RAZVOJ AKUSTIKE VOZILA

Zorica Panteli Milinkovi 1, Saa Jovanovi2, Zoran Marjanovi3

Sadraj - Zahtevi koji se odnose na akustiku vozila su se
drastino poveali proteklih godina. Ovo je s jedne strane
uslovljeno porastom zahteva korisnika, a s druge strane
razvojem i trendovima u automobilskoj industriji uopte,
pri emu smanjenje teine i trokova ima sve vei znaaj. Uz
to postavljene su zakonske norme za spoljanju buku, koje
treba da ispuni proizvoa vozila. Pored toga postoje i
zakonski propisi u pogledu zadovoljenja i sposobnosti
reciklae matrijala, koji preko izbora i razvoja meterijala
takoe deluju i na oblast akustike i vibracija.
U ovom radu bie prikazan tok sniavanja spoljanje buke,
kao posledica promene zakonske regulative, i unutrasnje
buke. Bie predstavljena neka reenja sniavanja spoljanje
i unutranje buke vozila, rekonstrukcijom izduvnog sistema i
prenosnog vratila. Poboljanje akustikog komfora,
primenom novih vibroakustikih materijala i boljom
akustikom obradom vozila.

1. UVOD
Nema precizne definicije buke, ali, moe se rei da je to
svaki neeljeni zvuk ili um koji izaziva nelagodnost i
neprijatnost. Ozbiljna zabrinutost prisustvom buke
rezultirala je alarmantnim pozivima nauci i praksi u borbi
protiv nje. Problemi su se sa vremenom i razvojem
drutvenih potreba uslonjavali, kao i sa saznanjem da
postoji znaajna korelacija buke sa drugim aspektima iz iste
ili potpuno razliite familije problema. U analizi buke treba
ii od mesta nastajanja, izvora buke, pa do mesta koje ona
svojim dejstvom ugroava. Preko 40 godina politika buke u
ivotnoj sredini EU se sutinski bazira na zakonodavstvu
koje daje maksimalno dozvoljene nivoe spoljanje buke za
vozila u trenutku proizvodnje. Zahvaljujui tome, ali i
razvoju tehnologije dobijeno je znaajno smanjenje buke
individualnih izvora. Na primer, spoljanja buka putnikih
automobila je sniena za vie od 10 puta od 1966.godine do
danas. Na slici 1 4 dat je tok promena graninih vrednosti
nivoa spoljanje buke od 60-ih godina prolog veka, do
danas, kao i trendovi. Ilustrativno je dat podatak da, kada
istovremeno rade sadanjih priblino jedanaest vozila, daju
nivo buke jednog vozila iz 1966 god. kada je dozvoljeni nivo
buke bio 84. dB(A). Najavljene su granice spoljanje buke za
2015.godinu od 70dB(A). Znai da e tada oko 24 vozila
1

davati isti nivo buke kao jedno vozilo iz 1966.godine. U delu

istraivanja spoljanje buke vozila, Evropska Unija je veoma
aktivna elei da prepolovi saobraajnu buku do 2020.god.

1966.
1970.
1976.
1988.

1994.

84 dB(A)
82 dB(A)
80 dB(A)
77 dB(A)
74 dB(A)

2010.

70 dB(A)
2015.
dB(A)
Sl. 1 Promena granica nivoa spoljanje buke putnickog
vozila sa 4 toka
Akustika u putnikom prostoru danas je jedna od vanijih
performansi vozila. Ona nije sankcionisana propisima.
Proteklih godina postajala je sve vanija zbog sve prisutnijih
zahteva kupaca za veim komforom. Sa druge strane
moderna vozila se dizajniraju i izrauju u cilju postizanja
ekonominije potronje goriva, to zahteva smanjenje
teine. Nasuprot tome, postoje i zahtevi za postizanje vee
snage motora, pa treba nai kompromis izmeu akustikog
komfora snage i teine. Ako se jo doda i faktor cene onda je
problem akustike vrlo kompleksan. Zahtevi koji se odnose na
akustiku u vozilu su se proteklih godina znatno poveali.
Ovo je uslovljeno porastom zahteva korisnika, a s druge
strane razvojem i trendovima automobilske tehnike, pri
emu aspekt smanjenja teine i trokova igra sve veu
ulogu. Treba paziti i na zakonske propise u pogledu
zadovoljenja mogunosti reciklae.
Na slici 2 pokazan je razvoj sniavanja unutranje buke u
vozilima ZA . Nivo unutranje buke redukovan je za vie od
10dB(A), a kriva buka-broj obrtaja postala je ravnija, sa
znatno manje skokovitih promena.

