuni oporavak za do 3 meseca
esto povezanost sa stresom
Najvei broj psihotinih poremeaja mladih poinje na ovakav nain
F25 SHIZOAFEKTIVNI POREMEAJ: izraeni i shizofreni i
afektivni (manini i/ili depresivni) simptomi istovremeno ili u razmaku
od nekoliko dana
Postoji i kod mladih.

F3039 POREMEAJI RASPOLOENJA

(afektivni poremeaji)
7

Osnovna smetnja je promena raspoloenja ili afekta,

obino ka depresiji ili ushienju. Praena je promenom
celokupnog niova aktivnosti.
F30 Manina epizoda
F31 Bipolarni poremeaj
F32 Depresivna epizoda
F33 Rekurentni depresivni poremeaj
F34 Pezistentni poremeaj raspoloenja
F38 Drugi poremeaji raspoloenja (afektivni poremeaji)
F39 Nespecifikovani poremeaji raspoloenja (afektivni
poremeaji)

F30 - Manina epizoda

8

Karakteristike:
Samo jedna epizoda povienog raspoloenja
Traje najmanje nekoliko dana
Dolazi do poveanjau kvantitetu i brzini mentalne
aktivnosti
Vrste:
F30.0 Hipomanija blai simptomi, ometanje rada/socijalnih
aktivnosti
F30.1 i F30.2 Manija prekid rada/socijalnih aktivnosti
sa psihotinim simptomima (F30.1)
bez psihotinih simptoma (F30.2)

F 31 - Bipolarni poremeaj
9

To su:
ponovljene epizode znaajno promenjenog raspoloenja i aktivnosti
obavezno barem jedna manina epizoda u min. trajanju od 2
nedelje
najee i manine i depresivne epizode
Ostale karakteristike:
Oporavak izmeu epizoda: obino potpun
Prisutna kod dece i adolescenata ve od 5. god.; mlaa deca:
iritabilnost, emocionalna labilnost, somatizacija; stariji: euforija, ideje
veliine, melanholija
Uzroci: hereditet, utoliko vei ukoliko je raniji poetak
Prognoza: periodian tok, bez terapije sve krai interval izmeu epizoda
Savetovanje: to ranija dijagnoza, konsultacije strunjaka
Leenje: medikamentozno (litijum)

F32 - Depresivna epizoda

10

Osnovne karakteristike:
Samo jedna epizoda depresije
Prisutan barem jedan od osnovnih simptoma:
depresivno raspoloenje
gubitak interesovanja i zadovoljstva
smanjena energija - poveana zamorljivost
Trajanje: najmanje dve nedelje

Ostali simptomi:
depresivni trijas: negativna procena sebe, sveta i budunosti,
pad koncentracije i panje
oseanje krivice i bezvrednosti
poremeaj sna i apetita
ideje o samopovreivanju i suicidu

Ostali depresivni poremeaji

11

F33 REKURENTNI DEPRESIVNI POREMEAJ

Ponovljene epizode depresije
Nema maninih epizoda
F34 PEZISTENTNI POREMEAJ RASPOLOENJA (AFEKTIVNI
POREMEAJ)
Dugotrajni poremeaji raspoloenja
esto fluktuirajui
Nikad dovoljno teki da se dijagnostikujj kao manine ili depresivne
epizode
F34.0 Ciklotimija: perzistentna nestabilnost raspoloenja
Brojni periodi blage depresija i blagog ushienja
Obino rani poetak, hronian tok, obino nevezan za ivotne dogaaje
F34.1. Distimija: blae ili umereno depresivno raspoloenje je
hronino prisutno veinom vremena, traje od najmanje nekoliko
godina.

Depresivni poremeaji u razvojnom dobu

12

Dugo se smatralo da deca i adolescenti nemaju depresivne poremeaje:

Deca: imaju nezreo psihiki aparat
Neki: psihopatolokih manifestacija kao normativnih u adolescenciji

Ipak postoji depresija u detinjstvu koja je najee u obliku maskirane

depresije, jer su u prvom planu somatski simptomi, problemi
ponaanja, enureza i ekompreza
Epidemiologija: retka kod predkolske dece, neto ea u kolskom

uzrastu (1,8%) - kada je ea kod deaka; nagli porast u adolescenciji

(4,7%) - kada je ea kod devojaka
Uzroci: genetski i spoljanji (separacija, gubici) faktori
Komorbiditet veoma est: anksiozni poremeaji, poremeaji ponaanja

; poremeaji ishrane, zloupotreba supstanci

Prognoza: kod veine dece oporavak posle 1,5 godine; veliki rizik od

ponovljene epizode, rizik od suicida

F4- NEUROTSKI, SA STRESOM POVEZANI I

SOMATOFORMNI POREMEAJI
13

Heterogena grupa, povezanost sa psiholokim uzrocima,

istorijska povezanost sa konceptom neuroza.
F40 Fobini anksiozni poremeaji
F41 Drugi anksiozni poremeaji
F42 Opsesivno-kompulzivni poremeaj
F43 Reakcija na teak stres i poremeaji prilagoavanja
F44 Disocijativni (konverzivni) poremeaji
F45 Somatoformni poremeaji
F48 Drugi neurotski poremeaji
F49 Neurotski poremeaj, nespecifikovan

F40 Fobini anksiozni poremeaji

14

Osnovne karakteristike:
Anksioznost je izazvana samo ili preteno odreenim, dobro
definisanim situacijama/objektima koji nisu opasni
Osoba reaguje na ove situacije / objekte izbegavanjem ili
podnoenjem sa strahom
esto je povezana sa sekundarnim strahom - od smrti, gubitka
kontrole ili ludila
Vrste:
F40.0 Agorafobija (strah od otvorenog prostora, guve) najvie
onesposobljava
40.1 Socijalne fobije (strah od posmatranja od strane drugih)
40.2 Specifine (izolovane) fobije (ograniene za visoko specifine
situacije), npr. klaustofobija (od zatvorenog prostora), akrofobija (od
visine)
Anksiozni poremeaji imaju visok komorbiditet sa depresijom.