Zastava automobili, DRA, Kragujevac, Kosovska 4, 3400 Kragujevac, e-mail: zoricapantelic51 @yahoo.com.
Saa Jovanovi, DRA, Kragujevac, Kosovska 4, 3400 Kragujevac, e-mail: piter@ia.kg.ac.rs,
3
Zoran Marjanovi , DRA, Kragujevac, Kosovska 4, 3400 Kragujevac, e-mail: z.marjanovic74@yaho.com
2

72 dB(A)

Sl. 2 Nivoi unutranje buke kod uha vozaa vozila ZA 1

Na slici 3 je pokazan razvojni put frekventnog spektra
vozila BMW preuzet iz literature [2]. Poreenje izmeu
modela vozila (BMW 318i) i odgovarajueg modela iz 1971.
god (BMW 1082) naglaava istinu o dominantnosti buke pri
procesu razmene gasa u prolosti, potiskujui buku od
interakcije izmedju pneumatika i puta u pozadinu. U
dananjim vozilima, buka od interakcije izmedju pneumatika
i puta omoguava dalju redukciju nivoa buke.

svoje sopstvene karakteristike zvuka, ili se javljaju u nekom

obliku kao veliine koje utiu na njega. U pogledu razvoja,
upotreba novih, lakih vibroakustikih materijala i naina
izrade u automobilskoj proizvodnji je relevantna za akustiku
vozila. Samo mnotvo bogatih ponuda danas, uslovljena
posebno novim tipovima vozila kao i rastuim zahtevima
usluga, ini razvoj akustike mnogo kompleksnijom temom
nego to je bila nekada.
U analizi buke treba ii od mesta nastajanja, izvora buke, pa
do mesta koje ona svojim dejstvom ugroava korisnika ili
okolinu. Na slici 4 prikazana su glavna mesta za redukciju
nivoa buke. Nia buka unutar vozila postie se boljom
izolacijom pregradnog zida, manjim udelom provoda (manji
otvori na pregradnom zidu za prolaz kablova, sajli, komandnih
papua i dr.) i veom aktivnom povrinom apsorpcije
unutranjeg prostora vozila.
Izolacija
haube
Redukc. buke

Izolacija pregrad.
zida
Redukc. buke
izduvanja

usisavanja

Redukc. buke
motora

Redukc. Buke
transmisije

Izolacija poda

Redukc. buke
izduvavanja

Red.buke
pneumat.

Sl. 4 Osnovna mesta redukcije buke

Sl. 3 Frekventni spektar vozila BMW 2

Komfor vozila koji se odnosi na zvuk je sve znaajniji. Uz
porast kompleksnosti ukupnog sistema vozila pred
istraivaima akustike nalazi se mnotvo razliitih modela
vozila i to nakon sve kraih ciklusa razvoja. Svaki model
treba da se razlikuje na tritu preko obeleja "akustiki
komfor". Da je akustiki komfor u poslednje vreme i na
tritu dobilo sve vei znaaj, pokazuje i njegovo sve vee
prisustvo u reklamnom delu. U budunosti treba raunati na
jo veu senzibilizaciju korisnika u pogledu akustikog
komfora i odatle rezultirajue konsekvence za proizvoae.

2. REDUKCIJA BUKE KOD VOZILA

Neprekidnim rastom kompleksnosti razvoja celokupnog
vozila poslednjih godina je znatno porasla i kompleksnost
akustike vozila, ovde posmatrana u pogledu spoljanje buke
i komfora, koji se odnosi na zvuk u automobilu. Relevantni
faktori su izmeu ostalog novi razvoji i trendovi u tehnici
motora ( npr. novih izduvnih sistema) dodatnih agregata
(npr. klima ureja,), i sistem za prenos sila (npr. prenosno
vratilo). Svi ovi i drugi sistemi i komponente razvijaju ili

Pri analizi buke vozila treba uzeti u obzir i alternativne

koncepte pogona kao to su: elektro vozila, vozila sa gorivim
elijama i hibridna vozila. Takoe i faktori kao to su
dinamiki optimizovana karoserija pa ak i oblikovanje
retrovizora ili branika, ugao nagiba vetrobranskog stakla i
izbor njegove debljine (rdukovanje teine) da utiu na
akustiku u unutranjosti vozila. Oigledno je, da jednu
limuzinu koja je predviena za duge deonice puta treba
drugaije razvijati nego sportsko vozilo ili vozilo koje je pre
svega predvieno za gradski saobraaj, kratke deonice.
Nezavisno od tipa vozila i proizvoaa ipak uvek vai da
treba teiti smanjenju teine uz to sa to je mogue
povoljnijim trokovima. Ovde se istraivai akustike nalaze
u stalnom sukobu izmeu cene i akustike, koji treba uspeno
reiti.
Pri tome je oigledno, da jednu limuzinu koja je pre svega
predviena za duge deonice puta treba drugaije razvijati
nego kompaktno vozilo ili sportsko koje je pre svega
predvieno za gradski saobraaj, odnosno kratke deonice,
kako bi se naveli samo neki primeri iz velikog spektra
ponuda vozila kojima danas trite raspolae. Nezavisno od
tipa vozila i proizvoaa ipak uvek vai da NVH-mer ne
treba da optereuje osnovno optimizovanje teine kome se
stremi, i naravno treba da su to je mogue povoljnije to
se tie trokova. Ovde se istraivai akustike nalaze u
stalnom poloaju izmeu cene i akustike, koji treba uspeno
reiti.
3. SPOLJANJA BUKA VOZILA

Na osnovu novijih rezultata istraivanja, zna se da je

ljudima od buke muka ak iako se oni na koje buka utie
uopte ne ale na visok nivo buke. Zato smanjenje buke od
drumskog saobraaja uzima specijalno znaenje. Evropska
Unija je veoma aktivna u ovom delu istraivanja, elei da
prepolovi saobraajnu buku do 2020.god. Kod vozila ve u
ranoj fazi razvojnog procesa treba razmiljati o spoljanjoj
buci koja treba da se razbije na pojedinane izvore. To
zahteva
modifikacije na pojedinanim komponentama
vozila. Za saobraajnu buku, od posebnog interesa je
spoljanja buka vozila u razliitim situacijama, kao to je
spoljanja buka: pri praznom hodu vozila, vozila koje stoji ili
mimoilazna buka koja je sankcionisana odgovarajuim
zakonskim propisima. Sa sve veim stepenom motorizacije,
uprkos smanjivanju dozvoljenih granica, uticaj buke na
okolinu je porastao. Veina preduzetih mera na vozilu bile
su: u jedinici motor-menja, na usisnom i izduvnom
sistemu. Dalje sniavanje spoljanje buke
putnickih
automobila bie mogue samo ako se uzme u obzir buka od
interakcije izmedju pneumatika i puta.
Kod sniavanja buke izduvnog sistema tehniku posebnost
pretstavlja: suenje poprenog preseka izduvne pred-cevi
katalizatora. Za ispitivanja je izvedeno tri vrste mlaznica i
to: sa unutranjim prenikom od I-34mm, II-30mm i III-26
mm.

Sl. 6. 1-izd.kolektor, 2-dvokraka pred-cev, 3-BOSAL-KAT,

4-adapter, 5-startni KAT, 6-jednokraka pred-cev, 7keramiki monolit hibridnog agregata, 8-apsorpcioni
priguiva hibridnog agregata
Umetanje novo-konstruisanog apsorpcionog priguivaa
zvuka i njegovo pribliavanje motoru, u odnosu na poloaj
konvencionalnog, pospeilo je redukciju buke zbog ranijeg
umirivanja toka izduvnih gasova. Spoljanja buka vozila
merena je prema ECE Pravilniku 51.02. Rezultati merenja
su uporeivani sa konvencinalnim izduvnim sistemom,
tabela 1. Upotreba startnog hibridnog analizatora snizila je
spoljanju buku za 0,6dB(A)
Tabela 1 Rezultazi ispitivanja spoljanje buke vozila
Izduvni
sistem
Nivo buke
dB(A)