F 41 - Drugi anksiozni poremeaji

F 41.0 Panini poremeaj
15

Glavni simptomi: manifestacije anksioznosti koje nisu

ograniene za neku posebnu situaciju ili sklop okolnosti
F41.0 PANINI POREMEAJ
Osnovne karakteristike:
Vie napada teke anksioznosti
U periodu od najmanje mesec dana
U prilikama gde nema neposredne opasnosti
Nepredvidivi: nisu ogranieni na neku situaciju
Izmeu napada uporediva sloboda od simptoma
Skoro uvek: izraziti strah od smrti, gubitka kontrole i ludila
esto: iznenadni napadi, sa izrazitim somatskim simptomima
(znojenje, bol u grudima, oseaj guenja, nesvestice, oseanje
nestvarnosti)

F 41.1 - Generalizovani anksiozni poremeaj

16

Osnovne karakteristike:
Generalizovana i perzistentna anksioznost /strepnja
(zabrinutost zbog nesrea u budunosti, oseanje na ivici,
tekoe koncentracije)
Motorna napetost (stalna uznemirenost, tenzione glavobolje,
dirhtanje, nseposobnost oputanja)
Preterana vegetativna aktivnost (vrtoglavice, znojenje,
tahikardija, nesvestice, munina)
Trajanje: veinu vremena tokom najmanje nekoliko nedelja,
obino tokom vie meseci

F42 Opsesivno-kompulzivni poremeaj

17

Osnovne karakteristike:
Prisutne opsesivne misli ili kompulzivne (prinudne)
radnje koje su izvor patnje ili ometaju osobu

Opsesivne misli: uznemirujue, pokuaj odupiranja.

Kompulzivne radnje: neprijatne, spreavaju veu neprijatnost.

Osoba ih prepoznaje kao svoje sopstvene misli i impulse

Nisu prijatne po sebi
Moraju se neprijatno ponavljati
Barem jedna misao ili radnja se i pored otpora osobe

ponavlja
Trajanje: najmanje 2 nedelje
esta visoka anksioznost
Prisutan kod dece.

F43 - Reakcija na teak stres

18

F43.0 AKUTNA REAKCIJA NA STRES

Prolazni poremeaj, max. 3 dana
Simptomi: zamorljivost, somatski simptomi (miini bolovi,
vrtoglavica, glavobolje, loa probava), iritabilnost, poremeaj sna
F43.1 POSTRAUMATSKI STRESNI POREMEAJ:
Odloeni ili produeni odgovor na stresogeni dogaaj ili situaciju
izuzetne ugroenosti ili katastrofalne prirode
Epizode ponovljenog preivljavanja trauma (seanja, snovi,
none more)
Epizode utrnulosti ili emocionalne tuposti, odvojenosti od drugih,
nereagovanja na okolinu, nedostatka zadovoljstva
Izbegavanje aktivnosti ili situacija koje podseaju na traumu
Trajanje: obino do 6 meseci

F44 Disocijativni (konverzivni) poremeaji

19

Parcijalan ili potpuni gubitak normalne integracije izmeu seanja

prolih dogaaja, svesnosti identiteta i neposrednih senzacija, kao i
kontrole pokreta tela
Psihogeni po poreklu, povezani za nepodnoljiv stres
Najei:
F44.0 DISOCIJATIVNA AMNEZIJA
gubitak pamenja
obino varijabilan i centriran oko traumatskog dogaaja
F44.1 DISOCIJATIVNA FUGA
amnezije i prividno svrsishodno putovanje,
nekad sa novim identitetom,
vrsishodno ponaanje
Jo: disocijaltivni poremeaj pokreta i senzibiliteta; dis. por. motorike;
disocijaltivna anestezija i senzorni gubitak; poremeaj u vidu viestruke
linosti

F45 - Somatoformni poremeaji

20

Osnovne karakteristike:
Uestalo iznoenje fizikih simptoma
Stalni zahtevi za medicinska ispitivanja
Nedostatak fizike osnove simptoma
Najei:
F45.0 SOMATIZACIONI POREMEAJ
Viestruko, povratno, uestalo menjanje fizikih simptoma
Trajanje: min. 2 god.
F45.2 HIPOHONDRIJSKI POREMEAJ
Stalna preokupacija mogunou postojanja jednog ili vie
ozbiljnih ili progresivnih somatskih poremeaja
Ukljuuje: dismorfofobiju (strah od runoe/defektnosti),
nozofobiju (strah od bolesti)

LITERATURA
21

Deui-Popovi, S. (1999), Problemi mentalnog

zdravlja dece i adolescenata,Beograd, Institut za

mentalno zdravlje.
MKB - 10 Uputstva za dijagnostiku i voenje
mentalnih poremeaja u primarnoj zatiti. Beograd,
Institut za mentalno zdravlje.
ICD-10 Klasifikacija mentalnih poremeaja i
poremeaja ponaanja. Beograd, Zavod za udbenike
i nastavna sredstva.