Konvencionalni
izduv.sistem
73.2

Sa startnim i hibridnim katalizatorom

72.4

4. BUKA U PUTNIKOM PROSTORU

4.1.Prostiranje zvuka u motornim vozilima

Sl. 5. Nivoi spoljanje buke vozila koje miruje sa razliitim

prenicima mlaznice
Na slici 5 dati su rezultati ispitivanja i izgled izduvnog
sistema sa mlaznicom. Izduvni sistem sa mlaznicom
prenika 26 mm daje za 0,5 dB(A) nii nivo od sistema bez
mlaznice. Doprinos sniavanju buke vozila je vidljiv, ali se
odustalo od ugradnje ove mlaznice jer su drugi parametri
(pad snage i poskupljenje proizvodnje) bile od presudnog
znaaja.
1
2
I

a)Konvencional
ni
3

b) Sa startnim
I
hibridnim
I 5 katalizatorom
7 8
6

Prenoenje zvuka od motora, pogonskog prenosa (prenosa

pogona), tokova i drugih izvora zvuka u prostor za putnike,
odnosno, kabine vozaa doskora je samo eksperimentalno
ispitivano. Na osnovu mnogih dosadanjih praktinih
iskustava, uraen je proraun nivoa zvuka u prostoru za
putnike kod vozila. Prostor za putnike preko karoserije je
povezan sa pogonskim agregatom, sistemom za oslanjanje i
tokovima. Jedan deo buke, koja se javlja usled rada
pogonskog agregata i kretanja vozila, prenosi se direktno od
navedenih izvora preko otvora za kablove, sajle, sistema za
grejanje i provetravanje. Ukupna buka u putnikom prostoru
moe se opisati pomou jednaine :
L2 = L1 - R - 10 log

W2
A
+ 10log 1 2
S
p1

2
n

(1)

gde je:
L1 - nivo buke u motorskom prostoru,
L2 - nivo buke u prostoru za putnike,
R - koeficijent izolacije zvuka,
A - ekvivalentna apsorpciona povrina,
S - povrina koja emituje buku,
W - odnos impedansi pregradnog zida,
p1 - zvuni pritisak u motorskom prostoru i
pn - zvuni pritisak udela otvora.
Jednaina 1 vai u frekventnom podruju iznad granine
frekvencije i ne uzima u obzir amplitudno-faznu zavisnost
zvunog nivoa u prostoru za putnike u oblasti niskih
frekvencija. Granina frekvencija se izraunava prema
dnaini :

fg =

1000
3

80

(2)

Suplje prenosno vratilo

Puna prenosno vratilo

- zapremina prostora za putnike.

Komponente buke prenete preko otvora ograniavaju efekat

izolacionih materijala iskorienih u sniavanju vazdune
buke.
Borba sa bukom trai razliite zahvate na izvorima i
putevima njenog prenosa. Akustiari znaju da u automobilu
praktino ne postoje delovi koji su "neutralni" za zvuk i
vibracije, ali mogu da vre uticaj jedni na druge. Pri tom
ovde generalno vai "Bolje je spreiti nego leiti". Dakle
najpre treba pri projektovanju i konstrukciji iskljuivati
mogue izvore smetnji kao primarnu meru, sve dok je to
mogue. Ipak oigledno je da izmeu onoga to bi akustiari
u idealnom sluaju eliminisali kao izvor smetnji, i onoga
to je traeno sa konstrukcijskog gledita, postoji esto
konflikt, kod koga akustika mora da popusti.
4.2.Znaaj akustikog komfora i primeri
poboljanja

70

65

60
1000

2000

3000

4000

5000

6000

Broj obrtaja motora (min-1)

Sl. 7 Unutranja buka vozila II stepen prenosa, kod uha

vozaa

100

Nivo buke (dB)

gde je: V

Nivo buke (dB(A))

75

Suplje prenosno vratilo

Puno prenosno vratilo

90

80

70

60

Uz rastuu kompleksnost "ukupnog sistema vozila" za

istraivae akustike se pojavilo, jo nekada prisutno,
mnotvo najrazliitijih ureenih tipova vozila, odnosno
modela, i to nakon sve kraih ciklusa razvoja (istraivanja)
u sve manjim razmacima. Oni neizostavno treba svesno da
se razlikuju na tritu preko obeleja "komfor zvuka" i da
se takoe daju razlikovati
u procenjivanju njihovog
kvaliteteta akustike. Da je pri tom obeleje "komfor zvuka"
u poslednje vreme i na tritu dobilo sve vei znaaj,
pokazuje se posebno i na osnovu rastueg reklamnog
iskoriavanja, u okviru procena korisnikih testova od
strane proizvoaa vozila do postignutih isticanja obeleja
komfora akustike, odmah pored ili pri uvoenju novih
modela vozila na trite.
Putem sa tim povezanog povratnog zajednikog efekta, u
budunosti treba
raunati na jo veu senzibilizaciju
korisnika
u pogledu teme NVH(buka vibracije ovek)komfor i odatle rezultirajuih konsekvenci za proizvoae.
Akustiki komfor se objektivno vrednuje preko parametara:
niva buke, frekventne analize nivoa, indeksa artikulacije i
glasnosti, to je danas nedovoljno. Sve vie se akustiki
komfor vozila vrednuje subjektivno, pa se tako prilagoava
zahtevima korisnika- kupca.
Primer sniavanja unutranje buke vozila, sniavanjem buke
na mestu njenog nastajanja, ovde kod prenosnog vratila. Pri
ovim ispitivanjima konstatovano je da pri broju obrtaja
motora od 5000min -1 u drugom stepenu prenosa, desno
prenosno vratilo stupa u rezonancu te se javlja nagli skok
nivoa buke. Na promenu rezonantne uestanosti dela utie
masa dela i njegova krutost, pa je je desno prenosno vratilo u
tom smislu rekonstruisano. Nakon rekonstrukcije izvrena su
naknadna merenja unutranje buke na putu koja su
uporeivana sa predhodnim. Uporedni rezultati nivoa
unutranje buke dati su na slici 7. Rekonstrukcijom desnog
prenosnog vratila snien je nivo buke za 8 dB(A) na 5000
min -1 .

50

40

100
10000
Sl. 8 Frekventna analiza
nivoa buke u1000vozilu
u II stepenu
Frekvencija
(Hz)
-1
prenosa pri 5000min
Ugradnjom rekonstruisanog prenosnog vratila bitno je
popravljen akustiki konfor vozila to pored snienja nivoa
buke, potvruje i dijagram trercno-oktavne analize, kao
jedan od prametara, dat na slici 8. Snienje nivoa buke
postignuto je i na frekvencijama u oblasti govora to direktno
utie na poboljanje akustikog konfora vozila a to je i bio
krajni cilj.
Buka u putnikom prostoru izazvana je nizom pobuda i
puteva prenosa. Prenos akustike i vibracione energije
izmeu primarnih izvora i putnikog prostora nastaje
istovremeno kroz vrstu i vazdunu sredinu. Veze motora i
menjaa, uglavnom su glavni putevi prenosa vibracija.
Postoje i drugi vani putevi prenosa kao to su npr: prenosna
vratila, veze izduvnih sistema i drugo. Svi zajedno
nabrojani primarni izvori
stvaraju zvuno polje
usredsreeno oko zidova koji okruuju putniki prostor kao
rezonator. Svi zidovi koji okruuju putniki prostor i svi
akustiki otvori koji se u njima nalaze doprinose prenosu
buke kroz vazdunu sredinu. Pod uticajem efekata
spoljanjeg zvunog polja i pobuivanja preneenog kroz
vrstu sredinu; povrine koje okruuju putniki prostor
poinju da vibriraju i postaju sekundarni izvori. Za zvunu
izolaciju automobila od buke preneene vazdunim putem,
obino je najvaniji uticaj akustike obrade pregradnog zida.
Sa akustikog gledita ovde treba uzeti u obzir poznate
akustike mere kao to je apsorpcija zvuka, priguivanje
zvuka i priguivanje mehanikog uma. Akustiki komfor se
definie preko: nivoa buke, frekventnih spektara, glasnosti i
indeksa artikulacije. Ovde je pokazan uticaj promene
materijala kao i akustike obrade pregradnog zida na
parametre akustikog komfora.

Izolacija I
Izolacija II

Sl. 11 Celokupan paket: S+pur+zb +pz+g

Na slilici 9, dati su uporedni dijagrami nivoa unutranje

buke ispitivanog vozila sa pregradnim zidom: bez izolacije,
sa akustikom
izolacijom I (filc-bitumenska folija) i
akustikom izolacijom II, poliuretan. Akustiki izolacioni
materijal na pregradnom zidu doprinosi snienju buke u
proseku od 1dB(A) do 2dB(A), zavisno od materijala i
naina obrade. Ovde je izolacija II snizila nivo buke po skali
(A) za 2dB(A) dok je udeo izolacije I manji, za cc 1dB(A).
Analiza ovako sloenog zvuka, iji je spektar kontinualno
rasporeen u irokom frekventnom opsegu, od izuzetnog je
znaaja za ceo niz sloenih pojava koje utiu na formiranje
oseaja jaine zvuka. Indeks artikulacije kao jedan od
parametara akustikog komfora dat je na slici 8. Ugradnjom
akustikog izolacionog materijala na pregradnom zidu
indeks artikulacije se poboljava i do 20% u treem stepenu
prenosa (dato na slici 10), a voza, pored poboljane
komunikacije sa saputnicima, lake moe ocenjivati svoje
vozilo u vonji i primetiti pozitivna radna stanja kao i
eventualne nepravilnosti.

Sl. 12 Nivo buke kod uha vozaa, lagano ubrz., prazan hod
95

S(postojeci model)
S+pur
S+pur+zb
S+pur+zb+pz
S+pur+zb+pz+g

90
85

Nivo buke, dB(A)

Sl. 9 Nivoi unutranje buke u II stepenu p renosa

Celokupni paket mera sastoji se u tome da je spreen prenos

buke kroz kanale karoserije upenjavanjem pur-pene u duini
cc150mm. Zatim dodvanje apsorpcionog materijala na
zadnjim blatobranima, inoviranje pregradnog zida
smanjenjem akustikih otvora i izradom u jednom komadu,
dodavanje apsorpcionog materijala na tepih u prtljanom
prostoru. Ovaj paket doprinosi sniavanju buke kod uha
vozaa i do 4 dB(A), pri brojrvima obrtaja od 1500 min -1do
2800 min -1, a 2dB(A) do 4000 min -1, na praznom hodu,

80
75
70
65
60

Prazan hod, lagano ubrzanje,

Kod uha vozaca

55
50
1000

2000

Bez izolacije
Izolacija I
Poliuretan

90
80

Indeks artikulacije (%)

3000

4000

Broj obrtaja, min

100

5000

6000

-1

Sl. 13 Nivo buke kod uha vozaa, lagano ubrzanje, II stepen

prenosa

70
60
50
40
30
20
10

Florida PCM "D"

III stepen prenosa

0
1000

2000

3000

4000

5000

-1

Brij obrtaja (min )

Sl. 10 Indeks artikulacije, desno uho vozaa u III stepenu

prenosa
U sledeem primeru pokazan je uticaj paketa mera na
akustiki komfor, korienjem vibroakustikih materijala.
Koncept se satoji u presecanju puteva prenosa buke u
putniki prostor i poveanju apsorpcije zvuka dospelog u
vozilo. Paket mera korien za ovo ispitivanje pokazan je na
slici 11.

Na slici 13 dati su rezultati merenja unutranje buke

dodavanjem jednog po jednog dela paketa, u II stepenu
prenosa.U II stepenu prenosa primenom celokupnog paketa
mera poboljanje je cc 2dB(A) do 5000 min -1. U III i IV
stepenu prenosa doprinos je znatno manji, nije ovde
pokazano. Celokupnim paketom mera
poboljana je
razumljivost govora i muzike sniavanjem nivoa buke u
srednjem i visoko frekventnom podruju i do 10 dB u oblasti
brojeva obrtaja niih od 4000 min -1. Sa porastom broja
obrtaja i poveanjem stepena prenosa efekat opada.
Auto Pwr Spec 1
Auto Pwr Spec 1
Auto Pwr Spec 1

2000, o/min, II st.pren. S

S+pur
S+pur+zb+pz

100
dBSPL
rms

Mag (dB)

95

10

S (postojeci model)
S+pur+zb+pz+g

90

25 Hz

Nivo buke, dB(A)

85

(Log)

10 kHz A L

Sl. 14 Frekventna analiza nivoa buke, kod uha vozaa

80
75

Rezultati tercnooktavne analize pokazali su da je ovaj paket

naroit doprinos dao u oblasti frekvencija iznad 200Hz,
oblast govornog podruja, slika 14. Ovaj doprinos se

70
65
60

Prazan hod, lagano ubrzanje,

Kod uha vozaca

55
0

1000

2000

3000

4000

Broj obrtaja, min

-1

5000

6000

pokazao kako na praznom hodu tako i u svim stepenima

prenosa, s tim to se znatno smanjuje pri velikim brojevima
obrtaja iznad 4000 min -1 . ovde je pokazan dijagram u II
stepenu prenosa.

5. ZAKLJUCI
Mnogi ljudi izraavaju nezadovoljstvo zbog saobraajne
buke. Spoljanja buka putnikih automobila je sniena za
vie od 10 puta od 1966.godine do danas. Jedan od naina
sniavanja spoljanje buke vozila je sniavanjem buke
pojedinanih
izvora.
Umetanje
novo-konstruisanog
apsorpcionog priguivaa zvuka i njegovo pribliavanje
motoru, u odnosu na poloaj konvencionalnog, doprinelo je
redukciji spoljanje buke za 0,6dB(A).
Poboljanje akustikog komfora vozila, nalae potrebu za
stalnim usavravanjem postojeih i ispitivanjem novih
vibroakustikih materijala sa poboljanim performansama.
Prvi primer pokazuje da promenom materijala i tehnologije
izrade izolacije pregradnog zida znatno se poboljava
akustiki komfor. Poveanje apsorpcije u prtljanom i
putnikom prostoru, istovremano presecanje puteva prenosa
buke kanalima karoserije i smanjenjem akustikih otvora na
pregradnom zidu
dovodi do poboljanja akustikog
komfora.
Akustiki komfor vozila u poslednje vreme na tritu dobija
sve vei znaaj, to pokazuje i njegovo prisustvo u
reklamnom delu. U budunosti treba raunati na jo veu
senzibilizaciju korisnika u pogledu akustikog komfora i
odatle rezultirajue konsekvence za proizvoae vozila.
LITERATURA
1 M.Radisavljevi, M.Milovanovi, Z.Panteli-Milinkovi,
POSSIBLE
METHODS
FOR REDUCTION
OF
AUTOMOBILE NOISE BY MEANS OF VIBROACOUSTIC MATERIALS, Monografija povodom 30
godina 1975. 2005.,str.154-171, Mainski fakultet u
Kragujevcu, 2005.
2 Z. Pantelii Milinkovi, S. Jovanovic, S.uri
Akustika apsorpcija u vozilu XXI Konferencija sa
meunarodnim ueem BUKA I VIBRACIJE, Tara, 7 9
oktobara, 2008.
3 Z.Pantelii Milinkovi, S.Jovanovic, Aleksandar Dii,
Zoran Markovic Vehicle's external noise as a parameter for
urban ecology, "TRANSPORT 2009", Sofija,5-7. novembra,
2009.
Abstract: Demands refering to the vehicle acoustics are
rapidly growing up in the last years. By the one hand, this is
issued with increasing user demands, or with development
and new trends in the automotive industry overall, by the
other hand, where reduction of weight and costs have much
more importance. Also, new legislatives for vehicle
manufacturers to satisfy external noise requirements are
established. Beside this, there are legislatives regarding to
material recycling properties, which are also affecting,
through the material choice and development, to the
acoustic and vibration area. This document presents
development in order to reduce exterior noise as a result of
legislation and interior noise according to customer
requirements. Then they presented some solutions are just

lowering the external and internal vehicle noise:

reconstruction of the exhaust system and half axle.
Improvement of acoustic comfort application of new
materials insulations and and better acoustic processing
vehicle.

ACOUSTIC VEHICLES DEVELOPMENT

Zorica Panteli Milinkovi, Saa Jovanovi, Zoran
Marjanovi